Bulevar oslobođenja 76, Novi Sad 21000 Srbija  

ISTRAŽIVAČKI RADTema: „Povezanost i razlike između skale samopoštovanja i roditelja i dece“

Studenti: Dragana Rukavina 509/08 Profesor: Prof. dr Vesna Petrović Nemanja Dostan 470/08 Maja Bukvić 797/08

Novi Sad, mart 2011. godine

Rezime

Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi da li postoji statistički značajna razlika

između Rozenbergove skale samopoštovanja i uloge u porodici tj. između roditelja i

dece. Takođe smo želeli da proverimo da li postoji statistički značajna povezanost

između ove dve varijable. Istraživanje je sprovedeno na osnovu zajedničkih

sakupljenih podataka studenata III godine Fakulteta za pravne i poslovne studije iz

Novog Sada, sa smera, poslovna psihologija, koji su upitnik MZ1 dali porodicama sa

4 člana (otac, majka i dvoje dece koji studiraju).

Statističkom obradom podataka došli smo do rezultata koji su opovrgnuli obe naše

hipoteze, tj. da ne postoji statistički značajna razlika kao i povezanost između skale

samopoštovanja i roditelja i dece.

Ključne reči: samopoštovanje, roditelji i deca

Sadržaj:

Uvod………………………………………………….………………………………1

Problem istraživanja………………………………………………………………….2

Hipoteze………………………………………………………………………………2

Varijable………………………………………………………………………………2

Uzorak…………………………………………………………….…………………..3

Metode prikupljanja podataka.......................................................................................4

Analiza podataka...........................................................................................................4

Tok istraživanja.............................................................................................................5

Rezultati.........................................................................................................................5

Diskusija........................................................................................................................6

Literatura........................................................................................................................8

Prilozi.............................................................................................................................9

Uvod

Pod samopoštovanjem (self-esteem) podrazumeva se vrednovanje ili evaluacija sebe

bilo na pozitivan ili na negativan način.

Iako se javljaju povremene promene u samopoštovanju, većina mera polazi od

pretpostavke da je samopoštovanje stabilno.

Drugim rečima, neki se ljudi vrednuju pozitivno u većini situacija, dok se drugi

većinom procenjuju negativno.

Neki aspekti pojma o sebi važniji su za samopoštovanje od drugih. Ljudi se razlikuju

u važnosti koju pridaju pojedinim aspektima svog pojma o sebi.

Samopoštovanje je termin koji se najčešće koristi da bi se izrazilo

globalno vrednovanje sebe. Rosenberg (1965, prema Bezinovi,

1988) definiše samopoštovanje kao pozitivan ili negativan stav o

sebi. Osoba s visokim samopoštovanjem sebe uvažava i ceni,

smatra se vrednom poštovanja i ima celokupno pozitivno mišljenje o

sebi. Za razliku od ovakve osobe, osoba s niskim samopoštovanjem

sebe najčešće ne prihvata, podcenjuje se i ima celokupno negativno

mišljenje o sebi.

Rezultati nekih istraživanja dovode do zaključka da su osobe sa

visokim samopoštovanjem boljeg fizičkog i psihičkog zdravlja,

otpornije su na stres, zadovoljnije su svojim poslom, školom i

privatnim životom, uverenije su da će njihovi napori dovesti do

uspeha; češće planiraju, učestvuju u konfliktima, sarađujuu s

drugima i postavljaju pitanja u školi; kompetentniji su u školi, na

poslu i u različitim socijalnim situacijama; bolje su raspoloženi i

manje depresivni; spremniji su suprotstaviti se drugima i lakše

podnose kritiku; manje su skloni konformisati se pritisku većine i

spremniji su izraziti svoje mišljenje; procenjuju se sretnijima i

zadovoljnijima od većine.

Samopoštovanje je u nizu istraživanja pokazalo negativnu

povezanost s usamljenošću (npr. Penezi, 1999; Lackovi-Grgin i sur.,

1998b; McWhirter, 1997; Brage i Meredith, 1994). Levin i Stokes

(1986) predlažu objašnjenje njihovog odnosa, prema kojem bi

samopoštovanje moglo uticati na nastanak usamljenosti delovanjem

na socijalnu mrežu osobe. Osobe nižeg samopoštovanja mogu misliti

da ni drugi ljudi nemaju visoko mišljenje o njima, zbog čega se

osećaju odbačenima i retko se odlučuju na iniciranje socijalnih

kontakata.

1 Manji broj socijalnih kontakata dovodi i do manjeg broja prilika za

stvaranje dubljih interpersonalnih veza od kojih osoba može

očekivati socijalnu podršku. Prema tome, nisko samopoštovanje

utiče na veličinu i kvalitet socijalne mreže osobe, a posledica toga je

osećaj usamljenosti.

Problem istraživanja

Kao glavni problem ovog istraživanja postavljamo pitanje da li je samopoštovanje kao

jedna od važnih komponenata ljudske ličnosti zastupljena među roditeljima i decom

(tj. među starijim i mlađim generacijama ), kao i u kojoj meri ,na koji način i koliko se

razlikuju upravo u odnosu na te generacije.

Hipoteze

H1: Da li postoji statistički značajna razlika između skale samopoštovanja i roditelja i

dece i

H2: Da li postoji statistički značajna povezanost između skale samopoštovanja i

roditelja i dece.

Varijable

Nezavisna varijabla:

Pod ulogom u porodici izračunata je još jedna varijabla RODE u koju spadaju

roditelji i deca, a koja spada pod sociodemografsku karakteristiku.

Zavisna varijabla:

Samopoštovanje-sumacioni skor na Rozenbergovoj skali.

2

Uzorak

Uzorak je činilo 706 ispitanika od kojih 347 dece i 359 roditelja. Najmlađi ispitanik

ima 16, a najstariji 70 godina. Škola, radni status i plata su prikazani u sledećim

tabelama:

Škola

Skola Total

nepotpuna osnovna osnovna

srednja/gimnazija

visa/visoka

magistar/doktor nauka

nepotpuna

osnovnaRode deca 0 3 194 150 0 347 roditelji 1 8 159 164 27 359Total 1 11 353 314 27 706

Radni status

Rasta Total

radim povremeno radim ne radim RadimRode deca 32 43 254 329

roditelji 302 18 38 358Total 334 61 292 687

Plata

Plata Total

0niza od proseka prosecna iznad proseka 0

Rode deca 11 101 44 11 167roditelji 0 56 207 81 344

Total 11 157 251 92 511

Iz priloženih tabela možemo da zaključimo da je naš uzorak takođe obuhvatao veliku

većinu roditelja i dece sa završenom srednjom ili višom školom, da je kod većine

roditelja radni status „radim“, a kod dece je situacija obrnuta, većina je nezapolena.

Što se tiče plata, u većini slučajeva ona je prosečna.

3

Metode prikupljanja podataka

Upitnik koji smo primenili sadrži više skala za ispitivanje različitih varijabli:

1) skala optimizma- Martin Seligman

2) skala sreće- Chris Peterson

3) skala samoefikasnosti- Matthias Jerusalem&Ralf Schwarzer

4) skala samopoštovanja- Rosenberg

5) skala zadovoljstva životom- Diener, Emmons, Larsen & Griffin

6) osobine ličnosti- John&Srivastava

Za potrebe našeg istraživanja, iz celokupnog sprovedenog upinika MZ1, izdvojili smo

skalu samopoštovanja koju je konstuisao Rosenberg 1965 godine. Skala obuhvata 10

tvrdnji, u formi petostepene skale Likertovog tipa (1- u potpunosti se ne slažem, 2-

uglavnom se ne slažem, 3- nisam siguran, 4- uglavnom se slažem, 5- potpuno se

slažem). Njome se meri globalna vrednosna orijentacija prema sebi, a

ne specifični aspekti samopoštovanja. Autori su je godinama

upotrebljavali u istraživanjima i pokazalo se je da sa pouzdanošću

meri globalno samopoštovanje. Ispitanik odgovara zaokruživanjem jedne od

pet formi koja se najviše slaže sa njegovim mišljenjem.

Ukupni rezultat se formira kao linearna kombinacija procena na

svakoj od tvrdnji. Pre sumacije procena potrebno je bilo neke od

tvrdnji koje označavaju nedostatak samopoštovanja obrnuto

bodovati. Tako viši rezultat označava više samopoštovanje, a

rezultati se kreću u rasponu od 10 do 40.

Podaci za nezavisne varijable prikipljeni su odgovaranjem ispitanika na pitanja koja

su bila postavljena neposredno pre samog upitnika MZ1.

Analiza podataka

Same podatke dobijene primenom upitnika obradili smo korišćenjem spss programa.

Sumiranjem svih tvrdnji vezanih za jednog ispitanika, odredili smo sumacioni skor za

svakog ispitanika ponaosob.Kako bi proverili postavljene hipoteze, koristili smo t-

test i Pirsonov koeficijent korelacije. Nivo značajnosti koji smo koristili kao

merodavni je 0.05, tj sve manje od 0.05 smatrano je statistički značajnim, a sve veće

obrnuto.

4

Tok istraživanja

Samo testiranje je proteklo bez problema. Svako od nas pojedinačno je pronašao po

tri porodice sa po četiri člana, a kriterijum je bio da oba deteta studiraju.

Testiranje je sprovedeno neposredno, licem u lice sa ispitanicima, kojima je

naznačeno da će se podaci dobijeni na upitniku koristiti isključivo za potrebe

istraživačkog rada na fakultetu, kao i da se podaci neće zloupotrebiti i da će ostati

anonimni, kako bi ispitanici bili što otvoreniji i davali što iskrenije odgovore na

postavljene tvrdnje.

Nakon toga, podatke smo uneli u SSPS program, i sve zajedno spojili u jednu veliku

matricu, koja obuhvata 706 ispitanika.

Rezultati

U cilju potvrđivanja prve hipoteze, primenili smo t-test, i dobili da ne postoji

statistički značajna razlika između samopoštovanja i roditelja i dece. Dobijene

vrednosti testa su t= 0,530 na nivou značajnosti od sig= 0,596 (Tabela1).

Tačnost druge hipoteze ispitana je Pirsonovim koeficijentom korelacije, gde je

dobijeno da r iznosi -0.020, a sig= 0. 596. Time i druga hipoteza nije potvrđena tj.

nema statistički značajne povezanosti između samopoštovanja i roditelja i dece

(Tabela 2).

S obzirom da nismo potvrdili niti jednu postavljenu hipotezu, odlučili smo da

proverimo da li se neko pitanje izdvaja kao statistički značajno, tj da utvrdimo da li se

samopoštovanje razlikuje kod roditelja i dece s obzirom na svaku tvrdnju

pojedinačno. Rezultati koje smo dobili su pokazali da kod tvrdnji SES1, SES2 i SES8

postoji statistički značajna razlika(Tabela 3 u prilozima). Te tvrdnje su:

1) SES1- „U celini, zadovoljan sam sobom.“

2) SES2-„ Ponekad pomislim da ništa ne vredim.“

3) SES8- „Voleo bih da imam više poštovanja prema samome sebi.“

5

Diskusija i zaključci

Ovim nalazima nismo potvrdili našu osnovnu pretpostavku sa kojom smo krenuli, tj.

da postoje razlike i povezanosti kod samopoštovanja i roditelja i dece. Jedino je

dobijeno da se po nekim pojedinačnim tvrdnjama u skali samopoštovanja postoji

statistički značajna razlika u poređenju sa roditeljima i decom.

Kao moguć delimični uzrok postojanja razlike u pojedinačnim tvrdnjama moguće je

napomenuti sistem vaspitanja. U današnje vreme život je jako brz i stresan, ljudi više

rade i sve manje imaju slobodnog vremena za decu i neke druge aktivnosti koje bi ih

opustili i razonodili. Deca se osećaju zapostavljeno i manje važna, sve im je

dozvoljeno, vodi se slaba briga o njima, tj sve im se pruža osim pažnje i ljubavi. To

može da dovede do osećaja neželjenosti, manje vrednosti i beskoristiti koji znatno

utiču na manjak samopoštovanja kod dece. Kod odraslih je upravo taj stres i

nemogućnosti dokazivanja i zarađivanja onoliko koliko njihove sposobnosti nalažu,

kao i strah da zbog neke greške ostanu bez posla dovode do smanjenja

samopoštovanja i osećanja manje vrednosti.

Takođe smatramo da su mlađi ispitanici manje ozbiljno pristupili ovomom testiranju.

Primećeno je da su pojedini ispitanici zaokruživali odgovore nasumično, a pri tom su

ti odgovori bili socijalno poželjniji. Da su odgovori bili nasumice odabrani, ukazivali

su nam ajtemi obrnutog smera, gde ispitanici dobijaju izrazito niske bodove dok su na

ostalim ajtemima bili izrazito visoki.

Mnoga slična istraživanja ukazuju i na to da važnu ulogu u formiranju i prisustvu

visokog samopoštovanja kod dece ima samo vaspitanje i vaspitne mere.Jedno od njih

je i istraživanje Jelisavete Todorović sa Filozofskog fakulteta u Nišu, koja je na temu

„Vaspitni stilovi u porodici i stabilnost samopoštovanja adolescenata“ došla do

zaključka da emocionalna toplina i prihvatanje od strane majke stvaraju odnos

uzajamnog poverenja koji je pogodan za razvoj visokog i stabilnog samovrednovanja,

tj. za pozitvne i postojane predstave o sebi, dok drugi ispitivani vaspitni stilovi -

nedoslednost i prezaštiićavanje majke, nose rizik za formiranje nestabilnih

samoprocena. Odbacujući vaspitni stil majke doprinosi formiranju stabilnih, ali niskih

samoprocena.

6Takođe, istraživanje je pokalzalo da vaspitni stilovi majke više doprinose izgradnji

stabilnog samopoštovanja u odnosu na ispitivane vaspitne stilove oca, što potvrđuje

značaj prvih objektalnih relacija za razvoj identiteta i ličnosti. Pol je, isto tako

značajan za stabilnost globalnog samopoštovanja.

Što se tiče odraslih, tj roditelja, uzroci visokog ili niskog samopoštovanja po nekim

istraživanjima, mogu da budu, ili najčešće su vezani za detinjstvo, odrastanje i odgoj.

Neka istraživanja pokazuju kako je odgoj od vrlo velike važnosti u razvoju

samopoštovanja. Najsigurniji način stvaranja visokog samopoštovanja su roditelji koji

i sami imaju visoko samopoštovanje i predstavljaju model svojoj deci. Tako visoko

samopoštovanje najčešće imaju djeca čiji roditelji:

odgajaju decu s ljubavlju i poštovanjem

prihvataju ih

postavljaju im razumna pravila i očekivanja

dosledni su u svojim postupcima

ne ismejavaju, ne ponižavaju i fizički ne kažnjavaju decu

pokazuju kako veruju u detetovu dobrotu i sposobnosti

Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da ipak postoje i štrčci. Naime, neki odrasli

ljudi su vrlo nesigurni i imaju nisko samopoštovanje iako su odrasli u skoro idealnim

uslovima. Drugi dolaze iz porodice u kojima su se roditelji ponašali sve više nego

idealno, pa su odrasli u stabilne ljude visokog samopoštovanja.

7

Literatura

1. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0048-5705/2004/0048-57050402183T.pdf ,

pristupljeno 14. februara 2011. godine u 13.30 h

2. http://www.centar zdravlja.net/clanci/psihologija/11/2190/uzroci-loseg-

samopostovanja/ , pristupljeno 14. februara 2011. godine u 13.20 h

3. http://darhiv.ffzg.hr/141/1/GrozdanaKozjak.pdf , pristupljeno 12. februara

2011. godine u 15.45 h

8

Prilozi

9

Upitnik MZ1

MZ-1POL: (m) (ž) UZRAST (godine): __________Škola: a) nepotpuna osnovna b) osnovna c) srednja/gimnazija d) viša/visoka e) magistar/doktor nauka Radni status: a) radim b) povremeno radim c) ne radim Moji prihodi su: a) niži od proseka b) prosečni c) iznad proseka Moja porodična uloga: a) otac b)majka c)dete

U ovom upitniku navedene su tvrdnje koje opisuju razna mišljenja, osećanja i ponašanja. Ne postoje tačne i netačne tvrdnje. Molimo Vas da na tvrdnje odgovorite iskreno i bez mnogo razmišljanja, zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora:1 – uopšte se ne slažem 2 – uglavnom se ne slažem 3 – nisam siguran 4 – uglavnom se

slažem 5 – potpuno se slažemSWLS ODGOVORI

1. Moj život je blizak idealnom. 1 2 3 4 52. Uslovi mog života su odlični. 1 2 3 4 53. Zadovoljan sam svojim životom. 1 2 3 4 54. Do sada sam ostvario bitne stvari koje želim u životu. 1 2 3 4 55. Kada bih se ponovo rodio ne bih ništa menjao. 1 2 3 4 5

SES ODGOVORI1. U celini, zadovoljan sam sobom. 1 2 3 4 52. Ponekad pomislim da ništa ne vredim. 1 2 3 4 53. Mislim da posedujem niz pozitivnih osobina. 1 2 3 4 54. Sposoban sam da obavim posao kao i većina drugih ljudi. 1 2 3 4 55. Osećam da nema mnogo toga čime bih se ponosio. 1 2 3 4 56. Ponekad se osećam potpuno beskorisno. 1 2 3 4 57. Osećam da sam sposoban koliko i drugi ljudi. 1 2 3 4 58. Voleo bih da imam više poštovanja prema samome sebi. 1 2 3 4 59. Sve više sam sklon da se osećam potpuno neuspešnim. 1 2 3 4 510.

Imam pozitivan stav prema sebi. 1 2 3 4 5

HQ ODGOVORI1. Bez obzira šta radim, vreme prolazi veoma brzo. 1 2 3 4 52. Moj život ima višu svrhu. 1 2 3 4 53. Život je previše kratak da bi se odlagala zadovoljstva koja on

može da pruži.1 2 3 4 5

4. Tragam za situacijama koje su izazov za moje veštine i sposobnosti.

1 2 3 4 5

5. Pri donošenju odluka, uvek uzmem u obzir da li to drugim ljudima čini dobro.

1 2 3 4 5

6. Bez obzira da li na poslu ili u igri, obično sam potpuno predan onome što radim i nisam svestan sebe.

1 2 3 4 5

7. Uvek sam veoma usredsređen na ono što radim. 1 2 3 4 5

8. Dajem sve od sebe da bih se osećao ushićeno. 1 2 3 4 59. Pri donošenju odluka, uvek uzmem u obzir da li ću se potpuno

udubiti u to.1 2 3 4 5

10.

Retko me ometaju stvari oko mene. 1 2 3 4 5

11.

Odgovoran sam da svet načinim boljim mestom. 1 2 3 4 5

12.

Moj život ima dugoročan značaj. 1 2 3 4 5

13.

Pri donošenju odluka, uvek uzimam u ozbir da li će mi to doneti zadovoljstvo.

1 2 3 4 5

14.

Ono što radim je od značaja za društvo. 1 2 3 4 5

15.

Slažem se sa izjavom: ’’Život je kratak - prvo pojedi desert’’. 1 2 3 4 5

16.

Volim da radim stvari koje pobuđuju moja čula. 1 2 3 4 5

17.

Provodim dosta vremena razmišljajući šta je to život i kako se ja uklapam u tu veliku sliku.

1 2 3 4 5

18.

Za mene je dobar život prijatan život. 1 2 3 4 5

1 - potpuno netačno, 2 - delimično netačno, 3 - delimično tačno, 4 - potpuno tačno

SE1. Kada se dovoljno potrudim uvek uspem da rešim teške probleme. 1 2 3 42. Ako mi se neko suprotstavi, mogu da pronađem sredstva i načine da

postignem ono što želim.1 2 3 4

3. Lako mi je da se držim svojih ciljeva i ostvarim ono čemu težim. 1 2 3 44. Ubeđen sam da bih mogao efikasno da se suočim sa iznenadnim

događajima.1 2 3 4

5. Zahvaljujući svojim sposobnostima, znam kako da se nosim sa nepredviđenim situacijama.

1 2 3 4

6. Mogu da rešim većinu problema, ukoliko uložim neophodan napor. 1 2 3 47. Mirno se suočavam sa teškoćama, jer znam da sam sposoban da se

nosim sa njima.1 2 3 4

8. Kada se suočim sa problemom, obično mogu da pronađem i nekoliko rešenja.

1 2 3 4

9. Obično uspem da se snađem kada sam u nevolji. 1 2 3 410.

Uspevam da izađem na kraj sa svim što mi se nađe na putu. 1 2 3 4

Pročitaj opis svake situacije i živopisno zamisli da se to baš tebi dešava, čak i ako se nikada nije desilo. Potom pročitaj dva razloga zbog kojih se ova situacija dogodila. Odaberi razlog a) ili b) koji ti je bliži, izaberi odgovor koji je verovatnije da bi dao u toj situaciji.

OT1. Ti i tvoj partner ste se pomirili posle svađe.

a) Oprostio/a sam joj/mu. b) Ja obično opraštam.2. Zaboravljaš kada je rođendan tvom partneru.

a) Nisam dobar/a u pamćenju rođendana.

b) Bio/a sam zauzet/a drugim stvarima.

3. Dobijaš cveće od tajnog obožavatelja.a) Privlačan/a sam joj/mu. b) Ja sam popularn/a.

4. Kandiduješ se za mesto u opštini i pobeđuješ.a) Uložio/a sam mnogo vremena i energije u

kampanju.b) Mnogo se trudim za sve što radim.

5. Propustio/a si važnu obavezu.a) Ponekad me izda pamćenje. b) Ponekad zaboravim da proverim u

svom kalendaru.6. Pripremio/a si veoma ugodnu večeru.

a) Bio sam posebno šarmantan/a to veče. b) Ja sam dobar domaćin/ica.

7. Duguješ biblioteci 1000 dinara zbog isteka roka za vraćanje knjige.a) Kada sam zaista udubljen/a u ono što čitam, često zaboravim kada je rok.

b) Bio sam toliko udubljen/a u pisanje izveštaja da sam zaboravio/a da vratim knjigu.

8. Tvoje akcije ti donose mnogo novca.a) Moj broker je odlučio da iskuša sreću sa nečim novim.

b) Moj broker je vrhunski investitor.

9. Pobedio/a si na takmičenju u atletici.a) Osećao/a sam se nepobedivim. b) Naporno treniram.

10.

Pao/a si važan ispit.

a) Nisam bio/a pametan/a kao drugi koji su polagali.

b) Nisam se dobro pripremio/a.

11.

Pripremio/a si posebnu hranu za prijatelja koji jedva da je uzeo zalogaj.

a) Nisam dobar kuvar/ica. b) Napravio/a sam jelo na brzinu.12.

Izgubio/a si u sportskom događaju za koji si se dugo pripremao.

a) Nisam baš atletski tip. b) Nisam dobar/a u tom sportu.13.

Izgubio/a si strpljenje sa prijateljem.

a) On/a mi uvek nešto zakera. b) Bio/a je neprijateljski nastrojen/a.14.

Dobio/a si kaznu što nisi na vreme platio porez na dohodak.

a) Uvek odlažem plaćanje poreza. b) Bio/a sam lenj ove godine za plaćanje poreza.

15.

Pozoveš osobu da izađete i on/a te odbije.

a) Ceo dan sam se loše osećao/a. b) Jezik mi se zavezao kada sam ga/je pozvao na sastanak.

16.

Često te pozivaju na ples na zabavama.

a) Na zabavama sam prilično otvoren/a. b) Bio/a sam u savršenoj formi te večeri.17.

Bio/a si izuzetno dobar/a na razgovoru za posao.

a) Osećao/a sam se veoma samouvereno tokom razgovora.

b) Dobar/a sam u razgovorima za posao.

18.

Šef ti daje premalo vremena da završiš projekat, ali ga ti svakako završavaš.

a) Dobar/a sam u svom poslu. b) Ja sam efikasna osoba.19.

U poslednje vreme se osećaš iscrpljeno.

a) Nikada nemam priliku da se opustim. b) Bio/a sam veoma zauzet/a ove nedelje.

20.

Spasio si osobu da se ne udavi.

a) Znam tehniku spašavanja od davljenja. b) Znam šta da radim u kriznim situacijama.

21.

Tvoj partner hoće da se malo ohladi od svega na neko vreme.

a) Previše sam egocentričan/a. b) Ne provodim dovoljno vremena sa njim/njom.

22.

Prijatelj/ica je rekao nešto što je povredilo tvoja osećanja.

a) Uvek izbrblja nešto bez razmišljanja o drugima.

b) Bio/a je loše raspoložen i ispraznio/a se na meni.

23.

Tvoj radnik dođe kod tebe po savet.

a) Ja sam stručnjak u oblasti za koju me pita. b) Dobar/a sam u davanju korisnih saveta.

24.

Prijatelj/ica te pita da mu/joj pomogneš da prevaziđe loš period.

a) Uživam u pomaganju prijateljima kada prolaze kroz teške periode.

b) Stalo mi je do ljudi.

25.

Doktor ti kaže da si u dobroj fizičkoj kondiciji.

a) Trudim se da redovno vežbam. b) Veoma sam svestan/a značaja zdravlja.

26.

Partner te vodi na veoma romantičan vikend.

a) Potrebno mu/joj je da ode negde na par dana.

b) On/a voli da istražuje nove predele.

27.

Pitali su te da predvodiš jednim velikim projektom.

a) Baš sam uspešno završio/a jedan sličan projekat.

b) Ja sam dobar supervizor.

28.

Pao/a si dok si skijao/a.

a) Skijanje je teško. b) Staza je bila pokrivena ledom.29.

Osvojio/a si prestižnu nagradu.

a) Rešio/a sam važan problem. b) Bio/a sam najbolji/a među zaposlenima.

30.

Akcije su ti sve vreme niske.

a) Tada nisam znao/a mnogo o biznisu. b) Napravio/a sam loš izbor akcija. 31.

Ugojio/a si se preko praznika i ne možeš da smršaš.

a) Dijete ne funkcionišu dobro na duge staze. b) Dijeta koju sam probao/a nije uspela.32.

Ne možeš da platiš kreditnom karticom u prodavnici.

a) Ponekad precenim koliko novca imam. b) Ponekad zaboravim da platim račun za kreditnu karticu.

Tabela 1- t- test za nezavisne uzorke, prva hipoteza

t-test

Levene's Test for

Equality of Variances t-test for Equality of Means

F Sig. t df Sig. (2-tailed)Samopostovanje Equal variances

assumed,763 ,383 ,530 702 ,596

Equal variances not assumed

,530 698,648 ,596

Tabela 2- Pirsonov koeficijent korelacije, druga hipoteza

Korelacija

RodeSamopost

ovanjeRode Pearson Correlation 1 -,020

Sig. (2-tailed) ,596

N 706 704

Samopostovanje Pearson Correlation -,020 1Sig. (2-tailed) ,596N 704 704

Tabela 3- t- test za pojedinačne tvrdnje na upitniku MZ1

T- test

Levene's Test for Equality of Variances t-test for Equality of Means

F Sig. t df Sig. (2-tailed)SES1 5,731 ,017 2,049 704 ,041

2,052 701,93 ,041

SES2 2,753 ,097 1,974 704 ,049

1,972 697,53 ,049

SES3 ,205 ,651 ,284 703 ,776

,284 702,24 ,776

SES4 ,088 ,767 -,615 704 ,539

-,615 702,36 ,539

SES5 ,294 ,588 -,284 704 ,777

-,284 702,78 ,777

SES6 ,100 ,752 1,411 704 ,159

1,411 703,54 ,159

SES7 1,631 ,202 ,759 704 ,448

,760 700,63 ,447

SES8 ,113 ,737 -2,220 703 ,027

-2,220 702,71 ,027

SES9 ,139 ,709 -1,003 704 ,316

-1,003 703,95 ,316

SES10

11,475 ,001 ,192 704 ,847

,192 681,94 ,848