definicije kljucnih racia u mikrofinansijskom sektoru

Definicije odabranih finansijskih termina, pokazatelja i faktora prilagodjavanja za mikrofinansijski sektor

Priznanje ucesnicima

Ovaj projekat je pokrenut od strane Damian von Stauffenberg MicroRate. Svoj doprinos su dali Frank Abate, MicroRate, Tillman Bruett, Alternative Credit Technologies, SEEP Mreza, Isabelle Barres The MicroBanking Bulletin, Robert Christen i Richard Rosenberg iz grupe konsultanata za pomoc siromanima (CGAP), Dana de Kanter, SEEP Mreza, Tor Jansson, Medjunarodna razvojna banka (IDB), Barry Lennon Americka agencija za medjunarodni razvoj (USAID), Alice Negre Planet Finance, Sanjay Singha, M-CRIL, i radna grupa za finansijske usluge SEEP mree.

VANO:

Ovaj skup pojmova nije predvidjen da bude model finansijskog izvetavanja mikrokreditnih institucija i ne bi trebalo da se koristi u tu svrhu. Postoji problem definisanja vecine pokazatelja u okviru ovog dokumenta i kao takvi nisu adekvatni pokazatelji finansijskog izvetavanja.

SEEP ce objaviti vodic za finansijsko izvetavanje i analiziranje MKO-a krajem 2002.

July 15, 2002

Prevod dokumenta; Jelena Mrkobrada dipl.ecc, META Project (MIKROFIN Expansion and Technical Assistance), CARE International Bosnia and Herzegovina/Croatia, revizija dokumenta Lana Milavic, Dajana Legin Dedic

Za sva pitanja i sugestije u vezi sa dokumentom obratite te se na tel: 00 387 214 079 ili 00 387 65 805 029 ili na e/mail carebds@inecco.net

Sadraj

Uvod3

4I.Finansijski pojmovi

Bilans uspeha 4

Bilans stanja 8

Dodatni pojmovi 11

II.Finansijski pokazatelji 13Metode obrauna13Anualiziranje 15

Izraunavanje prosenih veliina................................................................................ 15 Samoodrivost Profitabilnost........................................................................................ 15

Upravljanje aktivom /pasivom17

Kvalitet portfolia 18

Efikasnost /Produktivnost20

23III. Faktori prilagodjavanja

Prilagoavanje subvencioniranih stredstava................................................................23Prilagoavanja inflaciji25Prilagoavanje ne aktivnih kredita...............................................................................25Prilagoavanje promenama strane valute ...................................................................26Tabela 28 Finansijski izvetaj prilagoavanja i njihovi efekti

Uvod

Evolucija mikrofinansijske industrije dovela je do toga da se sve veca panja poklanja finansijskoj odrivosti MKO-a. Koriteni su razliiti pokazatelji za odreivanje performansi MKO-a, mnogi od njih su dobili status standardnih pokazatelja. Detaljnija ispitivanja evidentno pokazuju da su ovi standardni pokazatelji obraunavani i koriteni na razliite naine. To je stvaralo konfuziju meu mnogim korisnicima i analitiarima mikrofinansija, kao i kreiralo pogrenu sliku prilikom uporeivanja performansi razliitih mikrokreditnih organizacija. Mikrokreditna industrija je uvidela ovaj nedostatak i u skladu sa tim odlueno je da se razviju standardne definicije finansijskih pojmova i pokazatelja koji bi predstavljali bitan pomak u razvoju ovog sektora.

Ovaj korak bi rezultirao u adekvatnijem poredjenju MKO-a, a takoe bi uticao na poveanu transparentnost kod izvetavanja. Transparentnost je veoma bitna, naroito ako MKO ele imati pristup komercijalnim izvorima i investitorima za podrzavanje njihovog rasta. Pretpostavlja se da e ovaj dokument biti korak unapred u kreiranju standardne terminologije razliitih finansijskih pojmova i omera u okviru meunarodne mikrofinansijske industrije.

Pojmovi i pokazatelji koji su ovde objanjeni nisu samo oni koji se najee koriste ve, kako autori smatraju, esto izazivaju najveu konfuziju. Dokument je namenjen onima koji imaju osnovno znanje u oblasti raunovodstvenih termina, finansijskih izvetaja i mikrofinansijskih institucija. Primaran cilj dokumenta je da iznese standardne definicije odabranih fanansijskih pojmova, kao i da predloi standardne metode obrauna odredjenih finansijskih pokazatelja. Dokument je podeljen na tri dela ukljuujui:

(I) listu finansijskih pojmova i njihovih definicija

(II) opis finansijskih pokazatelja

(III) kratak opis i diskusiju na temu faktora finansijskog prilagoavanja

Saradnici u stvarnju ovog dokumenta su uoili da nije mogue da sve organizacije koje nude mikrokreditne usluge koriste iste raunovodstene standarde i kontne planove, jer su oni najee odreeni indivdualnom, lokalnom praksom i internim potrebama organizacije. Da budemo jasniji, ovaj dokument ne bi trebao da bude koriten kao zamena za kontni plan ili raunovodstvenu politiku. Takoe, nije namenjen da bude koriten kao finansijski vodi, jer finansijski analitiari inae koriste druge vrste finansijskih pokazatelja i informacija koje nisu sadrane u ovom dokumentu. Namera je da se uspostave standardne ili osnovne definicije za najee koritene pojmove i pokazatelje. Kod eksternog izvjetavanja, MKO-e se mogu uputiti na ovaj dokument da bi naglasili da su njena izvjetavanja sastavljena prema postavljenim standardima. Ako neka MKO ne eli da koristi defincije ili formule iz ovog dokumenta, moe isti koristiti za objanjenje razlike svojih pokazatelja u odnosu na standarde.

U narednoj godini SEEP Mrea namerava da razvije pogodniji vodi za finansijske pojmove, pokazatelje i prilagoavanja, koji e pomoi mikorkreditnim menaderima da izvre kategorizaciju najzanajnijih pojmova i pokazatelja.

I.Finansijski pojmovi

U okviru ovog odeljka definisani su osnovni finansijski pojmovi koriteni od strane MKO. Definicije su date u okviru dva odeljka:

1) one koje se iskazuju u okviru bilansa uspeha

2) one koje se iskazuju u okviru bilansa stanja

Postoje i dodatne definicije koje e pomoi korisniku da to bolje razume formule finansijkih pokazatelja.

Bilans uspeha

Bilans uspeha je takodje poznat pod nazivom izvetaj o dobitku i gubitku. To je izvetaj koji sumira sve finansijske aktivnosti za odreeni vremenski period, obino mesec, kvartal ili godinu. Prikazuje sve prihode i rashode za odreeni vremenski period. Krajnji iznos kod bilansa uspeha je neto prihod (profit ili viak) za odreeni vremenski period.

Pojmovi kao to su dohodak i prihod se esto koriste kao sinonimi, kao i pojmovi, prihod i profit. Zbog konzistentnosti, ovaj dokument koristi pojam prihod za sve bruto prinose, kao to su kamate i prihodi od provizije. Svi neto prinosi su predstavljeni pojmom dohodak, ili jasnije reeno neto operativni dohodak. MFI koje koriste pojmove dohodak od kamata i provizija ili neto operativni profit su slobodne da koriste iste, ali treba da budu svesne da su ovi termini drugaije definisani u ovom dokumentu. Termini koji se mogu definisati kao dohodak bie oznaeni sa (*).

I1Finansijski prihod* iz kreditnog portfolia

Prihod steen od kamata i provizija (ukljuujui prihod od provizija u kanjenju kao i zatezne kamate) samo po osnovu kreditnog bruto portfolia. Ova stavka obuhvata ne samo naplaene kamate ve i obraunate a nenaplaene kamate.

I2Finansijski prihod * od investicijaPrihod od kamata, dividendi ili prihod generiran iz sredstava finansijske aktive koja ne ulaze u bruto kreditni portfolio, kao to su depoziti sa kamatom, depozitni certifikati i blagajnicki zapisi. Ova sredstva ukljuuju i obraunate a nenaplaene kamate.

I3Ukupan finansijski prihod*

Stavka I1 i I2 ukljuuje prihod steen iz bruto kreditnog portfolia i iz investicija.

I4Trokovi kamata i provizija po osnovu izvora sredstava Sve kamate i provizije obraunate na depozite klijenata MKO-a, kao i kamate na komercijalne i koncesualne kredite koje koristi jedna MKO kao svoje finansijske izvore. Generalno ne podrazumeva trokove kamate na obaveze koje obuhvataju osnovna sredstva (B14), kao to su kamate na hipoteku i lizing. Podrazumeva kako plaene tako i obraunate trokove.

I5Finansijski trokovi Podrazumevaju sve kamate i provizije obracunate na sve obaveze MKO, (B14),ukljucujuci kamate i provizije obraunate na depozite klijenata MKO-a, (B11), kao i kamate na komercijalne i koncesualne kredite koje koristi jedna MKO da bi finansirala svoje finansijske aktivnosti, (B12, B13), zatim hipoteke i ostale obaveze.Finansijski trosak moze ukljucivati i provizije na kreditne obaveze. Podrazumeva kako plaene tako i obraunate trokove kamata.

I6Troak kreditnih rezervisanja

Negotovinski troak koji kreira ili poveava rezervu za kreditne gubitke (B5) u okviru bilansa stanja. Troak se obraunava kao procenat vrednosti bruto portfolia koji je pod rizikom naplate. Pojmovi kao to su troskovi rezervisanja i kreditne rezerve se esto koriste kao sinonimi. Da bi izbegli konfuziju koristiemo pojam rezerve za bilans stanja dok emo pojam trosak, koristiti u okviru bilansa uspeha (racun troskovi kreditnih rezervisanja).

I7Ukupni operativni prihod *Ukljuuje sve finansijske prihode (I3) kao i ostale operativne prihode. Ostali operativni prihodi su prihodi ostalih finansijskih usluga, kao to su provizije za nekreditne finansijske usluge koje se ne podrazumevaju kao finansijske prihodi. Ova stavka ukljuuje i lanarine klijenata, usluge na bankomatima, trokove transfera sredstava, ostale finansijske usluge kao to su usluge plaanja i osiguranja. Operativni prihod moe da ukljui neto dobitak ili gubitak na osnovu pada ili rasta starne valute. (Za vie informacija o ovom troku pogledajte odeljak III).

Operativni prihod ne ukljuuje bilo kakav prihod koji nije ostvaren na bazi osnovnih aktivnosti MKO-a kao to su raspodela kredita ili pruanje finansijskih usluga, kao to je prodaja n.p.r.osnovnih sredstava, (pogledajte I12). Ipak, ako MKO smatra treninge sastavnim delom svojih finansijskih usluga onda prihod od treninga treba da bude ukljuen u operativne prihode.

I8Trokovi zaposlenih

Ukljuuju plate osoblja, bonuse i beneficije kao i poreze na rad zaposlenih u okviru MKO. Za ove vrste trokova esto se koristi naziv plate i beneficije zaposlenih. Takodje, u ovom odeljku mogu da budu ukljueni trokovi izbora i probnog upoljavanja. Ne podrazumeva trokove tekueg ili namenskog treninga za ve zaposlene, jer se to klasira kao administrativni troak.

I9Administrativni troak

Troak koji je indirektno povezan sa obezbeenjem finansijskih usluga ili ostalih usluga koje ine integralni deo finansijskih odnosa mikrokreditnih organizacija sa klijentima. Primer ovih trokova su amortizacija, zakup, komunalije, sredstva, reklama, prevoz i konsultantske usluge.

Ne podrazumeva porez zaposlenih, porez na dohodak i neto dohodak, ali moe ukljuivati porez na transakcije i kupovinu kao to je porez na dodatnu vrednost.

I10Ukupni operativni trokovi

Ukljuuje sve trokove zaposlenih (I8), kao sto su administrativni trokovi (I9), ali ne i sve finansijske trokove (I5) i troskove rezervisanja (I6). Ne podrazumevaju trokove vezane za nefinansijske usluge (pogledajte I13). Autori smatraju da je najjednostavnije prikazati sumu svih trokova poslovnih aktivnosti (npr. finansijski i trokovi rezervisanja) u okviru definicije ovog pojma kao to i operativni prihod ukljuuje prihode od poslovnih operacija. Ipak, ova definicija odgovara najee korienoj definiciji u bankarstvu.

I11Neto operativni prihod

Ukupni operativni prihod (I7), manje svi troskovi povezani sa osnovnim finasijskim aktivnostima MKO, ukljucujuci ukupne operativne troskove (I10), finansijske troskove (I5), troskove rezervisanja, (I6). Ne uklucuje donacije, prihode, troskove ne finansijskih usluga. Mnoge MKO ne ukljucuju poreze na dohodak i profit, ili dohodak od neoperativniog dohotka, radije ih klasifikuju kao posebnu kategoriju (I14). MKO bi trebale da naglase ako su porezi ujkljuceni u ovu kategoriju.

I12Ne-operativni prihod (*)

Oni prihodi koji nisu direktno povezani sa osnovnim mikrofinansijskim aktivnostima, kao to je prihod od BDS usluga, treninga ili prodaje sredstava. Donacije i prihodi od grantova se takodje posmatraju kao ne-operativni prihod, ali se preporuuje da se oni evidentiraju na posebnom raunu. Posebno se preporuuje da MKO sa znaajnijim ne-operativnim prihodima ili trokovima izrade poseban bilans uspeha, kako bi prikazale neto operativni dohodak i neto ne-operativni dohodak (I12-I13) kao i konsolidovani neto dohodak. Radi preglednosti savetuje se da se u okviru footnote izloi detaljan opis ne-operativnih prihoda ukoliko to predstavlja znaajnu stavku ukupnog prihoda.

I13Ne-operativni trokoviSvi trokovi koji nisu direktno povezani sa osnovnim mikrofinansijskim aktivnostima, kao to su trokovi koji se odnose na BDS ili treninge (osim ako MKO ukljuuje treninge kao obavezan deo kreditne procedure). Ovaj segment moe takoe obuhvatiti znaajne trokove za koje se MKO odlui samo jednom i mala je verovatnoa da e se oni ponoviti u narednim godinama. Kada MKO ima znaajne nefinansijske programe, onda obino koristi odvojen izvjetaj ili barem objanjenje u okviru footnote sa detaljnim opisom neoperativnih trokova ukoliko se oni pojavljuju u znaajnim iznosima.

I14Porezi

Ukljuuje sve poreze na neto dohodak ili razliite dohotke koji su definisani od strane lokalne poreske uprave. Ova stavka moe ukljuivati i bilo koji porez na prihode. Ne ukljuuje poreze koji se odnose na zaposlene, finansijske transakcije, kupovinu osnovnih sredstava ili poreze na dodatnu vrednost, (koje treba ukljuiti u operativne trokove).

I15Neto prihod

Ukupni prihodi manje ukupni trokovi, kako operativni tako i neoperativni ukljuujui i sve donacije i poreze ako ih ima. Neke MKO preferiraju da predstave posebno neto prihod pre donacija i poreza. Ukoliko je to sluaj stvaku treba oznaiti kao takvu ili kao Neto dohodak pre donacija.

Bilans Stanja

Bilans stanja predstavlja pregled imovine i trenutna je slika jedne MKO. Bilans stanja pokazuje ta MKO poseduje i ta joj se duguje (aktiva), ta ona duguje drugima (obaveze), a razlika izmeu aktive i obaveeza predstavlja kapital ili neto aktivu. Bilans stanja pokazuje neto vrednost institucije u odreenom trenutku.

Kada razmatramo stavke Bilansa stanja, kratkorone pozicije se odnose na one stavke ili delove stavki ije dugovanje dospeva u roku od 12 meseci. Dugoroni kreditni portfolio je stavka ili deo rauna koji dospeva tek nakon 12 meseci.

.

B1Bruto kreditni portfolioNeotplaeni iznos svih glavnica isplaenih kredita MKO, koji ukljuuje tekue, delikventne kao i reprogramirane kredite, ali ne ukljuuje kredite koji su otpisani. Takodje, ne ukljuuje primljene kamate. Iako se od nekih MKO moze zahtjevati da ukljue u saldo obraunate i naplaene kamate, MKO bi trebale da posebno naglase razliku izmeu sume glavnice i iznosa obracunatih kamata. Neke MKO se odluuju da razgranie komponente bruto kreditnog portfolia (pogledajte B2, B3, B4).

Bruto kreditni portfolio se esto zove kreditni portfolio ili portfolio u rukama klijenata oba pojma su zbunjujua jer se ne zna da li se radi o bruto ili neto iznosu. Pojam bruto kreditni portfolio ne bi trebalo meati sa pojmom iznos raspodeljenih kredita (pogledajte P1 ispod).

B2Aktivni portfolio

Aktivni portfolio je deo bruto portfolia koji ukljuuje iznos svih kreditnih potraivanja gde naplata rate u iznosu glavnice nije u zakanjenju vie od odreenog broja dana i iznosi kredita nisu reprogramirani (podgledajte B4). Aktivni portfolio ne podrazumeva obraunate kamate. Obino se uzima 30 dana kao standard za kanjenje, mada neke MKO mogu koristiti i druge standarde. MKO treba jasno da oznai ta se podrazumeva pod aktivnim portfoliom.

B3Portfolio u riziku

Vrednost svih kreditnih potraivanja ija jedna ili vie rate u iznosu glavnice u kanjenju, odreeni, definisani broj dana. Ova stavka podrazumeva celokupni iznos ostatka nenaplaene glavnice, kako prole, tako i budue rate, ali ne obuhvata obraunate kamate. Takoe, ne ukljuuje reprogramirane kredite. Portfolio u riziku je obino podeljen u kategorije u skladu sa vremenskim kanjenjem od momenta kanjenja prve prispele rate. (Pogledajte PAR pokazatelj u II delu).

B4Reprogramirani portfolio

Iznos glavnice svih kreditnih potraivanja ije plaanje je odloeno, produeno ili modificirano da bi se produio rok otplate kredita ili uvoenje znatnih promena u otplati kredita u odnosu na prvobitno dogovorene uslove. Ova stavka takoe ukljuuje i davanje refinansiranih kredita kredita koji su izdati u svrhu da bi omoguili otplatu prethodnog kredita koji klijent ne uspeva da vraa po prvobitno dogovorenim uslovima.

B5Rezerva za kreditne gubitke

Deo bruto kreditnog portfolia koji je predvien kao deo za pokrie kredita u kanjenju. Ova stavka predstavlja kompletan iznos trokova kreditnih rezervisanja (I6) umanjen za kompletan iznos kredita koji su otpisani (P5). Treba naznaiti da rezerva na kreditne gubitke obino nije data kao gotovina ve kao raunovdstvena stavka koja daje ideju o veliini anticipiniranog iznosa predvienog za pokrie kreditnog gubitka. Kreditna rezerva je kreirana iz specifinih trokova provizije koje se odnose na portfolio u riziku (B3), ili u nekim sluajevima kao opti troak provizije nasuprot celokupnog bruto kreditnog portfolia (B1).

B6Neto kreditni portfolio

Neto kreditni portfolio je bruto kreditni portfolio (B1) umanjen za rezerve za kreditne gubitke (B5).

B7Neto fiksna aktiva

Nabavna vrednost ili trokovi nabavke svih osnovnih sredstava kao i delova, nametaja i opreme koja je trenutno koritena od strane MKO (ukljuujui svu doniranu opremu) manje ukupna vrednost trokova amortizacije i vrednosti bruto osnovne aktive koja je totalno otpisana, prodata ili povuena u tekuem i prethodnom periodu. Osnovna sredstva mogu da obuhvataju namaterijalnu aktivu, kao sto je goodwill, ili nadogradnju MIS-a, gde ne postoji fizika imovina, ali samo sredstvo predstavlja beneficiju za MKO.

B8Ukupna aktiva

Ukljuuje sva aktivna konta umanjena za sva odbitne stavke kao to su kreditne rezerve i akumulirana amortizacija.

B9Finansijska aktiva

Nematerjalna aktiva ija vrednost je predstavljena u novcu. Pod finansijskom aktivom se podrazumeva gotovina, novac na raunima u banci, investicije, neto kreditni portfolio (B6) i ostala potraivanja. Ne ukljuuje neto osnovna sredstva.

B10Aktiva koja generie prihod Sva finansijska sredstva koja generisu finansijski dohodak. U primere ove vrste se ukljuuju investicije i bruto kreditni portfolio (B1). Gotovina i tekui bankovni rauni se ne smatraju zaradjivackom aktivom, sem ako ne govorimo o depozitnom raunu koji je kamatonosan.

B11Depoziti su ukupna vrednost sredstava koja se nalaze na raunu MKO i koja se isplauju na zahtev deponenta. Ova stavka ukljuuje tekue, ekovne, ili tedne raune koji se mogu isplatiti na zahtev poverioca. Takoe, ukljueni su i oroeni depoziti koji imaju fiksni odredjeni datum dospea.

B12Komercijalni krediti su sredstva koja je MKO dobila po osnovu ugovora o kreditu ili drugog ugovora, sa kamatnom stopom koja odgovara trinoj kamatnoj stopi. Komercijalni izvori ukljuuju kredite, kreditne linije, kratkorone kredite banke odobrene po tekuem raunu klijenata ili ulaz u crveno, ali ne ukljuuje depozite. Dok postoje razne definicije trine kamatne stope, pod uobiajenom se smatra stopa koju komercijalne banke plaaju na depozite oroene na 90 I vie dana. MKO treba da naglasi koju kamatnu stopu koristi kao granicu koja odreuje kredite sa trinom kamatnom stopom, tj. komercijalne kredite.

B13Koncesulani (subvencionirani) krediti su sredstava koja MKO koristi putem kreditnih ugovora ili drugih vidova ugovora sa kamatnom stopom koja je nia od trine kamatne stope (pogledajte B12 definicija trine kamatne stope.) MKO treba da naglasi koju kamatnu stopu koristi kao granicu koja odreuje kredite sa kamatnom stopom niom od trine, tj. koncesulane kredite.

B14Ukupni izvori sredstava obuhvataju sva sredstva koja MKO koristi kao sredstva za finansiranje. Izvori sredstava ukljuuju depozite, (B11) i kredite (B12, B13), ali ne ukjuuju dobavljae ili kredite koji se koriste kao izvori sredstava za finansiranje osnovnih sredstava (kao sto je finansiranje opreme)

B15Ukupne obaveze ukljuuju sve obaveze MKO prema drugima, ukljuujui sve depozite, kredite, dobavljae i ostale obaveze.

B16Donirani kapital je akumulirani iznos doniranih sredstava bez ikakvih ogranienja. MKO koriste razliite metode za obraunavanje doniranog kapitala. Za veinu MKO donirani kapital ukjuuje sve donacije bez obzira na njihovu svrhu. Za ostale, donirani kapital ukljuuje samo ne-gotovinske donacije i one za finansiranje kreditnog portfolia ili osnovnih sredstava. Sve donacije za pokrie operativnih i ne-operativnih trokova su ukljuene u ostvarenu zaradu. MKO bi trebale naznaiti ta je ukljueno u donirani kapital.

B17Ukupan Kapital predstavlja ukupnu aktivu umanjenu za ukupne obaveze. Takoe kapital predstavlja zbir svih rauna kapitala umanjenih za bilo koje raspodele iz kapitala kao to su isplate dividendi, otkupa deonica ili nekih drugih gotovinskih isplata deoniarima.

Dodatni pojmovi

Upoznat emo se sa pojmovima koji se najee koriste u MKO i koji su neophodni prilikom izraunavanja finansijskih pokazatelja. Mnogi pokazatelji se pojavljuju u okviru kvartalnog ili godinjeg izvestaja ili u izvetaju o kreditnom portfoliu MKO.

P1Iznos isplacenih kredita predstavlja iznos svih isplaenih kredita tokom odreenog perioda, bez obzira da li su krediti aktivni, neaktivni ili otpisani. Ovaj iznos ne treba izjednaavati sa iznosom bruto kreditnog portfolia (B1) koji moe biti nekoliko puta manji od isplaenog iznosa.

P3Broj isplaenih kredita je broj kredita isplaenih tokom odreenog perioda. Za MKO koje koriste grupnu metodologiju, ovaj broj bi trebao ukljuivati broj pojedinaca u okviru grupe koji su dobili kredit, osim ako MKO ne psomatra taj broj na drugi nacin.

P3Broj aktivnih kredita je broj kredita koji nisu u potpunosti otplaeni ni otpisani, te predstavljaju deo bruto portfolia u opticaju (B1). Kao to je ve navedeno, za MKO koje koriste grupnu metodologiju ovaj pojam ukljuuje svakog pojedinca koji je odgovaran za otplatu dela grupnog kredita, osim ako nije drugaije definisano.

P4Iznos uplata u kanjenju je suma svih glavnica koje su u kanjenju. Iznos uplata ne ukljuuje iznos kamata u kanjenju. Ova stavka takoe predstavlja ukupni dug i ne bi trebala da se poistoveuje sa portfoliom u riziku (B3).

P5Iznos otpisanih kredita predstavlja iznos kredita koji se u raunovodstvenom smislu smatra nenaplativim. Proces utvrivanja nenaplativih kredita se naziva otpis. Otpis kredita je racunovodstvena procedura koja umanjuje iznos bruto kreditnog portfolio (B1) i iznos rezerve za kreditne gubitke za otpisani iznos kredita (B5). Prema tome, otpis kredita ne utie na iznos neto kreditnog portfolia (B6), ukupne aktive (B8), ili kapitala, osim u sluaju da obraunata rezerva nije dovoljna da pokrije otpisani iznos. Veina MKO ima politiku otpisa kredita koja definie opis kredita nakon odreenog broja dana. Treba napomenuti da otpis nema uticaja na napore MKO da vri naplatu delinkventnih kredita niti utie na obavezu klijenata da plate svoj dug. Nije neobino da MKO izvri naplatu kredita posle njihovog otpisa.

P6Tekuci portfolio predstavlja iznos kreditnih potraivanja koja nemaju ni jednu otplatu glavnice u kanjenju. Tekui portfolio ne ukljuuje obraunatu kamatu.

P7Broj aktivnih klijenata (korisnika kredita) broj pojedinaca koji trenutno koriste kredite MKO ili su odgovorni za otplatu bilo kojeg dela bruto kreditnog portfolia. Ovaj broj bi pre trebao biti definisan brojem individualnih korisnika kredita, a ne na osnovu broja grupa.

P8Broj deponenata ili tedia ukupni broj pojedinaca koji trenutno imaju depozite kod MKO, s tim da MKO imaju obavezu da isplate depozite. Ovaj broj se odnosi samo na depozite koji se nalaze kod MKO, a ne na depozite klijenata organizacije koji se dre kod drugih institucija. Broj deponenata ili tedia bi trebao biti odreen na osnovu individualnih korisnika kredita, a ne na osnovu broja grupa. Postoji mogunost da jedan depozitni raun predstavlja vie deponenata.

P9Broj klijenata sa namjenskom tednjom predstavlja ukupan broj klijenata sa tednim raunima u drugim institucijama koje MKO monitorie i prati, ali koje nije duna da isplati. Mnoge MKO rade sa treim licima, obino komercijalnim bankama ili samim kreditnim grupama u kojima klijenti imaju tedne raune koji mogu biti koriteni kao kolateral. U okviru ovog dokumenta ovakav vid tednje se odreuje kao namenska tednja. Kada MKO odreuje ukupan broj tedia u organizaciji, klijenti koji koriste namjensku tednju ne trebaju da se uvrtavaju u deponente organizacije (P8).

P10Obavezna tednja iznos tednje koji MKO zahteva od klijenata kao uslov za obezbeenje trenutnog ili budueg kredita. Obavezna tednja moe biti ili depozit kod MKO ili namenska tednja na raunima kod drugih institucija.

P11Dobrovoljna tednja je iznos tednje koju klijenti imaju kod MKO, ali ne predstavlja uslov za trenutni ili budui kredit. Obavezna tednja moe predstavljati depozite kod MKO ili namjenska tednja kod druge institucije koja predstavlja deo ukupnih usluga MKO.

P12Broj aktivnih klijenata predstavlja broj pojedinaca koji su aktivni korisnici kredita, tednih usluga ili oboje. Pojedince koji imaju vie kredita ili depozitnih rauna, MKO treba da tretira kao individualne klijente. Pojedinci koji trenutno ne koriste bilo kakve usluge od MKO, ne predstavljaju deo aktivnih klijenata, kao to su n.p.r. klijenti koji koriste namjensku tednju.

P13Broj klijenata Ukupan broj aktivnih klijenata ukljuujui i pojedince koji nisu ni aktivni klijenti ni tedie, ali koji ostaju lanovi ili koriste usluge MKO na neki drugi nain. esto se koristi pojam lanovi MKO. U ovaj broj mogu biti ukljueni klijenti koji koriste samo namjensku ednju.

P14Broj kreditnih slubenika broj osoblja ija je osnovna aktivnost direktno povezana sa upravljanjem delom bruto kreditnog portfolia. Kreditni slubenik je odgovoran za ugovaranje i monitoring kredita klijenta. Pojam kreditni slubenik se vee za pojam terenski ili spoljni slubenik koji je u direktnoj vezi sa klijentom, ali ne odnosi se na pojam adminstrativni slubenik ili analitiar koji prati kredite bez direktnog kontakta sa klijentima. Kreditni slubenici mogu biti i povremeno zaposleni po osnovu, potrebe za istim i ne predstavljaju deo stalno zaposlenog osoblja.

Broj kreditnih slubenika se iskazuje na bazi zaposlenih na puno radno vreme (FTE). U sluajevima gde zaposleni MKO upravlja nekim kreditima, ali obavlja i druge dunosti (n.p.r. kreditni supervizor), ovaj pokazatelj treba da ukljui razlomak < 1, koji predstavlja deo vremena provedenog kao kreditni slubenik. N.p.r., jedna MKO ima 5 kreditnih slubenika i jednog supervizora koji upravlja sa odreenim brojem kredita, te bi kreditni slubenici mogli biti predstavljeni sa brojem 5 kreditnih slubenika.

P15Broj zaposlenih predstavlja ukupan broj zaposlenih u MKO. Ovaj broj ukljuuje zaposlene po osnovu ugovora ili konsultante koji provode veinu vremena u MKO, ak i ako nisu na spisku zaposlenih. Ovaj broj treba biti baziran na punom radnom vremenu, tako da konsultanti koji provode 2/3 svoga vremena u radu sa MKO treba da u okviru broja zaposlenih budu iskazani kao 2/3 zaposlenih u odnosu na puno radno vreme.

II.Finansijski pokazatelji

Ovo poglavlje sadri listu pokazatelja koji se najee koriste u mikrofinansijskoj industriji. Svrha ovog poglavlja je da se objasne formule kao i svrha kljunih pokazatelja, kao i da se naznae osnovne karakterisike svakog od njih ukljuujui neke opte naine njhovog izraunavanja. Ovi pokazatelji su podeljeni u etiri grupe:

Samoodrivost/Profitabilnost

Upravljanje aktivom/pasivom

Kvalitet portfolia

Efikasnost /Produktivnost

Lista ovih pokazatelja je neiscrpna. Neki pokazatelji su ukljueni zato to se esto koriste, dok su drugi ukljueni zbog nejasnoe njihove upotrebe. MKO i njihovi analitiari treba da koriste sve pokazatelje koje smatraju odgovarajuim i relevantnim za iskazivanje rezultata MKO. Navedeni pokazatelji ne bi trebalo da predstavljaju formu izvetavanja.

Saradnici na ovom dokumentu su svesni da MKO koriste definicije pokazatelja koje se razlikuju od definicija objanjenih ovim dokumentom. elja je da se navedene definicije koriste kao reference u celoj industriji, te da oni koji koriste alternativne formule ili definicije mogu objasniti razliku uporeujui ih sa definicijama koje su navedene dalje u tekstu. Svaki pokazatelj ima referentni kod, formulu i objanjenje svrhe iskazivanja pokazatelja.

Metode izraunavanja

Anualiziranje

Ukoliko nije drugaije naznaeno, pretpostavlja se da su svi prihodi i trokovi koji su koriteni prilikom izraunavanja indikatora izrazeni na godinjoj osnovi, tj. anualizirani. Kod izraunavanja finansijskih pokazatelja u sekciji III, pretpostavka je da bilans uspeha prikazuje period od jedne godine. Ako ne, onda se brojevi u okviru bilansa uspeha moraju prvo prevesti na godisnji nivo pa tek onda porediti sa prethodnom godinom ili sa drugom MKO.

Da bi se anualizirao jedan broj potrebno je koristiti sledeu formulu:

AA = [A x (12/M)]

Gde je

AA = anualizirani iznos

A = iznos za odreeni period

M = broj meseci u odreenom periodu

Odreivanje prosenih vrednosti

Za odreivanje mnogih finansijskih pokazatelja se zahteva utvrivanje prosecnih vrednosti bilansa stanja, tj. odreivanje prosenih vrednosti, kao to je neto proseni portfolio. Prosene vrednosti za odreeni vremenski period (kao to je godina) mogu biti jednostavno izraunate kao zbir iznosa na poetku godine i na kraju godine podeljen sa dva.

Pavg = [(P + P)/2]

Na alost, ovako jednostavne kalkulaacije esto daju netane rezultate. Ove nepravilnosti se javljaju kod institucija iji kreditni portfolio raste brzo ili kod institucija gde se javljaju znaajne fluktuacije u mikrokreditnim aktivnostima. Prosene vrednosti su tanije ako su bazirane na mesenoj ili bar na kvartalnoj osnovi. Kada koristimo pod-prosene periode deljenik je poetni iznos plus zbir iznosa svakog perioda, dok je delilac broj perioda plus jedan. N.p.r. kvartalni prosek bie izraunat na sledei nain:

Pavg = (P + P+P2+P3+P4)

(4+1)

Samoodrzivost /Profitabilnost

R1Povrat na kapital

Neto operativni prihod + porezi

Proseni kapital

Prilagodjeni povrat

na kapital

Prilagoeni neto operativni prihod +porezi

Proseni kapital

Rauna se kao stopa povrata na proseni kapital za odreeni period. Radi toga to deljenik (numerator) ne ukluuje ne-operativne stavke kao to su donacije, pokazatelj se najee koristi kao pokazatelj komercijalne odrivosti. Obino, za izraunavanje povrata na kapital razmatra se neto profit ili prihod od poreza. MKO koje ne koriste proseni kapital kao delilac treba da naglase da li je pokazatelj iskazan na bazi kapitala na poetku ili na kraju perioda.

Ovaj pokazatelj moe biti iskazan na osnovu prilagoavanja koja se odnose na efekte subvencija, inflacija, provizije za kreditne gubitke, kao na bazi ostalih stavki koje nisu ukljuene u neto dobit iz operacija MKO.Prilagoavanja su obraena u Sekciji III.

R2Povrat na aktivu

Prilagoeni povrat na aktivu

Neto dobit iz operacija + porezi

Prosena aktiva

Neto prilagoena dobit iz operacija + porezi

Prosena aktiva

Pokazuje koliko dobro MKO koristi svoju ukupnu aktivu da bi genersala povrat.

Ovaj pokazatelj moe biti iskazan na osnovu prilagoavanja koja se odnose na efekte subvencija, inflacija, troskove rezervisanja, kao i na bazi ostalih stavki koje nisu ukljuene u neto dobit iz operacija MKO. Prilagoavanja su obraena u Sekciji III.

R3Operatiivna samoodrzivost Operativni prihod

(Finansijski trokovi + Trokovi kreditnih rezervisanja + Operativni trokovi )

Pokazuje koliko uspeno MKO moe pokriti svoje operativne trokove svojim operativnim prihodima. U vezi sa operativnim trokovima preporuuje se da finansijski trokovi i trokovi kreditnih rezervisanja budu ukljueni kao uobiajeni deo operativnih troskova.

R4Profitna margina Neto operativni dohodak

Operativni prihod

Pokazuje koji procenat operativnog prihoda ostaje posle pokria svih finansijskih trokova, trokova provizije za kreditne gubitke i operativnih trokova.

R5Finansijska samoodrivost

Prilagoeni operativni prihod

Finansijski trokovi + Troskovi kreditnih rezervisanja + Prilagoeni operativni trokovi

Pokazuje kako jedna MKO uspeno pokriva svoje trokove uzimajui u obzir veliinu i broj prilagoavanja svojim operatvnim prihodima i trokovima. Svrha veine ovih prilagoavanja je da se prikae koliko uspeno MKO moe da pokriva svoje troskove iskljuujui subvencije, tj. kao da koriste izvore finansiranja pod komercijalnim uslovima.Prilagoavanja su obraena u Sekciji III.

Upravljanje aktivom i pasivom

R6Prinos na bruto portfolio Gotovinski finansijski prihod od kreditnog

__portfolia____

Proseni bruto kreditni portfolio

Pokazuje sposobnost bruto kreditnog portfolia da generie gotovinski finansijski prihod od kamata provizija. Ne podrazumeva bilo kakve prihode koji su obraunati a nisu naplaeni u gotovini, ili bilo koje ne-gotovinske prihode u formi zaplenjenih ekova koji su datirani na neki budui datuim i ne mogu se koristiti kao prodajni kolateral, itd.

R7Tekui pokazatelj

Kratkorona aktiva

Kratkorona pasiva

Pokazuje kako uspeno MKO usklauje rokove dospea aktive i pasive. Aktiva i pasiva, ili bilo koji dio aktive i pasive se nazivaju kratkoroni ukoliko im je dospee, rok u toku 12 meseci, ili se mogu pretvoriti u gotovinu u roku od 12 mjeseci.

R8Razlika u prinosu

100% minus

Prinos na neto portfolio

Ocekivani godisnji prinos

Uporeuje stvarni prihod ostvaren u gotovini sa prihodom koji je oekivan prema uslovima ugovora o kreditima. Uobiajeno je da se pojavi mala razlika, ali znatna razlika u prinosu (> 10%) moe ukazivati na znaajnija kanjenja u otplati, prevaru, neefikasnost ili raunovodstvenu greku.

U ovoj formuli "oekivani godinji prinos" podrazumeva efektivnu kamatnu stopu prema ugovorima o kreditima (obraunate po opadajuem principu).

R9Pokazatelj trokova finansiranja

Trokovi kamata i provizija na izvore

sredstava

Proseni bruto kreditni portfolio

Pokazuje ukupni iznos kamatnih stopa koje MKO plaa za finansiranje svoje aktive. Ovaj pokazatelj se moe porediti sa prinosom na bruto portfolio da bi odredio kamatnu marginu.

R10Trokovi izvora sredstava

Trokovi kamata i provizija na izvore sredstava

Proseni izvori sredstava

Pokazatelj daje zajedniku kamatnu stopu za sve izvore sredstava MKO. Izvori sredstava ne ukljuuju plative kamate ili kamate na kredite koji se koriste za finansiranje osnovnih sredstava

Kvalitet portfolia

R11Pokazatelj PAR (Portfolio u riziku)

Portoflio u riziku (x dana)

Bruto kreditni portfolio

Najprihvaeniji pokazatelj za odreivanje kvaliteta portfolia. Portfolio u riziku predstavlja iznos glavnice u opticaju svih kredita kod kojih jedna ili vie rata kasni sa otplatom vie od odreenog broja dana. Pri odreivanju pokazatelja PAR, potrebno je uvijek naznaiti broj dana.

MKO treba naznaiti da li su reprogramirani krediti ukljueni u obraun portfolia u riziku. Neke MKO automatski ukljuuju reprogramirane kredite u svoj portfolio u riziku. Ova praksa se zasniva na uverenju da reprogramirani krediti nose vei rizik otplate nego tekui krediti.

R12Stopa

otpisa

Prilagoena stopa otpisa kredita

Vrednost otpisanih kredita

Prosecni bruto portfolio

Prilagoena vrednost na otpisane krediteProseni bruto kreditni portfolio Predstavlja procenat kredita MKO za koji je umanjen iznos bruto kreditnog portfolia koji su pod rizikom naplate. Visoki racio moze ukazivati na probleme naplate kreditnih potrazivanja. . Ipak politika otpisa MKO je razliita to ini uporeivanje ovih institucija tekim zadatkom. Rezulultat analize moze predstavljati prilagoeni racio koji ce dati, uzrokovati jedinstvenu politiku tretiranja otpisa.(pogledati odeljak III)

R13Pokazatelj

pokria rizika

Rezerve za kreditne gubitke

Portfolio u riziku > X dana

Pokazuje koji deo portfolia u riziku moe biti pokriven rezervama za kreditne gubitke koje je obraunala MKO. Ovo je priblian pokazatelj koji pokazuje spremnost institucije da apsorbuje kreditne gubitke u sluaju losih kretanja.. MKO obezbedjuju rezerve na osnovu strukture portfolia u riziku: to je kredit delikventiniji, potreban je vei iznos za rezerve.

Npr. omer za PAR > 90 dana moe biti pokriven sa 100%, dok se za PAR > 30 dana obraunava znaajno manja rezerva. S toga, pokazatelj pokrivenosti rizika od 100% ne mora biti optimalan.

Efikasnost / Produktivnost

Ovi pokazatelji pokazuju koliko efikasno MKO koriste svoje resurse, posebno svoja sredstva i zaposlene. MKO koriste razliite pokazatelje efikasnosti i produktivnosti, prilagoavajui ih svojoj organizacionoj strukturi, kreditnim linijama, kao i procesu monitoringa. Prilikom izraunavanja ovih pokazatelja, MKO mora odabrati denominator (delilac), koji e koristiti. Najee koriteni denominatori koji se odnose na aktivu su (1) bruto kreditni portfolio (2) aktivna aktiva, (3) prosena ukupna aktiva. Najvei broj MKO se odluuje za prosean bruto portoflio, iz razloga to za druge pokazatelje koriste ovaj denominator. Ipak postoje jaki argumenti za koritenje aktivne aktive, to je standard u bankarskoj industriji, ili prosene ukupne aktive koju je najlake odrediti od sve tri pomenute stavke. Upotreba ukupne prosene aktive kao denominatora pri iskazivanju pokazatelja efikasnosti i produktivnosti je relevantnija za MKO koje upravljaju depozitima i/ili zajednikim raunima zajedno sa kreditima. Ipak, MKO treba biti dosledna u koritenju denominatora. Zbog lake prezentacije, u daljem tekstu se koristi bruto kreditni portfolio, dok se kod nekoliko pokazatelja kod kojih se koristi prosena ukupna aktiva stavlja oznaka (*).

MKO moraju takoe odluiti da li u pokazateljima koji se odnose na kadrove ele, kao banchmark, koristiti ukupan broj zaposlenih ili broj kreditnih slubenika. Pojedinacno posmatranje kreditnih sluzbenika je adekvatno zbog njihove ukljuenosti u direktno generisanje prihoda kao sto je prikupljanje kredita, gde ostalo osoblje nije ukljueno. Ipak postoji trend koritenja ukupnog broja osoblja prilikom obrauna produktivnosti, shvatajui da se poslovi kredinih slubenika mogu preklopiti sa poslovima administrativnog osoblja.

R14Produktivnost kreditnih slubenika

Broj aktivnih klijenata

Broj kreditnih sluzbenika

Iskazuje prosean kapacitet svakog kreditnog slubenika kao sto je definisano u Sekciji II. Ovo je uobiajeni pokazatelj, ali nije pogodan za uporeivanje izmeu MKO zbog razliite definicije kreditnih slubenika..MKO mogu takoer zameniti (1) broj aktivnih kredita sa aktivnim klijentima i (2) broj slubenika u okviru finansijskih usluga sa kreditnim slubenicima. U svakom sluaju MKO bi trebale specificirati ta koriste kao kao delilac.

R15Produktivnost

osoblja

Broj aktivnih korisnika kredita Broj osoblja

Broj aktivnih klijenata

Broj osoblja

Iskazuje ukupnu produktivnost svih zaposlenih u MKO u odnosu na klijente koji imaju neotplaeni dio kredita, te na taj nain doprinose finansijskom prihodu MKO.

Kao alternativa, MKO moda eli da meri ukupnu produktivnost MKO osoblja u skladu sa radom sa svim klijentima ukljuujui korisnike kredita, tedie, i ostale klijente.Ovaj pokazatelj je najkorisniji za uporeivanje MKO-a .

R16 Prosecni iznos isplaenog kredita

Iznos isplaenih kredita

Ukupni broj kredita isplaen tokom perioda

Iskazuje proseni iznos kredita isplaenih klijenatima. MKO treba da paljivo napravi razliku izmedju iznosa kredita iznosa kreditnih potrazivanja (R17).

R17Proseni saldo kreditnog potrazivanja

Bruto kreditni portfolio

Broj aktivnih kredita

Iskazuje proseni saldo kredita u opticaju po klijentu, koji moe biti znatno nii od prosenog isplaenog kredita. esto se poredi sa dohotkom po glavi stanovnika da bi se videlo koliko je MKO okrenuta klijentima sa niskim dohotkom.

R18Pokazatelj operativnih trokova

Operativni trokovi

Proseni bruto kreditni portfolio*

Ukjuuje sve administrativne, i trokove osoblja, i najee se koristi kao pokazatelj efikasnosti. Potrebno je biti obazriv kod upotrebe ovog pokazatelja za poreenje izmeu MKO. Manje MKO ili one koje daju nie kredite e pogreno biti poreene sa drugim MKO iako moda opsluuju svoje klijente efikasnije.Isto tako, MKO koje imaju tednju i ostale usluge u okviru svojih aktivnosti, e se takoe neadekvatno porediti sa onima koje ih nemaju (u sluaju koritenja bruto kreditnog portfolia kao denominatora), u tom sluaju prosena ukupna aktiva je adekvatnija za obraun pokazatelja operativnih trokova.

R19Troskovi po klijentu-korisniku kredita

Troskovi po kljijentu

Operativni trokovi

Prosean broj aktivnih klijenata korisnika kredita

Opereativni troskovi

Prosecnim brojem klijenata

Predstavlja znaajno merilo efikasnosti MKO, omogucuje iskazivanje prosenih trokova po aktivnom klijentu-korisniku kredita.MKO moe odabrati da zameni denominator brojem aktivnih kredita da bi utvrdili trokove po aktivnom kreditu Takoe je korisno kada se poredi bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika radi iskazivanja efikasnosti MKO u lokalnom okruenju. Zbog toga to se odnose na broj klijenata a ne na iznose, ovi pokazatelji imaju prednost da ne prezentuju na pogrean nain MKO koje pruaju nie kredite i imaju stednju u okviru svojih aktivnosti.

R20Ostali pokazatelji trokova

Bilo koji troak

Prosean bruto kreditni portfolio *

Pokazatelj trokova moe biti kreiran za bilo koji troak iskazan u bilansu uspeha. Svrha ovog pokazatelja je da analiticar MKO moe pratiti rast ili opadanje odreenog troka u toku vremena ili njegovo ponasanje u okviru grupe trokova.

III. Prilogaavanja

Finansijski analitiari obino ukljuuju odreena prilagoavanja, od kojih mnoga predstavljaju analitike dodatne trokove ve iskazanih trrokova u izvjetajima MKO. Uobicajene su etiri grupe prilagoavanja:

Prilagoavanje subvencija ukljucuje

Prilagoavanje trokova subvencioniranih izvora sredstava

Prilagoavanje ne-gotovinskih subvencija

Prilagoavanje inflaciji

Prilagoavanje kredita u kanjenju (ne aktivnih kredita) ukluujui

Prilagoavanje kreditnih rezervi i trokova rezervisanja

Prilagoavanje otpisa kredita

Umanjenje obraunate kamate na kredite u kanjenju

Prilagoavanje promenama kursa strane valute

Pokuaj standardizovanja definicija pomenutih prilagoavanja mora voditi rauna o sledecem: (1) kako je svako pojedinano prilagoavanje izraunato i (2) koje su kombinacije pojedinanih prilagoavanja ukljuene u izraunavanje pokazatelja kao to je npr. Prilagoeni poovrat na aktivu AROA.

(1) Ovaj dokument ne prikazuje precizne standardizovane metode za izraunavanje prilagoavanja, ve opisuje generalni pristup za svako prilagoavanje. Ako neko od analitiara koristi neke od pomenutih prilagoavanja, trebao bi da koristi i nain obrauna opisan dalje u tekstu. Bilo koji izvetaj koji iskazuje neke od ovih prilagoavanja treba da da taan opis njihovog izraunavanja. Opis se posebno treba dati ako se metod ne poklapa sa pomenutim metodama.

(2) Prilagoeni povrat na aktivu ili kapital (R1, R2) obino ukljucuje efekte vie faktora prilagoavanja.. Nije praktino definisati jedan standardni set prilagoavanja koji se moe podrazumevati kada god se koriste ovi opti pokazatelji. Razliciti analitiari koriste razliita prilagodjavanja prilikom izracunavanja prilagodjene stope povrata na aktivu i prilagodjene stope povrata na kapital. Prilikom ovih obrauna uvek treba precizno naznaciti koji od pojedinacnih prilagodjavanja je ukluen prilikom analize odreenog pokazatelja. Prilagodjavanje subvencija

Postoje dva razloga za prilagoavanje subvencija. Prvi, iznosi subvencija koje primaju MKO variraju, ukoliko ih MKO prima. Neka prilagoavanja koja omoguuju kompenziranje subvencija mogu da omogue znaajnije poreenje performansi meu MKO koje koriste razliite subvencije. Drugo, posmatrano dugorono MKO treba da raunaju da u budunosti funkcionisu bez subvencija umesto kojih treba da raunaju na komercijalne izvore i privatne investicije pod trinim kamatnim stopama. Svako prilagoavanje koje iskjuuje sve subvencije prikazuje koliko je ta MKO blizu mogunosti da posluje i razvija se u komerciajalnom okruenju, bez subvencja.

Prilagoavanje subvencija nije ukljueno u finansijske izvestaje MKO, tj. predstavlja hipoteticki prihod ili troak koje finansijski menaderi i analitiari koriste prilikom izraunavanja odreenih pokazatelja i racia. Postoje dve vrste prilagoenih subvencija u okviru MKO.

A1Prilagoavanje trokova subvencioniranih izvora sredstava

Ovo prilagoavanje predstavlja razliku izmedju finansijskih trokova MKO i finansijskih trokova koji bi nastali ako bi MKO svoje izvore finansirala po trinim kamatnim stopama. Najlaki nain za izracunavanje ovog troka je sledei: Proseni izvori finansiranja se pomnoe sa trinom kamatnom stopom i od toga se oduzme plaena kamata, tj. stvarni trokovi finansiranja.. Razlika predstavlja iznos prilagoavanja koji se naziva troak.

Niti jedna prikrivena kamatna stopa (trina kamatna stopa) nije odgovarajua u svim uslovima. Mnogi analitiari kao prikrivenu kamatnu stopu koriste kamatu koje lokalne banke plaaju za depozite oroene preko 90 dana.

U teoriji, troak privlaenja komercijalnog kapitala bi takoe trebao da bude uraunat jer su privatni investitori motivirani zaradama i dividendama. U praksi analitiari ne odreuju prikriveni troak kapitala na ovaj nain, ve vre prilagoavanje kapitala inflaciji.

A2Prilagoavanje ne-gotovinskih subvencija

Donatori esto daju MKO ne samo finansijska sredstva, vec i opremu ili usluge bez ikakvih trokova ili ispod trine vrednosti istih. Jednostavni primeri ovih subvencija su kompjuteri, konsultantske usluge, besplatan radni prostor, ili besplatne menaderske usluge. Prilagoavanje ne-gotovinskih donacija je razlika izmedju onoga sto MKO trenutno plaa za robu ili usluge i onoga to bi morala da plati za isto po trinim cenama.

Ako u ugovoru sa MKO donator zahteva da organizacija nabavlja robu i usluge iskljuivo od njih, ova stavka se ne tretira kao ne-gotovinska subvencija i ne treba je prilagoavati.

Neke mlade MKO dobijaju besplatne usluge skupih stranih menadera. Ako analitiari te MKO veruje da e ta MKO uskoro moi da koristi usluge drugog menadera po niim cenama, onda moe da prikae odreena prilagoavanja, ne trokova trenutno doniranog menadzera ve niih trokova domaeg menadera.

Kao to je naglaeno u prethodnim definicijama i u okviru pokazatelja, rezultati MKO se iskazuju na bazi neto operativnog dohodak koji iskljucuje donacije. Ovo iskljuenje moe biti posmatrano kao trea forma prilagoavanja subvencija.

Prilagoavanja inflaciji

U privatnom sektoru kapital se smatra najskupljim vidom finansiranja - investitori zahtevaju veci povrat nego kreditori zato jer preuzimaju i vei rizik. Suprotno tome, veina MKO ne mora da plati nita da bi finansirala svoj kapital. Izuzetak su finansijske kooperative i zadruge koje imaju profitno orijentisane investitore. Sutina prilagoavanja inflacije je da MKO minimalno titi vrednost svog kapitala u odnosu na opadanje njegove vrednosti koja moe biti uzrokovana inflacijom. Faktor prilagoavanja inflaciji iskazuje taj mogui gubitak.

Na suprot prilagoavanja subvencijama, prikazivanje prilagodjavanja inflaciji je regularna stavka u finansijskim izvetajima MKO irom sveta. Poglavlje 29 Meunarodni racunovodstveni standardi nalaze koritenje faktora prilagoavanja inflaciji u zemljama sa gde je stopa inflacije visoka. U zemljama sa niskom inflacijom, faktor prilagoavanja inflaciji se povremeno koristi u okviru finansijskih izvetaja.

A3Faktor prilagoavanja inflaciji

Postoji vie metoda za obracun inflatornog prilagoavanja. Sve metode su modifikacija osnovnog pristupa: neto osnovna sredstva (B7) su oduzeta od kapitala (B17) i rezultat je pomnoen sa stopom inflacije za taj period. Iznos periodicnog prilagoavanja inflaciji se tretira kao poveanje trokova jedne MKO. Ako je faktor prilagoavanja inflaciji sastavni deo finansijskog izvetavanja MKO i pojavljuje se iz godine u godinu stvarajui troak u bilansu uspeha, to implicira i stvaranje rezervi na raunu kapitala na bilansu stanja. Ova rezerva e uticati na ukupni profit koji ce se pojaviti zbog efekta inflacije.

Bilo koji indikator koriten za inflatorna prilagoavanja treba da se zasniva na (a) stopi inflacije na nacionalnom nivou ili (b) ili primeni analitikog prilagoavanja koji je prethodno opisan. Gubitak prave vrednosti kapitala zbog inflacije ne moe biti adekvatno prikazan samo kroz prilagoavanje finansijskih izvetaja koristei konsatnu lokalnu valutu ili kroz nisku inflaciju vrste valute.

Prilagoavanje kredita u kanjenju

Prikazivanje kredita u kanjenju (delinkventnih kredita) u okviru MKO moze imati jak uticaj na prikaz finansijskih rezulatata MKO. MKO imaju razlicite raunovodstvene politike kad su u pitanju trokovi rezervisanja, otpisa kao i obrauna prihoda od kamata. Analitiari prilagoavaju ove trokove da bi to efikasnije uporeivali MKO i/ili koriste razliite metode eliminisanja osnovnih razlika prilikom iskazivanja finansijskih rezultata nastalih nerealnim prikazivanjem neaktivnih portfolia. Postoje tri osnovna tipa prilagoavanja portfolia:

A4Prilagoavanje kreditnih rezervi i trokova rezervisanja

Analitiari esto prilagoavaju kreditne rezerve (B5) kako bi ih uskladili sa vaeom raunovodstvenom politikom ili ih prilagodili odgovarajuem riziku te MKO. Da bi izvrili prilagoavanje kreditnih rezervi u bilansu stanja, analitiar mora izvriti prilagoavanje trokova rezervisanja koje utiu na rezerve (I6)

Najee koriten nain bie objanjen sledeim primerom; treba prilagoditi rezerve tako da pokrivaju 50% potraivanja koja su u kanjenju 91/180 dana i pokriti 100 % kanjenja sa vie od 180 dana. Medjutim, ne postoji koncezus o tome kako uskladiti ove rezerve.

A5Prilagoavanje otpisa

Analitiari najee vre ova prilagoavanja kako bi ih uskladili sa vaeom raunovodstvenom politikom. Najee koriten standard (pomenut ovde kao primer) je da krediti koji su u kanjenju vie od 180 dana moraju biti otpisani. U okviru bilansa stanja, bruto kreditni portfolio i rezerva za kreditne gubitke su umanjene za otpisani iznos.

A6Smanjenje obraunate kamate za kredite u kanjenju

MKO koje prikazuju obraunate a jo nenaplaene prihode od kamata i provizija u kreditnom portfoliu. Ako kredit postane delikventan, adekvatno je da u nekom momentu MKO prestane da obraunava dodatnu kamatu na taj iznos i da se obraunati iznos umanji. Mnogi analitiari bi umanjili sav prihod koji je obraunat od kredita koji su trenutno vie od 30 dana u kanjenju, ukljuujui i sav prihod obraunat od otpisanih kredita, osim ako to MKO nije ve i uradila.

Prilagoavanje stranoj valuti

Poslednja kategorija faktora prilagoavanja povezana je sa MKO koje imaju aktivu ili pasivu iskazanu u stranoj valuti, ali u svojoj raunovodstvenoj praksi koriste domau valutu. Kada se menja odnos izmeu domae valute i inostrane dolazi do menjanja vrednosti aktive i pasive (u lokalnoj valuti) i javlja se dobitak ili gubitak. Prikazivanje ovih dobitaka ili gubitaka je odreeno domaim raunovodstvenim standardima. Jo uvek postoji debata o tome kako prikazati neto dobitak ili gubitak razmene valute. Neko je miljenja da ove gubitke i dobitke treba prikazati samo u (1) Bilansu uspeha i to u sluajevima kad je aktiva prodata ili kad je obaveza razduena ili (2) da ih treba posmatarati kao posebne gubitke i dobitke i samim tim kao ne-operativne. Postoji miljene da se prikaz vri samo u okviru Bilansa stanja kroz poveanje/smanjenje odreene aktive i pasive, i kao kompenzacija u jednakom poveanju/smanjenju do vrednosti kapitala. Ako neka MKO ne prikazuje pravilno dobitke ili gubitke u svojim finansijskim izvetajima analitiari moraju da prave odreena prilagoavanja.

TabelaFinansijskih izvetaja prilagoavanja i njihovih efekata

Prilagoavanja

Uticaji na finansijske izvetaje

Vrsta institucije na koju ova prilagoavanja imaju najvie uticaja

Prilagoavanje subvencioniranih trokova finansiranjaPoveava finansijski troak do trine vrednosti onih obaveza MKO koji imaju kamatu ispod trine. Ovakva prilagoavanja smanjuju neto dohodak.

MKO sa visokim iznosom subvencioniranih kredita

Prilagoivanje ne-gotovinskih subvencija Poveava administrativni troak za vrednost primljenih subvencioniranih dobara i usluga. Ovakva prilagoavanja smanjuju neto dohodak.

MKO koje koriste dobra ili usluge za koje naplaaju trinu cenu

Faktor prilagoavanja kapitala inflaciji (minus osnovna sredstva)

Poveava finansijske trokove. Moe da generira rezerve kapitala bilansa stanja, pokazujui deo zarade MKO koji je umanjen zbog efekta inflacije. Smanjuje profitabilnost I pravu, zadranu zaradu. Najee su pogoene one MKO koje se finansiraju iz kapitala, a ne iz obaveza, pogotovo u zemljama sa visokom inflacijom.

Prilagoavanje rezervi za kreditne gubitke i trokova provizije za rezervisanja

Obino poveava trokove rezervisanja na bilansu uspeha i rezervu za kreditne gubitke u bilansu stanja.

MKO koje imaju neadekvatnu politiku rezervisanja.

Prilagoavanje otpisa

Ima efekte na bilans stanja, smanjuje bruto kreditni portfolio, i rezerve za kreditne gubitke za isti iznos, tako da to smanjenje nema efekta ni na neto kreditni portfolio niti na bilans uspeha. Poboljava (smanjuje) pokazatelje rizinog portfolia. MKO koje svoje neaktivne kredite ne otpisuju adekvatno.

Smanjenje prihoda od obraunate kamate na kredite u kanjenju

Smanjuje prihod od kamata kao i neto profit u bilansu uspeha i iznos kapitala u bilansu stanja.

. MKO koje nastave da obraunavaju kamatu od delikevntnih kredita ak i kada je oigledno da su krediti nenaplativi ili, MKO koje ne umanjuju obraunate kamate kod kredita u kanjenju nakon odreenog perioda.

Metod kamata na kamatu se nije koristio. S toga, ukoliko je efektivna mesena kamata 3%, oekivani godinji prinos je (3% x 12 mjeseci) = 36%, ne 1.0312 1 = 42,58%.

na primer, baza podataka kao to je baza MicroBanking Bulletin-a, ija je svrha uporeivanje i grupisanje koje zahteva prilagoavanje rezervi za kreditne gubitke svih MKO na nivo strandardne politike. S druge strane, analitiar neke MKO moe odrediti da je politika rezervisanja, iako ne standardna, odgovarajua i da prilagoavanje rezervi nusu potrebna

Neki analitiari primjenjuju prilagoavanja trokova izvora sredstava samo za kredite ija je kamatna stopa ispod trine kamatne stope za neki fiksni procenat (2-5%).

Linija 160 Internacionana Finansijska Statistika of Meunarodnog monetarnog fonda

Neki analitiari koriste poetne vrednosti kapitala i osnovne aktive, dok drugi koriste prosene vrednosti. Isti efekat se moe postii kad se oduzimaju obaveze od finansijske aktive.

PAGE ii