1. Navesti osnovne fizike veliine u SI sistemu i dati njihove
jedinice. duzina-metar(m); vreme-sekund(s); masa-kilogram(kg);
jacina struje-amper(A); jacina svetlosti-kandela(cd); 2. Popuniti
tabelu (analogija sa rotacionim kretanjem):(v => = d / dt )( a
=> = d / dt )( m => I )( F = m * a => M = I * L)( A =>
A = Md ) ( Ek => Ek = 1 / * I * * )( P => P = M * )( p =>
L = I * )( F => M = c * )
3. Jedinica za specifinu toplotu materijala je: J/kgK 4.
Jedinica za Jangov moduo eleastinosti je: N/m2 5. Jedinica za
pritisak je: N/m2 6. Jedinica za gustinu je: kg/m3 7. Pored svake
od ovih jedinica napiite naziv veliine koja se njome meri: J/kgK
specifina toplota, J energija, J/molK molarna toplota, J/K toplotni
kapacitet, N/m2 pritisak, Nm moment sile, kgm2 moment inercije 8.
Merenje neke duune se vri lenjirom sa nonijusom. Ako je duina
jednog podeoka na lenjiru d, broj podeoka na nonijusu je n, a duina
merenog predmeta , tada je proirena merna nesigurnost nonijusa
kojim je izvreno merenje: d/n 9. Kada se merenje neke duune vri
lenjirom sa nonijusom, proirena merna nesigurnost pri merenju
nonijusom je jednaka: razlici duina jednog podeoka na lenjiru i
jednog podeoka na nonijusu. 10. Ako je duina jednog podeoka na
lenjiru d, a broj podeoka na nonijusu je n, onda je duina jednog
podeoka na nonijusu: (n-1)/n*d 11. Ako je proirena merna
nesigurnost mikrometarskog zavrtnja 0,01mm i ako on ima 50 podeoka
na krunoj skali, jedan pun obrtaj pomeri zavrtanja za: 0,5mm 12.
Ako je proirena merna nesigurnost mikrometarskog zavrtnja 0,01mm i
ako on ima 100 podeoka na krunoj skali, jedan pun obrtaj pomeri
zavrtanja za: 1mm 13. Izvrili ste jedno merenje prenika valjka
lenjirom sa nonijusom na kome je 20 (varijanta 50) podeljaka. Ako
duina jednog podeoka na lenjiru iznosi 1mm, kolika je proirena
merna nesigurnost ovog nonijusa (lenjira sa nonijusom)? 0,05mm Ako
je poznato da prenik tog valjka iznosi D7cm, koji od sledeih
rezultata je mogu? 70,15mm 14. Izvrili ste jedno merenje duine
matematikog klatna lenjirom sa nonijusom na kome je 10 podeljaka.
Ako duina jednog podeoka na lenjiru iznosi 1mm, kolika je proirena
merna nesigurnost ovog nonijusa (lenjira sa nonijusom)? 0,1mm Ako
je poznato da duina klatna iznosi priblino L60cm, koji od sledeih
rezultata je mogu? 60,12cm 15. Ako je visina stuba ive u otvorenom
kraku za h nia (varijanta zadatka da je nia) od visine stuba ive u
kraku koji je povezan sa zatvorenim sudom u kome se meri pritisak,
gustina ive r, a atmosferski pritisak pa, tada je pritisak gasa u
sudu: pa-ro*g*h 16. Otvoren ivin manometar pokazuje: a) pritisak u
zatvorenom sudu, b) pritisak u otvorenom sudu: razliku atmosferskog
pritiska i pritiska u zatvorenom sudu. 17. Pomou otvorenog
manometra meri se pritisak gasa u hermetiki zarvorenom sudu. Dobija
se da je pritisak u sudu za Dp nii (varijanta zadatka je da je vii)
od atmosferstkog. Ako se atmosferski pritisak u prostoriji u kojoj
se nalaze sud i manometar smanji za Dp0, p p oitavanje na manometru
e posle toga biti: 0 18. Uredjaj za merenje pritiska gasa u
zatvorenom sudu zove se: manometar. 19. Uredjaj za merenje duina
reda veliine milimetra zove se: katetomatar 20. Uredjaj za merenje
temperature zove se: termometar 21. Uredjaj za merenje atmosferskog
pritiska zove se: barometar Uopteno o mernoj nesigurnosti:
1. Da li je standardna merna nesigurnost imenovani ili
neimenovani broj? imenovan 2. Da li je relativna standardna merna
nesigurnost imenovani ili neimenovani broj? neimenovan 3. Merenjem
su dobijeni sledei rezultati: x1, x2,...,x7. Srednja vrednost
dobijenih rezultata je: (x1+x2+...x7)/7 4. Standardno odstupanje
srednje vrednosti od n uzoraka je dato izrazom:
( Xi Xsr )i =1
n
2
/ n( n 1)
5. Standardno odstupanje indirektno merene veliine
y=f(x1,x2,...,xn) dato je izrazom:uy =
(dy / dxi)i =1
n
2
* u 2 * xi
6. Navesti vanije funkcije raspodele: 1)ravnomerna
(pravougaona); 2)trougaona; 3)gausova (normalna) 7. U kom sluaju je
raspodela moguih rezultata izmerenih vrednosti Gausova raspodela? U
prirodi i drustvu, kad imamo veoma veliki skup vrednosti odreene
karakteristike, koja je uslovljena velikim brojem nezavisnih
faktora, funkcija raspodele tih vrednosti je skoro uvek normalna,
tj. Gausova ili popularno nazvano zvonasta. 8. U kom sluaju je
raspodela moguih rezultata izmerenih vrednosti trougaona raspodela?
Ako je pri merenju neke velicine veca verovatnoca da se napravi
malo nego veliko odstupanje od tacne vrednosti, u tom slucaju
funkcija raspodele je trougaona. 9. U kom sluaju je raspodela
moguih rezultata izmerenih vrednosti uniformna raspodela? Kod
direktnog merenja 10. Verovatnoa nalaenja rezultata u intervalu (xs
u) je: vea kod Gausove nego kod ravnomerene raspodele; 11.
Verovatnoa nalaenja rezultata u intervalu (xs u) je: vea kod
trougaone nego kod ravnomerene raspodele; 12. Navesti tipove merne
nesigurnosti. tip A, tip B i kombinovani tip 13. U kom sluaju se
koristi merna nesigurnost tipa A? kada se nesto meri vise puta 14.
U kom sluaju se koristi merna nesigurnost tipa B? Nesigurnosti tip
B su one koje se odreuju svim ostalim metodama sem statistickih i
koristi se u mnogim slucajevima kao npr. u slucaju ogranicene
rezolucije instrumenata, kalibracije instrumenata kao i u slucaju
uticaja fizickih faktora. 15. U kom sluaju se koristi kombinovana
merna nesigurnost i kako se odreuje? Kombinovana merna nes. koristi
se u slucaju kada nam nije dovoljan samo tip A ili tip B za
odreivanje mer. nes. ili kada hocemo preciznije odstupanje. Odreuje
se preko formule:u c = u A + u B1 + u B 22 2 2
16. ta predstavlja standardna merna nesigurnost, a ta proirena
merna nesigurnost i kakva je veza izmeu njih? Standardna merna
nesigurnost - je takvog merenja je njegovo standardno odstupanje
odnosno koren njegove varijanse.; Prosirena merna nesigurnost - je
takva vrednost U da moze da se tvrdi sa tom verovatnocom tacna
vrensot merene velicine nalazi izmedju -U i +U 17. Izraz za mernu
nesigurnost tip A je
( Xi Xsr )i =1
n
2
/ n( n 1) . Definisati veliine koje
figuriu u njemu. n-broj merenja; Xsr - srednja vr. merenja; Xi -
redni broj merenja 18. Ako se neka veliina izmeri direktno samo
jednom, kakvu mernu nesigurnost moemo definisati za to merenje:
samo tip B 19. Ako se neka veliina izmeri direktno nekoliko puta,
kakvu mernu nesigurnost moemo definisati za to merenje: tip A, tip
B i kombinovanu.
20. Ako se masa suda meri digitalnom vagom ija poslednja cifra
pokazuje stote delove grama, izraunajte standardnu mernu
nesigurnost ove vage um i izrazite je u kilogramima.
0.01g/koren(3)=0.00001kg/koren(3)=0.00000577kg 21. Ako se ugao meri
uglomerom (najmanji podeokom od 1o), koji ima i dodatak - nonijus
sa 10 podeljaka sa svake strane, izraunajte standardnu mernu
nesigurnost ovog uglomera uq i izrazite je u radijanima.
1/10/koren(3)*Pi/180=0.00100766631346 rad 22. Ako se veliina y
indirektno meri tako to se veliina x jednom izmeri direktno sa
standardnom mernom nesigurnou ua, pa se veliina y izrauna kao
y=x/10 standardna merna nesigurnost indirektno merene veliine y je:
1/10*ux, a relativna standardna merna nesigurnost je: ux/x 23. Ako
se veliina y indirektno meri tako to se veliine x1 i x2 mere
direktno sa standardnim mernim nesigurnostima ux1 i ux2, pa se
veliina y izrauna kao y=x1-x2 (ili mogue varijante y=x1x2 , y= 2 x1
x2 , y=x1 3 x2 ) standardna merna nesigurnost indirektno merene
veliine y je: u y = u x1 2 + u x 2 2 24. Odrediti standardnu mernu
nesigurnost indirektno merene veliine y=2x1 + x2 (varijanta y=x1x2)
dobijene jednim direktnim merenjem veliina x1=40,0cm i x2=8,35mm
ije proirene merne nesigurnosti iznose Ux1 = 0,1 mm i Ux2 = 0,05
mm, tim redom. Smatrati da je raspodela moguih vrednosti veliina x1
i x2 sa ovim mernim rezultatima ravnomerna. u y = 4u x1 2 + u x 2 2
; u x1 = U x1 / 3 ; u x 2 = U x 2 / 3 25. Masa nekog uzorka je
merena tri puta pri emu su dobijene sledee vrednosti: 65,98g,
66,02g i 65,96g. Dati izraz za mernu nesigurnost pri odreivanju
mase ovog uzorka i dati konaan zapis rezultata. Proirena merna
nesigurnost digitalne vage je iznosila 0,01g. u=0.01 g; Uc=3*uc; U
A =
( Xi Xsr )i =1
n
2
/ n(n 1) ; UB=u/koren(3); u c = u A 2 + u B 2 ;
R=(Xsr +- uc) 26. Duina nekog uzorka je merena tri puta pri emu
su dobijene sledee vrednosti: 65,41cm, 65,42cm i 65,39cm. Dati
izraz za mernu nesigurnost pri odreivanju duine ovog uzorka i dati
konaan zapis rezultata. Proirena merna nesigurnost lenjira sa
nonijuskom podelom je iznosila 0,1mm. u=0.01 g; Uc=3*uc; U A =
(li lsr )i =1
n
2
/ n(n 1) ;
UB=u/koren(3); u c = u A 2 + u B 2 ; R=(lsr +- uc) 27. Dati
konaan prikaz rezultata neke veliine y: a) y=3,2453m.j. i
Uy=0,03532m.j. (3.24+-0.003) b) y =23857,38m.j. i Uy= 355m.j.
(23900+-400) 28. Za optimalnu pravu na dijagramu vai: podjedanak
broj taaka se nalazi sa jedne i druge strane prave; Matematuko
klatno: 1. Matematiko klatno predstavlja sistem koji se sastoji od:
duge i neistegljive niti zanemarljive mase i teke kuglice
zanemarljivih dimenzija u odnosu na duinu niti; 2. Koje veliine ste
u vebi Odreivanje ubrzanja Zemljine tee matematikim klatnom merili
direktno, a koje indirektno? direktno: duzina niti, vreme za koje
se izvrsi n oscilacija; indirektno: period oscilovanja 3. Pod
dejstvom koje sile osciluje matematiko klatno i kada se moe
smatrati harmonijskim oscilatorom? Gravitacione sile; kada se vrsi
kretanje oko ravn. polozaja
4. Dati izraz za period oscilovanja matematikog klatna i
definisati veliine koje figuriu u njemu T = 2 Pi / = 2 Pi l / g ;
W-kruzna frek, l-duzina konca; g-grav. ubrz. Za jedno te isto
matematiko klatno, da li je vei period oscilovanja u Beogradu ili
na vrhu Kopaonika? Na Kopaoniiku 5. ta se postie poveanjem broja
oscilacija pri jednom merenju perioda? Veca tacnost pri
izracunavanju perioda 6. Ako je a tangens ugla koji, u vebi
Odreivanje ubrzanja Zemljine tee, prava T2=f() zaklapa sa osom,
ubrzanje Zemljine tee brojno je jednako: 4(pi)2/a 7. Neka je u vebi
Odreivanje ubrzanje Zemljine tee dobijeno da je g= 9,77261m/s2.
Proraunom je dobijeno da je relativna standardna merna nesigurnost
ug/g =0,03209 . Izraunajte proirenu mernu nesigurnost za g za
statistiku sigurnost od 99,7%? Ug=3*ug. Smatrajte da je raspodela
moguih rezultata merenja Gausova (normalna). ug=g*0.03209;
g=(g+-Ug) 8. Neka je u vebi Odreivanje ubrzanje Zemljine tee
dobijeno da je g= 9,8317m/s2. Proraunom je dobijeno da je relativna
standardna merna nesigurnost ug/g =0,0016036. Izraunajte proirenu
mernu nesigurnost za g za statistiku sigurnost od 100%?
Ug=koren(6)*ug . Smatrajte da je raspodela moguih rezultata merenja
trougaona. Konaan rezultat merenja je onda g=( + )m/s2.
ug=g*0,0016036; g=(g+-Ug) Moduo torzije i moment inercije: 9. Koje
veliine ste u vebi Odreivanje modula torzije merili direktno, a
koje indirektno? direktno: duzina uzeta, precnik valjka i uglovi;
indirektno: moment inercije i moduo torzije 10. Napiite izraz po
kojem ste odreivali vrednosti momenta sprega M u vebi Oreivanje
modula torzije ice M=m*g*D. 11. Ako je a tangens ugla koji, u vebi
Odreivanje modula torzije, prava q=f(M) zaklapa sa M osom, torziona
konstantna brojno je jednaka: 1/a 12. U vebi Odreivanje momenta
inercije tela pomou torzionog klatna, period oscilovanja klatna je
bio: indirektno merena veliina. 13. Torziono klatno osciluje pod
dejstvom sprega elasticnih sila. Dati izraz za period oscilovanja
torzionog klatna i definisati veliine T=tu+nosc (tu-vreme;nosc-broj
osc); T = 2 Pi / = 2 Pi I / c ; I-moment inercije; c- torziona
konst. 14. Dati jedinice za period oscilovanja s , moment sprega
sila_Nm_, moment inercije kgm2 konstantu torzije Nm/rad Odreivanje
brzine zvuka pomou Kuntove cevi: 17. Izmerili ste da brzina zvuka u
nekom materijalu gustine 2,57103kg/m3 iznosi 5300m/s? Izraunajte
Jungov moduo elastinosti tog materijala. c=koren(Ey/ro); Ey=c2*ro
18. U vazdunom stubu Kundt-ove cevi duine 0,8m uspostavljen je
stojei talas talasne duine 0,2m. Broj Kundt-ovih figura koji se pri
tom formira u cevi je (dokazati odgovor): 8; n=2l/lambda 19. U
vazdunom stubu Kundt-ove cevi duine 0,75m uspostavljen je stojei
talas talasne duine 0,3m. Broj Kundt-ovih figura koji se pri tom
formira u cevi je (dokazati odgovor): 5; n=2l/lambda 20. Po emu ste
u vebi Odreivanje brzine zvuka pomou Kuntove cevi znali da je dolo
do rezonancije? Dolazi do oscilacije opiljaka i prave se Kuntove
cevi. ta je rezonancija? Nastupa kada se poklope sopstvene frekve.
oscilovanja stojeceg talasa u stapu i sopstvene frekv. oscilovanja
vazdusnoh stuba. Hidrometar:
21. Napiite formulu po kojoj ste odreivali gustinu nepoznate
tenosti u vebi i pojasnite oznake u njoj. Da li je visina stuba
alkohola u jednom kraku hidrometarske cevi bila vea ili manja od
visine stuba vode u drugom kraku? Visina alkohola veca od visine
vode. ro=ro nula(delta h/h) 22. Prilikom odreivanja gustine
nepozante tenosti hidrometrom izmereni su sledei podaci: Dh=32,5cm
i Dh0=27,6cm. Ako je r0=1000kg/m3, izraunati gustinu nepoznate
tenosti (dat izraz). 849.23kg/m3 23. Da li e, kod hidrometra, vii
biti stub tenosti vee ili manje gustine? Pokaite zato. Manje
gustine. Zbog pritiska 24. Koje etiri visine je potrebno izmeriti
da bi se odredila gustina nepoznate tenosti?
Skicirati. Odreivanje odnosa c p /c v 25. Neposredno nakon
adijabatskog irenja vazduha u balonu, u trenutku kada je prestalo
da se uje itanje gasa koji izlazi iz balona, pritisak vazduha u
balonu je bio: jednak atmosferskom pritisku 26. Temperatura vazduha
u balonu neposredno nakon adijabatskog procesa: manja je od
temperature okoline 27. Nakon adijabatskog irenja vazduha i
zatvaranja slavine, u balonu se odvijalo: izohorsko zagrevanje 28.
pv dijagram:
29. Dati izraz koji ste koristili prilikom odreivanja odnosa
Cp/CV za vazduh i definisati veliine. k=Cp/Cv=h1/(h1-h); k -
eksponent adijabate 30. Za odreivanje standardne merne nesigurnosti
za k , koristili ste izraz za: kombinovanu mernu nesigurnost.
Obrazloite odgovor. Odreivanje toplote isparavanja vode: 31. Dati
jedinice za toplotu isparavanja J/kg, toplotni kapacitet_J/kgK i
specifinu toplotu J/kgK 32. ta je toplotni kapacitet (tj. vodena
vrednost) kalorimetra? Dati izraz za toplotni kapacitet (vodenu
vrednost) kalorimetra na osnovu koga ste izraunavali toplotu
isparavanja vode. Definisati veliine koje figuriu u tom izrazu.
M=mv*cv+ms*cs+mk*ck+mm*cm+K*deltaV; mm-masa vode, cm-specifina
toplota vode; ms-masa staklene posud, mk-masa konden., mm-masa
mesalice, K- zapremina specifine topote stakla i zive, deltaV-
zapremina dela termometra unutar kalorimetra 33. ta u izrazu
qi=Q-Qprim/ , predstavljaju veliine qi, Q, Q' i . Dati i njihove
jedinice. - masa kondenzovane tecnosti (kg); qi-toplota isparavanja
(J/kg); Q- ukupna kolicina topolote oslobodjenja (J); Q prim -
kolicina toplote koju oslobodjena u kondenzatoru (J)
34. Veza izmeu Celzijusove i Kelvinove temperaturske skale je
data izrazom: t[oC]= T[K]-273,16 36. Nacrtati dijagram koji
pokazuje kako se menja temperatura tela sa dovoenjem toplote, ako
je u poetnom trenutku telo u vrstom stanju i oznaiti na dijagramu
taku topljenja i taku kljuanja (T-Q dijagram).
Odreivanje zavisnosti take kljuanja vode od pritiska: 38. ta je
kljuanje? Javlja se kada svi molekuli krenu burno da menjaju
agregatno stanje, prelaze iz tecnog u gasovito 39. Koliki je napon
pare tenosti kada doe do njenog kljuanja? Maksimalan 40. Izraziti
pritisak od 800mmHg u paskalima (Pa).(Gustina ive je 13600 jedinica
SI): ro*g*h (13600*9,81*0.8) 41. Ako je, u vebi, izmereno da je
razlika izmeu atmosferskog pritiska i pritiska u sudu u kome je
nastupilo kljuanje 368mmHg, a tog dana je atmosferski pritisak
iznosio 752mmHg, izraziti pritisak u sudu u kPa. 752-368=384;
384mmHg=51,232kPa Odreivanje talasne duine svetlosti: 42. Koje
veliine ste u vebi Odreivanje talasne duine svetlosti pomou
Fraunhoferove difrakcije merili direktno, a koje indirektno?
direktno: uglove(teta), vrednost koraka resetke (d); indirektno:
talasna duzina (lambda); 43. Neka ste pomou uglomera sa nonijusom
(sa 10 podeoka) izmerili ugao pod kojim se vidi svetlost plave boje
od 2,8 . Kolika je proirena merna nesigurnost ovog nonijusa?_0.1o
Izraunajte relativnu standardnu mernu nesigurnost ovog merenja.
0.1/koren(3)/2.8 U kojim jedinicama se izraava relativna standardna
merna nesigurnost? nema jedinicu 44. Ako vrednost konstante neke
difrakcione reetke iznosi d=0.01mm, koliko ta reetka ima proreza po
1 cm? 1cm=10mm; 10/0.01=1000 45. Ako vrednost konstante neke
difrakcione reetke iznosi d=0.05mm, koliko ta reetka ima proreza po
1 cm? 200 46. Ako vrednost konstante neke difrakcione reetke iznosi
d=0.02mm, koliko ta reetka ima proreza po 1 cm? 500 47. Normalno na
optiku reetku sa konstantom d=0,01mm pada zelena monohromatska
svetlost. Maksimum drugog reda vidi se pod uglom teta=6,3o.
Odrediti talasnu duinu ove zelene svetlosti i izrazite je u
milimetrima, metrima i nanometrima. d=0.01mm=0.00001m=10
000nanometra; lambda = d*sin(teta)/2 48. Normalno na optiku reetku
sa konstantom d=0,01mm pada plava monohromatska svetlost. Maksimum
treeg reda vidi se pod uglom teta=7,8o. Odrediti talasnu duinu ove
plave svetlosti i izrazite je u milimetrima, metrima i nanometrima.
d=0.01mm=0.00001m=10 000nanometra; lambda = d*sin(teta)/3 49.
Polazei od jednaine difrakcione reetke izvesti izraz za standardnu
mernu nesigurnost tip B odreivanja talasne duine svetlosti. d sin =
z => = d sin / z = d / z * l / D 2 +l 2
u B = sr * Dsr * u l /(l sr * Dsr + Lsr )2 2
Odreivanje Ridbergove konstante: 53. Napiite Balmer-Ridbergovu
formulu, definisati veliine u njoj i zaokruite u njoj glavni
kvantni broj koji odreuje spektralnu seriju. 1 / = R (1 /( n 2 ) 1
/ m 2 ) 54. Napiite Balmer-Ridbergovu formulu i u njoj zaokruite
glavni kvantni broj koji odreuje liniju u spektralnoj seriji. 1 / =
R (1 / n 2 1 /( m 2 )) 55. Koliko iznosi n a koliko m za crvenu
(ili zelenu) liniju u Balmerovoj seriji spektra vodonikovog atoma?
za crvenu: n=2, m=3; za zelenu: n=2, m=4 57. Na osnovu kog izraza
je odreivana Ridbergova konstanta? Definisati veliine. Koliko ona
priblino iznosi za atom vodonika? 1 / = R H (1 / m 2 1 / n 2 );
RH=10 973 732 m-1 58. Koje veliine ste u vebi Odreivanje Ridbergove
konstante merili direktno, a koje indirektno? direktno: D,lc,lz,d;
indirektno: Dsr, lcsr,lzsr, c , z , csr , zsr ,R1,R2,R 59. Navesti
Borove postulate. 1) . 2) , L, ( ) = h/2: L = n, n = 1, 2, ... h .
3) . 4) . 60. Borov kvantni uslov glasi: L=n* 61. Atom emituje
energiju: kada elektron prelazi sa vieg na nii energetski nivo 62.
Atom apsorbuje energiju: kada elektron prelazi sa nieg energetskog
nivoa na vii
