I dio            Osnovni pojmovi metodologije

mr. Zoran Lalović

I dio        Osnovni pojmovi metodologije

Šta je metodologija, a šta je metod?

Šta je nauka?Koji su najvažniji principi naučne spoznaje?

Koje su faze istraživačkog postupka?

Koje su osnovne vrste istraživanja?

Šta sve može biti predmet istraživanja u društvenim i poslovnim naukama?

Šta su indikatori?

Metodologija (pojam i cilj metodologije)

Metodologija (od gr. riječi methodos – put i logos – um) je nauka o putevima naučnog saznanja materijalnog, društvenog i duhovnog svijeta.

Metodologija je nauka o nauci, ona je metanauka

Cilj metodologije je da 1.) razumije suštinu naučnog saznanja i 2.) utvrdiosnovne puteve i principe u njegovom sticanju i kritičkom preispitivanju.

Metodologija nas uči na koji način i kojim sredstvima treba da se služimo kako bi došli do što objektivne spoznaje svijeta.

Uočavanje problema

Upoznavanje i definisanje problema

Pretpostavka o rješenju problema (hipiteza)

Istraživanje: posmatranje i/ili eksperimentisanje u cilju testiranja hipoze

Logičko objašnjavanje rezultata: formulisanje zakona; postavljanje teorije i sl.

Svaka nauka ima svoje specifičnosti, ali se opšti naučni metod može svesti na nekoliko osnovnih koraka:

Šta je nauka?

Nauka = znanje ( latinski: scientia; grčki: "episteme"; engleski: "science„)

Nauka je skup metodički sakupljenih znanja, kako opštih tako i onih koja pripadaju nekom specifičnom području, ili aspektu stvarnosti. 

Šta je nauka?

Nauka je objektivno utvrđeno i logički sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provjereno egzaktnim  posmatranjem, ponovljenim eksperimentom i valjanim razmišljanjem.

Društvene nauke Prirodne nauke Formalne nauke

Sociologija 

Psihologija

Filozofija    

Pravo          

Geografija  

Biologija   

Fizika        

Hemija     

Matematika  

Logika             

Metodologija

Naučno znanje Svakodnevno(zdravorazumsko znanje)

Metodički sakupljeno(posmatranje, eksperiment, razmišljanje...)

Sistematski sređeno(sistematizovano po naučnim oblastima)

Objektivno(provjereno, potvrđeno od strane drugih)

Logički argumentovano(dokazano i objašnjeno)

Iskustveno (počiva na čulnim utiscima)

Hipotetično(ne mora biti dokazano)

Subjektivno(neprovjereno od strane drugih)

Nesistematizovano(ponekad i protivurječno)

U čemu je razlika između naučnog i svakodnevnog,(zdravorazumskog) saznanja?

Nauka (struktura naučnog saznaja)

podaci

činjenice

naučni zakoni*

naučne teorije*

naučni sistemi*

Nivoi naučne spoznaje!

Podatak je pojam koji opisuje ili kvantifikujestanje neke pojave, procesa ili događaja u realnom svijetu.

Činjenica je ono što se može nedvosmisljeno tvrditi. Prilikom utvrđivanja naučnih činjenicavažan je metodološki postupak.

Teorija je (u filoz.) apstraktno uopšteno znanje o nekom problemu. Teorija je (u emp. n.) sistem međusobno usklađenih zakona, činjenica itd.

Zakon, u naširem smislu, je uopšten prikaz činjenica ili događaja koji se ponavljaju (u prirodi ili društvu)

Sistematizovano i međusobno usklađeno znanje o prirodi i/ili društvu 

Naučni zakon*

Zakonitost

Zakon

Zakon ukazuje na neki odnos izmeđupojava u prirodi i društvu...

A Buzrokuje 

Idealan naučni zakon je univerzalan (opšti odnos) i važi za sve slučajeve 

na koje se odnosi... 

A Buzrokuje

U društvenim naukama: 

pod uslovima a, b, c, d...

Naučni zakon je stalni, opšti, nužan i suštinski odnos između elemenata neke pojave, kao i između pojava!

Vrste naučnih zakona

kauzalni zakoni (odnose se na objašnjavanje uzročne veze među nekim pojavama)

A B

A Bc

temporalni zakoni (kod temporalnih zakona vrijeme se javlja kao bitna odrednica zakona, npr. sa proticanjem vremena zaboravljanje je sve sporije);

funkcionalni zakoni (ukazuju na povezanost određenih pojava koje nisu u uzročnoj, kauzalnoj vezi, već su obje funkcija nekog trećeg faktora);

Najčešće vrste naučnih zakona u društvenim naukama su:

Teorija je sveobuhvatno objašnjenje odeđene pojaveili grupa pojava. Mada su zasnovane na empirijskojgrađi (objedinjuju određeni broj zakona i nastoje daih povežu i objasne) teorije su zapravo velikimdijelom hipotetične. To je posebno karakteristično zadruštvene nauke gdje svaka teorija ima dostaelementa hipotetičkog (praznine se popunjavajupretpostavkama npr. o postojanju neke pojave; ili opovezanosti nekih pojava; ili o uzroku neke pojave).

U teorijama praznine su popunjene pretpostavkama, pa su teorije neiscrpno polje novih istraživanja!

Naučne teorije

Društvene nauke Prirodne nauke Formalne nauke

Sociologija 

Psihologija

Filozofija    

Pravo          

Geografija  

Biologija   

Fizika        

Hemija     

Matematika  

Logika             

Metodologija

Naučni sistemi

Nauka je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštihtako i onih koja pripadaju nekom specifičnom području, ili aspektu stvarnosti. 

Horizontakna povezanostznanja

Verti

kaln

pov

ezan

ost

znan

ja

PREDMETISTRAŽIVANJA

Pojam naučnog metoda

Metod je način mišljenja u nauci. Metod u najširem smislu riječi obuhvata tri osnovne komponente: 

• opšti pristup istraživanju (principi naučne spoznaje)• metodološki postupak istraživanja (faze istraživačkog postupka)• metode i tehnike istraživanja

Principi naučne spoznaje

Postoje određeni principi koji odlikuju naučnu spoznaju. Neki od najvažnijih su: 

princip objektivnosti* princip pouzdanosti  princip preciznosti* princip opštosti princip sistematičnosti  sinteza indukcije i dedukcije* sinteza kvantitativnog i kvalitativnog*

Subjektivan!

Objektivnost

Objektivan* (lat. objectivus = predmetni, stvaran) u najopštijem smislu, ‐ nezavisan od subjekta i njegovog mišljenja. U nauci se ovaj pojam koristi u smislu nepristrasan, nezavisan od ličnih interesa, potreba, želja, strahova ...

pristrasan uzorak

postavljanje sugestivnih pitanja

izmišljanje ili skrivanje podataka

vrijednosna selekcija podataka

Izbor neadekvatne tehnike za obradu podataka itd..

Subjektivan* jednostran, pristrasan, ličan, pod uticajem želja, naklonosti/nenaklonosti, neobjektivan...

Tri značenja pojma naučna objektivnost

Objektivnost = poznavanje,primjena i navođenje metodološkog postupka

Objektivnost = nepristrasnost prema podacima i činjenicama do kojih se u istraživanju dolazi.

Objektivnost = intersubjektivnasaglasnost

PreciznostU naučnom radu koriste se oni simboli koji imaju definisane sve osnovne dimenzijeznačenja, a jedan simbol može imati samo jedno značenje.

Definicija je sud kojim se nedvosmisleno utvrđuje sadržaj i opseg nekog pojma.

Tačka je objekt kojem se može odrediti samo položaj, a drugih veličina nema, tj. dužina, površina i volumen tačke su jednaki nuli.

Tačka ( . ) je interpunkciski znak koji označava kraj rečenice tj. skupa riječi; koristi se i za skraćivanje te označavanje rednih brojeva

Primjer: definicija pojma “tačka”

U istraživanju svi ključni pojmovi moraju biti definisani !

Dedukcija ‐ indukcija

Svi ljudi su živa bića !

Studenti su ljudi !

Srudenti su...

Dedukcija* je put naučne spoznaje karakterističan za teorijsko racionalne analize. Polazi se od nekog opšte‐prihvaćenog stava, pa se zaključuje na pojedinačne i posebne slučajeve» odozgo prema dolje«. 

Indukcija je obrnut put spoznaje (»odozdo prema gore«) karakterističan za empirijska istraživanja. Polazi se od prikupljenih podataka (pojedinačnog) pa se izvodi opšti zaključak koji važi za sve te slučajeve. 

ovaj krug je plav

ovaj krug je plav

Krugovi su plavi !dedukcija

indukcija

živa bića !

sinteza indukcije i dedukcije

POSTAVLJANJE HIPOTEZE

DOKAZIVANJE HIPOTEZE          

EKSPERIMENTISANJE; PRIKUPLJANJE  I ANALIZA  PODATAKA

TEORIJA....LOGIČKO RAZMIŠLJANJE...

Ista  sila koja prouzrokuje da jabuka padne na zemlju drži i 

Mjesec u orbiti!

Zakon gravitacije

DEDUKCIJA

INDUKCIJA

Sinteza kvantitativnog i kvalitativnog

ANALIZA LITERATUREPOSTAVLJANJE HIPOTEZE

PRIKUPLANJE PODATAKAPOTVRĐIVANJE ILI ODBACIVANJE HIPOTEZE

IZVOĐENJE ZAKLUČAKADEFINISANJE ZAKONA, TEORIJE

Kvalitativna analiza

Kvantitativna analiza

Kvalitativna analiza

Kvalitativan* različit po vrsti, svojstvu....

Kvantitativan* različit po količini....

Savremeni put naučne spoznaje podrazumijeva sintezu kvantitativne i kvalitaivne analize. Kvantitativnaanaliza znači mjerenje (utvrđivanje odnosa), a kvalitativna logičko tumačenje tih odnosa.

U različitim periodima razvoja naučnog metoda dominaciju su imale kvalitativna ilikvantitativna analiza. Na primjer, Aristotelov put spoznaje »deduktivna dosljednost«podrazumijevao je isključivo kvalitativnu, logičku analizu. Sa druge strane pozitivisti su težili dautvrde kvantitativne odnose koje naknadno ne treba tumačiti.

Vrste istraživanja

U odnosu na cilj razlikujemo: eksplorativna, deskriptivna, eksplikativna i predikrivna istraživanja

U odnosu na dužinu bavljenja određenim problemom jednokratna i razvojna istraživanja.

U odnosu na način istraživanja razlikujemo: ztv. neeksperimentalnih i eksperimentalnih istraživanja.

U odnosu na namjenu razlikujemo fundamentalna i primjenjena istraživanja

Šta može biti cilj istraživanja(eksploracija, deskripcija, eksplikacija ili predikcija)?

Eksploracija* ‐ upoznavanje

Deskripcija* ‐ opis

Eksplikacija* ‐ objašnjenje

Predikcija* ‐ predviđanje

Cilj  istraživanja je upoznavanje pojave, razgraničenje od drugih sličnih pojava. 

Cilj istraživanja je detaljan opis tj. definisanje ili redefinisanje pojave...

Cilj istraživanja je objašnjenje pojave (zašto se javlja; pod kojim uslovima; šta je uzrok...)

Na osnovu poznavanja odnosa povezanosti te i neke druge pojave predviđamo moguće posljedice...

Odnos između školskog uspjeha i broja knjiga u porodici

Odnos između školskog uspjeha i vremena koje se dnevno provode za kompjuterom

2,47

2,96

3,22

3,40

2,63

3,06

3,25

3,05

2,43

Predviđanje iz jedne varijable u drugu!

jednokratna i razvojna istraživanja

Eksploracija ‐ upoznavanje

Deskripcija ‐ opis

Eksplikacija ‐ objašnjenje

Predikcija ‐ predviđanje

Razvojno istraživanje

Jednokratnoistraživanje

Zašto je neko uspješan na poslu?

Kako izgleda uspješno obavljen posao?

Koje vrste poslova postoje?

Da li će neko biti uspješan na poslu?

Neeksperimentalna(anketna) i eksperimentalna istraživanja

Koliko ljudi je spremno da prihvati mišljenje većine iako u njega intimno ne vjeruje?

Da li bi ste prihvatili mišljenje većinei u slučaju kada ste sigurni da ono nijeIspravno?

Da         Ne 

Neeksperimentalnoistraživanje

Eksperimentalnoistraživanje

Fundamentalna i primijenjena istraživanje

Fundamentalna (teorijska) istraživanja

Cilj je:

Unaprijediti neko znanjeProvjeriti neke postavke (uvjerenja)Redefinisati neki zakon....

Od interesa su za nauku...

Primijenjena istraživanja

Cilj je:

Unaprijediti neki oblik ljudske aktivnostiPoboljšati efikasnostObezbijediti korist....

Od interesa su za praksu...

Šta može biti predmet istraživanja u društvenim naukama?

Predmet istraživanja može biti svaki element stvarnosti, realne ili imaginativne, koja je od nekog interesa za nas i/ili nauku. U najopštijem smislu predmet istraživanja u društrvenim naukama mogu biti: 

siromaštvo fudbalska utakmica globalizacija

društveni procesi

društveni događaji društvene pojave

Indikatori 

Neke pojave moguće je registrovati i mjeriti neposredno. Npr, ako nas zanimaju godine starosti, visina mjesečnih primanja, bračni status, broj djece itd. Postoje, neke druge pojave koje nije moguće direktno opažati ni mjeriti. Na primjer, zadovoljstvo poslom, religioznost, ili sreća. 

Kako možemo posmatrati i mjeriti ove pojave?

o stavoveo osjećanjao namjereo želje  itd...

Indikatori su pojavna strana nekog predmeta istraživanja, ono što je dostupno našim čulima (vidu, sluhu, dodiru, ukusu, mirisu) i što je moguće registrovati. 

I dioOsnovni pojmovimetodologije

Metodologija

Nauka

Naučni metod

Principi naučne spoznaje

Metodološki postupak

Vrste istraživanja

Predmet i podaci istraživanjau društvenim naukama

Indikatori

Zaključak