...Meteoroloxka opservatorijaNovi Sad

11. jun 2008.

.

Istorija meteoroloxkih merea u gradu

Klimatske karakteristike Novog Sada

Svakodnevni produkti

Raspodela padavina nad Vojvodinom

Urbana klima Novog Sada

Trenutni projekti

1

1 Istorijat meteoroloxkih merea u Novom SaduIstorijat merea meteoroloxkih podataka na podruqju Novog Sada je dug i neo-

biqan, sa stanovixta istorije priliqno zanimiv, sa stanovixta meteorologije priliqnonepopularan, ali je veoma suptilno pratio i osetio kako su se na ovim prostorimatokom proxlog veka meali vlast i psovka.

U dosijeu Meteroloxke opservatorije na Petrovaradinskoj tvravi ostao je tragda su prve zabelexke o vetru, oblaqnosti i pritisku u Novom Sadu prikupane izmeumaja i septembra 1860-e godine. Qetrnaest godina kasnije, 1874-e godine mere se os-novni meteoroloxki parametri: temperatura, relativna vlanost, pritisak, oblaq-nost i padavine. Merea su vrxena kontinuirano od 1875. do 1886. godine, ponovo suobnovena 1894. godine, da bi poqetkom veka, zajedno sa monarhijom, polako propadala...

Posle I svetskog rata rad meteoroloxke stanice na Petrovardinskoj tvravi os-novala je Meteoroloxka sekcija pri Ministarstvu vojske i mornarice Kraevine Ju-goslavije 30.10.1923. godine. Tih godina, u gradu poqiu sa radom jox dve stanice:jedna na lokaciji Jodnog kupatila (1925-1931) i u Gradinarskoj xkoli (1925-1926).Pred rat, 1940-te, merea se sa Petrovaradinske tvrave sele na aerodrom ( danaxeavijatiqarsko nasee), gde iako veoma nesistematska, opstaju sve do 1951. godine. Uisto vreme metoroloxka sluba Maarske, obnava rad stanice na Petrovradinskojtvravi, od aprila 1942. do avgusta 1944.godine.

Na lokaciji Rimskih Xanqeva, gde se i danas nalazi GMS RHMZ-a, Meteoroloxkasluba FNRJ pokrenula je rad sinoptiqke stanice 01.01.1948-e godine. Od marta 1947-e do kraja 1948-e ova sluba odrava i rad stanice na Petrovaradinskoj tvravi,meutim 31.03.1955-e u okviru Meteoroloxke opservatorije RHMZ srbije, GMS se selina Petrovaradinsku tvravu, dok se na Rimskim Xanqevima merea vrxe po speci-jalnom programu agrometeorloxke stanice u okviru Instituta za ratarstvo i kate-dre za meteorologiju Pooprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Marta 1978 godine,GMS se ponovo vraa na Rimske Xanqeve, a od leta 1992-e godine na Petrovaradin-skoj tvravi je, u okviru Pokrajinskog hidrometeoroloxkog zavoda, stanica radila poklimatoloxkom programu.

Da bi za potrebe meteorologa ova istorija bila xto preglednija prikazaemo jejox jednom kratko:

RIMSKI XANQEVI ( = 45o20, = 19o51,Hs = 86m)Period: Program rada:

. 01.01.1948 do 31.03.1955 GMS i OMS

. 01.04.1955 do 28.02.1978 OMS i AMS po posebnom programu

. Pooprivrednog fakulteta

. 01.03.1978 do danas GMS i OMS i AMSPETROVARDINSKA TVRAVA ( = 45o15, = 19o52,Hs = 132m)Period: Program rada:

. 01.10.1923 do 31.12.1939. Sinoptiqka (bez svih termina)

. 01.01.1940 do 31.05.1942. Prekid

. 01.06.1942 do 31.08.1944. Podaci ne pripadaju RHMZ-u

. 01.09.1944 do 28.02.1947. Prekid

. 01.03.1947 do 31.12.1948. OMS

. 01.01.1949 do 31.03.1955. Prekid

. 01.04.1955 do 28.02.1978. GMS i OMS

. 01.03.1978 do 01.08.1992. OMSGMS- Glavna, OMS- Obiqna meteoroloxka, AMS- Agrometeoroloxka stanica.

2

2 KLIMATSKE KARKTERISTIKE NOVOG SADA

TEMPERATURA:Najtoplija godina: 2000. sa sredom temperaturom 13, 0oC.Najhladnija godina: 1956. sa sredom temperaturom 9, 5oC.Najtopliji mesec: avgust 1952. 25, 1oCNajhladniji mesec: februar 1954. 7, 2oC.Najtopliji dan: 2. jul 1950. 33, 4oCNajhladniji dan: 24. januar 1963. 22, 8oCApsolutni maksimum temperature vazduha: 41.6oC ( 24.jul 2007)Apsolutni minimum temperature vazduha: 30.7oC ( 24.januar 1963)

.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Mesec u godini

0

2.5

5

7.5

10

12.5

15

17.5

20

22.5

25

27.5

30

tem

pera

tura

[ *

C ]

Srednje mesecne temperature prosek 1971-2000 godinaSrednje mesecne temperaure 2007-me godine

SREDNJE MESECNE TEMPERATURE VAZDUHANOVI SAD - godina 2007

Najvixe ledenih dana, 47, imala je 1987 godina.Najvixe tropskih dana, 64, bilo je 2003 godine.Najvixe tropskih noi, 8, imala je 2000 godina.Najvixe ledenih dana, 26, imali su februar 1956 i januar 1964.Najvixe tropskih dana, 28, imao je avgust 1992.Najvixe tropskih noi, 4, imali su juni 02 i 03, juli 57 i 00 i avgust 92 i 99.

VAZDUXNI PRITISAKSredi godixi pritisak, za posledih 30 godina, varira u intervalu: od 1005, 6mb

1981 do 1008, 5mb 1989 i 1993 godine.

RELATIVNA VLANOSTSreda godixa relativna vlanost bila je najnia 2000-e godine 68%.Sreda godixa relativna vlanost bila je najvixa 2002-ge godine 87%.

3

Najvixe dana sa relativnom vlanoxu ispod 30%, 43 dana, bilo je 1952.Najvixe dana sa relativnom vlanoxu preko 80%, 168 dana, bilo je 2005.

OSUNQAVAEGodina sa najvixe sati direktnog sunqevog zraqea bila je 2000 sa 2520 sati.Godina sa najmae sati direktnog sunqevog zraqea bila je 1980 sa 1715 sati.Najosunqaniji mesec bio je juni 2000 godine sa 370 sati.Najmae sunca imao je januar 1997, 16 sati.

OBLAQNOSTNajvixe vedrih dana imala je 2000 godina: 100 dana.Najvixe tmurnih dana imala je 1972 godina, 135 dana.

PADAVINE

.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12meseci u godini

0

25

50

75

100

125

150

Mes

ecne

sum

e pa

davi

na [

mm

]

2007 godinaprosek 1971-2000. godina

Mesecne sume padavina Novi Sad 2008 godina

KIXAGodixi maksimum: 999 mm u 2001 godini.Godixi minimum: 288 mm 2000 godine.Maksimum meseqni: 237 mm juna 2001 godine.Minimum meseqni: oktobar 1961-e, bez padavina.Dnevni maksimum je 91,6 mm zabeleen 10-og jula 1967 godine.Najvixe kixnih dana u godini, 154, bilo je 1979-e.Najmae kixnih dana u godini, 85, bilo je 2000-e.Najdui niz dana bez kixe, 55, bio je od 11.septembra do 4. novembra 1961 godine.

4

SNEGNajvixe dana sa snenim padavinama, 49, bilo je 1969 godine.Najmae dana sa snegom, samo 9, bilo je 1989 godine.Najvixe dana sa snenim pokrivaqem: 83, zabelaeno je 1962 godine.Najmae dana sa snenim pokrivaqem: 1972 godine nije bilo snenog pokrivaqa.Maksimalna visina 62 cm,bila je 19. februara 1984.Najdui niz dana sa snenim pokrivaqem: 72 dana (13.12.1963 do 22.02.1964.)

.

. MAGLA

. Najvixe dana sa maglom imala je 1980 godina, 57.

. Najvixe dana sa maglom bilo je u decembru 1998, 19 dana.

. GRMAVINA

. Najqexe je grmelo 1975 godine, ukupno. 45 dana.

. Meseci sa najvixe grmavine bili. su: juni 1954 i avgust 1975 sa po 17. dana.

GRADNajvixe dana sa gradom bilo je 1976 godine, 5 dana.Meseci sa najvixe grada bili su juni 1967 i april 1976 sa po tri dana.

.

5

3 SVAKODNEVNI PRODUKTI

Na RIMSKIM XANQEVIMA se vrxe sledea merea i osmatraa:

Svakog sata se vrxe merea i osmatraa po programu GMS Tri puta dnevno, po lokalnom sunqevom vremenu, vrxe se merea OMS Tri puta dnevno, meri se temperatura zemixta na 7 dubina Tri puta dnevno, meri se gradijent temperature povrxinskog sloja atmosfere

.

U jutarem klimatoloxkom terminu meri se gradijent minimalne temperature U 07 i 19 sati, meri se i obrauje isparavae po ispariteu klase A Uveqe, u klimatoloxkom terminu, meri se isparavae po ispariteu Garnijea

Svako jutro se vrxe merea kvaliteta vazduha Svakih 15 dana vrxe se merea nivoa podzemnih voda Svakodnevno se vrxe obrade anemografske, termografske, pluviografske i heli-

ografske trake Svakog sata se predaje nacionalnom centru SY NOP -izvextaj Svako jutro se vrxi prijem i predaja vodostaja sa 5 vodomernih stanica Svako veqe se predaje nacionalnom centru AGMET -izvextaj

Graanima je na telefon 021 6414-815 dostupno:

Svakog sata podaci o temperaturi, vlanosti vazduha, pritisku i pravcu i brzinivetra

Svako jutro podaci o minimalnoj jutaroj temperaturi i sredoj dnevnoj i mak-simalnoj za prethodni dan

Uporedo sa navedenim aktivnostima, vrxi se kontrola osmotrenih podataka, obradai skladixtee u bazu, kao i priprema niza meseqnih izvextaja.

Po posebnom programu pripremaju se meseqni izvextaji za Higijenski zavod u NovomSadu i Naftagas.

6

4 URBANA KLIMA

Proces urbanizacije dovodi do radikalnih promena u prirodnim osobinama i tlai atmosfere a te promene dae meaju prirodu balansa energije i mase u nekom re-gionu. Poveana zagaenost vazduha u urbanim sredinama, utiqe na trnsmisivnosti apsortivnost atmosfere i na snabdevae okoline vixkom kondenzacionih jezgara;gustina urbanog graevinskog materijala qini grad boim toplotnim rezervoarom, ukojem je dodirna povrxina izmeu tla i atmosfere nepromoqivij nego uokolnoj oblast,a geometrija te povrxine omoguava da se zraqee, zbog vixestrukog odbijaa odenih elemenata, due zadrava, hvata u klopku , u ulicama grada. Toplota i vodakoji se oslobaaju kao produkti udske aktivnosti dopuuju prirodne izvore toplotei vlage u urbanom sistemu. Imajui sve ovo u vidu jedva da iznenauje qienica dasu urbane oblasti osnovni izvori qovekovog nehotiqnog delovaa na klimu.

U nameri da temu, uveliko aktuelnu u razvijenim zemama, kao i u izuzetno hladnimi tropskim klimatima, pribliimo ovim prostorima u okviru MO Novi Sad su objavl-jene dve studije pod imenom Urbana klima, metode, meree i istraivaa i Pred-log za postavae fiksne mree za praee urbane klime Novog Sada . Prva opisujeproblem; obuhvata pregled stistiqkih, numeriqkih i fiziqkih modela urbane atmos-fere i predoqava kako treba da izgledaju i qime treba da se vrxe stalna i povremena,a potom i fiksna i pokretna merea u urbanim sredinama. Druga, pored geografskihkarakteristika terena, demografskih karakteristika i podataka o potroxi energije uNovom Sadu, na osnovu meteoroloxkih podataka iz p