// metal fanzin //

Fanzin o metal muzici, sa naglaskom na death-, black podžanrove

Broj 15 (izašao 10.10.2016)

Samizdat

Elektronsko i štampano izdanje

Urednik izdanja/recenzent: Andrej Romić Tehnički urednik/dizajn: Desya Lovorov

Saradnici: Vladimir Čokorilo (strana 4)

www.facebook.com/nekrstfanzin

PROMO MATERIJAL ŠALJITE NA ADRESE:

Andrej Romić Frana Supila 85 24210 Bajmok

R. Srbija

Daniel Tikvicki Stevana Mokranjca 92

24000 Subotica R. Srbija

1

Blurricane: Monday Morning Life (2016) Kako postići nešto što se zove technical grind, mešan s mathcore, noise, goregrindom?! U jebote. Bukvalno cela diskografija ovih izvođača nije duža od jednog prosečnog metal singla, haha. Te ovom prilikom ni Monday Morning Life, njihov drugi album, nije duži od 3 minuta, sadrži 7 pesama od po 30 sekundi, obmotan je u ekstremno disonantan zvuk gitare, konstantne pauze, mini breakdownove, bolesne i mučne vokale, ekstremno brze i prosto nemoguće riffove, naviše tehnikalne, ali sama grajnd atmosfera pokriva to sve, lepo i sređeno. Na nekim pesmama ČAK se čuje i po neki retki growl. Neke pesme imaju vrlo slađušne bass introe, i naravno sve to ima taj ludi math zvuk. Baš kako i naziv EP-a govori, ovo je namenjeno za ponedeljke, da malo uništi tu mržnju koja nastaje u našim srcima dok traju jutarnji časovi... ili da je poveća? To je na vama, uverite se sami i naravno ostanite budni i BUČNI uz Blurricane iz Texasa!!!

2

Coma Cluster Void: Mind Cemeteries (2016) Idealan, prosto idealan naziv albuma za ovaj vrtlog! Pašćete pod kontrolu moždanog lavirinta slušajući debi album kanadskog sastava Coma Cluster Void koji se sprema već godinama, i neki fanovi, uključujući i moju malenkost smo jako bli nestrpljivi da ovo izađe, i pratili smo svaki korak na soundcloudu(pa čak iako mi to nije toliko omiljena muzička platforma), imali su demo snimke tamo, isplatilo se, definitivno. Coma Cluster Void se sastoji od ekstremih muzičara, ali bih napomenuo da je vokal jebeni Mike Disalvo, bivši pevač Cryptopsy-a, da budem precizan na albumu And Then you'll beg. On, i još par super mozgova su postigli nemoguće, ono najmanje očekivano, kesu 11 savršenih pesama brutalnog i progresivnog math/death metala, jako čudnog i disonantnog načina sviranja i neobičnih Disalvo vokala, i ovo se možda neće svakome svideti na prvo slušanje, ali ko ima strpljenja, vremenom će zavoleti album, isto kako i album njega. Da bude fer situacija.

3

Sickening Horror: The Dead End Experiment (2009) Uvek se valja podsetiti nekih dobrih sastava, zato, izmislio sam novo sranje koje sam nazvao troubek setrdej 11 uveče. HA! Biću iskren, u to doba mi kreativnost buja ka cveće u proleće, pa čak me i rime seru, no dosta o cveću i ponijama, vraćamo se na brilijantni SOUL FLESH COLLECTOR Records i njihov 33. album na rosteru, drugi album Sickening Horrora iz Atine, Grčke, poznat po svom obskurnom paranoičnom, mrzovoljnom i očajnog surrealnog tehnikalnog deta. Imajući iza sebe ovaj album, When Landscapes Bled Backwards, i najnoviji i najsvežiji(nažalost kriminalno podcenjen), OVERFLOW od prošle godine. Trenutno su potpisani za Deepsend Records, i treba im vaš support! Tako da manite čitanje i bacite se na spiritualno uništavanje.

4

Sodom: Days Of Retribution (2016) Sasvim solidan EP. Drago mi je što vidim Sodom kako i dalje ima tu energiju i da praše u svojim godinama, ali nažalost, celokupan EP ne ostavlja toliko pozi-tivan utisak, nema nekog posebnog riffa po kojem se EP pamti ili pesma koja će me pokrenuti kad je čujem. Od svih pesama, “Kamikaze Terrorizer” mi se možda najviše sviđa. “Waterboarding” mi zvuči dobro, ali ne kao pesma koja bi se uklapala sa stilom muzike Sodoma. Da je pesma nekog drugog benda, verovatno bi se uklapala kao da jeste. Obrada “Ace Of Spades” je takođe dobra, i u par ostalih pesama se primećuje uticaj Motorheada. Sve u svemu, nadam se da će full length koji uskoro stiže biti bolji i da će ostaviti bolji utisak.

5

Devin Townsend Project: Transcendence (2016)

Majstorčina, legenda, bog, Devin Townsend vam predstavlja svoj... 2, 7, 25, 35. album, pff… Ne znam. Izgubio sam računicu odavno, ali svakako toliko mogu reći da on i njegov sadašnji i prošli bendovi, koji su manje više ista ekipa samo su često menjali imena, i imaju eto onako grubo rečeno 20'tak albuma iza sebe, sve ukupno, uključujući i solo karijeru i naravno Strapping Young Lad. Iako se Devin dekoncentrisao da fura one masne industrialne death-thrash riffove, metal i dalje cveta na svakom njegovom albumu, i meni je ovaj čovek u očima metalna verzija David Bowiea. Za svaki vremenski period ima nov album ili single, i time Transcendence se samo stavlja na listu dobrih progresivnih albuma koje su izbacili. Jedva čekam da izađe i ovaj album vredan uramljivanja ovog krajnje NE-kosatog majstora.

6

Okazaki Fragments: Abandoned (2015) Kad smo kod 'nepisanih pravila', jednostavno mi ne ulazi u glavu činjenica da toliko dobri i toliko retki bendovi nikad ne traju duže od tipa godinu ili eventualno dve. Odgovor na ovo pitanje niko ne zna. Manjak fanova, para, vremena... možda. Ni to nije sigurno. Ništa nije. Ali, kad je već kasno, kasno je. Želim da se prisetim Okazaki Fragmentsa, jer mi je ovo dosta emocionalan momenat, kao kad se ode do groba nekog voljenog i zameni cveće ili očisti grob od prašine. Okazaki Fragments je bio tornado, sila i jebeni zemljotres žanrova, kao kad se stavi nešto u kutiju i toliko protrese da to više nikad neće izgledati kao pre, ali znam sebe, dišem takva sranja. Okazaki Fragments je, tačnije bili SU jedan sastav velike hrabrosti, mešali su grub zvuk grajnda s tehnikalnim smrt metalom i naravno uz sve to dodali malčice mathcore'a i progresivnosti. Da li je ovo njihov kraj? Godina 2015. jeste. Da li zauvek? Ostaje misterija. Ja, u svakom slučaju svaki dan pre sna pogledam u ogledalu i kažem Bigi Sm... ovaj Okazaki, Okazaki, Okazaki... Vrati se, volimo te.

7

Defeated Sanity: Disposal Of The Dead/Dharmata (2016) Dobio sam jako čudnu ali pritom dobru vest ove godine, svi su hvalili, pa možda čak i previše nov Defeated Sanity dupli album, i ja rekao pa naravno ‘ajde poslušaću, i kad sam došao do druge polovine konkretno nisam mogao verovati ušima šta ja to upravo slušam, da l’ sam slučajno ostavio drugi tab otvoren pa prži neki oldschool progresivni death devedesetih, NE. To je bio jebeni DEFEATED SANITY. Naravno, s drugim vokalom, ali ostatak lajnapa je isti. Čovek zaslužan za ovo, mislim za Dharmata deo je Max Phelps, poznat iz Death DTA, Cynic (uživo) i Exist. Neverovatno dobar drugi deo albuma, mislim da ne bude da hvalim samo drugi, i prvi je naravno klasičan brutal death, to nema sumnje, ali ovo je znači nešto na šta bih kuću stavio da se neće desiti, i eto ipak… Sad bih bio beskućnik. Svaka čast na ovome bendu, ovo više njih, vas mora probati! Da se malo prodrma korenje i ne bude uvek ono isto, nego neka se totalno svet preokrene naglavačke i neka se slušaoci, baš kao što sam ja, zapitaju, koji kurac?!

8

Interloper: A Red Letter Day/Absolution/The Conjuration (2014/2016)

Trenutni sadržaj koji je u procesu recenziranja je teško definisati šta je tačno. Singl, full length, full length koji uskoro stiže? Uglavnom, ima artwork pa sam rekao sebi što ne bih uzeo priliku. Radi se o sastavu Interloper koji je više kao kolaboracija među članova bendova kao što su Rings Of Saturn, Abiotic, Vampire Squid i još mnogih, dakle supergrupa. Trenutno iza sebe imaju vrlo spor, ali mnogo kvalitetan napredni rad koji se vidi u 3 izbačene pesme, tačnije singlova, The Conjuration, Absolution, i A Red Letter Day, koji je moj lični favorit. Prebrze, prosto tako brze gitare koje se poseru na samu brzinu svetlosti, neverovatno brzo ali ipak ritmično sviranje bubnjeva, i naravno vok... jo da, nema ih. Ta činjenica čini stvar još interesantnijom! Melodije prelepo komponovane i izvedene sa strane predobrih muzičara, bravo. Sve 3 pesme su dostupne za 2,5 evra, što se jebeno isplati drugari :)

9

Chaos Apparition: Gidin...The Invocator Of Unburied Chaos (2014) Došlo je vreme da malo pohvalim i kreditujem dva dobra prijatelja, dva ratnika Srpskog underground metal podzemlja, naime, Lazar Stanković, poznat po svojim ubitačnim i surovim logoima na stranici Hells Ambassador Design, i naravno genije Saša Gajić koji iza sebe ima milion projekata kao Mortal Slaughter, Nyarlathotep, Morphobic Mutilation i još mnogih, zajedno njih dvojica i jedan član, Peter stvaraju projekat s ambicijom da kreiraju najbrutalniji i najopasniji death-doom na foru majstora, po kojima su dobili i ime: Disma. Naravno podseća projekat još na mnogo dobrih i starih oldskulčina. Rad je bio uporan, izbacili su ovaj single, koji je dug 6 minuta i neverovatno je koliko ubija, nažalost nije se dala prilika da se napravi još materijala ili da se izbaci na fizičko izdanje, iako je bilo tu ljudi zainteresovani za to, uključujući i mene.. ko ne bi hteo da ima kasetu ovog rariteta gde baba se žali na satanizam u prvom minutu i odjednom je prekine Lazarev moćni growl? :)

10

Be'lakor: Stone's Reach (2009) Dve stvari su nastale 5-og februara, jedan legendaran, savršen komad umetnosti, dakle ja, i Be'lakor-ov drugi full length. Šalu na stranu naravno, ovaj prvi opis bi bio jedan jedini odgovarajući opis ovog albuma, još jedan od onih predobrih tvrdih melodičnih death metal albuma, koji ostaju silni i nikako ne idu na mekan zvuk, i naravno ovaj je moj lični favorit, dosta sam ga slušao na dan kad je bio izašao pre 7 godina. Taj artwork odma pozove čoveka i poveća nivo radoznalosti, još muzika tek koliko je fabuluozna... Preko sat vremena savršeno tajmiranih dubokih growl vokala, klavira, riffova i melodija koje su neverovatne i ulete u uši da tamo žive do kraja života (našeg), jer muzika živi večno naravno. Napomenuo bih da izbacili novi album ove godine, valja proveriti ga. Ko ne zna bend, preporučujem ga, zvuči kao: Barren Earth, Countless Skies, Insomnium.

11

Litanije Čaranja: Enter The Sepulchre (2016) Evo jedna bajna funeral doomčina od naših susjeda Splićana! Litanije Čaranja zadiru u polje jednog od najopskurnijih metal podžanrova, i ja nisam do sad čuo da se neko bavio makar kratko ovim zvukom, stoga mogu slobodno da tvrdim da je ovo pravi pionirski poduhvat. Omrtvela atmosfera, jednostavni a teški riffovi i duboki growl su dovoljni razlozi da se bacite na preslušavanje. Samo pazite, sporo je dozlaboga! Ono što je primetljivo jeste “slabija” produkcija, ali to bi verovatno nerviralo samo ljude koji zakeraju na sve i svašta. U mom slučaju, momci su fino uradili posao, na “štap i kanap”, što je razlog više za poštovanje. Prvobitno mi se svideo singl “Onslaught Of Pestilence”, a ni “Diseased Mountain” ne zaostaje za njom. Inače, ceo album možete skinuti sa ovog linka. Pozdravljam moju duhovnu sabraću Dalmatince!