UDK 910.1:711 = 861

Jovan č i r i č *

METODE URBANE GEOGRAFIJE

U vezi s izborom i kor iščenjem metoda u naseob insk im i, posebno, urbano geografsk im proučavan j ima — bi lo da se proučava ju naseobinski ob l ic i ili pro-cesi — otvara se jedna značajna i š i roka prob lemat ika, koja ovim, pros torno ogra-ničenim ¡zlaganjem, svakako neče moči bi t i iscrpi jena. Ovde če, zbog toga, bit i ukazano samo na neke (značajni je) aspekte ove problemat ike.

Pre svega, pot rebno je naglasi t i da se, u š i rem metodo loškem (di ja lekt ičkom) smislu, urbano geografsk i pr is tup i aspekt javl ja kao parc i ja ln i aspekt u ukupnost i (celini, total i tetu) naseobinskog kompleksa. Nasel ja su veoma složena pojava i proces, da bi jednim parc i ja ln im, u ovom s lučaju geogra fsk im obuhvatom, celi-na n j ihovog mani fes tovanja mogla bit i do kraja iscrp i jena (savladana). S druge strane, ne može se prenebegnut i uloga, mesto i značaj geogra fskog proučavanja naselj i , pa se u tom konteks tu može govor i t i i o metodologi j i (metodama) geograf -skog proučavanja nasel ja, odnosno o metodama u urbano-rura lno j geograf i j i .

Potrebno je sada nešto reči o metodama s gledišta nj ihove zastupl jenost i i ob ima u urbano- rura ln im geografsk im proučavanj ima. Nasel ja su, kako je re-čeno, veoma složen fenomen i b i lo bi neuputno, pa i naivno, verovat i da se ona geografsk i , I još v iše u svojo j ce lov i tost i ( total i tetu), mogu spoznat i i sav ladat i ko-r iščenjem dve tr i osnovne, ili kor iščenjem jednog manjeg broja is t raž ivačk ih me-toda. Polazeči od toga mogle bi bit i navedene metode kao moguče dolaze u ob-zir u urbano (i ruralno) geogra fsk im proučavanj ima, bez pretenzi ja da se nj ihov spisak tirne iscrpl juje. U tom smis lu mogu bit i spomenute s ledeče metode:

Metoda opšteg značaja (dijalektičko materijalistička metoda), posmatranjs, analiza prirodno geografskih uslova, metode ispitivanja (razgovor, intervju, anke-ta, test, skala, soc iomet r i j ska metoda), uporedjivanje (komparat ivna metoda), is-toriografska metoda (analiza dokumenata , is tor i jskog nasledja i d rug ih is tor i jsk ih izvora), statističko-demografska metoda, kartografska metoda, analiza sadržaja, nierenja, klasifikovanje, eksperiment, aero metoda, uzročno-posledična (razvojna) analiza, kombinovanje metoda.

Pored pomenut ih, kako je rečeno, u metodologi j i u rbano (i ruralno) geograf-skog proučavanja mogla bi bit i pomenuta, možda, još koja metoda, tehnika, po-stupak. Naroč i to ako je reč o nekim novi j im metodama, o metodama koje poseb-no odgovara ju nekim aspekt ima urbane geograf i je , al i ako se radi o završnoj fa-zi naučnog istraživanja, o fazi u kojoj se uobl ičava i fo rmi ra naučni zak l jučak.

Osim ob ičnog poznavanja is t raž ivačkih metoda i f o rma lnog metoda i fo rmal -nog poznavanja načina rada s nj ima u urbanoj geograf i j i , takod je je nužno pozna-

' Dr., prof., Filozofski fakultet. Ciri la i Metodija 2, 18000 Niš, glej izvleček na koncu zbornika.

vanje i pr imena odredjenog redosleda postupaka u is t raž ivanju i fo rmi ran ju nauč-nog zakl jučka. Takav jedan redosied (sistem) s t r i med jusobno usaglašena i pove-zana dela, u či je se bliže objašnjenje ovde neče zalazit i , mogao bi biti ovakav:

(1) Izbor i postavljanje istraživačke teme (Izbor predmeta i ci l ja istraživanja. Razmišl janje o predmetu i svrh i istraživanja).

(2) Postupak u kojem se, pr imenom pomenut ih metoda, otkriva i saznaje od-tedjena urbano-ruralna pojava ili proces. On sadrži više postupaka (radnji): (a) iz-bor najpogodnijih metoda, (b) kombinovanje metoda, to jest nj ihovo medjusobno ukrštanje, proveravanje, »součavanje«, (c), klasifikovanje i sredj ivanje pr ikupl jen ih podataka: vrednovanje, merenje, odbac ivan je suv išnog itd. (Predpostavl ja sposob-nost i odredjeni nivo s t ručnost i is t raž ivača)1 kompariranje (konturnu, več pr i l ično o forml jenu s l iku o proučavano j pojavi (problemu) suočavanio i proveravamo u teo-riji, iskustvu drugih nauka i na drugi način), (e) generalisanje (dobivene i provere-ne podatke i ce lokupnu kons t rukc i ju o proučavanoj pojavi — problemu — genera-l išemo), (f) stvaranje definitivnog zaklujcka.

+

Ne zadržavajuči se na š i rem i potpuni jem ob jašn javanju (tumačenju) pome-nut ih metoda, ovde bi mogle bit i navedene samo neke pojedinost i u vezi s n j ima, posebno oko nekih metoda.

Metoda opšteg značaja (dijalektičko materijalistička metoda) ne navodi se i ne pominje često u urbano lošk im is t raž ivanj ima, navodno, po nekima, što nije t i-p ična, svrs ishodna i neophodna za ovu vrs tu istraživanja. Takva ocena i stav pre-ma d i ja lek t ičko mater i ja l is t ičko j metodi u urbano geogra fsk im ist raživanj ima objek-t ivno ne bi mogl i izdržati kr i t iku. Di ja lekt ičko mater i ja l i s t ičkom metodom se zasniva saznajni postupak d i ja lekt ike s tvarnost i uopšte, pa u tom kontekstu i d i ja lekt ike u ibano- ru ra ln ih pojava i procesa. Pr imenom opšte d i ja lek t ičke metode (di jalekt ič-kog i is tor i jskog mater i ja l izma) otkr iva se, dakle, pored osta log, razvojnost ( istor ič-nost) nasel ja, prot ivrečnost i u n j ihovom razvi tku (posebno prot iv rečnost razvi tka grada i sela), medjusobna uslovl jenost i zavisnost pr i rode i društva, društveno eko-nomski proces i ideologi ja u izgradj ivanju naselja, posebno u urbanizmu, promene i tendenci je novih kval i teta i p ravaca u razvoju nasel ja, itd. Pr imenom opšt ih di ja-lekt ičk ih pr inc ipa o odnosu teor i je i prakse, o odnosu biča i svest i itd. b i tno se dopr inos i saznavanju naseobinskog društva, n jegovog is tor i jskog hoda, ku l ture itd., jer se ono u nasel ju (selu, gradu, mešov i tom naselju), to jest u sopstvenoj praksi , ogleda kao u ogledalu. Na ta j način metoda opšteg značaja (d i ja lekt ičko mater i ja-l is t ička metoda) postavl ja se kao osnova za sve osta le posebne metode; ona se za is t raž ivača mani festu je kao metoda (stav i pr istup) koj i b i tno dopr inos i ispravnoj naučnoj or i jentac i j i u problemu, pa se, na toj osnovi , ods l ikava njena uloga i zna-čaj i u urbanoj geograf i j i . Razume se, treba imati u v idu da su k lasic i marks izma — kad je reč o n j ihovom dopr inosu naučnoj metodologi j i — pre svega otkr i l i nov i o r ig ina lan način prerade mater i ja la, a ne u nekoj značajn i jo j meri o tkr ivanje empi-r i jsk ih is t raž ivačk ih metoda.

Posmatranje je u geograf i j i oduvek bilo veoma zastupl jena i rado prak t ikovana is t raž ivačka metoda. Ne umanju juč i značaj ove metode u geografsk im, pa i u

1 U proučavanju »teškoča počinje tek onda kad se pristupi posmatranju i svrstavanju materija-la«. Marks-Engels: Rani radovi, »Kultura«, Zagreb. 1953, 294.

3 Postupak kojim se otkrivena (dobivenal otkriča i rezultati ¡ednim odredjenim logičkim i si-stematizovanim postupkom prezentiraju (saopštavaju) ¡avnosti.

urbano geografsk im ist raživanj ima, ne osporava juč i č in jen icu da se njenim pr ime-nj ivanjem može doči do znača jn ih geogra fsk ih rezul tata, upravo zahval ju juč i pre-ve l ikom ošlanjanju i dosta izolovanom kor iščenju ove metode ima se zahval i t i i za mnoga pojednostavl jena, pozi t iv is t ička i »izvrnuta«, to jest subjekt ivna i ideal ist ič-ka vidjenja geografske, pogotovu urbano geogra fske stvarnost i . Otuda se posma-tranje, i u geograf i j i kao i u d rug im naukama, ne može pojednostav l jeno, izolovano, bez prožimanja i provere s drug im metodama pr imenj ivat i u is t raživačkoj praksi .

Analize prirodno geografskih uslova su u geograf i j i često samosta lan ci l j , a l i one u kombinac i j i s eko lošk im anal izama u novije vreme, predstavl ja ju znača jan podatak i osnovu za urbano geografska i uopšte urbana tumačenja. Mera uvaža-vanja podataka pr i rodno geografske i eko loške anal ize u urbano geografsk im (po-sebno u urban is t ičk im i urbanološk im) radovima nije u jednačena, dosta je š i roka i kreče se od prenaglašenog uvažavanja do potcenj ivanja. U nekim geogra fsk im pri-s tupima, na pr imer, prob lemat ika nasel ja (pojava, razmeštaj itd) bazira se i tumač i malte ne na dominantno j ulozi i de lovanju pr i rodne sredine (geografski deterz imi-zam), u nekim, prvenstveno ekonomis t i čk im pr is tup ima, dejstvo i uloga eko lošk ih uslova i pr i rodno geogra fske sredine se skoro i ne uz imaju u obzir. Obe kra jnost i su pr imer metodo loškog zatvaranja i t raženja odgovora vr lo s loženim pojavama na sopstvenom tlu, kao što pokazuje nepoznavanje i nepoznavanje uloge i značaja d i ja lek t ičko mater i la j is t ičke metode.

Večina navedenih obl ika ispitivanja (razgovor, interv ju, anketa, test, skala, so-ciometr i ja) predstavl ja vrs tu novi j ih, danas rado v id jenih (»modernih«) metoda u proučavanju mnogih pa i urbanih pojava. Mnoge današnje nauke, pojedinci i t imov i se nj ima koriste, medju koj ima i urbana geograf i ja . Ist ina geograf i ja manje nego neke druge društvene nauke, kao što su: socio logi ja , psihologi ja, pedagogi ja, kul-turna ant ropolog i ja , medic ina itd. Premda su pogodne i imaju značaj za odredjena urbanološka istraživanja, sa ovim se metodama preteruje i — ako su nest ručno organizovane i nevešto vodjene — umesto na popr iš te ozbi l jne nauke vode u gro-tesku.

Uporedjivanje u urbanoj geograf i j i i u u rbano lošk im is t raživanj ima uopšte pru-ža znača jne mogučnost i kao metoda. Razume se i kompara t ivna metoda daje svo-je prave i pouzdane rezul tate tek u kombinac i j i s d rug im metodama. Ovu metodu na područ ju nasel ja geograf i po pravi lu bol je i uspešni je kor is te od drug ih urba-nologa zbog bolje in formisanost i i bol jeg poznavanja svetskog prostora. Može se čak reči da su šire mogučnost i kompar i ran ja jedno od pre lmučstava koje pruža geografska nauka. Razume se, kompar i ran jem se — koje može bit i p rostorno i v remensko — mogu utvrdj ivat i č in jenice, al i se ono radi je i češče kor is t i za pro-veru s igurnost i , odnosno tačnost i i pouzdanost i pojedinih č in jenica, zak l jučaka i tvrdnj i . Ovom metodom se mnogo koj i zak l jučak može potvrdi t i , al i i dovest i u sumnju ili opovrgnut i .

Istoriografskom metodom, to jest anal izom dokumenata , nasledja I drug ih isto-r i jskih izvora dobi ja ju se podaci koj i , os im š to su važni za istor i jsku nauku, imaju odredjeni značaj i za urbanu geograf i ju . Ovi podaci , os im toga, mogu da budu zna-čajan ind ikator (putokaz) u p ros to rnom p lan i ran ju i gradogradi te l js tvu.

Statistički i demografski podaci i nj ihova anal iza su več poznati , veoma za-stupl jeni i a f i rmisan i metodološk i postupak u urbanoj geograf i j i . S ta t is t lčka i de-mogra fska anal iza pružaju mnoštvo č in jenica koje su ne samo važan pokazatel j pojava, več i važan ind ikator promena u urbanoj sferi. Uska or i jentaci ja i os lanja-nje na s ta t is t iku i demogra fske pokazatel je, bez posmatran ja u povezanost i i bez ukrštanja s drug im pokazate l j ima i č in jen icama, vodi u dosta s lučajeva, s druge strone, do urbanološk ih nesigurnost i , pa i u zablude. Neki u ibano- ru ra ln i obl ic i ,

pojave i procesi ne mogu se lako i dovol jno pouzdano s ta t is t ičk i obuhvat i t i i iska-zati. Na pr imer: razgraničenje g radskog i seoskog stanovniš tva, areal gradova, ak t ivno i neakt ivno, zaposleno i nezaposleno s tanovn iš tvo u nekim slučajevima, s ta t is t ičk i još uvek nisu sasv im sav ladane migraci je, pogotovu je teško stat is t ičk i iskazat i takozvanu soc io lošku i ps iho lošku dimenzi ju pojava u nasel j ima itd. Teško-če nekih iskaza (koje upučuju na umešnost i sposobnost kombinovanja metoda), meduj t im, ne obezvredjuju metodo lošku vrednost s ta t is t ičk ih i demografsk ih po-kazatel ja u urbano geogra fsk im radovima.

Analiza sadržaja. Ovom metodom, uz naslov poznavanja njenog kor iščenja, pružaju se značajne mogučnost i za urbanu geog ra f i j a Njome se naroč i to pružaju vel ike mogučnost i u okv i ru kompleksn ih (totalnih) urbano-rura ln ih proučavanja. Anal iza sadržaja je posebno bl iska geografsko j nauči, jer se, upravo, i ova bavi mater i ja ln im sadržaj ima prostora, posmatra juč i ih u medjuzavisnost i i povezanost i . Šta se podrazumeva pod ovom metodom? Ukratko: sposobnost da se iz urbanih sadržaja — arh i tekture, f iz ičke urbane st rukture, u l ičnog i zona lnog rasporeda, spo-menika, urbanog nasledja, orudja za rad, eko loškog stanja, »papirnih« ili iz sadr-žaja duhovne kul ture — otkr i ju stanja, karakter i razvojne tendenci je, njegovi kva-l i tet i , problemi razvoja itd; ukratko, one č in jenice i vrednost i koje su bitne za nauč-no o tkr ivan je i sav ladavanje g radskog fenomena. U radu s ovom metodom polazi se, dakle, od toga da se iz mater i ja lne s t ruk ture i izgleda grada — iz načina kako je gradjen, organizovan — može videt i (sčitati) karakter , društvena st ruktura, kul-tura, ideologi ja, to jest druš tvo svakog konkre tnog grada, jer se ono (društvo) u mater i ja lno j s t ruktur i grada ogleda kao u ogledalu.

Speci f ičnost ove metode je u tome što se njome može otkr i t i kako o i judima (društvu) govore obl ic i mater i ja lne ku l ture ( l judska dela, praksa) , umesto da lju-di sami govore o sebi kroz sopstveno saniovidjenje. Ona je, tirne, dosta oponentna i suprotna metodama ispi t ivanja (razgovoru, anket i , interv juu, testu i s l ično), jer ne polazi od toga šta ljudi saopštava ju (kažu, misle) o sebi i svom l judskom biču kroz svoje tvorevine i dela, kroz rezul tate svog rada, kroz praksu. Ona, kao što v idimo, uvažava č in jen lcu da se l judi — pojedinc i i koleki tv i — ne iskazuju samo sopstve-nim samovid jen jem, več i svo j im pro izvodima (kul turam) ko ju stvaraju. Anal izu sadržaja kao objekt ivnu metodu u proučavanju društva obi lno kor iste k lasic i marks izma 2 i ona je nj ima, u stvar i , jedan od temel jn ih obl ika anal ize i provere is t in l tost i i održ lvost i d i ja lek t ičkog mater i ja l izma. Na značaj ove metode upučuie, na pr imer, Marksova misao koja kaže da »nije čovek ono š to on o sebi misl i , več što on s tvarno jeste«. Osnovu za ovakav marks is t ičn i stav daje analiza čovekove prakse, a s tvarn i grad, s tvarno selo su obl ic i čovekove (l judske) prakse). Osnovna teškoča u radu s ovom metodom postoj i u tome što pojedini nedovol jno obrazovani Istraživači nisu u s tan ju (ili ne žele; da v ide s tvarne poruke koje svoj im sadržaj ima emi tu je grad, več ih zamagl ju ju s iepi lom samoobmanom.

Polazeči od toga da su anal iza sadržaja kao metoda i geogarf i ja kao nauka medjusobno bl iski (pre svega, po predmetnom interesovanju, jer se, pored osta-log, i geograf i ja bavi mater i ja l izovanim prostorom), to bi se moglo reči da se i

sama geograf i ja , kao kompletna nauka, u odnosu na naseobinska i ukupna dru-štvena istraživanja, posebno u odnosu na tota l i tet (sveukupnost) gradova i seia, javl ja i eksponi ra kao neobično e f ikasna i kval i te tna metoda. Nažalost, kao što

2 Jer ko ¡e Morksu I Engelsu u njihovim proučavciniima, posebno Engeisu u proučavanju Engleskih gradova, mogao da skuplja podatke, priprema razgovore (naročito s buržoazijom), orga-nizuje anketu, test, intervju itd? Njihova analiza društvenog stanja, posebno karaktera gradova i društva u gradovima nije nimalo, zbog toga, podbacila, niti izgubila u verodostojnosti i naučnosti.

¡e poznato, u s is temu sveukupnog p roučavanja gradova i sela (i društva uopšte) ova mogučnost ni je dovoln jo ili jedva da ¡e iskor iščena.3

Na kraju, moglo bi bit i kons ta tovano i to, da anal iza sadržaja ima svoju iz-vanrednu pr imenl j ivost i mesto i u gradograd i te l js tvu, I to dvoiako: 1. kao pozit ivna iii negat ivna kr i t ika gradske s tvarnost i i 2. kao putokaz u izgradj ivanju.

Merenje. Premda prvenstveno dolazl do izražaja u pr i rodnim, tehn ičk im i me-d ic insk im naukama, merenje dolazi u obzir i u urbanoj geograf i j i . Ono je u tesnoj vezi s eksper imentom, al i poznata su i merenja, kao na pr imer geomor fo loška, k l imato loška i h idro loška merenja, merenja u vezi sa s tanovniš tvom, merenja eko-nomskih, saobrača jn ih , eko lošk ih i drugih promena i e fekata, itd. Rezultat i merenja r iajčešče se proveravaju i ugradju ju u dal j i is t raž ivački postupak kompar l ran jem i k las i f ikovanjem. Dobiveni podacl mogu se, dal je, kor is t i t i za skal i ranje i ispi t ivanje uzročnost i , a u dal jem postupku za komplet i ran je f ina lnog rezultata istraživanja.

Klasifikovanje ukra tko možemo odredi t i kao metodski postupak ko j im se otkr i -va i utvrdju je neki red medju pojavoma, ko j im se, dalje, želi da otkr i ju neke dubl je osnove tog reda, kako proučavanje ne bi p l ivalo samo po površini p roučavan ih pojava i samo na spol jašn j im osobinama. Sa k las i f ikovanjem je u vezi i na njega se nadovezuje tipologiziranje, š to je, u stvar i , v išedimenzionalno k lasi f ikovanje. Ono u sebi sadrži i združuje osobine nekoi lko složenih pojava. Na toj osnovi nastaju razne t ipologi je, kao na pr imer, t ipovi nasel ja po raznim obeležj ima, t ipovi kuča, t ipovi so ic ja lne s t ruk ture, itd.

O eksperimentu se može govor i t i kao o temel jnoj i neophodnoj metodi u p i i rodn im naukama, medic in i itd, ali se postavl ja p i tanje da li je on moguč i oprav-dan na područ ju nasel ja, pa u kontekstu toga i u urbanoj geograf i j i . Ostavl ja juč i ovde po st rani š i ru raspravu po ovom pi tanju, moglo bi se reči da je eksper iment na područ ju nasel ja, naroč i to gradskih, mnogo češča pojava nego što se misli.

Na područ ju gradova eksper iment iše se — svesno ili nenamerno — najčešče t ro jako: prvo, kroz pseudo prostorno planiranje, pseudo urbanizam i druge eksperi-menta lne zahvate uprav l jačk ih s t ruk tura, drugo, kroz pr inudne eksper imenta lne si-tuaci je u koje grad stav l ja ju pr i roda i istor i ja, kao što su: zemljotresi , poplave, po-žari i drugi e lementarn i izazivači, zat im rat, an tagon izam klasa, tehnička otkr iča, nagl i ruraln i egzodus itd i, trede, u iznenadnim s luča jn im i spontan im s i tuac i jama koje ¡maju eksper imenta ln i karakter . Takve može da stvor i : zagušen saobračaj , saobrača jna nesreča, neočekivana arh i tektura, neobično (dobro ili loše) urbani-s t ičko rešenje, ponašanje seoskih pr idošl ica u gradu, itd. Proučavanje i izvlačenje zak l jučaka iz navedenih (i drugih) eksper imenta ln ih s i tuaci ja t rebalo bi da budu dobar ind ikator za naučna upoštavanja i još bol j i putokaz za gradograd i te l jsku praksu.

Aero metoda je jedna od novi j ih, e f ikasn ih metoda, koja se zasniva na po-smat ran ju s viš ine ili, još češče, na sn imc ima naprav l jen im iz vazduha, pa je, zbog toga, mada ima svoj ih speci f ičnost i bl iska kar togra fsko j metodi. Mogučnost i njene pr lmene u urbanoj geograf i j i , razume se, u kombinac i j i s drug im metodama, su raznovrsne i vel ike.

Uzročno-posledična (razvojna) analiza. Ograničeni prostor , odredjen od saziva-ča s lmzopi ja, ne dozvol java da se nešto više kaže o ovoj besumnje značajno j na-učnois t raž ivačko j metodi.

Pored pomenut ih , s tačke gledišta urbano geografsk ih , i još više kompleksnih (sveobuhvatnih) naseobinsk ih istraživanja, mogla bi bit i pomenuta još koja metoda,

3 Zanimlj ivo ¡e da metodi analize sadržaja nisu posvetile potrebnu (odgovarajuču) pažnju niti sociologija naselja), pol i t ikologi ja, ekonomija, a zatim samo donekle i ne čak na pravi način, pro-storno planiranje i urbanizam.

tehnika, postupak. Mog lo bi takod je bi i t pomenuto da, zbog izvanredne kompleks-nosti naseobinsk ih pojava i procesa, kor iščenje samo jedne, ili nekol iko izolovanih metoda, ne bi dalo neke naroči te, ili bar ne neke mnogo pouzdane rezultate. Upo-treba i kombinovan je više metoda postavl ja se otuda kao opravdana potrebna, neophodnost . Kombinovanje, konačno, može pr imeni t i jedan istraživač, ali se kom-binovanje is t raž ivačkih metoda može vrš i t i i u okv i ru t imova sastav l jen ih od više ist raživača jedne nauke (urbano-rura lne geograf i je), ili, pak, od ist raživača više na-uka ( in terd isc ip l inarna proučavanja) .

Jovan c i r i c

THE METHODS OF URBAN GEOGRAPHY

This paper presents a broad schedule of methods wh ich can be taken into account in urban-geographica l and more complex invest igat ions of the sett le-ments. The author takes up the fo l lowing methods: the method of general s igni-f icance (dialect ic and mater ia l is t ic method), observat ion, the analys is of natura l geographica l condi t ions, the methods of invest igat ion (talks, interviews, quest ion-naires, tests, scales, soc iometry) , compar isons, the h is tor iographie methods, sta-t is t ical and demograph ic methods, car tography, the analys is of contents, g rad ing and sca l ing methods, methods of c lass i f icat ion, exper iments, the areal photograph method, cause and ef fect (developmental) analysis, and a lso the combina t ion of ci ted methods.

Amongs t these a l i t t le more a t ten t ion was paid to the fo l lowing: the method of general s ign i f icance (dialect ic and mater ia l is t ic method), the analysis of content and exper imenta l method.

At the end, the author po ints out the inventabi l i ty of the use of a number methods, as wel l as the need of their combinat ion.