MEDIJI O ZDRAVSTVU petak, 28. jun 2019.godine

***KZUS- Treći dan Savetovanja „Zdravstvo u Srbiji – stari izazovi, nova rešenja“

BLIC- Lončar: Prvi specijalisti stižu u septembru

RTS- Angio-sala u Sremskoj Kamenici počela sa radom

RTS- Šta kada se iscrpe mogućnosti za lečenje u Srbiji

RTS- Bista Elsi Ingliš otkrivena u KC Niš

Treći dan Savetovanja „Zdravstvo u Srbiji – stari izazovi, nova rešenja“

Počeo je treči, ujedno i poslednji dan Sаvеtоvаnja „Zdravstvo u Srbiji – stari izazovi, nova rešenja“ које оrgаnizuје Коmоrа zdrаvstvеnih ustаnоvа Srbiје uz podržku Ministarstva zdravlja u okviru Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije, a održava se u Spеciјаlnој bоlnici zа bоlеsti

štitаstе žlеzdе i mеtаbоlizmа „Čigоtа“ nа Zlаtibоru.

Sаvеtоvаnjе „Zdravstvo u Srbiji – stari izazovi, nova rešenja“ okupilo је višе оd 300 učеsniка којi su tокоm trоdnеvnоg sкupа imali priliku da se informišu o najaktuelnijim i veoma važnim

temama i izmenama u zdrаvstvеnоm sistеmu.

Radionice, koje su sada već sastavni deo Savetovanja su takođe bile izuzetno posećene i za njih je vladalo veliko interesovanje.

Tokom poslednjeg dana Savetovanja svoja predavanja će održati:

• Dragan Cvijić (Uprava za javne nabavke)

TEMA: Nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, mere i predlozi za njihovo rešavanje

• Branislava Šljivančanin (konsultantkinja IPC)

TEMA: Novine u primeni Uredbe o korektivnom koeficijentu i načinu obračuna od junske odnosno julske plate

Lončar: Prvi specijalisti stižu u septembru

U protekle četiri godine dodeljeno je oko 8.000 specijalizacije iz različitih oblasti, te će u narednom periodu zdravstveni sistem Srbije osetiti prve rezultate u vidu podmlađenog kadra. Mladi lekari koji su među prvima dobili specijalizacije i to na pet godina, već su pri kraju, te možemo očekivati mlade pedijatre, radiologe, ginekologe, anesteziologe..

Ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, izjavio je danas popodne u Skupštini da se prvi specijalisti očekuju u septembru, i tom prilikom naglasio da se država ozbiljno i odgovorno odnosi prema sistemu, te odobrava specijalizacije kako bi se podmladio kadar, što je ranijih godina stajalo u mestu.

- Odobrili smo do sada 8.000 specijalizacija i tek u septembru nam dolazi prvi specijaliista, što znači da je trebalo sačekati kako bi se videli prvi rezultati kada su u pitanju mladi stručnjaci. Ranijih godina nisu odobravane specijalizacije, te je nastao problem koji smo mi zatekli i koji smo uspešno prevazišli. Dalje bih naglasio da je od 2014.godine posao dobilo 14.000 zdravstvenih radnika tako da mi nećemo imati problem sa nedostatkom kadrova. Takođe, moram da podsetim da smo zatekli bolnice i domove zdravlja u kojima nisu mogli da se zatvore prozori, a de ne pričam o tome da nijedan toalet nije imao vode i nije funkcionisao - rekao je Lončar u svom današnjem izlaganju.

Ministar se osvrnuo i na kliničke centre širom Srbije i tom prilikom podsetio kako danas izgleda Klinički centar u Nišu.

- Slika Kliničkog centar u Nišu 2014. godine je ovakva - to je bila livada sa jednim jezerom, danas je to najsavremeniji Klinički centar u regionu koji može sedam dana da funkciniše bez problema ukoliko bi nestalo struje ili vode. Klinički centar u Beogradu od 1986. ili 1987. godine je stao sa radovima i ništa nije urađeno, a potrošeno je mnogo novca. Sada je ostalo još sprat i po i da se se postavi krov, imaće novih 86.000 kvadrata, više od 1.000 ležajeva, 30 operacionih sala, novi Urgentni centar. Dalje sledi i Klinički centar Novi Sad, zatim i Kragujevac - istakao je Lončar.

Osvrnuvši se na do sada urađeno, ministar je podsetio da Srbija prvi put ima dovoljan broj akcleratora po broju stanovnika, i dodao da su ranijih godina pacijenti umirali čekajući zračenje.

- Pacijenti su umirali čekajući da dođu na zračenje, i čekali su jer su dolazili sa drugog osiguranja da se zrače. Osim toga, obezbedili smo više od 100 novih najopremljenijhih vozila, a ranije, podsetiću, bilo je slučajeva da Hitna krene pa ne stigne do pacijenta, a danas toga nema - dodao je Lončar.

Ministar je dalje u svom izlaganju podsetio da lekari, kardiohirurzi, neurohirurzi, vaskularni hirurzi iz Srbije operišu u Podgorici kada je to potrebno i da je isti slučaj i sa Makedonijom, ali i sa Republikom Srpskom i Bosnom.

Kako je dalje pojasnio, na svakih šest meseci se zapošljavaju najbolji medicinski kadrovi, najpre je to bio slučaj sa lekarima a sada i sa medicinskim sestrama.

-Juče je posao dobilo njih 158, u narednih nekoliko nedelja će još 400 imati priliku da zasnuje radni odnos. Zdravstvo mora svakog dana da se usavršava i da radi. Nekada nije postojala stavka u budžetu za lekove i lečenje retkih bolesti, danas je ima. Primera radi, terapija za jedno dete koje boluje od spinalne mišićne atrofije, a koja se prima do kraja života, na godišnjem novou iznosi 400.000 evra. Dalje, osnavan Budžetski fond za lečenje u inostranstvu, stotine dece je otišlo da se leči, i vratilo se kući - rekao je Lončar na Skupštini.

Ministar je takođe istakao da u našoj zemlji, sa osnovnim zdrasvtvenim osiguranjem pacijenti imaju skupu terapiju, idu i na gama nož, iks nož, na skenere, magnetne rezonance, na hemioterapiju i ne doplaćuju, što nije slučaj u drugim zemljama.

Angio-sala u Sremskoj Kamenici počela sa radom

U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici počeo je rad u novoj, tehnološki najsavršenijoj angio-sali koja predstavlja ogromni iskorak u svakodnevnom radu u oblasti interventne kardiologije.

Ukupna vrednost projekta iznosila je 54 miliona dinara, a nabavkom ove sofisticirane opreme biće znatno olakšan rad zaposlenima, uz veću sigurnost i bolje rezultate lečenja najtežih kardioloških bolesnika, saopštila je Pokrajinska vlada.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, koji je sa direktorkom republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje Sanjom Radojević Škodrić posetio Institut u Kamenici, najavio je da sledeće nedelje u toj ustanovi počinju građevinski radovi na kompletnoj temeljnoj rekonstrukciji Klinike za kardiologiju u kojoj nije bilo značajnijih ulaganja više decenija.

Prema rečima sekretara Gojkovića, to je nastavak prioritetne i kontinuirane politike ulaganja u zdravstveni sistem Vojvodine, koja će omogućiti ovoj renomiranoj zdravstvenoj ustanovi da pruži najbolje i najefikasnije uslove za lečenje i boravak bolesnika.

Šta kada se iscrpe mogućnosti za lečenje u Srbiji

Kada su mogućnosti za lečenje u zemlji iscrpljene pacijenti mogu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ili preko Budžetskog fonda na lečenje u inostranstvo, ukoliko to odobre i procene stručnjaci. Informacije o tome šta je sve neophodno za upućivanje u inostranstvo ili ima li dovoljno novca građani sada mogu pronaći i na sajtovima www.fondzdravlja.com i www.fond.gov.rs.

Preko RFZO od početka godine otišlo je 350 dece na lečenje, a prošle godine blizu 700. Za to je do sada izdvojeno 560 miliona dinara.

Preko Budžetskog fonda od kada je osnovan 165 zahteva za lečenje je odobreno, 293 uzorka je poslato na analizu u inostranstvo i 31 stručnjak je bio u zemlji.

Ima dovoljno novca za lečenje. Od početka godine potrošeno je 200 miliona dinara.

"Ove godine je otišao 21 pacijent na lečenje u inostranstvo. Poslato je 39 uzoraka na gensko i metaboličko ispitivanje i sedam inostranih stričnjaka je došlo kod nas i uradilo dragocene hirurške intervencije", rekao je prof. dr Vladislav Vukomanović, pedijatar-kardiolog iz Instituta za majku i dete.

Vukomanović dodaje da su najčešće indikacije za koje pacijenti odlaze u inostranstvo hematoonkološka oboljenja, ortopedska, transplantacija jetre, oboljenja očiju, retka oboljenja kod dece.

Nekada ni roditelji, ni lekari nemaju dovoljno informacija kako preko fondova na lečenje.

"Ovo je još jedan od načina kako kolege i javnost mogu da se detaljno informišu kako uputiti zahtev Fondu i ministarstvu zdravlja. Zaseda lekarska komisija i u roku od 7 dana, a najčešće i brže donose odluku koja je u preko 99 posto slučajeva pozitivna i dete ili odrasla osoba se upućuje u inostranstvo", naveo je Vukomanović.

Lečenje ne sme da bude eksperimentalno

Prema njegovim rečima, da bi se neko poslao na lečenje u inostranstvo neophodno je dostaviti konzilijarno mišljenje.

"Najmanje tri lekara iz referentne zdravstvene ustanove - koji vid lečenja se planira, gde se upućuje, okvirni trošak lečenja i datum prijema. Sve se to uz molbu prilaže Fondu i sekretaru. Onda se formira Veće i donosi se odluka", istakao je Vukomanović.

Lečenje, odnosno ono što se zahteva, ne sme da bude eksperimentalno.

"Eksperimentalni vid lečenja ne dolazi u obzir. Nedovoljno dobri rezultati lečenja, prema konzilijumu mogu da budu indikacija za upućivanje u inostranstvo. Od onsivanja 2014. godine u proseku se 45 dece šalje preko Fonda na lečenje u inostranstvo. Postoji lagani porast broja upućenih što može da govori o boljoj upućenosti i lekara i javnosti. Taj broj, sa druge strane, nije prevelik", naveo je Vukomanović.

Prema njegovim rečima veoma je važno da se bolesnik uputi na pravo mesto.

"Zato su RFZO i Budžetski fond prava mesta gde se daje ekspertsko mišljenje o tome", zaključio je Vukomanović.

U nedelju uveče i ponedeljak uveče će biti engleski stručnjaci u Tiršovoj gde će zajedno sa našim lekarima uraditi "živu" transplantaciju bubrega sa roditelja na dete. To je još jedan od načina da se naši stručnjaci usavršavaju da se pomogne pacijentima kojima je neophodna pomoć stranih stručnjaka.

Bista Elsi Ingliš otkrivena u KC Niš

U znak zahvalnosti zbog izuzetnog humanitarnog i zdravstvenog rada u okviru škotskih vojnih bolnica u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, poznata lekarka i veliki humanista Elsi Ingliš od danas i zvanično ima počasno mesto u Kliničkom centru Niš, gde je postavljena bista s njenim portretom.

Ceremoniji otkrivanja portreta doktorke Elsi Ingliš osim rukovodstva Centra, prisustvovao je i ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif sa suprugom.

"Meni je zaista drago što je ambasador Kif danas ovde i što je našu inicijativu odavanja počasti ovoj velikoj ženi, doktorki Elsi Ingliš, ocenio kao važnu i simboličnu, pogotovo kada je reč o dugogdišnjim prijateljskim odnosima naše dve zemlje", izjavio je direktor niškog Kliničkog centra Zoran Radovanović.

Elsi Ingliš, koja je u Prvom svetskom ratu u Srbiji osnovala više bolnica škotskih sestara, od kojih jednu i u Nišu, zbog svoje dugogodišnje humanosti i zalaganja, dobitnica je mnogih odlikovanja.

"Doktorka Elsi Ingliš je mnogo učinila za naš narod i tada rizikovala svoj život da bi pomogla u lečenju, tako da sam izuzetno ponosan što smo kao kolegijum i rukovodstvo Klinike, u saradnji sa Upravom, baš na ovaj način odlučili da ovekovečimo njenu ulogu u istoriji zdravstva i što će nas ova bista svakodnevno podsećati na to", naglasio je rukovodilac Klinike za bolesti uva, grla i nosa (ORL) Dušan Milisavljević, u kojoj je postavljena bista.

Ambasador Kif izrazio je zadovoljstvo zbog gesta rukovodstva ORL Klinike i Uprave niškog Kliničkog centra, što potvrđuje prijateljstvo dva naroda.

"Srećan sam i zadovoljan, što je ovo još jedan način da pokažemo koliko je prijateljstvo između naša dva naroda, kao i da je naša lekarka Elsi Ingliš, kada je to bilo najteže, pomagala srpskom narodu", naglasio je Kif.