Univerzitet u Nišu

Građevinsko-arhitektonski fakultet

Informatika 1Informatika 1

Memorija, ulazni i izlazni

uređaji

Milica Ćirić

MemorijaTermin računarska memorija se odnosi na uređaje koji se

koriste za skladištenje podataka na računaru. Postoje dva

osnovna tipa memorije: promenljiva (ili privremena) i

nepromenljiva (ili trajna).

Trajni ili nepromenljivi uređaji za skladištenje ne zahtevaju Trajni ili nepromenljivi uređaji za skladištenje ne zahtevaju

struju da bi pamtili podatke koji se na njima nalaze, tj.

nestanak struje ne utiče na njihovu sposobnost da zadrže

podatke.

Privremeni ili promenljivi uređaji za skladištenje se češće

nazivaju memorija. Nestanak struje dovodi do toga da se

svi zapamćeni podaci izgube.

2

RAM ili primarna memorijaRAM označava Random Access Memory i predstavlja primarno skladište podataka za računar. Svi programi, uključujući i operativni sistem, kao isvi podaci koje oni koriste se moraju nalaziti na RAM-u kako bi im računar mogao pristupiti. Reč Random (slučajan) u nazivu potiče od činjenice da računar može direktno da pristupi bilo kojoj (proizvoljno ili slučajno odabranoj) lokaciji u RAM memoriji (korišćenjem njene memorijske adrese). U skladu sa time, moglo bi se reći da bi njene memorijske adrese). U skladu sa time, moglo bi se reći da bi logičniji naziv za ovaj tip memorije bio Direct Access Memory.

Audio ili video traka, su primeri sekvencijalnih medijuma, tj.nije moguće pristupiti određenom delu pesme direktno, već moramo da premotamo traku kako bismo stigli do njega. Sa druge strane, ukoliko koristimo program za izmenu audio sadržaja za rad na pesmi koja se nalazi u RAM memoriji, moguće je direktno pristupiti bilo kojoj noti ili delu u pesmi definisanjem početne i krajnje tačke.

3

RAMRAM spada u promenljivu ili privremenu memoriju. Kada se računar pokrene, operativni sistem se učitava u RAM. Sve aplikacije koje se koriste se nalaze na RAM-u, zajedno sa podacima koje te aplikacije koriste. Nestanak struje dovodi do gubitka svog sadržaja RAM memorije. Svi podaci koji nisu sačuvani (tj. sve skorašnje izmene) nestaju. Kako bi se korisnik zaštitio od ovakvog gubitka podataka, mnoge aplikacije automatski čuvaju kopije podataka na kojima se radi mnoge aplikacije automatski čuvaju kopije podataka na kojima se radi na trajnu memoriju, tj. hard disk u redovnim intervalima. Na taj način se korisniku omogućava da čak i u slučaju nestanka struje može da povrati većinu izgubljenih podataka.

Količina RAM memorije koju sistem poseduje je jedna od ključnih karakteristika koje korisnici razmatraju prilikom kupovine ili unapređenja računarskog sistema. Bez dovoljne količine RAMA-a, računar će raditi loše ili čak neće raditi uopšte. Veličina RAM-a se tipično meri u gigabajtima (GB) i što je više ima sistem će raditi bolje, ali će i njena cena biti veća. 4

Brzina i tipovi RAM memorijeVećina račnara koristi dinamički RAM (DRAM) kao glavnu memoriju računara. Današnji računari uglavnom poseduju DDR-1, DDR-2 ili DDR-3 RAM čipove (DDR – Double Data Rate). Sva tri predstavljaju vrstu sinhrone dinamičke RAM memorije (SDRAM), pri čemu je svaka generacija brža od prethodne. Postoji i statički RAM koji je brži, ali i skuplji. Međutim, sve vrste RAM memorije su brze u poređenju sa hard diskom i drugim uređajima za skladištenje podataka i rade 1000 i više diskom i drugim uređajima za skladištenje podataka i rade 1000 i više puta brže od njih.

RAM čipovi se proizvode kao štampane ploče koje se ubacuju u slotove na matičnoj ploči.

5

Keš memorijaKeš memorija je veoma slična RAM memoriji. Brža je, ali i skuplja od RAM-a, pa se uglavnom proizvodi u manjim veličinama u odnosu na glavnu memoriju.

U procesuru se nalazi keš 1. nivoa, dok se drugi nivoi (2, 3...) obično nalaze “blizu” procesora i svaki nivo je po veličini veći od prethodnog. Keš memorija takođe spada u promenljive, tj. privremene memorije i Keš memorija takođe spada u promenljive, tj. privremene memorije i predviđena je za vrlo privremeno skladištenje podataka.

6

Virtuelna memorijaI operativni sistem i sve aplikacije sa svim svojim podacima moraju da budu u RAM memoriji kako bi se mogli koristiti od strane korisnika. Međutim, šta se dešava kada se RAM napuni ili kada ne postoji dovoljno veliki slobodan deo RAM memoriji da se u njega smesti cela aplikacija?

Virtuelna memorija rešava ove probleme korišćenjem specijalnog fajla Virtuelna memorija rešava ove probleme korišćenjem specijalnog fajla na hard disku koji se naziva swap ili page fajl. Delovi aplikacije, koji se nazivaju stranice (page), koji se trenutno ne koriste se mogu privremeno premestiti u swap fajl kako bi se oslobodilo mesto na fizičkom RAM-u. Kada premešteni deo (stranica) programa postane potreban, on se preuzima iz swap fajla i vraća nazad u RAM, pri čemu se neka druga stranica iz RAM-a premešta u swap fajl ukoliko je to potrebno. U ovom slučaju se kaže da su te dve stranice “zamenjene”(swapped).

7

Virtuelna memorija

Korišćenjem ovog sistema računar može da se ponaša kao da ima mnogo više RAM memorije nego što je to zaista slučaj, mada uz značajno smanjenje performansi. RAM memorija je oko 1000 puta brža od hard diska pa proces zamene stranica usporava sistem. U nagorem slučaju, računar troši neuobičajeno veliku količinu vremena samo za premešanje stranica iz RAM-a u swap fajl i nazad. Jedino rešenje za ovaj problem jeste dodavanje fizičke RAM memorije.

8

ROM memorija

ROM označava Read Only Memory i predstavlja čip na kome računar ne može pisati ili brisati bez preduzimanja specijalnih koraka. ROM je nepromenljiva memorija, tj. njen sadržaj se ne gubi pri nestanku struje.

Na početku je ROM memorije zaista bilo moguće samo čitati u skladu sa nazivom. Programi koji su se nalazili na njima su bili upisivani tokom proizvonje samog čipa. Kasnije su ROM memorije evoluirale u EPROM čipove (Erasable Programmable ROM) koje je moguće brisati i programirati. Ovi uređaji su dozvoljavali da se bar deo isprogramiranog sadržaja obriše i izmeni ili “flešuje”. Vremenom je ova tehnologija dovela do portabilnih fleš drajvova koji su danas sveprisutni i solid state drajvova.

9

ROM memorijaROM čip poseduje sve informacije koje su potrebne za pokretanje računara. BIOS (Basic Input/Output System) proverava da li je sav neophodan harver prisutan i funkcioniše. Nakon toga, on pošinje učitavanje operativnog sistema koji se nalazi na hard disku u specijalnu lokaciju na RAM memoriji. Ovaj proces se često obavlja u dva koraka, pri čemu se prva faza naziva bootstrap. Kada je operativni sistem u potpunosti učitan u RAM, kontrola se predaje OS-u koji dovršava potpunosti učitan u RAM, kontrola se predaje OS-u koji dovršava proces butovanja. Finalni koraci u butovanju uključuju pokretanje neophodnih sistemskih alata, programa koje je korisnik izabrao da se učitavaju prilikom butovanja i konfiguraciju aplikacija koje će se izvršavati na sistemu.

10

SSDSolid State Drive koristi tehnologiju fleš memorije,

sličnu onoj kod fleš memorija i ROM-a, kako bi

zamenio ili proširio tradicionalni hard drajv.

Zahvaljujući toj tehnologiji radi mnogo brže od

klasičnog hard drajva, brzinom koja je približna brzini klasičnog hard drajva, brzinom koja je približna brzini

rada RAM memorije.

11

Diskovi za skladištenje podatakaOvi uređaji se koriste za trajno skladištenje velikih količina podataka i programa. Zato se nazivaju i uređaji za dugotrajno skladištenje podataka. U poređenju sa RAM ili primarnom memorijom, nekada se nazivaju i sekundarna memorija.

Takođe, većina ovih uređaja se može pridodati računaru od spolja, što je veoma bitno, naročito kod laptop računara.je veoma bitno, naročito kod laptop računara.

12

Magnetni medijiMagnetni medijumi za raunare su digitalni. Oni čuvaju podatke menjanjem polariteta sekcije na površini medija. Ovakva promena traje unedogled (kao magnetisanje igle), pa se smatra trajnom. Magnetni mediji uključuju hard diskove, trake i mnoge zastarele uređaje. Svi oni funkcionišu slično magnetnoj traci koja se nalazi na pozadini platne ili kreditne kartice.

13

Hard disk drajvHard disk drajv (HDD) je nepromenljivi uređaj za čuvanje digitalnih podataka sa slučajnim (random) pristupom. Sastoji se od čvrstih rotirajućih ploča koje se nalaze na motorizovanoj osovini unutar zaštitne kutije. Podaci se magnetno čitaju sa ploča i upisuju na ploče pomoću glava za čitanje/pisanje koje lebde iznad ploča.

Od 1956. kada su se hard disk drajvovi pojavili, njihova cena i fizička veličina su se smanjili, dok je kapacitet značajno porastao. Preovladavaju kao uređaji za se smanjili, dok je kapacitet značajno porastao. Preovladavaju kao uređaji za sekundarno skladištenje podataka u računarim opšte namene još od 60-tih godina prošlog veka.

Hard drajv se obično nalazi untar kućišta računara. Dodatni drajvovi se mogu dodati ili unutar kućišta ili spolja pomoću portova.

Postoje hard diskovi različitih brzina. Njihove klavne karakteristike su prosečno vreme pristupa i stopa prenosa podataka. Vreme pristupa uključuje i vreme traženja (vreme potrebno da se ruka i glava pomere do odgovarajuće lokacije) i kašnjenje (vreme potrebno za rotiranje do željene lokacije ispod glave za čitanje/pisanje). Za definisanu veličinu ploče, što se brže vrti disk to će manje biti vreme pristupa i brža stopa prenosa podataka. 14

Hard disk drajv

Na slici su označene:

A) ploče

B) aktuatorska ruka za pomeranje glave

C) glava za čitanje/pisanje

D) segment – luk na stazi

E) staza

F) sektor

Organizacija podataka je u suštini ista kako kod flopi diska, sem što se sve staze koje se nalaze jedna iznad druge nazivaju cilindar. Dva ili više segmenta koji sadrže podatke iz jednog fajla se nazivaju klaster, pri čemu jedan fajl može imati više klastera.

15

Optički mediji – Blu-rayBlu ray disk (BD) je optički disk medij koji je kreiran sa ciljem da zameni DVD format. Standardni fizički medij je plastični optički disk prečnika 12cm, isto kao i kod CD i DVD diskova. Blu-ray diskovi mogu da čuvaju 25 GB podataka po sloju, odnosno 50 GB kod dvoslojnih diskova.

Optički mediji funkcionišu tako što se kreira jedna spiralna staza koja snima bitove (nule i jedinice) kao sekcije različite reflektivnosti- Ove sekcije predstavljaju bitove trajno iako se sam disk može lako oštetiti. Spirala ima predstavljaju bitove trajno iako se sam disk može lako oštetiti. Spirala ima sekvencijalnu prirodu, ali uređaj može da se pomera radijalno (po prečniku) što ove diskove čini medijem sa slučajnim pristupom. Laser prati stazu dok se disk vrti i detektuje razlike u reflektivnosti.

Postoje diskovi u formatima za samo čitanje (read only – BD), snimanje jedan put (record once – BD-R) i pisanje više puta (rewritable – BD-RE). Snimanje na disk uključuje korišćenje lasera za izmenu reflektivnosti površine na disku. Kod diskova sa mogućnošću za veći broj pisanja, reflektivnost se može vratiti na početno stanje i zatim ponovo izmeniti. Takođe, moguće je i postojanje više slojeva pto omogućuje skladištenje više podataka.

Većina BD uređaja podržava i rad sa starijim formatima diskova, tj. DVD i CD diskovima.

16

Optički mediji – DVD i CDKoncept skladištenja podataka na DVD (Divital Video Disc) disku je sličan kao kod Blu-ray diska. Međutim, laser koji se koristi ne može da se fokusira toliko precizno, pa je površina potrebna za pamćenje svakog bita veća, što prouzrokuje manji kapacitet. DVD plejeri ne mogu da čitaju ili upisuju na Blu-ray diskove, ali su uglavnom kompatibilni sa starijim CD-ima.

Kapacitet DVD diska je 4.5 GB po sloju, a postoje i dvoslojni diskovi sa kapacitetom od 9 GB.

CD ili Compact Disc se i dalje koristi, iako se može smatrati zastarelim uređajem. Može sadržati 700 MB podataka. CD uređaji ne mogu na čitaju niti da upisuju ni na DVD ni na BD diskove.

17

SSDSolid State Drive (SSD) je uređaj za trajno skladištenje podataka koji teži da pruži pristup podacima na isti način kao i tradicionalni hard disk drajv. Razlika u odnosu na HDD je u korišćenju mikročipova koji čuvaju podatke u nepromenljivim memorijskim čipovima i ne sadrže pokretne delove (za razliku od HDD-a koji imaju rotirajuće diskove i pokretne glave za čitanje/pisanje). U poređenju sa HDD-om, SSD-ovi su manje osetljivi na fizičke šokove, tiši i imaju kraće vreme pristupa i kašnjenje. osetljivi na fizičke šokove, tiši i imaju kraće vreme pristupa i kašnjenje. SSD-ovi koriste iste interfejse kao i hard diskovi, pa ih lako mogu zameniti za većinu primena.

Ono što daje prednost SSD-u u odnosu na hard disk jeste mnogo kraće vreme pristupa podacima, pri čemu se brzina može uporediti sa tradicionalnom RAM memorijom. Takođe, nepostojanje pokretnih delova daje prednost u smislu fizičke štete i mogućnosti za kvar.

Glavni nedostaci su ograničeni broj pisanja na uređaj i kapacitet. Kod kard diskova ne postoji ograničenje u broju pisanja, a kapacitet je veći nego kod SSD-a. 18

Ulazni uređajiPošto je računar digitačni uređaj, svi ulazni uređaji moraju da dostave podatke u digitalnoj formi. Ključna funkcija ulaznih uređaja jeste upravo pretvaranje podataka iz analognog u digitalni oblik za prenošenje do računara pomoću harverskog interfejsa, tj. porta.

19

Tastatura

Tastatura je najpopularniji ulazni uređaj za računar. Ona prevodi brojeve, slova, simbole i kontrolne tastere u digitalne podatke (bajtove) koje računar može da razume i interpretira. Većina engleskih tastatura su zasnovane na QWERTY dizajnu, dok je srpska zasnovana na QWERTZ dizajnu. Naziv dizajna potiče od prvih šest slova u prvom redu.redu.

Kao alternativa postoji i Dvorak tastatira koja je smišljena sa namerom da postogne efikasniji metod kucanja tako što se češće korišćeni tasteri nalaze bliže podrazumevanim pozicijama prstiju. Međutim, ovaj dizajn tastature nikad nije naročito zaživeo.

Neke specijalne tastature imaju i dodatne tastere čiji pristisak izaziva specijalne akcije. Jedan primer su gaming tastature. Postoje i tastature sa manjim brojem tastera.

Tastature mogu biti bežične, sklapajuće, kao i virtuelne.20

MišMiš je ulazni uređaj koji omogućava korisniku da pokaže (locira) i klikne (selektuje). Sa razvojem grafičkih korisničkih interfejsa, miševi se postali najkorišćeniji metod za upravljanje računarom. Miš se koristi za manipulisanje objektima i tekstom na ekranu računara. Može biti povezan kablom ili bežični.

Miš sa kuglicom – Koristi malu gumenu kuglicu sa prenošenje Miš sa kuglicom – Koristi malu gumenu kuglicu sa prenošenje prostorne veze između objekata na ekranu. Detektovanjem pokreta loptice po X i Y osi se omogućuje kretanje po ravni ekrana. Izmišljen je 1972. Pošto sadrži pokretne delove, sklon je skupljanju prašine i prljavštine koje mogu da utiču na njegovu funkcionalnost. Uglavnom se više ne koristi.

Trackball – U suštini miš sa kuglicom okrenut naopako. Pomera se direktno loptica i na taj način se manipuliše pokazivačem na ekranu.

21

Miš / Uređaji za pokazivanjeOptički miš – Koristi LED diode i fotodiode za detekciju pokreta u odnosu na površinu ispod. Kako bi se povećala preciznost, koristi se više infracrvenih lasera sa sve većom rezolucijom.

Stylus – Uređaj sličan olovci koji se koristi za unošenje podataka pomoću ekrana ili filma osetljivog na dodir. podataka pomoću ekrana ili filma osetljivog na dodir. Omogućava korisniku da unese informacije u svom rukopisu, kao što je potpis. Koriste ga i umetnici u kombinaciji sa tabletom. Precizniji je od korišćenje prsta kao uređaja za pokazivanje.

Digitizer – Tehnologija za pokazivanje implementirana na tabletima. Sastoji se od tableta, elektronski integrisane površine koja predstavlja XY mrežu. Korišćenjem olovke, digitizer konvertuje pokrete u digitalne signale. Obično se koristi u inženjerstvu i arhitekturi, kao i za umetnost.

22

Ulazni uređajiMikrofon – Pretvara zvuk u električni signal koji je digitalizovan i poslat računaru. Na laptopovima i smartphone-ovima su često ugrađeni.

Kamera – Digitalne kamere su sada standard i većina korisnika učitava slike na računar kako bi ih obradili, odštampali ili podelili. Digitalne kamere su ugrađene u većinu laptopova i drugih hand-held uređaja, naročito mobilnih telefona. Često se dodaju na računare u vidu web naročito mobilnih telefona. Često se dodaju na računare u vidu web kamera.

Skener – Uređaj koji koristi svetlost za učitavanje slike ili teksta i njihovo pretvaranje u digitalne informacije. Nakon toga se može koristiti za skradištenje, izmenu i slanje slike ili teksta. Postoji više vrsta skenera. Drum skeneri mehanički pomeraju dokument pored senzora. Flatbed skeneri imaju stakleni pano za postavljanje dokumenta, a senzor se pomera ispod panoa. Hand-held skeneri se ručno prevlače preko dokumenta koji se skenira.

23

Ulazni uređajiTouchpad – Najčešće se nalazi na laptop računarima. U pitanju je pravougaono parče plastike po kome se povlači prst i na taj način kontroliše pokazivač na ekranu. Može da uključuje i tastere kao na mišu, a omogućava i skrolovanje. Neki touchpad-ovi podržavaju i opciju multitouch-a, tj. istovremeno korišćenje većeg broja prstiju.

Touch screeen – Omogućava korišćenje prstiju kao point & click uređaja radi direktne manipulacije objektima i tekstom na ekranu. uređaja radi direktne manipulacije objektima i tekstom na ekranu. Preciznost i tačnost mogu da budu problem, naročito kod malih ekrana. Uobičajeni su kod hand-held uređaja. Postoje dve glavne kategorije: rezistivni i kapacitivni ekrani osetljivi na dodir. Rezistivni koriste dva tanka sloja, a pritisak prsta dovodi do njihovog kontakta pri čemu se ta veza prevodi u koordinate na ekranu. Oni omogućavaju korišćenje olovke i rukavica. Kapacitivni ekrani koriste koncept da je ljudsko telo provodnik, pa se posmatra promena kapacitivnosti prlikom dodira ekrana radi određivanja lokacija dodira. Mogu se koristiti samo specijalno dizajnirane olovke i rukavice.

24

Izlazni uređaji – MonitorMonitor je elektronski vizuelni displej za računare. Danas je potpuno uobičajeno da jedan računar ima veći broj monitora. Trenutno najveći broj monitora ima LCD displeje (ravni paneli sa tečnim kristalima) koji koriste mnogo manje energije nego stariji CRT (Cathode Ray Tube) displeji.

Svaka slika se sastoji od određenog broja piksela, tj. tačaka. Svaka slika se sastoji od određenog broja piksela, tj. tačaka. Maksimalni broj piksela koje monitor može prikazati određuje njegovu rezoluciju. Svaki piksel, uključuje podpiksele za primarne broje (crvena, zelena i plava) koje se mešaju kako bi se kreirala boja na ekranu. Korišćenjem jednog bajta za svaki od tri podpiksela, omogućuje se prikaz oko 16 miliona različitih boja.

25

MonitorPerformanse monitora se mere sledećim parametrima:

Luminance – Osvetljenje, meri se u kandelama po kvadratnom metru.

Aspect ratio – Odnos dužine horizonatle i vertikale. Uobičajeni odnosi su 4:3, 16:10 i 16:9.

Viewable image size – Veličina slike, obično se meri po dijagonali. Kod CRT monitora obično je manja za jedan inč od same katodne cevi.CRT monitora obično je manja za jedan inč od same katodne cevi.

Display resolution – Rezolucija, broj različitih piksela u svakoj dimenziji koji se mogu prikazati.

Dot pich – Rastojanje između podpiksela iste boje u milimetrima. Što je ova vrednost manja, to će oštrije izgledati slika. Ograničava maksimalnu rezoluciju.

26

MonitorRefresh rate – Stopa osvežavanja, broj puta koji se ekran osvetli u sekundi . Maksimalna vrednost je ograničena vremenom odziva.

Response time - Vreme odziva je vreme koje je potrebno da piksel pređe iz aktivnog (crni) u neaktivni (beli) i ponovo u aktivni, mereno u milisekundama.

Contrast ratio – Odnos osvetljenosti najsvetlije boje (bela) i najtamnije Contrast ratio – Odnos osvetljenosti najsvetlije boje (bela) i najtamnije boje (crna) koje monitor može da proizvede.

Power consumption – Potrošnja energije, merena u vatima.

Viewing angle – Maksimalni ugao pod kojim se može gledati slika na monitoru, bez značajne degradacije. Meri se u stepenima, horizontalno i vertikalno.

27

Izlazni uređaji – ŠtampačŠtampači se uglavnom klasifikuju prema tehnologiji štampe koju koriste. Različite tehnologije imaju kao rezultat različite nivoe kvaliteta slike ili teksta, brzine štampanja, cenu i buku. Takođe, neke tehnologije su neadekvatne za neke tipove fizičkih medija, kao što je npr. indigo papir.

Drugi aspekt tehnologije za štampanje je otpor prema izmeni: tečno mastilo, koje se koristi kod ink jet štampača se apsorbuje od strane mastilo, koje se koristi kod ink jet štampača se apsorbuje od strane papira, pa je tako odštampan dokument teže izmeniti nego kod upotrebe tonera koji ne prodire ispod površine papira.

28

Vrste štampačaŠtampači zasnovani na toneru – Primeri su laserski i LED štampači. Laserski štampači proizvode visok kvalitet teksta i slika. LED štampači koriste niz LED dioda umesto lasera kako bi izazvali prianjanje tonera na bubanj za štampanje.

Inkjet štampači – Funkcionišu tako što ispuštaju kapljice tečnog mastila različite veličine na stranice. Spadaju u najčešće korišćeni tip štampača.

Termalni štampači – Štampaju bez mastila, tako što selektivno greju delove specijalnog papira osetljivog na toplotu. Koriste se na uređajima za prodaju kao specijalnog papira osetljivog na toplotu. Koriste se na uređajima za prodaju kao što su kase, bankomati,... Različite boje se mogu postići korišćenjem specijalnih papira i različitih temperatura.

3D štampači – Postali su široko dostupni u 2010. ali su i dalje veoma skupi. Mogu da kreiraju čvrste objekte od različitih materijala dodavanjem slojeva materijala jednog preko drugog i na taj način kreiraju treću dimenziju. Koriste se u proizvodnji za pravljenje prototipa krajnjeg proizvoda. U automobilskoj industriji se koriste za testiranje novih ideja u dizajnu.

29

Izlazni uređaji –Zvučnici

Računarski zvučnici su spoljašnji zvučnici koji onemogućavaju lošije ugrađene zvučnike računara. Standardno se povezuju pomoću stereo bananice od 3.5 mm, pri čemu je port označen zelenom bojom u skladu sa standardima za zvučnu karticu, mada postoje i drugačiji konektori (npr. USB zvučnici).

Značajno se razlikuju po kvalitetu i ceni. Oni koji se uglavnom prodaju sa računarskim sistemima su mali, plastični i sa osrednjim kvalitetom zvuka.

Zvučnici često imaju unutrašnji pojačivač koji zahteva spoljašnji izvor struje. Sofisticiraniji zvučnici mogu da imaju i subwoofer kako bi se pojačao bas i sadrže pojačivače i za subwoofer i za satelite. Kod USBzvučnika, struja se sprovodi pomoću USB veze.

Pojedini monitori imaju ugrađene osnovne zvučnike. Laptopovi takođe imaju integrisane zvučnike, uglavnom sa lošim kvalitetom zvuka zbog ograničenog prostora.

30