MEDICINSKO- EKOLOSKI ZNACAJ ISHRANE U SISTEMU

UDKlUDC:658.562.6

MEDICINSKO - EKOLOSKI ZNACAJ ISHRANEU SISTEMU KVALITETAZIVOTNOGAMBIJENTA

Akademik prof.dr sci med Dragan Danelisen', mr ekspert Sinisa Aleksic', prim. Dr sc med Branka Amidzic",prof. dr Rade Biocanin', Dr sc med Vesna Rakonjac'

Kategorizacija rada: STRUCNI RADRecenzent: Prof. dr Predrag PopovicRad primljen: 31.07.2008.

Adresa:1- Panevropski univerzitet "APEIRON" Banja Luka,

2-Zdravstveni centar Krusevac,3-Zavod za javno zdravlje Krusevac

Rezime: Treci milenijum nasledio je iz prethodnog visok tempo tehnoloskog razvoja, protoka informacija i ekoloskogzagadivanja. Urbani nacin iivota, pored niza prednosti, podrazumeva i niz rizika. Savremeni sistem menadimentazasnovan je na poslovniom procesima permanentnog unapredenja primene uprav/janja sistemom kvaliteta i upravljanjasistemom iivotne sredine u skladu sa odriivim razvojem. Hranaje osnovni izvor hranljivih I zastitnih materija, bitnih zagradu i funkcije organa u sistemu; cinilac raspoloienja; sposobnosti, reprodukcije i motivacije za rad i napredov/janje.Na sastav namirnica utice pored vrste biljaka i iivotinja, nacin ishrane, uslovi cuvanja i nacin prerade sirovina u gotovproizvod namenjen ishrani ljudi. Prekomerno unosenje hrane i narocito nekih hran/jivih sastojaka takodepredstav/jaju faktore rizika za nastanak brojnih oboljenja. Zdravstvena bezbednost hrane je pojam, koji oznacavagaranciju da prehrambeni proizvodi nece ugoziti zdrav/je potrosaca, pod uslovom da se koristi prema uputstvu zaupotrebu. Na osnovu sopstvenih istraiivanja, moie se reci za savremene objekte, u kojima se vrsi proizvodnja,prerada i promet iivotnih namirnica, uglavnom ispunjavaju propisane higijensko-ekoloske us/ove u sistemu kvalitetahrane. Stariji objekti, objekti nenamenski gradeni pa dogradivani i prilagodavani vrsti proizvodnje, kao i privremenimontaini objekti uglavnom ne ispunjavaju ili samo delimicno ispunjavaju propisane uslove. Proizvodnja hrane uovakvim objektima sa neadekvatnim us/ovima moie da predstav/ja visoki rizik po bezbednost hrane. U radu surazmotreni glavni ishodi razvoja i primene ekoloskog marketinga, koji rejlektuju povecani znacaj marketinske funkcijeu razvoju eko-orijentacije u ishrani i koji pomaiu naucno-strucnom kadru da upoznaju holisticke prihcipe kojiomogucavaju koricenje eko-ucinaka kao nove razvojne sanse. Pored toga, u radu je osvet/jen medjunarodno-pravniaspekt zastite iivotne sredine i brojna akta medjunarodnih organizacija (0UN, WHO, OEeD, OEPSj kojapredstavljaju conditio sine qua non za nastanak i razvoj naseg ekoloskog zakonodavstva, u kojem su utvrdjena pravaradnih ljudi i gradana, drzavnih organa i organizacija za zastitu iivotne sredineKljucne reel: hrana, namirnice, ispravnost, zagadivaci, objekti za pripremu, zdravlje, bezbednost ishrane, sistemkvaliteta, ekoloski marketing, eko-bezbednost, legis/ativa, odriivi razvoj

UVODSavremeni izazovi, nzici 1 pretnje, koji su po svojojprirodi transacionalni i transteritorijalni, zahtevajuglobalni "odgovor" medunarodne i drzavne zajedniceekoloskoj bezbednosti u postmodemom ambijentu. Utome, znanje predstavlja vrhunsku vrednost efikasnorealizovanih i definisanih ciljeva i postavljenih zadataka.Kada je u pitanju kvalitet zlvota, zdravlja i ishrane, misijaekoloske paradigme podrazumeva uspostavljanje skladaizmedu ljudskog bica i prirode kroz radikalnu izmenuvladajuceg sistema vrednosti i preoblikovonjeantropocenricne svesti i etike u ekocentricne forme isadrzaje programa na svim nivoima eko-obrazovanja,Tradicionalni koncept razvoja, fokusiran na proizvodnjimaterijalnih dobara i ekstemoj eksplotaciji prirodnihresursa priblizio se samom kraju. Njegov dalji podsticajpostaje apsurdan, jer je korist koju ornogucuje sve manjaa posledice degradacije prirode sve vece, Da bi serealizovao koncept odrzive zajednice, tj. obezbedilabuducnost i sprecila planetama katastrofa, kojuprodukuje drustvo rizika, neophodno je izvrsiti dakle,duboki preobrazaj svih polja na kojima pociva danasnjidrustveni obrazac.

Proces globalizacije, kao logike celovitosti covecanstva isveta je u toku. Zahvatio je sve sfere zivota i rada ljudi.Kada je u pitanju zdravlje, sinteza i analiza globalnihcinilaca celovitog ljudskog zdravlja, namece potrebudijagnostikovanja Ijudske planetame patologije. Uposlednjih dvadesetak godina XX veka i pocetkom ovogveka, postignuto je znacajno poboljsanje u zdravstvenomstanju covecanstva, ali su prisutni i brojni problemi, kaosto su: porast siromastva, nejednakosti, veliki broj bolesti,nekvalitetna ishrana, sve vece zagadenje radne i zivotnesredine... U pokusaju resavanja nagomilanih problema,Svetska zdravstvena organizacija (WHO) krajem XXveka donela je globalnu strategiju " Zdravlje za sve u XXveku" sa jednim jedinim ciljem: " Postici punzdravstveni potencijal za sve". Dva osnovna pravca kojavode ovom cilju su: promocija i zastita ljudskog zdravljatokom celog zivcta i redukcija incidence i obolevanja odvodecih bolesti i povreda. Treba mati da hrana imagradivnu ulogu, jer svojim gradivnim sastojcimaornogucava rast, razvoj i regeneraciju organizma. Za oveprocese neophodno je oko 120 sastojaka koji se nalaze uhrani. Energetska uloga hrane se zasniva na obezbedenjupotrebne energijeza odvijanje osnovnih funkcijaorganizama u svim fazama rasta, razvoja i regeneracije,

IMK-14 Istrazivanje i razvoj, Godina XIV, Broj (28-29) 1-2/2008. 141

kao i za vrsenje fizickog rada. Biohemijsku ulogusastojci hrane vrse izgradnjom i obezbedivanjemoptimalne funkcionalnosti brojnih bioloski aktivnihkomponenti u organizmu. Hranom se unosemikroelementi i vitamini time hrana ostvaruje svojuzastitnu funkciju. Hrana ima i znacajnu socijalnu ulogu,jer je kvalitetna i uravnotezena ishrana jedan od osnovnihpreduslova socijalno prihvatljivog ponasanja, visokeradne sposobnosti i produktivnosti. Neracionalna ishranai konzumiranje kontaminiranih namirnica izazivajubrojne i ozbiljne zdravstvene poremecaje, zbog cega sehrana svrstava u morbogene faktore. Usled duzegnedostatka samo jednog sastojka u ishrani iii visesastojaka nastaju ozbiljni poremecaji imunog sistema, aorganizam cesto podleze bolestima.

1. ZAGADIVACI ZIVOTNIH NAMIRNICA

U svim zemljama propisuju se uslovi odgovarajucimnacionalnim zakonima, standardima i pravilnicima, kojemoraju da ispunjavaju prehrambeni proizvodi da bi moglida se stave u promet i koriste u ishrani ljudi'.Pravilnicima 0 kvalitetu prehrambenih proizvodanamenjenih ishrani ljudi precizno se definise sarnanamimica i utvrduju se najbitniji parametri na osnovukojih se ocenjuje sastav, kvalitet, odnosno upotrbljivostza ljudsku ishranu. Prema Zakonu 0 zdravstvenojispravnosti zivotnih namimica i predmeta' opste upotrebepod namimicama se podrazumeva sve sto se upotrebljavaza hranu ili pice u preradenom ili nepreradenom stanju,sirovine za proizvodnju namimica, kao i zacini i svedruge supstance koje se dodaju namirnicama radipostizanja odredenih svojstava i sredstava koja se dodajuu tehnoloskom procesu proizvodnje namim ica. Tu spada ivoda za pice, kao i voda koja sluzi za proizvodnjunamimica.U danasnje vreme oko 200 predstavnika kancerogenihugljovodonika ukljucujuci i njihove derivate, predstavljanajvecu grupu kancerogena. Benzo(a)piren kaonajznacajniji predstavnik u organizam coveka dospeva uzivotnim namimicama, stize iz zemljista, vode, vazduha,ambalaze, tokom prerade i pripreme hrane i sintezom unamimicama (endogeno stvaranje kancerogena).Zagadivanje zemljista benzo(a)pirenom danas u mnogimzemljama smatra se indikatorom opsteg zagadenja.Uzorci zitarica gajenih daleko od industrijskih postrojenjai fabrickih dimnjaka sadrze oko 0,13 ug/kgbenzo(a)pirena, a oni iz industrijskih bazena od 2,2ug/kg, U povrcu i vocu ovaj se kancerogen nalazi ukoncentracijama od 0,2-150 ug/kg suve materije. Osim izzemljista, policiklicni aromaticni ugljovodonici unamirnice mogu dospeti i iz vode, obzirom da ihpodzemne vode sadrze u koncentraciji od 1-10 ug/rn',recne i jezerske 10- 25 ug/m", a vrlo zagadene povrsinskevode i vise od 100 ug/m', Znacajna kolicina

1 Smatra se da covek do svoje 50. godine potrosi prosecno25000 I vode i aka 10000 kg materije hrane.2 Predmeti opste upotrebe, usled svog bliskog kontakta sanamirnicama iii kontakta koji ostvaruju sa koiom i sluzokozom;takoie predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi, teie neophodno pratiti i kontrolisati i njihov kvalitet i zdravstvenuispravnost.

benzo(a)pirena stvara se u procesu prerade i prirpemanamimica. Posebno im je visoka koncentracija udimljenom mesu, kobasicama i ribi, pri cemu se, uzavosnosti od nacina, vremena izlozenosti dimu i drugihparametara, sadrzaj krece u grasnicama od 0,5 do ug/kg.Za nase podneblje je posebno interesantan sadrzajkancerogena u specijalitetima sa rostilja. Pri pripremanjuspecijaliteta sa rostilja, benzo{a)piren se obrazujepirolizom masti koja kaplje na zar, a zatim sa dimomzagaduje mesto koje se pece.Nitrozamini takode pripadaju grupi, obzirom da je od 100ispitanih jedinjenja iz ove klase cak 80 proglasenostetnim. Hitrozamini su tokom kasnijih istrazivanjaotkrivcni u psenicnom brasnu, zelenoj stabljici zltarica izrnu u toku citavog vegetacionog period, a nadeni su upasterizovanom mleku i siru. Nitrozodimetilamin senalazi u sojinom ulju u kolicini od 380 do 450 ug/kg, a 1I

dimljenim kobasciama do 300 ug/kg. Pored unosenja uzivotnirn namimicama, ta jedinjenja nastaju u zelucu iznekancerogenih prethodnika koji se nalaze u hrani(nitrati, nitriti, amini, amidi). Nitriti se u mnogimzemljama koriste za konzerviranje i ocuvanje prvobitnihboja proizvoda, kao sto su meso, kobasice i riba, akoristnost nitrit/nitratne prezervacije se ogleda uefikasnom kontrolisanju kvarenja hrane i bakterijamaClostridum botulinum. Nitriti mogu nastati i redukcijomnitrata koji u biljni organizam dospevaju iz zernljista, U

kome se nalaze kao komponenta mineralnih azotnihdubriva, Antibiotici i hormoni mogu prodreti u lanacishrane preko zivotinjskog mesa (koriste se za lecenjezivotinja), kao dodatak stocnoj hrani (antibiotici) iii kaostimulansi i sredstva za jacanje otpomosti organizma, zaskracenje vremena tova, poboljsanje odnosa u strukturimisicno-rnasnog tkiva i smirivanje polen-aktivnosti(hormoni). Antibiotici se ponekad koriste i zakonzeviranje, tako sto se meso pripremljeno za trzistedrzi u rastvoru antibiotika, iii se antibiotici unose uorganizam stoke neposredno pre klanja.U zivornimnamirnicama se mogu naci antibiotici prirodnog porekla,nastali u procesu pripremanja zivotnih narnimica, kaorezultata veterinarskih mera koji se koriste kaobiostimulatori i konzervansi.

142 IMK-14 Istrazivanje i razvoj, Godina XIV, Broj (28-29) 1-2/2008.

Aditivi su supstance koje se svesno, u malim kolicinama,dodaju namimicama zbog poboljsanja njihovog izgleda,mirisa iii ukusa, zbog produzavanja veka upotrebljivosti,iii zbog obogacivanja neophodnim sastojcima. U ovugrupu jedinjenja ubrajaju se konzervansi, boje,antiokdianti i vitamini. Aditivi su dvostruki zagadivacisupstanci i namimica. Poseban problem se jav~~a kodfosfomih mineralnih dubriva. Nairne, stepen njihovogkoriscenja od strane biljaka krede se oko 60-70%.Obzirom da fosfor nije pokretan u onoj meri kao azotnadubriva, to ostaje u zemljistu povecavajuci ukupansadrzaj mineralnih materija, sto dovodi do opadanjakvaliteta zemljista.

2. ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST NAMIRNICA

Zainteresovanost Ijudi za bezbedno koriscenje hranepostoji od davnina, tako da se i danas postavlja jedanglobalni zahtev za proizvodnjom hrane koja se mozekoristiti bez rizika po zdravlje. Pored makro- imikronutrienata i nenutritivnih prirodnih komponentihrane, koje su cesto odgovorne za njene organoleptickeosobine i koje ih gIobalno gIedano, cine bioloski vredn imi prihvatljivim, u namirnicama se mogu naci i brojnedruge supstance koje su manje iii vise stetne po zdravlje.Tu pre svega spadaju mikroorganozmi i njihovi toksini,aditivi i rezidue kontaminenata. Dokazivanje prisustvaovih supstanci i njihovo odredivanje cine osnovuispitivanja zdravstvene ispravnosti namimica.Postignuti su znacajni uspesi radi obezbedenja dovoljnihkolicina hrane u svim delovima sveta, zahvaljujucirezultatima istrazivanja agronoma, geneticara, tehnologa,hemicara, biologa i drugih strucljaka. Povecanje kolicineproizvedenih namirnica je, medutim, otvorilo drugapitanja vezana za ocuvanje njihovog kvaliteta i ~ris~stv?

stranih supstanci koje mogu da ugroze zdravlje. I~udl.

Smatra se da pojam apsolutno zdrave nekontaminiranehrane tj. pojam nultog rizika od kontaminenata u hrani jenerealan, ali je tendencija u svim razvijenim zemljamasveta da se primenom savremenih naucnih saznanja uproizvodnji i kontroli namimica prepoznaju mog~c~.rizic~

i svedu na najmanju mogucu meru. Pod higijenskineispravnim namirnicama P?drazume~aj~ se one ~oje suzagadene patogenim mlkroorgal1lzm~ma (~I~lo.ska

kontaminacija), iii sadrze otrovne sastojke, antibiotike,hormone, mikotoksine u kolicinama koje mogu biti stetnepo zdravlje ljudi (hemijska kontar.ninacij.a). Neispra~ne ~u

i neupotrebljive namimice koje POtICU.o~ uginulihzivotinja iii bolesnih zivotinja iii su mehal1l.ckl.za~~deneprimesama koje mogu biti stetne po zdravlje ljudi 1 akosadrze aditive koji nisu dozvoljeni, iIi u kolicinama kojenisu dozvoljene, i imaju izmenjen sastav i tipicneorganolepticke osobine. Namimice ne smeju da sukontaminirane radioaktivnim materijama iIi da suozracene iznad dozvoljene gran ice. Pored ispitivanjaknvaliteta namimica, posebnim nacionalnirn zakonskimpropisima se regulise zdravstvena is~ravnost ~ami,"?i.ca,

kojima se utvrduje event~alno. pnsust~~ I .kohcmakontaminenata hemijskog, mikrobioloskog lit radioloskogporekla. Namirnice moraju da zadovolje .sve zakonsk~

norme predvidene propisima 0 kvalitetu 1 zdravstvenoj

ispravnosti da hi se mogle staviti u promet i bezbednokoristiti u ishrani'.

!.lad\.\(Otpad)

Slika 2. Tretman pripreme hrane u sistemu kvalitetaBez obzira na sva poboljsanja, bolesti nastale usledkonzumiranja rnikrobioloski zagadene hrane jos uvek susiroko rasprostranjeni javno-zdravstveni problem urazvijenim zemljama. U subregionu jugoistocne Evropekojem pripada i nasa zemlja, jesu zemlje u tranziciji.Veliki broj izbeglih i naseljenih lica u privremenom iiistaIn om smestaju, veliki broj nezaposlenih osoba,ekonomsko siromastvo, stvaraju pogodno tIe za nastanaki brz porast incidence bolesti nastalih mikrobioloskimzagadenjern hrane. Bakterijski patogeni odgovorni su zanajveci broj bolesti nastalih usled konzumiranjamikrobioloski zagadene hrane. Patogene bakterije moguzagaditi hranu pre kupovine. Ukrstena kontaminacijajeste prenos kontaminacije sa zagadene na nezagadenuhranu. Ukoliko se hranom ne postupa na odgovarajuci,higijenski preporuceni nacin bakterije ce se razmnoziti.Najveci hroj bakterija raste i razmnozava se u rasponutemperature od 10 do 110°C. Odlaganje hrane natemperaturi ispod 10°C usporice iii zaustaviti rastnajveceg broja bakterija. Visoka temperatura ubijanajveci broj bakterija. Kuvanje hrane iznad 110°Cunistice bakterije koje su kontaminirale hranu. Prevencijaalimentarnih infekcija podrazumeva znacajno visi nivosanitamih uslova.

/Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO),najces{:i uzroci ukvarenosti hrane su nepodesno cuvanjenamirnica, tj. nedovoljno niska temperatura, neadekvatantermicki tretman, neadekvatna higijena osoblja koje je ukontaktu sa hranom i upotreba zagadenih sastojaka u procesuproizvodnje.

IMK-14 Istrazivanje i razvoj, Godina XIV, Broj (28~29) 1-2/2008. 143

3. ZDRAVSTVENE POSLEDICE NEISPRAVNEHRANE

Prekomemo unosenje hrane i narocito nekih hranljivihsastojaka (secer, zasicene masti, kuhinjska so), takodepredstavljaju faktore rizika za nastanak brojnih oboljenja.Pored toga na organizam negativno deluju mnoge stranesupstance koje se mogu uneti zagadenom hranom ivodom. Zbog veoma rasirene upotrbe brojnih hemikalijau procesima proizvodnje i prerade namimica, kao i svevece zagadenosti zivotne sredine, dolazi do ulaskavelikog broja nenutritivnih komponenti u lanac ishranecoveka. Smatra se da postoji oko 6.0000 zagadivacakontaminanata hrane i vode sa jos uvek malo poznatimposledicama po Ijudsko zdravlje. I ako se ove supstance unamimicama najcesce nalaze u malim, tzv. rezidualnimkolicinama, posledice njihovog delovanja nikako nisuzan emarljive. U najteze posledice unosenja stranihsupstanci spadaju teratogeni, mutageni, kancerogeniefekti, alergije, ostecenja brojnih vitalnih sistema, organai tkiva. Uloga pojedinih namimica u ishrani Ijudi zavisiod njihovog kvalitativnog i kvantitativnog sastava, kao injihove zdravstvene ispravnosti. Posledice po zdravljealimentamih infekcija i intoksikacija zavise od uzrocnika(patogena), vremena zapocetog lecenja, trajanja bolesti ilecenja i imunoloske stabilnosti obolele osobe. Uosetljivim populacionim grupama, odojcad, mala deca,trudnice, dojilje, stare osobe, pothranjena lica,imunodeficijentne osobe alimentame infekcije iintoksikacije mogu biti i smrtonosne, narocito akonjihovo pravovremeno lecenje nije moguce. Alimentameinfekcije i intoksikacije mogu ostetiti kardiovaskulameorgane, bubrezni, respiratomi i imuni sistem. Meduosetljivim populacionim grupama ostecenja mogu biti ivise izrazena. Ponavljane alimentame infekcije iintoksikacije vode pothranjenosti, sa znacajnim uticajemna rast i imuni sistem odojcadi i dece.U saglasnosti sa povecanjem incidence ovih bolesti,povecavaju se ekonomska izdvajanja pojedinca, porodice,zdravstvenog osiguranja, drustva (drzave). Ovi troskovisadrze izostanak zarade zbog bolovanja, troskovemedicinskog lecenja, izdatke za epidemioloskaistrazivanja, neprihodovanje zatvorenih preduzeca,pravne troskove i kazne.

Slika 3. Meduuslovljenost u integralno} proizvodnjihrane

Radioaktivna kontaminacija hrane i vode predstavljazagadenje hrane i vode na bilo koji nacin i bilo kojim

radioaktivnim kontaminantom. Podzemne i nadzemnevode mogu da sadrze vece koncentracije urana-238 inekih njegovih potomaka kao sto su: radijum-226 iradon-222. Specificna aktivnost radona u bunarima jeoko 40 Bq/dm' dok je u dubokim izvorskim vodama i do1000 Bq/drrr'. Izvori zagadenja voda mogu biti:radioaktivne otpadne vode, rastvori neorganskih iorganskih jedinjenja (koji sadrze radionuklide), udesinukleamih postrojenja i nukleamog oruzja, nukleameeksplozije, radioaktivne padavine i dr. Voda uarterijskim, cevnim i u zatvorenim bunarima prakticnonije izlozena kontaminaciji. Za vreme kisnih periodakontaminiranost se povecava usled spiranja radioaktivnihmaterija sa kontaminiranog zemljista, Pri vazdusnimnukleamim eksplozijama kontaminacija vode je 2-3 putaniza u poredenju pri kontaminaciji pri prizemnimnukleamim eksplozijama. Kontaminacija vode uslovljenaje radioaktivnom prasinom pri cemu se do 95 % fisionihprodukata cvrsto veze za cestice prasine koje se u voditesko rastvaraju.

Prilog 1. Radionuklidi koje trebe oareaivett uuzorcime

Mleko89Sr,90Sr, 131 J, 134CS, 137CS

Meso 134CS, 137CS

Ostala hrana 89Sr, 90Sr, 134CS, m Cs

Voce i povrce89Sr,90Sr, I1IJ, 134CS, 137CS, 95Zr,95Nb, 103Ru, I06Ru, 141Ce, 144Ce

89Sr, 90Sr, IJIJ, 134CS, 137CS--

Voda (za ishranu)

U vodi se kontaminanti stroncijum i jod nalaze u vidupravih rastvora, a radioizitopi itrijuma, cirkonijuma,niobijuma, telura i cezijuma u vidu radiokoloida.Kontaminacija vode vremenom se smanjuje zbograzblazenja, radioaktivnog raspadanja, sorpcijeradioaktivnih materija na zemlji mulju i planktonu.Istovremeno dolazi i do talozenja krupnijih cestica usledsedimentacije. Visoke koncentracije radioaktivnihmaterija u stajacim vodama mogu se zadrzati u duzemvremenskom periodu. Vremenski rok trajanjakontaminacije protocnih voda mnogo je manji i odredenje brzinom proticanja i rasprostiranja kontaminiranihvoda u veca vodena prostranstva. Od svih radioaktivnihizotopa kao bioloski su veoma znacajni Sr-90, Cs-137,Cr-144, Ba-140 i J-131. Hrana i voda moraju dazadovoljavaju odgovarajuce sanitame propise (fizickohemijske, mikrobioloske i radioloske) da bi bili ispravni'.Radionuklidi se inkorporiraju u organe i tkiva odakleispoljavaju svoje sterno dejstvo. Od svih fisiono-fuzionihprodukata nukleame eksplozije najopasniji su Sr-90, Cs137 i J-131. Veliku opasnost predstavljaju i Pt-239 i U235.

I U nasoj zemlji uvedeni su propisi koji 10 regulisu: Zakon 0

zdravstvenoj ispravnosti iivotruh namirnica i predmeta opsteupotrebe, Odluka 0 sistematskom ispitivanju sadriajaradionukleida u iivotnoj sredini, Pravilnik 0 granicamaradioaktivne kontaminacije iivotne sredine i nacinasprovodenja dekontaminacije.


4. UZROCI MIKROBIOLO~KE NEISPRAVNOSTINAMIRNICA

Najcesci uzroci neispravnosti namimica na podrueju kojesvojim aktivnostima pokriva Zavod za zastitu zdravljajednog grada od ]00.000 stanovnika prikazani su na slici4. Na sastav namimica utice pored vrste biljaka izivotinja, nacin ishrane, uslovi cuvanja i nacin preradesirovina u gotov proizvod namenjen ishrani ljudi. Iz tihrazloga hemijski sastav jedne te iste vrste namirnica mozeda bude veoma promenjljiv. Mnogi proizvodi namenjeniishrani ljudi obogaduju se dodavanjem vitamina, mineralnih sastojaka, kvalitetnih proteina i drugih supstanci,time se pruza mogucnost da odredene kategorije stanovnistva (trudnice, doilje, deca i stare osobe) dobiju onehranljive sastojke u kojima je njihova ishrana deficitarna.Na osnovu izvrsenih mikrobioloskih analiza, moze sezakljuciti da je broj mikrobioloski neispravnih namirnicakoje nose najveci epidemioloski rizik oko 9 %. Najcesci

uzrok mikrobioloske kontaminacije hrane na podrucjujednog okruga, a samim tim i opstine bila je bakterijaindikator fekalnog zagadenja E. coli , cije prisustvo unamirnicama nam govori 0 nehigijenskim uslovima, 10sem nivou opste i licne higijene u objektima u kojima subile identifikovane kontaminirane namimice. Redovnimispitivanjem kolicine i sastava energetskih, gradivnih izastitnih materija utvrduje se energetska i bioloskavrednost namirnica, time se mogucnost falsifikovanjanamimica i ugrozavanja zdravlja potrosaca, neadekvatnim proizvodima svodi na minimum. Obolelima odpojedinih bolesti preporucuje se smanjivanje unosa pojedinih sastojaka hrane, te se namimice namenjene njihovojishrani svojim hemijskim sastavom takode prilagodavajuspecificnim potrebama ovih populacionih grupa. Navedene namimice moraju da odgovaraju hemijskom sastavukoji je deklarisam, sto se utvrduje odredenim analitickimmetodama.

oUgoslitels~ objekti

oPoslaslicamice

• Pekare

a Mlekare

o Kondrrors~ ob~kti

• Poslr~e~a zs sokoveNE DELIMICNO

Slanje objekala ·l)[)OVOLJAVABroj ob~kata

6050403020 •

10o

Stika 4. Sanitarno - ekolosko stanje u objektima za proizvodnju namirnica

5. VITAMINI I ZNACAJ U ISHRANIVitamini su organska jedinjenja koja su u malim kolicinama neophodna za pravilno funkcionisanje organizma. Premarastvorljivosti razlikujemo:~ Hidrosolubilne vitamine-koji su rasvorljivi u vodi: vitamini B kompleksa,vitamin C,vitamin P~ Liposolubilne vitamine-koji su rasvorljivi u mastima: vitaminA, vitamin D, vitamin E, vitamin K

Tabela 2. Karakteristike hidrosolubilnih vitamina

VITAMINI FUNKCIJA DEFICIT IZVORIUlazi u sastav enzimskih sistema,u sastav Integralna psenica, meso i pre-RNK,DNK,ucestvuje u stimulaeiji nervnih i radevinc, mleko, leguminoze,

B1 (TIAMIN) misicnih vlakana Beri-beri voce, iaia i vecina novrcaUcestvuje u metabolizmu lekova, Iipidnom Meso, riba, jaja, mleko, zelcnometabolizmu zajedno sa ciohromom C 450, lisnato povrce, proizvodi od

B2 (RIBOFLAVIN) znacaian za zdravlje koze, noktiju, kose Ariboflavi-noza celog zrna, makKao koenzim omogucava transaminaciju, Meso i mesni proizvodi, riba,dekarboksilaciju, glukoneogenezi, ucestvuje Dermatitis jaja,mleko i mlecni proizvodi,u sintezi nukleinskih kiselina, HEM-a, Demencija zeleno lisnato povrce,

B6 (PIRlDOKSIN) znacaian za metabolizam masnih kiselina Diiareia nroizvodi od celoz zrnaKao koenzim ucestvuje u metabolizmu Kvasae, meso, jetra i druge

NIACIN (PPF) ugljenih hidrata, masti, natrijuma i Pelagra iznutriee, cerealije, leguminoze,kalcijuma mleko, ribaUcestvuje u sintcza metionina, nuklienskih Jetra, bubrezi, ostale iznutrice,

FOLNA KISELINA kiselina, sinteza purina, sintezu Megaloblasna kvasac, namirnice bogatehemoglobina anemija vitaminom C obicno je bogata i

folnom kiselinomIma vaznu ulogu u stvaranju hormona, za Bogati vocni izvorijagode,pravilan metabolizam folne kiseline, kivi, mango, narandza, papaja...

VITAMINC kobalta, gvozdjaza odrzavanje baktericidne Povrce bogato vitaminom C:(ASKORBINSKA rnoci leukocita, ima ulogu u prevcnciji Skorbut paprika, kupus, kelj, karfiol,KISELlNA) degenerativnih obolje~ KVS naradaiz...


Tabela 3. Karakteristike liposolubilnhi vitamina

Neophodan za proces vidjenja, zadiferencijaciju i rast epitelnih celija,rcprodukcij u,imunitct, za okostavanje,formiranje zuba

Neophodan za metabolizam Ca i P,regulise kalcifikaciju kostiju,stvaranje zubnog dentina i gledji,neophodan za rast organizma, sintezuinsulina, diferencijaciju celi'aAnti-oksidans, ulogu u odrzavanjunormalnc grade poprecno prugastihmisica i srcanog misica, ima izvesnodejsvo kod trovanja teskih metala.ukontroli endokrine fund' e hi ofize

Nocno slepiloKseroza konjuktiveKeratomalacijaPromene na koziPad irnuniteta

RahitisOsteomalacija

Humani deficit jeveoma redak.jer jevitamin E sirokorasprostanjen u

rirodi.Primarni deficit kodzdravih Ijudi nijeoznat

Riba, riblc uljc.zumance jajeta, malo uiznutricama, riblje ulje ..Znacajno je suncati sc

Najznacajniji izvori vitarnina E su masti iuljaOstali znacajni izvori su: povrce,iznutrice, riba, cerealije

6. EKO-BEZBEDNOST HRANE

Medjunarodno-pravna zastita zivotne sredine u direktnojje vezi sa ljudskim pravima i egzistencijom coveka, jerako je on ugrozen kao zivo bice, ugrozeno je i njegovopravo na zdravlje, kao i mnoga druga prava koja mupripadaju po medjunarodnom i nacionalnomzakonodavstvu I. Ekoloska bezbednost pretpostavlja

J To pitanje je regulisano u posebnoj Rezo/uciji Genera/neSkupstine GUN, br. 2398 ~ XXfl iz /968. godine u kojoj jeizmedju ostalog receno: "Da je ocuvanje zivotne sredineznacajno za fizicku, menta/nu i drustvenu dobrobit coveka, zanjegovo dostojanstvo i uiivanje osnovnih ljudskih prava, kako uzemljama u razvoj, tako i u razvijenim zemljama". Doduse,ljudska prava su razradivana i ranije - u odredbamaUniverzalne Deklaracije 0 pravima coveka iz /948. godine i uMedjunarodnom palau 0 ekonomskim, socija/nim i drugimpravima iz /966. godine.

odgovarajuce ponasanje svih subjekata u medjunarodnimodnosima sto se utvrdjuje pravilima medjunarodnogprava koje se sve vise razvija. Danas u svetu postojinekoliko stotina medjunarodnopravnih instrurnenata kojisadrze pravila ponasanja u zastiti zivotne sredine, bile daje ret 0 zastiti jednog iii vise vidova zivotne sredine. Natim osnovama se zasniva i razvija medjunarodna saradnjarnedju drzavarna, pri cemu je znacajno utvrditiodgovornost svake drzave posebno, kao i svih drzavazajedno organ izovan ih u medjunarodnu zajednicu.Medjunarodna saradnja u oblasti pravnog utvrdivanjazastite zivotn sredine je krajnje slozena, iz razloga sto sene radi sarno 0 jedinstvenom predrnetu zastite, niti pak,sarno 0 jednorn nacinu delovanja preventivne iiirepresivne prirode, odnosno jednostavnorn preduzimanjumera radi ocuvanja zivotrie sredine, vee se radi 0

kornpleksu slozenih i visedimenzionalnih prava i obavezasvih drzava na planeti Zemlji.

146

Tabela 4. Hemijski sastav pojedinih gaziranih voda

KATJONI I KNJAZ MINAKYA YRNJCI ROSA KARADORDE AQYAANJONI (mWI) MILOS BELLANatriium 286 430 328 2,7 301 103Kalciium 144 25,54 84 10,4 139 26,8Magnezijum 36,4 22,12 63,26 0,8 74 34"L-Kaliium 28 4,41 64 1 57 0,7

Gvozde 0,07 / / / / /Bikarbonati 1329 640 1228,24 / 1510 488Sulfati 14 / 47,52 5,5 48 5,3

Hloridi 7,2 308 19,89 2,0 56 5,6Fluoridi 1,5 / 1,25 I / I

Jod / 0,9 / I / IUalien dioksid 3000 3000 4000 2000 3000 3000Nitriti / / I 1,4 / 5,3Selen / / / / 0,001 /

IMK-14 Istrazivanje i razvoj, Godina XIV, Broj (28-29) 1-2/2008.

U toku naredne tri decenije XXI veka, pored nestasicehrane, oskudica vode ce tesko pogoditi stanovnistvoZapadne i Istocne Evrope, Indije, Kine i SAD. Nestasicavode je najkriticniji faktor koji moze da unazadi drustvona putu ka progresu. U ovom sistemu vaznu kariku imaakreditacija u implementaciji direktiva Novoga pristupaeko-bezbednosti hrane iIi nekog drugog proizvoda.Unutrasnje trziste EU: slobodno kretanje i bezbednostproizvoda uz preduzimanje odgovarajucih mera EZ sciljem smanjivanja prepreka u trgovini, brzeg i laksegdonosenja uskladenih tehnickih propisa, uzajamnogpriznavanja dokaza 0 skladnosti proizvoda i DirektivaNovoga pristupa-Ck. U zastiti zivotne sredine znacajnomesto pripada inspekcijskim organima (sanitetski,veterinarski, vodoprivredni, poljoprivredni i drugi) kojiostvaruju nadzor nad izgradnjom i uredjivanjem objekatakoji zagadjuju zivotnu sredinu. Izuzetnu ulogu imajupoljoprivredne inspekcije, s obzirom na veliku upotrebuagrotehnickih mera u zastiti bilja i u proizvodnji hranecirne se ugrozava zemljiste, hrana, zivoti Ijudi i zivotinja.Hrana i voda se u preko 50% slucajeva u praksi zagadujuhemijskim sredstvima, a u prodaji, preradi i prometu oko20%. Organi unutrasnjih poslova imaju posebnu ulogu uzastiti zivctne sredine kako u svakodnevnompreventivnom, tako i represivnom delovanju.

Temerni uli

Mow..· A. ~1(()ImClA PRQZVOONJE

MCXJl,I..CSI<lADNCSTSTIPOM MOIZ'I/Cf)\

MOOl.l..OCS~ KVAUTEtA (EPROtl.\f()(lIlJI;

Ako pratimo istorijat nastanka i razvoja svetskezdravstvene organizacije, jedan od prvih njenih prioritetaje bilo zdravlje majke i deteta, malarija, tuberkuloza,venericne bolesti, ishrana i higijena zivotne sredine.Kategorije akata medunardnih organizacija, koje seodnose i na zdravlje, ishranu i kvalitet zivota su:

direktive (Directives), na nivou EU, ne ugradujuse prostim preuzimanjem;propisi (Regulations), direktno primenljivi udrzavama clanicama EUodluke (Decisions);preporuke (recommandations), nemaju upotpunosti obavezujucu snagu;mgljenja (Opinions), dovode do razradezakonskih i podzakonskih akata.

Zastita biljnih proizvoda je oblast biotehnickih nauka bezkoje se ne moze zamisliti savremena proizvodnja hrane.Njena istrazivanja kao sastavni dec odrzivepoljoprivredne proizvodnje idu u pravcu kreiranja sistemaproizvodnje, sa smanjenom ulogom pesticida (integralnazastita) i bez primene pesticida (organska proizvodnja).Zastita bilja kao multidisciplinarna oblast zauzimaznacajno mesto u ekoloskom vaspitanju i obrazovanjunovog struenog kadra. Ekoloska edukacija je osnovnapotreba svakog pojedinca nove generacije i svakezajednice, a prvo suocavanje sa ekoloskim problemimapretstavlja pocetak razvoja ekoloske svesti. U sklopunastavnih programa naucno-obrazovnih institucijaizucavaju se osnovni principi povezanosti zastite bilja izastite iivotne sredine (prognoza stetnih agenasa,signalizacija optimalnih rokova za njihovo suzbijanje iracionalna primena pesticida).

Slika 5. Temeljni moduli ocene skladnosti eko-proizvoda

I Guide to the implementation ofdirectives based on the Newand Gloabal Approach, European Commission. Luxembourg.2000.

d'tt. b l 5 Ia ea. nstrumentt upravtjanjazastitom zivotne sre meSegmenii privredne delatnosti Instrumenti eko-menadimenta

Proiektovanje medicinskih proizvoda LCA ELProjektovanje tehnologija i obiekata EIA RA LCAIzgradnja objekata zdravstva EIA RA EMS EAProizvodnja lekova i sanitetske opreme RA EMS EAPromet, upotreba i odlaganje proizvoda RA EMS EAZatvaranje objekata EIA RA EMS EA

EIA- ANALIZA UTICAJANA ZIVOTNU SREDINURA- PROCENA RIZIKA

LCA- PROCENAZrvOTNOG CIKLUSAEL- EKOLOSKOOBELEZAVANjE

EMS - EKO-MENAZMENT SISTEMIEA- EKOLOSKA PROVERA


USLUGE SERTIFIKACIJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE

Stika 7. Sanitamo-ekoloski znacaj i standardi kvalitetahrane

'~ SERTIFIKATl SU NAMENJENI PROIZVOf)ACIMA

.., HRANE, PRE SVEGA KOMPANIJAMA. KOJE

1 SNABDEVA.JU VELIKE TRGOVACKE l.ANCE U

URBANIM SREDINAMA. SA MALO PESTlCID.<\.

7. SERTIFIKACIJA BEZBEDNOSTI HRANE

HACCP predstavlja sistem bezbednosti hrane, zasnovanna sedam principa kojima se na efikasan nacin osiguravapotpuna zdravstvena bezbednost prehrambenih proizvodau svim segmentima proizvodnje i prerade, po principu od"njive do trpeze". HACCP (HA (Hazard Analysis) anaCCP (Critical Control Point) - HA (analiza rizika) i CCP(kriticna kontrolna tacka) je sistem bezbednosti hranezasnovan na sedam principa kojima se na efikasan nacinosigurava potpuna zdravstvena bezbednost prehrambenihproizvoda u svim segmentima proizvodnje i prerade, poprincipu od "njive do trpeze". Ovaj sistem kao metod kojiomogucava da se odrede i procene kriticne tacke zakontaminaciju proizvoda u svim segmentima proizvodnjckao i da se osmisle instrumenti kontrole, Za razliku odpregleda gotovih proizvoda na kraju proizvodnog procesaHACCP predstavlja preventivni sistem koji osiguravabezbednost hrane u svakom koraku procesa proizvodnje.Definisan je medunarodnim standardom ISO 22000:2005.Za razliku od pregleda gotovih proizvoda na krajuproizvodnog procesa, HACCP predstavlja preventivn isistem koji osigurava bezbednost hrane u svakom korakuprocesa prehrambene proizvodnje", Mnogi pogoni zaproizvodnju hrane u svetu vee su razvili i u praksiprimenili ovaj koncept - bilo kao integrisani sistem, sasistemom upravljanja kvalitetom (ISO 9000) iii jeuveden samostalno kao efikasan sistem za obezhedenjeispravnosti prehrambenih proizvoda. Podsticajna sredstvase koriste za uvodenje i sertifikaciju Programa analizerizika kontrolom kriticnih tacaka u proizvodnji (HACCPprogram), uvodenje HACCP programa integrisanog sasistemom upravljanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO9001, odnosno HACCP programa integrisanog sasistemom upravljanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO9001 i sistemom upravljanja zastitom zivotne sredine JUSISO 14001/lS0 14001.

2 Zakonska regulativa gotovo svih razvijenih zemalja obavezuje,a razvojni programi proizvodjaca hrane u tim zemljamapredvidaju plansko uvodenje sistema HAeC? u sto kracemroku. Buduci da nasa zemlja ima sve pretpostavke zaproizvodnju i izvoz, kvalitetne i bezbedne hrane, neophodno jeda se u industriji hrane sto pre prede na razvoj sistemaHACC?, kao sveobuhvatnog koncepta obezbedenja ispravnostinamirnica, odnosno njegovo uvodenje u praksu.

I Ako se neko pitanje smatra posebno znacajnim, Genera/naskupstina OUN moie organizovati medunarodnu konferencijupreko WHO, kako bi privukla svetsku painju i stvorilakonsenzus za kordiniranu akciju.

U okviru eko-bezbednosti ishrane, treba istaci danekoliko agencija UN radi u oblasti zdravlja, WHO jejedina koja ima specifican mandat da se bavi zdravljem.Ona je zapravo specijalizovana agencija UN, koja imasopstvene upravne organe, sopstveno c1anstvo i budzet.Formalnim sporazumom sa UN regulisana je razmenainformacija i primena zajednickih admin istrativnihpostupaka'. Ekonomski i socijalni savetl (ECOSOC)ustanovljen je s ciljem da se koordinira ekonomski isocijalni rad OUN i njenih specijalizovanih agencija.

Stika 6. Bioetika i pogled na svetKad govorimo 0 kvalitetu zivota i ishrane, treba istazi ipojam bioetike, e novo naucno podrucje u sferirazrnatranja WHO, koje u sebi ukljucuje sadrzaje imetode vise naucnih oblasti, grana i disciplina. Danasbioetika uz medicinu obuhvata i ekologiju, agrikulturu,politologiju, sociologiju i druga podrucja nauke iljudskog delovanja, a posebno se bavi globalnimmoralnim pitanjima opstanka sveta i njegove perspektiveu novom dobu, u kojem nauka i tehnologija izmicu svevise Ijudskoj kontroli. Zato se u novije vreme za bioetikukaze da je "glavna", "vodeca" iii cak .sudbonosna"misao XXI veka, a za neke i novog milenijuma.Sustinska je razlika izmedu nje i tradicionalne etike utome sto je potonja usredotocena na odnose meduljudima, a bioetika promislja odnose \judi i bioetickihsistema. Covek je s modemom (prirodnom) naukom i(bio)tehnologijom stekao moe s kojom moze radikalnomenjati ne sarno individualni ljudski zivot, nego i uslovezivota, radnu i zivotnu sredinu, zdravlje i kvalitet zivota.Tradicionalna etika se pokazala nedovoljna zaartikuliranje novonastalih pitanja i odgovaranje na njih.Svemu torn, morbideitet stanovnistva i uticaj devastije nazivotnu sredinu postaje sve aktuelnije podruejeinteresovanja i razresavanja problema od brojnihmedunarodnih institucija i organizacija, od strane WHOpre svih.


Stika 8. Medunarodne organizacij u kvalitetu ishrane

•

L .....mm •••••••••••.••.•••••••••u

• Brojne deklaracije• Ekoloski pokreti

• Nevladine organizacije...

fr~~"'.\" .'... '~';:;'~., 1.;'~~1:t';i:I~;~!~ ......... i!,\+\~i~ .....i!" UNCCO \G),o--i.;;;

UNICEF EUROPE .~~~/

UN niklc su organizacije, koje se bave problemima zastitezivotne sredine, ishrane, zdravlja i kvaliteta zivota

• UNESCO (obrazovanje, naucna obrada podataka)

- WHO (zdravlje i kvalitet zivota) •· AEC (agencija za atornsku energiju)- FAO (za ishranu i poljoprivredu) .... .... .'.• UNDP (program UN za razvoj)• UNEP (program UN za zivotnu sredinu)• HACCPH (Hazard Analysis) and CCP (Critical Control Point)

ndardnih operativnih procedura) SSOP (standardnihsanitarnih operativnih procedural

2 Tek po ispunjenju gore navedenih kriterijuma, prtvrednadrustva sticu uslove za implementactju i odrzavanje HACCPmetodologije, sto podrazumeva kombinaciju pet koraka i sedaminkorporisanih principa, propisanih ad Komisije CodexAlimentariusa, ALINORM 93//3A, Appendix tj. InternationalCode of practice-General Principles of Food Hygiene(CAC/RCP /-/969, Rev.3, /997) ilustrovanih datimdijagramom.

Analizom strukture korisnika subvencije (proizvodnjapica ]8% hladnjace ]6%, mlinsko-pekarska 15%,konditorska 15%, mlekare ]5%, mesna 10%, proizvodnjakecapa, majoneza i senfa, praskastih proizvoda, stocnehrane i proizvodnjezdrave hrane 10%), uocljivoje da suovi sistemi potreba svih subjekata bez razlike sa aspektaproizvodnog asortimana. Na ovaj nacin preduzeca sukrenula u implementaciju HACCP sistema', kojipodrazumeva potpunu promenu pristupa proizvodnji, odprocedura nabavke iIi proizvodnje sirovina , politike radarukovodstva i zaposlenih do odnosa prema krajnjemkupcu odnosno potrosacu. avo se sagledava kroz GMP(good manufacturing practice), odnosno ispunjenje SOPa (po ispunjenju ovih zahteva, privreda zemlje posedujekompletnu dokumentaciju 0 svakoj manipulaciji u okviruposlovanja, a radnici su potpuno obuceni u smislu svihaspekata proizvodnje bezbedne hrane, sposobni dadokumentuju ispravnost svojih postupaka u svakomtrenutku. Takvo privredno drustvo stice uslove zaocenjivacku posetu sertifikacionog tela, ~iji ocenjivacikonstatuju eventualne neusaglasenosti sa standardom kojeje privredno drustvo u obavezi da otkloni u datom roku,nakon cega sledi izdavanje sertifikata 0 poslovanju uskladu sa HACCP principima.

J Drugim recimaprivreda ove zemlje u obavezije da ispuni svetehnolosko-tehnicke norme, koje omogucuju rea/izaciju prpprograma (pre requisite program), odnosno odredbe gap good agricultural practice, ghp - good hygiene practice.

ZAKLJUCAK

U arsenal gorucih problema svetskog rizicnog drustvaspadaju zagadenost radne i zivotne sredine, istrosenostprirodnih resursa, demografski bum, urbani haos,ogromni nesklad u proizvodnji i distribuciji dobara iusluga i dr. Eksplozija urbanog prostora izazvala jepotrese u privredi, podstakla migracije i ostavila pecat nazdravlje ljudi i kvalitet zivotne sredine. Povecanjestanovnistva upravo u zemljama u kojima je vise odtrecine zitelja neuhranjeno dodatno komplikuje situaciju.Osim eksplozije stanovnistva i degradacije zivotnesredine u nerazvijenim zemljama, medu vazne faktoreglobalnog rizika ubraja se jos uvek dominirajucafiIozofija napretka tj. neprekidnog industrijskog rasta.Naravno, svaki razvoj civilizacije ima i svoje pratecepojave, koje se u ovom slucaju ogledaju u postojanjulimitirajucih faktora (povecanje broja stanovnika,problem pitke vode i ishrane, ograniceni resursi sirovina,problemi sa energijom, zastita zivotne sredine, potrebeza novijim tehnologijama, vodni resursi, zdrava hrana).Izmedu dosadasnjeg tempa koriscenja prirodnih resursa isadasnjih rezervi koje su znacajno iscrpljene, postojivelika protivrecnost. Kao posledica prekoracenja granicaizdrzljivosti prirodnog sistema usledilo je razbuktavanje

ekoloske krize. Najtezi ispit koji covek polaze odnastanka do danas, moze se uspesno savladati i poloziti,iskljucivo i sarno uvodenjem kvaliteta izvrsnosti iodrzivog razvoja. lskljucujuci pesimisticko-apokalipticnuviziju modeme civilizacije i neopravdani optimizam,resenje problema mora podrazumevati temeljnipreobrazaj vrednosti i duha savremene kulture rada.Problem eko-zastite hrane-namimica dugo je bio van zizeinteresovanja brojnih zemalja sveta, posebno zemalja utranziciji. Javlja se potreba za razvijanjem jasnodefinisane i adekvatne nacionalne strategije upravljanjaproizvodnjom hrane, harmonizovane sa EUregulativama, domacim propisima i propisanimstandardima. Edukacija ljudi na globalnom planu 0

znacaju hrane i vode u svakodnevnoj ishrani imadalekosezni znacaj, Posebno je potrebno raditi naupoznavanju ljudi sa razlikama medju mineralnimvodama,sa posebnim osvrtom na vode sa visokimsadrzajem natrijuma koje ne bi smele da koriste osobeobolele od kardiovaskulamih bolesti. Kvalitet i kvantitetbiljne proizvodnje i zdravstvena ispravnost hrane i vodesu polazni elementi zastite bilja u funkciji ekoloskogvaspitanja i obrazovanja i podizanje eko-svesti svakogpojedinca i grupe nove generacije i nacije u celini


LITERATURA

1. Jensen P. B. Introduction to the ISO 14000 Family ofEnvironmental Management Standards '

2. Mitic N. Pesticidi u poljoprivredi i sumarstvu u Jugoslaviji,IK "Grrnec'', Beograd, 1998.

3. Biocanin R., Amidzic B. Zastita radnc i zivotne sredine Crne prognoze, Vojni informator br. 4-5, "VOJSKA",Beograd, 2004.

4. Radmilovic V. Kancerogeni u radnoj i iivotnoj sredini, IP "VELARTA", Beograd, 2002.

5. Radojevic R. Upravljanje kvalitetom i zastitom iivotnesredine, Drustvo OPISJ, Beograd. 2000.

6. Biocanin R, Spijunovic K, Dobricic-Cevrljakovic A: Ulavirintu rizicnog drustva i put ka znanju, uz pracenjetrendova u zastiti zivotne sredine, XXXIII Simpozijum 0

operacionim istrazivanjima (SYM-OP-IS 2006). 03-06.oktobar 2006. Beograd

7. Zagorac M. Industriska toksikologija. FAKULTETZASTITE NA RADU, Nis, 1978.

8. Stankovic D. Medicina rada, Medicinska knjiga, BeogradZagreb, 1986.

9. Biocanin R., Amidzic B., Biocanin I. Ekoloska etika ufunkciji bezbednosti, Naucna konferencija .. Modernizacija iizazovi bezbcdnosti", 06-08. jul 2007. Vrnjacka Banja.

10. Boskovic B. Pesticidi, toksikologija i terapija trovanja,Institut zastite na radu, Beograd, 1995.

11. Biocanin R. Quantification of influences on environment inquality system exellence, VIII Balkan Conference onOperational research (BALCOR-2007). 14-17. September2007. Belgrade-Zlatibor.

12. Biocanin R., Amidzic B. Medunarodna zdravstvenaorganizacija-znacaj i pravac razvoja, VII Medunarodnakonferecija »MEDUNARODNE ORGAI'..//ZAClJE«, Centarza strateska istrazivanja nacionalne bezbednosti, 18-20. jul2008. Srebrno jezero.

MEDICAL - ECOLOGICAL IMPORTANCE OF FOODAND QUALITY SISTEM ENVIRONMENT

Abstract: The Third Mi/lenium inherited from the previous one high pace of technological development. informationflow and environmental pollution. The urban way of life. besides many advantages, brings a lot of risks. Modernmanagement system is based on permanent business process advancement along with application of QualityManagement System and Environmental Management System in accordance with Sustainable development. Foud is thebasic source of nourish, protective materials, important for build and functioning of organs and systems, improvingfactor for mood, ability and work motivation and advancing. On structure q{food influences aside plants and animal'sspecies, conditions of keeping and way of manufacturing of raw materials into ready product meant for humannutrition. Large intake offood and especially some nutrition ingredients also present risk factors for appearance ojnumerous diseases. Food safety means that food will not cause harm to the consumer when it is used according to itsintended use. Based on own research, we can say for modern facilities, in which is done manufacturing. processing anadistribution oflife supplies, mostly fulfill written hygiene-ecological conditions in system offood quality. Older objectsthat are objects that are not legally built mostly do not fulfill written conditions. Food manufacturing in these objectswith inadequate conditions can represent high risk on food quality. The main issues of environmental marketingdevelopment and application, which reflect an increased importance of marketing function in development (~{firm'smarketing orientation, are considered in this work; as well as issues that helps understanding holistic principles whichenable firms to use environmental performances as new chalenges of development. The purpose of this paper is topresent which systems for food safety management are in use nowadays. Besides this paper highlights the international- legal aspect of environmental protection and numerous acts of international organizations (GUN,WHO, DEeD,OEPS) representing "conditio sine qua non" for the creation and improvement of our ecolgic legislature, whereinrights, obligations and responisibilites ofworking people and citizens, government authorities and organizations for theenvironmental preservation and protection have been established.Key words: food, supplies, rightness, toxic material, objects for food preparation, health, food safety, system 0.1quality, environmental marketing, eco-safety, legislative, sustainable development.

150 IMK-14 Istrazivanje i razvoj, Godina XIV, Broj (28,.-29) 1-2/2008.

Documents

MEDICINSKO- EKOLOSKI ZNACAJ ISHRANE U SISTEMU