1

METODE ZA PROCJENJIVANJE STAROSTI

ISCAN-OV METOD ZA PROCJENJIVANJE STAROSTI(SA PRIMJERIMA)

Metode utvrđivanja individualne starosti

2

Početkom 20. veka kada je antropologija još bila u razvoju, individualna starost se najviše utvrđivala na osnovu kranijalne suture i pubične simfize. 80-tih počinju da se koriste druge metode, proučava se scapula, sternum, vertebra, rebra. Tokom godina, sve metode su se usavršavale. Takođe, počele su se primenjivati radiografske metode, histološke. Analizirali su se zubi, njihova erupcija, abrazija, atricija, sekundarni dentin ( Graves;1922:22 ).

Postoji razlika između fizičke i biološke starosti, a to je uslovljeno traumom, bolestima, ishranom, zanimanjem, i svi ti faktori se moraju uzeti u obzir ( Stewart; 1954: 525 ).

Postoji više metoda za utvrđivanje individualne starosti, a različite su na dečjim skeletima i na odraslim.

Procena starosti individua dečjeg, ili juvenilnog perioda je preciznija i pouzdanija, nego kog odraslih, i zasniva se na utvrđivanju promena koje nastaju u toku osifikacije koštanog sistema, erupcije zuba i formiranju zubnih korenova.

Procena starosti na dečjim i juvenilnim skeletimaUtvrđivanje starosti na fetusu- Rast kostiju fetusa detaljno je Ubelaker proučavao.

Posmatraju se centri osifikacije, a takođe se starost utvrđuje na osnovu dužine kostiju ( Ubelaker; 1987: 1254 ). Kosti fetusa su različitog oblika, i moraju se odvojeno proučavati od juvenilnih i adultnih skeletnih ostataka. Kada je fetalni skelet kompletan, glavno pitanje koje se postavlja je koji je lunarni mesec, da li je reč o prevremenom porođaju, da li je urađen abortus, da li se može utvrditi uzrok smrti, i koliko je vremena prošlo od smrti do vremena otkrivanja. Na većinu pitanja, tradicionalna antropologija može dati odgovor. Fetalne kosti su krhke, manje otporne, i sa njima se mora pažljivo raditi ( Adams; 1925:737 ).

Fazekas i Kόsa su razvili metod utvrđivanja starosti fetusa na osnovu dužine kosti. Pol fetusa je teže utvrditi. Incisura ishiadica je kraća i dublja kod muških fetusa, a duža kod ženskih. Najbolje je uzimati dužine dugih kostiju, humerusa, ulne, radiusa, femura, tibie, fibule. Kada se kosti mere, uzimaju se dve fiksne anatomske pozicije, i između njih se rade merenja. Kod nekih metoda, dužini kosti se daje neki koeficijent, druge metode daju grafički prikaz dužine kosti koja zavisi od starosti fetusa. Poznata je dužina kosti za celu trudnoću. Reč je o linearnoj funkciji, veća dužina kosti određuje veću starost fetusa. Ishrana majke može da utiče na težinu fetusa, kao i na dužinu kostiju, i na prevremen porođaj. Kosti lobanje su jako krhke, i često mogu biti očtećene zbog pritiska zemlje, razvoj kostiju glave je manje pravilan, nego kod dijafiza dugih kostiju. Velika je razlika između svoda lobanje fetusa, naročito u ranom stadijumu, i zrelog, tek rođenog deteta. Na osnovu te razlike se starost i utvrđuje. Posmatraju se promene u obliku i veličini frontalne kosti, parijetalne, temporalne, okcipitalne, i ta razlika i određuje individualnu starost ( slika 1 ).

3

Slika 1. Promene u veličini i obliku na frontalnoj i parijetalnoj kosti od 3-10 lunarnog meseca ( po Fazekas, Kósa, 1987 )

Posmatra se da li su delovi kosti spojeni, npr. u sedmom mesecu je karakteristično da su mala krila sfenoidalne kosti spojena, kao i petrozne. Mogu se takođe i rebra proučavati, i ona prilično dobre rezultate daju. Starost se može utvrditi između trećeg i desetog lunarnog meseca ( Robb;1934: 634 ). Jedan od najboljih, i najčešće primenjivanih pokazatelja za procenu starosti je erupcija mlečnih i stalnih zuba. Klasifikacija starosnih perioda kod zuba je:

-period u materici;-period od rođenja do pojave prvog zuba;-period prve erupcije zuba;-period od pojave zadnjeg mlečnog zuba do erupcije prvog stalnog;-period erupcije stalnih zuba;-period od erupcije zadnjeg stalnog do duboke starosti ( Moorrees; 1963: 1495-1497). Najčešće se primenjuje vremenska tabela formiranja i nicanja zuba koju su predložili

Schour i Massler. Svaka faza prikazuje približno veličinu, oblik i broj stalnih zuba. Iako je ovaj parametar relativno konstantan, na njega utiču mnogobrojni faktori, tako da su između polova, i različitih populacija uočene manje, ili veće razlike ( slika 2 ).

4

Slika 2.Vremenska skala formiranja i nicanja zuba ( po Schour, Massler, 1994 )

Treba uzeti u obzir da je ova, i slične tabele koje su drugi antropolozi radili, zasnovana na malom broju uzoraka, a takođe da ne postoje razlike među populacijama. Neke bebe se sa zubima rađaju, i to su natalni zubi. Kod nekih bolesti, nepravilne ishrane, hormonalne neravnoteže, zubi kasnije niču, pa sve te informacije treba u obzir uzeti. Od 14-20-te godine ima puno varijacija u pogledu trećeg molara. Najbolje je posmatrati razvoj korena trećeg molara. Radiografska proučavanja kod subadultnih individua pokazuju šta se dešava unutar zuba, kao i sve faze formiranja zuba, ali su veoma skupa. Mehanizam erupcije nije potpuno poznat, zavisi od kretanja kroz alveolarnu kost, od snage probijanja kroz tkivo, od stanja u ustima, lokalne infekcije, genetskih faktora, ishrane, metabolizma. Sve je ovo u vezi sa biološkim, geografskim, društvenim uređenjem. Negroidna populacija ima najraniju erupciju, mongoloidna zadnju. Na razvoj zuba manje utiču hormonalne bolesti, nego npr. na visinu skeleta. Rani gubitak mlečnih zuba se najverovatnije javlja zbog traume, a ređe zbog karijesa, jer mlečni zubi imaju manje jama i fisura, i manje su podložni karijesu. Socijalni i nutricioni stresovi manje utiču na zube, nego na težinu, visinu, skeletnu i polnu zrelost. Određivanje individualne starosti se zasniva na činjenici da se pojedinačne kosti razvijaju iz većeg broja pojedinačnih centara okoštavanja, i kasnije, u određenim vremenskim periodima tokom rasta organizma dolazi do međusobnog spajanja ovih centara, i do kompletne osifikacije kostiju. Procenjuje se da fetus u 11. prenatalnoj nedelji ima oko 806 centara okoštavanja, a na rođenju oko 450. Kada se proces osifikacije završi, odrasla osoba ima 206 kostiju. U antropološkim istraživanjima, za utvrđivanje individualne starosti se koriste tabele vremenskih razdoblja u kojima dolazi do fuzije osifikacionih centara, odnosno, do okoštavanja epifizno-dijafiznih spojeva dugih kostiju. Na skeletnom materijalu se nepotpuni epifizno-dijafizni spoj

5

manifestuje kraćom, ili dužom pukotinom u predelu epifizne ploče, dok je izostanak fuzije predstavljen potpuno odvojenim epifiznim i dijafiznim delovima kosti ( slika 3 ).

Slika 3. a) Nepotpun epifizno-dijafizni spoj; b) potpun izostanak fuzije epifize ( po Krogman, 1962 )

Postoje različiti centi osifikacije od rođenja do tridesete godine. Standardi se koriste za klavikulu, ruku, kolena, zglobove. Uglavnom sve tabele prikazuju uobičajenu osifikaciju bez predstavljanja varijabilnosti. Pokazuje se vreme kada počinje, i kada se završava formiranje epifize. Najbolji su rezultati kada se proučava proksimalni i distalni humerus, distalni radijus, glava femura, ilium, medijalni deo klavikule. Među populacijama postoji varijabilnost kada okoštavaju epifizno-dijafizni spojevi, ali, takođe postoji i individualna varijabilnost ( slika 4 ). Centri okoštavanja i spajanja epifiza sa dijafizama se javljaju nešto ranije kod ženskog pola, nego kod muškog ( Đurić-Srejić; 1995: 209-212 ).

6

Slika 4.Vremenski rasponi u kojima okoštavaju epifizno-dijafizni spojevi ( po Ubelaker, 1998 )

Za procenu starosti kod odraslih individua postoje 2 načina- makroskopski, koji je brži, i ne dolazi do oštećenja uzorka, i mikroskopski, zahteva više vremena, opreme, znanja, ali daje preciznije rezultate ( Ubelaker; 1998: 74 ).

U makroskopski metod spadaju- morfološke transformacije artikularne površine pubične simfize i aurikularne površine illiuma, srastanje lobanjskih šavova, abrazija zuba, ‚‚ dodatne linije “ u korenu zuba, promene u strukturi kostiju, dužina kosti, mineralizacija rebarne hrskavice, degenerativne promene na kostima, utvđivanje starosti u torakalnom delu, i promene na sternalnom kraju rebara što je i tema rada. Procena starosti na skeletima odraslih osoba-Najčešće se koristi metod utvrđivanja individualne starosti na osnovu morfoloških promena zglobne površine preponske simfize ( slika 5 ). Kod ranih adultnih individua, simfiza je veoma hrapava, i ima duboke brazde. Kako osoba stari, brazde se popunjavaju, površina postaje ravnija, formiraju se ivice, da bi u poznim godinama, simfizijalna površina bila u lošem stanju, pogoršanog izgleda.

Todd je opisao 10 faza ( posebno za žene i muškarce ) u kojima dolazi do njene promene, a kasnije je Brooks njih malo modifikovao, a one su :

1. na simfizijalnoj površini se vide poprečni grebeni koji su međusobno razdvojeni uočljivim žlebovima. Ivica nije jasno definisana (18-19).

2. žlebovi počinju da se popunjavaju počevši od zadnje ivice koja postaje izrazita (20-21).

7

3. žlebovi su potpuno popunjeni, zadnja ivica je veoma naglašena, a cela površina zakošena prema prednjoj ivici (22-24).

4. zadnja ivica je jasno formirana, prednja ivica se produžava, a donja se tek pojavljuje ( 25-26 ).

5. sporadično se pojavljuje bedem na prednjoj ivici, zadnja i donja ivica su sve izrazitije, a gornja se pojavljuje (27-30).

6. gornja i donja ivica su bolje izražene, bedem na prednjoj ivici je maksimalno razvijen, a površina simfize je granulirana (30-35).

7. granuliranost simfizijalne površine se smanjuje, i na njoj se pojavljuju egzostoze (35-39).

8. zglobna površina simfize postaje glatka i ovalna, i u početku nema jasnu granicu (39-44).

9. zglobna površina ima obod u vidu usana, najistaknutiji na dorzalnoj ivici (45-50).10. na površini se javljaju erozije, ivice postaju manje jasne ( više od 50) ( Đurić-Srejić;

1995: 212-214 ).

Slika 5. Faze morfoloških promena pubične simfize kod muškaraca ( po Brooks, 1955 )

Mckern i Stewart su pokazali da Toddova metoda ima nedostatke, tako da su formulisali faze i za žene, u kojima ima 6 kategorija, a proučava se 3 komponente: dorzalno polulice, ventralni bedem i simfizijalna ivica ( slika 6 ). U ranim fazama, ivice nisu definisane, izražene su brazde, i vremenom, brazde se popunjavaju, površina postaje ravnija, pojavljuju se ivice, površina postaje granulirana. U zadnjoj fazi, pojavljuju se pukotine, simfiza je oštećena (Ubelaker; 1998: 80-81 ).

8

Slika 6. Promene na pubičnoj simfizi kod žena ( po Gilbert, McKern, 1998 )

I ovde postoji nedostatak, jer se ovaj metod nikad nije istražio na nekoj drugoj populaciji poznate starosti ( Işcan; 1989: 137-138 ). Aurikularnu površinu na illiumu proučavao je Lovejoy, i formirao je 8 faza koje pokazuju morfološke promene. Kod ranih adultnih individua, aurikularna površina je valovita, i vremenom, valovitost se smanjuje, pojavljuju se linije-strije, smanjuje se granuliranost, javlja se lipping, poroznost.

Faza 1 ( 20-25 )-valovitost, fina granuliranost.Faza 2 ( 25-29 )-smanjuje se valovitost.Faza 3 ( 30-34 )-nema više valovitosti, zamenjuju je strije, i granuliranost nije više fina,

nego grublja.Faza 4 ( 35-39 )-na čitavoj površini je granuliranost gruba.Faza 5 ( 40-44 )-nestaje postepeno granuliranost, površina postaje gusta.Faza 6 ( 45-49 )-potpuni gubitak granuliranosti.Faza 7 ( 50-59 )-površina gubi pravilnost, i uočava se umerena aktivnost na aurikularnoj

površini.Faza 8 ( 60+ )-pojavljuje se poroznost, i uočljiva aktivnost na površini ( Işcan; 1989:

165 ).

9

Lobanjski šavovi sa starošću okoštavaju ( obliterišu ). Ova tehnika se najčešće koristila, zato što je laka za proučavanje, i lobanja je na arheološkim lokalitetima često bila izolovana od ostalih kostiju. Todd i Lyon su uveli četiri numeričke vrednosti za oznaku različitog stepena zatvaranja čavova: 0- otvoren šav; 1-početak srastanja; 2- pola šava zatvoreno; 3- više od polovine šava zatvoreno; 4- potpuno srastanje. Proučava se 10 tačaka na lobanji, i za svaku se određuje, da li je, i koliko otvorena, i vrednosti se saberu, i onda se starost utvrdi korišćenjem tabele ( slika 7 ).

Šavovi se skoro istovremeno zatvaraju egzokranijalno i endokranijalno, i obliteracija je najbrža u periodu od 26-30 godine.

Sagitalni šav srasta u 22-oj godini, koronarni u 24-oj, lambdoidni u 26-oj, oko 30-te je srastanje gotovo završeno i nakon toga se proces do potpunog zatvaranja odvija sporo.

Slika 7. Tačke na lobanji pomoću kojih se utvrđuje individualna starost ( po Meindl, Lovejoy, 1985 )

Individualna starost se može utvrditi proučavanjem strukturnih promena koštanog tkiva u epifizama humerusa i femura, i pokazuje se da se sa godinama smanjuje gustina trabekula, i povećava šupljina u kostima. Između 40 i 50-te godine, vrh medularne šupljine je znatno ispod hirurškog vrata humerusa, a posle 60-te- u nivou, ili iznad epifizne linije ( slika 8 ). Slično se dešava i kod femura ( slika 9 ), gde je vrh medularnog kanala znatno ispod malog trohantera, da bi se sa povećanjem individualne starosti, šupljina povećavala, korteks postajao tanji ( Đurić-Srejić; 1995: 216-217 ).

10

Slika 8.Faze morfoloških promena u spongiozi proksimalne epifize humerusa ( Nemeskeri, Harsany, Acsady, 1960 )

Ima 6 faza kod humerusa:1-vrh medularne šupljine je znatno ispod hirurškog vrata humerusa, trabekule su radijalno

raspoređene ( 41.1±6.6 ).2-vrh medularne šupljine je u visini, ili nešto iznad hirurškog vrata, trabekularni sistem je

fragilniji ( 52.3±2.5 ).3-vrh medularnog kanala se približava epifiznoj liniji, trabekularno tkivo je raspoređeno duž

korteksa u vidu stuba, a individualne trabekule postaju deblje ( 56±3.6 ).4-vrh medularne šupljine je u nivou, ili iznad epifizne linije. U trabekularnom delu se

pojavljuju praznine ( 59.8±1.8 ).5-u unutrašnjosti velikog tuberkula, javljaju se lakune prečnika 2- 2.5 mm. Vrh medularnog

kanala je iznad epifizne linije. Stubovi trabekularnog tkiva duž korteksa postaju fragmentirani ( 61±2.1).

6-prečnik formirane šupljine u velikom tuberkulu prelazi 5 mm, i može dosegnuti korteks, ili se spojiti sa medularnim kanalom. Spongiozno tkivo postoji samo u tragovima. Korteks postaje tanak, i providan ( 61.1±3.4 ).

11

Slika 9. Faze morfoloških promena u promena u epifizi femura u toku starenja ( Nemeskeri, Harsany, Acsady, 1960 )

Postoji 6 faza kod femura:1-vrh medularnog kanala je znatno ispod nivoa malog trohantera, mreža tuberkula je gusta.2-vrh medularnog kanala se približava donjoj ivici malog trohantera. Proređuju se trabekule

u predelu vrata femura i epifizno-dijafiznog spoja.3-vrh medularnog kanala dostiže gornju ivicu malog trohantera. Smanjenje gustine trabekula

je izrazitije, postaju tanje, i prekidaju se.4-vrh medularnog kanala se proteže iznad gornje ivice malog trohantera, u vratu femura se

pojavljuje ograničena šupljina prečnika 5-10 mm. Smanjuje se gustina tuberkula u velikom trohanteru i glavi femura.

5-u vratu femura postoje samo ostaci trabekularnog sistema. U velikom trohanteru se pojavljuje šupljina prečnika 3-5 mm, kao i u glavi femura. Vrh medularnog kanala se proteže iznad gornje ivice malog trohantera.

6-proširuje se šupljina u vratu i velikom trohanteru. Spaja se šupljina u vratu femura sa medularnim kanalom, korteks postaje tanak i providan. Stomatološke metode utvrđivanja starosti kod adultnih individua – -morfološke- bazirane na antropometrijskim merenjima i na posmatranju makro i mikro struktura mekog tkiva. Najčešći kriterijumi su-mineralizacija i erupcija zuba, veličina ugla mandibule, visina tela mandibule, udaljenost od foramena mandibule, od centralne linije, od gornje, donje, prednje ivice mandibule, indeks zubne krune, struktura površine enamela, patološke manifestacije, abrazija, sekundarni i tercijalni dentin, providnost korena ( Kilian; 1986 ).

-hemijske i fizičke metode-zasnivaju se na analizi mineralnog sastava zubnog tkiva i njegove mogućnosti.

12

-epidemiološke metode-bazirane na statističkom razvoju raznih promena na zubima, što je u direktnoj, ili indirektnoj vezi sa individualnom starošću. U to spada karijes, popravke zuba, podaci o peridontalnim bolestima.

-kombinovane metode-predstavljaju kompleks od nekoliko kriterijuma, npr. morfoloških i epidemioloških. Najviše se koristi Gustafsonov metod, Johansonov, Falter, Hiemer, Maples, Pilin i KIlianov metod.

Gustafson je proučavao 6 promena-abraziju, nivo sekundarnog i tercijalnog dentina, nivo sekundarnog cementa, veličinu resorpcije korena, providnost dentina korena i stanje desnih. Njegov metod je Kilian izmenio, izbacio providnost, jer se na arheološkom materijalu često ne može uočiti. Najveći nedostatak kod Gustafsona je što je svim kriterijumima dao iste vrednosti ( slika 10 ).

Slika 10. Prikaz komponenata kod zuba ( po Kilian, 1979 )

Johanson je kriterijumima dao različite vrednosti, ali nije napravio razliku između polova, kao i gornjih i donjih zuba.

Falter i Hiemer su najviše proučavali providnost zuba i dubinu zubne šupljine.Marple je proučavao resorpciju korena, i predlagao da se drugi molar koristi. Pokazao da

ima razlika među polovima i populacijama ( Johanson; 1971: 70-100 ).Pilin je proučavao abraziju, broj izvađenih zuba, atrofiju alveole, merio providnost kanina,

inciziva. Abraziju je ocenjivao koristeći skalu do 5. Utvrđivao je atrofiju alveolarnog tkiva na gornjim i donjim kaninima i incizivima, merio udaljenost od ivice alveole do granice cementa. Na godine je najviše uticala providnost i atrofija alveola.

Kilian je proučavao 6 faktora, kao i Gustafson. Procedura kod njegovog metoda je  duga, i preporuka je da se on radi na sledeći način:obratiti pažnju ako molari nedostaju, jer će abrazija biti izraženija na prisutnim zubima. Proučavaju se netaknuti zubi, bez karijesa, povreda, stomatološkog

13

tretmana. Ako je moguće, nekoliko zuba iz donje i gornje vilice izvaditi, i sve posmatrati. Ekstrakciju pažljivo uraditi. Zub se čuva u formaldehidu. Utvrditi i označiti na zubu gde su desni bili, gleda se gde apex nestaje, ili gde je površina zuba oštećena. Seče se zub, i utvrđuje providnost. Stavlja se u balzam, i pod mikroskopom se određuje svih 6 kriterijuma. Preporučuje se da se radi 2 utvrđivanja, i aritmetička sredina se izračuna ( Işcan;1989: 264-268 ).

Nakon izbijanja zuba, počine njihovo trošenje, i traje celog života. Prouzrokovano je međusobnim dodirom zuba, i dodirom zuba sa hranom, jezikom, i obrazima. Trošenje zuba na okluzalnim površinama nastaje usled međusobnog trenja zuba tokom žvakanja i abrazivnog delovanja hrane, i zove se atricija, i manifestuje se tankim ogrebotinama na gleđi čiji pravac zavisi od načina kretanja vilica u toku žvakanja.

Abrazija je proces trošenja zuba koji zahvata i i površine zuba koje nisu u okluzalnom kontaktu, a brazde koje se pojavljuju na gleđi su nasumice raspoređene. Intenzitet i model abrazije zavisi od mnogobrojnih faktora- morfologije zubnih krunica ( visine kvržica, dubine fisura, debljine i mikrostrukture gleđi, strukture dentina i stvaranja sekundarnog dentina u zubnoj šupljini ), položaja zuba u okluziji, vrste i kvalitete hrane, kao i korišćenja zuba kao alatki.

Trošenje zuba je u vezi sa patološkim procesima u ustima ( karijesom, paradontopatijom, gubitkom zuba, ortodontskim nepravilnostima ) koji mogu da dovedu do neravnomerne i atipične abrazije.

Brothwell primenjuje numeričku klasifikaciju prema kojoj se sa 1 obeležava stadijum bez atricije, sa 2 atricija u nivou gleđi, sa 2+ ogoljen dentin na jednoj kvržici, i tako sve do broja 7 kojim se označava trošenje zuba do samog korena.

Pošto se pouzdanost ovog metoda dovodi u pitanje, jer zavisi od mnogih faktora-varijacija u okviru populacije, načina ishrane, genetskih faktora, vremena izbijanja zuba, on se koristi samo kao pomoćni metod ( Đurić-Srejić; 1995: 276- 278 ).

Utvrđivanje na osnovu ‚‚ dodatnih linija “ u korenu zuba-sekundarni sloj dentina se formira u šupljini zubne pulpe. Pošto se radi o ograničenom prostoru, to utiče na stvaranje, tzv. ‚‚ dodatnih linija “. Ovaj proces je neograničen u korenu zuba, tako da se tu stvaraju linije na spoljašnjoj strani. Da bi se utvrdila individualna starost, neophodno je preseći zub, i pomoću mikroskopa, te linije se izbroje, i na taj broj se dodaju prosečne godine kada se dešava erupcija zuba. Rađena su tri istraživanja, dva su imala prosečnu grešku od 6 godina, a jedno od deset ( Jankauskas, Barakauskas, Bojarun; 2001:59-71 ).

Dužina kosti može da posluži za određivanje individualne starosti, ali nije pouzdan ovaj metod, jer postoje varijacije, kako među populacijama, tako i između iste socijalne grupe. Dužina kostiju ima naročitu primenu za uutvrđivanje starosti fetusa, ili veoma mladih infanata ( Ubelaker; 1998: 89 ).

Utvđivanje starosti u torakalnom delu Klavikula-posmatra se na medijalnoj strani, i kod subadultnih individua ima 5 faza, od 0-4. 0-potpuno otvorena.1 ( 18-25 )-počinje srašćavanje od centra, i širi se ka superiornoj ivici gde se razvija

anteriorno, ili posteriorno.2 ( 25-30 )-povećava se površina srašćavanja.3 ( 31 )-sraslo. Može da se locira poslednja tačka srašćavanja.4-potpuno sraslo ( Işcan, Loth; 1989: 245 ).

Scapula-proučava se osifikacija i atrofija. Postoji 4 područja na artikularnim tačkama:1-lipping na glenoidnoj jami. Pojavljuje se oko 30-35 godina. Širi se ventralno i inferiorno.2-lipping na zglobnoj površini klavikule oko 35-40 godina.3-na akromionu se javlja nova zglobna površina oko 40-45.4-oko 50-te se pojavljuje krista skapule.

14

Atrofični proces:1-ispod 25 godina se javlja površinska vaskularnost, uočavaju se fine linije.2-duboka vaskularnost. Uočavaju se slične linije, i postoji tendencija njihovog smanjivanja

sa godinama ( 25-30 ).3-lokalizovana atrofija kosti.4-savijanje infraspinoznog područja, i vodi ka distorziji ( 40, i preko, Graves; 1922:21-33 ).Mineralizacija rebarne hrskavice-Mc Cormick je o tome pisao. Formirao je skalu od 0-4, u

fazi 0, mineralizacija nije uočljiva, a u fazi 4-jako. Od 20-te godine se pojavljuje, nešto sporije kod žena. Najčešće se uočava na rebrima 6, 7, 8. Umerena je oko 40-te, a posle 50-te intenzivnija ( Bass; 1987: 19 ).

Degenerativne promene su znaci starenja ( slika 13 ), tako da treba uzeti u obzir celokupno stanje kostiju, njihov izgled, npr. depresije na parijetalnim kostima, osteofiti na pršljenovima, izgled skapule, klavikule, stanje zglobova...( Ubelaker; 1998: 84-85 ).

Razvoj osteoartritisa je Stewart proučavao, naročito pojavu osteofita na pršljenovima. On je fomirao 4 faze, 0-bez osteofita, a 4-sa maksimalno osteofita. Između 20-30 ih može biti, ali je to jako retko, a počinju da se pojavljuju posle 30-te, a posle 40-te intenzivno, naročito u lumbalnom regionu ( Bass; 1987:18-19 ).

Slika 13. Degenerativne promene na pršljenovima ( po Stewart, 1980 )

Mikroskopski metodiRadiografski metod-radiografija može biti koristan metod za utvđivanje individualne starosti

kod adultnih individua. X-zraci se koriste prilikom autopsije, i tom prilikom se može otkriti bolest, trauma, prisustvo stranog materijala,a takođe i za utvrđivanje identiteta, kasnog srašćavanja epifiza, demineralizaciju, da se pokažu promene u mekom tkivu, ili neke nepravilnosti. X-zraci daju jako dobre rezultate kada je reč o tinejdžerskom uzrastu, ili ranim dvadesetim godinama. Neki autori su ukazali da se dešava da makroskopska i radiografska istraživanja daju različite rezultate, npr. proksimalni humerus je makroskopskom metodom delimično srastao, a pomoću radiografije-srašćavanje je kompletno. Objašnjenje je da proces srašćavanja počinje u centru i traje duže. X-zraci pokazuju razvijeniji stadijum srašćavanja, nego sto se to okom može uočiti. Po nekima je ta razlika 3 godine, po drugima 6 meseci. Pomoću x-zraka se može utvrditi da li dolazi do osteoporoze, kao i njen intenzitet. Preporučuje se da se više kostiju analizira, jer je gubitak minerala različit za različite kosti.

15

Promene na tkivu, kao što je kalcifikacija aorte se može se videti x-zracima, kao i promene na rebarnoj hrskavici.

Razvoj srašćavanja epifiza-većina epifiza srašćava do 20-te godine, ali ima i nekih do 30-te. Veoma je bitno u utvrđivanju starosti da li je epifiza delimično, ili potpuno srasla ( Kerley, Ubelaker; 1978:545-546 ). Todd je formirao 9 faza srašćavanja epifiza koje se pomoću x-zraka uočavaju.

1-epifizna i dijafizna kost se približava jedna drugoj.2-polako se formira nova kost koja se transformiše u tanku površinu.3-pojavljuje se nova površina.4-valovitost na susednim površinama.5-između susednih površina se pojavljuju jasne crte koje su paralelne.6-rascep između susednih površina je uzan.7-početak srašćavanja.8-srašćavanje kompletno.9-perfektno srašćavanje sa kretanjem tuberkula od sredine ka epifizi ( Todd; 1930 : 193 ).Većina standarda ima 4 faze: 1-epifiza nije prisutna.2-prisutna, ali nije srasla.3-delimično srasla.4-kompletno srasla ( Kerley, Ubelaker; 1978: 545-546 ).Histološki metod se zasniva na uočavanju mikroskopskih promena u stvaranju i resorpciji

koštanog tkiva u procesu remodeliranja kostiju tokom starenja.Masa kosti se povećava do 30-te, i ostaje stabilna nekoliko godina, a kasnije se smanjuje. Žene izgube oko 35% kortikalne i 50 % trabekularne kosti, dok muškarci 23 %, odnosno 33 %. Najčešće se kao parametri određuje broj primarnih ili sekundarnih osteona na jedinici površine koštanog isečka, ukupan broj sekundarnih osteona, prosečan broj lamela u osteonu, dijametar Haverzovih kanala, broj sekundarnih osteona plus broj fragmenata sekundarnih osteona na jedinici površine, debljina korteksa, dijametar i broj Haverzovih kanala. Sa starošću se povećava broj osteona i njihovih fragmenata u koštanom tkivu, smanjuje se brzina kojom osteoblasti stvaraju kolagen i brzina formiranja Haverzovih jedinica, a povećava se broj osteona sa cirkularno orijentisanim vlaknima. I ovde treba uzeti u obzir o kom se polu radu, kao i rasnoj pripadnosti.

Kerley metod se sastoji u računanju broja osteona, fragmenata, ne Haverzovih kanala u središnjem delu femura, tibije, ili fibule. Postoji 4 polja koja se nalaze anteriorno, posteriorno, medijalno i lateralno, i ukupan broj osteona predstavlja sumu svih ovih polja. Metod je modifikovan, bilo je teškoća u razlikovanju celih i fragmentovanih osteona, i procentualno se računalo, posebno za svako polje. Singh i Gunberg su razvili metod gde se računao ukupan broj osteona, broj lamela, i prosečan prečnik Haverzovog kanala. Proučavao se anteriorno srednji deo femura i tibije, i posteriorni deo grane mandibule. Novi metod se koristi i na rebrima od 3-6, i na središnjem delu klavikule. Ovde se više ne koristi podela na 4 polja, i time se smanjuje greška, već se kost seče na pola, i za svaku kost se uzimaju dve vrednosti, i upoređuju se.

Jako je bitno koji deo kosti se proučava. Na ovaj metod utiču mnogi faktori. Kosti se ne obnavljaju istom brzinom, korteks rebra 2 puta brže od korteksa duge kosti. Dobijaju se različiti rezultati različitih dana u godini, sezona, meseci. Hormonalne promene utiču, sunčevo zračenje, sezonske promene, pol, individualne varijacije, metaboličke bolesti-neke ubrzavaju procese, a neke usporavaju ( Currey; 1964:69-75 ).

Nedostatak mikroskopskih metoda je u tome što se uzimanjem uzoraka kost uništava, te analize su skupe, potrebna je skupa oprema, školovani ljudi koji će analize raditi, i potrebno je vreme da bi se rezultati dobili.

16

Nijedna metoda nije apsolutno pouzdana. Svaka je bazirana na jednoj populacionoj grupi, i kada se primenjuje na nekoj drugoj, neophodno je korigovanje. U praktičnom radu, najviše se koristi metod zasnovan na starosnim promenama morfologije pubične simfize, međutim, zadnjih godina veliku primenu ima i Iskanov metod koji se zasniva na promeni morfologije sternalnih okrajaka rebara tokom starenja. Uporedivši pouzdanost procene starosti na osnovu promena na pubičnoj simfizi sa pouzdanošću procene starosti zasnovanoj na morfologiji rebara, Iskan je zaključio da je procena starosti na osnovu sternalnih okrajaka rebara pouzdanija kod oba pola.

Treba uzeti u obzir da na stanje skeleta utiče više faktora, zanimanje, način ishrane, metabolički poremećaji, pol, rasa.

Ako postoji mogućnost, najbolje je koristiti sve metode koje se na konkretnom slučaju mogu primeniti, i na taj način doći do što bolje procene individualne starosti.

UTVRĐIVANJE STAROSTI NA OSNOVU STERNALNIH OKRAJAKA REBARA ISKANOVA METODA

80-tih su Işcan i Krogman opisali faze promena sternalnih krajeva rebara na osnovu uzorka od 277 individua na kojima je vršena autopsija, i čiji je starost, rasa i pol bili poznata.

Formirali su 9 faza ( 0-8 ) sa malim razmakom u godinama, od tinejdžerskih godina do 70-tih. Proučavale su se dubina jame, oblik ivica, konfiguracija zida.

Najosnovnije morfološke promene koje se uočavaju tokom procesa starenja su :

1. promena oblika jame pretvaranjem ’’ V ’’ oblika na horizontalnom preseku u ’’ U ’’ oblik.

2. prelazak talasaste zglobne površine glatkog zida jame u duboku poroznu jamu ponekad ispunjenu koštanim izraštajima.

3. preobražaj glatke pravilne ivice sa zaokruženim rubom u reckavu, nazupčanu,oštru i neravnu ivicu.

4. mogućnost pojave koštanih nastavaka na gornjem i donjem delu ivice jame, ili na samom dnu jame.

5. postepen preobražaj glatkog, kompaktnog zida zglobne jame u veoma tanak, krt zid.6. promena celokupne tvrde i glatke koštane strukture zglobne površine u krhku i

poroznu sa uočljivim opadanjem kvaliteta kosti ( slika 17 ).

17

Slika 17. Srernalni okrajak rebara je je ravan, gust, tipičan je za tinejdžerske,i rane dvadesete godine, i stalno se menja tokom godina, starenja, i postaje oštar, porozan, lomljiv.1. ravna, dobrog kvaliteta kost sa

nazupčanom ivicom; 2. ’’ V ’’ oblik jame sa ; 3. ravnim, talasastim zidovima; 4. oblik jame ide ka ’’ U ’’ formi, tada počinje poroznost; 5. ivice su još uvek okrugle i pravilne; 6. na donjoj i gornjoj ivici se pojavljuju koštane izrasline; 7. porozna jama sa oštrim ivicama; 8. pogoršava se kvalitet kosti, postaje krhka, lomljiva

Razlike u polovima su doprinele da faze budu različite, posebno za žene, posebno za muškarce. I ovo važi za belu rasu.

Faze za muškarce bele rase:

Faza 0 ( 16 i mlađi )-zglobna površina je ravna, ili talasasta, sa pravilnom, okruglom ivicom ( 0-0a, b, c ).

Faza 1 ( 17-19 )-započinju promene u vidu amorfnog uvlačenja zlobne površine, ali i valovitost može biti prisutna. Ivica je pravilna i okrugla. U nekim slučajevima, nazupčana ivica je prisutna. Kost je još uvek tvrda, čvrsta, glatka ( 1-1a, b, c ).

Faza 2 ( 20-23 )-jama postaje dublja, i na uzdužnom preseku je oblika slova ’’ V ’’ nastalog zbog formiranja prednjeg i zadnjeg zida. Zidovi su debeli i glatki sa nazupčanom, ali blago valovitom ivicom sa zaobljenim rubom ( 2-2a, b, c ).

Faza 3 ( 24-28 )-jama postaje dublja, i polako prelazi iz ’’ V ’’ forme u ’’ U ’’ formu. Zid je i dalje debeo, i čvrst sa zaobljenom ivicom. Nazupčana ivica može biti prisutna, ali rub postaje nepravilniji. Kost je i dalje dobrog kvaliteta ( 3-3a, b, c ).

Faza 4 ( 26-32 )-dubina jame se povećava, na uzdužnom preseku je i dalje uzana, ali ide ka srednjem ’’ U ’’. Zidovi su tanji, a rubovi ostaju zaobljeni. Ivica postaje nepravilnija. Uočava se smanjenje u težini i čvrstini kosti, ali, generalno, kvalitet kosti je i dalje dobar ( 4-4a, b, c ).

18

Faza 5 ( 33-42 )-uočava se manja promena u dubini jame, ali oblik jame je i dalje umerene ’’ U ’’ forme. Zidovi su daleko tanji, a ivice postaju oštre. Zapaža se nepravilnost na rubovima. Nazupčana ivica je potpuno nestala, i zamenjena je koštanim izraslinama. Kvalitet kosti je i dalje dobar, ali ima tragova pogoršavanja, i znakova poroznosti, i gubitka gustine ( 5-5a, b, c ).

Faza 6 ( 43-55 )-jama je primetno dublja, na uzdužnom preseku je široke ’’ U ’’ forme. Zidovi su tanki sa oštrim ivicama. Ivica je nepravilna, i pojavljuju se dugačke koštane izrasline, češće uočljive na gornjoj i donjoj ivici. Kost je primetno manje težine, tanja je, poroznija, naročito unutar jame ( 6-6a, b, c ).

Faza 7 ( 54-64 )-jama je duboka, na uzdužnom preseku je široke, ili veoma široke ’’U ’’ forme. Zidovi su tanki i slabi, oštrih, nepravilnih ivica na kojima se nalaze koštane izrasline. Kost je lagana, krhka, značajno pogoršanog kvaliteta, i porozna ( 7-7a, b, c ).

Faza 8 ( 65 i stariji )-u ovoj, finalnoj fazi, jama je jako duboka, i na uzdužnom preseku je široke ’’ U ’’ forme. U nekim slučajevima, pod jame nedostaje, ali je popunjen koštanim izraslinama. Zidovi su jako tanki, krhki, sa oštrom, veoma nepravilnom ivicom. Kost je lagana, lomljiva, porozna. ’’ Prozor ’’ formacija je nekad prisutna na zidovima ( 8-8a, b, c ).

19

Slika 18. Faza 0-na tipično adolescentnom rebru je ravna ( 0a ), zaobljena ivica. Uočava se valovitost artikularne površine, ali nema formiranja udubljenja ( 0b, 0c ).

Faza 1-ivica je i dalje glatka, zaobljena, ili blago talasasta ( 1a ). 1b i 1c pokazuju početno nazupčavanje ivice, valovitost je i dalje prisutna na zglobnoj površini.

Faza 2-2a-nazupčana ivica sa ravnim, okruglim rubom. ’’ V ’’ forma se može videti u fazi 2b, dok se u 2c zapaža povećanje dubine jame koja je okružena debelim zidovima.

20

Slika 19. Faza 3-ivica postaje nepravilnija, postoje samo ostaci nazupčane ivice. Jama je na uzdužnom preseku uzane ’’ U ’’ forme, sa jako čvrstim zidovima, i zaobljenom ivicom ( 3b, 3c ).

Faza 4-pravilna nazupčanost je nestala, javlja se nepravilna ivica ( 4a ). U 4b i 4c fazi, uzdužni presek jame je umereno široke ’’ U ’’ forme sa tanjim zidovima, ali i dalje okruglom

ivicom. Faza 5-ivica je sve više nepravilna ( 5a ). Jama je ’’ U ’’ oblika, tanjih zidova, i oštrih ivica

( 5b ). 5c pokazuje znake poroznosti, i dolazi do pogoršavanja kvaliteta kosti.

21

Slika 20. Faza 6-izbijaju koštane izrasline na gornjoj i donjoj ivici ( 5a ). 6b i 6c pokazuju primetno dublju jamu, široke ’’ U ’’ forme. Zidovi su tanji, oštrih ivica. Povećava se poroznost, kost unutar

jame postaje lošija. Faza 7 ( 7a, 7b )-nepravilna ivica sa dugim koštanim izraslinama. Poroznost primetna,

kvalitet kosti je lošiji, zidovi su tanki, krhki, oštrih ivica ( 7b, 7c ).Faza 8 ( 8a, 8b )-izrazito nepravilne ivice sa oštrim koštanim izraslinama. ’’ Prozor ’’

formacija se može videti u 8b između veoma tankih zidova koji okružuju duboku jamu. Kost može izbiti na dnu jame koja je izrazito široke ’’ U ’’ forme. Unutrašnjost jame je jako porozna.

Faze kod žena bele rase:

Faza 0 ( 13 i mlađe )-zglobna površina je skoro ravna, a može da se primeti valovitost. Spoljašnja površina sternalnog okrajka rebra je oivičena. Ivica je pravilna sa zaobljenim rubom. Sama kost je čvrsta, dobrog kvaliteta ( faze 0-0a, b, c ).

Faza 1 ( 14-15 )-počinje promena u vidu uvlačenja jame. Ivica, kao i valovitost mogu biti prisutne. Ivica je zaobljena, i pravilna, u nekim slučajevima sa malo valovitosti. Kost je dobrog kvaliteta, čvrsta ( 1-1a, b, c ).

Faza 2 ( 16-19 )-jama je značajno dublja, i dobija ’’ V ’’ oblik između ravnog prednjeg i zadnjeg zida. U pojedinim slučajevima se mogu uočiti ivice, ili valovitost. Ivica

22

je talasasta, i postepeno se pojavljuje nazupčana ivica. Kost je čvrsta, dobrog kvaliteta ( 2-2a, b,c ).

Faza 3 ( 20-24 )-veća dubina jame, ’’ V ’’ forma je šira, ponekad se javlja ’’ U ’’ forma, ali uzana. Ivica je i dalje zaobljena, i postepeno postaje nazupčana. Na prednjem i zadnjem zidu se mogu uočiti polukružni koštani lukovi. Kost je dobrog kvaliteta ( 3-3a, b, c ).

Faza 4 ( 24-32 )-jama je značajno dublja, na uzdužnom preseku je široke ’’ V ’’ forme, ili uzane ’’ U ’’, i ponekad sa ivicama koje sjaje, svetle. Zidovi su tanji, ivica je i dalje zaobljena. Nazupčavanje je i dalje prisutno između centralnog luka, ali nije toliko dobro definisano, i ivica deluje istrošeno. I dalje je dobar kvalitet kosti, mada se uočava smanjenje gustine, i čvrstine ( 4-4a, b, c ).

Faza 5 ( 33-46 )-otprilike je ista dubina jame, nalazi se na prelazu iz ’’ V ’’ u ’’ U ’’ formu. Ponegde se javlja čvrst depozit u obliku plaka. Nema pravilne, nazupčane ivice, rubovi postaju oštriji. Ivica postaje nepravilnija, ali centralni luk je i dalje najprominentniji. Kost je značajno lakša, manje gustine, i čvrstine ( 5-5a, b, c ).

Faza 6 ( 43-58 )-Ponovo se zapaža povećanje dubine jame, na uzdužnom preseku je ili širokog ’’ V ’’ ili uzanog ’’ U ’’ oblika. Plak depozit se može pojaviti, ali je neravan i porozan. Zidovi su prilično tanji sa oštrim rubovima i nepravilnom ivicom. Centralni luk je manje uočljiv, i u mnogim slučajevima, javljaju se izrasline na ivici, na sternalnom kraju. Kost je tanka, lomljiva sa znacima pogoršavanja ( 6-6a, b, c ).

Faza 7 ( 59-71 )-dubina jame se ne povećava, na uzdužnom preseku je i dalje ’’ U ’’ forme. Izraštaj je često vidljiv unutar jame, naročito na donjoj i gornjoj ivici. Centralni luk je i dalje prisutan u većini slučajeva. Veoma tanak zid ima nepravilnu ivicu sa oštrim rubovima. Kost je veoma tanka, lagana, lomljiva. Pogoršanje se najviše primećuje unutar jame ( 7-7a, b, c ).

Faza 8 ( 70 i stariji )-dno jame je prilično plitko, uništeno je, ili kompletno izlizano. Ponekad je popunjeno koštanim izraslinama. Centralni luk se jedva prepoznaje. Ekstremno tanki, lomljivi zidovi imaju puno nepravilnu ivicu sa veoma oštrim rubovima, i dugačke koštane izrasline na gornjoj i donjoj ivici. ’’ Prozor ’’ formacija se nekad vidi na zidovima. Kost je lošeg kvaliteta, puno tanka, lagana, krhka, lomljiva ( 8-8a, b, c ).

23

Slika 21. Faza 0-pravilna, okrugla ivica na zglobnoj površini ( 0a, b ). Srednja površina juvenilnog rebra je naborana, ili talasasta. Još uvek nema udubljenja ( 0c ).

Faza 1-i dalje, ravna, zaobljena ivica polako postaje talasasta ( 1a ). Jama počinje da se formira ( 1b, c ), a valovitost je i dalje prisutna na zglobnoj površini.

Faza 2- na zaobljenoj ivici se formira nazupčana ivica ( 2a ). Jama je na uzdužnom preseku ’’ V ’’ oblika ( 2b ), i kasnije se jama produbljuje, i biva okružena debelim, ravnim zidovima ( 2c ).

24

Slika 22. Faza 3-ivica postaje nazupčana ( 3a ). ’’ V ’’ forma polako postaje šira, zidovi sjaje, i polako postaju tanji. Jama postaje dublja, ali postepeno ( 3b, c ).

Faza 4-jasno se uočava centralni luk ( 4a ). Postoje i dalje ostaci nazupčane ivice. Jama je dublja, na uzdužnom preseku je ’’ V ’’ forme, ili uzane ’’ U ’’. Zidovi su tanji ( 4b ). U jami se javlja

malo depozita ( 4c ).Faza 5-nepravilni ostaci nazupčane ivice i dalje prisutni. Ivica postaje oštrija, sve

nepravilnija ( 5a ). Centralni luk je i dalje prisutan. Jama je ’’ V ’’, ili ’’ U ’’ forme, zidovi su primetno tanji ( 5b, c ).

25

Slika 23. Faza 6-centralni luk je manje uočljiv na oštroj ivici, a na njoj počinje da izbija koštani izraštaj ( 6a ). Jama je široke ’’ U ’’ forme, zidovi su tanji, a unutar jame se primećuje

poroznost i pogoršavanje kvaliteta kosti ( 6b, c ).Faza 7-oštra, veoma nepravilna ivica, i teško vidljiv centralni luk ( 7a ). Jama ’’ U ’’ forme

polako postaje plića. Na donjoj i gornjoj ivici se pojavljuju koštane izrasline, i na dnu jame ( 7b, c ).Faza 8-izrazito oštra, nepravilna ivica koja je tanka. Na donjoj i gornjoj ivici, postoji koštani

izraštaj ( 8a ). Kost izbija i na dnu jame ( 8b ). Jama je veoma široke ’’ U ’’ forme ’’ okružena poroznim zidovima, sa ’’ prozor ’’ formacijom ( 8c).

SEKSUALNI DIMORFIZAM

Seksualni dimorfizam postoji, i zato je Iskan formulisao faze posebno za muškarce, posebno za žene. Promene kod žena počinju ranije, nego kod muškaraca. Do dvadesete godine, mineralizacija kod žena je brža. Kalcifikacija se javlja na superiornoj i inferiornoj ivici rebarne hrskavice. Posle četrdesete, kod muškaraca su promene ravnomerne, a kod žena usporene zbog hormonalne neravnoteže. Kod žena su najbrže promene do četvrte faze, od 14-28 godina. Tada su i starosni intervali manji, a posle toga, sve kasnije faze duže traju. Zbog trudnoće i porođaja, promene na kostima su uočljive, i zato utvrđivanje starosti na osnovu pubične simfize ima nedostataka, dok na rebra, ovi događaji nemaju uticaj.

Radiografska istraživanja pokazuju da rebra kod žena pokazuju ranije promene, nego kod muškaraca. Kod žena se jama u četrnaestoj godini formira. One idu 3 godine ispred muškaraca do faze 4 koja za sve traje do 28 godina. U fazi 5 i 6, žene su za jednu godinu u proseku starije, a u sedmoj i osmoj i do pet godina. Njihova rebra su posle dvadesete tanja, i manje su gustine. Kod žena se javlja centralni luk koji se širi od anteriornog i posteriornog zida, a kod muškaraca se

26

javljaju koštane projekcije na superiornoj i inferiornoj ivici. Kod muškaraca se jama stalno produbljuje, a kod žena je to znatno manjeg intenziteta ( Işcan, Loth, Wright; 1985:853-863 ).

SLUČAJ 2

Analizirano je desno rebro # 8. Jama nije puno duboka. Na uzdužnom preseku je široke ’’ U ’’ forme. Vide se ostaci nazupčane ivice. Zidovi su debeli, dobrog kvaliteta. Faza 3 ( 24-28 ).

Individualna starost je 25 godina.

27

SLUČAJ 4

Analizirano desno rebro # 7. Jama je duboka, na uzdužnom preseku široke ’’ U ’’ forme. Ivica počinje da gubi pravilnost, postaje oštra. Na prednjoj, i zadnjoj strani, pojavljuju se koštane izrasline. Kost je dobrog kvaliteta. Faza 5 ( 33-42 ).

Individualna starost je 41 godina.

28

SLUČAJ 5

Analizira se desno rebro # 5. Jama je plitka, ’’ V ’’ oblika. Prisutna je valovitost jame. Ivica je zaobljena, pravilna. Kost je čvrsta, glatka, dosta dobrog kvaliteta. Faza 1 ( 17-19 ).

Individualna starost je 17 godina.

29

SLUČAJ 8

Opisuje se desno rebro # 6. Jama je duboka, ide ka srednjoj ’’ U ’’ formi. Ivica je nepravilna, postaje oštra. Na dnu jame počinju da se pojavljuje koštane izrasline. Faza 6 ( 43-55 ).

Individualna starost je 44 godine.

SLUČAJ 9

30

Opisuje se levo rebro # 7. Jama je duboka, na uzdužnom preseku je široke ’’ U ’’ forme. Ivica je oštra, gubi pravilnost. Nema koštanih izraslina. Kost je dobrog kvaliteta, čvrsta. Faza 4 ( 26-32 ).

Individualna starost je 35 godina.

SLUČAJ 11

Opisuje se levo rebro # 7. Jama je duboka, dobija široku ’’ U ’’ formu. Ivica gubi pravilnost, počinju da se pojavljuju koštane izrasline na prednjoj i zadnjoj ivici, ali i na dnu se vidi nova kost. Zid je tanji, ali je solidnog kvaliteta. Ivica je oštra. Faza 6 ( 43-55 ).

31

Individualna starost je 43 godine.

SLUČAJ 18

Opisuje se levo rebro # 6. Nije jama puno duboka, ’’ V ’’ forme. Ivica je pravilna, zaobljena, kost je dobrog kvaliteta. Ivica nije nazupčana, ali je jama dublja. Faza 3 ( 24-28 ). Individualna starost je 23 godin

32

SLUČAJ 19

Opisuje se desno rebro # 7. Jama je duboka, uzane ’’ U ’’ forme. Ivica postaje nepravilna, tanja je. Zid je tanji. Nema koštanih izraslina. Faza 4 ( 26-32 ). Individualna starost je 31 godina.

SLUČAJ 23

Desno rebro # 9 se opisuje. Jama je duboka, široke ’’ U ’’ forme. Na donjem zidu se pojavila dugačka koštana izraslina,a i na dnu. Zid je tanak, porozan, kost je lošeg kvaliteta. Faza 6 (43-55). Individualna starost je 40 godina.

33

SLUČAJ 24

Opisuje se levo rebro # 6. Jama nije puno duboka, ’’ U ’’ forme. Ima malo tragova nazupčane ivice. Kost je čvrsta, debela. Faza 3 ( 24-28 ). Individualna starost je 25 godina.

34

SLUČAJ 26

Opisuje se desno rebro # 8. Jama je duboka, na uzdužnom preseku je ’’ U ’’ forme. Ivica nije puno oštra, nema koštanih izraslina. Kost je tanja, ali je prilično dobrog kvaliteta. Faza 4 ( 26-32 ). Individualna starost je 38 godina.

35

SLUČAJ 27

Desno rebro # 6 se opisuje. Jama nije puno duboka, široke ’’ V ’’ forme. Ivica je zaobljena, pravilna. Kost je jako dobrog kvaliteta. Faza 3 ( 24-28 ). Individualna starost je 23 godine.

36

SLUČAJ 30

Opisuje se levo rebro # 7. Jama nije puno duboka, ivica je malo oštećena, ali ono što je prisutno, pokazuje da je zaobljena, pravilna. Zid je debeo, dobrog kvaliteta. Faza 2 ( 20-23 ). Individualna starost je 20 godina.

37

SLUČAJ 32

Opisuje se levo rebro # 8. Jama je duboka, ide ka ’’ U ’’ formi. Ivica je zaobljena. Kost je dobrog kvaliteta, zid je debeo. Faza 3 ( 24-28 ). Individualna starost je 28 godina.

38

SLUČAJ 35

Opisuje se desno rebro # 6. Zglobna površina je oštećena, vidi se da je ravna, još nije počelo uvlačenje. Ivica se ne uočava.Kost je dobrog kvaliteta. Faza 0 (16 i manje ). Individualna starost je 17 godina.

39

SLUČAJ 37

Opisuje se desno rebro # 7. Jama je duboka, srednje ’’ U ’’ forme. Ivica je nepravilna, oštra, počinju koštane izrasline da se pojavljuju. Kost postaje tanja, ali je, generalno, i dalje dobrog kvaliteta. Faza 5 ( 33-42 ). Individualna starost je 36 godina.

40

SLUČAJ 39

Opisuje se levo rebro # 6. Jama je duboka, blage ’’ U ’’ forme. Ivica je oštra, postaje nepravilna. Na prednjoj i zadnjoj ivici počinju se formirati koštane izrasline, kao i na dnu jame. Kost je dobrog kvaliteta. Faza 6 ( 43-55 ). Individualna starost je 45 godina.

41

SLUČAJ 45

Opisuje se desno rebro # 5. Jama nije puno duboka, ’’ V ’’ je oblika. Ivica je zaobljena, pravilna. Kost je jako dobrog kvaliteta. Faza 3 ( 24-28 ). Individualna starost je 27 godina.