MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE ...c) kapacitet za hvatanje u koštac sa izazovima koje malokalibarsko i lako oružje nosi sa sobom. Izveštaj o istraživanju o malokalibarskom i lakom

Referentni broj ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012

Coordinating Action on Small ArmsCASA

United Nations

MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE MALOKALIBARSKOG ORUŽJA

ISACS 05.10

Verzija 1.0 2012-08-27

Sprovođenje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

ii © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

Ukoliko ovaj dokument ne sadrži najnovije informacije, ažurirane verzije Standarda za kontrolu malokalibarskog oružja dostupne su na ISACS veb-sajtu.

www.smallarmsstandards.org

IZRAZI ZAHVALNOSTI

Ovaj dokument, kao jedan u nizu Međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja (ISACS), sačinjen je od strane mehanizma Ujedinjenih nacija za Koordinisanu akciju kontrole malokalibarskog oružja (u daljem tekstu: CASA), u saradnji sa brojnom grupom stručnjaka različitih specijalnosti iz državnih uprava, međunarodnih i regionalnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora. Kompletna lista saradnika na projektu ISACS nalazi se na prethodno pomenutom veb-sajtu.

Izrada Međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja ISACS realizovana je uz finansijsku podršku vlada Australije, Kanade, Irske, Norveške i Švajcarske, kao i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Kancelarije Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja (UNODA), Fonda Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) i Izvršnog direktorata Odbora za borbu protiv terorizma (CTED).

Sa engleskog prevela gđa Violeta Gaši, tehnička prevoditeljka UNDP SEESAC-a.

© UN CASA 2012

Sva prava zadržana. Ovaj dokument se može reprodukovati u neprofitne obrazovne svrhe bez posebnog odobrenja imaoca autorskih prava, pod uslovom da se navode izvori. Po jedan elektronski primerak svih publikacija u kojima se ovaj dokument navodi kao izvor potrebno je dostaviti Jedinici ISACS-a za među-agencijsku podršku:

UN Koordinisana akcija kontrole malokalibarskog oružja (CASA) Jedinica ISACS-a za među-agencijsku podršku i-mejl: [email protected] veb-sajt: www.smallarmsstandards.org

Ovaj dokument se ne sme prodavati.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – Sva prava zadržana iii

Sadržaj Strana

Predgovor.............................................................................................................................................. vUvod vi1 Polje primene .............................................................................................................................. 12 Normativne reference ................................................................................................................ 13 Termini i definicije ...................................................................................................................... 24 Okvir Ujedinjenih nacija ............................................................................................................ 24.1 Program aktivnosti UN-a .............................................................................................................. 25 Svrha i opseg istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju .............................................. 25.1 Opšte informacije ......................................................................................................................... 25.2 Ključne komponente istraživanja .................................................................................................. 35.3 Istraživanja kao put ka akciji ........................................................................................................ 35.4 Strategije i programi koje istraživanja mogu podržavati ............................................................... 35.5 Istraživanja kao osnova za praćenje i evaluaciju ......................................................................... 95.6 Aktivnosti koordinacije istraživanja ............................................................................................. 105.7 Geografski opseg ....................................................................................................................... 105.8 Rad u cilju ostvarivanja praktičnih rezultata uz potrebno vreme i resurse ................................. 105.9 Indikativni vremenski okvir ......................................................................................................... 116 Vlasništvo i praćenje rezultata istraživanja ........................................................................... 116.1 Nacionalno vlasništvo ................................................................................................................ 116.2 Političko obavezivanje ................................................................................................................ 126.3 Pristup relevantnim podacima .................................................................................................... 126.4 Zaštita poverljivih informacija ..................................................................................................... 126.5 Nezavisnost i nepristrasnost istraživačkog tima ......................................................................... 126.6 Opcije za praćenje uticaja istraživanja na nacionalnom nivou ................................................... 137 Bezbednost, osetljivost i etika ................................................................................................ 137.1 Napomene o bezbednosti .......................................................................................................... 137.2 Osetljivost ................................................................................................................................... 147.3 Etičke napomene ....................................................................................................................... 148 Partnerstva ............................................................................................................................... 158.1 Potrebna tehnička stručnost ....................................................................................................... 158.2 Spoljni saradnici ......................................................................................................................... 158.3 Podugovaranje ........................................................................................................................... 168.4 Izgradnja kapaciteta ................................................................................................................... 169 Metodologija istraživačkog rada ............................................................................................. 169.1 Opšte informacije ....................................................................................................................... 169.2 Fokusiranje na ključne socijalne grupe ...................................................................................... 179.3 Kvantitativne i kvalitativne metode ............................................................................................. 179.4 Pregled postojećih informacija ................................................................................................... 189.5 Istraživačka pitanja ..................................................................................................................... 189.6 Podaci koji se prikupljaju ............................................................................................................ 189.7 Upitnici ....................................................................................................................................... 249.8 Intervjui sa ključnim izvorima ..................................................................................................... 269.9 Diskusije fokus grupa ................................................................................................................. 279.10 Participatorne istraživačke metode ............................................................................................ 279.11 Medijska analiza ......................................................................................................................... 2810 Prikazivanje i distribucija nalaza ............................................................................................ 2810.1 Struktura izveštaja o istraživanju ................................................................................................ 2810.2 Poverljivost ................................................................................................................................. 2910.3 Validacija .................................................................................................................................... 2910.4 Distribucija .................................................................................................................................. 29

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

iv © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

10.5 Pristup informacijama ................................................................................................................. 2910.6 Izgradnja kapaciteta za prikupljanje i analizu podataka ............................................................. 29Aneks A (informativne prirode) Ključne reči za pretragu medijskih izvora .................................... 31Aneks B (informativne prirode) Smernice za izradu upitnika i intervjua / vođenje fokus grupa .. 32Aneks C (informativne prirode) Pitanja iz istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju ........... 33Bibliografija ......................................................................................................................................... 50

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – Sva prava zadržana v

Predgovor

Mehanizam Ujedinjenih nacija (UN) – Koordinisana akcija kontrole malokalibarskog oružja (CASA) radi na poboljšanju sposobnosti usklađivanja aktivnosti UN-a za izradu efikasne politike, programa i pružanja saveta državama članicama u oblasti zaustavljanja nedozvoljene trgovine, nekontrolisanog širenja i zloupotrebe malokalibarskog i lakog oružja. Osnovana 1998. godine od strane generalnog sekretara sa ciljem koordinacije aktivnosti Ujedinjenih nacija u oblasti malokalibarskog oružja, CASA danas okuplja više od 20 tela UN-a aktivnih u razvoju politike i/ili programa za lako i malokalibarsko oružje 1

Nadovezujući se na prethodne inicijative UN-a za razvoj međunarodnih standarda u oblasti protivminskog delovanja (Međunarodni standardi za protivminsko delovanje)2, razoružanja, demobilizacije i reintegracije bivših boraca (Integrisani standardi razoružanja, demobilizacije i reintegracije),3 Ujedinjene nacije su razvile niz međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja (ISACS) kako bi pružile jasna i sveobuhvatna uputstva praktičarima i kreatorima politike o osnovnim aspektima kontrole lakog i malokalibarskog oružja. Ovaj dokument predstavlja jedan od preko 20 ISACS modula koji sadrže praktična uputstva o uvođenju efikasnih kontrola nad životnim vekom lakog i malokalibarskog oružja (svi ISACS moduli mogu se preuzeti na www.smallarmsstandards.org).

ISACS standardi se zasnivaju na postojećim globalnim sporazumima koji se odnose na kontrolu malokalibarskog i lakog oružja, a posebno na sledećim dokumentima:

• Program aktivnosti Ujedinjenih Nacija za sprečavanje, borbu protiv i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim oružjem u svim njenim aspektima (UN PoA);

• Međunarodni instrument koji omogućava državama da identifikuju i prate nezakonito malokalibarsko i lako oružje na pravovremen i pouzdan način (Međunarodni instrument za praćenje oružja); i

• Protokol protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem, pripadajućim delovima i municijom, koji dopunjava Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Protokol UN-a o vatrenom oružju).

Kao deo ovog globalnog okvira, ISACS standardi se nadovezuju na standarde, smernice o najboljoj praksi, osnovne propise, itd., koji su razrađeni na regionalnom i pod-regionalnom nivou. Cilj ISACS standarda je da obuhvate osnovne oblasti kontrole lakog i malokalibarskog oružja u kojima se države mogu obratiti Ujedinjenim nacijama za savete, uputstva i podršku.

ISACS standarde je izradila, a i dalje radi na njihovom usavršavanju, šira grupa stručnjaka za malokalibarsko i lako oružje iz Ujedinjenih nacija, vlada, međunarodnih i regionalnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora (kompletna lista osoba koje su doprinele izradi ISACS modula može se preuzeti na: www.smallarmsstandards.org ).

ISACS moduli su sačinjeni u skladu sa pravilima navedenim u direktivama ISO/IEC, deo 2, Pravila za strukturisanje i izradu međunarodnih standarda, pod nadzorom CASA Radne grupe za ISACS standarde, kojom ko-predsedavaju Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja (UNODA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

1 Kompletna lista CASA partnera dostupna je na: www.poa-iss.org/CASA/CASA.aspx 2 www.mineactionstandards.org 3 www.unddr.org

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

vi © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

Uvod

Problem se ne može efikasno rešiti ukoliko se u potpunosti ne razume.

Putem istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju prikupljaju se i analiziraju sveobuhvatne kvantitativne i kvalitativne informacije o malokalibarskom i lakom oružju u određenoj geografskoj oblasti (npr. u regionu, državi ili lokalnoj zajednici) radi utvrđivanja potrebe za bezbednim, delotvornim i efikasnim intervencijama, kao i vrste intervencija koje preduzimaju odgovarajući akteri u cilju rešavanja problema u vezi sa nelegalnom trgovinom, nekontrolisanim širenjem i/ili zloupotrebom malokalibarskog i lakog oružja.

Svrha sprovođenja istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju je utvrđivanje a) prirode i stepena distribucije i uticaja malokalibarskog i lakog oružja;

b) percepcija javnosti i aktera u pogledu malokalibarskog i lakog oružja, oružanog nasilja i srodnih pitanja;

c) kapacitet za hvatanje u koštac sa izazovima koje malokalibarsko i lako oružje nosi sa sobom.

Izveštaj o istraživanju o malokalibarskom i lakom oružju je dokument koji predstavlja nalaze i preporuke istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju.

Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju obezbeđuju bazu podataka i dokaza na osnovu kojih se razmatraju inicijative, politike i zakoni koji su potrebni za rešavanje problema koji mogu biti povezani sa širenjem i zloupotrebom malokalibarskog i lakog oružja u datom kontekstu. Ova baza podataka je veoma bitna kako bi se izbeglo sprovođenje aktivnosti kontrole malokalibarskog i lakog oružja za koje se kasnije ispostavi da su pogrešne – novac se nepotrebno troši, problemi se ne rešavaju efikasno, niti se sprovode preventivne mere, a ozbiljnim pitanjima bezbednosti i razvoja se ne poklanja dužna pažnja.

Ovaj dokument sadrži smernice o sprovođenju istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju nadovezujući se na postojeće smernice i stečeno iskustvo, sa posebnim osvrtom na to kako istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju mogu dopuniti i podržati ne samo aktivnosti za smanjenje oružanog nasilja, već i istraživanje i planiranje u drugim oblastima koje se tiču kontrole lakog i malokalibarskog oružja. Stoga, ovaj dokument posebno naglašava potrebu za fleksibilnim pristupom tokom prilagođavanja istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, ekološkom i bezbednosnom kontekstu u kojem se ona sprovode, kao i potrebu za uspostavljanjem veze sa drugim disciplinama i sektorima.

MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE MALOKALIBARSKOG ORUŽJA ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – All rights reserved 1

Sprovođenje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju

1 Polje primene

Ovaj dokument sadrži smernice o razvoju, sprovođenju istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju i izradi pratećih izveštaja. Dokument se bavi svrhom i obimom tih istraživanja, njihovim elementima, strukturom, vlasništvom i periodom praćenja efekata izveštaja, kao i metodologijom za sprovođenje istraživanja i predstavljanje i distribuciju nalaza.

Smernice koje sadrži ovaj dokument su primenjive na sve aktere – bilo da se radi o agenciji UN-a, vladinoj ili nacionalnoj instituciji, međunarodnoj ili regionalnoj organizaciji, civilnom društvu, istraživačkoj organizaciji ili pojedinačnim istraživačima – koji se bave razvojem i sprovođenjem istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju ili izradom izveštaja na osnovu ovih istraživanja.

Pored malokalibarskog i lakog oružja, smernice iz ovog dokumenta mogu se primeniti, u zavisnosti od slučaja, i na drugo prenosivo smrtonosno naoružanje koje je od posebnog značaja u oblasti koja se istražuje (npr. improvizovane eksplozivne naprave, ručne bombe, oružje sa sečivom i tome slično).

2 Normativne reference

Za primenu ovog standarda neophodno je upućivanje na dokumente date u nastavku. Kod referentnih dokumenata sa datumom primenjuje se samo navedeno izdanje. Kod referentnih dokumenata bez datuma, primenjuje se poslednje izdanje dokumenta (uključujući i odgovarajuće izmene i dopune).

Etičke smernice UNICEF-a za istraživanje dečijeg razvoja,, Fond Ujedinjenih nacija za decu

Deca koja učestvuju u istraživanju, praćenju i evaluaciji – Etika i Vaše rukovodilačke nadležnosti, Kancelarija UNICEF-a za evaluaciju, Tehničke napomene o evaluaciji br. 1

Obrazac za dobijanje saglasnosti za istraživanje u kojem učestvuju deca (kvalitativne studije), Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Odbor za preispitivanje etike istraživanja

Etičke i bezbednosne preporuke SZO za istraživanje, dokumentovanje i praćenje seksualnog nasilja u vanrednim situacijama, Svetska zdravstvena organizacija

Etičke i bezbednosne preporuke SZO za intervjuisanje žena žrtava trgovine ljudima (WHO Ethical and safety recommendations for interviewing trafficked women), Svetska zdravstvena organizacija

Žene na prvom mestu: Etičke i bezbednosne preporuke za istraživanje o nasilju nad ženama u porodici, Svetska zdravstvena organizacija

Istraživanje o nasilju nad ženama: praktičan vodič za istraživače i aktiviste, Svetska zdravstvena organizacija i Program za adekvatne tehnologije u zdravstvu (PATH)

Vodič za vođenje evidencije o mirovnim operacijama - Odeljak 6, Upravljanje osetljivim informacijama, Arhiva Ujedinjenih nacija i Odsek za upravljanje evidencijom

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

2 © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

3 Termini i definicije

Za potrebe ovog dokumenta primenjuju se termini i definicije navedeni u standardu ISACS 01.20, Rečnik termina, definicija i skraćenica.

U ISACS modulima, reči „mora“, „treba“, „sme“ i „može“ se primenjuju u skladu sa jezikom koji se koristi u svim standardima i smernicama Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

a) „mora“ označava zahtev: koristi se za iznošenje zahteva koje je potrebno strogo primenjivati u cilju poštovanja standarda i od kojih se ne sme odstupati;

b) „treba“ označava preporuku: koristi se kada se od nekoliko mogućnosti preporučuje jedna koja je posebno adekvatna, bez pominjanja ili isključivanja drugih, ili kada se izabere određeni pravac delovanja, koji nije nužno i zahtevani, ili (u negativnoj formi: „ne treba“) kada se određeni pravac delovanja ne odobrava, ali nije zabranjen;

c) „sme“ označava dozvolu: koristi se za ukazivanje na mogući pravac delovanja u okviru granica dokumenta;

d) „može“ označava mogućnost i sposobnost: koristi se za izražavanje mogućnosti i sposobnosti, bilo da se radi o materijalnoj, fizičkoj ili slučajnoj mogućnosti.

4 Okvir Ujedinjenih nacija

Ovaj dokument sadrži praktične smernice za sprovođenje obaveza u vezi sa istraživanjem o malokalibarskom i lakom oružju koje su sastavni deo multilateralnih instrumenata Ujedinjenih nacija u oblasti kontrole malokalibarskog i lakog oružja.

4.1 Program aktivnosti UN-a

Program aktivnosti Ujedinjenih Nacija za sprečavanje, borbu protiv i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim oružjem u svim njenim aspektima predviđa sledeće:

“Države, regionalne i podregionalne i međunarodne organizacije, istraživački centri, zdravstvene i medicinske ustanove, sistem Ujedinjenih nacija, međunarodne finansijske institucije i civilno društvo se pozivaju da, prema potrebi, razviju i podržavaju pragmatična istraživanja u cilju podizanja nivoa svesti i boljeg razumevanja prirode i obima problema nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim oružjem u svim njenim aspektima” (odeljak III, stav 18).

5 Svrha i opseg istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju

5.1 Opšte informacije

Putem istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju prikupljaju se i analiziraju sveobuhvatne kvantitativne i kvalitativne informacije o malokalibarskom i lakom oružju u određenoj geografskoj oblasti (npr. u regionu, državi ili lokalnoj zajednici) radi utvrđivanja potrebe za bezbednim, delotvornim i efikasnim intervencijama, kao i vrste intervencija koje preduzimaju odgovarajući akteri u cilju rešavanja problema u vezi sa nelegalnom trgovinom, nekontrolisanim širenjem i/ili zloupotrebom malokalibarskog i lakog oružja.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – Sva prava zadržana 3

5.2 Ključne komponente istraživanja

Ključne komponente istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju su

a) kontekstualna analiza (koja obuhvata sukob/bezbednost, političke, ekonomske, društvene, ekološke i kulturne faktore);

b) procena distribucije (obuhvata tip, količinu, posedovanje, distribuciju i kretanje malokalibarskog i lakog oružja u određenoj geografskoj oblasti koja se istražuje);

c) istraživanje o uticaju (uticaj malokalibarskog i lakog oružja na zajednice, uključujući i različite uticaje na muškarce, dečake, žene, devojčice, marginalizovane i ranjive grupe, itd. i na sveukupni društveni i ekonomski razvoj, kao i uzroci ovih uticaja);

d) istraživanje o percepcijama (obuhvata različite stavove muškaraca, dečaka, žena, devojčica, marginalizovanih i ranjivih grupa, itd. prema malokalibarskom i lakom oružju, oružanom nasilju i sličnim pitanjima (kao npr. bezbednost, razvoj i upravljanje) i moguće intervencije u cilju rešavanja ovih pitanja); i

e) procena kapaciteta (lokalni, nacionalni i/ili regionalni resursi, kao i resursi lokalnih zajednica, kapaciteti i mehanizmi pozitivnog rešavanja problema koji stoje na raspolaganju za rešavanje pitanja koja se odnose na malokalibarsko i lako oružje, kao i za utvrđivanje određenih pratećih izazova).

Pored ovih osnovnih komponenti mogu se uključiti i dodatne komponente koje se smatraju relevantnim za lokalni, regionalni ili nacionalni kontekst nekog istraživanja.

5.3 Istraživanja kao put ka akciji

Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju ne bi trebalo sprovoditi ako postoji mala verovatnoća da će ono uroditi plodom, tj. odgovarajućom akcijom: drugim rečima, istraživanja ne bi trebalo preduzimati samo u svrhe kreiranja podataka ili informacija.

Svrhu nekog istraživanja i naknadne očekivane akcije treba saopštiti zajednicama koje su predmet istraživanja kako bi se uskladila njihova očekivanja i izbegla pojava nerealnih nadanja.

5.4 Strategije i programi koje istraživanja mogu podržavati

5.4.1 Opšte informacije

Kontrola malokalibarskog i lakog oružja ne može da uspe izolovano, već samo kao deo sveobuhvatnog okvira koji obuhvata relevantne društvene, ekološke, kulturne, političke, ekonomske, konfliktne/bezbednosne faktore koji su svojstveni izazovima koji prate malokalibarsko i lako oružje.

PRIMER U cilju rešavanja pitanja potražnje za malokalibarskim i lakim oružjem u lokalnoj zajednici, možda će biti potrebno pozabaviti se opštom prevencijom sukoba, post-konfliktnom obnovom i razvojnim potrebama.

Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju mogu, tamo gde je to opravdano, podržati razvoj ne samo programa koji se tiču malokalibarskog i lakog oružja i/ili programa prevencije i smanjenja oružanog nasilja, već i

a) nacionalnih politika i akcionih planova u vezi sa kontrolom malokalibarskog i lakog oružja4

b) programa razoružanja, demobilizacije i reintegracije (DDR);5

4 Videti ISACS 02.10, Kontrola malokalibarskog i lakog oružja u kontekstu sprečavanja oružanog nasilja, i ISACS 04.10, Izrada i sprovođenje Nacionalnih akcionih planova.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


c) programa reforme sektora bezbednosti (SSR);6

d) programa protivminskog delovanja;

e) strategija post-konfliktne obnove i postizanja bezbednosti;

f) strategija smanjenja siromaštva;

g) strategija agencija UN-a i drugih relevantnih aktera na nivou države;

h) programa izgradnje mira, obrazovanja o miru i rešavanja sukoba;

i) programa vladavine prava i pravde, uključujući i programe za decu; i

j) programe za zaštitu dece i adolescenata na nivou lokalne zajednice.

U drugim kontekstima, istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju mogu da podrže razvoj kontrola u državama u kojima isporuka nelegalnog oružja u druge države predstavlja ozbiljan problem. Premda kriminal i nasilje ne bi trebalo prevideti u takvom kontekstu, analiza nacionalnih i regionalnih okvira za kontrolu proizvodnje, obeležavanja, skladištenja, izdavanja izvoznih dozvola i drugih aspekata kontrole prometa mogla bi biti primarna tema istraživanja. U takvim slučajevima, istraživanja bi trebalo da sadrže, primera radi, potrebne informacije za relevantne procese revizije zakonodavstva ili razvoja strategija bezbednosti (i da budu završena na vreme kako bi mogla da pruže doprinos tim procesima).

Iz tog razloga, istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi, koliko je god to moguće, da se uklope u vremenske okvire i pruže potrebne informacije sličnim strategijama i programima šire orijentacije. Trebalo bi brzo identifikovati odgovarajuće veze, izvore informacija i potrebe za informacijama, i ne bi se smelo dopustiti da koordinacija postane prepreka za završetak nekog istraživanja.

5.4.2 Funkcionalne oblasti koje istraživanja mogu da podrže

Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju je često prvi korak koji se preduzima pre određenih inicijativa kontrole malokalibarskog i lakog oružja. Kada se planira istraživanje, potrebno je identifikovati sva pitanja koja treba pravilno razumeti i rešavati kako bi se postigao uspeh na planu kontrole malokalibarskog i lakog oružja. Takođe, potrebna je fleksibilnost u određivanju dodatnih pitanja koje treba uključiti u opseg istraživanja (videti Tabelu 1).

5 Videti ISACS 02.20, Kontrola malokalibarskog i lakog oružja u kontekstu razoružanja, demobilizacije i reintegracije. 6 Videti ISACS 02.30, Kontrola malokalibarskog i lakog oružja u kontekstu reforme sektora bezbednosti.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


Tabela 1 – Primeri kako istraživanje može podržati kontrolu malokalibarskog i lakog oružja,

smanjenje oružanog nasilja, razvoj i planiranje u pogledu bezbednosti

SEKTOR/ PLANIRANJE PROCESA PRIMERI PODRŠKE KOJU MOGU PRUŽITI ISTRAŽIVANJA

Praćenje, evaluacija i izveštavanje

• Utvrditi osnovne pokazatelje prema kojima se mogu izmeriti rezultati kasnijeg rada.

KONTROLA MALOKALIBARSKOG I LAKOG ORUŽJA I SMANJENJE ORUŽANOG NASILJA

Kontrole granica i saradnja nadležnih organa za sprovođenje zakona

Utvrditi • obrasce koji se ponavljaju u kontekstu prekograničnog krijumčarenja

malokalibarskog i lakog oružja; i • kapacitet za kontrolu granica u saradnji sa susednim državama

Zakonodavne i regulatorne kontrole

Utvrditi • zakonodavne i administrativne procedure za kontrolu malokalibarskog i lakog

oružja; • oblasti zakonodavstva i administrativne procedure koje je potrebno dodatno

ojačati; • praznine u zakonodavnim i administrativnim procedurama; • jake i slabe strane krivičnog pravosuđa, primera radi, u oblasti kontrole

proizvodnje, skladištenja, prometa, posredovanja u prometu, krijumčarenja, legalnog i nelegalnog posedovanja malokalibarskog i lakog oružja i oružanog kriminala; i

• preporuke za prevazilaženje tih slabosti.

Upravljanje informacijama Utvrditi • kako se prikupljaju informacije o malokalibarskom i lakom oružju i kako se

njima upravlja; i • potrebe za odgovarajućim kapacitetima kako bi se obezbedilo da se dobiju

relevantne informacije koje će podržati planiranje, sprovođenje, praćenje i evaluaciju kontrole malokalibarskog i lakog oružja.

Informisanje javnosti i smanjenje rizika

Utvrditi • odgovarajuća znanja, stavove, prakse, verovanja, društvene norme i običaje

koji se odnose na malokalibarsko i lako oružje; • profil najrizičnijih grupa/podložnih oružanom nasilju i zloupotrebi

malokalibarskog oružja; • ciljeve informisanja javnosti, načine komunikacije i ciljne grupe; i • ključne poruke i praktične primere za smanjenje rizika po građane, posebno

one najugroženije, koji sobom nosi dostupnost i zloupotreba malokalibarskog i lakog oružja.

Prikupljanje ili registracija oružja

Utvrditi • koje grupe koje drže malokalibarsko i lako oružje mogu biti predmet

programa prikupljanja ili registracije oružja; • da li je predaja ili registracija malokalibarskog i/ili lakog oružja poželjna i

izvodljiva u određenom kontekstu; i • odgovarajuću strategiju prikupljanja ili registracije oružja.

Uništavanje Utvrditi • viškove zaliha koje je potrebno uništiti; i • kapacitet za uništavanje oružja, uključujući i potrebna poboljšanja opreme i

procedura.

Upravljanje zalihama Utvrditi • slabosti u postojećoj praksi i proceduri fizičkog obezbeđenja zaliha i

upravljanja zalihama oružja; i • kapacitet za prevazilaženje takvih slabosti.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0



Obeležavanje i vođenje evidencije

• Ustanoviti praznine u zakonodavstvu i kapacitete za obeležavanje malokalibarskog i lakog oružja, kao i za vođenje precizne i lako dostupne evidencije o ovom oružju.

Praćenje Utvrditi • kapacitet za praćenje nelegalnog malokalibarskog i lakog oružja na

nacionalnom nivou; i • kapacitet za podnošenje međunarodnih zahteva za praćenje oružja i

odgovaranje na takve zahteve.

Razvoj programa za bezbednost zajednice

Utvrditi • ključne oblasti koje zahtevaju sprovođenje inicijativa za bezbednost

zajednice; i • društveno-ekonomske i bezbednosne prioritete specifične za određeni uzrast

i pol, potrebe i potencijale javnosti, civilnog društva i vladinih službi u sferama gde se oseća negativan uticaj zloupotrebe malokalibarskog i lakog oružja.

Obrazovanje o miru i učenje životnih veština

Utvrditi • profil grupa i relevantno znanje, stavove, prakse, verovanja, društvene norme

i mehanizme za rešavanje problema – uključujući i primarna ponašanja preuzimanja i ublažavanja rizika – onih koji su najpodložniji oružanom nasilju, kao i onih koji mogu doprineti nenasilnom rešavanju sukoba;

• postojeće pozitivne mehanizme za rešavanje problema na nivou zajednice i na ličnom nivou, kao i životne veštine i ponašanja usmerena na ublažavanje rizika koja bi se mogla iskoristiti, učvrstiti i nadograditi u cilju sprečavanja nasilja; i

• obrazovanje o miru/veštinama nenasilnog rešavanja sukoba i partnere u obrazovanju o životnim veštinama, ciljne grupe, ciljeve, strategije, aktivnosti i načine sprovođenja.

REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI

Demokratski nadzor i odgovornost

Utvrditi • da li državni akteri koriste malokalibarsko ili lako oružje na način koji je ili

nelegalan ili koji može biti problematičan prema međunarodnom humanitarnom pravu ili zakonu o ljudskim pravima;

• načine za rešavanje takve zloupotrebe i eventualnih praznina u merama njene prevencije;

• slabosti u regulatornim mehanizmima kao što su mehanizmi provera, uspostavljanja ravnoteže i nadzora kako bi se obezbedilo da se promet i nabavka malokalibarskog i lakog oružja regulišu u skladu sa zakonodavstvom i važećim međunarodnim sporazumima.

Reforma odbrane • Utvrditi percepcije javnosti o državnim službama bezbednosti kao i stavove javnosti o tome ko treba da pruža usluge bezbednosti i na koji način.

Reforma obaveštajnih i bezbednosnih službi

• Utvrditi da li postoje sumnje i strahovi javnosti u pogledu aktivnosti obaveštajnih i bezbednosnih službi, naročito kada je reč o upotrebi sile i vatrenog oružja od strane ovih službi.

Upravljanje granicama Utvrditi • obrasce koji se ponavljaju na planu prekograničnog krijumčarenja

malokalibarskog i lakog oružja; i • kapacitet za kontrolu granica u saradnji sa susednim državama.

Policijske dužnosti Utvrditi • jake i slabe strane krivičnog pravosuđa za borbu protiv oružanog kriminala; i • preporučeni pravac delovanja u cilju prevazilaženja ovih slabosti. Reforma pravosuđa

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0



Pravda za decu Utvrditi • jake i slabe strane pravosuđa u aspektima koji se odnose na decu (deca

počinioci, žrtve i svedoci) u oblasti borbe protiv oružanog kriminala; • kapacitet pravosudnih mehanizama i institucija da podrže preusmeravanje i

rehabilitaciju dece počinilaca oružanih krivičnih dela; i • preporučeni pravac delovanja u cilju prevazilaženja ovih slabosti.

Reforma zatvorskih ustanova

Ispitati • uslove pritvora za one koji su pod istragom ili su osuđeni za krivična dela

počinjena malokalibarskim i lakim oružjem; i • kapacitet zatvora za smeštaj i podršku rehabilitaciji počinilaca.

Privatne firme za usluge obezbeđenja i vojne kompanije

• Proučiti zakonske propise koji regulišu količinu malokalibarskog i lakog oružja koje je na raspolaganju privatnim firmama za poslove obezbeđenja i vojnim kompanijama.

Civilno društvo Utvrditi kapacitet i angažovanje civilnog društva i zajednica u ključnim oblastima • reforme sektora bezbednosti (uključujući pravdu za decu) i kontrole

malokalibarskog i lakog oružja, kao i u oblastima političkog javnog zastupanja, istraživanja, praćenja, bezbednosti zajednice, zaštite i podizanja nivoa svesti dece u zajednici; i

• samozaštite zajednice, uključujući i praćenje rizika po zaštitu u zajednici, zaštitu dece i adolescenata na nivou lokalne zajednice, nenasilno rešavanje sukoba u zajednici itd.

RAZORUŽANJE, DEMOBILIZACIJA I REINTEGRACIJA

Razoružanje Utvrditi, kada je to moguće, • grupe koje drže malokalibarsko i/ili lako oružje i njihov profil (uzrast/pol), • vrste i broj komada oružja u posedu, • faktore koji su naveli ove grupe da drže oružje, i • alternative, u smislu bezbednosti i/ili izvora prihoda, koje bi se mogle ponuditi

imaocima oružja, kao osnovu za planiranje, pregovaranje, sprovođenje i evaluaciju razoružanja.

Demobilizacija • Utvrditi stepen potencijalne nesigurnosti (uključujući rizike koji su karakteristični za određeni uzrast i pol) na punktovima za demobilizaciju, kako među naoružanim grupama koje treba demobilizovati, tako i između takvih grupa i okolnog civilnog stanovništva.

Ponovno uključivanje Utvrditi • probleme u vezi sa bezbednošću i izvorima prihoda bivših boraca, njihovih

porodica i prihvatnih zajednica u zavisnosti od uzrasta i pola; • potencijal za neprekidno širenje malokalibarskog i lakog oružja i oružanog

nasilja koje bi moglo ometati reintegraciju, uzimajući u obzir razlike u uzrastu i polu; i

• strategije za prevazilaženje ovih problema.

Reintegracija

Prevencija regrutovanja dece i adolescenata u naoružane grupe

Utvrditi • profile, dileme i potrebe koje se tiču bezbednosti, pravosuđa, izvora prihoda i

ostalih relevantnih pitanja u zavisnosti od životnog doba i pola svih onih koji su najpodložniji regrutovanju, njihovih porodica i zajednica;

• potencijal za neprekidno širenje malokalibarskog i lakog oružja i oružanog nasilja koje bi moglo podsticati i potkrepljivati regrutovanje, uzimajući u obzir razlike u životnom dobu i polu; i

• strategije za prevazilaženje ovih problema.

OSTALO

Zdravstvo Utvrditi

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0



• relevantne sisteme i kapacitete za neprekidno prikupljanje i analizu podataka (nadzor) o incidentima, uticajima i reakcijama na oružano nasilje, kao i na njihove nedostatke;

• profil grupa koje su najugroženije nasiljem počinjenim malokalibarskim oružjem, radi što boljeg informisanja i osnaživanja zdravstvenog kadra koji pruža lekarsku pomoć žrtvama, uzimajući u obzir različit uzrast i pol žrtava;

• prilike za pokretanje inicijative u okviru zdravstvenog sektora koje bi mogle da doprinesu smanjenju nasilja i bezbednijem skladištenju i rukovanju malokalibarskim oružjem; i

• uticaje programa kontrole malokalibarskog i lakog oružja na pružanje usluga u zdravstvu (npr. kao rezultat rasterećenja kapaciteta usled opadanja broja povreda nanetih vatrenim oružjem).

Procesi istraživanja/planiranja u oblasti protivminskog delovanja

Utvrditi • tipove i broj mina, neeksplodiranih ubojnih sredstava i drugih eksplozivnih

sredstava preostalih iz rata na određenim lokacijama; i • ciljeve promene svesti i/ili ponašanja, načine komunikacije, poruke, ciljne

grupe i relevantno znanje, stavove i praksu javnosti.

Post-konfliktne procene potreba

Utvrditi • odgovarajući prioritet smanjenja količine malokalibarskog i lakog oružja i

oružanog nasilja zajedno sa ključnim post-konfliktnim pitanjima obnove; i • načine integracije i koordinacije kontrole malokalibarskog i lakog oružja

unutar šire strategije za post-konfliktnu obnovu.

Zajednička procena UN situacije u određenoj zemlji (CCA)

Utvrditi • odgovarajući prioritet smanjenja količine malokalibarskog i lakog oružja i

oružanog nasilja zajedno sa ostalim ključnim društveno-ekonomskim razvojnim potrebama; i

• eventualne veze između kontrole malokalibarskog i lakog oružja i razvoja koje treba istaći u nacionalnim strategijama i okvirima međunarodne pomoći.

Okvir UN za razvojnu pomoć (UNDAF)

Strateški dokument UN-a za smanjenje siromaštva (PRSP)

5.4.3 Fokusiranje na ključna kontekstualna pitanja

Lica zadužena za planiranje istraživanja trebalo bi da se usmere na najrelevantnija pitanja u kontekstu u kojem se istraživanje sprovodi, i da koriste metodologiju koja omogućava adekvatno informisanje o temama koje se obrađuju. Tokom planiranja istraživanja trebalo bi utvrditi šta bi bilo adekvatno naglasiti u datom kontekstu.

PRIMER U nekim slučajevima, može biti potrebno pažljivo praćenje izvozne kontrole i/ili upravljanja zalihama, dok će u drugim slučajevima biti neophodno naglasiti i analizirati posedovanje, potražnju i/ili zloupotrebu malokalibarskog i lakog oružja.

Spoljašnji akteri koji nisu upoznati sa kontekstom u kojem treba sprovesti određeno istraživanje možda neće biti u stanju da utvrde ključna kontekstualna pitanja. U takvim slučajevima trebalo bi

a) izvršiti interni pregled (videti tačku 9.4) radi utvrđivanja postojećih informacija koje mogu biti od pomoći prilikom određivanja ključnih kontekstualnih pitanja, imajući u vidu da bi ove informacije mogle biti iskrivljene zbog određenih specifičnih interesa i da možda neće biti neutralne; i

b) se konsultovati sa relevantnim regionalnim, nacionalnim i/ili lokalnim akterima (npr. liderima lokalne zajednice, relevantnim ministarstvima itd.).

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


5.5 Istraživanja kao osnova za praćenje i evaluaciju


Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju su prilika da se izgrade podrška i kapaciteti za neprekidno prikupljanje i analizu podataka (videti tačku 10.6 ovog dokumenta kao i ISACS 04.40, Praćenje, evaluacija i izveštavanje).

Bilo bi dobro da se istraživanja periodično ažuriraju kako bi moglo da se prati da li zakonodavstvo, politike, programi i aktivnosti imaju očekivani uticaj, koji se može izmeriti na osnovu pokazatelja utvrđenih u prethodnom istraživanju.

Iz tog razloga, istraživanja bi trebalo osmisliti na takav način da njihovi rezultati predstavljaju osnovu na kojoj se naknadno mogu sprovoditi aktivnosti praćenja i evaluacije. Pitanja koja se koriste u jednom istraživanju trebalo bi, kada je to moguće, tako formulisati da se mogu ponovo iskoristiti u narednim istraživanjima.

5.5.2 Praćenje slučajeva povređivanja

Kao dopunu i izvor informacija za istraživanja trebalo bi koristiti nacionalne sisteme evidencije o povredama, tamo gde takvi sistemi postoje. Istraživanje se takođe može koristiti za podsticanje uspostavljanja takvog sistema.

Nacionalni sistem evidencije o povredama koji sistematski i neprekidno obrađuje podatke o slučajevima oružanog nasilja trebalo bi uspostaviti kao sastavni deo jednog šireg nacionalnog sistema vođenja evidencije o povredama.

Takav sistem mogao bi da u kontinuitetu obezbedi dokaze o stepenu i prirodi fizičkog uticaja zloupotrebe malokalibarskog i lakog oružja, uključujući i promene koje nastanu tokom vremena, a koje pojedinačno istraživanje ne bi moglo da otkrije. Preciznije rečeno, vođenje evidencije o povredama može da obezbedi sveobuhvatne, stalne, ažurirane i razvrstane podatke o

a) fizičkoj lokaciji slučajeva oružanog nasilja (tj. geografske oblasti koje bi trebalo da imaju prioritet u pogledu aktivnosti kontrole malokalibarskog i lakog oružja);

b) trenutku događanja oružanog nasilja (tj. vremenska dinamika – na dnevnoj, nedeljnoj, mesečnoj i sezonskoj osnovi – koja može pružiti informacije potrebne za pripremu kampanja za smanjenje rizika);

c) broju smrtnih slučajeva, kao i broju i tipovima povreda koje su nastale kao rezultat oružanog nasilja (što može biti korisna informacija za pružanje pomoći žrtvama i preživelima i olakšati praćenje uticaja aktivnosti kontrole malokalibarskog i lakog oružja);

d) profilu žrtava oružanog nasilja (tj. najosetljivijih pojedinaca i grupa, razvrstanih prema uzrastu i polu, koje treba uzeti kao ciljne grupe za aktivnosti podizanja nivoa svesti i smanjenja rizika);

e) profilu počinilaca oružanog nasilja;

NAPOMENA 1 Informacije o profilu počinilaca oružanog nasilja ne smeju se prikupljati ukoliko bi se time izložili nepotrebnom riziku oni koji prikupljaju ili dostavljaju informacije, ili oni koji odgovaraju profilu.

NAPOMENA 2 Profili počinilaca i žrtava oružanog nasilja mogu biti slični ili čak isti.

f) okolnostima u kojima su se dogodili slučajevi oružanog nasilja (tj. verovatni uzroci i rizična ponašanja koja treba da budu obuhvaćeni u okviru obrazovanja o rizicima);

g) tipovima malokalibarskog i lakog oružja koje se koristi za oružano nasilje (ovo može biti korisna informacija za poruke obrazovanja o rizicima i za kreiranje odgovarajućih intervencija za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja, tj. programa prikupljanja oružja).

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


5.6 Aktivnosti koordinacije istraživanja

U zajednicama koje su pristale da učestvuju u višestrukim istraživanjima koja se sprovode bez adekvatne koordinacije može doći do zamora i frustracije prilikom vršenja procena i to za relativno kratko vreme. Stoga bi takve situacije trebalo izbegavati.

Prilikom planiranja istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju, trebalo bi obratiti pažnju da se izbegne dupliranje istraživanja, ili sprovođenje istraživanja koja su nedavno radili istraživači u okviru sličnih razvojnih ili bezbednosnih inicijativa. Tamo gde to dozvoljavaju vreme i finansijska sredstva, istraživanje bi trebalo započeti

a) utvrđivanjem sličnih procesa planiranja, sistema procene i nadzora, uključujući i sisteme vođenja evidencije o slučajevima povređivanja; i

b) razvojem istraživačkih metodologija koje dopunjuju ali ne dupliraju postojeće aktivnosti.

Lica zadužena za planiranje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da podstiču uključivanje pitanja koja se odnose na istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju iz istraživanja koja su sprovele druge grupe.

Isto tako, povezivanje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju sa tekućim procesima vršenja procena ili planiranja u srodnim oblastima može doprineti uštedi resursa i omogućiti uspostavljanje veze sa pitanjima-oblastima sa kojim treba uspostaviti koordinaciju.

PRIMER Istraživanja o rizičnom ponašanju mladih, a koja sprovode zdravstveni radnici, obuhvataju i pitanja koja se bave oružjem i rizičnim ponašanjem uz upotrebu vatrenog oružja.

5.7 Geografski opseg

Nije uvek moguće obuhvatiti čitavu teritoriju jedne države ili regiona istraživanjem. Osim toga, centralizovane države mogu imati podatke koji ne odražavaju pravu situaciju u vezi sa malokalibarskim i lakim oružju u udaljenim, perifernim ili graničnim oblastima. Kada su i takve oblasti uključene u istraživanje, trebalo bi tražiti druga rešenja za generisanje kvalitativnih i/ili kvantitativnih podataka o njima.

Možda će takođe biti neophodno da nacionalno istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju uzme u obzir faktore koji prevazilaze nacionalne granice kako bi analiza nacionalne situacije bila sveobuhvatna.

PRIMER 1 Etnička grupa povezana sa nekim oružanim pokretom živi sa druge strane granice, ali slobodno prelazi granicu između dve države.

PRIMER 2 Krijumčarenje malokalibarskog i lakog oružja se odvija zahvaljujući društveno-ekonomskim uslovima u zoni izvan granica države koja je predmet analize

Lica zadužena za planiranje istraživanja trebalo bi unapred da utvrde eventualna prekogranična kretanja ili probleme i trebalo bi da u istraživanje uvrste sve relevantne geografske zone.

Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju mogu koristiti namensko uzorkovanje radi dobijanja podataka o posebnim, nereprezentativnim podskupovima stanovništva koje je predmet istraživanja (npr. pogranične zajednice, adolescenti – članovi bandi, itd.). Nalazi istraživanja koje se sprovodi uz pomoć namenskog uzorkovanja ne smeju se predstavljati kao reprezentativni za čitavu populaciju (videti tačku 9.7.2).

5.8 Rad u cilju ostvarivanja praktičnih rezultata uz potrebno vreme i resurse

Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da sadrže jasne informacije i preporuke koje će relevantni akteri dobiti u pravom trenutku kako bi mogli da postupaju na odgovarajući način. Ove informacije bi trebalo da budu što je moguće iscrpnije, ali bi ih trebalo dostaviti pravovremeno, u skladu sa raspoloživim resursima, bez preteranih detalja nauštrb preciznosti.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


Brzina sa kojom se podaci istraživanja mogu prikupiti, sastaviti, analizirati i dostaviti je obrnuto srazmerna obimu prikupljanih podataka. Prikupljanje prevelike količine podataka je uobičajena greška istraživača. Istraživanje treba da se usmeri samo na prikupljanje onih informacija na osnovu kojih se može delovati i koje su neophodne za informisanje odgovarajućih programa i aktivnosti reagovanja (videti tačku 5.3).

Istraživanja koja ne budu završena i objavljena dovoljno brzo, ili koja jasno ne pokazuju odgovarajuće strategije i aktivnosti praćenja rezultata, nisu od velike koristi.

5.9 Indikativni vremenski okvir

Prilikom planiranja vremenskog okvira i trajanja faze istraživanja, lica zadužena za planiranje istraživanja i koordinaciju trebalo bi da uzmu u obzir

a) mogućnost pristupa oblastima koje se ispituju;

NOTE Na pristupačnost mogu uticati faktori kao što su sezonske vremenske prilike, infrastruktura puteva, raspoloživost prevoznih sredstava, rizik od nasilnog ponašanja, prisustvo mina, neeksplodiranih ubojnih sredstava i ostalih eksplozivnih naprava preostalih iz rata itd.).

b) vreme dešavanja aktivnosti koje utiču na bezbednost okruženja i menjaju percepcije javnosti o određenim pitanjima (npr. izbori ili sezonske migracije); i

c) politička razmatranja o pristupu informacijama i postizanju dogovora o konačnom tekstu, što može usporiti istraživanje, pisanje i finalno objavljivanje rezultata istraživanja.

U tabeli 2 prikazan je indikativni vremenski okvir za sprovođenje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju, a koji može poslužiti kao opšti vodič.

Tabela 2 – Indikativni vremenski okvir

FAZA ISTRAŽIVANJA INDIKATIVNI VREMENSKI

OKVIR

Mobilisanje resursa 3-12 meseci

Izrada opisa poslova koordinatora istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju 1 mesec

Raspisivanje tendera, objavljivanje poziva za dostavljanje predloga, i raspisivanje konkursa za radna mesta; selekcija kandidata i potpisivanje ugovora sa koordinatorom istraživanja

2-3 meseca

Razvoj metodologije i izbor pod-partnera za istraživanje 1-2 mesec

Istraživački rad i pisanje studije 3-8 meseci

Verifikacija rezultata sa akterima i finalizacija 1-2 meseca

Objavljivanje istraživanja, prevod, redaktura, grafički dizajn i štampa 2-3 meseca

6 Vlasništvo i praćenje rezultata istraživanja

6.1 Nacionalno vlasništvo

Osnovna odgovornost sprovođenja efikasne kontrole malokalibarskog i lakog oružjem leži na vladi jedne države. Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi povezati sa Nacionalnim koordinacionim mehanizmom koji ga i odobrava, i sa Nacionalnim organom za kontrolu lakog i

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


malokalibarskog oružja (videti ISACS 03.40, Nacionalni mehanizmi za koordinaciju aktivnosti kontrole lakog i malokalibarskog oružja).

NAPOMENA Kada istraživanje ima podršku relevantnih službi vlade, pristup zvaničnim podacima vlade je lakši, što umnogome može povećati kvalitet istraživanja.

6.2 Političko obavezivanje

Pre nego što se započne sa sprovođenjem nekog istraživanja, potrebno je učiniti sve da se maksimalno poveća političko angažovanje na nacionalnom nivou u pogledu opsega istraživanja i načina na koji će rezultati istraživanja biti iskorišćeni. Svi akteri koji učestvuju u istraživanju, a naročito državni akteri, treba da imaju jasnu ideju o predloženom procesu i njegovoj naknadnoj fazi.

Nalazi istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju mogu biti osetljivi i postoji velika mogućnost da budu iskorišćeni u političke svrhe. Učestvovanje velikog broja nacionalnih i ostalih relevantnih aktera u analizi i tumačenju podataka istraživanja, kao i u izradi izveštaja o istraživanju, može povećati šanse da akteri preuzmu deo vlasništva nad nalazima i preporukama istraživanja.

NAPOMENA Ukoliko je u skladu sa političkim obavezivanjem bitno da se studija objektivno uradi ili da se sprovede i faza praćenja uticaja istraživanja ograničenog karaktera, privođenje istraživanja kraju i njegovo objavljivanje može biti veoma dugačak proces.

6.3 Pristup relevantnim podacima

Informacije koje se prikupljaju u istraživanjima o malokalibarskom i lakom oružju se često smatraju osetljivim, npr. informacije o nacionalnim zalihama oružja, procedurama izvozne kontrole itd.). Pre pokretanja istraživanja potrebno je postići dogovor sa organima koji raspolažu odgovarajućim podacima o informacijama koje su potrebne za izradu istraživanja i o količini podataka koji će biti stavljeni na raspolaganje u svrhe istraživanja.

Podaci prikupljeni tokom istraživanja (naročito informacije o uticaju oružja) mogu biti dragoceni za niz različitih aktera – počevši od onih koji se bave istraživačkim radom i analizom do onih koji rade na razvoju programa prevencije i reagovanja. Podatke, uključujući i sirove podatke, koji nastanu kao rezultat istraživanja treba dostaviti relevantnim akterima kojima bi takođe bili od koristi, istovremeno obezbeđujući zaštitu poverljivih informacija.

6.4 Zaštita poverljivih informacija

Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da budu što je moguće transparentnija. Međutim, neophodno je zaštiti poverljive informacije na odgovarajući način. Kada jedan ili više aktera zatraži ove informacije, potrebno je čuvati poverljivost u skladu sa „Vodičem Ujedinjenih nacija za vođenje evidencije o mirovnim operacijama” – Odeljak 6, Upravljanje osetljivim informacijama.

Ugovori i opseg nadležnosti partnerskih organizacija i pojedinaca koji učestvuju u sprovođenju istraživanja moraju sadržati zahtev za zaštitu poverljivih informacija. Prilikom predstavljanja nalaza i preporuka, moguće je dostaviti više od jedne verzije izveštaja kako bi se poverljive informacije razmenjivale samo sa odgovarajućim primaocima.

6.5 Nezavisnost i nepristrasnost istraživačkog tima

Efikasna kontrola malokalibarskog i lakog oružja često zahteva političko obavezivanje u cilju otvorenog i objektivnog ispitivanja osetljivih tema. Istraživački timovi koji sprovode istraživanja treba da su nepristrasni i nezavisni. U cilju pružanja izbalansirane i konstruktivne kritike i utvrđivanja odgovarajuće preporuke, istraživači treba da imaju slobodu da ispitaju, pored pitanja koje obrađuju, i pitanja u vezi sa lošom upravom, korupcijom, nepoštovanjem ljudskih prava, itd., koja mogu doprineti nekontrolisanom širenju i zloupotrebi malokalibarskog i lakog oružja.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


6.6 Opcije za praćenje uticaja istraživanja na nacionalnom nivou

Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju treba da započnu što je moguće ranije u okviru širih intervencija koje predstavljaju jasan okvir za kasnije praćenje, kako bi se povećala verovatnoća da se praćenje odvija na nacionalnom nivou. Stoga, lica koji planiraju istraživanje mogu

a) od samog početka konsultovati relevantne aktere na temu adekvatne metodologije i istraživačkih upitnika;

NOTE Ovi akteri mogu biti, primera radi, relevantni vladini sektori (npr. odbrana, spoljni poslovi, unutrašnji poslovi, policija, oružane snage, granične i carinske službe, imigracije vlasti itd.), predstavnici nacionalnog mehanizma za koordinaciju kontrole malokalibarskog i lakog oružja, lokalni lideri, organizacije civilnog društva, lokalna uprava, zakonodavni ogranak vlade, kao i lokalno stanovništvo, uključujući i vlasnike vatrenog oružja.

b) zajedno sa relevantnim akterima organizovati seminare u svrhe validacije rezultata u procesu finalizacije istraživanja;

c) aktivno distribuirati kreatorima politike, državnim službenicima, ostalim akterima i širokoj javnosti nalaze koji su odobreni za puštanje u javnost;

d) organizovati obuku u oblastima gde je uočen nedostatak kapaciteta; i

e) sprovoditi istraživanja u cilju podržavanja razvoja nacionalnih politika ili Nacionalnog akcionog plana kontrole malokalibarskog i lakog oružja.

7 Bezbednost, osetljivost i etika

7.1 Napomene o bezbednosti

Sprovođenje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju sa sobom povlači određene rizike. Osoblje koje sprovodi istraživanje (istraživači) i subjekti istraživanja (ispitanici) mogu biti izloženi opasnostima prilikom sprovođenja, ili kao posledica učestvovanja u istraživanjima. Ispitanici takođe mogu osetiti strah kada im se postave pitanja o određenim temama i kao rezultat toga, mogu pružiti neprecizne odgovore.

Lica koji planiraju istraživanje moraju preduzeti sve mere kako bi se ovi rizici sveli na prihvatljiv nivo. Kada to nije moguće, istraživanje se ne sme sprovoditi.

Nadležni za sprovođenje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju moraju

a) obezbediti da istraživači imaju legitimacije i pisanu dokumentaciju izdatu od nadležnih organa kako ne bi nailazili na nepotrebne probleme u radu na terenu;

b) obavestiti nadležne organe i dobiti dozvole za ulazak istraživača na lokacije sa zabranjenim pristupom (npr. skladišta oružja, policijski i vojni objekti. itd.);

c) obezbediti da su istraživači pokriveni odgovarajućim osiguranjem od rizika na koje nailaze;

d) obezbediti uvođenje adekvatnih bezbednosnih procedura za upravljanje rizicima i adekvatno reagovanje na rizike sprovođenja istraživanja na terenu;

e) sprečiti štetu ili negativne konsekvence koje istraživači i ispitanici mogu pretrpeti kako tokom samog istraživanja tako i po završetku istraživanja (tj. u fazi objavljivanja i distribucije istraživanja);

f) biti nepristrasni, ili kada potpuna nepristrasnost nije moguća, biti eksplicitni u pogledu eventualnih pristrasnih stavova i sukoba interesa;

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


g) sprovoditi istraživanja u skladu sa relevantnim lokalnim zakonima i propisima;

h) uzeti u obzir potencijalne negativne i pozitivne efekte istraživanja na dinamiku sukoba, u cilju ispravljanja negativnih i povećanja pozitivnih efekata.

7.2 Osetljivost

Kada u fokus grupama ima žena i dece (videti tačku 9.9), ili kada se sprovode individualni intervjui, trebalo bi se pobrinuti da ličnost i pol ispitivača bude u skladu sa lokalnim običajima i normama i da istraživač svojom pojavom može da učini da se ispitanik(nici) osećaju prijatno kako bi davali otvorene i iskrene odgovore.

Nadležni za sprovođenje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju moraju

a) u potpunosti informisati istraživače i ispitanike o svrsi, metodama i nameravanoj eventualnoj upotrebi istraživanja, kao i o tome šta podrazumeva njihovo učešće u istraživanju i koje rizike sa sobom nosi, ako postoje rizici;

b) obezbediti da podaci istraživanja i izvori ostanu neotkriveni, osim u slučaju kada su učesnici dali svoj pristanak da se ovi podaci otkriju;

c) utvrditi i slediti protokole za čuvanje osetljivih informacija u skladu sa Vodičem za upravljanje arhivom i evidencijom Ujedinjenih nacija - Odeljak 6, Upravljanje osetljivim informacijama;

d) informisati ispitanike o njihovom pravu da odbiju da učestvuju u istraživanju i da se povuku kada god to žele bez obaveze da obrazlože svoje povlačenje;

e) razmotriti osetljivost tematike prilikom izrade upitnika i pitanja za intervjue i prilikom obuke istraživača da koristi ove upitnike, izbegavati naizgled kontroverzne termine i praviti upitnike i vodiče za intervju tako da se osetljivije teme obrađuju na samom kraju; i

f) razviti standardni uvod za upitnike i intervjue koji sadrži prethodno navedene stavke (a)-(e).

7.3 Etičke napomene

Kada žene ili deca učestvuju u istraživanju u svrhe izrade neke studije, moraju se poštovati sledeće smernice, u zavisnosti od slučaja:

a) Etičke smernice UNICEF-a za istraživanja o deci (UNICEF Ethical Guidelines for Child Research), Fond Ujedinjenih nacija za decu

b) Deca koja učestvuju u istraživanju, praćenju i evaluaciji – Etika i vaša rukovodilačke nadležnosti (Children Participating in Research, Monitoring and Evaluation (M&E) – Ethics and Your Responsibilities as a Manager), Kancelarija UNICEF-a za evaluaciju, Tehničke napomene o evaluaciji br. 1

c) Obrazac za dobijanje saglasnosti za istraživanje u kojem učestvuju deca (kvalitativne studije) - Informed Consent Template for Research Involving Children (Qualitative Studies), Svetska zdravstvena organizacija, Odbor za preispitivanje etike istraživanja.

d) Etičke i bezbednosne preporuke SZO za istraživanje, dokumentovanje i praćenje seksualnog nasilja u vanrednim situacijama (WHO Ethical and safety recommendations for researching, documenting and monitoring sexual violence in emergencies), Svetska zdravstvena organizacija

e) Etičke i bezbednosne preporuke SZO za intervjuisanje žena žrtava trgovine ljudima (WHO Ethical and safety recommendations for interviewing trafficked women), Svetska zdravstvena organizacija

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


f) Žene na prvom mestu: Etičke i bezbednosne preporuke za istraživanje o porodičnog nasilja nad ženama, (Putting women first: Ethical and safety recommendations for research on domestic violence against women), Svetska zdravstvena organizacija

g) Istraživanje o nasilju nad ženama: praktičan vodič za istraživače i aktiviste (Researching Violence Against Women: A Practical Guide for Researchers and Activists), Svetska zdravstvena organizacija i Program za adekvatne tehnologije u zdravstvu (PATH).

8 Partnerstva

8.1 Potrebna tehnička stručnost

Za koncept istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju, kao i koordinaciju sprovođenja istraživanja zadužen je koordinator istraživanja sa odgovarajućim kvalifikacijama i stručnim poznavanjem metodologije istraživačkog rada i upravljanja informacijama. Drugim rečima, to je pojedinac ili organizacija koji razumeju

a) izbor tema i pitanja koja će se obrađivati;

b) izbor metodologija koje se mogu koristiti radi prikupljanja traženih informacija; i

c) najefikasniji način predstavljanja nalaza istraživanja određenoj ciljnoj publici.

8.2 Spoljni saradnici

Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju treba da bude nacionalni proizvod (videti tačku 6.1) i mora da bude objektivno, nepristrasno i nezavisno (videti tačku 6.5).

Istraživanje može sprovesti odgovarajuća vladina institucija, primera radi, nacionalni organ nadležan za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja (videti ISACS 03.40, Nacionalni mehanizmi za koordinaciju aktivnosti kontrole lakog i malokalibarskog oružja).

Za sprovođenje istraživanja se takođe može angažovati kvalifikovani subjekt koji nije u sklopu vlade. Takav subjekt može imati sedište u državi ili van države ili regiona koji su predmet istraživanja. Sprovođenje istraživanja treba poveriti u sledećim slučajevima:

a) kada unutar vladinih institucija ne postoji potrebna stručnost i iskustvo za sprovođenje istraživanja;

b) kada država nema na raspolaganju dodatni kapacitet potreban za pravovremenu izradu istraživanja; ili

c) ako bi sprovođenje istraživanja od strane države

1) obeshrabrilo veliki broj ispitanika da pruže precizne informacije (ili bilo kakve informacije), ili

2) loše uticalo na percepcije o objektivnosti ili nepristrasnosti istraživanja.

Kada se angažuje sa strane, spoljni koordinator istraživanja trebalo bi da ima iskustva u odgovarajućem regionalnom/nacionalnom/lokalnom okruženju u kojem će se sprovesti istraživanje i mora se neprekidno usklađivati i sarađivati sa lokalnim stručnjacima i organizacijama.

Moguće je osnovati multidisciplinarni upravni odbor koji se sastoji od ključnih aktera, članova nacionalnog tela nadležnog za malokalibarsko oružje i odgovarajućih stručnjaka koji bi pružao smernice i nadzirao spoljašnjeg koordinatora istraživanja i brinuo se o kvalitetu istraživanja.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


8.3 Podugovaranje

Rad na istraživanju mogu da obavljaju i podizvođači-partneri u cilju ispunjavanja nekih praktičnih potreba:

a) prikupljanje osetljivih informacija na lokalnim jezicima i njihova analiza;

b) već postojeći kapacitet za izradu pitanja za istraživanje/upitnik i praćenje okvira uzorkovanja u cilju prikupljanja kvantitativnih informacija;

c) već postojeći kapacitet koji koristi kvalitativne tehnike socijalnog istraživanja u skladu sa izabranom metodologijom;

d) istraživači dolaze iz različitih socijalnih grupa (različitog pola, etničkog porekla, veroispovesti itd.) i mogu da pristupe oblastima i rade sa socijalnim grupama koje su predmet istraživanja;

e) poznavanje i pristup relevantnim ključnim izvorima informacija u svrhe sprovođenja intervjua; i

f) pristup materijalima i sposobnost za pretraživanje i analizu arhivskog medijskog materijala.

Prilikom izbora partnera za sprovođenje istraživanja trebalo bi uzeti u obzir posvećenost neke organizacije društveno-ekonomskom razvoju, uključujući i smanjenje oružanog nasilja, jer je verovatnije da će organizacije koje su se obavezale na ove ciljeve uložiti više napora u izradi visokokvalitetnog istraživanja.

U praksi gledano, malo je verovatno da će jedna pojedinačna organizacija moći da ispuni sve prethodno navedene zahteve, i zbog toga se mogu uspostaviti veze sa više partnerskih istraživačkih organizacija. Obično je za izradu jednog istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju potrebno najmanje tri partnerske istraživačke organizacije.

U cilju određivanja pojedincaca i/ili organizacija koji će biti izabrani za podizvođače za sprovođenje jednog dela ili čitavog istraživanja, potrebno je sprovoditi transparentne i konkurentne procedure selekcije.

8.4 Izgradnja kapaciteta

U post-konfliktnim okruženjima ili sredinama sa nedovoljno resursa često nema lokalnih partnerskih istraživačkih organizacija sa odgovarajućim kvalifikacijama. U takvim situacijama trebalo bi posvetiti dovoljno vremena izradi plana istraživanja kako bi se prilagodile metode istraživanja i lokalni partneri obučili da ih koriste.

Tamo gde je to moguće, izgradnju kapaciteta lokalnih partnera za istraživački rad trebalo bi smatrati osnovnim ciljem procesa istraživanja.

Kapacitet za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja trebalo bi procenjivati ne samo na osnovu prikupljanja informacija o postojećim zakonima, inicijativama kontrole u prošlosti, i raspoloživih resursa, već i na osnovu kompletne analize ovih informacija. Primera radi, moguće je otkriti razloge uspeha ili neuspeha u prošlosti, kao i faktore koji utiču na nivo političke volje koja može podstaći ili ometati napredak na planu kontrole malokalibarskog i lakog oružja u lokalnom, nacionalnom i regionalnom kontekstu.

9 Metodologija istraživačkog rada

9.1 Opšte informacije

Prilikom sprovođenja istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju treba koristiti niz različitih metodologija istraživačkog rada i trebalo bi kombinovati i porediti informacije iz više različitih izvora kako bi se izgradile pouzdane informacije u oblastima gde je inače malo informacija, gde su one

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


nepouzdane ili teško pristupačne, primera radi zbog nacionalne bezbednosti, ograničenog istraživačkog ili institucionalnog kapaciteta itd.

Potrebno je konsultovati se sa glavnim akterima koji su uključeni u sprovođenje istraživanja kako bi se predstavila metodologija, dobili komentari na nju i konačno, kako bi se izvršila validacija metodologije koja će se koristiti.

U nastavku su izloženi primeri metodologija istraživačkog rada koje se mogu kombinovati.

9.2 Fokusiranje na ključne socijalne grupe


Istraživanje bi trebalo da ispita različita iskustva, ponašanja, potrebe i potencijale različitih socijalnih grupa (npr. dece, adolescenata, omladine i odraslih oba pola, kao i različite etničke, verske, geografske, političke, grupe, kaste i/ili staležne/ekonomske grupe).

Shodno tome, potrebno je prilagoditi prikupljanje podataka, npr. razvrstavanjem kvantitativnih informacija i odvojenim sprovođenjem kvalitativnog istraživanja sa različitim socijalnim grupama kako bi se stekla slika o konkretnim percepcijama svake grupe posebno.

Na sličan način, tokom analize trebalo bi obratiti pažnju na socijalne grupe koje mogu imati ključnu ulogu u razvoju politika i strategija kontrole malokalibarskog i lakog oružja, i/ili koje imaju potencijal da doprinesu poboljšanju kontrole malokalibarskog i lakog oružja i smanjenju nasilja.

9.2.2 Razvrstavanje informacija prema polu i uzrastu

Podatke je potrebno razvrstati prema polu (muški/ženski), ali se ne treba zaustaviti na jednostavnom razvrstavanju na maloletne/punoletne kako bi se dobila sofisticirana analiza uticaja na muškarce, žene, dečake i devojčice različite starosne dobi. Razvrstavanje podataka prema uzrastu treba da obuhvati minimum sledeće kategorije:

a) malo dete (0-9 godina);

b) maloletnik (10-17 godina);

c) mlada odrasla osoba (18-24 godine); i

d) odrasla osoba (preko 25 godina).

Izraz „mlada osoba“ može da podrazumeva i kategorije maloletnika i mladih odraslih osoba (tj. osoba u starosnoj dobi od 10-24 godina starosti).

9.3 Kvantitativne i kvalitativne metode

Istraživanja treba da prikupljaju kako kvantitativne tako i kvalitativne informacije. Pored kvantitativnih ili statističkih informacija, trebalo bi koristiti kvalitativne metode za detaljno istraživanje ključnih pitanja i nedoumica.

PRIMER 1 Zbunjujući ili neočekivani nalazi upitnika mogu se ispitati sprovođenjem intervjua ili diskusija fokus grupa.

Sposobnost da se istražuju neočekivane teme uz pomoć niza pitanja koja se nadovezuju na kvantitativne podatke može biti važno za analizu komplikovanih problema. Isto tako, sprovođenje kvalitativnog istraživanja (npr. pregled dokumentacije) pre kreiranja upitnika može doprineti utvrđivanju najboljeg načina za formulisanje pitanja i odgovora u jednom upitniku (videti tačku 9.4).

Iako kvalitativne informacije omogućavaju bolje razumevanje složenih pojava, i pružaju uvid u lične priče i stavove, one se ne mogu iskoristiti za donošenje opštih zaključaka budući da proističu od

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


manjeg broja lica koja daju informacije. Stoga treba kombinovati tehnike za prikupljanje kvalitativnih i kvantitativnih informacija kako bi procena imala analitičku dubinu i široku primenu.

Kvalitativne metode obuhvataju iscrpne intervjue sa ključnim izvorima informacija, diskusije fokus grupa sa različitim interesnim grupama i druga participatorna istraživačka sredstva.

Lica koja sprovode intervjue i moderiraju diskusije trebalo bi da poznaju lokalno okruženje i da budu u stanju da steknu poverenje ispitanika ili učesnika.

PRIMER 2 Može se desiti da fokus grupe koje se sastoje isključivo od žena pokažu veću spremnost za razgovor sa istraživačima ženskog pola. Isto tako, istraživači koji poznaju kontekst istraživanja mogu bolje da razlikuju nijanse u informacijama koje prime, kao što su idiomatski izrazi, ili slučajevi kada se daju površni ili neiskreni odgovori.

9.4 Pregled postojećih informacija

Da bi se izbeglo dupliranje aktivnosti, lica zadužena za istraživanja bi trebalo da iskoriste odgovarajuće istraživačke aktivnosti koje su već sprovedene, naročito s obzirom na činjenicu da je primarno istraživanje skupo i zahteva mnogo vremena.

Razmatrajući značaj istraživanja koja su već urađena, oni koji planiraju novo istraživanje trebalo bi da imaju u vidu tematiku, razmere, metodologiju i datum objavljivanja istraživanja, kao i nepristrasnost, kvalifikacije i stručnost fizičkih ili pravnih lica koja su sprovela istraživanje.

Imajući na umu opseg istraživanja, potrebno je prikupiti odgovarajuće istraživačke radove, izveštaje, statistiku itd., koji će se potom podrobno analizirati.

Dokumentaciju je potrebno pregledati pre finalizacije opšte metodologije istraživanja i pre nego što započnu druge aktivnosti istraživanja.

U okviru dokumentacije koja se pregleda treba obuhvatiti čitav kontekst istraživanja, uključujući sve raspoložive informacije o malokalibarskom i lakom oružju, oružanom sukobu, nasilju i kriminalu. Potrebno je uvrstiti što je moguće više podataka navedenih u tački 9.6, kao i ostale kvantitativne i kvalitativne informacije i analizu.

Dokumentacija koja se pregleda treba da obuhvati i bezbednosni, politički, ekonomski, društveni, ekološki i kulturni kontekst u kojem se odvija istraživanje.

9.5 Istraživačka pitanja

Primeri tema istraživanja i srodnih pitanja koja mogu biti uključena u koncept istraživanja dati su u Aneksu C.

Trebalo bi izabrati samo teme i pitanja koje služe cilju istraživanja i menjati ih po potrebi – uzimajući u obzir lokalni jezik(e), lokalne bezbednosne uslove i kulturni kontekst – i kada se radi o upitniku trebalo bi ih pažljivo testirati pre upotrebe (videti tačku 9.7.7).

9.6 Podaci koji se prikupljaju


U okviru delokruga istraživanja trebalo bi prikupljati i analizirati sve raspoložive kvantitativne i kvalitativne podatke o lakom i malokalibarskom oružju, oružanom nasilju i srodnim pitanjima. Postojeća dokumentacija (videti tačku 9.4) treba da obuhvati što je moguće više ovih podataka iz otvorenih izvora kako bi se smanjilo vreme, troškovi i količina posla potrebna za završetak istraživanja.

Istraživački tim bi trebalo da, u zavisnosti od potrebe, informacije zvanično zatraži od lokalnih, nacionalnih ili regionalnih organa vlasti. Takođe bi trebalo uspostaviti kontakt sa institucijama i istraživačima koji su možda nezavisno od njih prikupili podatke koji mogu biti od značaja za

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


istraživanje. Ovo je posebno važno u slučajevima kada lokalni ili nacionalni podaci ne postoje ili su nekompletni, zastareli ili na bilo koji način nepouzdani.

Kvalitet podataka koje u svrhe istraživanja dostavljaju relevantne institucije i istraživači se razlikuje. Iz tog razloga trebalo bi uporediti ove podatke sa podacima prikupljenim na drugi način, kako bi se dobila što je moguće preciznija slika.

Podaci bi trebalo da

a) budu razvrstani prema godinama,

b) obuhvate što je moguće više godina i

c) budu što noviji.

Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da prikuplja kvantitativne i kvalitativne podatke o sledećim pitanjima.

9.6.2 Podaci o malokalibarskom i lakom oružju

9.6.2.1 Državne agencije

Potrebno je prikupiti informacije o

a) broju i nazivima državnih agencija koje koriste malokalibarsko i lako oružje (npr. vojska, policija, carina, granična straža, čuvari rezervata, parkova i šumari, milicija, civilno ili kućno obezbeđenje, itd.).

b) količini i tipovima malokalibarskog i lakog oružja i o pripadajućoj municiji (u aktivnoj upotrebi i u rezervi) u posedu svake od navedenih državnih agencija; i

c) broju osoblja (ukupnom kadru i ljudima koji imaju pristup malokalibarskom i lakom oružju) koji služe u svakoj od ovih državnih agencija.

9.6.2.2 Civili

Potrebno je prikupiti informacije o

a) zakonodavnom i regulatornom okviru koji reguliše pristup civila malokalibarskom i lakom oružju, uključujući i različite tipove i kategorije dozvola za držanje malokalibarskog i lakog oružja od strane

1) fizičkih lica,

2) privatnih streljačkih klubova i poligona,

3) privatnih firmi za poslove obezbeđenja, i

4) drugih privatnih preduzeća (npr. banki, korporacija, itd.);

b) broju važećih dozvola razvrstanih prema tipu dozvole;

c) broju zahteva za nove dozvole na godišnjem nivou, razvrstano prema tipu dozvole;

d) broju isteklih dozvola na godišnjem nivou, razvrstano prema tipu dozvole;

e) količini i tipovima malokalibarskog i lakog oružja;

1) u legalnom posedu civila; i

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


2) u nelegalnom posedu civila (procena);

f) broju aktivnih privatnih firmi za poslove obezbeđenja; i

g) broju radnika u privatnim firmama za poslove obezbeđenja koji su ovlašćeni da nose malokalibarsko i lako oružje u toku rada.

9.6.2.3 Proizvodnja

Kada je u pitanju proizvodnja većeg obima (industrijska) i manjeg obima (zanatska proizvodnja) malokalibarskog oružja, lakog naoružanja, pripadajućih delova, komponenti i municije, potrebno je prikupiti informacije o

a) zakonodavnom i regulatornom okviru koji reguliše domaću izradu, uključujući i tipove i kategorije dozvola i ovlašćenja potrebnih za proizvodnju;

b) broju ovlašćenih proizvođača i njihovim proizvodnim kapacitetima;

c) broju neovlašćenih proizvođača i njihovim proizvodnim kapacitetima (procena);

d) količinama i tipovima oružja i municije koji se proizvode

1) legalno, i

2) nelegalno (procena).

9.6.2.4 Unutrašnja trgovina

Potrebno je prikupiti informacije o domaćoj veleprodaji i maloprodaji malokalibarskog i lakog oružja, pripadajućih delova, komponenti i municije, uključujući

a) zakonodavni i regulatorni okvir koji reguliše unutrašnju trgovinu, uključujući i tipove i kategorije dozvola i ovlašćenja potrebnih za bavljenje unutrašnjom trgovinom;

b) broj ovlašćenih trgovaca (veleprodaja i maloprodaja);

c) obim unutrašnje trgovine; i

d) tipove oružja koje je predmet trgovine.

9.6.2.5 Međunarodni transfer

Kada se radi o međunarodnom transferu malokalibarskog i lakog oružja, pripadajućih delova, komponenti i municije, potrebno je prikupiti informacije o

a) zakonodavnom i regulatornom okviru koji reguliše transfere, uključujući i različite tipove i kategorije dozvola i ovlašćenja potrebnih za uvoz, izvoz, tranzit, prekograničnu pošiljku i posredovanje u prometu malokalibarskog i lakog oružja, pripadajućih delova, komponenti i municije;

b) broju registrovanih posrednika u prometu malokalibarskog i lakog oružja;

c) količinama i tipovima malokalibarskog i lakog oružja koje se uvozi, izvozi, koje je u tranzitu ili prekograničnoj pošiljci, uključujući i informacije o izvoru uvoza i destinaciji izvoza, tranzita i prekogranične pošiljke; i

d) broju izdatih uvoznih i izvoznih odobrenja.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


9.6.2.6 Preusmeravanje

Potrebno je prikupiti informacije o količinama i tipovima malokalibarskog i lakog oružja, i municije koji budu izgubljeni ili ukradeni

a) iz državnih agencija;

b) iz privatnih firmi za poslove obezbeđenja;

c) iz privatnih firmi (npr. proizvođači, privatne firme za usluge obezbeđenja itd.); i

d) od fizičkih lica.

9.6.2.7 Prikupljanje i uklanjanje

Potrebno je prikupiti informacije o količinama i tipovima malokalibarskog i lakog oružja i municije

a) koje predaju civili (npr. za vreme organizovanih programa prikupljanja ili u drugim prilikama);

b) koje se zapleni ili oduzme, kao i informacije kada i od koga je oduzeto, a kada se radi o oružju u tranzitu, koja je zemlja porekla i ko je krajnji korisnik;

c) koje je određeno kao višak u odnosu na nacionalne potrebe u kontekstu upravljanja zalihama na nivou države; i

d) o načinu uklanjanja oružja navedenog pod prethodno navedenim stavkama (a)-(c).

9.6.3 Zdravstveni podaci

9.6.3.1 Zdravstveni podaci koji se prikupljaju

Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da bude usmereno na prikupljanje sledećih kvantitativnih i kvalitativnih podataka o uticaju malokalibarskog i lakog oružja na zdravlje:

a) ukupna stopa

1) povređivanja,

2) smrtnih slučajeva,

3) samoubistava i

4) ubistava;

b) broj

1) povređivanja,

2) smrtnih slučajeva,

3) samoubistava i

4) ubistava

prouzrokovanih upotrebom malokalibarskog i lakog oružja, razvrstano prema tome da li su

5) izazvani namerno ili nenamerno;

6) učinjeni u skladu sa zakonom ili nezakonito;

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


7) počinjeni od strane državnih aktera (npr. policija, vojska itd.), ili od strane privatnih aktera (npr. privatno obezbeđenje, fizička lica itd.);

8) u vezi sa kriminalnim aktivnostima (navesti da li je u pitanju organizovani ili sitni kriminal);

9) u vezi sa nasiljem u intimnim partnerskim odnosima ili u porodici; i

10) u vezi sa upotrebom psihoaktivnih supstanci (npr. droga, alkohol itd.)

c) procenjeni ukupni troškovi lečenja povreda nanetih malokalibarskim ili lakim oružjem;

d) podaci o žrtvama i počiniocima nasilja počinjenog malokalibarskim ili lakim oružjem, i to

1) njihov pol,

2) starosna grupa (videti tačku 9.2.2),

3) nivo prihoda,

4) etnička grupa, i

5) druge karakteristike koje ih odlikuju (npr. status izbeglice);

e) tipovi malokalibarskog ili lakog oružja koje se u većini slučajeva koristi za nanošenje povreda i lišavanje života;

f) tipovi incidenata koji vode lišavanju života i povređivanju malokalibarskim ili lakim oružjem (npr. svađe, krađa, samoubistvo, nasilje u intimnim partnerskim odnosima ili porodici, slučajno ispaljivanje, zakonite intervencije, javni neredi, itd.);

g) geografske oblasti u kojima se događa najveći broj slučajeva usmrćivanja ili povređivanja malokalibarskim i lakim oružjem;

h) tipovi lokacija na kojima se događa najveći broj slučajeva lišavanja života ili povređivanja malokalibarskim i lakim oružjem (npr. kod kuće, na sportskim događajima, u centru grada, u seoskim područjima, na proslavama itd.);

i) vremenski periodi u toku dana, sedmice, meseca i godine tokom kojih se najčešće događaju slučajevi lišavanja života ili povređivanja malokalibarskim i lakim oružjem; i

j) varijacije u vrsti povreda koje se događaju na različitim mestima (u smislu ozbiljnosti i tipova korišćenog oružja).

9.6.3.2 Izvori zdravstvenih podataka

Podaci o zdravstvenoj situaciji mogu se prikupiti iz niza izvora, uključujući

a) sisteme praćenja slučajeva povređivanja (kada postoje);

b) ministarstva zdravlja;

c) bolnice i druge zdravstvene ustanove;

d) lokalne zdravstvene radnike;

e) istražne sudije; i

f) mrtvačnice.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


9.6.3.3 Ograničenja zdravstvenih podataka

Zdravstveni podaci mogu biti važan izvor informacija o smrtnim slučajevima i povredama nanesenim malokalibarskim ili lakim oružjem.

Trebalo bi imati na umu, međutim, da zdravstveni podaci sami po sebi ne moraju da pružaju preciznu sliku neke situacije, posebno ako veliki broj smrtnih slučajeva i slučajeva povređivanja ostane neprijavljen, kada se radi o oblasti u kojoj nema dovoljno zdravstvenih službi, ili ako znatan deo stanovništva nema pristup zdravstvenim službama, ili svojevoljno ne koristi ove usluge. Stoga bi ove podatke trebalo dopuniti podacima iz drugih izvora.

9.6.4 Kazneni podaci

9.6.4.1 Kazneni podaci koji se prikupljaju

Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da prikuplja kaznene podatke o stavkama navedenim u tački 9.6.3.1 koje se odnose na sprovođenje zakona.

9.6.4.2 Izvori kaznenih podataka

Kazneni podaci se dobijaju od policije i iz pravosudne evidencije.

9.6.4.3 Ograničenja kaznenih podataka

Kazneni podaci mogu pružiti važne kontekstualne informacije o uzrocima krivičnih dela, odnosu između žrtava i počinilaca i tipu korišćenog oružja.

Trebalo bi imati na umu, međutim, da kazneni podaci sami po sebi moraju pružati preciznu sliku neke situacije, posebno ako veliki broj smrtnih slučajeva i slučajeva povređivanja ostane neprijavljen, kada se radi o oblasti koja je nedovoljno pokrivena organima za sprovođenje zakona, ako postoje slabosti u procesima evidentiranja relevantnih podataka, i/ili ako znatan deo stanovništva nema pristup organima za sprovođenje zakona, ili svojevoljno ne koristi usluge koja pružaju ovi organi. Iz svih tih razloga, ovu statistiku bi trebalo dopuniti podacima iz drugih izvora.

9.6.5 Dodatni izvori podataka

Pored izvora podataka navedenih u tačkama 9.6.3.2 i 9.6.4.2, kvantitativni i kvalitativni podaci se mogu dobiti iz više različitih izvora, uključujući

a) državne organe;

b) organe Ujedinjenih nacija;

c) međunarodne organizacije;

d) regionalne i pod-regionalne organizacije;

e) civilno društvo (uključujući NVO, lokalne grupe, ženske organizacije, univerzitete, istraživačke ustanove, itd.);

f) novinare i medijske kuće;

g) proizvođače, trgovce na veliko i na malo malokalibarskim i lakim oružjem; i

h) vlade drugih država.

Informacije bi trebalo tražiti kako iz javnih izvora (javna evidencija, objavljeni izveštaji, internet itd.), tako i od službenika koji su u poziciji da pruže informacije koje još nisu dostupne javnosti.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


Sve prikupljene podatke trebalo bi analizirati imajući na umu da

i) njihov kvalitet i pouzdanost zavisi od nepristrasnosti i istraživačkog kapaciteta sistema koji ih je generisao;

j) nepotvrđeni dokazi možda nisu precizni odraz realnosti; i

k) javne percepcije nivoa i trendova oružanog nasilja (npr. stečene na osnovu medijskih izveštaja) možda ne odgovaraju stvarnoj stopi takvog nasilja.

9.7 Upitnici

9.7.1 Svrha

Upitnici su važno sredstvo za merenje percepcija javnosti o malokalibarskom i lakom oružju i srodnim pitanjima. Oni predstavljaju referentnu tačku za tumačenje zvaničnih podataka o oružanom kriminalu i nasilju, i na osnovu njih se mogu dobiti novi podaci o nekom društvu. Upitnici se mogu koristiti ne samo sa ispitanicima iz šire javnosti, već i sa aktivnim oficirima iz oružanih snaga i snaga bezbednosti jedne države, kao i iz drugih službi vlade.

9.7.2 Uzorkovanje

Prikupljanje informacija od čitavog stanovništva nije ni praktično niti ekonomično. Iz tog razloga, upitnike bi trebalo koristiti sa reprezentativnim uzorkom populacije koja se ispituje, kako bi se na osnovu statističkog zaključivanja saznalo više o čitavoj populaciji.

Trebalo bi koristiti tehniku uzorkovanja i veličinu uzorka koje omogućuju da se donesu pouzdani zaključci o opštem javnom mnjenju i razlikama u percepcijama podgrupa populacije koje se smatraju značajnim.

Budući da je uzorkovanje složen proces, trebalo bi sarađivati sa partnerima koji poseduju stručno znanje i iskustvo u sprovođenju istraživanja u oblasti društvenih nauka i zajedno izabrati uzorak i pripremiti upitnik, kako bi se obezbedilo da su podaci dobijeni na osnovu upitnika tačni i da predstavljaju čitavu populaciju.

9.7.3 Razvrstavanje

Upitnici istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da budu tako koncipirani da omoguće razvrstavanje dobijenih podataka. Ovo je važno da bi se razumele razlike u percepcijama između svih društvenih podgrupa koje su određene kao relevantne za oblast istraživanja (videti tačku 9.2.2).

Upitnike bi trebalo koncipirati tako da se na osnovu dobijenih rezultata mogu formulisati jasne i korisne izjave.

PRIMER Ako istraživanje podrazumeva davanje izjava o nivou nesigurnosti među mladim muškarcima u određenoj društvenoj grupi u određenoj oblasti, onda se, zajedno sa odgovorima na druga pitanja iz istraživanja, moraju prikupljati i demografski podaci o godinama starosti, polu, etničkom poreklu i lokaciji ispitanika. Ove podatke moraju analizirati institucije koje imaju mogućnost da urade „unakrsne tabele“ za svako pitanje kako bi se dobili rezultati za grupe i podgrupe koje se ispituju.

9.7.4 Preciznost i unakrsne odrednice

Sprovođenje istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju podrazumeva proučavanje, između ostalog, kriminalnih, nasilnih i opasnih aktivnosti. Trebalo bi imati na umu da ispitanici možda neće dati iskrene odgovore na neka pitanja ukoliko bi oni mogli inkriminisati njih same ili druge osobe.

Takođe bi trebalo imati na umu da postoje slučajevi gde se nasilje ili zloupotreba ljudskih prava isuviše često prijavljuju (npr. u kontekstima kada se time pojačava zakonitost nekog konkretnog političkog

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


cilja), kao i slučajevi kada se nedovoljno prijavljuju (npr. kada takvo prijavljivanje nosi sa sobom određene rizike).

Kulturne i lingvističke specifičnosti mogu takođe ponekad otežati dobijanje pouzdanih rezultata upitnika.

Upitnici bi trebalo da sadrže rubrike za odgovore u kojima bi ispitivači mogli da beleže momente kada ispitanici oklevaju da otvoreno odgovore na postavljena pitanja.

Iz svih ovih razloga, podatke dobijene na osnovu upitnika potrebno je uporediti sa informacijama iz drugih izvora kako bi se proverila njihova pouzdanost.

9.7.5 Redosled pitanja

Pitanja sadržana u upitnicima bi trebalo da budu poređana tako da se

a) pitanja iz opšteg konteksta i od relativne važnosti za različite teme postavljaju pre pitanja koja se odnose na malokalibarsko i lako oružje, kako bi se smanjila verovatnoća da će ispitanici prenaglasiti relativnu važnost malokalibarskog i lakog oružja; i

PRIMER Ako se ispitanicima postavi nekoliko pitanja o malokalibarskom i lakom oružju pre pitanja: „Koja su trenutno tri najvažnija pitanja za lokalno stanovništvo?“, ovo će verovatno da utiče na odgovore i na taj način prenaglasi značaj malokalibarskog i lakog oružja.

b) pitanja koja se smatraju osetljivim postavljaju u drugom delu upitnika

9.7.6 Vremensko ograničenje za popunjavanje upitnika

Za popunjavanje upitnika trebalo bi da je dovoljno 30 minuta, budući da pouzdanost odgovora može da bude dovedena u pitanje ukoliko se ispitanik dosađuje ili želi da na brzinu popuni upitnik.

9.7.7 Testiranje

Pre nego što se upitnik primeni na sve ispitanike, trebalo bi ga ispitati na malom uzorku ispitanika kako bi se utvrdile i otklonile dvosmislenosti i preformulisala pitanja za koja se utvrdi da su previše osetljiva.

NAPOMENA Testiranje upitnika je vežba u kojoj istraživački tim eksperimentiše sa pitanjima kako bi utvrdio da li postoje pitanja koja su zbunjujuća, nejasna ili koja iz bilo kog drugog razloga ne podstiču korisne odgovore. Testiranje može takođe ukazati na dodatna pitanja koja treba uvrstiti u upitnik, pitanja sa više ponuđenih odgovora koji nisu prvobitno predviđeni i/ili utvrditi pitanja koja treba istražiti uz pomoć ostalih istraživačkih metoda.

Testiranje treba vršiti

a) korišćenjem nacrta upitnika sa malim uzorkom ispitanika i beležiti eventualne probleme na koje se naiđe;

b) ispitivanjem manje grupe ispitanika o njihovom mišljenju o nacrtu upitnika; ili

c) primenom obe navedene metode.

Ako testiranje ukaže na to da je upitnik potrebno doraditi, unose se neophodne ispravke i nova forma upitnika se ponovo testira. Za ponovno testiranje upitnika može se koristiti ista grupa ispitanika.

Upitnik ne treba koristiti na punom uzorku ispitanika sve dok ne prođe test na manjem uzorku ispitanika.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


9.7.8 Prostorni podaci

Trebalo bi beležiti i lokaciju ispitanika kako bi se oni mogli prikazati na dijagramu i predstaviti na mapama. Na taj način se mogu registrovati razlike između odgovora osoba iz različitih geografskih oblasti.

9.7.9 Nedostaci

Upitnici se moraju pažljivo koncipirati i primeniti, dok dobijene nalaze treba da analiziraju iskusni i obučeni stručnjaci. Iz tog razloga, upitnici su relativno skup metod prikupljanja podataka. Ova činjenica može otežati ili onemogućiti ponavljanje upitnika u redovnim intervalima. Stoga, ako su resursi ograničeni, upotreba upitnika nije najbolji način za praćenje nekog problema tokom dužeg vremenskog perioda.

9.8 Intervjui sa ključnim izvorima

U okviru istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi sprovoditi i iscrpne intervjue sa ključnim izvorima informacija, s obzirom na to da oni pružaju važnu priliku da se razumeju percepcije onih koji imaju ulogu u kontroli malokalibarskog i lakog oružja, ili poseduju važne informacije u vezi sa tim. Ovi intervjui mogu biti polu-strukturisani, tj. razvija se spisak pitanja koje ispitivači nameravaju da obuhvate u toku svakog intervjua, u zavisnosti od konkretne oblasti koju ispitanik poznaje. U ključne izvore informacija mogu spadati

a) službenici ministarstava koja su nadležna za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja, smanjenje oružanog nasilja i slična pitanja;

PRIMER Vladina ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, pravde (uključujući i kancelariju državnog tužioca), zdravlja, spoljnih poslova, razvoja, mira i rekonstrukcije, rada, ministarstvo za ljudska prava, rodnu ravnopravnost i rodna pitanja, ministarstvo omladine, kao i lokalna uprava.

b) političari;

c) doktori (posebno iz urgentnog centra i forenzičari);

d) verski lideri i lideri lokalnih zajednica;

e) pripadnici snaga bezbednosti;

f) zaposleni u sudstvu;

g) balistički stručnjaci;

h) policijski službenici (lokalne policijske stanice, uprave policije i instituti za policijsku obuku);

i) radnici civilnog obezbeđenja;

j) predstavnici donatora i međunarodnih organizacija;

k) lideri i članovi nedržavnih naoružanih grupa;

l) članovi poslovne zajednice;

m) civilno društvo (uključujući NVO, akademike i novinare, kao i one koji predstavljaju posebne interesne grupe, npr. žene, omladina, različite klasne, staležne, verske ili etničke grupe, kao i streljački klubovi i udruženja);

n) žrtve oružanog nasilja;

o) vlasnici malokalibarskog i lakog oružja; i

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


p) počinioci oružanog nasilja kao što su paravojne grupe i osuđenici.

9.9 Diskusije fokus grupa

Fokus grupe se mogu iskoristiti za utvrđivanje percepcija, potreba, sugestija i potencijala različitih društvenih, kulturnih, verskih ili ekonomskih grupa. Fokus grupa je grupa od 10 - 15 članova određene demografske ili društvene grupe. Grupu treba okupiti u okruženju u kojem se učesnici osećaju slobodno da izraze svoja uverenja.

Iako diskusiju fokus grupe oblikuju njeni učesnici, trebalo bi je pažljivo voditi (facilitirati) kako bi se razmotrile ključne, prethodno utvrđene oblasti i pitanja. Uloga facilitatora je da usmerava diskusiju u određenoj oblasti i prateća pitanja, da bi se svim učesnicima pružila jednaka prilika da razmene i objasne svoje stavove, i da bi se podstakli da budu otvoreni.

Diskusije fokus grupa bi trebalo snimati u audio formi, ili kada to nije moguće, trebalo bi voditi detaljne beleške. Budući da se iz ovih diskusija dobija velika količina sirovih informacija, neophodne su analitičke veštine kako bi se izdvojile ključne percepcije, potrebe, sugestije i potencijali različitih grupa i kako bi se tačno predstavili stavovi određene grupe. Iz tih razloga trebalo bi angažovati iskusne istraživače u oblasti društvenih nauka koji će voditi diskusije fokus grupa i analizirati nalaze.

Na osnovu diskusija fokus grupa, facilitatori bi trebalo da urade nezavisnu analizu zasnovanu na stručnom tumačenju grupne diskusije.

9.10 Participatorne istraživačke metode

Autohtono stanovništvo i lokalne zajednice imaju bogato znanje, informacije i praktična rešenja problema koji se odnose na malokalibarsko i lako oružje, a koji su karakteristični za lokalni kontekst.

U nekim slučajevima lica koja sprovode istraživanje moraće upotrebiti maštu da pronađu način kako da se približe stavovima zajednice, imajući u vidu kontekstualne faktore, kao što su: ko ima informacije, kako se informacije razmenjuju u zajednici, zatim kulturne i socijalne nijanse lokalnog jezika, i lokalne metode dokumentovanja informacija.

U cilju boljeg razumevanja lokalnih perspektiva, u istraživanjima o malokalibarskom i lakom oružju može se koristiti niz tehnika participatornog istraživanja. Participatorne metode omogućavaju zajednicama da vizualizuju ili da shvate neka kompleksna pitanja, ili da postignu konsenzus o preporukama politika. U participatorne istraživačke metode koje mogu biti korisni elementi istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju, između ostalog, spadaju:

a) Mape bezbednosti: vežba u kojoj članovi lokalne zajednice crtaju mapu svoje lokacije kako bi utvrdili nebezbedne lokacije (npr. mesta na kojima se događa nasilje ili gde se oružje skladišti ili je vidljivo), bezbedne lokacije (npr. organi bezbednosti i pravosuđa, lokalni resursi za uspostavljanje bezbednog okruženja itd.), kao i bilo koje druge karakteristike koje istraživač smatra važnim.

b) Periodi bezbednosti: vežba u kojoj članovi lokalne zajednice šematski prikazuju opažene nivoe bezbednosti u različitim vremenskim periodima, sa objašnjenjem zašto nivo raste ili opada.

c) Vežba uz primenu problemskog stabla: vežba koja je korisna za istraživanje uzroka i uticaja nekog kompleksnog fenomena i za utvrđivanje rešenja koja predlaže jedna grupa. Učesnici u diskusiji se zamole da analiziraju neki problem – kao što je zloupotreba malokalibarskog i lakog oružja – prikazujući uzroke kao „korene“ a posledice kao „grane“. Kada nacrtaju problemsko „stablo“, svaki uzrok može se zameniti nekim od predloženih rešenja, a posledice problema očekivanim uticajima predloženih rešenja.

d) Mapiranje aktera: vežba koja se može iskoristiti da se utvrdi lista aktera u određenoj oblasti (npr. kontrola malokalibarskog i lakog oružja, smanjenje oružanog nasilja, osiguranje bezbednosti i pravne zaštite, društveno-ekonomski razvoj, dinamika lokalnih sukoba, itd.), njihov značaj i stepen uzajamnog uticaja i odnosa.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


e) Posmatranje učesnika: tehnika u kojoj istraživač može da uspostavi blizak i prisan odnos sa određenom grupom pojedinaca i da se upozna sa njihovim načinom života intenzivnim učestvovanjem u njihovom okruženju, često tokom dužeg vremenskog perioda. Vreme potrebno za posmatranje učesnika često je i duže od vremena koje stoji na raspolaganju za istraživanje, ali ova tehnika je dragocena kada je potrebno duboko razumevanje društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja.

9.11 Medijska analiza

Medijska analiza je delimično kvantitativna, a delimično kvalitativna. Ona može biti važna referentna tačka za odobravanje ili preispitivanje zvanične statistike, alternativa statistici tamo gde je nema, kao i pokazatelj nivoa medijskog i javnog razumevanja problema u vezi sa malokalibarskom i lakim oružjem, njegovim uticajima i mogućnostima kontrole. Važan faktor koji ograničava pouzdanost informacija koje se dobiju iz medijskih izvora je činjenica da urednici subjektivno biraju priče od medijskog značaja, kao i da su izveštaji pristrasni i često neprecizni.

Medijska analiza obično podrazumeva pretraživanje nacionalnih ili lokalnih novina u kojima je pisano o temama u vezi sa malokalibarskim i lakim oružjem. Takvi članci mogu se pretraživati na osnovu liste ključnih reči (videti Aneks A). Članci se potom mogu koristiti za dobijanje statistike o broju prijavljenih incidenata određenog tipa, i mogu takođe biti predmet kvalitativne analize.

10 Prikazivanje i distribucija nalaza

10.1 Struktura izveštaja o istraživanju

Premda struktura izveštaja može da bude u skladu sa ključnim komponentama izloženim u tački 5.2, lica zadužena za planiranje istraživanja treba da budu fleksibilna u kategorizaciji i predstavljanju informacija koje prikupe. Predstavljanje informacija u izveštaju trebalo bi da odražava potrebe glavne ciljne publike, tj. službi vlade ili drugih aktera koji će koristiti rezultate istraživanja. Struktura nekog izveštaja može se razlikovati od jedne ciljne grupe do druge.

Izveštaj o istraživanju treba da započne sa rezimeom u kojem će biti prikazani ključni nalazi i preporuke. Pomenuti rezime bi trebalo da sadrži i odeljak u kojem je detaljno opisana korišćena metodologija, kao i implikacije koje metodologija istraživanja može imati na reprezentativnost sveukupnih nalaza istraživanja.

Izveštaji treba da sadrže odeljke i pod-odeljke u kojima su grupisane informacije relevantne za nekog određenog aktera, i trebalo bi da koriste zaglavlja i terminologiju koju razume i koristi ciljna publika.

Izveštaji treba da daju jasne i praktične preporuke za suočavanje sa ustanovljenim izazovima, na način koji će olakšati donosiocima odluka da ih uvrste u procese planiranja.

Struktura izveštaja trebalo bi da bude takva da prezaposleni rukovodioci, koji možda i nemaju akademsko obrazovanje, mogu lako razumeti i iskoristiti njegov sadržaj.

PRIMER Može biti zbunjujuće i nepraktično da se informacije o percepcijama javnosti i aktera predstave u odvojenom odeljku nekog izveštaja pod naslovom „istraživanje o percepcijama malokalibarskog i lakog oružja“. Ovakav naslov odražava izvor predstavljenih informacija, ali ne nužno i interes aktera kojem je upućen. Akteri će možda biti više u stanju da pristupe informacijama koje su njima potrebne, i da razumeju njihov značaj, ako se one prikažu pod naslovom „malokalibarsko i lako oružje i sprovođenje zakona“ (kada se radi o informacijama od značaja za policiju i Ministarstvo unutrašnjih poslova). Informacije o percepcijama javnosti se, dakle, mogu na najbolji način integrisati u druge odeljke izveštaja, kako bi se što je moguće više istakao značaj istraživanja za određenu tematiku ili aktera.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


10.2 Poverljivost

Predstavljanje i distribucija nalaza istraživanja vrše se u skladu sa tačkom 6.4 kad je reč o poverljivosti informacija. Biće preduzete sve moguće mere da se spreče eventualne negativne posledice za one koji su učestvovali u istraživanju ili pružili potrebne informacije.

10.3 Validacija

Svi akteri koji učestvuju u istraživanju o malokalibarskom i lakom oružju trebalo bi da imaju uvid u odgovarajuće odeljke izveštaja pre nego što se izrada izveštaja privede kraju. Aktere treba podsetiti da pregledaju nalaze istraživanja i da isprave bilo kakve greške u podacima ili materijalu, kao i da daju svoje komentare o analitičkom delu izveštaja, zaključcima, naučenim lekcijama i preporukama.

Tačnost nekog istraživanja može se poboljšati organizovanjem radionica na više lokacija tokom kojih će akteri dobiti nacrt nalaza istraživanja i biti pozvani da daju svoje komentare u vezi sa tačnošću podataka i odgovarajućim implikacijama. Ove tzv. „radionice za validaciju“ su korisne jer doprinose

a) poboljšanju tačnosti istraživanja;

b) podizanju nivoa svesti o pitanjima koje obrađuje istraživanje;

c) fokusiranju na analizu i implikacije prikupljenih informacija; i

d) dobijanju podrške aktera za izradu preporuka i aktivnosti praćenja rezultata istraživanja.

10.4 Distribucija

Državni službenici su često zabrinuti zbog bezbednosti ili političke implikacije puštanja informacija o malokalibarskom i lakom oružju u javnost. Pored toga, oni mogu biti preokupirani osetljivošću informacija o malokalibarskom i lakom oružju u smislu izbijanja sukoba, s obzirom na određenu dinamiku lokalne zone, države ili regiona u kojima se sprovodi istraživanje.

Imajući to na umu, javnosti, medijima, civilnom društvu, odgovarajućim državnim akterima, vladama drugih država i međunarodnim agencijama trebalo bi otkriti što je moguće više informacija iz istraživanja kako bi se podstakla javna debata svih ključnih aktera o odgovarajućim načinima reagovanja na gore-navedene implikacije.

Lica zadužena za planiranje istraživanja treba unapred da se dogovore kako će nalazi biti distribuirani, kao i da u plan uvrste i aktivnosti objavljivanja, prezentacije i distribucije nalaza istraživanja.

10.5 Pristup informacijama

Prilikom predstavljanja informacija, istraživački timovi bi trebalo da uzmu u obzir publiku(e) koja će imati potrebu za takvim podacima. Informacije iz izveštaja o istraživanju treba da budu organizovane u poglavlja i pod naslovima koji sadrže informacije od značaja za određene vrste publike (npr. akteri na lokaciji, u državi ili regionu koji su predmet istraživanja) i treba da koriste terminologiju koju određena ciljna publika shvata i koristi i koja je od značaja za tu publiku.

10.6 Izgradnja kapaciteta za prikupljanje i analizu podataka

Istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju prikupljaju, objedinjuju, analiziraju i predstavljaju informacije o pojedinim oblastima u određenom vremenskom periodu, nakon kojih će uslediti aktivnosti praćenja rezultata. Kontekst širenja malokalibarskog i lakog oružja, oružanog nasilja, sukoba i nesigurnosti se, međutim, brzo menja.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


Iz tog razloga, po završetku istraživanja nacionalni nadležni organi, rukovodioci programa o malokalibarskom i lakom oružju i drugi akteri bi trebalo da nastave da prate odgovarajuće informacije i grade kapacitet za neprekidno prikupljanje i analizu podataka na nacionalnom nivou.

Istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju je samo po sebi proces kojim se podiže nivo svest ljudi o potrebi za prikupljanjem i analizom određenih podataka koji ranije nisu bili od posebnog značaja. Ovo ponekad vodi ka novim inicijativama (kao što su promene u praksi epidemiološkog nadzora, uspostavljanje novih baza podataka i informacionih centara, itd.), koje prevazilaze vremenske okvire istraživanja, ali koje bi trebalo podstaći kao dugoročni doprinos razvoju javne politike koja se zasniva na konkretnim dokazima.

Osim što podstiče dugoročne inicijative, istraživanje o malokalibarskom i lakom oružju bi trebalo da utvrdi važne informacije koje će se pratiti, kao i postojeći kapacitet za uspostavljanje sistema upravljanja znanjem i eventualne izazove na planu ažuriranja i razmene relevantnih informacija.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


Aneks A (informativne prirode)

Ključne reči za pretragu medijskih izvora

U nastavku su dati primeri ključnih reči koje se mogu koristiti u analizi medijskog materijala, kao deo istraživanja o malokalibarskom i lakom oružju:

Amnestija (dobrovoljna predaja) vatrenog oružja Banda Bekstvo iz zatvora Bekstvo iz zatvora, suda Držanje talac Eksplozija Falsifikat Falsifikovane novčanice Fizički napad Hapšenje Intervencije na dužnosti Kidnapovanje Kontrola oružja Kontrolisana eksplozija Krađa Krađa vatrenog oružja Krijumčarenje vatrenog oružja Kriminalna banda Kriminalna grupa Lažne uzbune o eksploziji Legalno vatreno oružje Lov (aktivnosti, nesreće) Mirotvorci izloženi opasnosti Naoružana grupa Napad na policiju Nasilje pripadnika bandi Nasilje u porodici Neeksplodirani eksplozivi Nesreće izazvane vatrenim oružjem Nestale osobe Oružana pljačka Oružani napad Oružano nasilje Oružje Osobe zadržane na granici Osuđen za krivična dela Otimanje - krađa vatrenog oružja Ozleđen vatrenim oružjem Pištolj Pljačka

Pokušaj kidnapovanja Policija uhvaćena na delu Povređen vatrenim oružjem Predato vatreno oružje Pretnje Pretnje sa političkim motivima Pretnja sa upotrebom oružja Prijava vatrenog oružja Privremeno suspendovani policijski službenici Prodavnice vatrenog oružja Pronađene mine Pronađeno vatreno oružje Pronalaženje narkotika Pucanje Pucanje u metu Pucnjava iz vatrenog oružja Puška Reketiranje Sačmarica Samoodbrana Samo-povređivanje Samoubistvo Samoubistvo – pokušaj vatrenim oružjem Samoubistvo – vatrenim oružjem Revolver Silovanje Silovanje – uz upotrebu vatrenog oružja Slučajno povređivanje Suđenja za krivično delo Šteta naneta verskoj ustanovi Trgovina ljudima – prostitucija Ubistvo Ubistvo – pokušaj Ubistvo – pokušaj vatrenim oružjem Ubistvo – vatrenim oružjem Vatreno oružje Zaplena narkotika Zaplena vatrenog oružja Zatvorske kazne za nelegalno držanje oružja

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


Aneks B (informativne prirode)

Smernice za izradu upitnika i intervjua / vođenje fokus grupa

1. HALEY, N. PNG Armed Violence Assessment: Final Report for the UNDP, 2005.

2. SEESAC. SASP Test in North East Serbia: Evaluation Report. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2005.

3. SEESAC. Public Perceptions of Small Arms and Security in South Serbia. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2004.

4. INTERDISCIPLINARY ANALYSTS & SAFERWORLD. On Track for Improved Security? A survey tracking changing perceptions of public safety, security and justice provision in Nepal. Interdisciplinary Analysts and Saferworld, 2009.

5. SEESAC. Strategic Overview of Armed Violence Data Collection and Analysis Mechanisms (South Eastern Europe). Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2006.

6. SEESAC. SALW Survey Protocol 5: Question Bank. Second Edition. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons.

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

33

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

Ane

ks C

(in

form

ativ

ne p

rirod

e)

Pi

tanj

a iz

istr

aživ

anja

o m

alok

alib

arsk

om i

lako

m o

ružj

u

U o

vom

ane

ksu

nave

dena

su

pita

nja

o te

mam

a i c

iljevi

ma

istra

živa

nja

o m

alok

alib

arsk

om i

lako

m o

ružj

u ko

ja s

e m

ogu

prila

godi

ti ko

ntek

stu

i isk

oris

titi u

nac

rtu

istra

živa

nja,

pro

jekt

nim

dok

umen

tima,

opi

su p

oslo

va, i

nter

vjui

ma

sa k

ljučn

im iz

vorim

a in

form

acija

, dis

kusi

jam

a fo

kus

grup

a, u

pitn

icim

a i d

rugi

m fo

rmam

a pa

rtici

pativ

nog

istra

živa

nja.

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO

Saradnja granične uprave i policije

Zakonodavstvo i regulativa

Upravljanje informacijama Kampanje informisanja

javnosti Prikupljanje

Uništavanje

Upravljanje zalihama

Obeležavanje i evidencija

Praćenje Planovi za bezbedniju

zajednicu Demokratski nadzor i

odgovornost Reforma odbrane

Reforma obaveštajnih i bezbednosnih službi Upravljanje granicom Obavljanje policijskih

dužnosti Reforma pravosuđa

Reforma zatvora Privatne firme za usluge obezbeđenja i privatna

vojska Civilno društvo

Razoružanje

Demobilizacija

Ponovno uključivanje

Reintegracija Istraživanje / planiranje

protivminske akcije DRUGO Post-konfliktne procene

potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

KO

NTE

KST

Ko

ji su

gla

vni k

onfli

ktni

/bez

bedn

osni

i po

litič

ki, e

kono

msk

i, dr

uštv

eni,

ekol

oški

i ku

lturn

i fa

ktor

i koj

i odr

eđuj

u ko

ntek

st z

a in

terv

enci

ju?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Gde

, kad

a i i

zmeđ

u ko

jih g

rupa

su

se o

dvija

li ko

nflik

ti u

proš

lost

i/inc

iden

ti uz

upo

trebu

or

užja

? x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

Koji

su u

zroc

i ili

fakt

ori p

rodu

žava

nja

konf

likta

, nas

ilja il

i nes

igur

nost

i u k

onte

kstu

in

terv

enci

je?

Kolik

i je

njih

ov z

nača

j?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Koja

pon

ašan

ja s

u uz

rok,

pos

ledi

ca k

onfli

kta

ili se

vez

uju

za k

onfli

kt?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x Ka

kva

druš

tven

a, u

prav

na, i

nstit

ucio

naln

a, e

kono

msk

a i k

onte

kstu

alna

din

amik

a je

uz

rok,

pos

ledi

ca k

onfli

kta

ili se

vez

uje

za k

onfli

kt?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Koja

uve

renj

a, id

eolo

gije

, per

cepc

ije i

prin

cipi

su

uzro

k, p

osle

dica

kon

flikt

a ili

se v

ezuj

u za

kon

flikt

? x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

Koji

fakt

ori d

oprin

ose/

imaj

u po

tenc

ijal d

a do

prin

esu

miru

, bez

bedn

osti

ljudi

i dr

uštv

enoj

ha

rmon

iji?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

7 Ref

orm

a se

ktor

a be

zbed

nost

i (en

g. s

ecur

ity s

ecto

r ref

orm

- SS

R)

8 Raz

oruž

anje

, dem

obili

zaci

ja i

rein

tegr

acija

(eng

. dis

arm

amen

t, d

emob

iliza

tion

and

rein

tegr

atio

n –

DD

R)

9 PR

SP –

eng

. Pov

erty

Red

uctio

n St

rate

gy P

aper

– S

trat

eški

dok

umen

t o s

man

jenj

u si

rom

aštv

a

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

34

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Na

koje

sve

rizi

ke i

mog

ućno

sti p

lani

rane

inte

rven

cije

mož

e da

uka

že o

dređ

eni

kont

ekst

?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Ko s

u gl

avni

akt

eri k

ontro

le m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

/sm

anje

nja

oruž

anog

na

silja

/pru

žanj

a us

luga

obe

zbeđ

enja

i pr

avos

uđa/

druš

tven

o-ek

onom

skog

razv

oja/

lo

kaln

e/ n

acio

naln

e/ re

gion

alne

/ glo

baln

e ko

nflik

tne

dina

mik

e?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Koji

su n

jihov

i otv

oren

i cilje

vi?

Koji

su n

jihov

i pra

vi in

tere

si?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x Ko

liki j

e zn

ačaj

ovi

h kl

jučn

ih a

kter

a?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x Ko

liki j

e m

eđus

obni

utic

aj a

kter

a?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x Ka

kvi r

esur

si i

uslu

ge s

u na

rasp

olag

anju

(pos

lovi

, zem

lja, v

oda,

ene

rgija

, kre

dit i

td.)?

Ko

ima/

kont

roliš

e re

surs

e i u

slug

e? K

o ne

ma

resu

rse?

Kak

o su

resu

rsi z

aštić

eni?

Da

li po

stoj

e su

kobi

u to

m p

ogle

du?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Koje

su

klju

čne

kara

kter

istik

e od

nosa

izm

eđu

ovih

akt

era?

(Šta

ih ra

zdva

ja?

Šta

ih

pove

zuje

?)

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Kako

bi s

e m

oglo

pos

tići d

a ne

ka p

lani

rana

inte

rven

cija

kon

trole

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja/d

ruga

slič

na in

terv

enci

ja n

e ut

iče

nega

tivno

na

odno

s iz

međ

u ov

ih a

kter

a od

nosn

o da

dop

rines

e po

boljš

anju

njih

ovog

odn

osa?

x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

Koji

su k

apac

iteti

ovih

akt

era

za p

odrš

ku m

iru/k

onfli

ktu

ili si

gurn

osti/

nesi

gurn

osti?

x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

ZAK

ON

OD

AVS

TVO

, PR

OPI

SI I

INIC

IJA

TIVE

ZA

KO

NTR

OLU

MA

LOK

ALI

BA

RSK

OG

I LA

KO

G O

RU

ŽJA

Ka

kav

zako

noda

vni i

regu

lato

rni o

kvir

post

oji z

a sv

e as

pekt

e ko

ntro

le m

alok

alib

arsk

og

i lak

og o

ružj

a? (p

roiz

vodn

ja i

obel

ežav

anje

oru

žja,

vođ

enje

evi

denc

ije i

prać

enje

or

užja

, upr

avlja

nje

zalih

ama,

bez

bedn

ost,

noše

nje

i upo

treba

oru

žja

od s

trane

akt

era

bezb

edno

sti i

sud

stva

, izd

avan

je d

ozvo

la (z

a iz

voz,

uvo

z, tr

ansp

ort,

tranz

it,

prek

ogra

ničn

u po

šiljk

u, n

abav

ku, p

osed

ovan

je i

noše

nje

oruž

ja o

d st

rane

civ

ila),

kont

rola

krim

inal

a u

vezi

sa

mal

okal

ibar

skim

i la

kim

oru

žjem

, car

insk

e i g

rani

čne

kont

role

, pos

redo

vanj

e u

prom

etu

oruž

ja, n

adle

žni o

rgan

i za

verif

ikac

iju i

insp

ekci

ju

(upo

trebe

i na

čina

skl

adiš

tenj

a or

užja

)

x

x

x

x

x x

x

x x

Koji

orga

ni s

u na

dlež

ni z

a od

ržav

anje

zak

onod

avno

g i r

egul

ator

nog

okvi

ra?

Da

li su

od

govo

rnos

ti ja

sno

dele

gira

ne u

svi

m a

spek

tima?

Koj

e pr

opus

te tr

eba

reši

ti?

x

x

x

x

x x

x

x x

Da

li na

dlež

ni o

rgan

i im

aju

kapa

cite

t za

obav

ljanj

e sv

oje

funk

cije

? Ko

je p

ropu

ste

treba

re

šiti?

x

x

x

x

x

x

x x

x

Da

li su

uoč

ene

slab

osti

u pr

opis

ima

i zak

onim

a ko

jima

se re

guliš

e ko

ntro

la

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja [n

aziv

drž

ave]

? x

x

x

x

x

x

x

x x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

35

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Da

li po

stoj

e ra

zlik

e u

nači

nu s

prov

ođen

ja z

akon

a i p

ropi

sa u

razl

ičiti

m d

elov

ima

drža

ve (n

pr. k

onfli

ktni

m i

neko

nflik

tnim

zon

ama)

? x

x

x

x

x

x

x

x x

x

Koje

kaz

nene

mer

e i m

ehan

izm

i spr

ovođ

enja

zak

ona

post

oje

u ko

ntek

stu

mer

a ko

ntro

le m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

?

x

Koji

meh

aniz

mi t

rans

pare

ntno

sti i

odg

ovor

nost

i pos

toje

?

x x

x

x

Koja

vrs

te re

gion

alne

i m

eđun

arod

ne s

arad

nja

post

oji u

obl

asti

spro

vođe

nja

mer

a ko

ntro

le m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

? Ko

je s

pora

zum

e/m

eđun

arod

ne u

govo

re u

ob

last

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja je

Vaš

a dr

žava

pot

pisa

la?

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

Sa k

ojim

drž

avam

a i a

genc

ijam

a (a

ko p

osto

je)

[ime

loka

cije

] raz

men

juje

info

rmac

ije u

ve

zi s

a m

alok

alib

arsk

im i

laki

m o

ružj

em?

Kako

bi s

e ov

o m

oglo

pob

oljš

ati?

x

x x

x x

x x

x x

Kakv

u vr

stu

podr

ške

za k

ontro

lu m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

i sr

odna

pita

nja

je

dobi

la/d

obio

Vaš

a za

jedn

ica/

drža

va/re

gion

? Ko

liko

je ta

pod

rška

bila

efik

asna

? x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x x

x

x

x

Ko s

u le

galn

i vla

snic

i oru

žja

i kol

iko

je k

omad

a m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

re

gist

rova

no n

a nj

ih?

x

x

x

x

x

Kolik

o or

užja

drž

i i im

a na

zal

iham

a po

licija

i vo

jska

?

x

x

x

x

x

Koji

je o

bim

pro

izvo

dnje

oru

žja

u dr

žavi

?

x

x x

x x

Da

li po

stoj

e ak

tivno

sti n

eleg

alne

pro

izvo

dnje

oru

žja?

x

x

x x

x

x

Koje

lega

lne

dela

tnos

ti trg

ovin

e or

užje

m p

osto

je (u

voz,

tran

sfer

i i iz

voz)

? Ko

lika

je

ukup

na v

redn

ost t

akve

trgo

vine

? x

x x

x

x x

x

x

Koji

akte

ri i a

genc

ije u

čest

vuju

u o

voj t

rgov

ini (

dire

ktni

izvo

znic

i/uvo

znic

i, šp

edite

ri,

posr

edni

ci u

pro

met

u or

užja

, drž

avne

sub

jekt

i itd

.?)

x x

x

x x

x

x

x

Kolik

o do

zvol

a se

izda

je z

a pr

oizv

odnj

u, u

voz

i izv

oz m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

i m

unic

ije?

Kojim

pre

duze

ćim

a/ag

enci

jam

a? Iz

koj

ih z

emal

ja p

orek

la i

na k

oje

dest

inac

ije?

x x

x

x

x x

x

Do

kakv

og „c

uren

ja“ m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

iz k

onfli

ktni

h zo

na, k

rijum

čare

nja,

ne

zako

nite

trgo

vine

i/ili

drug

ih v

idov

a ne

lega

lnog

pro

met

a or

užja

je d

ošlo

? x

x

x

x

Kojim

tras

ama/

na k

oji n

ačin

dol

azi d

o „c

uren

ja“ m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

iz

konf

liktn

ih z

ona,

krij

umča

renj

a, n

ezak

onite

trgo

vine

i/ili

drug

ih v

idov

a ne

lega

lnog

pr

omet

a or

užja

? x

x

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

36

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Kakv

e za

kono

davn

e, re

gula

torn

e, c

arin

ske

i/ili

gran

ične

kon

trole

pos

toje

u c

ilju

spre

čava

nja

„cur

enja

“ mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja iz

kon

flikt

nih

zona

, krij

umča

renj

a i/i

li ne

lega

lnog

pro

met

a ov

og o

ružj

a? [K

oji s

u to

pro

pust

i zbo

g ko

jih s

e ov

o de

šava

? Ka

ko b

i se

ovi p

ropu

sti m

ogli

reši

ti?]

x x

x

x

x

Da

li lo

kaln

i zak

oni z

ahte

vaju

od

Vlad

e da

se

prid

ržav

a m

eđun

arod

nih

ogra

niče

nja

o iz

vozu

nao

ruža

nja

koja

pro

istič

u iz

em

barg

a ili

međ

unar

odni

h ug

ovor

a?

x x

x

x

x

Da

li se

zak

oni,

prop

isi i

pro

cedu

re u

vez

i sa

prom

etom

oru

žja

pošt

uju

u pr

aksi

? D

a li

post

oje

kazn

ene

mer

e/od

uzim

anje

doz

vola

kad

a se

ovi

pro

pisi

krš

e?

x x

x

x

x

Da

li se

doz

vole

za

prom

et o

ružj

a u

jedn

oj d

ržav

i izd

aju

na o

snov

u ut

vrđe

nih

krite

rijum

a pr

ema

kojim

a se

pro

cenj

uje

svak

i poj

edin

ačni

slu

čaj?

Koj

i su

to k

riter

ijum

i?

Kakv

a je

pro

cedu

ra ra

zmat

ranj

a? D

a li

ta p

roce

dura

funk

cion

iše

u pr

aksi

? x

x

x

x

x

Da

li po

stoj

i lis

ta k

ontro

lisan

e ro

be i

lista

zab

ranj

enih

des

tinac

ija z

a pr

omet

oru

žja?

U

kolik

o po

stoj

i, ko

vod

i ovu

list

u, p

rem

a ko

jim s

tand

ardi

ma

i kak

o/ka

da s

e až

urira

? D

a li

se o

va li

sta

u pr

aksi

poš

tuje

? x

x

x

x

Kakv

i meh

aniz

mi p

osto

je k

ojim

bi s

e sl

užbe

nici

ma

vlad

e om

oguć

ilo d

a sv

rsis

hodn

o sp

rovo

de z

akon

(npr

. međ

ures

orne

kom

isije

), i k

oje

su ta

čne

nadl

ežno

sti,

član

stvo

, pr

oced

ure

dono

šenj

a od

luka

i ka

paci

teti

ovih

org

ana?

x

x

x

x

x

Koje

age

ncije

su

nadl

ežne

za

prov

eru

poši

ljki?

Kak

vi s

u nj

ihov

i kad

rovs

ki i

resu

rsni

ka

paci

teti?

Gde

su

one

rasp

oređ

ene/

treba

lo d

a bu

du ra

spor

eđen

e? D

a li

imaj

u ad

ekva

tne

kapa

cite

te i

kako

bi s

e on

i mog

li po

boljš

ati?

x

x

x

x

Koje

info

rmac

ije o

krij

umča

renj

u or

užja

, na

loka

lnom

i m

eđun

arod

nom

niv

ou,

prik

uplja

ju, č

uvaj

u i r

azm

enju

ju n

adle

žne

agen

cije

? x

x

x

x

Kolik

o po

šiljk

i oru

žja

od u

kupn

og b

roja

se

preg

leda

, koj

e ag

enci

je to

rade

i iz

koj

ih

razl

oga?

x

x

x

x

Kako

se

prov

erav

aju

spor

azum

i i s

ertif

ikat

i o k

rajn

joj u

potre

bi p

re i

posl

e ob

avlje

ne

trgov

ine

oruž

jem

? x

x

x

x

Da

li Vl

ada

drža

ve p

ripre

ma

izve

štaj

o u

vozu

-izvo

zu o

ružj

a ko

ji sa

drži

info

rmac

ije o

sv

im z

vani

čno

odob

reni

m p

oslo

vim

a uv

oza

i izv

oza?

Ako

je o

dgov

or d

a, k

akav

je

sadr

žaj t

og iz

vešt

aja?

Uko

liko

je o

dgov

or n

e, k

oje

su p

repr

eke

(pol

itičk

e, te

hnič

ke) u

to

m p

ogle

du?

x x

x

x

Kaka

v je

kap

acite

t drž

ave

da s

prov

odi b

ezbe

dne

kam

panj

e pr

ikup

ljanj

a or

užja

i ko

liko

je o

ružj

a pr

ikup

ljeno

u p

osle

dnjih

[nav

esti

vrem

ensk

i per

iod]

?

x x

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

37

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Kakv

i su

kapa

cite

ti dr

žave

za

uniš

tava

nje

oruž

ja i

mun

icije

i ko

liko

je o

ružj

a / m

unic

ije

uniš

teno

u p

osle

dnjih

[nav

esti

vrem

ensk

i per

iod]

?

x x

x

x

x

Kakv

e ak

tivno

sti p

rikup

ljanj

a ili

uniš

tava

nja

oruž

ja s

u se

spr

ovod

ile?

Kolik

o su

bile

us

pešn

e? D

a li

je b

ilo p

oziti

vnih

/neg

ativ

nih

aspe

kata

? D

a li

smat

rate

da

bi tr

ebal

o na

stav

iti s

a tim

akt

ivno

stim

a?

x

x x

x

x

Koja

kol

ičin

a i t

ipov

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja i

prip

adaj

uće

mun

icije

su

prik

uplje

ni o

d/re

gist

rova

ni o

d st

rane

civ

ila u

pre

thod

nim

kam

panj

ama

prik

uplja

nja

i bilo

ko

jim d

rugi

m p

rilik

ama?

x x

x x

Koja

kol

ičin

a i t

ipov

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja i

prip

adaj

uće

mun

icije

su

uniš

teni

u

pret

hodn

im k

ampa

njam

a un

išta

vanj

a or

užja

?

x

x x

x

x

Kakv

i obj

ekti

post

oje

za u

ništ

avan

je m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

? U

čije

m s

u vl

asni

štvu

i ko

upr

avlja

njim

a?

x

x

x

x

x

Kakv

i su

njih

ovi k

apac

iteti?

Da

li po

stoj

i pot

reba

za

pove

ćava

njem

kap

acite

ta?

x

x

x

x

x

Ko

je m

etod

e un

išta

vanj

a se

kor

iste

? D

a li

post

oji p

otre

ba d

a se

pob

oljš

aju

met

ode

koje

se

prim

enju

ju?

x

x

x

x

x

Koji

met

od u

klan

janj

a m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

se

najv

iše

koris

ti u

javn

osti

i od

stra

ne n

adle

žnih

lica

?

x

x

x

x

x

Na

koji

nači

n je

civ

ilno

druš

tvo

uklju

čeno

u in

terv

enci

je k

ontro

le m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

i ko

liko

su s

e on

e bi

le u

speš

ne?

x

x x

x

x x

x

Kakv

e ka

paci

tete

civ

ilno

druš

tvo

mor

a da

ang

ažuj

e u

pogl

edu

inte

rven

cija

kon

trole

m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

/ sm

anje

nja

oruž

anog

nas

ilja i

na k

akve

pre

prek

e na

ilaze

?

x x

x

x

x

x

x

Na

osno

vu k

oje

proc

edur

e/po

d ka

kvim

krit

eriju

mim

a m

ogu

civi

li le

galn

o na

bavi

ti/po

sedo

vati

mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

?

x

x

x

Da

li su

po

Vaše

m m

išlje

nju

zako

ni k

oji r

egul

išu

civi

lno

pose

dova

nje

oruž

ja d

ovol

jno

stro

gi?

x

x

x

Kolik

o po

Vaš

em m

išlje

nju

regi

stra

cija

i pr

oced

ura

izda

vanj

a do

zvol

e za

lega

lno

pose

dova

nje

vatre

nog

oruž

ja p

oveć

ava

bezb

edno

st?

x

x

x

Da

li m

islit

e da

bi p

obol

jšan

je k

ontro

le v

atre

nog

oruž

ja u

[nav

esti

loka

ciju

] pov

ećal

o i

nivo

bez

bedn

osti?

x

x x

x

x

x

Da

li po

stoj

e po

jedi

nci i

li gr

upe

u Va

šoj z

ajed

nici

koj

e se

sup

rots

tavl

jaju

kon

troli

oruž

ja

(tj. p

ropi

sim

a ko

ji re

guliš

u po

sedo

vanj

e i u

potre

bu o

ružj

a od

stra

ne c

ivila

)?

x

x

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

38

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Da

li st

e ik

ada

učes

tvov

ali u

akt

ivno

stim

a pr

ikup

ljanj

a or

užja

?

x x

x

Da

li st

e ik

ada

čuli

za d

ogađ

aje

uniš

tava

nja

oruž

ja?

x

x

x

Po

d ko

jim u

slov

ima

bi p

o Va

šem

miš

ljenj

u lju

di iz

Vaš

e za

jedn

ici b

ili vo

ljni d

a pr

edaj

u/re

gist

ruju

oru

žje

u pe

riodu

traj

anja

am

nest

ije?

x

x

x

Koju

gru

pu b

i po

Vaše

m m

išlje

nju

treba

lo ra

zoru

žati

kao

jeda

n od

prio

ritet

a u

[naz

iv

loka

cije

]?

x

x

x

Naj

avlje

na je

kam

panj

a pr

ikup

ljanj

a ne

lega

lnog

oru

žja.

Po

vaše

m m

išlje

nju

to b

i mog

lo

biti.

.. [v

eom

a us

pešn

o/de

limič

no u

speš

no/ d

elim

ično

neu

speš

no/v

eom

a ne

uspe

šno]

x x

x

Kolik

o je

po

Vaše

m m

išlje

nju

vero

vatn

o da

će

ljudi

pre

dati

svoj

e or

užje

, ako

ga

imaj

u,

u za

men

u za

pro

jekt

e lo

kaln

og ra

zvoj

a u

vašo

j opš

tini?

x x

x

Kolik

o je

po

Vaše

m m

išlje

nju

vero

vatn

o da

će

ljudi

pre

dati

svoj

e or

užje

, ako

ga

imaj

u,

radi

dob

ijanj

a ša

nse

da s

e nj

ihov

a op

štin

a za

jedn

o sa

dru

gim

kon

kure

ntni

m o

pštin

ama

takm

iči z

a do

bija

nje

sred

stav

a za

pro

jekt

e ra

zvoj

a op

štin

a?

x

x

x

Kada

bi s

e or

gani

zova

la lu

trija

, sa

izvl

ačen

jem

sre

ćnih

dob

itnik

a, k

oja

bi n

agra

da p

o Va

šem

miš

ljenj

u pr

ivuk

la n

ajve

ći b

roj u

česn

ika?

x x

x

Ako

bi u

Vaš

oj z

ajed

nici

bila

pok

renu

ta d

obro

voljn

a in

icija

tiva

prik

uplja

nja

oruž

ja, k

oje

osob

e bi

ljud

i iz

Vaše

loka

lne

zaje

dnic

e na

jbol

je p

rihva

tili k

ao s

akup

ljače

oru

žja?

x x

x

Šta

od n

aved

enog

bi m

oglo

da

na n

ajbo

lji na

čin

pokr

ene

član

ove

Vaše

zaj

edni

ce d

a uč

estv

uju

u pr

ogra

mu

akci

je p

rotiv

oru

žja?

x x

x

DIS

TRIB

UC

IJA

MA

LOK

ALI

BA

RSK

OG

I LA

KO

G O

RU

ŽJA

Ka

kva

je is

torij

a or

užan

og s

ukob

a, š

irenj

a m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

i ku

lture

or

užja

u V

ašoj

zaj

edni

ci/ d

ržav

i /re

gion

u?

x

x

x

x

x

x

x x

Na

nivo

u za

jedn

ice/

drža

ve/re

gion

a, u

kak

vim

geo

graf

skim

obl

astim

a/m

eđu

kojim

gr

upam

a je

naj

više

rasp

rost

ranj

eno

drža

nje

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja?

x

x x

x

x

x

x

x

x

x x

x x

x

Od

kakv

ih fa

ktor

a za

visi

pot

ražn

ja z

a m

alok

alib

arsk

im i

laki

m o

ružj

em n

a ni

vou

zaje

dnic

e/dr

žave

/regi

ona?

x

x

x x

x

x

x x

x

x

x x

x x

Koje

kol

ičin

e i t

ipov

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja i

prip

adaj

uće

mun

icije

su

u po

sedu

od

gova

raju

ćih

drža

vnih

stru

ktur

a (u

akt

ivno

j upo

trebi

i re

zerv

i)?

x

x

x x

x

x x

x

x

x

Kolik

i je

broj

zap

osle

nih

u sv

akoj

drž

avno

j bez

bedn

osno

j slu

žbi,

uklju

čuju

ći m

iliciju

, je

dini

ce c

iviln

og i

loka

lnog

obe

zbeđ

enja

i dr

uge

drža

vne

služ

be k

oje

drže

m

alok

alib

arsk

o i l

ako

oruž

je?

x

x

x x

x

x x

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

39

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Kakv

e ko

ntro

le s

u us

tano

vlje

ne z

a or

užje

u p

osed

u m

ilicije

, jed

inic

a ci

viln

og i

loka

lnog

ob

ezbe

đenj

a i d

rugi

h dr

žavn

ih s

lužb

i koj

e dr

že m

alok

alib

arsk

o i l

ako

oruž

je, i

/ili

u po

sedu

dez

erte

ra s

lužb

i bez

bedn

osti?

[ukl

juču

jući

i vr

emen

ski p

erio

d ka

da n

isu

na

dužn

osti]

x

x

x x

x

x x

x

x

x

Koje

kol

ičin

e i t

ipov

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja i

prip

adaj

uće

mun

icije

su

u po

sedu

fiz

ički

h i p

ravn

ih li

ca k

ao š

to s

u np

r. ov

lašć

eni p

roda

vci,

bank

e i p

rivat

ne fi

rme

za

uslu

ge o

bezb

eđen

ja, p

rem

a sv

akoj

kat

egor

iji do

zvol

a?

x

x

x

x

Kojim

dem

ogra

fski

m g

rupa

ma

se n

ajvi

še iz

daju

doz

vole

?

x x

x x

x

x

Kolik

o im

a pr

ivat

nih

firm

i za

posl

ove

obez

beđe

nja

i kol

iko

radn

ika

obez

beđe

nja

ima

dozv

olu

za n

ošen

je o

ružj

a na

svo

je im

e?

x

x

x

x

x

Da

li im

a pr

imer

a pr

eusm

erav

anja

lega

lnog

pro

met

a m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

/o

dobr

enog

uvo

za u

zem

lju/iz

voza

iz z

emlje

/regi

ona?

x

x x

x x

x

x

x

x

Koja

kol

ičin

a i t

ipov

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja s

e pr

oizv

ode

u ze

mlji,

a k

olik

o se

or

užja

uvo

zi iz

, odn

osno

izvo

zi u

odr

eđen

e ze

mlje

? x

x

x

x

x

x

x

Ko i

gde

proi

zvod

i mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

u z

emlji?

Kol

iko

kom

ada

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja ta

j pro

izvo

đač

pose

duje

u o

dređ

enom

tren

utku

? x

x

x

x

x

x

x

Kolik

o lju

di je

zap

osle

no u

pro

izvo

dnji

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja?

x x

x x

x x

x

D

a li

post

oji l

icen

cira

na p

roiz

vodn

ja m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

? x

x

x

x

x

x

x

Kakv

i zah

tevi

pos

toje

u v

ezi s

a ob

elež

avan

jem

pro

izve

deno

g or

užja

? Ko

liko

se o

ni

prim

enju

ju?

Kakv

i pro

pust

i su

pris

utni

i ka

ko s

e m

ogu

otkl

oniti

? x

x

x

x

x

x

x

Da

li po

stoj

i nel

egal

na p

roiz

vodn

ja m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

? Ak

o po

stoj

i, ko

se

njom

bav

i, na

koj

im lo

kaci

jam

a, k

olik

o fa

brik

a/ra

dion

ica

post

oji,

od k

oga

se n

abav

ljaju

ko

mpo

nent

e, i

kakv

i tip

ovi o

ružj

a se

pro

izvo

de?

x x

x x

x x

x

Koje

kol

ičin

e i t

ipov

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja i

mun

icije

u p

osed

u po

stoj

ećih

dr

žavn

ih a

genc

ija il

i civ

ila/p

rivat

nih

lica

je iz

gubl

jeno

, ukr

aden

o ili

preu

smer

eno

poče

vši o

d ..

[dat

um]?

Kak

va je

reak

cija

na

ove

inci

dent

e? K

ako

bi s

e pr

eduz

ete

mer

e m

ogle

pob

oljš

ati?

Da

li je

bilo

(usp

ešni

h) s

luča

jeva

kriv

ično

g go

njen

ja u

ova

kvim

si

tuac

ijam

a?

x x

x

x x

x

x

x

Koje

kol

ičin

e i t

ipov

i mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja i

mun

icije

su

zapl

enje

ne, o

duze

te

ili pr

onađ

ene,

gde

, od

koga

, a k

ada

se ra

di o

oru

žju

u tra

nzitu

, koj

a je

bila

zem

lja

pore

kla

a ko

ja k

rajn

ji ko

risni

k?

x x

x

x

x

Da

li po

stoj

e ne

drža

vne/

para

vojn

e/kr

imin

alne

gru

pe, n

eleg

alni

pro

izvo

đači

koj

i drž

e or

užje

na

...[lo

kaci

ja]?

x

x

x

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

40

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Koje

kol

ičin

e or

užja

drž

e?

x x

x

x

x

x

Ko

je ti

pove

oru

žja

drže

? x

x

x

x

x

x

Oda

kle

dola

zi n

ezak

onito

oru

žje

[loka

cija

]?

x

x

x

x

x

N

a ko

je n

ačin

e se

krij

umča

ri ne

zako

nito

oru

žje/

kako

ula

zi u

nel

egal

ne to

kove

? x

x

x

x

x

Da

li po

Vaš

em m

išlje

nju

ima

prev

iše

oruž

ja u

Vaš

oj d

ržav

i?

x x

x

x

x

x x

x Ka

ko b

iste

pro

ceni

li ko

ličin

u or

užja

u V

ašoj

zaj

edni

ci?

x x

x

x

x

x x

x U

por

eđen

ju s

a pe

riodo

m o

d pr

e go

dinu

dan

a, k

ako

se p

o Va

šem

miš

ljenj

u ko

ličin

a or

užja

u V

ašem

okr

užen

ju p

rom

enila

?

x

x x

x

x

x

x x

U p

rose

ku g

leda

no, k

oji t

ipov

i/mod

eli o

ružj

a su

po

Vaše

m m

išlje

nju

najv

iše

rasp

rost

ranj

eni u

Vaš

oj z

ajed

nici

?

x

x x

x

x

x

x

x

U p

rose

ku g

leda

no, k

olik

o če

sto

čuje

te o

ruža

nu p

ucnj

avu

u Va

šem

sus

edst

vu?

x

x

x

x

x

O

sim

u p

osed

u zv

anič

nih

snag

a be

zbed

nost

i, ko

liko

čest

o vi

đate

mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

/vat

reno

oru

žje

u Va

šem

okr

užen

ju?

Koje

vrs

te o

ružj

a st

e vi

đali

[pok

azat

i slik

e]?

x

x

U k

ojim

vre

men

skim

per

iodi

ma,

ili n

a ko

jim m

estim

a u

Vašo

j zaj

edni

ci je

po

Vaše

m

miš

ljenj

u va

treno

oru

žje

najv

idljiv

ije?

x

Ko, p

o Va

šem

miš

ljenj

u, im

a na

jviš

e or

užja

(osi

m s

naga

bez

bedn

osti)

?

x x

x

Da

li i ž

ene

i muš

karc

i pos

eduj

u or

užje

?

x x

x

Koje

sta

rosn

e gr

upe

najč

ešće

pos

eduj

u or

užje

?

x x

x

Po V

ašem

miš

ljenj

u, k

olik

o ko

mad

a or

užja

u p

rose

ku im

aju

ljudi

u s

vojim

dom

ovim

a?

x

x

x

D

a li

se u

Vaš

em d

omu

drži

oru

žje?

Uko

liko

je o

dgov

or d

a, k

olik

o ko

mad

a or

užja

?

x x

x

Koje

je p

orek

lo m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

iz o

ve z

ajed

nice

/drž

ave/

regi

ona?

x

x

x

x

x

x

Uko

liko

bi n

ekoj

oso

bi iz

Vaš

eg s

used

stva

iz b

ilo k

akvo

g ra

zlog

a za

treba

lo o

ružj

e, g

de

bi g

a po

Vaš

em m

išlje

nju

on/a

mog

li na

ći?

x x

x

x

x

x

Uko

liko

bist

e Vi

ili n

eko

iz V

aše

[naz

iv lo

kaci

je] ž

elel

i da

naba

vite

mal

okal

ibar

sko

oruž

je, k

olik

o bi

to b

ilo la

ko u

čini

ti?

x x

x

x

x

x

Koja

je c

ena

sled

ećih

vrs

ta o

ružj

a? (m

ogu

se k

oris

titi s

like)

x

x

x x

x x

x

Da

li st

e ik

ada

kupi

li m

alok

alib

arsk

o i l

ako

oruž

je?

Koju

vrs

tu?

Kolik

o je

koš

talo

? x

x

x x

x x

x

Da

li st

e ik

ada

kupi

li m

unic

iju?

Koji

tip?

Kolik

o je

koš

tala

? x

x

x x

x x

x

Da

li u

ovoj

obl

asti

post

oje

min

e ili

eksp

lozi

vi?

x x

x

x x

x

Gde

se

nala

ze?

Zašt

o m

islit

e da

se

baš

tu n

alaz

e?

x

x

x

x

x x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

41

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Da

li je

pris

ustv

o m

ina/

eksp

lozi

va u

ovo

j obl

asti

prou

zrok

oval

o sm

rtne

sluč

ajev

e/po

vređ

ivan

je/ d

a li

je u

tical

o na

Vaš

sva

kodn

evni

živ

ot?

x

x

x

x

x x

Uko

liko

jest

e, d

a li

opas

nost

od

min

a/ek

splo

ziva

spr

ečav

a va

s ili

član

a Va

šeg

dom

aćin

stva

da

obav

ljate

svo

je s

vako

dnev

ne d

užno

sti,

uklju

čuju

ći i

škol

ske

zada

tke?

x x

x

x x

x

OR

UŽA

NO

NA

SILJ

E, K

RIM

INA

L I N

ESIG

UR

NO

ST

Kolik

o je

bilo

slu

čaje

va p

ovre

điva

nja

usle

d sp

olja

šnjih

uzr

oka,

pre

rane

sm

rti,

sam

oubi

stav

a i u

bist

ava

na g

odiš

njem

niv

ou ra

čuna

jući

od

[dat

um]?

x

x x

Kolik

o je

bilo

sm

rtnih

slu

čaje

va i

povr

eđiv

anja

upo

trebo

m m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

na

godi

šnje

m n

ivou

raču

naju

ći o

d [d

atum

]?

x

x

x x

x x

x

Kolik

i su

proc

enje

ni tr

oško

vi le

čenj

a ov

ih p

ovre

da n

a go

dišn

jem

niv

ou?

x Ko

ji pr

ocen

at s

mrtn

ih s

luča

jeva

izaz

ivan

ih m

alok

alib

arsk

im i

laki

m o

ružj

em je

na

mer

no/n

enam

erno

izaz

van?

x

x

Koji

proc

enat

žrta

va/p

očin

ilaca

su

muš

karc

i, a

koji

žene

?

x x

Koja

sta

rosn

a gr

upa

je n

ajče

šće

žrtv

a ili

poči

nila

c?

x

x

x

x

x

Da

li de

ca i/

ili ad

oles

cent

i im

aju

pris

tup

oruž

ju/u

potre

bi o

ružj

a?

x

x

x

x

x

x

D

a li

se p

ovre

điva

nje

češć

e de

šava

međ

u si

rom

ašni

m s

loje

vim

a, e

tnič

kim

gru

pam

a,

inte

rno

rase

ljeni

m li

cim

a/iz

begl

icam

a ili

drug

im g

rupa

ma?

x x

x

x

x

x

Koje

vrs

te m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

i dr

ugog

oru

žja

mog

u pr

ouzr

okov

ati s

mrt

i po

vređ

ivan

je?

x

x

x

x

x

Koje

vrs

te in

cide

nata

dov

ode

do p

ovre

điva

nja

(sva

đa, k

rađa

, sam

oubi

stvo

, nas

ilje u

po

rodi

ci, z

akon

ska

inte

rven

cija

, jav

ni n

ered

i)?

x

x

x

x x

x

x

U k

ojim

del

ovim

a ob

last

i, dr

žave

ili r

egio

na k

oji s

u pr

edm

et is

traži

vanj

a se

dog

ađaj

u sl

učaj

evi p

ovre

điva

nja

mal

okal

ibar

skim

i la

kim

oru

žjem

?

x

x

x

x

x

x

x

Na

kojo

j vrs

ti lo

kaci

je s

e do

gađa

ju s

luča

jevi

pov

ređi

vanj

a?

x x

x

x

x x

x

U

koj

e do

ba d

ana/

nede

lje/m

esec

a/go

dine

se

doga

đaju

slu

čaje

vi p

ovre

điva

nja?

x

x

x

x

x

Kakv

e va

rijac

ije p

osto

je u

vrs

ti po

vred

a ko

je s

e do

gađa

ju u

razl

ičiti

m o

blas

tima?

x

x

x

x

x

Kolik

o sl

učaj

eva

usm

rćiv

anja

i po

vređ

ivan

ja m

alok

alib

arsk

im i

laki

m o

ružj

em s

e po

vezu

je s

a zl

oupo

trebo

m o

dređ

enih

sup

stan

ci (a

lkoh

ol, n

arko

tici)?

x

x

x

x x

x

x

Da

li st

e ču

li za

inci

dent

e u

kojim

a je

kor

išće

no m

alok

alib

arsk

o i l

ako

oruž

je ra

di

prev

enci

je n

asilja

?

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

42

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Po V

ašem

miš

ljenj

u, k

oji s

u na

jgor

i pro

blem

i sa

kojim

a se

suo

čava

Vaš

a za

jedn

ica

u ov

om tr

enut

ku?

x

x

x

x x

x

Po V

ašem

miš

ljenj

u, k

akav

vid

pob

oljš

anja

je n

ajvi

še p

otre

ban

ljudi

ma

u Va

šoj [

ime

loka

cije

]?

x

x

x

x x

x

Šta

je p

o Va

šem

ličn

om m

išlje

nju

najv

eći u

zrok

nes

igur

nost

i?

x

x

x x

x

x

x

x x

x U

kolik

o je

to n

asilje

, koj

i vid

nas

ilja?

x

x

x x

x

x

x

x x

x D

a li

u Va

šoj z

ajed

nici

pos

toje

bilo

kak

ve te

nzije

izm

eđu

grup

a ili

unut

ar s

amih

gru

pa

na o

snov

u ra

snih

, etn

ički

h, je

zičk

ih il

i dru

gih

pita

nja

(ili i

zmeđ

u po

pula

cije

izbe

glic

a /in

tern

o ra

selje

nih

lica

i lok

alne

zaj

edni

ce)?

x

x

x x

x

x

x x

U p

oređ

enju

sa

perio

dom

od

pre

godi

nu d

ana,

kak

o su

se,

po

Vaše

m m

išlje

nju,

niv

oi

bezb

edno

sti u

Vaš

oj z

ajed

nici

pro

men

ili?

x

x

x

x

x x

x

x

x

U p

oređ

enju

sa

perio

dom

od

pre

godi

nu d

ana,

kak

o se

, po

Vaše

m m

išlje

nju,

niv

o Va

še

lične

bez

bedn

osti

prom

enio

?

x x

x

x

x x

x

x

Da

li m

islit

e da

je V

aš g

rad/

kraj

bez

bedn

iji, s

ličan

ili o

pasn

iji u

pore

đenj

u sa

dru

gim

ob

last

ima

u [n

aves

ti lo

kaln

u ob

last

/regi

on]?

x x

x

x

x x

x

x

Kaka

v bi

ste

rezu

ltat n

ajvi

še v

olel

i da

vidi

te n

a pl

anu

pobo

ljšan

ja b

ezbe

dnos

ti u

Vašo

j za

jedn

ici?

x x

x

x

x x

x

x

Kakv

e vr

ste

krim

inal

a se

naj

češć

e do

gađa

ju u

ovo

j obl

asti?

x

x x

x

x

x x

x

x

Koji

tipov

i krim

inal

a se

dog

ađaj

u / u

klju

čuju

ći i

upot

rebu

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja

u [n

aziv

loka

cije

] u p

osle

dnjih

[nav

esti

vrem

ensk

i per

iod]

; plja

čka,

nap

ad, n

apad

sa

nano

šenj

em te

ških

pov

reda

, ubi

stvo

, zas

traši

vanj

e i p

ucan

je iz

vat

reno

g or

užja

?

x x

x x

x

x

x x

x

x

x

Ko je

, po

Vaše

m m

išlje

nju,

odg

ovor

an z

a ov

a kr

ivič

na d

ela?

x x

x x

x

x

x x

x

x

x

Šta

je, p

o Va

šem

miš

ljenj

u, m

otiv

za

ova

kriv

ična

del

a?

x

x x

x

x

x x

x

x

x

x

Ko

liko

se s

luča

jeva

pov

ređi

vanj

a m

alok

alib

arsk

im i

laki

m o

ružj

em (s

a sm

rtnim

is

hodo

m il

i bez

nje

ga) d

ogod

ilo to

kom

[nav

esti

vrem

ensk

i per

iod]

, ukl

juču

jući

: slu

čajn

o po

vređ

ivan

je, s

amou

bist

vo /

poku

šaj u

bist

va, k

ao i

međ

ulju

dsko

nas

ilje u

z up

otre

bu

vatre

nog

oruž

ja?

x

x

x

x x

x

x

x

x

Da

li m

islit

e da

rasp

olož

ivos

t ili

upot

reba

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja p

reds

tavl

jaju

ra

zlog

za

zabr

inut

ost u

Vaš

oj z

ajed

nici

?

x x

x

x

x x

x

x

x

Kolik

o se

ose

ćate

bez

bedn

o od

nas

ilja p

očin

jeno

g va

treni

m o

ružj

em/ o

ružj

em/

mal

okal

ibar

skim

i la

kim

oru

žjem

?

x x

x

x

x x

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

43

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Kolik

o su

, po

Vaše

m m

išlje

nju,

Vaš

a de

ca b

ezbe

dna

(ili o

seća

te d

a su

bez

bedn

a) o

d na

silja

poč

inje

nog

vatre

nim

oru

žjem

/oru

žjem

/ mal

okal

ibar

skim

i la

kim

oru

žjem

?

x x

x

x

x x

x

x

Kolik

o se

ose

ćate

bez

bedn

o ka

da š

etat

e sa

mi p

o Va

šem

kra

ju to

kom

dan

a/no

ći?

x

x

x

x x

x

x

x

x

Ko

ji de

o Va

šeg

kraj

a [n

aves

ti lo

kaci

ju] s

mat

rate

bez

bedn

im/n

ebez

bedn

im o

d na

silja

po

činj

enog

vat

reni

m o

ružj

em /

oruž

jem

/ m

alok

alib

arsk

im i

laki

m o

ružj

em?

x

x

x

x x

x

x

x

x

Da

li se

pla

šite

oba

vlja

nja

neke

dne

vne

aktiv

nost

i zbo

g m

oguć

eg n

asilja

poč

inje

nog

vatre

nim

oru

žjem

/ or

užje

m /

mal

okal

ibar

skim

i la

kim

oru

žjem

?

x x

x

x

x x

x

x

x

Jest

e li

ikad

a pr

isus

tvov

ali n

ekoj

situ

aciji

u ko

joj j

e up

otre

blje

no v

atre

no o

ružj

e /

mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

?

x

x

x

x x

Da

li ik

ada

pom

islit

e na

mog

ućno

st d

a Vi

ili n

eko

od V

ama

blis

kih

osob

a bu

de ž

rtva

krim

inal

a / b

ude

povr

eđen

oru

žjem

/ bu

de n

apad

nut?

x

x

x

x x

x

x

Da

li je

Vaš

a gr

upa

u bi

lo k

akvo

m s

ukob

u sa

nek

om d

rugo

m g

rupo

m?

Kolik

o če

sto

se

to d

ešav

a? S

a ko

jom

gru

pom

? D

a li

se p

laši

te d

a će

Vas

nek

o na

past

i i k

o?

x

x

x x

x

x

x

Šta

se d

ešav

a ka

da d

ođe

do s

ukob

a iz

međ

u ra

zlič

itih

grup

a u

mes

tu g

de ž

ivite

?

x

x

x

x x

x

x

Šta

izaz

iva

suko

be iz

međ

u gr

upa

u m

estu

gde

živ

ite?

x

x

x

x x

x

x

Šta

je to

što

usp

osta

vlja

mir

međ

u Va

šom

gru

pom

i dr

ugim

gru

pam

a? Š

ta b

i se

mog

lo

učin

iti d

a se

to u

čvrs

ti?

x

x

x x

x

x

x

Kaka

v di

jalo

g po

stoj

i međ

u gr

upam

a? Š

ta b

i se

mog

lo u

čini

ti da

se

on u

čvrs

ti?

x

x

x x

x

x

x

D

a li,

po

Vaše

m m

išlje

nju,

upo

treba

nas

ilja m

ože

biti

prih

vatlj

iva

nad

licem

koj

e...?

Ako

je

odg

ovor

da,

u k

ojim

slu

čaje

vim

a bi

nas

ilje b

ilo p

rihva

tljiv

o?

x

x

x x

x

x

x

Da

li m

islit

e da

je p

rihva

tljiv

o i n

orm

alno

nap

adat

i dru

ge g

rupe

?

x

x

x

x x

x

x

Da

li je

pot

rebn

o do

biti

dozv

olu

od v

ođe

grup

e pr

e ne

go š

to s

e za

počn

e na

pad

na

drug

u gr

upu?

Ko

daje

tu d

ozvo

lu?

x

x

x x

x

x

x

Da

li st

e Vi

ili č

lan

Vaše

g do

mać

inst

va b

ili žr

tva

krim

inal

a / o

ruža

nog

krim

inal

a /

inci

dent

a [u

pos

ledn

jih g

odin

u da

na /

drug

om v

rem

ensk

om p

erio

du]?

Ako

jest

e, k

oje

vrst

e kr

imin

ala?

x

x

x x

x

x

Da

li zn

ate

za n

eki i

ncid

ent u

kom

e je

nek

o bi

o po

vređ

en o

ružj

em il

i eks

ploz

ivim

a?

Ako

znat

e, m

olim

Vas

opi

šite

oko

lnos

ti [u

zras

t, po

l, do

gađa

j].

x

x

x

x

x

U k

ojoj

situ

aciji

je p

ucan

o iz

oru

žja?

x

x

x

x

Koja

vrs

ta o

ružj

a je

kor

išće

na?

x

x

x

x

Ka

kav

je p

oliti

čki,

ekon

omsk

i i s

ocija

lni u

ticaj

kon

flikt

a / m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

/ o

pšte

nes

tabi

lnos

ti na

turiz

am, i

nves

ticije

, itd

.?

x

x x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

44

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Kolik

o m

alok

alib

arsk

o i l

ako

oruž

je u

tiče

na d

ržav

nu u

prav

u i v

lada

vinu

pra

va?

x

x

x x

x

x x

x Ka

kav

utic

aj, p

o Va

šem

miš

ljenj

u, im

a pr

isus

tvo

oruž

ja u

Vaš

oj z

ajed

nici

na

ekon

omsk

i ra

zvoj

i ži

votn

i sta

ndar

d?

x

x

x

x

x x

x

Kaka

v ut

icaj

, po

Vaše

m m

išlje

nju,

ima

pose

dova

nje

oruž

ja n

a ra

zlič

ite o

blas

ti i a

spek

te

druš

tva?

x

Kaka

v ut

icaj

oru

žje

ima

na o

mla

dinu

i de

cu?

Koje

su

pose

bne

vrst

e ne

sigu

rnos

ti /

potre

be z

a si

gurn

ošću

kod

om

ladi

ne i

dece

?

x x

x

x

x

Da

li se

dec

a re

grut

uju

/ kid

napu

ju z

a po

trebe

slu

ženj

a vo

jske

? Za

što

i kak

o? K

ako

bi

se to

mog

lo s

preč

iti?

x

x x

x

x x

Kaka

v ut

icaj

mal

okal

ibar

ko i

lako

oru

žje

ima

na ž

ene/

devo

jke?

x x

x

x

x

Koje

su

pose

bne

vrst

e ne

sigu

rnos

ti / p

otre

be z

a si

gurn

ošću

kod

žen

a / d

evoj

aka?

Da

li on

e uk

ljuču

ju i

mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

?

x x

x

x

x

Koje

vrs

te k

rivič

nih

dela

se

čine

pro

tiv d

evoj

aka

/ žen

a? D

a li

se p

ritom

kor

isti

mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

?

x x

x

x

x

Da

li se

pos

toje

slu

čaje

vi tr

govi

ne ž

enam

a / d

evoj

kam

a? D

a li

se p

ritom

kor

isti

mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

?

x x

x

x

x

Da

li po

stoj

e že

ne /

devo

jke

/ deč

aci /

muš

karc

i u [n

aziv

loka

cije

] koj

i su

prim

orav

ani

na s

eksu

alne

odn

ose?

Da

li se

prit

om k

oris

ti m

alok

alib

arsk

o i l

ako

oruž

je?

x

x

x

x

x

Gde

i ka

da s

e ta

kvo

seks

ualn

o na

silje

deš

ava?

Da

li se

prit

om k

oris

ti m

alok

alib

arsk

o i

lako

oru

žje?

x x

x

x

x

Da

li m

islit

e da

rasp

olož

ivos

t mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja /

oruž

ano

nasi

lje /

nesi

gurn

ost i

maj

u ut

icaj

na

ekon

omiju

/ po

slov

anje

/ tu

rizam

Vaš

e za

jedn

ice

/ drž

ave

/ re

gion

a? A

ko je

odg

ovor

da,

kak

vi s

u ti

utic

aji?

x

x

x

x x

Da

li m

islit

e da

rasp

olož

ivos

t mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja /

oruž

ano

nasi

lje /

nesi

gurn

ost i

maj

u ut

icaj

a na

dem

okra

tiju

/ pol

itiku

/ iz

bore

u V

ašoj

zaj

edni

ci /

drža

vi /

regi

onu?

x

x

x

x x

Da

li m

islit

e da

rasp

olož

ivos

t mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja /

oruž

ano

nasi

lje /

nesi

gurn

ost i

maj

u ut

icaj

na

služ

be v

lade

/ in

frast

rukt

uru

u Va

šoj z

ajed

nici

/ dr

žavi

/ re

gion

u?

x

x

x x

x

Da

li m

islit

e da

sle

deće

obl

asti

imaj

u ut

icaj

a na

sta

vove

ljud

i (na

roči

to o

mla

dine

) pr

ema

oruž

ju?

(odg

ovor

iti z

a sv

aku

obla

st p

onao

sob)

:

x

OSI

GU

RA

NJE

BEZ

BED

NO

STI I

PR

AVD

E

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

45

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

U id

ealn

oj s

ituac

iji, k

o bi

po

Vam

a tre

balo

da

bude

nad

leža

n za

bez

bedn

ost?

x

x

x x

x x

x

x

x

x

Prem

a Va

šoj p

roce

ni, k

olik

o su

[pol

icija

, voj

ska

ili dr

uge

služ

be b

ezbe

dnos

ti po

uzda

ni/e

fikas

ni u

reša

vanj

u kr

ivič

nih

dela

, zaš

titi l

judi

i/ili

spro

vođe

nju

prav

de]?

x

x

x

x

x x

x

x

Kom

e bi

ste

se p

rvom

obr

atili

u sl

učaj

u da

pos

tane

te ž

rtva

krim

inal

a/ a

ko b

i Vam

pre

tili

nasi

ljem

? Ak

o od

luči

te d

a se

nik

om n

e ob

ratit

e, k

oji j

e ra

zlog

za

to?

x

x

x

x x

x

x

x

Da

li uv

ek p

rijav

ljuje

te k

rimin

alne

akt

ivno

sti p

olic

iji? A

ko to

ne

čini

te, n

aved

ite ra

zlog

.

x

x

x

x

x x

x

x

Ako

ste

Vi /

član

Vaš

e po

rodi

ce b

ili/bi

o žr

tva

neko

g kr

ivič

nog

dela

, da

li st

e i o

d ko

ga

potra

žili

pom

oć?

x

x

x

x x

x

x

x

U s

luča

ju d

a st

e Vi

/ čl

an V

aše

poro

dice

bili/

bio

žrtv

a ne

kog

kriv

ično

g de

la, š

ta s

e do

godi

lo: [

nist

e pr

ijavi

li ta

j slu

čaj/

prija

vili

ste

ali n

ikak

ve m

ere

nisu

spr

oved

ene

/ pr

ijavi

li st

e, a

li sl

učaj

nije

reše

n / p

rijav

ili st

e i s

luča

j je

reše

n itd

.]

x

x

x

x

x x

x

x

U s

luča

ju d

a st

e Vi

/ čl

an V

aše

poro

dice

bili/

bio

žrtv

a ne

kog

kriv

ično

g de

la i

da s

te g

a pr

ijavi

li, d

a li

ste

bili

zado

voljn

i ish

odom

? Ak

o je

ste,

obr

azlo

žite

, a a

ko n

iste

zaš

to

nist

e.

x

x

x

x x

x

x

x

Da

li m

islit

e da

pol

icija

ima

/ nem

a ad

ekva

tne

resu

rse

i kad

ar d

a vr

ši s

voju

duž

nost

? Ak

o im

ned

osta

ju re

surs

i, št

a im

ned

osta

je?

x

x

x

x x

x

x

x

Da

li u

Vašo

j zaj

edni

ci /

suse

dstv

u / o

pštin

i pos

toji

polic

ijska

sta

nica

? Ko

liko

je n

ajbl

iža

polic

ijska

sta

nica

uda

ljena

od

Vas?

x

x

x

x

x x

x

x

Da

li se

zbo

g ov

e či

njen

ice

oseć

ate

[veo

ma

bezb

edno

/ bez

bedn

o / s

veje

dno

mi j

e /

man

je b

ezbe

dno

/ mno

go m

anje

bez

bedn

o]?

Da

li se

po

Vaše

m m

išlje

nju

polic

ija /

drug

a sl

užba

bez

bedn

osti

/ sud

ovi r

azlik

uju

u op

hođe

nju

sa o

dređ

enim

gru

pam

a? A

ko je

odg

ovor

da,

koj

e su

to g

rupe

? Za

što?

x

x

x

x

x x

x

x

Da

li se

pol

icija

/ vo

jska

/ dr

uga

nadl

ežna

slu

žba

jedn

ako

opho

di i

prem

a že

nam

a i

prem

a m

uška

rcim

a?

x

x

x

x x

x

x

Da

li bi

ste

polic

iji pr

ijavi

li na

silje

u p

orod

ici /

sek

sual

no n

asilje

? U

kolik

o ne

bis

te, z

ašto

?

x

x

x

x

x

x

x

Da

li po

stoj

e že

nske

mre

že p

odrš

ke /

soci

jaln

e po

moć

i / p

ravn

e sl

užbe

koj

e po

maž

u žr

tvam

a (s

eksu

alno

g) n

asilja

?

x

x

x

x

x

x

x

Da

li zn

ate

za s

luča

jeve

krš

enja

ljud

skih

pra

va o

d st

rane

pol

icije

(ili

drug

ih d

ržav

nih

služ

bi, i

li ne

drža

vnih

gru

paci

ja),

pri č

emu

je k

oriš

ćeno

oru

žje,

bilo

za

zast

raši

vanj

e ili

napa

d?

x

x

x

x x

x

x

x x

Kakv

i meh

aniz

mi p

osto

je z

a re

šava

nje

sluč

ajev

a kr

šenj

a lju

dski

h pr

ava

uz u

potre

bu

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja?

Kolik

o su

oni

efik

asni

?

x

x

x

x

x x

x

x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

46

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Po V

ašem

miš

ljenj

u da

li lj

udi k

oji p

očin

e kr

ivič

na d

ela

nasi

lja d

obiju

ade

kvat

nu k

aznu

?

x

x

x

x

x x

x

x

Kolik

o je

po

Vam

a pr

avos

udni

sis

tem

pra

veda

n?

x

x

x

x

x

x

x

D

a li

znat

e za

bilo

kak

ve ja

vne

inic

ijativ

e / g

rupe

civ

ilnog

dru

štva

koj

e su

pok

ušal

e da

po

boljš

aju

bezb

edno

st /

prav

du u

Vaš

oj z

ajed

nici

? Ak

o je

odg

ovor

da,

da

li su

bile

ef

ikas

ne?

Da

li im

ver

ujet

e?

x

x

Šta

bi p

o Va

šem

miš

ljenj

u tre

balo

uči

niti

na p

lanu

pob

oljš

anja

bez

bedn

osti?

x

x

x

x x

x x

x

x

x x

Kolik

o bi

ste

bili

voljn

i da

plat

ite z

arad

već

e be

zbed

nost

i od

nasi

lja p

očin

jeno

g va

treni

m

oruž

jem

?

x

x

x

x x

Kolik

o po

Vam

a sv

aka

od n

aved

enih

akt

ivno

sti m

ože

pove

ćati

bezb

edno

st u

[nav

esti

loka

ciju

]?

x x

x

x x

x

x

x x

x

x

x x

x

x

Kolik

o st

e za

brin

uti z

bog

sled

ećih

poj

ava:

[šire

nje

oruž

ja /

oruž

ani k

rimin

al /

oruž

ano

nasi

lje /

neza

posl

enos

t / in

frast

rukt

ura

/ kor

upci

ja it

d.]?

x

x

x x

x

x

x x

x x

x x

x x

x

x x

Kako

bis

te o

pisa

li st

epen

ang

ažov

anja

Vla

de n

a pl

anu:

[šire

nja

oruž

ja /

oruž

anog

kr

imin

ala

/ nas

ilja p

očin

jeno

g or

užje

m /

neza

posl

enos

ti / i

nfra

stru

ktur

e / k

orup

cije

itd.

]?

x x

x

x x

x

x

x x

x

x

x x

x

x x

x

Kolik

o je

slu

čaje

va s

luča

jne

i nam

erne

(zak

onite

i ne

zako

nite

) sm

rti i

povr

eđiv

anja

pr

ouzr

okov

ano

upot

rebo

m m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

i m

unic

ije u

pos

edu

drža

vnih

st

rukt

ura?

Koj

i su

bili

razl

ozi z

a ov

e sm

rtne

sluč

ajev

e/po

vređ

ivan

ja?

x x

x

x x

x x

x x

x

x

x

x x

Da

li se

čla

novi

zaj

edni

ce, s

lužb

e be

zbed

nost

i i /i

li dr

žavn

i akt

eri s

asta

ju ra

di d

isku

sije

o

pita

njim

a ka

o št

o su

mir

na g

rani

cam

a / k

ontro

la m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

? Ko

liko

čest

o? K

o in

icira

ove

sas

tank

e?

x x

x

x

x

x

Kakv

a pr

ekog

rani

čna

sara

dnja

pos

toji?

Da

li su

usv

ojen

i bilo

kak

vi s

pora

zum

i/akc

ioni

pl

anov

i? K

ako

se o

ni s

prov

ode?

Da

li je

takv

a sa

radn

ja k

oris

na?

Da

li bi

se

mog

la

pobo

ljšat

i?

x x

x

x

x

x

SVES

T O

MA

LOK

ALI

BA

RSK

OM

I LA

KO

M O

RU

ŽJU

Po

Vaš

em m

išlje

nju,

od

kog

uzra

sta

je a

dekv

atno

ruko

vati

oruž

jem

?

x x

Da

li sm

atra

te d

a je

rasp

olož

ivos

t mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja u

Vaš

oj z

ajed

nici

/ dr

žavi

/ re

gion

u po

zitiv

na il

i neg

ativ

na s

tvar

i u

kojo

j mer

i?

x x

x

x

x

x

x

x x

Da

li ve

ruje

te d

a po

sedo

vanj

e or

užja

Vaš

u po

rodi

cu č

ini b

ezbe

dnijo

m il

i man

je

bezb

edno

m?

x

x

x x

x

Da

li m

islit

e da

se

svađ

e m

ogu

pone

kada

reši

ti sa

mo

upot

rebo

m o

ružj

a?

x

x

x

x

x x

x

Po

d ka

kvim

usl

ovim

a je

prih

vatlj

ivo

pose

dova

ti or

užje

? Ko

me

bi tr

ebal

o do

zvol

iti d

a po

sedu

je /

nosi

mal

okal

ibar

sko

i lak

o or

užje

?

x x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

47

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Da

li st

e m

išlje

nja

da je

pos

edov

anje

voj

nog

oruž

ja, m

unic

ije i

eksp

lozi

va m

anje

za

kons

ki o

prav

dano

(za

razl

iku

od p

išto

lja it

d.)?

x x

Zašt

o po

Vaš

em m

išlje

nju

ljudi

drž

e va

treno

oru

žje

(izuz

ev o

nih

koji

rade

za

drža

vne

orga

ne b

ezbe

dnos

ti ili

priv

atne

firm

e za

usl

uge

obez

beđe

nja)

?

x x

x

Šta

mis

lite,

zaš

to s

e lju

di o

dluč

e da

NE

regi

stru

ju s

voje

oru

žje?

x x

Kada

bis

te im

ali m

oguć

nost

da

u sv

om d

omu

lega

lno

drži

te o

ružj

e, d

a li

bist

e se

od

luči

li na

to i

zašt

o?

x

x

x

Koji

bi b

ili ra

zloz

i da

odlu

čite

da

NE

drži

te o

ružj

e u

svom

dom

u?

x

x

x

Ko

liko

bist

e pl

atili

za n

eko

oruž

je u

kolik

o bi

ste

imal

i mog

ućno

st d

a ga

kup

ite?

x

x

D

a li

znat

e ko

me

je p

rem

a va

žeće

m z

akon

u do

zvol

jeno

da

drži

oru

žje

kod

kuće

?

x

x

Da

li po

znaj

ete

proc

edur

u za

dob

ijanj

e do

zvol

e za

pos

edov

anje

vat

reno

g or

užja

?

x

x

Da

li je

u to

ku k

ampa

nja

dobr

ovol

jne

pred

aje

i leg

aliz

acije

oru

žja?

Uko

liko

nije

, šta

ljud

i ra

de s

a or

užje

m (u

lega

lnom

i ne

lega

lnom

pos

edu)

koj

e ne

žel

e?

x

x

Zašt

o m

islit

e da

je k

ampa

nja

prik

uplja

nja

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja u

[nav

esti

loka

ciju

] usp

ela/

nije

usp

ela?

x x

x

x

x

x

x

Znat

e li

da p

osto

je n

ačin

i da

se s

man

je ri

zici

u v

ezi s

a ru

kova

njem

i sk

ladi

šten

jem

m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

?

x x

x

Kako

bis

te o

pisa

li st

epen

sve

sti u

Vaš

oj z

ajed

nici

u p

ogle

du z

nača

ja b

ezbe

dnog

ru

kova

nja

oruž

jem

i ek

splo

zivi

ma

i njih

ovog

skl

adiš

tenj

a?

x

x

x

Mož

ete

li se

set

iti n

eke

neop

hodn

e m

ere

bezb

edno

sti k

oju

je p

otre

bno

pred

uzet

i pr

ilikom

pre

daje

oru

žja?

x x

x

x

U p

oređ

enju

sa

perio

dom

od

pre

godi

nu d

ana,

da

li ve

ruje

te d

a vl

asni

ci o

ružj

a us

vaja

ju

bezb

edne

vid

ove

pona

šanj

a?

x

x

Da

li sm

atra

te d

a se

, gen

eral

no, s

tepe

n riz

ično

g po

naša

nja

pove

ćava

ili s

man

juje

?

x x

Da

li sm

atra

te d

a na

cion

alni

/ lo

kaln

i org

ani v

last

i shv

ataj

u pi

tanj

e m

alok

alib

arsk

og i

lako

g or

užja

ozb

iljnije

u p

oređ

enju

sa

perio

dom

od

pre

godi

nu d

ana?

x

x

x

Koji

elem

enti

podi

zanj

a ni

voa

sves

ti o

mal

okal

ibar

skom

i la

kom

oru

žju

/ obr

azov

anja

o

miru

su

uklju

čeni

u š

kols

ki p

lan

i pro

gram

?

x

Kaka

v je

kva

litet

, pre

cizn

ost i

ose

tljiv

ost m

edijs

kih

izve

štaj

a o

bezb

edno

sti i

m

alok

alib

arsk

om i

lako

m o

ružj

u (u

klju

čuju

ći i

oruž

ani k

rimin

al i

mer

e ko

ntro

le

mal

okal

ibar

skog

i la

kog

oruž

ja)?

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

48

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

PITA

NJE

SEK

TOR

/PR

OC

ES P

LAN

IRA

NJA

SA

LW K

ON

TRO

LA/A

VR

RSB

7 R

DR

8 D

RU

GO





Uništavanje










Razoružanje

Demobilizacija




potreba CCA/ UNDAF

PRSPs9

Koji

od s

lede

ćih

izvo

ra je

Vaš

gla

vni i

zvor

info

rmac

ija /

ili m

u ve

ruje

te k

ao iz

voru

lo

kaln

ih v

esti?

x x

x

x

x

x

Koje

org

aniz

acije

/ lju

de s

mat

rate

naj

utic

ajni

jim u

Vaš

oj z

ajed

nici

?

x x

x

x

x

x

DR

UŠT

VEN

O E

KO

NO

MSK

A R

EIN

TEG

RA

CIJ

A B

IVŠI

H B

OR

AC

A IL

I DR

UG

IH V

ISO

KO

-RIZ

IČN

IH G

RU

PA

Koja

je g

eogr

afsk

a/de

mog

rafs

ka m

apa

zaje

dnic

e/od

seka

?

x

x x

x

Šta

ljudi

već

rade

na

ovom

pla

nu?

x

x

x

x

Ka

kve

su p

rilik

e za

zap

osle

nje?

x

x x

x

Kakv

i su

zaht

evi z

a ro

bom

i us

luga

ma?

x

x x

x

Kakv

e su

real

ne p

rilik

e (d

isba

lans

izm

eđu

potra

žnje

i po

nude

)?

x

x

x

x

Ka

kve

vešt

ine

se tr

aže

u ve

zi s

a tim

pril

ikam

a?

x

x

x

x

Št

a bi

kur

sevi

obu

ke tr

ebal

o da

nud

e, n

a os

novu

pot

ražn

je z

a od

ređe

nim

kv

alifi

kaci

jam

a?

x

x

x

x

Ko

je p

rate

će m

ere

su n

eoph

odne

u c

ilju u

napr

eđen

ja p

rilik

a (in

frast

rukt

ura,

kre

dit,

zako

ni o

radu

, kam

panj

e po

diza

nja

nivo

a sv

esti,

inic

ijativ

e za

bez

bedn

ost z

ajed

nice

itd

.)?

x

x

x

x

Koji

meh

aniz

mi d

rušt

veno

-eko

nom

skog

iskl

juči

vanj

a se

mog

u uo

čiti?

x

x x

x

Koje

slu

žbe

(zad

užen

e da

inte

rven

išu

kod

traum

a, z

drav

stve

nih

prob

lem

a, p

rilik

om

prev

azila

ženj

a pr

epre

ka u

pog

ledu

usk

lađi

vanj

a i p

otre

ba z

a ek

onom

skom

re

inte

grac

ijom

) će

biti

potre

bne

da b

i se

pods

takl

a dr

uštv

eno-

ekon

omsk

a re

inte

grac

ija

grup

a ko

je s

e an

aliz

iraju

u o

dređ

enom

kon

teks

tu?

x

x

x

x

Koji

su p

rofil

i (de

mog

rafs

ki p

odac

i, ra

njiv

osti,

pot

enci

jali

i asp

iraci

je m

ladi

h/bi

vših

bo

raca

)?

x

x

x

x

Ko

je s

u, s

toga

, kra

tkor

očne

, sre

dnjo

ročn

e i d

ugor

očne

pot

rebe

u s

mis

lu ra

zvoj

a ka

paci

teta

par

tner

a/pr

užal

aca

uslu

ga n

a pl

anu

rein

tegr

acije

?

x

x x

x

Koje

pril

ike

su jo

š do

stup

ne u

okv

iru p

osto

jeći

h ili

plan

irani

h in

icija

tiva

obno

ve i

ekon

omsk

og ra

zvoj

a ko

je p

ruža

ju m

oguć

nost

odr

žive

rein

tegr

acije

za

učes

nike

pr

ogra

ma?

x

x x

x

Kako

akt

ivno

sti r

eint

egra

cije

mog

u bi

ti od

pom

oći u

isko

renj

ivan

ju s

ocija

lnih

nep

ravd

i i

prim

arni

h uz

roka

koj

i su

nave

li ov

e os

obe

da s

e re

grut

uju

u vo

jsku

i dr

uge

naor

užan

e gr

upe?

x

x x

x

ISA

CS

05.1

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

49

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


Bibliografija

1. ALPERS, P. Gun-running in Papua New Guinea: From Arrows to Assault Weapons in the Southern Highlands. Geneva: Small Arms Survey, 2005.

2. ATANGA, L.M. Tackling Small Arms in Central Africa. BICC Paper 29. Bonn: Bonn International Centre for Conversion, 2003.

3. BEVAN, J. Crisis in Karamoja: Armed Violence and the Failure of Disarmament in Uganda’s Most Deprived Region. Geneva, Small Arms Survey, 2008.

4. CPDE & SAFERWORLD. Turning the Page: Small arms and light weapons in Albania. Centre for Peace and Disarmament Education and Saferworld, 2005.

5. DEMETRIOU, S. Politics from the Barrel of a Gun: Small Arms Proliferation and Conflict in the Republic of Georgia (1989-2001). Occasional Paper No. 6. Geneva: Small Arms Survey, 2002.

6. DREYFUS, P., GUEDES, L.E. et al. Small Arms in Rio de Janeiro: The guns, the buyback, and the victims. Geneva and Rio de Janeiro: Small Arms Survey, Viva Rio and ISER, 2008.

7. FALTAS, S. and CHROBOK, V (eds.). Disposal of Surplus Small Arms: A survey of policies and practices in OSCE countries. London: Bonn International Centre for Conversion, British American Security Information Council, Saferworld and Small Arms Survey, 2004.

8. FIQ and SAFERWORLD. Through the Crosshairs: A survey of changing attitudes towards small arms in Kosovo. Forum for Civil Initiatives and Saferworld, 2008.

9. FITZPATRICK, C. The Economics of Small Arms Demand: Polarization and Rent-seeking in Haiti and Latin America. BICC Paper 51. Bonn: Bonn International Centre for Conversion 2006.

10. FOSTER, Y. and ABEYWARDANA, H. Small Arms and Light Weapons: Challenges in Sri Lanka and Options for the Future. South Asia Small Arms Network Sri Lanka and Saferworld, 2006.

11. GOVERNMENT OF KENYA. Kenya National Action Plan for Arms Control and Management. Nairobi: Kenya National Focal Point on Small Arms & Light Weapons, Office of the President, 2006.

12. GOVERNMENT OF SRI LANKA. Hambantota: Illegal Small Arms & Light Weapons Pilot Survey. Colombo: National Commission Against Proliferation of Illicit Small Arms, 2006.

13. GOVERNMENT OF SRI LANKA. Survey report on the Prevalence of Illicit Small Arms in Sri Lanka’. Colombo: National Commission Against Proliferation of Illicit Small Arms, 2008.

14. GOVERNMENT OF UGANDA. Mapping the small arms problem in Uganda: The development of Uganda's National Action Plan on Small Arms and Light Weapons. Kampala: Uganda National Focal Point on Small Arms and Light Weapons, 2007.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


15. GRILLOT, S., PAES, W.-C. et al. A Fragile Peace, Guns and Security in Post-Conflict Macedonia. Bonn International Centre for Conversion (BICC), the Small Arms Survey, and the South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons (SEESAC), 2004.

16. INTERDISCIPLINARY ANALYSTS & SAFERWORLD. On Track for Improved Security? A survey tracking changing perceptions of public safety, security and justice provision in Nepal. Interdisciplinary Analysts and Saferworld, 2009.

17. KHAKEE, A. and FLORQUIN, N. Kosovo and the Gun: A Baseline Assessment of Small Arms and Light Weapons in Kosovo. Geneva: Small Arms Survey and the United Nations Development Programme, 2003.

18. LEBRUN, E. and MUGGAH, R. (eds.). Silencing Guns: Local Perspectives on Small Arms and Armed Violence in Rural Pacific Islands Communities. Geneva, Small Arms Survey, 2005.

19. MUGGAH, R. Diagnosing Demand: Assessing the Motivation and Means for Firearms Acquisition in the Solomon Islands and Papua New Guinea. Discussion Paper 2004/7. Canberra: Australian National University, State Society and Governance in Melanesia Project, 2004.

20. MUGGAH, R. Securing Haiti's Transition: Reviewing Human Insecurity and the Prospects for Disarmament, Demobilization, and Reintegration. Geneva: Small Arms Survey, 2005.

21. MUGGAH, R. and MOSER-PUANGSUWAN, Y. Whose Security Counts? Participatory Research on Armed Violence and Human Insecurity in Southeast Asia. Corrected edition. Geneva: Small Arms Survey and Nonviolence International, 2003.

22. MUGGAH, R., MURRAY, R. GARFIELD, R., and MC EVOY C. Surveying Armed Violence, Arms and Victimisation in Southern Sudan: Findings and challenges. HiCN Research Design Note 7. Brighton: The Institute of Development Studies at the University of Sussex, Households in Conflict Network, 2008.

23. NATIONAL FORUM AGAINST SMALL ARMS et al. Challenges to Peace and Security: Consulting communities on small arms in Bangladesh. National Forum Against Small Arms (Bangladesh), South Asia Partnership – Bangladesh and Saferworld, 2006.

24. OECD. Armed Violence Reduction: Enabling Development. Paris: Organisation for Economic Cooperation and Development, 2009.

25. PAES, W.-C., RISSER, H. and PIETZ, T. Small Arms and Light Weapons Survey (SAS) Bosnia and Herzegovina. Bonn: Bonn International Centre for Conversion, 2004.

26. PEZARD, S. and FLORQUIN, N. Small Arms in Burundi: Disarming the Civilian Population in Peacetime. Geneva: Small Arms Survey and Ligue Iteka, 2007.

27. POLYAKOV, L. Aging Stocks of Ammunition and SALW in Ukraine: Risks and Challenges. BICC Paper 41. Bonn: Bonn International Centre for Conversion, 2005.

28. SAFERWORLD & UNDP. Living With The Legacy: SALW Survey, Republic of Serbia. Belgrade: United Nations Development Programme and Saferworld, 2005.

29. SAFERWORLD et al. Conflict-Sensitive Approaches to Development, Humanitarian Assistance and Peacebuilding: Resource Pack. London: Saferworld et al, 2004).

30. SAFERWORLD. Measuring up? Transfer controls in the European Neighbourhood. London: Saferworld, 2007.

ISACS 05.10:2012(BCSM)V1.0


31. SAFERWORLD. Ready or not? Exploring the prospects for collecting illicit small arms and light weapons in Kosovo. London: Saferworld, 2009.

32. SAFERWORLD. Trap Guns in Sri Lanka. London: Saferworld, 2008.

33. SEESAC & BICC. SALW Survey of Croatia. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons and the Bonn International Centre for Conversion, 2006.

34. SEESAC & SAFERWORLD. SALW Survey of Kosovo. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2006.

35. SEESAC & SAFERWORLD. SALW Survey of Moldova. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2006.

36. SEESAC et al. Taming the Arsenal: Small Arms and Light Weapons in Bulgaria. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, Saferworld and Centre for the Study of Democracy, 2005.

37. SEESAC. Performance Indicators for the Monitoring and Evaluation of SALW Control Programmes: Discussion paper. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2004.

38. SEESAC. Public Perceptions of Small Arms and Security in South Serbia. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2004.

39. SEESAC. SALW Survey Protocol 5: Question Bank. Second Edition. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons.

40. SEESAC. SASP Test in North East Serbia: Evaluation Report. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2005.

41. SEESAC. Strategic Overview of Armed Violence Data Collection and Analysis Mechanisms (South Eastern Europe). Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 2006.

42. SMALL ARMS SURVEY. Sudan Human Security Baseline Assessment (HSBA): www.smallarmssurveysudan.org.

43. SPECHT, I. Socio-Economic Profiling and Opportunity Mapping Pack. NODEFIC and Transition International, 2008.

44. UNDP & WHO. The Global Armed Violence Prevention Programme (AVPP) Phase I: Support for the Development of a Framework to Address the Impacts of Armed Violence on Human Security and Development. Programme Document. United Nations Development Programme and the World Health Organization, 2005.

45. UNDP. SALW Survey: Assessing Demand and Supply of SALW in FYR Macedonia. Skopje: United Nations Development Programme, 2006.

46. WOOD, D. Taking Stock: Small arms and human security in Georgia. Caucasus Institute for Peace, Democracy and Development and Saferworld, 2006.

United Nations Coordinating Action on Small Arms (CASA) International Small Arms Control Standards (ISACS) Inter-Agency Support Unit

[email protected] | www.smallarmsstandards.org

Coordinating Action on Small ArmsCASA

United Nations

Documents

MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE ...c) kapacitet za hvatanje u koštac sa izazovima koje malokalibarsko i lako oružje nosi sa sobom. Izveštaj o istraživanju o malokalibarskom i lakom