Metodika maternjeg jezika - Domaca lektira

Metodika maternjeg jezika

Uvod

Domaća lektira postaje glavno područje u nastavi maternjeg jezika za

ostvarivanje obrazovno – vaspitnih zadataka u radu sa učenicima; za

formiranje književno – jezičke kulture, estetske kulture i vaspitanja uopšte.

Ona šire uvodi učenike u osnovne pojmove dela kao što su: tema, fabula,

radnja, kompozicija, likovi, ideja, jezik, stil i javlja se kao izraziti vid

savremene jezičke i književne nastave.

1


Obrada domaće lektire

Obrada domaće lektire je delikatna i složena i nastavnik se uvek mora

dobro pripremiti za čas kako se ne bi došlo do improvizacije koja nikada ne

može dati zadovoljavajuće rezultate. Analiza dela u ciljuda se reprodukuje

fabula, siže, protumače karakterne i ostale osobine glavnih ličnosti, itd. kao i

određivanje i ispitivanje sredstava kojima se to postiže – jesu pitanja koja su

važna za nastavni rad na lektiri i za uvođenje učenika u literaturu.

Na jednom mestu je navedeno : " Ne valja zaboraviti da je literatura

život jedne epohe dat u svom najkompleksnijem vidu, emocionalno, u

slikama koje predstavljaju materijalizovanu ljudsku patnju, bol, radosti,

zanose, ideale". Razvijati aktivan odnos prema literaturi znači razvijati isti

takav odnos prema životu, prema njegovim teškoćama i lepotama. Uneti u

taj rad čvrsto i svesno rukovodstvo, jasnoću cilja, smisao za usvajanje onog

što je umetnički najrevolucionarnije ( i u sadržaju i u formi ), - to znači više:

to znači boriti se za svestran razvitak naših mladih generacija dok su još u

školskim klupama. Dakle, književnost je oduvek snažno učestvovala u

oplemenjivanju ličnosti i izgrađivanju shvatanja i ubeđenja, u razvijanju

osećanja i volje, pa je i jedan od veoma važnih zadataka nastave maternjeg

jezika da se nauče učenici da vole dobru knjigu, da se upute u pravilnu

analizu pročitnog dela: u doživljajnu komponentu, upoznavanje sa osnovnim

pojmovima iz teorije književnosti i sl. kako bi otkrili i osetili njegovu lepotu

i vrednost.

1


Rad na domaćoj lektiri ima kao krajnji rezultat vaspitanje čitalačkog

ukusa učenika, pa se zato mora organizovati najboljim pedagoškim merama i

didaktičko – metodskim postupcima kako bi se realizovali zadaci nastave

maternjeg jezika.

Nastavni program za osnovnu školu navodi izbor dela za obradu na

časovima i za domaću lektiru, napominjući da je nastavniku ostavljena

sloboda užeg izbora bilo od ovih bilo od drugih dela, pri čemu treba voditi

računa kako o uzrastu učenika tako i o pedagoško – estetskoj vrednosti

izabranih tekstova.

Oblici rada

Oblici rada na domaćoj lektiri su raznovrsni i obuhvataju područja,

kao što su:

značaj lektire za normiranje književno – jezičke kulture

učenika;

planiranje obrade lektire i njeno funkcionalno povezivanje sa

ostalim područjima nastave;

sadržaj, metodi i oblici rada;

negovanje književnog ukusa i razvijanje vlastitog estetskog

kriterijuma učenika idr.

1


Metodika nastavnog rada na domaćoj lektiri ukazuje na zadatke,

mogućnosti i potrebe nastave u vezi sa sistematskim negovanjem književne i

jezičke kulture.

Za obradu domaće lektire treba obezbediti najmanje dva časa mesečno

i to:

čas usmene lektire i

čas pismene lektire.

Čas usmene lektire sadrži ove elemente: sadržaj dela, likovi,

kompozicija, tema, ideja, stil, jezik, doživljavanje učenika, idr.

Čas pismene lektire sadrži pismeni prikaz pročitanog dela ( referat ).

To znači, prvi čas obuhvata usmeni deo analize dela, a drugi čas obuhvata

čitanje i analizu pismenih radova učenika. Usmenu analizu dela iz domaće

lektire ne treba svoditi samo na prepričavanje sadržaja dela. Da bi razgovor

o delu ( usmeno referisanje ) bio sređeniji, da bi čas bio racionalno

iskorišćen, možemo učenicima več prilikom zadavanja ovog dela za čitanje

dati i plan – teze po kojima će čitajući knjigu, pribrati građu za diskusiju.

Posle ovako organizovanog usmenog referisanja neće biti teško da

učenici sastave pismeni referat. Treba zahtevati da se u pismenom referatu

navode citati iz dela koji potkrepljuju njihova tvrđenja. Ovakav postupak u

radu prinuđuje učenike da razmišljaju i ne dozvoljava da idu samo putem

prepričavanja sadržaja ( fabule ). Naravno, nastavniku treba da su jasna u

ovom smislu složena stručna i metodička pitanja u pogledu opsega i dubine

koje ktreba ostvariti na jednom školskom času. Mora biti zaokružena celina.

1


Neka dela iz domaće lektire možemo obraditi formom grupnog rada s

tim što će svaka grupa učenika dobiti posebne zadatke. Prva grupa će nas

upoznati, na primer, sa životom književnika i povezati činjenice iz njegove

biografije, sa radnjom i događajima prikazanim u tom delu. Druga grupa će

prikazati plan i kompoziciju dela. Treća grupa učenika analiziraće ličnosti, a

četvrta jezik i stil dela. Iz rada svih grupa, treba da proistekne svestrana

analiza dela. Radove čitaju referenti grupa, a ostali učenici dopunjuju

referate, ilustruju ih odlomcima ili ih dramatizuju.

Prvi čas domaće lektire, dakle, kao usmeno referisanje, možemo

organizovati kao debatni čas po planu: kratak sadržaj; likovi; psihološka i

dramska mesta; teme i ideje lektire. Prilikom davanja zadatka da se ovo delo

pročita, može se dati učenicima i plan po kome će se odvijati diskusija, tako

da se mogu unapred prijaviti diskutanti po pojedinim tezama plana. To je

individualno pripremanje, tako da se u debati diskutanti ne moraju slagati u

tumačenju, na primer, likova, itd. nastavnik će retko, dobro smišljenim,

kratkim, podsticajnim pitanjima usmeravati diskusiju, navodeći učenike na

pravilne zaključke.

Kada se tako iskristališu mišljenja pojedinim pitanjima zadajemo

pismeni referat o delu ( a to je drugi čas obrade domaće lektire ), koji se sada

može pripremiti grupnim oblikom rada. Svi koji su govorili o likovima

mogu da čine sada jednu grupu i dobijaju zadatak likova u delu. Druga grupa

dobija zadatak: upečatljivi opisi u delu. Treća grupa: prikaz dela ...

( društveno – materijalne prilike u kojima se odvija radnja dela, tema, ideja

dela, zaključak o vrednostima i značaju ovog književnog dela ). Ovaj

1


poslednji zadatak predstavlja, ustvari, jedan kratak prikaz dela, onakav

kakav bi mogao, na primer, izaći u nekom listu kao reportaža da se delo

pročita. On je kratak, ali ga nije lako napisati i zato ga treba dati grupi u

kojoj ima sposobnih učenika za ovakav zadatak. U svakoj grupi treba da

bude pokoji odličan ili vrlo dobar učenik koji i rukovodi grupom. Za ovaj

rad učenicima dati 15 dana. Svi učenici grupe donose na čas pismenog

referata svoj primerak zajedničkog sastava i određuju referenta grupe. Sve se

to može pročitati za jedan čas i prokomentarisati.

Zadatak domaće lektire

Osnovni zadatak domaće lektire je u sledećem:

da razvija kod učenika naviku da se samostalno služe knjigom;

da razvija kod učenika ljubav prema knjizi uopšte.

U vezi sa organizacijom rada na domaćoj lektiri nužna su specifična

pedagoška usmeravanja u skladu sa uvođenjem učenika u književno delo, u

otkrivanju estetskih, etičkih i socijalnih osobenosti stvarnosti koja se u

njemu prikazuje. Nije najvažnije koliko će ko knjiga pročitati, već kako će ih

shvatiti i doživeti, kako bi obogatili svoj emocionalni život i svoja estetska

osećanja.

1


Nastavnik je dužan da pruži jasna uputstva kako se vrši književna

analiza dela na konkretnim primerima. Na časovima domaće lektire

proveravaće koliko su učenici osposobljeni za samostalnu analizu dela.

Naravno, prvo je – nastavnik mora delo sam pročitati. Od njega se traži

temeljito poznavanje plana analitičkog postupka u određivanju ključnih

problema u određenom književnom delu: misao, cilj, tehnika književne

analize.

Metodska koncepcija časa

Metodska koncepcija časa lektire određuje tokove i faze: može se

početi diskusijom o prvim utiscima, a iza toga sledi analiza teme, ideje,

strukture, stila i jezika. Pre nego što se pristupi književnoj analizi domaće

lektire, treba sačiniti plan koji obuhvata sledeće pojedinosti: kratka sadržina

teksta, rezime, plan dela, glavna misao, likovi.

Treba napomenuti da se pri analizi jednog književnog dela na času

lektire ne može iscrpno govoriti o svim njegovim odlikama.

Kad se izvrši analiza sadržine, prelazi se na analizu forme, a to su ovi

elementi: kompozicija dela, stil, jezik a ako je reč o poeziji – i versifikacija.

Poslednja faza u književnoj analizi jeste zaključak, koji treba da bude

ubedljiv, snažan i opravdan.

1


Ne moramo se striktno pridržavati predloženih tokova i faza rada u

analizi lektire. U toku književne analize učenik treba da bude najaktivniji.

Nastavnik određuje obrazovni i vaspitni cilj časa.

Obrazovni cilj , obično, obuhvata sledeće: tok radnje, glavne

ličnosti,osnovnu misao.

Vaspitni cilj: produbljivati estetska i etička osečanja, razvijati logičko

mišljenje.

Na početku svake školske godine nastavnik saopštava učenicima

domaću lektiru koju će oni pročitati u toku te školske godine. Još bolje će

biti da napravi spisak tih dela i da ga na vidnom mestu istakne u učionici.

Dalje, nužno je da svaki učenik, ukoliko je to moguće, kupi određenu lektiru

u kompletu. Nastavnik upućuje učenike da nabave posebnu svesku u koju će

unositi kratku sadržinu pročitanih dela i daje potrebna uputstva kako treba

raditi:

u zaglavlju napisati pun naslov knjige,

ime pisca,

izdavačko preduzeče,

mesto i datum izdavanja knjige,

a zatim se daje kratka sadržina knjige,

osnovna misao,

glavne i sporedne ličnosti,

najlepši opis u delu,

neke osobine stila i jezika,

važniji biografski podaci o piscu

i na kraju, sud – zaključak o delu.

1


Sveske za domaću lektiru treba da budu besprekorne u svakom

pogledu. Posle ovih uputstava nastavnik treba da odredi i dan kada će se

obrađivati lektira.

Pre polaska na samo čitanje ( drugi čas domaće lektire ), dobro je da

nastavnik proveri sveske učenika. Ako treba, nije loše i da je istakne kao

primer pedantnog rada, odnosno da ukaže i na nemarljiv odnos prema radu i

sl.

Za vreme čitanja radova svi učenici paze, beleže u svojim sveskama

opaske potrebne za diskusiju, a dobro je i da beleži svoje utiske. Čas se

odvija pod njegovom kontrolom. Pri kraju časa on daje završnu reč, koja se

odnosi i na referat i na diskusiju, odnosno i na samo delo koje je prikazano

od strane učenika – referenata.

Iz spiska dela domaću lektiru nastavnik određuje koja će se od njih

obraditi u školi, a koju će preporučiti svojim učenicima da ih pročitaju kod

kuće.

Dakle, u organizovanju rada na domaćoj lektiri veoma su važna

uputstva koja nastavnik daje učenicima: kako se čita lektira, na šta obratiti

pažnju, kako se prave beleške o pročitanom, kako se pišu referati i sl.

Pored onoga što se preporučuje kao obavezna lektira, nastavnik može

preporučiti učenicima i dopunsku literaturu. Nju čine, obično, duža štiva iz

čitanke. Dopunska literatura se može obrađivati na času govorne vežbe, a

katkad i na času pismene vežbe, u obliku kako se to radi i pri obradi štiva u

razredu ( sadržaj, ideja, likovi, jezik, stil – kao potpuno jedinstvo sadržine i

forme ).

U sveskama za domaću lektiru treba pisati kraće – da to bude

stvaralački.

1


Školsko iskustvo pokazuje da su praktične mogučnosti u okviru rada

na domaćoj lektiri raznovrsne.

Dobro je da školska bibliotaka bude snabedevena dovoljnim brojem

primeraka pojednih dela ( najmanje po desetak naslova za svaki razred iz

programskog spiska, i sa po desetak primeraka za svaku knjigu ). Praksa i

metodička literatura preporučuju da se u spisak dela za domaću lektiru, koji

je istaknut na vidnom mestu u učionici, pored naziva pisaca i dela, daju kraći

podaci o piscu, sadržaju, predmetu, neki karakteristični citat o delu i uz

njega ilustracija, crtež, korice, sliku autora i dr. Mogu se koristiti minijaturne

fotografije pisaca iz knjiga i kataloga izdavačkih preduzeća, kao i propratni

tekstovi o delu i piscu. Ovi podaci mogu da razviju interesovanje za

određenu knjigu.

Treba usvojiti poznato načelo: ne mnogo knjiga, već mnogo rada na

jednoj lektiri. Za veće delo treba obezbediti katkad tri ili četiri časa

( razgovor, čitanje, diskusija ). I časove predviđene za govorne vežbe treba

ponekad koristiti za problematiku: razgovor o značaju knjige i čitanja u

životu čoveka, anketa o čitanju u toku školskog raspusta i o literarnom

interesovanju učenika, uputstvo za vođenje dnevnika pročitanih knjiga.

Nastavnik treba da obezbedi bibliografiju za svaku domaću lektiru kako bi

bio obavešten o raznim kritikama i prikazima, kao i o drugim napisima koji

mu mogu pomoći za analizu književnog dela. Preporučljivo je da pripreme

učenika za rad na domaćoj lektiri počinju krajem školske godine. U tom

smislu nastavnik može dati učenicima spisak lektira na poslednjem času

pred školski raspust. On preporučuje knjige uz pedagoška uputstva za metod

analize ( pisac, sadržaj, likovi, tema, ideja, kompozicija, stil i jezik i sl. ).

1


Može se uticati na učenike da zabeleže šta su čitali preko leta od

preporučene literature.

Poneki lepi opis prirode u domaćoj lektiri treba naučiti napamet.

Na čas domaće lektire dolazi se s knjigom ( delom i beleškama,

kojima se učenici slobodno služe u toku razgovora ). Kao što se na času

usmene lektire analiza vrši prema planiranim tezama ( sadržaj, likovi,

kompozicija, tema ideje, stil, jezik, doživljavanje učenika i sl. ) tako se i čas

pismene lektire određuje, odnosno organizuje prema utiscima i tezama – kao

pismeni prikaz pročitanog dela. Ovde se vodi računa, pored ostalog, o

čitkom pisanju, preglednom izlaganju, eventualnim likovnim ilustracijama

itd. Sa čitanjem referata treba početi od boljih učenika. Ako napisi nisu

suviše opširni, čitaju dva učenika, pa se prelazi na razgovor uz poređenje

oba rada. Diskusija se vodi prema planu:

- da li se učenik držao postavljenog plana rada ( raznovrsnost

obrađenih teza ),

- da li je u dovoljnoj meri obuhvaćena materija,

- kakav je stil referata i red izlaganja u njemu,

- ima li grešaka u jeziku,

- kvalitet čitanja ( izražajno, monotono, nesigurno, dramsko,

uverljivo ) i dr.

Ovakvi zahtevi mogu da se ispisuju na tabli kako bi učenici sasvim

navikli na red u zapažanju. Treba nastojati da učenici ne govore samo o

negativnim osobinama zadatka, već prvenstveno o njegovim pozitivnim

odlikama. Osnovno je da se svaka primedba zasnuje na argumentima sa

obaveznim prikazivanjem kako bi se moglo i bolje reči.

1


Insistirati da svaki učenik učestvuje u diskusiji koja treba da bude

tolerantna i uz uvažavanje tuđih mišljenja. Isključivati elemente uvrede i

potcenjivanja. Upučivati učenike da ne ponavljaju već rečene misli, da ne

razvlače razgovor, već da da dobro razmisle o onome što će kazati. Kako se

često dešava da učenici široko i slobodno unose u svoje radove tuđe misli,

bez navođenja izvora i autora, to je na nastavniku da skreće pažnju

učenicima na moralnu obavezu da se navode naziv dela, ime pisca, i sl. A

treba i proveriti kako je učenik shvatio tuđu misao.

Brojne su didaktičko – metodske sugestije za rad na domaćoj lektiri

koje pomažu da se zadaci nastave maternjeg jezika realizuju u okoviru

negovanja jezičke kulture učenika. Domaća lektira u nastavi je, dakle, jedan

vid mogućnosti za leksičko – stilsko i semantičko bogaćenje jezika i

jezičkog osećanja učenika. Jezik domaće lektire je jezik na kome se treba

učiti i na koji se treba ugledati, pa se otuda i negovanje pismenosti učenika s

pravom dovodi u vezi sa čitanjem literalnih dela. Iz toga proizilazi da je

sistemazičnost ovog vida nastavnog rada jedan od važnih uslova za uspešan

rad na bogaćenju književne i jezičke kulture učenika. Kako je interpretacija

rada na domaćoj lektiri zasnovana na osnovnim pojmovima iz teorije

književnosti ( tema, fabula, radnja, kompozicija, likovi, ideja, jezik, stil i

sl. ), to je potrebno upoznati učenike i sa ovim sadržajima na kojima se

analiza dela zaustavlja. Svi su ovi momenti tesno povezani, pa ih tako i treba

posmatrati. Njihov redosled utvrđuje se u zavisnosti od prirode dela.

Nastavne metode i sredstva odabiru se zavisno od dela, tj. od njegove

kompozicije, stila, tehnike portretiranja likova, dijaloga itd. Dijaloška

metoda omogućuje izmene misli i stavova. Kako je proučavanje fabule tesno

1


povezano s likovima, to se u fazi analize likova mogu primetiti različite

metode, jer se ovaj deo smatra najinteresantnijim delom analize ( zašto se

učenici opredeljuju za pozitivne likove, ili – zbog čega se negativno odnose

prema drugim likovima, itd. ). A u vezi sa izgradnom lika u delu je i

kompoziciono – sižejni plan.

1


Zaključak

Ovim izlaganjem htelo se ukazati na važnost i značaj posla oko

domaće lektire, upravo oko analize i pojedinosti koje nameće umetničko

delo sa svojim svojstvima: sadržinom, formom i sredstvima pomoću kojih se

sadržina i forma daju. Sadržina književnog dela je predmet prikazivanja u

delu. Dok se pod temom dela podrazumeva pojava ili određen krug pojava

koje čine sadržinu dela, dotle se pod idejom dela podrazumeva gledište pisca

i odnos piščev prema pojavi ili krugu pojava koje pisac opisuje u delu.

Likovi, slike, pojedini karakteri u delu čine formu književnog dela, a

sredstva književnog stvaranja su: siže, kompozicija i jezik. Slika u delu je

odraz svake pojave. Siže je niz radnji, odnosno događaja u jednom delu. On

je jedno od sredstava za stvaranje likova. Kompozicija je skladno

povezivanje junaka u delu, njihovih preživljavanja, razmišljanja, postupaka,

sa događajima u delu, sa radnjom. Pišćev stav ili pišćeva ideja u delu je

subjektivna ideja, a kako delo deluje na čitaoce to je objektivna ideja.

Karakter je skup individualnih osobina jedne ličnosti koje je izdvajaju od

drugih , a lik je slika karaktera. Jezik je sredstvo književnog stvaranja. A

način upotrebe jezika i jezičkih sredstava je stil.

1


Literatura

1. Metodika nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti – prof. Dušan

Borzanović – Prizren 1972.godine

2. www.google.com

3. www.pedagog.co.yu

1

http://www.pedagog.co.yu/

http://www.google.com/


Sadržaj

Uvod .............................................................................................. 1

Obrada domaće lektire ................................................................... 2

Oblici rada ..................................................................................... 3

Zadatak domaće lektire .................................................................. 6

Metodska koncepcija časa ............................................................. 7

Zaključak ....................................................................................... 14

Literatura ....................................................................................... 15

Sadržaj ........................................................................................... 16

1

Documents

Metodika maternjeg jezika - Domaca lektira