356. mart 2018.

među njima i prvakinjama planete, nepo-novljivim Gruzijkama, Noni Gaprindašvili i Maji Čiburdanidze!

U Beogradu je igrala i prvak sveta, Bu-garka Antoaneta Stefanova!

Nona Gaprindašvili trijumfovala je se-dam puta (jednom je delila prvo mesto 1966. sa Rumunkom Aleksandrom Niko-lau), a 1971. postigla je stroprocentni us-peh – 13 poena iz 13 parija!

Od slavnih šahistkinja sveta veoma us-pešne su bile i Mađarica Žuža Vereci (ka-snije se udala za Mišu Petronića, koja je dva puta, 1975.,1977., delila prvo mesto, a dvaput 1983., i 1989 bila sama prva) i Ru-munka Nikolau, jednom sama prva -1973, a dvaput, 1966. i 1972., delila prvo mesto.

Po dva puta su pobedile Maja Čibur-danidze i Nana Aleksandrija, a Nina Guri-eli i Svetlana Prudnjikova su po jednom sa-me bile pobednice i po jednom delile prvo mesto!

Naizgled čudno, ali naše slavne šahis-tkinje nikada nisu osvojile “čisto” prvo me-sto, ali je Milunka Lazarević delila prvo me-sto 1972. sa Rumunkom Nikolau, a Nataša Bojković je podelila prvo mesto u druš-tvu Nine Gurieli i sa Margeret Vojskom iz Bugarske.

Velemajstor Ana Benderać je 1997. godine podelila prvo mesto sa Svetlanom Prudnjikovom i Tatjanom Vasiljevič iz Ukra-jine, kao i Jovana Erić 2010 u društvu Mar-garet Vojskom...Pa, Marija Rakić...

* * * * * * Da bismo dočarali – kako je to bilo pre

pola veka, dakle 1965. gdine preuzeli smo tekst šahovskog majstora Vladimira Soko-lova objavljenog u Jugoslovenskom šahov-skom glasniku, u broju 5-6 1956 godine.

Međunarodni turnir žena u BeograduPovodom međunarodnog Dana žena,

osmog marta, u Beogradu je u vremenu od 8. do 27. marta odigran zanimljiv međuna-rodni turnir šahistkinja.

Turnir je organizovao Šahovski savez Beograda koji u poslednje vreme pokazu-je živu aktivnost.

Jak sastav turnira obećavao je lepe borbe. Pored naše višestruke šampionke Lazarevićeve, koja je i bila glavni favorit

turnira, uzelo je učešća još nekoliko emi-nentnih predstavnica ženskog šaha iz ze-mlje i inostranstva.

Nažalost zbog službene zauzetosti nije mogla učestvovati naša istaknuta predstav-nica V. Nedeljkovićeva, ali zato su bile broj-no zastupljene mlađe snage koje su stekle lepu priliku za afirmaciju u jakoj međunarod-noj konkurenciji.

Sa starta su povele Bilekova i Polihroni-jade i one su ostale favoritkinje posle prve polovine turnira, jer je Lazarevićeva imala zlosreću da joj u povoljnijoj poziciji sa Ku-rešovom padne zastavica na časovniku u momentu kada je povukla četrdeseti potez!

Taj poen ona do kraja nije mogla nado-knaditi, jer je u sredini turnira pretpela poraz sa K. Jovanović.

Stanje na tabeli u drugoj polovini turnira bilo je toliko zamršeno i nejasno zbog veli-kog broja prekinutih partija da se nije moglo predvideti ni ko će biti prvi, ni kakav će bar približno biti poredak u gornjem delu tabele.

U međuvremenu su neke partije mora-le biti odložene i to sve stvorilo je takvu zbr-ku da je više od pola učesnica konkurislalo na najviša mesta.

Sve se razbistrilo uoči poslednjeg kola, kada su se u toku nekoliko slobodnih dana završile sve prekinute partije.

Odjednom je postalo jasno da Bilekovu više niko ne može da stigne na tabeli, jer je redom dobila sve prekinute partije!

Supruga velemajstora Bileka, Edit, igra-la je zaista vrlo sigurno i dobro i ovaj njen, do sada najveći uspeh, potpuno je za-služen i učvršćuje je u sam vrh rang-liste šahistkinja.

Glavni favorit Lazarevićeva igrala je do-bro i u finišu je savladala obe konkurentki-nje, ali na žalost nije bilo dovoljno da ispra-vi nedaće u prvoj polovini turnira.

Rumunka Polihronijade je veoma talen-tovana i samo bolest pri kraju turnira ju je omela da zauzme i više mesto.

Katarina Jovanović je mnogo remizirala. Sa nešto više borbenosti mogla je računati i na neki poen više.

Konarkovska je odličnim finišem nado-knadila ono što je izgubila na startu kada je u dramatičnim cajtnotima gubila drago-cene poena.

Ljiljakova je jedna od naših najtalento-vanijih šahistkinja i sa malo više iskustva može računati i na najve-će uspehe. Igra lako i sa velikim ra-zumevanjem pozicije. O njoj će se još čuti.

Štadlerova nažalost ne živi u šahovskom centru, pa njeni rezul-tati nisu adekvatni njenim stvarnim mogućnostima.

Asenova i Teodoresku su za-uzele mesta prema očekivanju, dok je Pihajlićeva pokazala veliki dar i za svoje godine neuobičaje-nu upornost koja garantuje uspehe u budućnosti.

Kurešova nije bila u formi, dok Ružica Jovanović i pored lepog smisla za šah nema još dovoljno iskustva.

Turnir je bio odlično organizo-van i svakako će ostati u lepoj us-pomeni gošćama iz inostranstva.

Na kraju bih hteo da kažem da je u poslednje vreme ženski šah mnogo napredovao i da ćemo izu-zev None Gaprindašvili još i mnoge druge viđati na muškim turnirima.

Naročito je imponovala velika borbenost takmičarki. U tom pogle-du dame su dale lep primer svo-jim muškim kolegama. (V.Sokolov)

MALO POZNATI DETALJI IZ ŠAHOVSKE ISTORIJEHIMNA FIDE

U PARIZU, 20. jula 1924. godine 15 predstavnika šahovskih saveza, od-nosno ekipa glavnih gradova zemalja koje nisu imale šahovski savez, potpi-salo je protokol o formiranju Svetske šahovske federacija - FIDE.

Među osnivačima jedne, danas, od najvećih svetskih federacija u ko-ju su učlanjene 160 zemlje, bila je i naša zemlja.

Svoj potpis na osnivački dokume-nat o formiranju FIDE stavio je tadaš-nji poznati šahista i beogradski advo-kat J. M. Ovadija.

Manje je, međutim, poznato da Svetska šahovska federacija ima svoju himnu, pa smo za ovu knjigu „obezbedili“ tekst šahovske himne.

Ova svečana pesma svih šahista sveta prvi put je izvedena u Jugosla-viji, u Portorožu 1958. godine prilikom otvaranja Međuzonskog turnira za pr-venstvo sveta.

Stihove himne napisao je Marsel Berman (1895-1960) poznatai šahov-ski funkcioner iz Francuske, a muziku

je napisao takode poznati šahovski radnik, samo Italiian, Karlo del Verme iz Milana.

Delegati naše FIDE koji dođoste iz svih krajeva sveta

Da bi ispleli jedno kolo Radite bratski

Neka ništa ne spreči naše odluke I ne podeli naša mišljenja Neka kongres bude u Parizu, U Kopenhagenu ili Veneciji.

Za mir i sloboduNeka FIDE na našoj ZemljiOstvaruje svoju misaoPunu dobre volje.

Te reči su, danas, očito pomalo za-boravljene: u svetu šaha vlada netr-peljivost, svađe, mito, korupcoka...

Ali, možda će se, na dobrobit šaha setiti ovih reči HIMNE FIDE i da će u šahu, toj Igri RAZUMA - razum na kra-ju trijumfovati...

Profesor {aha i muzike: Katarina Jovanovi}

Me|unarodni osmomartovski turnir {ahistkinja