Drustveni Mediji u Srbiji - Rezultati Istrazivanja

Upravljanje ličnim identitetom, imidžom i reputacijom na društvenim medijima

Rezime rezultata istraživanja

© Copyright Vladimir Matovic, Beograd, septembar 2011.

Monday, August 29, 2011

Metodologija

Istraživanje je sprovedeno nad korisnicima srpske nacionalnosti u periodu od septembra do decembra 2010. godine.

Veličina uzorka: 360 ljudi.

Za potrebe prikupljanja odgovora sastavljen je elektronski upitnik koji je sadržao 36 pitanja.

Upitnik je bio anoniman.

Istraživanje je sprovedeno za potrebe master rada na Fakultetu Organizacionih Nauka pri Univerzitetu u Beogradu.


Ciljevi istraživanja

Glavni cilj istraživanja bio je da se utvrde navike i načini korišćenja društvenih medija od strane srpskih korisnika.

Poslednji deo istraživanja bio je posvećen korišćenju LinkedIn-‐a kako bi se saznalo da li se i kako ova platforma koristi u poslovne svrhe.

Sporedni cilj bilo je poređenje rezultata i s t raž ivan ja sa s l i čn im i s t raž ivan jem sprovedenom na tlu SAD-‐a, 2009. godine.


Limitacije

Uzorak nije bio u potpunosti slučajan.

Broj ispitanika starosne grupe <18 godina kao i >45 godina je bio značajno manji od ostalih i budući da je statistički nevažan, često nije bio razmatran.

Istraživanje u SAD-‐u sprovedeno je na šest puta većem uzorku i godinu dana pre istraživanja u Srbiji. Iz ovih razloga neki od zaključaka možda ne predstavljaju pravu interpretaciju realnog stanja.


Struktura

Istraživanje sadrži 4 celine:

I deo: Upravljanje ličnim “digitalnim otiskom”

II deo: Dostupnost ličnih informacija

III deo: Pretraživanje, praćenje i socijalizacija

IV deo: Primena u poslovnom kontekstu


Demografske karakteristike

Pol ispitanika:51.9%

48.1%Muški Ženski



Godište ispitanika:

1.4%

43.6%

47.8%

4.7%2.5%

ispod 18od 18 do 24od 25 do 34od 35 do 44više od 45



Profesija ispitanika: 34.4%

3.1%12.2%19.2%

5.0%

26.1%

IT/InternetLjudski resursiMarketingMenadžment i organizacijaOdnosi sa javnošću/Mediji i komunikacijaOstalo


I deo:Upravljanje ličnim identitetom,

imidžom i reputacijom


Da li ste ikada pretraživali SOPSTVENO ime na nekom od sajtova kao sto su Google, Yahoo, Bing, YouTube i sl?

1.9%7.8%

90.3%

Da Ne Ne sećam se

Kada pretražujete svoje ime na Internetu, da li su rezultati na prvoj strani o Vama ili o nekom drugom ko ima isto ili slično ime?

11.1%

31.8% 57.1%

Da, uglavnom o meniNe, uglavnom o nekom drugomNe sećam se


Kada pretražujete svoje ime na Internetu, da li su rezultati na prvoj strani o Vama ili o nekom drugom ko ima isto ili slično ime?

Kako najčešće postavljate komentare, pitanja i informacije na Internetu?

16%

34.2%

35.6%14.2%

Korisnici iz oblasti ljudskih resursa se najbolje kotiraju na prvoj strani jer čak 9 od 10 ispitanika iz ove oblasti navodi da im se ime našlo na prvoj strani nekog od

pretraživača, dok je kod ispitanika iz oblasti menadžmenta i organizacije to slučaj kod svakog

drugog.

AnonimnoKoristeći pseudonimKoristeći sopstveno imeNe postavljam ih

Skoro 70% ispitanika koristi sopstveno ime ili pseudonim koji se može povezati sa ličnim

identitetom pri ostavljanju komentara, pitanja ili drugih informacija na Internetu.

0 25 50 75

54.9

90.9

71.452.2

83.347.8

IT/InternetHRMarketingMenadžment i org.PROstalo


II deo:Dostupnost ličnih informacija


Ispitanici koji su potvrdno odgovorili na pitanje o dostupnosti određenih informacija na Internetu (%)

Žene su opreznije kada su u pitanju informacije kao što su kućna adresa, telefon i političko opredeljenje, dok su voljnije od muškaraca da podele informacije kao što su e-‐mail adresa,

ime poslodavca, fotograHije, spotovi i pripadnost organizacijama/grupama.

0

15

30

45

60

75

90

E-‐mail

Kućna adresa

Fiksni telefon

Mobilni Telefon

Poslodavac

Političko opredeljenje

Fotografija

Video

Organizacija/Grupa

Datum rođenja

75.168.8

29.5

85.5

6.4

50.9

15.64.67.5

76.370.1

52.9

27.8

82.9

11.8

49.7

28.9

8.011.8

73.8

Muški Ženski


Procenat ispitanika koji su zabrinuti zbog dostupnosti ličnih

informacija na Internetu

Podatak koji pomalo iznenađuje jeste da je procenat ispitanika koji su zabrinuti zbog dostuposti ličnih informacija na Internetu u SAD-‐u opao u periodu od 2006. do 2009. godine. Skoro svaki drugi ispitanik u Srbiji se izjasnio da je zabrinut o dostupnosti ličnih informacija na Internetu, dok je istu zabrinutost

izrazio svaki treći ispitanik u SAD-‐u.

0

5044.4

33 40

Srbija ‘10 SAD ‘09 SAD ‘06

Način postavljanja pitanja, komentara i ostalih informacija u odnosu na

zabrinutost zbog dostupnost i ličnih informacija (%)

Ispitanici u Srbiji koji brinu zbog dostupnosti ličnih informacija više ostavljaju pitanja, komentare i informacije koristeći sopstveno ime ili pseudonim koji se može povezati sa identitetom korisnika, od korisnika koji ne brinu zbog

dostupnost informacija.

0

40

Da, brinem

Ne, ne brinem

169

3135 3739

1616

AnonimnoKoristeći pseudonimKoristeći sopstveno imeNe postavljam ih


Procenat ispitanika koji su promenili podešavanja privatnosti na Internetu u skladu sa verovanjem o načinu korišćenja ličnih informacija od strane društveno-‐medijskih kompanija (Facebook, Twitter, Google itd.)

Očigledno je da ispitanici koji veruju da se njihove informacije zloupotrebljavaju u komercijalne svrhe mnogo više menjaju podešavanja privatnosti od onih koji veruju da se njihove informacije koriste na

odgovoran i primeren način.

0

50

Da, verujem da ih koriste na

odgovoran i prim

eren način

Ne znam

Ne, mislim da ih

zloupotrebljavaju u

komercijalne svrhe

4133

26

Da li ste imali loše iskustvo zbog postavljanja neke informacije na

Internetu?

Svaki peti ispitanik je imao loše iskustvo zbog postavljanja neke informacije na

Internetu.

19.8%

71.6%

8.6%

Da Ne Ne znam


Procenat ispitanika koji su promenili podešavanja privatnosti na sajtovima društvenih medija

Ispitanici od 18 do 24 godine najviše menjaju podešavanja sopstvene privatnosti na društvenim medijima – skoro svaki deveti od deset ispitanika ovog godišta. Ovaj broj

opada u slučaju ispitanika starijeg uzrasta. Navedeni podaci opovrgavaju teoriju da mladi ljudi nisu svesni dostupnosti ličnih informacija na Internetu odnosno da ne obraćaju

pažnju na njihovu raspoloživost na mreži.

0

90.089.5

86.8

76.5

62.5

18-‐24 25-‐34 35-‐44 > 45


Uporedna analiza aktivnosti na društvenim medijima u Srbiji i

SAD-‐u (%)

Ispitanici u Srbiji više brišu kontakte iz svoje mreže i znatno više Hiltiriaju novosti o svojim “prijateljima” ali duplo manje njih briše komentare na svom proHilu u

odnosu na američke ispitanike.

Ko je odovoran za lične informacije na sajtovima društvenih medija i da li se

veruje takvim kompanijama?

Može se uočiti direktna veza između verovanja u način predstavljanja i korišćenja korisnikovih informacija i

stepena odgovornosti za ovu aktivnost. Naime, korisnici koji više veruju da su kompanije koje

upravljaju društvenim mrežama odgovorne za način predstavljanja korisnikovih informacija ujedno više veruju da navedene kompanije koriste dobijene

informacije na odgovoran način. Stariji ispitanici teže da manje veruju ovim kompanijama u načinu

predstavljanja informacija ali ih u isto vreme i manje smatraju odgovornim za to.

0

20.0

40.0

60.0

80.0

< 18

18-‐24

25-‐34

35-‐44

> 45

60.0

24.2 22.1

41.233.3

80.0

45.538.6 41.2 37.5

Veruje da kompanije poput Facebook-‐a i Twitter-‐a koriste informacije o njima naodgovoran načinSmatra da su kompanije poput Facebook-‐a i Twitter-‐a odgovorne za njihove informacije inačin na koji su predstavljene

Briše ljude iz svoje mrežeFiltrira novosti o svojim prijateljimaUklanja svoje oznake (tags) sa slikaBriše komentare drugih ljudi na svom pro_ilu


Uporedna analiza aktivnosti na društvenim medijima u Srbiji i

SAD-‐u (%)

Ispitanici u Srbiji više brišu kontakte iz svoje mreže i znatno više Hiltiriaju novosti o svojim “prijateljima” ali duplo manje njih briše komentare na svom proHilu u

odnosu na američke ispitanike.

0

706256

63

41303017

36

Srbija ‘10

SAD ‘09

Ko je odovoran za lične informacije na sajtovima društvenih medija i da li se

veruje takvim kompanijama?

Može se uočiti direktna veza između verovanja u način predstavljanja i korišćenja korisnikovih informacija i

stepena odgovornosti za ovu aktivnost. Naime, korisnici koji više veruju da su kompanije koje

upravljaju društvenim mrežama odgovorne za način predstavljanja korisnikovih informacija ujedno više veruju da navedene kompanije koriste dobijene

informacije na odgovoran način. Stariji ispitanici teže da manje veruju ovim kompanijama u načinu

predstavljanja informacija ali ih u isto vreme i manje smatraju odgovornim za to.

0

20.0

40.0

60.0

80.0

< 18

18-‐24

25-‐34

35-‐44

> 45

60.0

24.2 22.1

41.233.3

80.0

45.538.6 41.2 37.5

Veruje da kompanije poput Facebook-‐a i Twitter-‐a koriste informacije o njima naodgovoran načinSmatra da su kompanije poput Facebook-‐a i Twitter-‐a odgovorne za njihove informacije inačin na koji su predstavljene

Briše ljude iz svoje mrežeFiltrira novosti o svojim prijateljimaUklanja svoje oznake (tags) sa slikaBriše komentare drugih ljudi na svom pro_ilu


III deo:Pretraživanje, praćenje i

socijalizacija


Procenat ispitanika koji su potvrdno odgovorili na pitanje da li su ikada pretraživali informacije o drugim ljudima na Internetu

Ispitanici u Srbiji najčešće pretražuju informacije o osobama sa kojima su izgubili kontakt, kolegama/poslodavcima ili konkurentima, ali i o prijateljima i osobama čiji su im profesionalsni saveti ili uslugepotrebni. Čak 8-‐9 od 10 ispitanika je barem jednom izvršilo pretragu za svim ovim informacijama. Podaci o poslednjoj grupi pokazuju da se korisnici u Srbiji okreću Internetu u potrazi za informacijama kada je u pitanju usluga,

proizvod ili savet za koju su spremni da plate.

0

15

30

45

60

75

90 85.379.7

89.2

46.146.1

87.585.6

56.1

PorodiciPrijateljimaKolegama/Poslodavcima/KonkurentimaKomšijamaPartneruOsobi sa kojom ste izgubili kontaktOsobi koju ste tek upoznaliOsobi čiji profesionali saveti/usluge su vam potrebni


Uporedni prikaz pretrage tuđih informacija između ispitanika u Srbiji i SAD-‐u

0

15

30

45

60

75

90Porodici

Prijateljima

Kolegama/Poslodavcima/Konkurentim

a

Komšijama

Partneru

Osobi sa kojom ste izgubili kontakt

Osobi koju ste tek upoznali

Osobi ciji profesionali saveti/usluge su vam

potrebni

011

36

91719

2626

44

19

46

161926

3830

8580

89

4646

8786

56

Srbija ‘10 SAD ‘09 SAD ‘06


Procenat ispitanika koji su se potvrdno izjasnili da su pretraživali određeni tip informacija o nekoj drugoj osobi na Internetu.

020406080100

78 87.5 96.7

45.8

77.5

56.7

Kontakt informacije (adresa, br. telefona i sl)SlikePro_il na društvenoj mreziLične informacije iz prošlostiInformacije o interesovanjima/profesionalnim uspesimaInformacije o statusu veze


Stavovi ispitanika u Srbiji o određenim tvrdnjama.

0

10

20

30

40

50

Ne slažem

se

Nemam

mišljenje

Slažem

se

U potpunosti se ne slažem

U potpunosti se slažem

5

14.213.6

26.7

40.634.7

1.7

44.2

8.610.8

22.8

5

42.2

9.4

20.6 19

8

29

1924

Izgradnja ličnog imidža i očuvanje reputacije je sada dosta teže nego ranijeUpoznavanje novih ljudi je sada lakše i značajnije jer sada možes preko Interneta da saznaš stvari o njimaNije u redu da se sudi o ljudima na osnovu informacija koje se mogu naći na InternetuSmeta mi što ljudi smatraju da je normalno pretraživati informacije o drugim ljudima na Internetu


Uporedni prikaz stavova srpskih i američkih ispitanika o određenim tvrdnjama

Izgradnja ličnog imidža i očuvanjereputacije je sada dosta teže negoranije

Upoznavanje novih ljudi je sadalakše i značajnije jer sada možešpreko Interneta da saznaš stvari onjima

Nije u redu da se sudi o ljudimana osnovu informacija koje semogu naći na Internetu

Smeta mi što ljudi smatraju da jenormalno pretraživati informacijeo drugim ljudima na Internetu

0 18 36 54 72 90

50

81

48

0

19

79

65

49

Srbija ‘10 SAD ‘09

Svakom drugom ispitaniku u SAD-‐u smeta što ljudi smatraju da je normalno pretraživati informacije o drugim osobama na Internetu, znatno više nego srpskim ispitanicima. Skoro svaki drugi ispitanik u Srbiji smatra da je očuvanje reputacije danas znatno teže nego ranije, dok se 2 od 3 ispitanika u Srbiji se slaže da je danas lakše upoznati nove ljude jer se putem Interneta mogu saznati informacije o njima, sa čim se slaže i svaki drugi ispitanik u SAD-‐u.

Prva tvrdnja nije postojala u istraživanju sprovedenom u SAD-‐u ’09.


IV deo:Primena u poslovnom kontekstu


Postojanje politike o društvenim medijima u radnom okruženju

33%

53%

14%

Da, postoji politika kompanije o nastupu na društvenim medijimaNe, ne postoji ništa sličnoNe znam

Rezultati odgovora na pitanje da li su ikada kažnjeni od strane poslodavca zbog informacije koju su postavili na Internetu.

14%

85%

1%

Da Ne Ne znam

Samo 14% ispitanika je potvrdno odgovorilo u vezi sa postojanjem slične politike u radnom okruženju, i samo 1% ispitanika navodi da je na neki način bilo kažnjeno od strane poslodavca zbog informacije postavljenje na Internetu.


Načini i svrhe korišćenja LinkedIn-‐a od strane korisnika u Srbiji prema starosnom dobu

0

10

20

30

40

50

18-‐24

25-‐34

35-‐44

> 45

7.1

001.67.1

10.713.8

25.2

14.3

7.110.710.6

14.314.319.9

14.6

0

7.13.11.6

42.939.3

34.228.5

14

211818

Za sopstveno predstavljanje i promovisanjeZa povezivanje sa ljudima (networking)Za postavljanje/odgovaranje na pitanjaZa pronalazak _irmi/ljudi radi poslovne saradnjeZa pronalazak poslaSlabo ga koristimNe znam

Ispitanici od 18-‐24 godine najviše koriste LinkedIn radi povezivanja sa drugim osobama, što je ujedno i najpopularniji razlog korišćenja LinkedIn-‐a bez obzira na starosno doba korisnika, ali su u isto vreme i grupa koja generalno najslabije

koristi LinkedIn.


Procenat ispitanika koji su kontaktirani radi zaposlenja preko LinkedIn-‐a razvrstani po udelu prema profesiji

0

8

16

24

32

40

3.2

12.912.9

19.419.4

32

IT/InternetLjudski resursiMarketingMenadžment i Org.Odnosi sa javnošćuOstalo

Najviše ljudi kontaktiranih radi zaposlenja preko LinkedIn-‐a su ljudi iz IT industrije (svaki treći je bio iz ove sfere).


35.0%

53.0%

4.0%8.0%

Da, siguran samMoždaNe znamNe, ne verujem

Mišljenje korisnika o tome da li im LinkedIn može pomoći pri zaposlenju


ZaključciVećina ispitanika u Srbiji koristi pretraživače kako bi izgradila svoj imidž, odnosno reputaciju na Internetu što ukazuje na to da veliki broj korisnika pridaje značaj Internetu i društvenim medijima kada je u pitanju informisanje o sebi samima i o drugima.

Samo jedna trećina koristi svoje pravo ime kada ostavlja komentare, pitanja i druge informacije na Internetu, dok ostali to čine koristeći pseudonim ili anonimno.

Određene informacije su postale dostupnije od drugih. Najveći pomak se vidi u dostupnosti slika što je i normalno obzirom na veliku popularnost Facebook-‐a.

Malo manje od polovine korisnika u Srbiji zabrinuto je zbog dostupnosti informacija na Internetu i ovi korisnici više menjaju podešavanja privatnosti u odnosu na one koji o tome ne brinu.

Svaki šesti korisnik u Srbiji imao je loše iskustvo zbog objavljivanja neke informacije na Internetu. Svaki treći korisnik pokušao je da izbriše neku od informacija zbog čijeg je objavljivanja zažalio.

Tvrdnja da mladi korisnici ne brinu o svojoj reputaciju i da ne podešavaju svoje prolile pokazala se neopravdanom jer skoro 9 od 10 ispitanika od 18 do 24 godine menja ova podešavanja, što je u odnosu na sve ostale grupe.

Stariji korisnici u Srbiji manje veruju kompanijama poput Facebook-‐a i Twitter-‐a, ali takođe i manje smatraju da su navedene kompanije odgovorne za korisnikove informacije i način na koji su predstavljene, tako preuzimajući deo odgovornosti za način i količinu dostupnih informacija.


ZaključciProlili na društvenim medijima, slike i kontakt informacije predstavljaju tri najznačajnije vrste informacija koje korisnici u Srbiji pretražuju o drugim ljudima. Većina korisnika smatra da je sada mnogo lakše upoznati nove ljude preko Interneta ali takođe smatra da ne treba suditi o ljudima samo na osnovu informacija na Internetu.

Više od polovine korisnika navodi da u kompanijama u kojima rade ne postoji nikakva politika koja reguliše oblast društvenih medija i ponašanje zaposlenih na njima, što može da postane ozbiljan problem u budućnosti ukoliko kompanije ne uoče sve veću potrebu zaposlenih da koriste ove medije i u radnom okruženju. Ipak, samo 1% je pretrpelo kaznu poslodavca zbog neprikladnog ponašanja na društvenim medijima, uglavnom rezultirajući samo u opomeni.

Ono što je delinitvno neiskorišćen aspekt LinkedIn-‐a, od strane korisnika u Srbiji, jeste postavljanje pitanja ili odgovaranje na ista što može pomoći korisnicima da se alirmišu u željenoj oblasti. Ovome ide u prilog rezultat da tri od četiri korisnika LinkedIn-‐a u Srbiji ne učestvuje aktivno u grupama i diskusijama koje se tiču njihove profesije.

Konkretnu dobit usled korišćenja LinkedIn-‐a kao što je moguće zaposlenje iskusilo je samo 18% ispitanika koji su kontaktirani od strane neke kompanije, što verovatno ukazuje na neprepoznavanje LinkedIn-‐a kao značajne baze podataka o stručnjacima raznovrsnih prolila u Srbiji, što nije slučaj u SAD-‐u.

Moguće je da je gore navedeni podatak zapravo uslovljava da polovina ispitanika ima neutralan stav po pitanju ostvarenja poslovnih ciljeva preko LinkedIn-‐a kao što su zaposlenje, poslovna saradnja i slično.


Kontakt

E-‐mail: [email protected]

Twitter: Vlacke

Linkedin: http://www.linkedin.com/in/vmatovic


mailto:[email protected]

mailto:[email protected]

http://www.linkedin.com/in/vmatovic

http://www.linkedin.com/in/vmatovic

Zahvalnica

Posebno se zahvaljujem ljudima koji su pomogli da ovo istraživanje ugleda svetlost dana:

Docent dr Vesna Damnjanović (FON)LinkedIn: http://rs.linkedin.com/in/vesnadamnjanovic

Twitter: manager1979

Slavica MatovićLinkedIn: http://it.linkedin.com/pub/slavica-matovic/17/751/755

Momčilo RadovanovićLinkedIn: http://rs.linkedin.com/in/momciloradovanovic

Twitter: _momcilo_


http://rs.linkedin.com/in/vesnadamnjanovic

http://rs.linkedin.com/in/vesnadamnjanovic

http://it.linkedin.com/pub/slavica-matovic/17/751/755

http://it.linkedin.com/pub/slavica-matovic/17/751/755

http://rs.linkedin.com/in/momciloradovanovic

http://rs.linkedin.com/in/momciloradovanovic

Documents

Drustveni Mediji u Srbiji - Rezultati Istrazivanja