Mediji u muzici (uticaj savremene tehnologije na muziku) demokratizacija ili sindrom lenje publike (couch potato)

PAGE 8

MEDIJI U MUZICI

Uuticaj savremene tehnologije na muziku demokratizacija ili sindrom lenje publike (couch potato)?UMETNOST I TEHNOLOGIJA

VALTER BENJAMIN: UMETNIKO DELO U VEKU SVOJE TEHNIKE REPRODUKCIJE, 1936.

I - O autoru i eseju

Valter Benjamin je roen 1892. godine u bogatoj jevrejskoj porodici u Berlinu. Njegov otac se bavio bankarstvom i trgovinom antikvitetima. Studirao je filozofiju, pisao kritike i eseje o drutvu i umetnosti, bavio se prevodilatvom. Bio je pripadnik frankfurtske kole kritike teorije, marksist i jedan od najistaknutijih glasova evropske leviarske inteligencije izmeu dva svetska rata. Bio je nemilosrdan i otrouman kritiar graanskog drutva i njegove kulture. Benjamin je bio dijalektiar posebne vrste, jevrejski alhemiar miljenja, izuavalac snova i kolekcionar deijih knjiga. Prevodio je poeziju francuskog simboliste arla Bodlera, kao i prozu Marsela Prusta. Pisao lanke za nemake asopise Frankurter Zeitung and Die Literarische Welt. Bio je prijatelj sa nekim od najveih intelektualaca i umetnika svog vremena: Marijom Rajner Rilke, Hanom Arent, Hermanom Heseom, orom Batajom, Bertoldom Brehtom, Teodorom Adornom. Beei pred Gestapom, iz Berlina 1933. godine seli se za Pariz. Potom iz okupirane Francuske pokuava da pobegne za paniju. Po nekim pretpostavkama ubio se na francusko-panskoj granici u trenutku kada je shvatio da ne moe da pobegne od Nacista. Okolnosti njegove smrti su ostale nerazjanjene do dananjih dana. Kao predstavnik kritike teorije Benjamin je doveo u dijalektiki odnos koncepciju aure i mehanike reprodukcije ili tradicionalne i masovne medijske slike.

Svoj uveni esej "Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije" on je napisao izmeu 1935. i 1936. godine. U vreme kad je objavljen, ovaj esej je izazvao pravu lavinu pro i kontra razmiljanja, potom i tekstova, a posebno je esto citiran u akademskim, naunim, knjievnim i umetnikim radovima. Prema podacima sa interneta odrednica Valtera Benjamina pojavljuje se oko 22 i po miliona puta, a esej Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije ak 6 miliona puta! Kao pravi vizionar Benjamin i dan danas postavlja aktuelno pitanje sudbine umetnosti u vreme tehnoloke ekspanzije. Na samom poetku ovog znaajnog i mnogo puta citiranog eseja, Valter Benjamin citira proroke redove koje je francuski filozof i pesnik Pol Valeri(1871-1945) u knjizi Fragmenti o umetnosti: Treba biti spreman na to da e toliko velika novotarstva izmeniti celokupnu tehniku umetnosti, da e na taj nain uticati na samu invenciju i, na kraju, moda, dovesti do toga da se, na najarobniji nain, izmeni i sam pojam umetnosti. Valeri takodje kae da emo u budunosti biti snabdevani vizuelnim ili audio sadrajima koji e nastajati i nestajati jednostavnim pokretom ruke, kao to smo sada snabdeveni vodom, gasom i strujom koji dolaze sa daljine da zadovolje nae potrebe bez mnogo truda, i tako predvidja informatiko doba. II - Tehnika reprodukcija Prva glava Benjaminovog teksta je u celini posveana pojmu reprodukcije u umetnosti. Tu on razlikuje puko podraavanje koje praktikuju uenici prilikom vebanja, majstori za ivenje i oni koji su pohlepni na dobit od tehnike reprodukcije umetnikog dela kao teme eseja. Istorijski osvrt na temu reprodukcije poinje sa starim Grcima koji su jedino dela u bronzi i terakoti mogli da proizvode masovno u tehnikama livenja i kovanja, dok su ostala dela bili unikati. Grafika je prvi put postala sposobna da se reprodukuje sa drvorezom. Uz drvorez se javljaju i bakrorez i gravira, a poetkom XIX veka i litografija. Grafika je preko litografije bila osposobljena da ilustrativno prati svakidanjicu, tj. da dri korak sa tampom. Sa pronalaskom fotografije proces likovne reprodukcije se jako ubrzao jer sav manuelni rad koji je radila ljudska ruka pripao oku koje gleda u objektiv. Tako Benjamin u jednom trenutku zakljuuje: Dok su u litografiji potencijalno bile sadrane ilustrovane novine, u fotografiji je to sluaj sa tonskim filmom.

III Aura umetnikog dela Da bi definisao jedno umetniko delo Benjamin prvo koristi termin nepatvoreno kao oznaku za utvrivanje autentinosti, a potom uvodi pojam aura, koji za njega predstavlja jedinstvenu pojavu daljine, ma koliko bila bliska ili formulaciju kultne vrednosti umetnikog dela. Drugim reima, ovaj slavni filozof i ljubitelj umetnosti pokuava da kae da aura autentinosti jednog umetnikog dela u klasinom smislu zakrljava pri tehnikom umnoavanju tako da jedinstvena pojava biva zamenjena masovnom. Sve se svodi na sadanje vreme potroakog drutva. Propast aure povezana je sa nestankom gesta i rada sa materijalom. Benjamin je tvrdio da je auru nemogue reprodukovati. Za njega problem nije predstavljala manuelna, ve tehnika reprodukcija, kao izvor likvidiranja vrednosti tradicije u kulturnom nasleu.

IV - ulno opaanje Benjamin kae da se ovekova percepcija menja kako sa mainom ili medijumom u kome se opaanje organizuje, tako i sa istorijskom epohom u kojoj nastaje (slino Makluanu, koji govori o uticaju savremenih medija). Tako on dolazi do jasnog zakljuka da je sa pojavom tehnike reprodukcije dolo da promene u medijumu percepcije, tj. propadanja aure. Razlikujemo sliku od njene reprodukcije iz novina, jer: neponovljivost i trajanje su u slici isto onoliko isprepletani kao to su prolaznost i ponovljivost u reprodukciji.

V - Kultna vrednost umetnikog dela Tezu da je jedinstvenost i neponovljivost umetnikog dela neodvojiva od konteksta tradicije Benjamin ilustruje primerom antikog kipa Venere koji je za Grke predstavljao kulni predmet, dok je za srednjevekovne klerike on bio opasan simbol idolopoklonstva. On podsea da su prva umetnika dela nastala u slubi magijskog, a potom religioznog rituala. Osim upotrebne vrednosti, ona poseduju kultnu vrednost, tj. auru. S pojavom fotografije kao revolucionarnog reproduktivnog sredstva, a istovremeno i nastankom naunog socijalizma, u umetnosti se osetila kriza nazvana umetnost radi umetnosti i ideja iste umetnosti. Fotografska ploa ponitava pitanje o pravoj kopiji, a postojanje filma nema smisla bez masovnih projekcija. Kada se izneverila autentinost u umetnikoj produkciji promenila se i celokupna funkcija umetnosti: umesto na ritualu, zasniva se na politici. Nekada je umetniko delo bilo instrument magije prvenstveno zahvaljujui njegovoj kultnoj vrednosti, dok je danas ono postalo roba, pre zahvaljujui pre svega njegovoj izlobenoj funkciji.

VI - Privid autonomije umetnikog dela Ono to fotografija umnoava do u beskraj bilo je samo jednom: ona mehaniki ponavlja ono to vie nikada nee moi da se ponovi u ivotu. Fotografija je na raskru dvaju sasvim razliitih postupaka. Jedan je hemijske prirode: delovanje svetlosti na izvesne supstance; drugi fizike: fomiranje slike posredstvom optikog ureaja. XIX vek ili doba tehnike reproduktivnosti odvojilo je umetnost od kultnog temelja i zauvek ugasilo privid njene autonomije, a samim tim i stavilo taku na viedecenijski spor na relaciji slikarstvo-fotografija.

VII - Film kao masovna umetnost Poetak demokratizacije umetnosti vezuje se za nastanak bulevarskog komada i feljtonskog romana na poetku prolog stolea, a svoj vrhunac dostie u masovnom pohoenju bioskopa. Film je popularna i u osnovi demokratska umetnost. Za razliku od pozorita gde glumac prezentira umetniko delo publici pred samim sobom, filmski artista, po Benjaminu, to radi putem aparature. Uivljavajui se u glumaku rolu, publika se projektuje u aparat. Iz toga zakljuuje da u pozoritu jo uvek ima aure, za razliku od filma, gde publiku zamenjuje aparatura. U filmskoj glumi najvei efekti se skoro uvek postiu onda kada se to je mogue manje glumi. Na gubljenje aure filmska umetnost odgovara graenjem linosti van ateljea (holivudski crveni tepih i kult zvezda).

Tehnika reproduktivnost umetnikog dela menja odnos masa prema umetnosti i iz toga Benjamin zakljuuje da sa smanjenjem drutvenog znaaja neke umetnosti nastaje sve vei jaz izmeu kritike i publike, a Arnold Hauzer u svojoj Socijalnoj istoriji umetnosti zakljuuje da je zategnut odnos izmeu kvaliteta i popularnosti umetnosti uvek postojao. Tako Benjamin uoava da nigde vie nego u filmu nisu reakcije publike unapred uslovljene njenom neposrednom koncentracijom. Tako film prua simultalno kolektivno opaanje, kao to je to odvajkada inila arhitektura ili ep. Na drugoj strani, slika zahteva posmatraa, jednog ili nekoliko, tako da se moe rei da se slikarstvo neposredno konfrontira masama. Tako na autor dolazi do zakljuka da je danas film jedina umetnost koja mobilie mase jer ga primaju kroz zabavu.

VIII - Montani rezIluzionistikim predstavama i dvosmislenim spekulacijama filmska industrija podstie mase da dou bioskope. Iluzionistika priroda filma je drugostepena u odnosu na onu pozorinu i postie se montanim rezom. Nudei gledaocu fragmentirane slike stvarnosti snimatelj rasprskava taj svet-zatvor iz koga je mislio da nee moi da pobegne sve dok ga je doivljavao kao celinu. Prikazan kao raspored odlomaka koje je maina objektivno reprodukovala, taj svet izgleda kao proizvod rasporeivanja koje samo po sebi uopte nije objektivno.Zahvaljujui montai, vreme na filmu gubi s jedne strane svoj neprekidni tok, a sa druge svoj nepromenjljivi pravac. Ono se moe zaustaviti u krupnim planovima; krenuti u suprotnom pravcu, u retrospekcijama, u slikama seanja ili preskakati u vizijama budunosti. Uporedni, istovremeni dogaaji mogu se prikazati jedan za drugim, a vremenski razliiti istovremeno duplom ekspozicijom ili naizmeninom montaom. Ono to se deava ranije, moe se pojaviti kasnije, a docnije pre svog vremena. Po Arnoldu Hauzeru za razvoj filma kao pokretne fotografije od presudnog znaaja su bila dva dostignua: otkrie krupnog kadra i pronalazak kratkog reza.Film omoguava mnogo vee raslanjivanje i produbljuje percepciju u itavom opsegu optikog opaajnog sveta. Egzaktnost kadriranja u jednom filmskom ostvarenju dovodi Benjamina do injenice da je film, osim umetnost, i nauka.

IX - okirajue dejstvo filmaDalje Benjamin tvrdi da se na istom principu zasniva i okirajue dejstvo filma. On pie da je film fiziko delovanje oka, koje je dadaizam oslobodio u moralnom. Prema Benjaminu, film predstavlja odgovor umetnosti na ovekovu svakodnevicu koja se stalno ubrzava sa poveanjem broja ivotnih opasnosti, npr. prolaznik u velegradskom saobraaju.

X - Pitanje politizacije umetnosti Pitanje politizacije umetnosti ili uplitanja propagande tamo gde ne bi trebalo da nalazi mesta, predstavlja neizbenu temu za razmiljanje i analiziranje svakoga ko razmilja o preplitanju umetnikih i drutvenih fenomena. Tako taj ozbiljan i viesloni problem Benjamin ostavlja za pogovor svog eseja. U njemu on polazi od injenice da masovnoj reprodukciji odgovara reprodukcija masa - na velikim sveanim povorkama, zborovima, mitinzima, sportskim manifestacijama, kao i u ratu, masa posmatra sebe samu. Tu pojavu dovodi u vezu sa razvitkom tehnike reprodukcije, odnosno snimanja. Masovni pokreti se bolje vide na snimcima nego pri neposrednom pogledu. Tu dolazimo do upliva politike gde Benjamin uoava da faizam svesno ide za estetizacijom politikog ivota. Sa pozicija faizma rat je vrhunac svih pokuaja estetizacije politike. U daljem izlaganju, na autor podvlai: Rat, i samo rat, omoguava da se masovnim pokretima najveih dimenzija postavi cilj. Benjamin je zaista bio vizionar kada je jo 1935-36. godine osetio demonsku dimenziju nadirueg faizma. Terorisanju masa, koje faizam ugnjetava kultom voe, odgovara terorisanje aparature, koju on stavlja u slubu uspostavljanja kultnih vrednosti. Benjamin zakljuuje da je imperijalistiki rat ustanak tehnike izazvane velikom razlikom izmeu snanih proizvodnih sredstava i njihovog nedovoljnog korienja u proizvodnom procesu (nezaposlenost i nedostatak trita). Tako on sa jedne strane kritikuje umetnost radi umetnosti, otuenje masa, a sa druge potroako drutvo i totalitarne doktrine. Ba kao to je Benjamin prorekao, ubrzo nam umetnost vie nee pruati mogunost da baratamo sa pojmovima originala i kopije. Suoeni sa elektronskim umreavanjem i digitalnim sajber artom, kao jedina taka umetnikog u tradicionalnom smislu tog pojma ostaje nam sama mo imaginacije.

Literatura: Tereza iro: Film i tehnologija, Clio 2003

Zbornik Muzika i mediji, FMU 2004

Aleksandar Luj Todorovi: Umetnost i tehnologije komunikacije, Clio, 2009

Miel ion: Audiovizija, Clio 2007

Lorend Lorimer: Masovne komunikacije, Clio, 1998 Jelena Djordjevi: Studije kulture, zbornik, Slubeni glasnik 2008.SNIMANJE, REPRODUKCIJA I PRENOS ZVUKA i uticaj na izvodjaeRAZVOJ NOSAA ZVUKA

1. Welte Mignon http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Welte-Mignon&printable=yes

2. magnetofon http://en.wikipedia.org/wiki/Tape_recorder

3. ploe http://en.wikipedia.org/wiki/Gramophone_record , kasete http://en.wikipedia.org/wiki/Compact_Cassette , gramofon http://en.wikipedia.org/wiki/Phonograph

4. Radio http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_radio

5. TV- magnetoskop

6. nove tehnologije

Prvi programi radio stanica izvodjeni su uivo, iz studija ili drugih prostora, odakle je zvuk prenoen dalje. U isto vreme koriena je i muzika sa gramofonskih ploa tog vremena. Istorija radija povezana je sa istorijom razvoja novaa zvuka, koji su izrasli u masovnu industriju i masovni medij.

1850- Welte Mignon proizvodi mehanike rolne za klavire.

1857. francuski izumitelj Leon Skot (http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%89douard-L%C3%A9on_Scott_de_Martinville )prikazao je fonoautograf, na kome je beleio zvuk ali ga nije mogao reprodukovati ili trajno zapisati. arl Kros je pokuao da te zvune tragove gravira u metalu, a sistem je usavrio Edison, koji je 1877. konstruisao mainu koja iglom urezuje trag na tankoj metalnoj foliji omotanoj oko cilindra, snimak se mogao reprodukovati samo jednom. Onda je metal zamenio voskom dublje se urezivalo i vie puta moglo reprodukovati.

1887. amerikanac Emil Berliner je razvio sistem sa horizontalnom ploom, kao i metod umnoavanja ploa, kopija za prodaju. Berliner se opredelio za brzinu od 78 obrtaja u sekundi. Eldrid Donson je izmislio mehanizam gramofonske opruge za navijanje, za konstantnu brzinu obrtaja. Osnovali su zajedniku firmu VICTOR, a pojavila se i Kolumbija. Izum se proirio na Evropu. U Francuskoj su braa Pate otvorila prodavnicu fonografa, a zatim i poeli da proizvode maine i snimke. Znak Viktor kompanije His Master s Voice, je pas koji paljivo slua muziku koja dolazi sa gramofona sa trubom. Kasnije se pojavljuje elektrini gramofon koji ne mora da se navija svaki put, ploe sa obrtajima od 33 u sekundi (1920), sa duim vremenom od 78, zatim ploe od vinila, prvo male na 45 obrtaja, kasnije LP, i stereo zvuk.

Ploe su omoguavale snimanje i reprodukciju, ali ne i montau i obradu tona. Sve se snimalo odjednom i u jednom cugu.

1899. - Danac Valdemar Poulsen stvara telegrafon(trake sa namagnetisanim esticama), preteu magnetofona.

1939. prvi magnetofonski snimak cele simfonije(Londonska filharmonija u Nemakoj, inenjeri BASF-a, Mocart Simfonija br. 39, dirigent Tomas Biam).

1948- sa pojavom magnetofona sa gibljivom trakom, koja je mogla da se montira, see i lepi, omogueno je krae vreme snimanja i ekonominije korienje studija.

ezdesetih godina kompanija Filips stvara audio kasete, a 1979. Sony pravi vokmen. Razvoj visokih tehnologija vodi dalje, CD, DVD, MP3, live streaming..

KOD NAS

1892. godine je na svetskoj izlobi u Beu subotiki kompozitor Franjo Gal na fonografu snimio deo svoje muzike za komad Kraljevi Marko. Kompanija Jefte Pavlovia je avgusta 1909. godine objavila spisak srpskih, bosanskih, hrvatskih i crnogorskih gramofonskih ploa.

1951. godine osnovana je produkcija gramofonskih ploa za potrebe zvunog arhiva Radio Beograda. Prve ploe bile su na 78 obrtaja u minuti i sluile su za snimanje govora na sednicama, kongresima i mitinzima. Drugog tonskog materijala osim ploa nije bilo. Tako su stvorene osnove za stvaranje zvunog arhiva Srbije. ODNOS MEDIJA U SLUBI KOMUNKACIJE

UTICAJ TAMPANIH MEDIJA Kako muzika kritika u novinama utie na izvodjae i publiku?

Literatura o muzici kao muziki medij

UTICAJ AUDIOVIZUELNIH MEDIJA

radio prenosi koncerata (Stereorama, III program RB)

Metropoliten opera na radio talasima RB II i III svake subote u 19h(15.1-14.5) irom sveta u isto vreme Prenos i adaptacija predstave- OPERA:

(Uticaj tehnologije: Madam Baterflaj kao sajber pria sajber geje (Madlenianum, Dejan Miladinovi)

UTICAJ FILMA I TV

Spot

Osnovna funkcija muzikog spota je da reklamira audio proizvode muzike industrije koristei televiziju. Muzici se dodaje vizuelna dimenzija.

1981. - Osnivanje MTV kanala (Video killed the radio star).Uticaj tehnologije i nove estetike na spotove: prvo su snimani kao film, linearno izvodjenje numere. Kasnije tehnika snimanja ostaje ista, ali se reija menja, slobodnije kretanje. Montaa i tehnologije sasvim menjaju reiju spota.

UTICAJ VISOKIH TEHNOLOGIJA

Internet, YOUTUBE, live streaming(open Takmienje 2010), direktni TV prenosi opera i predstava

Utube koncerti u Carnegiju... XXXXXXXXXXXXXPet mitova o informacionom dobuRobert Darnton, April 2011.1. "Knjiga je mrtva." Netano. 2. "Uli smo u doba informatiko doba." Kao da informacije nisu postojale i ranije. Svako vreme je doba informacije, svako na svoj nain i prema medijima kojia u to vreme raspolae. Od Gutenberga do danas. 3. "Sve informacije su dostupne online." Apsurdnost ove tvrdnje poznata je svakome ko se organizovano bavio istraivanjima i arhivima. Samo mali deli arhivskog materijala je uopte i proitan, a kamoli digitalizovan.

4. "Biblioteke su postale suvine." Svuda u svetu se poloaj biblioteka poboljava kroz donacije. Pored snabdevanja knjigama, biblioteke postaju komandni centri za razmenu digitalizovanih informacija5. "Budunost je digitalna." Tano. Medjutim, iako e mnoge stvari bidi sasvim digitalizovane, ne znai da e tampani materijali prestati da postoje. Novi modeli komunikacija ne zamenjuju stare u tako kratkom periodu. Manuskripti su nastavili da se izradjuju jo tri veka posle Gutenbergovog pronalaska prese za tampanje, radio nije unitio novine, televizija nije unitila radio, ili internet televiziju, iako informaciono okruenje postaje sve bogatije i kompleksnije. Neko e rei da su knjige ranije pisane za obinog itaoca, a danas obini italac pie knjige. To je zasluga interneta. POPULARISANJE MUZIKE KROZ MEDIJE-mediji kroz muziku

1. Vidovi popularisanja muzike, istorija - osamnaesti vek: Johann Mattheson, Johann Adam Hiller. Popularisanje u romantizmu :List, open, Paganini, sistem muzikih zvezda. 2. Savremene forme popularisanja muzike spotovi, prenosi, live stream (open takmienje), Youtube... XXXXXXXXXXXXXXBLIE A DALJE (Kultura 126)Dr Smiljka IsakoviApstrakt Globalna mrea podataka, Internet, primena visokih tehnologija uticali su na svaki segment drutva na planeti, pa i na klasinu-umetniku muziku. Masovnost i dostupnost marginalizovala je elitizam koncertne dvorane, ali se ekspanzivno demokratizovanje elitne kulture nije dogodilo. Institucija ivog koncerta opstala je u novom milenijumu kao jedna od najilavijih vrsta muzikih dogaanja. Na snimcima koncerata, virtuelna ekranska bliskost dovodi do iluzije blizine sa umetnicima, hrani ego ekranske publike. Ipak, to je samo prividna bliskost, jer i sam ekran predstavlja nepremostivu prepreku. Umetnici su nam tako sve blie (virtuelno), a sve dalje sutinski.

Kljune rei: Umetnika muzika, visoke tehnologije, virtuelna stvarnost, demokratizacija umetnosti

Visoke tehnologije, Internet, globalna mrea podataka uticali su na svaki segment drutva na planeti, pa i na klasinu-umetniku muziku. Povrno gledajui, demokratizacija je potpuna, jer ne samo da se koncerti emituju direktno ili odloeno, ve je svakome, sada ve ne samo umetniku, mogue da na Internet postavi svoje izvoenje Betovena ili Pjacole, pa ko voli neka gleda i slua. Ovako posmatrana demokratizacija dovela je do poplave kunih snimaka na Ju Tjub-u, u ijem se izobilju esto gube prave vrednosti izvoake scene. Masovnost i dostupnost marginalizovala je elitizam koncertne dvorane, ali se ekspanzivno demokratizovanje elitne kulture nije dogodilo. Ali to je ve neka druga pria.

Zato koncertna scena nije potpuno izgubila svoju publiku, pitanje je na koje ni muzikolozi ni sociolozi ne mogu da odgovore. Iracionalno, i pored mogunosti da uivaju u arima klasine muzike u kui, komotno i udobno, u papuama, koncertna publika i dalje kupuje karte, mui se oko parkiranja, da bi uivo, u koncertnoj sali, ula svoj izbor klasine muzike, svoje omiljene orkestre, soliste, dirigente. Izgleda da je institucija koncerta uivo opstala u novom milenijumu kao jedna od najilavijih vrsta muzikog biznisa, i pored predvianja potpunog izumiranja ivog umetnikog nastupa.

Svaki koncert poklanja publici ono to ni najbolji snimci ne mogu: oseaj da se arobni momenat OVDE i SAD deli sa onima koji taj oseaj omoguuju. Udisanje istog vazduha sa muziarem na sceni nema zamenu. I to je jo udnije, nikad se vie nee ponoviti. Kao jo jedan od naina podseanja da svaiji ivot ide jedinstveno u jednom smeru, i da nije vaan kraj puta, nego kako se putovalo.

Jedinstveni doivljaj ivog koncerta zavrava se izlaskom iz dvorane, moda razmenom utisaka, moda duim intimnim oseajem da se neto boansko desilo u ba tom momentu ( koncert je neizvesnost, umetnik moe biti nadahnut, ali moe imati i lo dan sve je mogue u gladijatorskoj borbi za perfekciju ali uvek publika to deli U ISTOM MOMENTU sa umetnikom na sceni). elei da produi ono to je nepovratno prolo, televizija je preuzela ulogu uvara onoga to se samo delimino moe sauvati. Tako nastaju snimci koncerata, koji se emituju onima koji nisu mogli da to isto doive na licu mesta.

Ruski nacionalni orkestar sa dirigentom Miom Pletnjovom nastupio je u Beogradu u sali Kolareve zadubine krajem maja, na kraju vrlo uspenog ciklusa Velikani muzike scene. Posle dva meseca snimak koncerta emitovan je na RTS- u, u poslepodnevnim asovima. Isti koncert, ista sala, isti izvoai, ista publika, razliit utisak.

Ruski nacionalni orkestar ve je gostovao sa velikim uspehom u Beogradu pre nekoliko godina. Znamo da je ruska muzika kola iznedrila najvee muziare dvadesetog veka. Tradicija se nastavlja. Miu Pletnjova poznajem iz vremena mog boravka na postdiplomskim studijama klavira (uvena stairovka) na Konzervatorijumu ajkovski u Moskvi. Stanovali smo u istom studentskom domu. Iako je ve osvojio takmienje ajkovski i ve bio zvezda, Mia Pletnjov je jo uvek delio sobu sa kolegom u studentskom domu Konzervatorijuma ajkovski (legendarno Opteitije na Maloj Gruzinskoj, izmeu ludnice i Zoolokog vrta) i ruavao u studentskoj menzi u prizemlju. Druio se sa Pogoreliem. Pored njega uvek je izgledao toliko manji i mlai. No kada bi seo za klavir, postajao je gorostas... Mia Pletnjov, rasni pijanista, ovaj put bio je dirigent, a solistiku klavirsku deonicu prepustio je ukrajinskom pijanisti Aleksandru Gavriljuku (da podsetimo, sve je to bila ista zemlja, sa istim muzikim kolstvom). Kao obino, publika Beograda odlino zna da oceni ta e biti dobar koncert, pa je sala Kolarca bila prepuna, da se nije moglo disati. Kao u neka dobra stara vremena.

Ruska braa i kolege odmah su otvorili karte - Slovenski mar (Rusko-srpski mar) Petra Iljia ajkovskog digao je publiku na noge. Ostalo je dolo samo od sebe. Varijacije na Paganinijevu temu za klavir i okestar Sergeja Rahmanjinova mnogo puta su svirane, u poslednje vreme ree, ali svaki put je pijanisti mogue da pronae neto novo. Mladi veruju u snagu, stariji u istraivanje boja klavira. Gajen na najboljim osnovama ruske muzike tradicije, Aleksandar Gavriljuk je pokazao ta sve moe rasni pijanista u punoj kreativnoj snazi. I snagu u akordima i oktavama, i tehniku u pasaima, i rafinirani ton u kantilenama, ali i sposobnost bliske saradnje sa orkestrom, ega u ovom koncertu ima mnogo, a to mnogi solisti ne umeju da ostvare. Kamerna muzika, dijalog klavira i pojedinih instrumenata. Gavriljuk je pijanista u usponu, i ovaj koncert mu je bio dobar izbor, kao to je uvek Rahmanjinov lakmus papir za pijaniste za prave umetnike je poslastica, za one druge, nepremostiva barijera.

Nagradio je oduevljenu publiku bisom, naravno, i Listom, naravno. Mladost je to...

U drugom delu koncerta orkestar je svirao Petu Simfoniju Petra Iljia ajkovskog. Nacionalni orkestar, nacionalna muzika, nacionalni solista, nacionalni dirigent - vie nego dovoljno za najuspeniji marketing domovine, sa umetnicima kao vrhunskim izvoznim brendom. Ko ume, iskoristi svoje umetnike, ko ne ume, mora jo mnogo da ui.

Peta Simfonija ajkovskog je uvek bila zatitni znak ruskih velikih orkestara, jer nema ruske teme bez ruskog orkestra. Naravno, vrhunski profesionalizam pre svega, jer samo tako velika muzika bude velika. Pisati kritiki intoniranu kritiku o ovom delu koncerta je bez svrhe, jer je sve bilo bajkovito, tonski precizno, pripremljeno do najmanjih detalja, a onda puteno na volju mati. Pomenula bih impresivni duvaki korpus i udaraljke, koji su jedva stali u udubljenje na bini Kolarca. Takoe, Pletnjov koristi moderni razmetaj instrumenata, te su mu violonela bila u sredini, kontrabasi levo, to je zvuku orkestra dalo dubinu i odlinu bas liniju. Seam se da sam posle povratka iz Moskve, sluajno ula na koncert jednog od naih orkestara, i nisam mogla da prepoznam ta sviraju... Tek u programu videla sam da je to bila ba ova, Peta Simfonija, a ja sam tek dola sa izvora muzike. Neka mi oproste nai muziari, znam da nai orkestri sviraju vrhunski, ali tada sam to doivela kao linu traumu. Posle dugih ovacija, orkestar se oduio publici sa dva bisa, to inae nije obiaj za orkestre. Valcer iz baleta Uspavana lepotica ajkovskog i Haaturjanova Lezginka u kojoj su uivali ak i rokeri i reperi Beograda, okonali su ovo uzbudljivo vee. Publika je uestvovala kao trei, i to odluujui, faktor za uspean koncert. Lanac uticaja kompozitor-izvoai- publika te veeri nastavio se i posle kraja koncerta, na ulici, u kuama gde su se komentarisali utisci iz sale Kolareve zadubine. Trajali su ti utisci i due...

Da vidimo ta smo to doiveli na TV ekranu (reiser Branko Kii, producent Minta Aleksinaki, ekipa RTS). Pre svega, kvalitet i punoa zvuka ivog izvoenja ne moe se ostvariti preko digitalne tehnologije. Digitalni prenos zvuka, kao to zna svaki ljubitelj muzike, nikad ne reprodukuje potpuno verno kvalitet originalnog zvuka. Sabijanje visokih i niskih amplituda dovodi do uravnilovke u zvuku. Jednostavno, to nije to. Dokazano i provereno.

Zatim, prosto opipljivu, naelektrisanu atmosferu pune sale i sinergiju umetnika i publike ne hvata ni kamera ni mikrofon. Kao ni :

Tiinu pred sam poetak, kada dirigent digne ruke, u kome organizam orkestarskih muziara biva pod stresom kao kod dubinskih ronilaca u kesonu (nauno dokazano)

Trenutak sadrajne tiine pred gromoglasni aplauz, iza bisa

Oseanje zajednitva i pripadnosti prepune sale, jedni sa drugima, pojedinca sa grupom, i sa muziarima na sceni.

I jo mnogo sitnih detalja i uticaja koji ine nezaboravnim jedno vrhunsko muziko vee. Jer i publika oblikuje koncert. Bez pravog aktivnog uea publike, arts participation, nema ni autentinog doivljaja ni vrhunskog muzikog dogaaja.

ta smo to dobili sa ekrana?

Videlo se tek sada da je zamenica koncert majstora prava lepotica ( ne vidi se iz sale). Na ekranu, uveano vee od ivota, Mia Pletnjov je, okrenut licem ekranskom gledalitu, kreirao interpretaciju orkestra. Izraajnost i grimase dirigenta, koga u sali vidimo sa lea, iskusnom posetiocu ivih koncerata deluju pomalo neprirodno, pa ak i pomalo nevaspitano, kao da ste zavirili u neiju intimu bez njegove dozvole... Mia je dirigovao napamet, pa su izrazi bili vidljiviji, ali i njegovo oigledno uivanje u samoj muzici.

Videli smo fizike napore duvaa, zatim esto zapostavljene druge violine, koji se inae ne vide u dvorani. Videli smo znoj, napor, uivanje, teki rad orkestarskih muziara, kao i kreativno lice pijaniste, koji je u realnom koncertu okrenut publici sa strane. Upravo zbog tog nepristojnog zavirivanja u intimu muziara, koji nije glumac da se lepo slika, pa neke muziare voli kamera, neke ne, ljubitelji muzike predlau da se ak i koncerti sviraju iza zavese. Da vizuelno ne utie na zvuno. Kao to se odigravaju velike audicije za vana mesta u svetskim orkestrima. Da ne bi lepotica ang imala prednost nad runim malim violinistom, koji, moda, svira bolje od nje.

Zavirili smo u tajna lica izvoaa. ta se desilo? Virtuelno, muziari su nam bili blii. Kod onih TV gledalaca, kojima je e za ulaenjem u intimu razvio talk-show alla Veliki Brat, ova potreba je bila zadovoljena. Ipak, da li moramo da gledamo, ili treba da sluamo Ponekad grimase i izrazi na licu izvoaa mogu i da zasmetaju, nisu oni glumci, nego muziari, muzika se slua a ne gleda...Virtuelna ekranska bliskost, jer su vam izvoai na metar udaljenosti, dovodi do iluzije blizine sa umetnicima, hrani ego ekranske publike. Ipak, to je samo prividna bliskost, jer i sam ekran predstavlja nepremostivu prepreku prave bliskosti, one koja se, sa relativne distance izmeu podijuma i sedita u dvorani, neguje udisanjem istog vazduha sa izvoaima. Da li je to demokratija, ne znam. Da li je to kontakt vieg reda sa umetnicima? Mislim da nije. to su nam blii u sobi, na ekranu, to su nam dalji sutinski. Negovanje iluzije bliskosti. Da li je snimak ili prenos koncerta rezultat demokratizovanog globalnog sela? Kakva je to planetarna demokratija? Gde se tu izgubila ljudska interakcija, onaj socijalni deo uivanja u dobroj muzici? Zaslepljeni samom tehnikom, gubimo sebe. Nova stvarnost postoji samo zahvaljujui novim medijima. Sve je spektakl, po Gaju Debordu, kulminacija separacije. Gde je tu uloga umetnike muzike, koja cleans people of the unclean confusion of everyday life in the real-unreal world of art. (proiava ljude od neiste konfuzije svakodnevnog ivota kroz realno-nerealni svet umetnosti), (Silbermann, 1963). Korisno i delotvorno ubijaju individualno i neponovljivo. Uniformnost ubija originalnost. Stanje muzike, po Platonu, pokazuje stanje planete. Jo samo umetnosti, muzika pre svega, jer ne poznaje jezike barijere, mogu posluiti kao nosioci i spremita smisla. Onima koji nisu u mogunosti da dolaze na koncerte, kao i buduim generacijama, neka bude i lepota sa ekrana, a onima koji to mogu, ovde i sada, neizostavno ne proputati lepotu direktnog. Negujui socijalnu mreu, poevi skromno od publike iz koncertnih dvorana, utiremo put ka nekom sadrajnijem, slobodnijem, ujedinjenijem i zdravijem drutvu sadanjosti i budunosti.