Metalne II Teorija

7/24/2019 Metalne II Teorija

1/31

1. FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE

Osnov projektovanja iniprojektni za atak kojeg po pravilu pripremainvestitor ili konsultant kojeg ovaj angauje. Proj. zad. treba da bude z potreba koje slede iz funkcije objekta, a ne zbir elja investitora. Osno proj. zadatka treba da ini tehnoloki elaborat u kojem je detaljno reen

proces rada, oprema, radna mesta, transport i ostala infrastruktura. Tekovih parametara sledi dispozicija objekta sa dimenzijama, materijalimaoptere enjem. !a bi se izbegle povratne intervencije izvo"enju objekta prethode # pripremni radovi, izrada idejnih reenja, izrada gl. proj, i radetalja izvo"enja.!ripre"ni ra o#i podrazumevaju prikupljanje podataklokaciji i za svaku mikrolokaciju podataka o tlu, podzemnim vodama, vetru, seizmici, saobr. i energetskoj infrastrukturi $javni, interni transpkapacitet vodovodne mree, gasovod, vrelovod%, ceni instalacija, ceni pripreme lokacije $ruenje, izmetanje, ceni opremanja lokacije, zelen povrine, zajednika infrastruktura, socij. sadraji% i ceni uklanjanja okad se na"e van funkcije. Proj. zadatak dopunjavamo i rezultatima pripremnih rasova i time dajemo elemente za pripremu vie idejnih rekoja sadre lokaciju, dispoziciju, tip konstr. i osnovne materijale. Ovai ejnare$enja se upore"uju na nivou fizibiliti studije $studija mogu nosti inemogu nosti%, kako bi se eliminisala evidentno neprihvatljiva idejnareenja. Prihva ena idejna reenja su dalje osnova za izradui ejni%projekata koja treba da su obra"ena tako da je mogu e vriti njihovume"usobnu tehniku i ekonomsku komparaciju po jasno zadatim pravi&dejne projekte treba praviti na osnovu javnog konkursa. 'svojeno idejreenje se dalje razra"uje na nivou&'. proj. sa svim detaljima. !alje slediiz#o(a)ki proj. u kom izabrani izvo"a prilago"ava gl. proj. svojojtehnologiji izvo"enja i razra"uje sve detalje ukljuuju i i samu montaTokom izvo"enja radova mora se sukcesivno formiratiprojekat iz#e eno&*tanja, koji je ustvari izvo"aki projekat u kome su unesene sve izmenizvrene tokom izvo"enja. Ovaj proj. je osnovni dokument za e(ploat.

objekta i za stvaranje baze podataka na osnovu koje se objekat odravaOsnovna filozofija gra"enja na zapadu je duga priprema, brzo izvo"enjsolidno odravanje objekata.


2/31

+. INDUSTRIJSKE ,A-E I SK-ADI TA

To su objekti velikih zapremina koje treba pokriti i zatvoriti, pa je

najisplativije projektovati metalnu konstr. sa pokrivaima i oblogama. se za objekte kod kojih je izraeno statiko i dinam. optere enje. Ovi osu lako demontani, to je bitno jer u velikom broju sluajeva ne vredi vriti rekonstrukciju nakon zastarevanja tehnoi uvo"enja nove. ' elektronskoj industriji prosec starenja je * god, umetaloprera"ivakoj + god, rafinerijama +* a u tekoj industriji - gonakon ega se objekti uklanjaju da bi se stvorio prostor za novi objekaind. hale i skladita neophodno je definisati opremu za njihovu funkcij$maine, kranovi za transport%. /o jedna prednost ovakvih objekata jsopstv. teina, to direktno smanjuje seizmike uticaje. 0od hala je obimerodavno optere enje vetrom a ne od zemljotresa. 1ora se poznavatitehnologija koja se odvija u objektu. 2ko je hala kvadratne osnove - (treba stavljati ukru enja a ako je npr 3 (- treba staviti poprena ukru

a hladnjau se moe projektovati laka konstrukcija saizolacijom i instalacijama, postavi se dvozglobni reetkasizvan objekta i privrsti se na jednom mestu za krov, tako

reetka dri laku konstrukciju. To izbueno mesto treba dobro izolovatitermiki, i na taj nain se reava problem odravanja niskih temp. uhladnjai.' halama za proivodnju se interni transport odvija pomo u portalne dizOne imaju svoj pokretni most sa elektronskim mehanizmom, na koje s prenosi optere enje pri dizanju. 1ost se oslanja na ine po kojima se krkranske nosae izme"u stubova i konano na stubove i temelje.

/. STA0BENE I JAVNE GRADE

a konstruktivni sistem visokih stambenih i javnih objekata biramo enose u konstrukciju $stubovi i glavne rigle%, dok me"uspratne konstrformiramo kao spregnute. Preko elinih rigli postavljamo eline

profilisane limove sa nazubljenjima koji istovremeno predstavi oplatu i armaturu stropne ploe, dok se sama ploa betonirakori enjem pumpi za beton sa velikim dometom transporta

betona. 'mesto spregnitih ploa mogtu se koristiti i prefabrikovane plo

prof. limdrv. plocica

cel podvlaka

bet. ploca

stub


3/31

koje se pomo u modanika naknadno spreu sa elinim delom konstrbog velike visine objekata vrlo su znaajni uticaji vetra i seizmike, re

vertikalnog transporta i zatita od poara. Prednost ovih konstruktivnihsistema je # paralelno izvo"enje sa izradom temelja objekta, elina kose radioniki izradi, a potom se montira. 4rza izrada me"uspr.konst.omogu ava da grube gra"evinske radove zavravamo ve sredinom se

odnosno ceo objekat se zavrava za + sezonu. Treba imati to manje skoplata koji kotaju a na ovaj nain vrimo racionalizaciju jer trajno korlim i izbegnemo el. koje emo posle baciti.5vaki visoki objekat neminovno ima znaajan procenat trokova gra"eeksploatacije koji sledi iz njegove visine. Po studijama, orjentaciono u6 7ospratne zgrade je # + 8 temelji, - 8 nose a el. konstrukcija, 38 + 8 zidovi i stepenita, +-8 izolacija i zatita, 9 8 saobra ajnice i pogonske instalacije $liftovi, energetika, kondicioniranje vazduha, pro poarni sistem%. Odluka o gradnji viespratnih objekata je ozbiljna jerskuplja oprema za njegovo funkcionisanje nego izgradnja same konstr:isoki objekti su nuno zlo i grade se na mastima gde je zemljite skupucentru grada% pa je isplativo graditi * 7; spratova.' kategoriju objekata eline visokogradnje osim stambenih i javnihobjekata spadaju i tornjevi, radio7odailjai, stubovi mobilne telefonije


4/31

2. O!TERE3ENJA U VISOKOGRADNJI

Opt. koja deluju na zgrade i hale mogu se svrstati u 6 osnovne grupe #Osnovna < stalna optere enja $sopstvena teina%, korisna $dizalica, lnavala, vozila%, sneg i druga optere enja stalnog karaktera!opunska opt. < dejstvo vetra, sile bonog udara i koenja dizalice, temuticaji i dr. sile privremenog karaktera&zuzetna < seizmiki uticaji, neravnomerno sleganje oslonaca, udari vnose u konstr.5='>2/?:& OPT?)?@?A/2& sluaj opt. B osnovna opt. sa koef. sig +,*&& sluaj opt. B osnovna C dupunska opt. sa koef. sig. +,66&&& sluaj opt. B osnovna C dupunska C izuzetna opt. sa koef. sig. +0oef. sig. se razlikuju za ove grupe opt. pa je bitno definisati sva moguopt. i svako svrstati u + od ove 6 kategorije, pri emu treba voditi raustepenu uestalosti pojedinih vrsta opt.1erodavni uticaji od sopstvenog optere enja $p% $sopst. teina konstrteina stalnih instalacija, ograda, podova% moraju da budu manji odmerodavnog uticaja korisnog optere enja $g%, da bi konstrukcija bilaisprojektovana.Sta'no opt. sastoji se iz so9pstvene teine nose e konstr. $ronjae, glanosai, spregovi, kranske staze, me"uspratne konstr, fasadne rigle, stubteine ostalih nosivih i nenosivih el. konstr. $krovni pokriva i fasadnaobloga, pod, plafon, pregradni zidovi%. 5opstvena teina se odre"uje tse zapremine el. konstr. pomnoi sa zap. masom ili se podaci uzimaju ikataloga proizvo"aa.

Kori*no opt. se sastoji od sadraja unutar objekta ili na njemu, tj. teinljudi, nametaja, pokretnih pregrada, knjiga, mainske opreme, automosva druga povremena optere enja koja deluju na konstr. a nisu svrstanstalno opt. Ae mogu se predvideti svi mogu i poloaji pokretnog opt.vrednosti opt. dati tabelarno u propisima za razliite namene kostrukcidelove konstr. $vrednosti su dobijene ispitivanjem i iskustvom%.

Optere4enje *ne&o"tj. njegov intenzitet zavisi od regiona, nagikrovne ravni i konfiguracije krova. 0od ravnih ili do - nagnutihs

s

sili

s/2ili


5/31

krovova uzima se sB ,D* kAEm- povrine osnove krova, a za ve e nagibevrednost se mora smanjiti, a za nagib ve i od ; sB .5neg na krovu treba uzeti kao jednakopodeljeno opt. koje moe optereitav raspon, pola raspona ili pola raspona sa punim intenzitetom optera drugu polovinu sa jednom polovinom, pri emu je merodavna ona eopt. koja daje ve e uticaje.

Optere4enje #etro" < kljuni parametar je brzina vetra do koje se dolastatistikom obradom podataka. ' naim propisima taj podatak nije pou pa se za objekte kod kojih je dominantan uticaj vetra mora obezbediti pouzdan podatak $v1,* ,+ % . Aa dejstvo vetra jo utie i visina objekta,lokacija, oblik zgrade, tekstura fasade , poloaj susednihobjekata, konfiguracija terena i dinaminost konstr.$oekivano reagovanje konstr. na dinamiko delovanje ve5tatiki uticaj vetra se mnoi sa koef. dinami., pa se za nepoznatedinamike katakteristike konstr. i velike brzine vetra dobija jako velikiukupni intenzitet vetra $i preko * kAEm-%. 0od takvih konstrukcija radi semodelsko ispitivanje u aerodinamikim tunelima da bi se utvrdilo realnoptere enje na osnovu odgovora konstrukcije, da konstr. ne bi bilaneracionalno projektovana. ' naim propisima je precenjena vrednost podpritiska kod objekata sa malim otvorima, to je naje i sluaj kod2ko dobijemo podpritisak ve i od nadpritiska vetra bitno se menja rasputicaja kod glavnih nosaa.' kombinaciji sopstv. te.Cvetar sa izraenim podpritiskom moe se des

se ne dobije zatezanje u donjem pojasu grede a u gornjem pritisak. To jnepovoljna situacija jer je lako spreiti gubitak stabiln. gornjeg pojasa postojanja pokrova i ronjaa, a teko je spreiti gubitak donjeg pojasa je slobodan u prostoru.r 7 gustina vazduha u kgEm6 $zavisi od nadmor. visine objekta < lokacije%v 1,* ,+ < osnovna brz. vetra $mEs% $na visini + m , povr. period * k t < faktor vremenskog osrednjavanja osnovne brzine vetrak T < faktor povratnog perioda osnovne brzine vetra5 z < faktor topografije terena0 z < faktor ekspozicije 7 uvodi hrapavost terenaF z < dinamiki koef.G < koef. sile ili pritiska2 < efektivna povrina $m-%

( ) AC G K S k k vw Z Z Z T t m = --6-+,*, +-+


6/31

Po starim propisima opt. vetrom je ,9* < +,-* kAEm-.Optere4enje iza'i5a"a. Projektant usvaja dispoziciju hate na osnovustandardizovanih podataka $nosivost dizalice, eljeni raspon, visina di broj radnih operacija, brzina kretanja i dizanja% o mostnim ili vise imdizalicama $koriste i katalog proizvo"aa%.

a proraun opt. od krana za pokretno opt. od dizalice uvodi se uticaj

uestalosti promene opt. i udara prilikom rada dizalice. Pritiske tokovdizalice treba pomnoiti sa koef. udaraf koji zavisi od vrste dizalice $f B+, 7+,; %. a proraun stalnog opt. propisuje se koef. izravnavanjy B+,+ < +,6 .

a proraun kranske staze $nosaa dizalice% i glavnih nosaa koji ih nuzimaju se u obzir slede a optere enja od mostnih dizalica #vert. opt. od tokova dizalice Pt ma( i P t minhoriz. optere enja poprena na kransku stazu $javljaju se usled polaskkoenja kolica7make, kosog podizanja tereta i nepravilnosti staze%.&ntenzitet horiz. opt. H $boni udari% uzimaju se +E+ ma(imalnih v pritisaka tokova.Horiz. opt. u pravcu kranske staze $javlja se usled polaska i koenja mdizalice, kosog podizanja tereta i udara dizalice u odbojnik na kraju sta&ntenzitet H $sile koenja% iznosi +ED ma(imalnih vert. pritisaka tokoe $pogonski tokovi%Seiz"i)ki 6ti5aji zavise od kategorije objekta i znaaja, a proraun se mvriti na 6 naina # Tanom dinamikom analizom sistema, 0vazi spekanaliza sistema ili 0vazi statika analiza zasnovana na odre"ivanjudinamike sile 5 B k o k s k p k d F . Ove sile se u vidu kontin. ili koncentrisamasa apliciraju na sistem i vri se proraun presenih sila i dimenzionik o < koef. kategorije objekta $ za &B+,* , za &&B+, , za &&&B ,Duzima%k s < koef seizminosti $za :&& B , -*, za :&&&B , *, za &IB , Dmerkalijevoj skali%k p < koef. koji zavisi os duktilnosti < sposobnost konstr. da izdri odre"

nivo deformacijek d < koef. dinaminosti tla koji je ve i za bolji materijal.5eizmike sile su izazvane kretanjem tla na kome je objekat fundiran adeluje u teitu me"ustratne konstr., pomo u krutosti me"uspratne kon prenosi na vertikalne elemente $okvire, spregove, zidove%, a dalje na Aose i sistem zgrade se moe prikazati kao sistem koncentrisanih masemu svaka me"ustratna konstr. odgovara jednoj konc. masi m, a vertikelementi koji primaju ove horizontalne sile odgovaraju opruzi jednog


7/31

oscilovanja. 2ko su ovi vertik. el. postavljeni nesimetrino u osnovi, jase torzija $uvrtanje zgrade%.Principi seizmikog gra"enja #Jormirati konstr. to manje mase i izbe i nepovoljan raspored m$npr. tehniku etau koja sadri opremu velike teine bi trebasmestiti u podrum a ne na zadnji sprat%

'svojiti to pravilniju osnovu konstr. i izbegavati nepoklapanje centra mcentra krutosti&zbegavati promene u konstrk. sistemu npr. formiranje mekih spratov0onstr. ne sme biti suvie kruta 7 treba obezbediti solidan nivo njeneduktilnosti!anas se izme"u tla koje distribuira seizmiku silu i temeljne konstrukcobjekta postavljaju vibroizolatori koji apsorbuju najve i deo kinetikeenergije talasa i time ne doputaju ulazak te energije u konstr. sistem, arazvoj pomeranja sistema.Te"perat6rna pro"ena 7 )azlika u temp. izaziva nepovoljan uticaj ukrutim konstr. pa se kod nas definieDT B ; G $od 76 do C6 %. Postarim propisima, svaki elini objekat se mora dilatirati ako je dui odto je relativno a zavisi od deformabilnosti i dispozicije konstrukcije. radi proraun na prostornom modelu i utvrdi se da li konstr. moe da povaj dodatni uticaj. 1ogu a teta prouzrokovana temp. promenama sprse primenom fleksibilnog materijala ili pokretnih spojevaUti5aj priti*ka t'a i #o e7 tlo je obino zasi eno vodom i izazivahidrostatiki pritisak, tako da moe da potopi konstrukciju. Podzemni konstr. je izloen optere enju bonog pritiska zemljita i silom uzgonanalazi ispod AP:7aUti5aj ek*p'ozije < eksplozije mogu poticati od plinske instalacije icevovoda, od raznih projektila i bombi, od ludakih ideja.Uti5aj "onta7ni% optere4enja Aije dovoljno proraunati samo konanae(ploataciona stanja objekta, nego i stanja u kojima se pojedini elemensklopovi ili delovi konstrukcije mogu na i pri utovaru, transportu, mon

Tretiraju se kao izuzetna optere enja ali se ne smeju zanemariti. 2nalizmora proveriti sa aspekta vrsto e, upotrebljivosti i stabilnosti.

8. KONSTRUKTIVNO OB-IKOVANJE I !RORA9UNPod konstruktivnim oblikovanjem se podrazumeva osmiljavanje oblikelemenata i dispozicije konstr. celina i obino se odvija u dva nivoa. 5esamog prorauna $raunski model, merodavno opt., odre"ivanje uticaj

mekisprat


8/31

dimenzionisanje prema krit. nosivosti, upotrebljiv. i stabilnosti% morauraditi i konstruktivno oblikovanje elemenata, veza i nastavaka. Aakon proraunom dobijemo podatak o dimenzijama elemenata i o dispozicijmoramo pre izrade grafike dokumentacije reiti sve detalje vezane zael. i njihovo me"usobno povezivanje u radionici, nain transporta i mo5em analitikih podataka moramo imati jasnu viziju kako sve to zajedn

napraviti. Ovo mora biti upotpunjeno i saznanjima ta imamo naraspolaganju na tritu materijala, spojnih sredstava i sta izvo"ai mogobjektivno da izvedu.

:. KROVNI !OKRIVA9I O OB-OGE&maju osnovnu ulogu pokrivanja i zatvaranja objekata, koji su obinozapremina. Pokrivai i obloge moraju da obezbede zatitu od atmosf. utermiku, izolaciju od buke...1oraju biti nepropusni za vodu, postojani otporni prema atmosf. utiajima, nesagorivi, laki i dobri toplotni izolato0ao pokrov mogu se koristiti#0eramiki proizvodi $crep, ploice%5takleni proizvodi $armirano staklo, prizme%4itumenski proizvodi $izolacione trake na daanim ili drugim podlog2zbestcementni materijali $ravni ili talasasti salonit%. Prave se od meazberstnih vlakana i cementa, otporne su na klimatske iatmosferske uticaje i na koroziju, a postojane su na temp. dstepeni, nesagorive su i male zapr. teine. 0od nas su vedugo u upotrebi talasaste salonit ploe koje se privrna letve od drveta ili elika pomo u kukastih zavrtnjeva, pemu se rupa obavezno bui na talasu a ne na uvali $da moe da iscuriona voda to padne kod rupe a ostala se sliva u uvalu%. &spod glave zse obavezno stavlja gumena ili plastina zaptivka da bi se spreio prod

vode. Aastavljanje se vri preklapanjem poduno ili popreno, a duin preklopa zavisi od nagiba krova. 2zbest je tetan po zdravlje pa se vierade zidovi od ravnih azbestcem. ploa. )avni salonit nema dovoljnunosivost, kao talasasti, pa se mora privrstiti preko daane podloge.

Fas betonski materijal $siporeks%. Prave se od kvarcnog peska, vode icementa, vrlo je porozan materijal, lak $9 puta laki od 24%, nezapalji podnosi temp. ;* stepeni bez promene oblika, lako se obra"uje testero

1 5 0 - 2 0 0

5 0

1 5 0 - 2 0 0

5 0


9/31

Preko ovih ploa se mora postavljati hidroizolacija jer kad pokisnu, zbvelike poroznosti zapreminska teina se uve ava. Pre hidroizol. se moizvesti izravnavaju i sloj od sitnozrnog betona dB6cm, to znatno povteinu. avisno od raspona ploe su debljine + 7-* cm a armatura im jzati ena od hem. aktivnosti gas betona. Ploe se ne smeju skra ivati gl.armatura sidrena na krajevima za poprenu. :eza sa ronjaama se

ostvaruje pomo u elinih ploica dB* mm koje su zavarene za gornjironjae na svakih +- mm. 0roz otvor na ploici provlai se ipkaarmature ; mm i zatim se spojevi zalivaju cementnim malterom. 5a ogostrane postavlja se hidrozolacija ili neki drugi pokrovni materijal $lim,salonit%!vo cementni materijali $durisol% se proizvode presovanjem meavinevlakana drveta i cementne emulzije. &maju malu zapr. teinu i bolja tesvojstva nego siporeks ploe, lako se obra"uje testerom. Ploe su armir pa nosivost zavisi od debljine ploe i koliine armature.. Preko njih se postavlja hidroizol.Profilisani limovi $elini ili aluminijumski jednostruki ili sendvi pan!anas su najrasprostranjeniji. Profilisanjem se od ravnog lima malefleksione krutosti napravi lim ve e nosivosti. 0oristi seelini pocinkovani lim i aluminijumski profilisani limdebljine ,*7 +,- mm. Prednosti # velika otpornost na uticajklime, gasova, zaga"enja, otpotnost na mehani. ote enja, brza montamogu a demontaa, nije potrebna oplata ni rogovi. sendvi paneli seformiraju od gornjeg dublje profilisanog lima $nosivi lim% i doneg pli profilisanog lima koji zatvara termoizolaciju. 0ao termoiz. se koristi poliuretanska masa koja ekspandira u prostoru izme"u limova, zauzim prostor izme"u limova i istovremeno dri limove na traenom rastojanjOve mase su izuzetno zapaljive pa se treba koristiti minaralna vuna kodovoljno kruta ak ni kad je presovana i ne dri profile na potrebnomrastojanju. bog toga se moraju ubaciti distanceri, profili. ' direktnomkontaktu 2l i elika razvija se elektrolitska korozija pa se na mestima

slaganja 2l profila na elinu konstrukciju moraju postaviti plastini iligumeni podmetai.)avni limovi $elini, aluminijumski, bakarni%&zbor mater. za pokrivanje zavisi od cene mater., njegove teine, postojanosti, sigurnosti od poara, otpornosti na hemijske gasove i kise potrebnog nagiba krova...Gena obloga i pokrova sa sekundarnim el. zanihovo vezivanje moe biti ve a i od cene osnovne konstr. pa se mora


10/31

odabrati adekvatno vreme i prostor kod projektovanja ovih konstr.elemenata.

;. RO


11/31

da bi ekscentr. bio to manji. 0od velikih raspona stubova moe seoslanjanje vriti i preko ispusta iz krovne reetke. Oslanjanje se vri prtangenc. leita, ili preko isputene eone ploe koja dodatno vertikalnukru uje oslonac ili preko gumenih7neoprenskih leita koja smanjuju:eza kranske staze i konzole, odnosno leine ploe na stubu se dodatnosigurava vijcima.

Aaje e su kr. staze statikog sistema proste grede jer je izrada najbrnajjeftini su, a moe biti i kntin. nosa ili gerberov sa zglobovima. Pop presek je naje e pun $valjani ili zavareni profil jer podnosi veliko opt. a izarada je jednostavna, a mogu biti i sanduastog ili

reetkastog nosaa za ve e raspone i nosivosti dizalica. 0od reetk. nomoraju se postaviti i sekundarni nosai koji prenose opt. tokova u vogl. reetke. &zbor pop. preseka zavisi od veliine opt.za dizalice, raspstat. sistema.0ranske staze su optere ene dinamiki pa treba obavezno uzeti u obzirzamor materijala. Optere enja su # osnovna $sopst. teina konstrukcij pritisci tokova dizalice pomnoeni sa dinam. koef.%, dopunska opt. $udar, sile koenja bez dinam koef.%, izuzetna opt. $seizmike sile, udadizalice u odbojnik%.

!imenz. se mora izvriti na0riterijum vrsto e $naponi u karakt. presecima%0rit. upotreblj. $vert ugibi i horiz pomeranja. u nivou ina < doputena je =ED do =E+ %0rit. stabilnosti $lokal. stabilnost vert. lima, stabilnost pritiis. pojasa i bstabil. celog preseka%Obino je merodavan krit upotreblj. jer je doputena granica deformacotra, jer ako se dopusti veliki ugib moe se desiti da dizalica nema do

snagu motora da izvue optere . kran iz uvale kran. nosaa. 2ko se tokre e po zakrivljenoj ini javlja se boni udar koji se prenosi na vrh i1ora se obezbediti i tano osovinsko rastojanje ina u toku e(ploatacijese moe ugroziti bonom deformacijom stubova, sleganjem, uestalimudarima tokova o ine. 0onzolni stubovi pa i kranski nosa rotiraju pamenja osovinsko rastojanje. Problem se reava zatvaranjem stat. sistemkonzole sa postavljanjem rigle, ime se deformacije viestruko smanju

INP IP zav. limeni

zav. sa ojac. reb

sanduc.

reet. sasekund.nosacima


12/31

bog racionalnosti, pop. preseka se menja tako to se zadrava ista dimrebra a menja se irina pojasnih lamela da bi se ostvariokontinualni kontakt ine sa gornjom noicom kranske sta1esto promene pop. preseka se odre"uje pomo u pokriva

anvelope momenata savijanja. !a bi se izbegao krti lom vara ukru enjazategnute noice zbog dinami. opt. konstruk., postavlja se pas ploica

nije zavarena za donju noicu, nego je postavljena. * mm od nje.

?. KRANSKE INE!a bi dizalica pravilno funcionisala, ine moraju da budu na projektovarastojanju sa tolerantnim granicama i u toku e(ploatacije.0ranske ine primaju neposredno opt. od tokova dizalica, koji su izra"od elika ili livenog gvo"a. Postoje tokovi sa vencima i bez venaca svo"icama7horiz. valjcima. avisno od nosivosti krana i vrste tokova nnjima koriste se razliiti pop. preseci # kvadratni npr 9 (9 mm, pravo

$za male kranove, a gornja ivica im moe biti zaobljena ili oborena%,tramvajske , standardne elez. ine.:eza kranske ine za gornji pojas kranske staze treba da bude istovreme

dovoljno kruta, duktilna ali ne previe i mora dadovoljnu nosivost da prenese opt. sa ine na kranosa. 1oe biti kontinualna pomo u zavarivanjzavrtnjeva i zakivaka7ranije, a najbolje je pomo

kukastih zavrtnjeva koji se naizmenino obostrano ugra"uju na razmak

pas ploc.

5 mm

elast. podmet.

neoprenskioslonac


13/31

mm.$pritezanjem matice se ina dovodi u projekt. poloaj% ili pomo pantentiranih klema $Aoica ine je stegnuta pomo u neoprenskih osla izme"u ine i noice je postavljen elastini oslonac od armirane gumime je postignuta dobra zvuna izolacija i raspodela opt.%. 0od veze betonskim grednim nosaem koriste se hiltijevi zavrtnjevi sa elastiniku item sa ugra"enom oprugom.

1ontani nastavci ina se zavaruju ili se obikuju sa kosinom 9* , a ne smejda se poklapaju sa mont. nastavcima kranskih staza.

1@. ODBOJNICIPostavljaju se na kraju kranskih nosaa da bi se ograniilo kretanje kra

stat. analizi mora se uzeti u obzir i sluajni udar dizaliceodbojnik, to spada u izuzetno opt i uzima se sa manjim

sigur. Pre su se uglavnom koristili drveni odbojnici, gde su se dobijali uticaji od udara. !a bi se smanjila kinet. energija ugra"uju se klinovi sanagibom +#9 do +#; , za ublaavanje udara. Odbojnici moraju da ukodizalicu i ublae udar sabijanjem odbojnika tj. prihvatanjem energije a povratno odbijanje treba da bude to manje. Postoje gumeni odbojnici

elijasti $b% i hidrauliki sa oprugom i klipom $c%, Prema principu postoje elastini odbojnici, priguni i elasto7priguni odbojnici.

11. 0ONOREJ STA E NOSA9I JEDNO INSKI, DI A-ICA0oristi se za hale u kojima su potrebne dizalice male nosivna razliitim mestima u hali. Aa gl. nosae krova hale sezakai nosa po ijem donjem pojasu se kre e maka. !on

pojas tog nosaa je napregnut na globalno savijai lokalno savijanje od tokova, koji su na malom rastojan

se uzima kao jedna konc. sila. Aosai monoreja su stat. sist. proste grede oslonjene na krovne nosae. Pop. presek je najnormalni valjani & profil.Pri proraunu uzima se optere enje# jednakopodeljeno od sopstv. teinstaze, konc. optere . od make i tereta, horiz. opt. od bonog udara i o pravcu nosaa od koenja dizalice. !onja noica monterej staze se mor proveriti i na lokalno savijanje od pritiska toka.

c

!b

P" P"

P

P" P"

rast. tockova

P !b


14/31

:eza monterej staze za krovni nosa moe da se ostvari primenom obizavrtnjeva $male sile% ili visokovrednih, ili zavarivanjem pomo u poreetkastog nosaa u ijem sastavu je i monterej staza.

1+. UKRU3ENJA

Osnovna uloga postavljanja ukru enja i spregova je da obezbede stalakonstruk. u toku gra"enja i e(ploatacije, da obezbede stabilnost pritisnuel. konstr, da prime i prenesu sva horiz. opt. $vetar, sile bonih udara,koenja i seizmike sile%. To su elementi sistema koji se uvode da bi suinili stabilnim u svim ravnima. ?lementi koji se koriste za stabilizaciukljeteni stubovi, u jednoj ili u dve ravni, spregovi, okviri, portalnaukru enja, kruta jezgra, zidna platna i el. za pokrivanje i oblaganje halPoetnu analizu sprovodimo na prostornom sistemu < modelu u kojemobuhvatimo samo osnovne konstr. el $glavni nosa, stubovi%. Aa taj sapliciramo sva mogu a realna optere enja u prostoru. 'tvr"ujemo karaveliinu pomeranja pojedinih taaka sistema i proveravamo da li sudoputenim granicama u smislu prostorne stabilnosti, upotrebljivosti ,vrsto e i trajnosti. 2ko to nije sluaj konstr. se mora ukrutiti, pri emumenjaju konturni uslovi i krutosti pojedinih el. $gl. okvir ukljetimo i pove amo dimenzije%. ' proraun uvodimo i elemente pokrivaa i oblnjihovim stvarnim krutostima i vezama za konstrukciju. 5lede i korakuvo"enje spregova. Gilj stabilizacije je da se iskoriste nose i el. hale i napravi dobar izbor sistema za ukru enje, kako bi se za to kra e vremizvrila montaa. Pri tome se potuje princip o najkra em putu prenoopter. Aa izbor sistema za stabilizaciju utie i poloaj vrata i prozora uzidovima, broj i poloaj dilatacionih spojnica, nain montae...1/. S!REGOVIOsnovna uloga postavljanja ukru enja i spregova je da obezbede stalakonstruk. u toku gra"enja i e(ploatacije, da obezbede stabilnost pritisnuel. konstr, da prime i prenesu sva horiz. opt. $vetar, sile bonih udara,

koenja i seizmike sile%. To su elementi sistema koji se uvode da bi suinili stabilnim u svim ravnima.0)O:A& 5P)?FO:&Popreni krovni spreg < dijagonalama povezuje gornje pojaseve susednosaa sa ranjaama koje na njima lee. Tako formiraju reetkast nosa paralelnim pojasevima u krovnoj ravni. ovi spregovi su obavezni. 2korastoj. gl. nosaa ve e od ; m ubacuje se pomo ni pojasJunkcije ovog sprega su #


15/31

Prostorno povezuje susedne gl. nosae i time omogu ava prihvatanje supravnih na ravan gl. nosaa5manjuje duinu izvijanja prit. pojasnih tap. izvan ravni gl. nosaaOmogu ava pravilan geometr. oblik i laku montau nose e el. konst prima deo sile vetra na kalkanski zid5preg mora da bude oslonjen na krajevima na fiksne take koje su

nepomerljive u podunom pravcu krova.Postavljaju se uz sam kalkanski zid da prihvopt. vetrom koje se preko fasadnih stubova kalkanskom zidu prenosi na ovaj spreg. !uizvijanja prit. pojasa gl. nosaa zavisi od vr

ispune pop. krovnog sprega.

Poduni krovni spregovi < koriste se kada u podunim zidovima hale pfasadni stubovi $me"ustubovi%, koji se gornjim krajem osna ovaj spreg. Poto su me"ust. opt. dejstvom vetrom na poduni zid, to je pod. kr. spreg optereen reakcijama fasadstubova. 5istame je proste grede a oslonci su mu gl. stubov

gl. nosai hale. Jormira se od venanice i prve me"uro. uz dodavanjedijagonalnih tapova. Jasadni stub u podunom zidu treba da se poklapvorom podunog krovnog sprega. Ovi spregovi znatno smanjuju defogl. nosaa i pove avaju pop. krutost hale. 2ko u pod. zidu nema fasadnstub. onda je ovaj spreg konstruktivni.

1ontani krovni spregovi < obezbe"uju stabil. krovne konstr. tokommontae i povezuju sve el. krovne konstr. u jednu prostornu celinu i dr projekt. geometr. poloaju. 'gra"uju se u sredini hale ili u svakom tre e

etvrtom polju po duini hale u poprenom pravcu. Mtapovi montanosprega se dimenz. tako da je vitkostl -*

:ertikalni krovni spregovi < pove avaju prostornu krutost hale posebnovreme montae. ' zavisnosti od raspona hale, p

irini se mogu postaviti + ili vie vert. podunihspregova. 0rovni reetkast nosa treba da bude

autostabilan $teite je ispod a ne iznad oslonca%, jer u protivnom neo

pod. kr. sp.

ronj.gl. nosacn # l

f a s . s

t u b

. u

k a

l k . z

i d pom. pojas

gl. nosac

l l l lpod.kr.sp.

$%$

$%$neop&. vert. pod. kr. sp.

'


16/31

su vert. krovni spregovi. Ovi spregovi ne nose, ali smanjuju duinu izvdonjeg pojasa kada se javi siu e dejstvo vetra $kada je donji pojas pr

5P)?FO:& ' 02=0. &!'Horiz. spreg uz kalkanski zid < koristi se za hale visinve e od 3 m. Aa taj nain fasadni stubovi dobijaju

me"uoslonac koji im skra uje raspon. Ovaj sprugra"uje u visini gornjeg pojasa nosaa dizalicevidu reetkastog nosaa < za ve e raspone ili punog nosaa < manji raOvaj spreg se oslanja na vert. spreg u podunom zidu. 1oe da slui i k peaka staza, kada se preko reetkaste ispune postavlja rebrasti lim izatitna ograda uz ivicu. da bi se primilo vert. opt. od sopst. teine mor postaviti kosnici koji mogu biti prit. ili zateg. !imenz. se na srednju reakalk. stubova na dejstvo vetra na kalkan. Poloaj kalk. stubova mora d poklapa sa v. reetk. horiz. sprega uz kalk. zid da se u tapov. re. nos bi javile samo aksij. sile.

:ert. spreg u kalkanskom zidu < se ugra"uju kada se uz kalk.ne nalazi gl. nosa, a nekad se ugra"uje i kada on postoji da pove ala krutost kalk. zida naroito u seizmiki aktivno podruju. 'gra"uje se sa un. strane zidne obloge, tako da sspolja ne vidi. Ovaj spreg moe biti i samo montanog karaktera, kadada odri pravilan geometr. oblik kalk. zida u toku montae. Pojasni taovog sprega su fasadni stubovi u kal. zidu, vertik. fasadne rigle u kalk pa se dodaju samo dijagonalni tapovi. 2ko se predvi"a produenje hal budu nosti onda nisu neophodni ovi spregovi jer se uz krajnji gl. nosa je krut% postavlja kalk. zid. 2ko se ne predvi"a produenje hale, onda kalk. zid izbacuje ispred gl. vezaa za itavo polje i izvodi se posebna kalk. zida od sistema fasadnih stubova i rigli, koja nije dovoljno kruta svojoj ravni, pa joj se dodaju dijagonale i tako formiraju vert. spregovi

5P)?F ' PO!'NAO1 &!':ert. spreg u podunom zidu < postavljaju se ili u krajnjim poljima ilisrednjem polju sa un. strane zida, pa je spolja nevidljiv. 5lue za stabilnose e el. konst. hale u podunom pravcu. Postavlja se uvek u polju nalazi i pop. krovni spreg, zbog prijema reakcije pop. krovnog sprega iostvarenja krutog polja pri montai hale. 2ko se postavi u srednjem polomogu ava se slobodna dilatacija hale, a ako se postavi u krajnjim pol

'/2

pop.kr.sp

&or.sp uz kalk.zid

f a s

. s t .

u k

a l k

. z i d

.

'/2

kalk.zidu

fas.stubovi


17/31

to nije omogu eno, ali se ostavruje najkra i prenos sile vetra sa kalk. temelje.:ert. spreg u pod. zidu premaju i sputaju do temelja reakcije pop. krovsprega i horiz. sprega uz kalk. zid usled dejstva vetra na kalk. zid. Ajim

sputaju do temelja i seizm. sile u pod. prav Ajime se primaju i prenose do temelja i

podune sile od koenja dizalica tako da nij potreban poseban spreg za prijem sila koen5preg moe biti reetkast ili re"e okvirnog sistema. ' statikom pogleduovaj spreg je reetkasti konzolni nosa iji su pojasevi gl. stubovi ili glfasadni stubovi.

5preg za prijem bonih udara < prima bone udare dizalice, a naje eizvodi od rebrastog lima debljine * < 3 mm sa jednim pojasom od ' pro

ili ugaonika. !rugi pojas je gornji pojaskranske staze. 2ko je razmak pojaseva spregve i od + m onda se sa donje strane zavari

ukru enje od ugraonika, ili je ekonominije napraviti reetkasti spreg paral. pojasevima i sa ispunom od dijag. Preko reetkaste konstr. se poreviziona staza sa zatitnom ogradom.

2ko je razmak gl. stubova ve i od ; m, fasadni stubovi u pod. zidu seoslanjaju na spreg protiv bo. ud., koji smanjuju raspon fas. stubova. Ospreg prima pored sila bo.ud. i sile od uticaja vetra na pod. zid. 5tat. sovih spr. je prosta greda ili kontin. nosa, kada se mora postaviti horiz.u ravni donjeg pojasa na duini negativ. momenta, da bskratila du. izvij. prit. pojasa. 0od manjih razmaka gl.stubova koristi se ugaonik za spoljanji pojas, a za ve erazmake mora se izvesti poseban pojas < lak reet. nosa, koji je paralekranskoj stazi i povezan je za nju sa pop. ukru enjima. 0ran. staza, horspreg i re. pojasni nosa i pop. ukru enja ine konstr. celinu koja daje

prostornu krutost. 0ran. staza i re. pojasni nosa ne smeju biti me"us. povezani jer bi dolo do uvijanja, a pop. ukru . se zbog toga postavljasamo kod oslonaca kr. staze. 0od visokih limenih nosaa kranskih stazreetkastih kranskih staza i kod kranskih staza na otvorenom se moraju postaviti horiz. spregovi u ravni donjeg i gornjeg pojasa. a horiz. re.spregove u nivou gornjeg pojasa $spreg protiv bo. ud.% i u nivou don pojasa koriste se re. nosai sa istim poljima.

(reakc.pop.kr.sp.

reakc.&or.sp.uz.kal.

sprecena dilat.reakc.pop.kr.sp.

reakc.&or.sp.uz.kal.

n # l

g l . s

t u b

l

f a s a

d . s

t u b

g l . s

t u b

nosac dizalice


18/31

5pregovi za koenje < postavljaju se u sredini svakog dilatacionog blosu gl. stubovi ukljeteni samo u popr. pravcu, a u podunom deluju kao pendel stubovi. 5preg se dimenz.merodavnu silu, ili na silu koenja $+ pritiska tokova koji koe% ili na dejstvo udara dizalice u odbojnik. 1ou vidu re. konstr ili punog okvira.

5preg za koenje moe da se postavi samostalno ili u skl

vert. sprega u podu. zidu. Aajbolje re. je ako se nalazidirektno ispod kr. staze $sl. 6%, a vert. spreg u pod. zidu je nezavisna kda se ne bi javio ekscentric., jer se tad gl. stubovi moraju dimenz. nadopunsku silu. 0ada su spregovi za koenje povezani sa vert. spregom pod. zidu, spreg za koenje se postavlja u sredini hale i slui i za prijemkoenja i za sputanje do temelja reakcija pop. krovnog sprega i horiz.sprega uz kalk. zid.

12. STRESSED SKIN KONCE!T !ROJEKTOVANJAProjektovanje el. konstr. sistema $krovni pokrivai, fasadne obloge, po ploe me"usp. konstr% tako da mogu da prime ne samo sile upravne nravan, nego i u svojoj ravni, tj. sa mogu nosti sadejstvovanja u vidudijafragmi sa nose om konstr. hale se zove 55!. !ijafragme od profilisalimova bitno utiu na pove anje stabil. cele el. hale, a posebno prizis pojaseva nosaa na koje se neposredno oslanjaju. Aa ovaj nain se posutda mater. i kotanje izrade el. konstr. zgrade. >eline okvirne kostr postaju znatno kru e ako se uzme u obzir sadejstvo krovnog pokrivaaobloge, to se doskora nije radilo jer je uteda neznatna. Objanjenje n primeru krovnih dijafragmi od profil. limova, koji se odve tretira kao dkoja prima i opt. u svojoj ravni ako su ispunjeni odgovaraju i uslovi. .od prof. lima $kr.pokriva% se ponaa kao rebro limenog nosaa koji su krovnoj ravni, a oslonjen je na mestima vert. spregova. Pojase ovakvlimenog nosaa su ivine ronjae. )eakcije ovakvog lim. nosaa se predo temelja preko ukru enih kalk. zidova, a ostali nose i okviri mogu d

laki $- 8 utede%. Pomenuta vert. pop. ukru enja treba da su na razmirine hale kod konstr. sa jednovodnim krovom a -,* irina hale za dvovOsim kraknjih kalkanskih stubova i gl. stubovi mogu da budu lakiakokrovni nosa od profilisanih limova sadejstvuje u vidu dijaf. u prijehoriz. opt. koja se predaju krutim kalk. zidovima $opt. vetra na pod. fahoriz. sile od lakih dizalica7monoreja oveenih o krovnu konstr. i seizmu pop. pravcu%. !va naina primene sadejstva dijaf. sa nose .k#

pun reet spreg


19/31

dijafragme deluju same 7 kad je pop. nose i sistem izveden sa zglobnovezom krovnih vezaa i stubova. 5tabil. konstr. zavisi u potpunosti oddelovanja dijaf. u krovu.u saradnji sa nose im okvirima opt. se deli izme"u okvira i dijaf. propo

njihovim krutostima. 0oristi se kada su noseokviri ve e visine, sa dvovodnim krovovima

postoje ve a horiz. pomeranja u nivouvenanice.

18. G-AVNI NOSA9IPrimaju uticaje od krovne povrine, iz un. prostora $dizalice, podesti%dejstvo vetra na zidove, temp. i seiz. uticaje i prenose ih na temelje. On

pop. nose i sist. i ostavljaju se na jednakim rastojanjimam i me"usobno su paralelni. 0od pravoug. osnove hale seodre"enom rasteru usvajaju pop. gl. nosai koji mogu bitramovskog sistema $stubovi i rigla jedinstveno u sistemu

vezai $stubovi su konzolni a na njih se oslanja rigla. &zme"u i preko nosaa se postavljaju ronjae, nosai, obloge, kranski nosai i ukru e2ko je osnova kvadratna nosivi ramovi se postavljaju i pop. i poduno dobija se rotiljna konstr. sa stubovima po konturi. 2ko je osnova krunradijalno se postavljaju gl. nosai a po obimu stubovi. Gentralni prstenme"usobno povezuje uravnoteeni moment.Time se dobija prostorna rea moe se i kruto vezati pa se dobije prostorni okvir. Prostorni sistemi racionalniji

a gl. nosae jednobrodnih hala mogu se koristiti stat. sist.#sist. sa zglobnom vezom krovnih vezaa i stubovasist. sa pendal stubovima i pod. spregom za stabil.okvir na 6 zgloba sa ili bez zategeokvir na - zgloba sa ili bez zategeukljeteni okvir

&zbor tipa gl. no. zavisi od raspoloive tehnologije radionike izrade,transporta, montae. Ove el. treba imati u vidu ve pri izboru dispozickada se analiziraju sve faze $izrada, transport i montaa% u tehnikomekonomskom smislu. 0oriste se hladno oblikovani profili koji dominirasvetu u odnosu na toplo valjane. Fl. nos.mogu biti puni nosai $limenizavareni% ili reetkasti ili kombinovani. :utama se pove ava mom. inako su one nerac. idemo na promenljiv mom. inerc.

ukruceni kalkan ukruceni kalkan

ronjace

gl.nos.

prsten


20/31

>esto se projektuju viebrodne hale, to zavod funkc. obj. 2ko spajamo objekte ije kon

imaju bitno razliitu krutost moramo da obezbedimo nezavisnost objek!va sist. razliitih visina i krutosti ne trebaspajati krutom nego poluzglobnom vezom.

/edan od bitnih aspekata projektovanja gl. nosaa je konstr. oblikovanjosnova slue njihovi prethodni proraun kojima odre"ujemo dimenzijeodnose konstr. elemenata, a istovremeno sagledavamo uslove transportmontae. 1oramo odrediti mesta i tip nastavka, a na mestima ma(. uticaoni se izbegavaju. Mto vie treba da se ide na predmontau. Po praviluradionici se spajaju zavarivanjem a na montai zavrtnjevima.

1:. OKVIRNI SISTE0I JEDNOBRODNI, ,A-A G-. NOSA9I>esto se koriste za gl. nosae hala, a karakterie ih kruta veza rigli sastubovima. Aa ovaj nain kruto vezana rigla je elastino ukljetena ustubove, ime su smanjeni mom. savij. u rigli koj ase moe izvoditi samanjim mom. inerc. Time se samnjuje i ugib rigle pa e moe koristiti ive e raspone. 5tubovi su izloeni ve im mom. savij. i norm. silama. Osist. se rade u vidu ukljet. okvira, okvira na - zgloba, okvira na 6 zglomogu e kori . zatege. globno oslanjanje stubova na temelje je jednostavnije i jeftinije za fundiranje nego ukljeteni stubovi. Aajboljaefikasnost okvir. sist. se postie pri manjim nagibima krova. 0od okv.sistem. se javljaju znaajne horiz. reakc. i od samo vert. opt. Aajjednosokv. sist. imaju rigle i stubove od istih punih valjanih ili limenih nasaa pogodni su za male raspone. >esto se koriste i vute, a kod velikih raspokoriste razliiti profili za rigle i stubove sa ve im vutama da bi seoptimizirao pop. presek.

Okvir na 6 zloba < stat. odre"en nosa pa jeneosetljiv na neravnomerno sleganje i rotactemelja pa se mogu koristiti i za hale na lo

tlu. &zvode se od punih ili reet. nosaa, a sistemomogu ava brzu montau. Horiz. sile se mogu prihvatiti zategom u nivou ugla okvira ili u nivou oslonc'troak el. je ve i nego kod okvira na - zgloba ili ukljetenog.Okvir na - zgloba < jednom stat. neodr. sist. i mogu biti puni ili reetkakombinovani. Primenjuje se i za dobra i za loa tla jer se u njemu javljmali dodatni naponi od eventualnog sleganja i rotacije temelja. Povoljnza dizalice male nosivosti, do +-,* t. 'troak el. je ve i nego za nose u

nerac. vuteprom.mom.inerc

rigol zaodvodnju

nepovoljnooper.stub

detalj

ploca

2 stuba

zglob

nerac. vuteprom.mom.inerc

zatega

zatega

pun reetka


21/31

konstr. od ukljetenih okvira ali se dobijaju manje dimenz. temeljnih st bez komplikovanih sist. za ankerovanje. 1ana je neto manja krutost u pravcu.'kljeten okvir < ravnomernije se raspodeljuju uticaji od momenat sav. ceo okvir i znatno se smanjuje horiz. pomeranje pri dejstvu horiz. opt. ako postoje dizalice u hali%. 0oriste se za dizalice ve e nosivosti. Potr

znatno ve i temelji za prijem mom. uklj., a ankerovanje je komplikova5ist. je 6 puta stat. neodre". pa se primenjuje samo kod dobrog tla jer nveliki dodatn naponi pri pomeranju i rotir. temelja. Obino se rade kaonosai, a mogu biti i re. i kombinov.$puni stubovi, re. rigla%. 'troaknajamnji.

1;. VI EBRODNE ,A-E G-AVNI NOSA9I'potreba stubova u unutranjosti hala i podela hale na vie brodova jeekonomino jer se el. nos. konstr. !obijaju manjih dimenzija pa je uk. 'u potronji el. znatna u odnosu na jednobrodne. Pop. presek zavisi odzahteva slobodnih povr., nosivosti dizalica, naina odvodnje vode sa kosvetljenja u sredinjim brodovima. 4rodovi hala po ir. i visini mogu brazli. dim. 0od uskih hala i kod hala koje se ne greju i nemaju termoizkrovu se koristi spoljanji sist. odvodnje, au irokim viebr. halama se unutranja $cevima kroz unutranjost, pored stubova direktno u kanal5tat. odr. sist. se primenjuju kod tla loe nosivosti.

1ogu da se rade kao puni, reet. ilikombinovani sistemi. ahvaljuju i ve em b

stubova u pop. pravcu imaju bitno ve u jrutost od jednobrod. hala, to bitno za pravilno funkc. dizalica. >esto se rade reetkasti krovni vezaisu zglobno vezani za re. ili pune stubove i dodaje im se aneks i to jednostrani ili dvostrani $oni daju dodatnu krutost gl. nosau%. )ade senosai sa krutom vezom izme"u stubova i krovnog vezaa. 0od hala sadenivelisanim krovom, uz anekse i uz svetlarnike javlja se problemnagomilavanja snega, to se mora uzeti u obzir pri stat. prora.

1=. G-AVNI VE A9I5u horiz. delovi $rasponski delovi% glavnih nosaa u sluaju da se ovikao autonomni delovi. Ovde uglavnom svrstavamo reetkaste sisteme zavisnosti od materijala i tehnologije izrade mogu biti # punozidni, re) nosai, nosai izra"eni od valjanih ili hladnooblikovanih profila, nosaokruglih pravougaonih ili kvadratnih cevi, sa asti, okrugli ili okvirni n

rigol za

odvodnjunepovoljnooper.stub

detalj detalj

ploca

2 stuba

zglob


22/31

1?. DETA-JI OB-IKOVANJA OKVIRNOG SISTE0A:eza moe da se ostvari zavarivanjem ili zavrtnjevima. Aajjednostavnij

varijanta oblikovanja vorova je sueonimzavarivanje. !rugo reenje je ugaoni spoj < postavlja se eona ploa za koju ugaonim

avovima zavrimo riglu i stub. 1oe da sekoristi i tre a varijanta uputeni ugaoni av $' ili : av%, koji se mora paljivo primenjivati.:eza vert. stuba i trapeznog nosaa koji se oslanja na stub moe biti kaoslici gore. ' noici stuba se postavi ukruta, a noica rigle se proiri radi veze $zavari se celim obimom%.

Postoje i veze sa zavrtnjevima gde se umesto jedne eone plokoriste - koje se me"usobno spajaju zavrtnjevima, obinim ili Aije doputeno koristiti u jednoj vezi zavarivanje i obine zavzbog njihovih razliitih krutosti, ali se mogu kombinovati ::

zavtnj. i zavarivanje. Aa slici su dati i temeni detalji. Prvi sluaj je sauputenim sueonim avom, drugi detalj je sa eonom ploom, za kojuugaonim avovima zavarene obe strane, a tre i detalj je veza sa zavtnji sa - eone ploe.0od reetkastih nosaa mogu da se koriste prostorne cevne konstr. sa v

pomo u vornih sfernih tela. 1oe se primeniti veza cev na cev ili sistem sa vornim limovima. 0odveze cev na cev ako postoje nulte vertikale, one se mogu zavartiti nadijagonale ako nema dovoljno mesta, ili se vert. direktno zavari za hor pa se tek onda oblikuju dijagonale $ako vert. prima ve e uticaje%. 0osa v. limovima v. lim mora da pro"e kroz cev i da se sa obe strane zaOslonjaki detalji < kruni presek se oslanja na stub $slika dole% Aastavljanje cevi istog prenika moe da seradi +% sueonim zavariva-% ubaci se jedan uloak od cevi manjeg prenika7muf i sa - ugaona zavari cev za muf ili 6%ubacimo jednu ili - eone ploe i cev zavarimo

nju. Aastavak cevi razliitog prenika radi se sa eonom ploom. !imenastavaka su razliite za prit. i zategnute cevi.

suceono

ugaoni

uputeni ugaoni

kosilim

ukruta

stub

rigla

presek

ukrute

)ma#

dmin*+,

2, mm

stub stubmuf


23/31

+@. STUBOVI5tubovi su nose i el. koji primaju preteno vetr. opt. Pored aksij. sile p

javljaju se i mom. savij $kod okvira i

ukljetenih stubova sa zgobno oslonjenimkrovnim vezaem%. )azlikuju se aksij. opt$pendel stubovi% i ekscentr. opt. $istovremdejstvo mom. sav. i aksij. sile% 1ogu i pop pres. stubova su dati na slici levo. !ispoz.

stubova se moe formirati i u zavistonsti od pojoaja kranskih staza $sdesno%.

0od zglobne veze raspored ankera zavisi od konturnih uslova stuba na vezivanja. Mto je krak ankera ve i, to je mom. sav. ve i pa treba to vme"usobno razmaknuti ankere, to moe dovesti do problema lokalnogsavijanja leine loe. 'kljetene veze mogu da prime mom. oko osovinsam stub se zavri leinom ploom koja ima ve u povrinu od samogi koja ima reaktivne normalne napone.:eza stuba i temelja moe biti #Pomo u ankera ugra". u beton temelja < Problem kod ugradnje ankerouvanje njihovog poloaja nakon betoniranja pa se koristi ablon od t

lima istih dimenz. kao leina ploa sa otvorima za ankPomo u ablona odre"ujemo me"usobni i osovinski poankera. )aspored ankera u odnosu na leinu plou zavi

od eljenog konturnog uslova $slika# ako eliko da oko ose imamo zvezu aoko ( ose ukljetenje, ili ako elimo ukljetenje oko obe ose.2ko je dubina temelja manja od ls moe se promeniti oblik ankera AQankeri. )astoj. ankera do kraja le. ploe, njihovo me"usob. rastojanje rastoj. do tela stuba se daje po pravilima za raspored zavrtnjeva. =e. p

je opt. reaktivnim pritiskom koji odgovara kontaktnom naponu izme"ui betona, i optere ena je aktivnim silama iz ankera. )aunamo je poteoriji elasti. pojednostavljeno sa dimenzijama a ( b i smatramo dslobodna po obodu. )ezultat analize je debljin aploe koja je bi trebda bude ve a od 6 mm. 2ko je osnova ploe i optere . veliko rad

ukru enje ploe koja se vezuje za dno stuba. Ovim smo le. plou pod9 dela dimenz. aE-, ije spolj. ivice smatramo dlobodno oslonjenim, a ukljetenim. !eo ploe ispod stuba je opt. samo reaktivnim opt. adrugi

punozidni otvoreni punozidni zatvoreni reetkasti

punozidni otvoreni

punozidni zatvoreni

reetkasti

spr. zaprijem boc.sila udara

#

-

# lstemelj

cel. klin

kontrolna matica ipodlona plocica

leina plocapodvlakaod malteravisoke cvrst.deblj. 0 cm

a

ab

teite


24/31

ima aktivnu silu od ankera i reakt. opt. Ova ukru enja su zavarena za sza le. plou a pove avaju i krutost stuba pri njegovom dnu, imeomogu ujemo postepeno unoenje presenih sila iz stuba u temelj kojiznatno kru i.

Pomo u ankera zakaenih za anker kutiju < 2ko se postoje jako velike

ankerima neophodno je pove ati njihovu nosivost u zoni temelja, to s postie uvo"enjem anker kutije, npr. od = il-' profila. ' telo temelja se ubetonira ankerkutija koja prima reakcije ankera prekolokalnog optere enja R b C $okomito%. 5rednji

deo ostaje prazan u izgubljenoj drvenoj ili metalnoj oplati, a kroz njegauvlaimo ankere i kaimo ih za ankerni nosa. Tu ipljinu zapunimositnozrnim betonom nakon montae konstrukcije. Pri tome ne raunamathezionom nosivo. ankera. !rugo reenje je da se anker nosa pravi o prof., a sam anker kao eki , ija druga prokekcija ima istu irinu kao

Pomo u trna < 0oristi se kada sa stuba na temelje moramo da prenesemo veliku horiz. reakciju, tj. transverz. silu. Trn mda bude krunog ili pravougao. oblika i obino se izra"uje zavaza donju stranu leine ploe uz naleganje na otvor kojeg ostavljamo utemelju. Prenos tranv. sile vri se lokalnim pritiskom n abeton po eonostrani trna. Ovo reenje je slino aici kod montanih betonskih stubo

'zi"ivanjem < Telo stuba se ubetonira u temelj a prenos reaktivnih sila bazira na atheziji izme"u elika i brtona, koja prima vertreakciju, dok se horiz. sila i mom. prenose lokalnim pritiskoeone strane stuba. Ovo je najlaki ali i najloiji nainankerovanja a problemi se javljaju jer je teko centrisati stubzadrati njegov poloaj $posebno u visinskom smislu% bri betoniranjuObino se u polustvrdnutoj betonskoj masi vri naknadna korekcija po

stuba, to slabi atheziju :remenom dolazi do skupljanja betona temelja,u eliku toga nema, pa se betonska masa odvaja od elinog profila inaruava se princip sadejtva stuba i temelja. Ovo se moe donekle popako se na stub zavari ve i br. = profila koji lakalno proimaju beton.'zi"ivanje se moe koristiti kod stubova ograda ali ne i kod stubovaozbiljnih inenjerskih konstrukcija.

ankeri

1 b 1 b

anker

trn

temelj


25/31

+1. TE0E-JI0od ve ih rastera se obino koriste temelji samci, ija donja kota funddolazi do tla dobre nosivosti. 5amci mogu biti 24 ili betonski.Feomehaniari daju podatke o nosivosti i stiljivosti tla. Obavezno se

moraju izvriti naponska i deformacijska stanja5em uslova nosivosti treba zadovoljiti i uslov

upotrebljivosti, tj. proveriti veliinu sleganjatemelja u apsolutnom iznosu i diferencijalna

sleganja susednih temelja u odnosu na temelj koji je suprotan u popresmislu. Ovu razliku treba dovesti u korelaciju sa doputenim sleganjimkranskih staza, fasadne obloge $pogotovo ako se radi o staklu%. 5eizmtalas moe da se rasprostire u bilo kojoj ravni konstr. Temelji fasadnogse me"usobno spajaju temeljnim gredama na kojima se moe utedeti araunaju kao temeljne grede na elastinoj podlozi. Pri distribuciji seizmsila u ravni temelja se javlja problem jer po propisu svi el. temeljne komoraju da budu me"usobno povezani bar u - ortogonalna pravca. 2 akoraspon hale 6 m ili vie, postavlja se pitanje adekvatnih dimenzija temgrede i duine koja spaja - nasuprotna temelja samca. !o duine +* m sstavljaju vezne grede a preko +* m se vri amnestija za popreni pravadelovanja seizmikih sila. 5a poprenih strana temelj samca se moe izamena materijala i nabijanje sa to ve im modulom stiljivosti. 0odobjekata manjih dim. se moe koristiti kontra ploa ojaana sistemom ili zidova na koje se dalje produava elina konstr.

++. OSVET-JENJE ,A-ETrebalo bi da se obezbedi oko 38 tnasparentnih povrina za prirodnoosvetljenje, ali nivo osvetljenja pojedinih hala se mora prilagoditi tehnologiji proizvodnje u datoj hali. Ponekne moe obezbediti dovoljno prirodnog svetla pa se kovetako. ' halama velike irine a male visine se ne mo

obezbediti dovoljna kol. prir. svetlosti ni kada se uzme - 8 transparent povrina na pod. fasadama. Tada se koriste krovne kupole ili svetlosne

' 2 3, m

tem. fasadnogstuba

samac

zbijeno izamenjeno

4


26/31

da bi svetlost direktno dolazila do radnog mesta. !obro reenje osvetljehale mora da obezbedi prijatan prostor, odrav. higijene prostora, da smnaprezanje oka i nesre e pri radu. )adi se proraun osvetljenja, a dobijrezultati utiu na visinu prostorije, veliinu svetlosnih otvora i njihovraspored i orjentaciju u odnosu na strane sveta $najbolje prema severu5tari sistem K5H?!L krov kod viebrodnih hala se vi

ne koristi zbog oteanog odravanja isto etransparentnih povrina i nagomilavanja snega uvalama $spreava fiziki prolaz svetlosti i dovodi u pitanjevodonepropusnost uvale usled smrzavanja i topljenja snega%. 'glavnomkoriste svetlosne trake i prozori $sa pokretnim i nepokretnim krilima%lanterne i svetlosne kupole. 5vetl. trake i kupole se postavljaju u irinirazmaka ronjaa, jer su tu ve formirani oslonci. 5v. kupole imaju domehan. svojstva i otporne su na atmosf. uticaje, a slue i za provetravaravnomernu raspodelu dnevnog svetla. Aa spoju krovnih pokrivaa i kmora biti dobro obra"en detalj. Prozori mogu biti hermetiki zatvoreni postoji kondicioniranje vazduha% ili se mogu otvarati. Pre su se koristviekrilni prozori a sad jednokrilni sa ugra"enim termoizolacionim stak=anterne se koriste kod hala gde nije potrebno osvetljenje velikog kvalaslue i za provetravanje. 1ogu biti pune i reetkaste po konstrukciji, a preseku traougaone, trapezaste ili pravougaone. 1ogu se postavljati poduno, popreno ili kao pojedinani el. na krovnoj konstr.

+/. E-E0ENTI A KO0UNIKACIJUTu spadaju vrata, stepenita, pokretne trake, liftoviS a normalni tehnorad objekta mora se obezbediti pouzdana i kvalitetna komunikacija, toveliki procenat od ukupnog ulaganja.:rtata < pre su se radila sa mehanikim otvaranjem, gde su se javljali problemi sa funkcionisanjem i odravanjem. &splativo je raditi vrata sili hidraulikim pogonom, koja su dobro zaptivena, pa je gubitak toplo

manji. !imenzionisanje vrata kroz koja prolazi transport tokom proizvoradi se na osnovu gabarita transportnog sredstva $viljukar, kamion, vo0lizna vrata velikih dimenz. se uglavnom koriste kod skladita, a u pregradama izme"u pojedinih odeljenja i na spoljnim zidovima se koridvokrilna igraju a vrata, zbog mogu nosti otvaranja u oba smera. Tamse jako esto ulazi i izlazi koriste se termike zavese $prolaz se ostavislobodan, a u njegovu ravan se emituje topao vazduh koji predstavlja barijeru izme"u - prostora koja prolaz spaja%. 0od stalnog prolaza vilj

snegneosvetlj. sa

velikimprozorima


27/31

moe se koristiti i trakasta gumena zavesa, koju vozilo razmie posle prolaska zavesa se ponovo sama sklopi.5tepenita < uobiajeno je da se prave od - ' profila ugra"ena ili ankeris

u zid, a izme"u njih se formiraju gazitaoslonjena na = profile uz kori enje limova

koji su hrapavi na povrini gazita.

5piralno stepenite sa sredinim stubom se koristi za spajanje prostorijse nalaze jedna iznad druge i kada treba zauzeti najmanje prostora. 0odstep. obavezno se postavlja ograda min. visine cm, koju ine vert. srukohvati i el. ispune. a izlazak na krov hale, revizionu stazu krana, pse koriste penjalice, koje mogu biti stoje e ili vise e. Penjalice koje suos * m moraju imati le"obrane < le"na zatita.

+2. I RADA KONSTRUKCIJAa ceo proces izrade konstr. bitne su faze # radionika izrada, transpor

montaa, zatita i prijem konstrukcije. &zrada metal. konstr. je proces metala prema izvo"akoj projektnoj dokumentaciji, koju priprema projili izvo"a radova uz overu projektanta. ' ovom procesu treba da uestvtim gra"evinskog konstruktera i mainskog tehnologa. =istovi sa nacrtsvake pojedinane pozicije sa tehnolokim opisima predstavljaju deodokumentacije koji moe izraditi izvo"a da bi olakao radioniku izraskup takvih listova nije izvo"aki projekat.RADIONI9KA I RADA1oe se obavljati u pogonu koji ima atest o podobnosti za izradu metalkonstr. 2test se izdaje na osnovu uslova # zatvoren proizvodni pogon,odgovaraju a i atestirana oprema za mainsku obradu i zavarivanje,atestirani zavarivai i min. - zaposlena inenjera specijalista za zavari2test se mora obnavljati svake - godine, ukljuuju i i promenu opreme)adionika izrada se vri na osnovu overene izvo"ake dokument.$od sodgovornog projek. i revidenta%. &zvo"a je obavezan da pregleda do po kojoj izvodi konstr. i uoene nedostatke da reklamira, jer e u proti

morati da preuzme odgovornost za sve greke i njihove posledice. 5amradioniku izradu paralelno sa njenim tokom mora da prati pripremaelaborata o radionikoj izradi koji sadri # ateste osnovnog mater, dodmater., ateste o kontroli zavarenih spojeva $za svaki se oznaeni zavarkoji ga je radio%, atest zavarivaa < uverenje o onom delu antikoroziozatite koja je ura"ena u radionici, izvetaj o predmontai $ukoliko je predvi"ena projektom%, zavrni izvetaj o prijemu konstrukcije koji jeistovremeno i saglasnost za njen transport.

zid zid


28/31

TRANS!ORT < osnovni principi #Poloaj el. treba da odgovara kontrolisanim statiik uslovima kako ne dolo do naruavanja nosivosti i stabilnosti pri transportu.Pakovanje i obeleavanje el. tako da se sprei njihovo ote enje ilieventualno gubljenje $sitni el. u sanduke%. svaki el. mora da bude obe prema poziciji izvo"akog projekta.

!imenzije komada se moraju uklopiti u transportne gabarite zavisno odtransporta $vagoni, kamioni, kontejneri, brodovi, helikopteri, transportavioni%)edosled transporta mora da se uklopi u redosled montae1ere zatite pri utovaru i istovaru moraju biti obezbe"eneO transp. se obavezno mora razmiljati na poetku posla, i pre poetkasamog projektovanja jer je ogromna razlika u ceni transporta el. brodohelikopterom, to moe da donese i veliki finansijski i vremenski gubit0ONTA


29/31

2ntikoroziona zatita 20 < Aajbitnija je dobra priprema povrina, bilomehani. putem $metalne etke montirane na rotacionim mainama% pneumatskim i enjem 7 peskarenjem $mlazom vazduha u kome se nabraziv7npr kvarcni pesak%. Pre toga treba izvriti odma ivanje pov0onstrukcija koja je odma ena i oi ena ne sme stajati due od -9 a bez nanoenja prvog temeljnog premaza jer korodira ak i uslovima pr

vlanosti. On se obavezno nanosi u radionici. 5lede + ili - dodatna slozavrni sa eljenom nijansom. Ove boje moraju biti me"us. kompatibilistog proizvo"aa, a slojevi su obino debljine 9 73m m. Preporuuje se dsvaki premaz ima drugu nijajnsu boje kako bi se kontrolisalo da li je stnaneeno npr. 9 sloja. Aijansu poslednjeg premaza odre"uje projektant)anije se smatralo da na gradilitu treba nanositi osnovne i zavrni premali najbolje je u radionici premazati sve osim zona spajanja a na gradiosamo popraviti event. ote ena mesta.Protivpoarna zatita < !eli se na preventivnu i neposrednu. Preventivn podrazumeva ugradnju sistema dojave poara, gra"enje objekata u viecelina me"usobno povezanim negorivim zidovima i vratima, ugradnju za automatsko gaenje poara, kori enje mater. koji tee gore. Posebadodatak u evrokodu 6 se bavi proraunom 1.0. na poar. Aeposredna z# oblaganje konstrukcije termootpornim materijalima $termiki malterrabic mreom u sloju - cm%, ili bojenje konstr. ekspandiraju im bojamvisokim temp. sloj boje deblji od +m m ekspandira i stavra plih < slojvazduha izme"u boje i osnovne kostr. titi osnovni materij. od daljeg pove anja temp, dve dok se taj mehur ne probije. Po atestu proizvo"amoe da traje 6 7+- minuta, kada osnovni mater. postaje direktno izlvatri%. Gilj je da se ne dopusti temp D 73 na kojoj se elik topi ikristalnu strukturu koja usled nepravilnog gaenja dobija haotinu struTime elik dobija potpuno drugaije mehani. karakt. Ova zatita je jakskupa, tako da uobiajenu cenu 20 $*7+*8% od cene konstr pove av6 7* 8.!RIJE0 KONSTRUKCIJE < Podrazumeva da je gotov projek. izvede

stanja, elaborat tehn. izrade, podaci o geodetskim snimanjima i drugimkontrolama, uverenje o kvalitetu 20 i vatrootporne zatite i elaborat oispitivanju konstr. $ukoliko je traen propisima ili ga trai projektant%


30/31

1. FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE+. INDUSTRIJSKE ,A-E I SK-ADI TA/. STA0BENE I JAVNE GRADE2. O!TERE3ENJA U VISOKOGRADNJI*. KONSTRUKTIVNO OB-IKOVANJE I !RORA9UN:. KROVNI !OKRIVA9I O OB-OGE;. RO NOSA9I?. KRANSKE INE1@. ODBOJNICI11. 0ONOREJ STA E NOSA9I JEDNO INSKI, DI A-ICA1+. UKRU3ENJA1/. S!REGOVI12. STRESSED SKIN KONCE!T !ROJEKTOVANJA18. G-AVNI NOSA9I

1:. OKVIRNI SISTE0I JEDNOBRODNI, ,A-A G-. NOSA9I1;. VI EBRODNE ,A-E G-AVNI NOSA9I1=. G-AVNI VE A9I1?. DETA-JI OB-IKOVANJA OKVIRNOG SISTE0A+@. STUBOVI+1. TE0E-JI++. OSVET-JENJE ,A-E+/. E-E0ENTI A KO0UNIKACIJU


31/31

+2. I RADA KONSTRUKCIJA+8. A TITA KONSTRUKCIJA

Documents

Metalne II Teorija