mgsi.gov.rs - Konstantin Veliki_0.pdf · Stanje vazdunog saobraaja u Srbi-ji vala na pitanju veomaje naalost loe Tom otprili-ke ocenompoinje razgovor za Novi magazinetar Mirosavljevi

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Novi Magazin 09.08.2018 četvrtakDržava: Srbija

Doseg: 4,461

Strana: 1

Površina: 1,913 cm2 1 / 5


Doseg: 4,461 Indeks

Strana: 1

Površina: 1,913 cm2

17

Stanje vazdušnogsaobraćaja u Srbi-ji, hvala na pitanju,veoma je, nažalost,loše. Tom, otprili-

ke, ocenom počinje

razgovor za Novi

magazin Petar Mirosavljević, pro-

fesor vazdušnog saobraćaja na Sa-

obraćajnom fakultetu u Beogradu.

"A moglo bi da bude" - nastavlja

- "mnogo, mnogo bolje jer su po-tencijali za razvoj izuzetno veliki".

Na pitanje (koje možda malo “trči

pred rudu”) u čemu vidi taj izu-

zetni potencijal, naš sagovornik

kaže: “Po tome što se naš fakultet

pokazao i dokazao kao relevantan

u svetskim okvirima i što njegovi

profesori objavljuju radove u naj-

uglednijim svetskim časopisima.

To se još bolje vidi po našim stu-

dentima koji se, pošto ne mogu da

nađu adekvatan posao ovde, ne

samo bez problema zapošljavaju

u inostranstvu nego i prave super

karijere", Primer? "Na primer, jed-

na naša stuđentkinja koja je radi-

la na aerodromu u Nišu sada vodi

saobraćaj na aerodromu u Dohi,

koji godišnje opslužuje 40 milio-

na putnika. Ili naš student koji se

zaposlio u Erbasu, gde je u prvo

vreme radio kao dizajner enterije-

ra za avione, ali je onda zadužen za

konstrukciju 'flepsova’, najvažnijeg

đela krila, na Erbasu 350, najsa-

vremenijem dvomotornom avionu

u svetu". Na kraju, naš sagovor-

nik kaže da tome u prilog govori

i "praktično autohtoni razvoj pri-

vatnog avio-saobraćaja, o čemu se

malo zna". Dalje je razgovor tekao

ovako.

Ovo što ste sada rekli malo

se kosi sa onom lošom

karakteristLkom koju ste avio-

saobraćaju dali na početku. O

ćemuseradi?

U stvari, postoje dva opozitna

trenda. S jedne strane imate dr-

žavna preduzeća, državni deo koji

vodi vazdušni saobraćaj i koji nepokazuje neki značajan razvoj. Sa

druge strane imate privatni sektor.

I pored svih muka kojim ga je dr-

žava opteretila; kroz poreze i opšti

tretman, on je počeo da se razvija.

Posebno bih hteo da naglasim brzi

razvoj avio-taksi servisa. Avio-tak-

si je baziran isključivo na privat-

nom novcu, a da je reč o izuzetno

profitabilnoj delatnosti najbolje

govori činjenica da te kompanije

svake godine kupe jedan novi avi-

on, što uopšte nije mala stvar. Po-

red avio-taksija, sve se više razvija

helikopterski saobraćaj - kako u

kompanijama, za njihove potrebe,

tako i kao deo turističke ponude,

za panoramske letove i slično.

Kada je reč o državnom avio-

saobraćaju, gde vi tu vidite

problem?

Dva slučaja pokazuju da struka

kod nas uopšte nije cenjena. Dru-

gim rečima, glavni problem je da

politika donosi odluke ne vodeći

računa o stručnim parametrima.

Evo, uzmimo dva aerodroma, Poni-

kve na Zlatiboru i Lađevce, tj. Mo-

ravu kod Kraljeva. Tu su napravlje-

Turbomlazni helikopter

Ja bih voleo da neko i konacno prestane da

razmišlja o Er Srbiji i da se okrenemo održivom,

ekološki prihvatljivom i profitabilnom vazdušnom

saobraćaju, kao što se to sada dešava u svetu.

I da, naravno, uključimo privatm sektor jer

privatnici jedva čekaju. Kako su mogli da razviju

avio-taksi, kako su mogli da razviju heli kopterski

saobracaj. Evo, proletos je jedna kompamja u Srbiji

kupila dvomotomi turbomlazm helikopter. Takvi

helikopteri su i u celoj jugoistoćnoj Evropi retkost.

To govoti o snazl privatnog sektora i potrebl

regionalnog avio-saobraćaja.

vazdušni

saobraćaj, što

guši razvoj H|| π�unutrašnjosti. I|| �ipovećava ", H|H|H| ̘ionako preveliku zv, aHHneravnomernosi

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 4,461

Strana: 1



Doseg: 4,461 Indeks

Strana: 1


18

na dva putnička terminala koja supotpuno zatvorena već 4-5 godina.

Ogromni novci su za to potrošeniiz budžeta. A elementarna je stvar

da je srce aerodroma glavna polet-no-sletna staza. Ona finansira sveostalo. Terminal može da bude i

šator, tako su se neki aerodromi posvetu i razvijali - od šatora. Pa suposle, kada je pista zaradila novac,izgrađeni i zgrada i drugi sadržaji.

Meni uopšte nije jasno zašto drža-

va kada donosi odluke ne pita štaje sistem održivog razvoja jednog

aerodroma, kako bi jedan aero-drom mogao sam sebe da finan-sira. Ako mi inicijalno damo neki

novac i očekujemo da on dalje pro-izvodi novac, da bude profitabilan,

kako to da postignemo. Mi smo nafekultetu spremni da im u svakomtrenutku pomognemo, ali nas niko

ne pita.

Dalijemoždajedanodtih

proUema i nepoverenje prema

privatnom sektoru?

Kod nas postoji višedecenijskahipoteka JAT ervejza, moram toda kažem, da pravi avion mora da

ima 150-180 sedišta i da sve ispodtoga nije avion. Međutim, to nijetačno. Kod nas ne postoji ideja opostepenom razvoju, dakle da tre-ba da se počne od nečeg malog, dabi posle izvesnog vremena ono po-stalo veliko i ozbiljno. Kod nas se,na primer, ne veruje da je moguć

saobraćaj avionom od 20 mesta.

Već 15-20 godina mi na fakulte-tu pokušavamo da afirmišemo tu

ideju. Jer, to je zapravo okosnica

regionalnog saobraćaja, gde seaktiviraju sekundarni i tercijar-

ni aerodromi kao što su Ponikve,

Morava, Bor, Zrenjanin. Nisu samoaerodromi beogradski i niški. Nig-

de monopoli nisu dobri, pa ni u sa-obraćaju. Ovde jednostavno imate

monopol Beograda koji mora da

ima jedini vazdušni saobraćaj, koji

je jedini "hab", jedini centar, i sviostali nemaju vazdušni saobraćaj.

Ili ga gasimo ili ga ugnjetavamo.

Hoćete da kažete da u Srbiji ima

prostora za razvoj regionalnogavio-saobraćaja?

Klasičan sistem za iniciranjeregionalnog saobraćaja koji sedokazao u poslednjih 15 godina uEvropskoj uniji je tzv. Public servi-

ce obligation. Dakle, vi možete da

raspišete oglas u časopisu Evrop-ske komisije, recimo Kraljevo obja-

vi oglas kojim traži uspostavljanje

redovne linije sa Beogradom, uodređenoj frekvenciji, pri čemu

grad finansira četiri karte. Ako sena letu pojave sva četiri putnikaKraljevo ne plaća, ako se pojavedva putnika Kraljevo plaća dve

karte itd. Zašto kod nas uopšte

nema vazđušnog saobraćaja osimiz Beograda, ima nešto iz Niša, a ito se pokušava na neki način drža-

ti pod kontrolom? Zašto? Zašto mi

nemamo regionalni saobraćaj, pa iBeogradu trebaju putnici iz Kragu-

jevca, Čačka, Vršca... koji bi dolazili

malim avionima. To je uobičajeno

u Evropi.

Mislite da u Srbiji postoji

platežna moć, odnosno

potrošači za takvu vrstu usluga.Mi smo analizirali podatke Re-

publičkog zavoda za statistiku obroju putovanja i ustanovili da

postoji "kritična masa” putnika uunutrašnjosti Srbije, dakle ljuđi

koji redovno putuju avionima, štobi pokrilo inicijalne, odnosno troš-

kove održavanja regionalnog sa-obraćaja. Ja sam siguran da bi us-postavljanje takve mogućnosti naredovnoj bazi višestruko povećalo

regionalni vazdušni saobraćaj.

Da ne govorim o potrebi uspo-

PETARMIROSAVUEVIĆ:

Jedna našastudentkinja

koja je radila

na aerodromu uNišu sada vodisaobraćaj naaerodromu uDohi, koji godišnjeopslužuje 40

miliona putnika

'M-J* InK

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 4,461

Strana: 1



Doseg: 4,461 Indeks

Strana: 1


19

stavljanja vazdušnog saobraćaja zahitne medicinske potrebe. Vi danas

u Srbiji nemate organizovan hitnimedicinski transport helikopteri-

ma. Auto-moto savez je imao svojhelikopter još za vreme Tita, tamo

negde do 1983. godine, danas vi to

nemate. Mi hoćemo da se približi-

mo Evropskoj uniji. Znate šta znači

približavanje Evropskoj uniji - da

vi u "zlatnom satu”, dakle u satu od

trenutka povrede do dolaska u bol-

nicu, možete da u svakom trenutku

u svakom đelu Republike Srbije

obezbedite transport do nekog kli-

ničkog centra u kojem će se ukazati

ozbiljna medicinska pomoć. Mi to

nemamo. Trenutno nijedan klinič-

ki centar u Srbiji nema heliodrom.Nedavno je u Nišu otvoren nov nov-cijat "haj-tek” supermoderan kli-

nički centar, koji nema heliodrom.

Vazdušni saobraćaj nije samo tran-

sport, nije ni biznis ni turističko

putovanje, to je pitanje standarda

i nivoa kvaliteta života lokalne za-jednice. Da su pametni, političari bi

uz malo ulaganje mogli da dobiju

ogroman broj poena jer vi ne može-

te dobiti bolju reklamu od toga da

ste spasli jedan ljudski život. A neda nam se dešava suprotno.

Kažete da su investicije u

vazdušni saobraćaj male?Aerodrom je vrlo jeftin. Cena in-

frastrukture aerodroma u odnosu

na drumski i železnički saobraćaj

je neuporediva. Ako hoćete da spo-

jite dva grada udaljena hiljadu ki-

lometara, morate da napravite to-

liko kilometara puta ili pruge. Kodaerodroma morate da napravite

3.000 metara ovde i 3.000 metara

tamo. Sa druge strane, dokazano

je da investiranje u lokalne aero-

drome povećava bruto nacionalni

dohodak te sredine svake godine

za dva odsto, A mi imamo cen-tralizovanu Srbiju, gde su plate u

Beogradu izuzetno visoke, dok su

na jugu prosto nenormalno niske.

Vazdušni saobraćaj omogućava

ne samo brz i propulzivan razvoj

nego i fleksibilnost razvoja lokal-

nih zajednica. Ali ne preko noći.

Ne možete tamo da dovedete avi-

on koji košta 400 miliona dolara,

ali možete da dovedete avion koji

košta 350.000 dolara. Ne morate

čak ni da ga kupite nego možete

preko Public service obligation

da ga iznajmite. Kao i održavanje,

posadu, sve usluge; vi samo hoćete

saobraćaj, drugo vas ne zanima. To

je dobar avion, održavan po evrop-

skoj regulativi, uvek bezbedan. I

vi dobijete saobraćaj. Ne morate

ni da popravljate avion, da školu-

jete posadu, da brinete o njihovim

dozvolama, vama treba, tj. to treba

svima nama - saobraćaj, veza iz-među "a” i "b”, određene frekven-

cije, cele godine, ne samo u sezonigodišnjih odmora, ne samo čarter,govorimo i o zimi i o jeseni, znači

cele godine imate saobraćaj.

To zbilja lepo zvuči, all seopet nameće pitanje koliko jeostvarljivo?

Posle razvoja avio-taksija, koji su

se pokazali profitabilnim, postoji

određena grupa biznismena koja

bi vrlo rado ušla u partnerstvo sa

državom u avio-kompanijama.Ništa megalomanski, ali održivo i

profitabilno na duge staze. Samo

država treba da omogući razvoj

regionalnog saobraćaja. Kada sampomenuo Public service obligati-

on, Francuska trenutno ima 72 li-

nije koje održava na tom principu.Samo Strazbur ima aerodrom sa23 public service obligation linije.

Aerodrom Ponikve je odličan, imadobru pistu, koja treba da se sredi,

ali je na dobroj lokaciji, ima i ter-

minal. Ja sam prošle godine vodioneke razgovore sa Rajanerom, oni

su bili spremni da lete na Ponikve,

videli su da bi privukli saobraćaj iz

Tuzle i Mostara, međutim država

za to nije pokazala nimalo sluha.

Da li bi razvoj mogli da

podstaknu privatni aerodromi?

Zašto da ne, ja mislim da u Srbiji

ima ozbiljnih ljudi koji su spremni

U Srbiji postoji kritična masa

ne samo da se osnuje privatnaavio-kompanija nego iprivatni aerodromi

Srbija > Intervju:PetarMirosavljević

iiS mm

BI �H

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 4,461

Strana: 1



Doseg: 4,461 Indeks

Strana: 1


20

da osnuju privatne aerodrome,

pogotovo za biznis saobraćaj. Jer,

veliki problem sa aerodromomNikola Tesla je u tome što onsada uglavnom radi za Er Srbiju.To je kor biznis - avioni za sred-nje i duge linije. Njima poslovni isportski avioni ne trebaju, oni imzauzimaju vazdušni prostor, zau-zimaju im parking-poziciju, ome-taju saobraćaj. Biznis avijacija je

generalno potisnuta sa velikih ae-rodroma koji rade srednje i dugelinije. Možda treba da se pokreneinicijativa da se aerodrom Lisičijijarak, u neposrednoj blizini Beo-grada, koji je sada sportski aero-drom, ledina, potpuno pretvori

u biznis aerodrom. Takav primerimate u Parizu. Tamo postoje tri

velika aerodroma za srednji i dugisaobraćaj, ali pored njih još dvade-

setak aerodroma, od kojih je veći-

na privatnih ili javno-privatnih zaposlovnu avijaciju. U Srbiji postoji

kritična masa ne samo da se osnu-je privatna avio-kompanija nego iprivatni aerodromi, ali naša drža-

va je indolentna, a često zapravo irigidna. Ili ima neke svoje interese.

Kad smo već kod interesa, štamislite o koncesiji za beogradskiaerodrom?

Mora da postoji konkurencijakao uslov za postizanje visokogstandarda usluga i niskih cenatransporta. Ja bih voleo da konce-sionar sproveđe master plan koji

je kompanija Scot & Vilson napra-

vila još 2003. godine. Taj plan po-drazumeva izgradnju još jedne po-letno-sletne staze. Ako se to desi,

moglo bi da se kaže da je koncesijaopravdana i razumna. Jer se timekapacitet maltene udvostručava.Sa druge strane, to nikako ne zna-či da ne treba razvijati regionalnisaobraćaj, naprotiv. Ne shvatamzašto treba gušiti Niš i ostale ae-rodrome, oni su hranilica za Beo-

grad, oni će doneti saobraćaj Beo-

gradu, neće mu ga uzeti. Ne znamotkud stav da je "Konstantin Veli-

ki" uzeo saobraćaj "Nikoli Tesli",

to nije tačno. Nesporan je stalni

rast saobraćaja u Beogradu. Nemanikakvih nepravilnosti u razvojusaobraćaja, i po broju operacija i

po broju putnika, na Nikoli Tesli.Aerodrom Niš nije uzeo nikakavsaobraćaj aerodromu Beograd,

samo je doprineo da se Niš razvije.

Mislitedabitaj modelmogaoda

važi za celu Srbiju?

Imate aerodrome kao što je

Zrenjanin - fantastičan sportskiaerodrom na ogromnoj površini.On ima odlično gravitaciono pod-

ručje, ljude sa solidnom platežnommoći, koji po Republičkom zavodu

za statistiku vole da putuju. Tamoima mnogo stranih kompanija, do-

lazi mnogo poslovnih ljudi iz Evro-

pe. Zašto taj aerodrom ne bi bio

regionalni.Mi stalno mislimo da smo negde

daleko od Beča, Pariza itd. Ako bi

se uspostavio regionalni saobraćajKraljevo bi, recimo, moglo da budepredgrađe Beča. Uveče sednete uavion, odete u Beč, provedete se kočovek, vratite se nazad i to je to, viste bili u izlasku u Beču iako živite

u Kraljevu, Kraljevo je predgrađe

Beča. To je nešto što čini kvalitet ži-vota u Srbiji i približava nas evrop-skom standardu i kvalitetu života.

Za realizadju te, nazovimo je,

vizije, da li ]e problem novac ilinam možda fali nešto drugo?

Meni se čini da nam najviše

nedostaje ono što se zove openmajnd, otvorenost za nove ideje,

neđostatak preduzimijivosti. Koji

zapravo i nije toliko deo našeg ka-

raktera ili mentaliteta kao što se

često može čuti nego je zapravodeo sistema, načina na koji druš-tvo funkcioniše, tj. pravila koja udruštvu vladaju. Dajte priliku mla-dim ljudima koji su se školovalikako treba, koji vole avijaciju, kojisu spremni, koji vole ovu zemlju ižele da u njoj ostanu. Oni, nažalost,

ne svojom voljom odlaze iz ove ze-mlje. 1

PETAR

MIROSAVLJEVIĆ:

Ne znam otkudstavdaje

“Konstantin

Veliki" uzeosaobraćaj “Nikoli

Tesli”, to nijetačno

Vlast u Srbiji misli da je avionsamo onaj od 150-180 mesta ida sve ispod toga i nije praviavion

3,4*:. 3 3 3 3

i«; / b ο

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 4,461

Strana: 1



Doseg: 4,461 Indeks

Strana: 1


21

POTPISAN UGOVOR 0 PRENOSU OSNIVAČKIH PRAVA

Niški aerodrom državapreuzela i zvanično

PotpredsednicaVlade i ministarkagradevinarstva,saobraćaja iinfrastrukture

Zorana Mihajlović igradonačelnik NišaDarko Bulatović potpisalisu ugovor o prenosuosnivačkih prava ujavnom preduzeću zaaerodromske usluge“Aerodrom Niš”, kojimdržava preuzima

upravljanje niškimaerodromom.

- Aerodrom Niš je odstrateškog značaja zaSrbiju, kao alternativniaerodrom beogradskomi rezervni centar kontrole letenja iz

sistema SMAT-

SA, zahvaljujući

novom tornjukontrole ieta koji

ćemo izgraditi uNišu. Prenosomupravijanja naVladu Srbije,

biće omogućenonormalno funk-

cionisanje niškog

aerodroma i obezbeđe-

na sredstva za investicijekoje će omogućiti dalji

razvoj niškog aerodroma,kako bi i u budućnostibio jedan od vodećih uovom delu regiona kažeMihajlovićeva.

Ona je podsetila daje Vlada Srbije odluku oprenosu osnivačkih prava

sa JP “AerodromNiš” na RepubhkuSrbiju donela na-konvišegodišnjihmolbi grada Niša

i menadžmentaaerodroma dapomogne daljirad i razvoj niš-kog aerodroma,s obzirom na toda grad Niš, kao

vlasnik aerodroma, ne ras-polaže neophodnim flnan-

sijskim sredstvima.- Republika Srbija je u

prethodne četiri godinepomogla niški aerodromsa ukupno 9,8 milionaevra, od čega je 3,6 mili-ona evra pomoć u novcu iopremi koju je Aerodrom

“Konstantin Veliki” dobiood vazduhoplovnih predu

zeća i institucija u vlasniš-tvu države. Broj putnika naniškom aerodromu u peri-odu 2014-2017. povećan je

248 puta, sa 1.335 putnikau 2014. na 331.582 u 2017,a prevoz robe devet puta,sa 284 tone na 2.542 tone

saopšteno je iz kabinetapotpredsednice Vlade. B.Janačković

Iz Vlade Srbijenajavljuju

investicije zadalji razvojaerodroma

BRO) PUTNIKA ZA TRI

GODINE POVEĆAN 248 PUTA

| ' ||i UGOVOR POTPISALI DARKO| BULATOVIĆ I ZORANA| MIHAJLOVIĆZ '

< kShh

co

s JBMtf JUt >. AJb

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Blic 10.08.2018 petakDržava: Srbija

Doseg: 694,231

Strana: 8

Površina: 238 cm2 1 / 1

Blic 10.08.2018 petakDržava: Srbija

Doseg: 694,231 Indeks

Strana: 8

Površina: 238 cm2

22

U Beogradujuče potpisan ugovor o besplatnom ustupanju osnivačkih prava vazdušne luke „Konstantin Veliki“

Niški aerodrom predat Vladi, direktor podneo ostavku

Beograd - Ministarka građevi-narstva, saobraćaja i infra-slrukture Zorana Mihajlović igradonaćelnik Niša DarkoBulatović potpisali su jučeugovor o besplatnom prenosuosnivačkih prava niškog aero-droma „Konstantin Veliki“ sagrada na državu, čime je drža-va preuzela upravljanje aero-dromom.

- Aerodrom Niš je od stra-teškog značaja za Srbiju, kaoaltcrnativni aerodrom bco-

gradskom i rezcrvni ccntarkontrole lctenja iz sistcmaSMATSA, zahvaljujući novomtornj u kontrole leta koji ćemoizgrađiti u Nišu. Prenosomupravljanja na Vladu Srbije,biće omogućeno normalno

funkcionisanje niškog aero-droma i obezbedena sredstva

za investiđje koje će omogući-ti dalji razvoj ovog aerodro-ma, kako bi i u budućnosti bio

jcdan od vodećih u ovom deluregiona - rekla je Mihajlovićprilikom potpisivanja, a pre-nosi sajtMinistarstva.

Mihajlović je još kazala daje Vlada Srbije odluku o pre-nosu osnivačkih prava sa jav-

nog preduzeća „AerodromNiš„ na Republiku Srbiju do-nela „nakon višegodišnjihmolbi Grada Niša i menadž-

menta aerodroma da poinog-

ne dalji rad i razvoj niškog ae-rodroma, s obzirom na to daGrad Niš, kao vlasnik aero-droma, ne raspolaže neop-hodnim finansijskim sredsh'i-

ma“.

Mihajlović i Bulatović nisusaopštili delalje ovog ugovora,pa ni deo o obavezama Repu-blike nakon preuzimanjaosnivačkih prava prema Gra-

du i Aerodromu, šlo su zafite-vali u delu javnosti, niškojopoziciji i deiu medija. Prema

dostupnim informacijama, nepostoji nijedan dokument ukojem se precizno defmišuobaveze Repuhlikc prcma Ae-rodromu, posebno ne one upogledu invesliranja, kao ninjene obaveze prema Gradu,naročito ne one o potencijal-nom preuzimanju gradskogduga za ,,aerodromsko“ ze-mljište koic mu jc Ministar-

stvo odbranc ustupilo u vla-sništ\ r o2009.godinc.

U Zaključku Vlade, done-tom u martu ove godine, a ko-jim je ,,preporučeno“ besplat-no ustupanje niškog aerodro-ma državi, navedeno je da su

obavcze budućcg republičkog„acrodromskog opcratera' 1 -čije se ime ne navodi, u pogle-du preuzimanja dela ili celo-

kupnog operatorskog poslo-vanja „eventualne". U njemuse đodaje da je i preuz.imanje

obaveza Grada Niša kojc pro-ističu iz njegovog ugovora sa

Ministarstvom odbrane veza-

nog za zemljište samo „even-tualno‘\

Republičld zvaničnici su dosada davafi isključivo usmena

Đurđanović: Ne želim da

učestvujem u onome što slediUgovor i dalje nedostupan javnostiPo onome što se do sada zna,Republika se nije obavezala nina kakve investicije u aerodrom

Direktor: Vratiće aerodrom10 godina unazadOdmah nakon saopštenja Ministarstva o potpisivanju ugovora, direktor ni-škog aerodroma Vladica Đurđanović obavestio je medije da podnosi neopo-zivu ostavku na tu funkciju jer, kako je naveo, ,,ne želi da učestvuje u onomeštosiedi".Đurđanović u tekstu ostavke ocenjuje da će „veoma brzo u potpunosti bitipromenjen dosadašnji model poslovanja i vraćen deset godina unazad", iakoje potpuno u skladu sa najnovijim trendovima u vazduhoplovnoj industriji i,,dao je vanserijske rezultate".- Mišljenja sam da je potpuno iracionalno da preduzeće koje je posle 30 godi-na postojanja jedva stalo na noge napušta dokazanouspešni model iprelazina državne subvencije - navodi u ostavci Đurđanović, čiju je smenu, inače,Gradsko veće Niša predložilo pre dva meseca, ali SkupŠtina grada o njoj jošnijeraspravljala.

potpisivanju ugovora o predaji aerodroma .

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Danas 10.08.2018 petakDržava: Srbija

Doseg: 25,135

Strana: 14




Strana: 14

Površina: 496 cm2

23

Ponavljanje prethodno osporavanih podataka

U jučerašnjem saopštenju, ministarka Mihajlović ponavlja se da je Republika Srbija u prethodne četiri godine, kako senavodi, pomogla niški aerodrom sa ukupno 9,8 miliona evra, od čega je 3,6 miliona evra pomoć u novcu i opremi koju jeAerodrom „Konstantin Veliki" dobio od vazduhoplovnih preduzeća i institucija u vlasništvu države.Godišnji finansijski izveštaji niškog aerodroma, koje su analizirali stručnjaci Inicijative ,,Ne damo niški aerodrom", kao isagovornici Danasa koji raspolažu podacima o ulaganju u „Konstantina Velikog", tvrde da država 2014, 2015, 2016. i2017, kao i prvom kvartalu ove godine, nije subvencionisala aerodrom „Konstantin Veliki" ni sa jednim dinarom, a po-sebno ne sa 3,6 miliona evra u novcu i opremi.Od 2014. do danas u aerodromskim dokumentima ne postoji državno ulaganje u novcu, većsamo u opremi, i to od stra-ne beogradskog aerodroma, u ukupnom iznosu od oko šest miliona dinara. Prema njihovim rečima, nedopustivo je daMinistarstvo saobraćaja u „ulaganja države" u niški aerodrom ubraja investicije SMATSA, koja je nezavisna i finansira seod avio-kompanija koje joj plaćaju troškove preleta, kao i troškove granične policije i carine koje postoje na graničnomprelazu na aerodromu.

obećanja o ulaganjima i dru-gim obavezama Republikeprema Aerodromu i Gradu.Gradonačelnik Bulatović ni nasednici Skupštine grada, odr-žanoj 22. juna, na kojoj je do-neta odluka o besplatnomprenosu osnivačkih prava ae-rodroma na Republiku, nijekonkretno odgovorio na pita-nja opozicionih odbornika dali postoje bilo kakve pisane ga-rancije će Republika prihvati-ti dosadašnje obaveze Aero-droma i Grada.

Na preporuku Vlade Srbije,Gradsko veće Niša je 30. mar-ta usvojilo odluku da se državibesplatno ustupe osnivačkaprava, kompletna imovina,sertifikati i licence niškog ae-rodroma, koji u poslednje trigodine beleži značajnu po-slovnu ekspanziju i povećanjebroja putnika. Odmah posleusvajanja takve odluke zapo-čeli su građanski protesti u or-ganizaciji neformalne Inicija-tive ,,Ne damo nišlci aero-drom“, na kojima je izražena

sumnja da država želi da pre-uzme upravljačku kontrolunad niškim aerodrom kako binarednih godina ograničilabroj njegovih putnika u koristkoncesionara beogradskogaerodroma, francuske kom-panije Vansi erport. Predsed-nik Srbije Aleksandar Vučić,ministarka Mihajlović i njenpomoćnik Zoran Ilić direktnoili indirektno potvrdili su dakoncesioni ugovor predviđatu vrstu ograničenja.

Z. Miladinović

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 25,135

Strana: 14




Strana: 14

Površina: 496 cm2

24

• Država preuzela "Konstantina"Ministarka Zorana Mihajlović i gradonačelnik Niša

Darko Bulatović potpisali su ugovor o prenosu osni-vačkih prava u javnom preduzeću Aerodrom Niš, kojimdržava preuzima upravljanje niškim aerodromom. Dr-žava je u prethodne ćetiri godine pomogla niški aero-drom sa ukupno 9,8 miliona evra, od ćega je 3,6 milio-na evra pomoć u novcu iopremi koju je aerodrom'Konstantin Veliki" dobio od vazduhoplovnih preduzećai institucija u vlasništvu države, navodi — ■se u saopštenju.

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Vesti - Frankfurt 10.08.2018 petakDržava: Srbija

Doseg:

Strana: 4


Vesti - Frankfurt 10.08.2018 petakDržava: Srbija

Doseg: Indeks

Strana: 4

Površina: 21 cm2

25

Knežević v. d. direktora Aerodroma NišDušan Knežević, diplo-

mirani inženjer vazdušnogsaobraćaja novi je v. d. di-rektora Javnog pređuzeća„Aerođrom Niš“.

Njega je juče imenovalo

veće grada Niša, a potrebnoje da odluku Gradskog većapodrže odbomici Skupštinegrada.

Podsetimo, ministarkagrađevinarstva, saobraćajai infrastrukture Zorana Mi-

hajlović i gradonačelnik NišaDarko Bulatović potpisali suugovor o prenosu osnivač-kih prava u javnom predu-zeću za aerodromske usluge“Aerodrom Niš”, kojim dr-žava preuzima upravljanje

niškim aerodromom.

Zorana Mihajlović jeistakla da je “Aerodrom

Niš” od strateškog značaja

za Srbiju.

Ministarka je pođsetilada je Vlada Srbije odluku oprenosu osnivačkih pravasa JP “Aerodrom Niš” naRepubliku Srbiju đonela

nakon višegodišnjih molbi

Grada Niša i menadžmen-

ta aerodroma da pomognedalji rad i razvoj niškog ae-rodroma, s obzirom na toda Grad Niš, kao vlasnikaerodroma, ne raspolaženeophodnim finansijskimsredstvima. Kako se navodiu saopštenju potpredsedniceVlade, Srbija je u prethodnečetiri godine pomogla niškiaerodrom sa ukupno 9,8miliona evra, od čega je3,6 miliona evra pomoć unovcu i opremi koju je Ae-rodrom “Konstantin Veliki”

dobio od vazduhoplovnih

preduzeća i institucija uvlasništvu države.

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Blic 11.08.2018 subotaDržava: Srbija

Doseg: 694,231

Strana: 14


Blic 11.08.2018 subotaDržava: Srbija


Strana: 14

Površina: 103 cm2

26

Nakon ostavke Vladice Đurđanovića, ko|i se ne slažesa državnim preuzimanjem "Konstantina Velikog"

Gradsko veće hitnopredložilo novog v. d.direktora niškog aerodromaNiš - Gradsko veće Niša je

nasednici održanoj juče uju-

tru predložilo za v. d. direk-

Lora Aerodroma "Konstan-

tin Veliki” diplomiranog in-

ženjera za vazdušni saobra-

ćaj Dušana Kneževića, kojiveć radi na tom aerodromu.Knežević će se naći na funk-

ciji kada o tome odluči Skup-ština grada, čije je zasedanje

počelojuče.

Dosadašnji direktor ae-rodroma Vlađica Đurđano-

vić podneo je prekjuče

ostavku jer, kako je naveo,"ne želi da učestvuje u

onome što sledi” u poslova-nju te vazdušne luke nakon

njenog bespiatnog preuzi-

manja od strane Republike.Đurđanovićeva ostavka do-

stavljena je medijima odmah

nakon što je Ministarstvo

građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture saopštilo da

su resorna ministarka Zo-

rana Mihajlović i gradona-

čelnik Niša Đarko Bulatović

u Beogradu potpisali ugovor

o besplatnom prenosu osni-

vaekih prava aerodroma

"Konstantin Veliki” sa grada

na državu, čime je država

preuzela upravljanje aero-

dromont.- Grad je preuzeo obavezu

da predloži v. d. direktora

Aerodroma isključivo zbog

proceduralnih razloga,

pošto je Grad Niš vlasnik Ae-rodroma sve do upisa novog

vlasnika u APR i promena u

APR-u. Kneževie u potpuno-

sti ispunjava uslove, dolazi

iz samog preduzeća i u pot-

punosti će moći da odgovori

izazovima koji da očekuju -

rekao je Bulatović na sednici

Gradskog veća, a prenosi veb

sajt grada Niša.

Đurđanović je, inače, utekstu ostavke ocenio da će

"veoma brzo u potpunosti

biti promenjen dosadašnjimodel poslovanja aero-droma i vraćen đeset godina

unazad”, iako je potpuno u

skladu sa najnovijim tren-dovima u vazduhoplovnoj

induslriji, a i "dao je vanse-

rijske rezultate’.

- Mišljenja sam da je pot-puno irađonalno da predu-

zeće koje je posle 30 godina

postojanja jedva stalo na

noge napušta dokazano

uspešni model i prelazi na

državne subvenđje - navodi

u ostavci Đurđanović, čije jcrazrešenje Gradsko većepređložilo pre dva meseca,ali se ono nije našlo na sed-nici Skupštine grada.

Mihajlović i Bulatović ni

prilikom potpisivanja ugo-

vora nisu saopštili dclaljc, pani to da li Republika sa preu-

zimanjem osnivačkihprava

preuzimai dospele i ugovo-

rene obaveze Aerodroma i

Grada vezane za tu vazdu-šnu luku. U zaključku Vlade,donetom u martu ove go-

dine, a kojim je "preporu-čeno” besplatno ustupanje

niškog aerodroma državi,

navedeno je da su obaveze

hudućeg republičkog "aero-

dromskog operatera”, u po-

gledu preuzimanja dcla ilicelokupnog operatorskog

poslovanja samo ’even-tualne’. Ime budućeg opera-

tera se ne navodi.

U zaključku Vlade se jošnavodi da je preuzimanje

obaveza Grada Niša koje

proističu iz njegovog ugo-

vora sa Ministarstvom od-

brane vezanog za "aero-

dromsko” zemljište takođe

samo "eventualno". Ugovo-

rom je, inaee, predviđena

obaveza Grada da Ministar-

stvu odbrane do 2020. go-dine isplati oko 60 miliona

evra za viasništvo nad zem-

Jjištem ukupne površine 157

hektara koju jc Grad do sada"izvršio sa manje od jedan

odsto".

Republički zvaničniđ do

sada sti davali isključivo

usmena obećanja o budućim

ulaganjima i drugim obave-

zama države prema Aero-

dromu i Gradu. Ministarka

Mihajlović je, tako, kazala daće Vlađa u Niški aerodrom

"uložiti deset miliona evra”

apre svega u novi toranj, in-

frastrukturu i bezbednost.

Ona rekla da će Aerodromu

"ostati zaposleni, broj Jinija i

cene aerodromskih usluga”.

Prema njenim rečima, ova-

kva ulaganja će između osta-iog "doprineti povećanjubroja putnika i uvođenju

novih linija". Z. M.

Od zemaijskog stjuarda dov. d. direktora za šest godinaNovopredloženi direlctor Dušan Knežević (33) je prvo zaposle-iye na niškom aerodromu imao 2012. kada je, kako piše u nje-govoj biografiji, radio kao zemaljski stjuard. Potom je radio u"Niš ekspresu”, a na aerodrom se vratio 2015. gođine, gde je naj-pre radio kao rukovodilac operativnih poslova, a zatim ikaošef službe zemaljskog letenja. Završioje Saobraćajni fakultetu Beogradu - vazdušni smer. Poseduje letačku dozvolu (PPL) iviše iicenci neophodnih za rad na aerodromu. Prema poda-cima iz biografije, srednju školu završio je na Ilavajima.

CONSTANTme THEHE mm

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Danas 11.08.2018 subotaDržava: Srbija

Doseg: 25,135

Strana: 9


Danas 11.08.2018 subotaDržava: Srbija


Strana: 9

Površina: 365 cm2

27

Ništa nije tako nevemokao ljubav naroda

Zašto bi Čerčil više cenio kulturu u Srbiji // Kakoje niški aerodrom završio u Beogradu // Kako protiv"bele kuge” // Zaštoje prostitucija profesija, a bavljenje politikom (njena) kopija

Četvrtak, 9. avgust

Uzkafu udrevnojTvrđavi listam prospekte

i programe Nišvila i prosto ne znam gde sveda stignem i šta da vidim tokom deset festi-valskih dana, uz jedan od slogana koji glasi

Do granica izdržljivosti. Listam dnevnu

štampu i uočavam da se direktori dva naj-poznatija niška festivala, Nišvila i Festivala

glumačkih ostvarenja (Ivan Blagojević i SrđanSavić) žale da im resorni čuvari državnih kasaopet i ove godine udeliše crkavicu. Pada mi napamet ona istinita priča o Čerčilu i generalu.

Pritisli Nemci, prete da će sravniti London iEnglesku. Generai od Čerčila traži veći budžet

za vojsku. Ovaj ga pita odakle da se uzme ikome da se zakine, da bi se dalo vojsci? Ge-neral pomalo nesmotreno kaže

-

pa uzmimo

nesto od ministarstva kulture, na primer?Toje razbesnelo Čerčila i odbrusio je generalu:

"Taman posla, generale, jer ako uništimo na-cionainu kulturu, za šta ćemo onda ratovati"?

Petak, 10. avgustU Beograduje gradonačelnikNiša Darko Bu-

latović sa ministarkom Zoranom Mihajlović pot-pisao sporazum po kome država zvanično preu-

zima Aerodrom Konstantin Veliki. I odmah mi

se nameće pitanje zašto ova ceremonija pot-

pisivanja nije obavljena u Nišu, a ne u Beo-gradu? Istovremeno kapiram da mi je pitanje

baš glupo, jerjasno je da je gradonačelniku i mi-nistarki biio mnogo komotnije da šarnu svoje

potpise u metropoli i tako izbegnu pištaljke iproteste koje organizuje građanska inicijativaNe damo niški aerodrom.

Setih se rečenice bivšeg profesora niškogEkonomskog fakulteta dr Marka Sekuiovića,

koji mi je u jednom intervjuu dao sjajan nasiov:Dogurali smo do dna, ali mi nećemo stati napoia puta!

Subota, 11. avgust

Obožavam kolumne Dragoslava Petkovića,koji se na portalu Južne vesti legitimiše kao PetkoNišavac, košarkaški trener u penziji. Piše inače sta-

rim niškim jezikom. "Ubavo se znaje, đeca se ne

pravu s's SMS-poruke. Bataljujte tija teiefoni! Obr-

nite se oko seb’. Pogledaj bre, ovuj lepotinju i uba-

vinju što se razmilela po sokak. Nasmej gu se, na-

žmikni gu, dobaci gu niki ubav reč i znaj, ona seje ovakoj potkusiia i ujdurisala za teb', ti da guvidiš. Ne daj da te piašu s's niki, bajgim jevropej-ski zakoni, za seksualno uznemiravanje. Tija za-koni su pisuvali onija što iskaju da napravu ge-netski modifikovanog čoveka što nit jede, nit sere,s’lte raboti... I za toj, braćo iz Vlas) molim vi se k'ko

na Gospoda, bataljujte toj lelekanje i kukanje,

Učovni ste čoveci, znajete k'ko se toj raboti i za toj

jutre od sabajie, oružje u šake pa juriš na tuj Čumu

vikanu Bela kuga. i toj svi, k'ko jedan. Jedino seovija iz PUPS oslobađaju od ovakvu dužnos', aako baš zapnu, davajte gi da držu sveću".

NedeKja, 12. avgustNa Nišvilu, u VIP loži, dok nam dron kame-

rom ulazi u facu, kolega Radoman Kanjevac mišapuće na uvo: "Vidi, vidi Đodere kako smo lepi

kao siika našeg druga predsednika" (deo stiha iz

pesme koju je svojevremeno napisao za grupuGalija). Sa giavne pozornice baš dobro praši ki-neski kvintet koji predvodi poznati kineski i svet-ski trubač Li Ksiočuan. Radoman mi opet do-

šaptava: "Brate, slušaš li ti ovog Lia? Ma nemadžeza bez Kineza"! Uzvraćam mu sa: "Ali ni do-

brog svadbarskog kupusa bez Guče i Rusa"! Ne

znam zašto smo obojica na trenutak pogledaii

američkog ambasadora Kajla Skota!? Ambasa-

dor se inače baš dobro provodio iz večeri u veče.A oduševio je novinare kad je u podne na re-dovnoj pres-konferenciji, na provokaciju ivanaBlagojevića, a sećajući se orkestra u kojem je svi-

rao u srednjoškolskim danima, uzeo trubu i za-svirao. Mnogi su prokomentarisaii da bi amba-

sador posle diplomatske karijere mogao da tez-gari kaodobardžezer.Mediji nisujavilidaje Sko-tov ruski kolega u Guči uzeo trubu u ruke.

Ponedeljak, 13. avgustUrednik Stoške mi uz ovaj dnevnik traži i neku

moju fotku. Tragam po kompjuteru ikapiram da

sam samo na retkimfotografijama bezcigarete.

Uz blage orgulje u plućima i četvrtu iii čak i petu

cigaretu uzprvu jutarnju kafu, švajsujem II, švaj-sujem. Opet sam zaboravio da sam se spremao

da baš od ovog ponedeljka bacim cigarete i upa-Ijač i odlučno raskrstim sa tim porokom. Ali neka,

nisam se setio, tu je naredni ponedeijak. Puše-nje iii zdravlje, moram da odlučim što pre. Sam

sebi ponekad zamirišem na pikslu. Pih!

Utorak, 14. avgust

Razmišijam kako da obeležim 40 godina pro-fesionalnog rada u novinarstvu. Pada mi napamet idajeovodobra prilika da prostitutkamapošaljem jasnu poruku da se iskreno kajem i iz-

vinjavam što sam njihov zanat često poređivaosa političarima. Kod njih se zna satnica, vrstausluge, cena uz isplatu na ruke. Kod političara sve

to ne postoji. A i sredstva za proizvodnju su imod starta u privatnim rukama pa ne moraju ni dastrahuju od raznih privatizađja i tranzicija. Na

ovu priču lepi mi se i vic o dvema prostitutkama

koje čekaju mušterije u parku preko puta želez-ničke stanice. Mlađa, puna elana, kaže da bi

možda bilo mudro učlaniti se u vladajućustranku, a onda potražiti mušterije sa dubljim

džepom - funkcionere, poslanike, tajkune, biz-nismene i druge VlP-ovce. Starija joj na takav

predlog samo reče: "Nemoj, sestro mila, to sastrankama, aman. Mene je pomalo sramota izbog ovog posla kojim se ti ija bavimo"!

Sreda, 15. avgust

Opet se pominju neki novi vanredni izbori.

Ovi koji su na vlasti ne pomišljaju da izbore

mogu i izgubiti. A ovi iz opozicije veruju da ćeih, posie nekoliko poraza, dobiti.To što su pret-hodne glat gubiii, nikako da ih podstakne na

ostavke. Naprotiv, porazi i nepreskočeni cen-zusi kao da ih jačaju u uverenju da je ništa na-

rodu bez njih! Svakog jutra su pred ogledaiom

u kupatilu, a tokom dana ipred medijskim mi-krofonima, sami sebi sve lepši i lepši"!Tamanposla da razmišljaju o ostavkama zbog nepre-skočenih izbornih cenzusa. Pametni carevi i kra-Ijevi angažovali su dvorske lude koje su smele

da im kažu šta im valja, ali i ne valja, činiti. Po-litičarima ovdašnjim očigledno ne pada napamet stara rimska izreka da ništa nije tako ne-verno kao ijubav naroda.

Četvrtak, 16. avgustJežim se često kad uđem u pres-centre u ko-

jima se dele akreditacije za ovo ili ono. Retko da

sretnem prave novinare. Taman završih sa Ni-švilom, dođe vreme za Festival glumačkih ostva-renja. Akredituju se neke face, često i neka ba-lavurdija iz raznih portala Zauzmu sve kompju-tere u pres-centru, piju vodu, kafu i sokove, na-ročito ako su besplatni, a onda nastane totalniblam kad ih čujem kakva pitanja postavijaju napres-konferencijama. Portali navale sa akredita-cijama, ? njihovi izveštači okače press karticeoko vrata, šetaju sa njima pogradu po ceodan

i sve pod sloganom - novinarčina, to sam ja! Naj-važnije im je da se selfiraju sa poznatim facama

ida tefotketure na svoj Fejsbuk. Ništa bolji nisu

ni razni klinci koji navodno rade PR posiove. Ilioni kojeviđam u raznim VIP ložama. Boljejeda

ne kažem šta mislim o njima.Autor je akreditovani dopisnik

australijskog državnog SBS radija iz Niša

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Danas - Nedelja 18.08.2018 subotaDržava: Srbija

Doseg: 31,855

Strana: 4


Danas - Nedelja 18.08.2018 subotaDržava: Srbija


Strana: 4

Površina: 702 cm2

28

Republika još nije objavila svoje obaveze nakon štoje besplatno

Od 200 novih avio-linija usa niškog aerodroma

Niš - Ni pet meseci nakon odlu-ka Vlade Srbije i Građskog ve-ća Niša koje omogućavaju bes-platno ustupanje aerodroma

„Konstantin Veliki“ Republici,

ne postoji bilo kakav doku-ment u kojem je navedena ijed-na obaveza države prema tomaerodromu i Gradu Nišu, niti

su za razvoj te vazdušne lukeopredeljena sredstva iz repu-blićkog budžeta - upozorila jejuče Inicijativa ,,Ne damo niškiaerodrom".

- Do sada je potpisan samojedan ugovor - o prenosu osni-vačkih prava Niškog aerodro-

ma sa Grada na Republiku, ukojem nisu navedene bilo ka-kve obaveze Republike, a na-kon toga je imenovan v. d. di-rektora aerodroma. Pitanje jeda li će uopšte biti drugih ugo-vora, kojima će se regulisatiprenos imovine, sertifikata iliugovornih obaveza Aerodro-

ma, što bi po odluci Vlade ta-kođe trebalo regulisati. Potpi-sanim ugovorom je ostvarenglavni cilj preuzimanja, a to jeostvarivanje kontrole nad po-slovanjem ovog aerodroma,koji ima ogroman razvojni po-

tencijal, a koji je problem kon-cesionaru beogradskog aero-droma, francuskoj kompanijiV ansi erport - rekao je MladenJovanović, član Inicijative ipredsednik Upravnog odboraNacionalne koalicije za decen-tralizaciju.

Na konferenciji za novina-re on je kazao da Republika,

nakon preuzimanja niškogaerodroma, Gradu nije otpi-sala dug za „aerodromsko"zemljište od 157 hektara ko-je mu je 2009. godine ugovo-rom ustupilo Ministarstvoobrane.

- To je dezinformacija koja

se plasira - upozorio je.Prema prethodnim izjava-

ma republičkih i gradskihfunkcionera, Niš ima obavezuda do 2020. godine Ministar-stvu odbrane po ovom osnovuisplati oko 60 miliona evra, što

je ocenjeno kao ozbiljan pro-

blem zbog siromašnog grad-

skog budžeta.

- U posleduje tri godine naniškom aerodromu otvoreno je131inija, odnosnopočetirilini-jegodišnje. Odjanuara, među-tim, nije otvorena niti jedna, ia-ko su zvaničnici najavljivali daće ove godine iz Niša krenuti trinove linije. Pri tom, od početka

ove godine u regionu je otvore-no oko 200 linija, od kojih, eto,nijedna ne kreće sa niškog ae-rodroma - kazao je Jovanović.

Predstavnici Inicijative susaopštili i da se ona nedavnoobratila Višem javnom tužila-

štvu, zahtevajući od njega dapreispita da li ima osnova zapokretanje krivične istrage

protiv odgovornih u vezi sabesplatnim ustupanjem Ni-škog aerodroma državi. Onisu kazali da je to „test za pra-vosude" i da očekuju da će gaono položiti.

Kako su naveli, Inicijativa jepokrenula postupak i pred

Upravnim sudom, od kojeg jezatražila poništaj tri ođlukeSkupštine grada Niša, kojima

su na Republiku besplatno pre-nete imovina, osnivačka pravai udeo aerodroma „KonstantinVeliki' ‘. Obratilase i Gradskom

• Inicijativa "Ne damo niškiaerodrom" zatražila da tužilaštvo,Upravni sud i pravobranilaštvoocene zakonitost besplatnogprenosa osnivačkih prava

Razvojni potencijal "KonstantinaVelikog" najveći je problemfrancuskom Vansi erportu, koji jekoncesionar beogradskogaerodroma

.

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Danas 22.08.2018 sredaDržava: Srbija

Doseg: 25,135

Strana: 10




Strana: 10

Površina: 486 cm2

29

preuzela vazdušnu luku „Konstantin Veliki “

regionu, nijedna

javnom pravobranilaštvu, zah-tevajući informaciju da li je da-lo saglasnost na besplatnoustupanje niškog aerodromaRepublici. Za takvu saglasnost,koja je inače obavezna, nemaosnova, pošto je javno pravo-branilaštvo dužno da štiti javniinteres i imovinu grada, rekli suu Inicijativi.

Na preporuku Vlade Srbije,Gradsko veće Niša je 30. martapredložilo da se državibesplat-

no ustupe osnivačka prava,kompletna imovina, udeli i ser-tifikati niškog aerodroma, kojiu poslednje tri godine beležiznačajnu poslovnu ekspanzijui povećanje broja putnika.Skupština grada je donela ta-kvuodluku 22.juna.

Odmah posle usvajanja od-luke Gradskog veća započeli sugrađanski protesti u organiza-ciji Inicijative ,,Ne damo niškiaerodrom", na kojima je izra-

žena sumnja da država želi dapreuzme upravljačku kontrolunad niškim aerodrom kako binarednih godina ograničilabroj njegovih putnika u koristVansi erport, koji je uzeo kon-cesiju na beogradski aerodrom.

Nakon više suprotstavljenihizjava, predsednik Srbije Alek-sandar Vučić, ministarka Mi-hajlović i njen pomoćnikZoranIlić direktno ili indirektno ,,pri-znali“ su da je u koncesionom

ugovoru predviđeno da niški idrugi aerodromi u Srbiji, u ra-dijusu od 230 kilometara odbeogradskog, ne smeju imativiše od po milion putnika godi-šnje sve dokbeogradski aero-drom ne dostigne 12 milionaputnika. Inicijativa je zbog ova-kvog ograničenja pokrenulapostupak pred Direkcijom zazaštitu konkurencije KomisijeEvropske unije u Briselu.

Z. Miladinović

• Ugovorom o prenosu osnivačkihprava sa Grada na Republikuostvaren jedino cilj da Vlada imapotpunu kontrolu nad poslovanjemaerodroma

Mitska obećanja- Gradski zvaničnici su više puta kazali da „imaju čvrsta uveravanja" da će Re-publika ulagati u niški aerodrom i njegov razvoj.To su mitska obećanja.Ta-kvih garancija nema ni u jednom dokumentu, ugovoru i „crno na belo". A dr-žava ne funkcioniše kroz obećanja - rekao je juče Rastislav Dinić, član Inicija-tive ,,Ne damo niški aerodrom”.

;oFinis

Hfi v v. ir - ' nf r *i>? IfVfTsBfcP- f Inicijativa ,,Ne damo niškiJ , ,, aerodrom"-Mladen

-»■ Jovanović i Rastislav Dinić

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 25,135

Strana: 10




Strana: 10

Površina: 486 cm2

30

VKf: .,< . �Hi

wiyiV

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!

Vreme 23.08.2018 četvrtakDržava: Srbija

Doseg: 53,886

Strana: 1




Strana: 1


31

Intervju: Vladica Đurđanović, bivši direktor Aerodroma Konstantin Veliki

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 53,886

Strana: 1




Strana: 1


32

ZASTO SUNAM OTELIAERODROM

“Ovo što se dešavalo u poslednjih šest meseci posledica je trogodišnjeg sukoba

gde ste na jednoj strani imali mali, već prežaljeni Aerodrom Niš sa lokalnim

institucijama i lokalnom politikom, a na drugoj svu silu državne administracije

i politike ogledanu u Ministarstvu saobraćaja i ministarki Mihajlović, da bi

kasnije bila uvučena i Vlada, pa i stranka. Zašto je sve urađeno na ovaj način,

pitanje je za Ministarstvo. Zašto baš posle potpisivanja ugovora sa Vansijem?

Zašto se uopšte otvarala ova tema kada je jasno bilo da će problem s Kosovom i

Metohijom kulminirati? Naravno, nikakve direktne veze nema između Aerodroma

Niš i problema sa Kosovom i Metohijom. Reč je o tajmingu, u takvoj situaciji se

sporedne krizne situacije kao što je Aerodrom rešavaju po hitnom postupku’”

Devetog avgusta ove godinedirektor niškog Aerodroma“Konstantin Veliki” Vladica

Đurđanović dao je ostavkunatu poziciju. Ovime je završenajedna

priča u životu niškog aerodroma - pričanesvakidašnje uspešna, ne samo za pro-

stor Srbije: Đurđanović je sa saradnicimaovaj aerodrom, koji je bio klinički mrtav- za celu 2014. godinu imao je oko 1300putnika - za tri godine doveo na iznad330.000 putnika, privukavši pritom kom-panije poput Vizera, Rajanera, Turkiš kar-

go, Svis i Germanije. Recept je bio prilič-no jednostavan: ukinuti su svi n on-core

poslovi aerodroma, takse su smanjene natri evra po putniku i za relativno kratkovreme aerodrom je od klasične “propale

priče” umirućeg preduzeća došao do re-zultata koji su bili za nevericu.

A u međuvremenu su počela podme-tanja noge od strane matičnog Ministar-

stva građevine, saobraćaja i infrastruk-ture (MGSI), da bi sve kulminiralo nakon

što je država Srbija potpisala koncesio-

ni ugovor za beogradski Aerodrom “Ni-kola Tesla” sa francuskom kompanijom

Vansi: Zatraženo je od Grada Niša da vla-

sništvo nad niškim aerodromom preba-

ci na državu, a iz MGSI javnost je sazna-la da je država "ispregovarala" koncesio-

ni ugovor na takav način da ograničava

sve aerodrome u radijusu od 230 kilome-

tara od Beograda na milion putnika go-

dišnje, sve dok Aerodrom “Nikola Tesla”

ne dostigne 12 miliona: milion - brojkakoju bi dotadašnjim tempom rasta niš-

ki aerodrom izvesno dostigao brže nego

što je bilo predviđano.

Gradske vlasti u Nišu mesecima nakonovog naloga države nisu zakazivale grad-

sku skupštinu u kojoj bi bilo glasano o

ovom predlogu, a dve nedelje pre nego

što je niška Skupština odlučila da poklo-ni državi Aerodrom “Konstantin Veliki”

(22. juna), Gradsko veće Niša predložilo

je Gradskoj skupštini da smeni direkto-

ra Đurđanovića.

Ova smena nikada nije stigla na dnev-

ni red Skupštine Niša, iako je mogla od-mah, na istu onu sednicu na kojoj su od-

bornici poklonili aerodrom. Đurđanovićje ostavku podneo 9. avgusta. U intervjuu

koji je rađen mejlom, prvo pitanje za sadaveć bivšeg direktora Aerodroma “Kon-

stantin Veliki” bilo je: zašto je smenjen,odnosno zašto je podneo ostavku ne če-

kajući odluku Skupštine grada?

VLADICA ĐURĐANOVIĆ: Iracional-

na je odluka da se menja najuspešniji po-slovni model u vazduhoplovnoj industri-

ji u našem regionu, model koji je u nekim

segmentima i ispred svetskih trendova,

i da se organizacijom poslovanja vraća10 ili 15 godina unazad. Nije toliko bitan

postupak preuzimanja aerodroma, koli-

ko namera i razlog.

Od nas je traženo da promenimo po-slovni model, prvo od Regionalne razvoj-

ne agencije Jug, tačnije Bojana Avramo-

vića koji je i spakovao celu priču, zatim i

od mene. Vazduhoplovna industrija i ceoOvaj

dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 53,886

Strana: 1




Strana: 1


33

taj biznis su se u poslednjih 15 godina dra-

stično promenili, ali u našem ministar-stvu sede ljudi koji žive u veselim ‘80-im i

rado se sećaju JAT-a. Kada know-how do-

lazi od stranaca, u ovom slučaju od Fran-

cuza, onda je to više nego prihvatljivo, ali

kada se to desi u Srbiji i još u Nišu -e, to

se onda ne prašta. Kako inače objasni-

ti da se, na primer, parkinzi na beograd-

skom aerodromu predaju aerodromu naupravljanje, jer je to taj savremeni model

upravljanja aerodromom koji Vansi uvo-di, a u Nišu se ti isti parkinzi uzimaju ae-

rodromu i vraćaju gradu - eto to su prvenajavljene epohalne mere koje novi vla-

snik preduzima.

Da bi stvar bila jasnija, apsolutno je ne-bitno koja politička opcija je na vlasti u

Beogradu, u sektoru vazduhoplovstva se

vrte jedni te isti ljudi koji su 30 godina ra-

zvijali vazdušni saobraćaj na dva među-

narodna aerodroma u Srbiji. Rezultat u

Beogradu znamo, a maksimalni rezultat

koji su postigli u Nišu je 35.500 putnika

2006. godine. Aerodrom u Nišu je sve vre-

me bio u vlasništvu lokalne samoupra-

ve, ali su realno ‘‘stručnjaci" iz državnih

vazduhoplovnih struktura vodili sve, baš

kao što će se nadalje i dešavati.

Ovo što se dešavalo oko Aerodroma

"Konstantin Veliki" u Nišu u poslednjih

šest meseci je posledica trogodišnjeg su-

koba gde ste na jednoj strani imali mali,

već prežaljeni Aerodrom Niš sa lokalnim

institucijama i lokalnom politikom, a na

drugoj svu silu državne administracije i

politike ogledanu u Ministarstvu saobra-

ćaja i ministarki Mihajlović, da bi kasnije

bila uvučena i Vlada, pa i stranka. Zašto

je sve urađeno na ovaj način, pitanje je za

Ministarstvo. Zašto baš posle potpisiva-

nja ugovora sa Vansijem? Zašto se uopšte

otvarala ova tema kada je jasno bilo da

će problem s Kosmetom kulminirati? Na-

ravno, nikakve direktne veze nema izme-

đu Aerodroma Niš i problema sa Kosme-

tom. Reč je o tajmingu, u takvoj situaciji

se sporedne krizne situacije kao što je Ae-

rodrom rešavaju po “hitnom postupku".

Ministarstvo je imalo prostor da pokre-

ne radikalne mere i igra na politiku svr-

šenog čina, jer je taj problem za državu

potpuno nebitan u odnosu na problem

sa kojim treba da se suoči. Sve su to pita-

nja na koja ni ja nemam odgovore, osim

da je ovaj tajming iskorišćen za ono štoMinistarstvo nije uspevalo da uradi ne-

koliko godina unazad.

“VREME": Na šta tačno mislite?Sveje počelo 2014. kada je Aerodrom

Niš ostao bez redovnog vazdušnog sao-

braćaja posle katastrofalnih projekata

subvencionisanja, tačnije plaćanja avio-

kompanijama da lete iz Niša. Javno pre-

duzeće je nagomilalo milion evra dugova,

četiri plate nisu isplaćene zaposlenima, a

mesečni gubici su dostizali 100.000 evra.

JP Aerodrom Niš se bavio gradskim

prevozom - bukvalno je posedovao au-

tobuse - trgovinom, ugostiteljstvom, špe-

dicijom i u svim sektorima je proizvodio

gubitke. Tada država nije imala rešenje za

problem u Nišu, Er Srbija nije bila zain-

teresovana da i pored subvencija državeuspostavi saobraćaj i sa drugog međuna-

rodnog aerodroma, niko se nije ni zabri-

nuo zbog toga, jer tako i treba da bude.

Taj odnos Ministarstva saobraćaja išao je

dotle da se Aerodrom Niš ne pominje ni u

jednom bilateralnom sporazumu između

države Srbije i trećih zemalja (Rusija, Tur-

ska...). Jednostavno, za Ministarstvo onnije postojao i bio je balast, jer nisu znali

šta da rade s njim. Svake godine je na ra-

zhčite načine Grad Niš dotirao poslova-

nje, jer nijedna vlast nije imala hrabrosti

da prizna poraz i zatvori preduzeće: ako

smo realni, aerodrom čiji je istorijski re-

kord 35.000 putnika i ne treba da postoji.

Tadašnji gradonačelnik dr Zoran Peri-

šić i direktor Regionalne razvojne agen-

cije Jug Bojan Avramović pokrenuli su

projekat restrukturiranja preduzeća i po-

kretanja vazdušnog saobraćaja. Na moju

sreću ili nesreću, tadašnje rukovodstvo

Aerodroma Niš je na svaki način bojko-

tovalo mere koje su usvojene, za šta su

imali i podršku Ministarstva. Njihovom

smenom, a mojim imenovanjem krajem

2014. godine, krenulo se u realizaciju pla-

nova i programa koji su bili finansijski

podržani i oročeni na tri godine. Rezul-

tati trogodišnjeg projekta su očigledni i

nije moje da ih komentarišem.Nekoliko dana pre održavanja takozva-

ne “aerodromske” sednice Skupštine Gra-da Niša, Gradsko veće je predložilo moju

smenu, koja je u svim medijima objavlje-

na kao definitivna, i to je bio još jedan vid

pritiska. Inače, zašto se nije moja smena

našla na toj ili sledećoj sednici? Predlog omojoj smeni donesen je na sednici Grad-

skog veća 8. juna, a ja sam ostavku dao 9.

avgusta. U međuvremenu su održane dve

ili tri sednice Skupštine Niša i taj pred-

log se nije našao na dnevnom redu. Ja

sam do prihvatanja ostavke i imenova-

nja vršioca dužnosti direktora bio direk-

tor u punom mandatu, iako je vest bila

da sam smenjen. Formalni razlog pokre-

“Ceo cirkus je nastao zbog neodgovornih izjava ministarke

Mihajlović, koja je iz samo njoj znanih razloga bukvalno rasipala

milione evra nekakve imaginarne pomoći, na opšte zaprepašćenje

svih nas. Vrhunac ovakvog ponašanja bila je prošlogodišnja

donacija rendgena za kargo pošiljke, koji je predstavljen javnosti

u prisustvu gomile zvaničnika. Objavljena vrednost donacije je

400.000 evra, koliko i koštaju ta dva nova uređaja, ali kao i obično,

dobili smo uređaje koje Direktorat civilnog vazduhoplovstva nije

hteo da sertifikuje za upotrebu, jer su u potpunosti amortizovani,

i zapisnički ih stavio van upotrebe. Realno, vrednost doniranih

uređaja je manja nego autfit Zorane Mihajlović toga dana”

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 53,886

Strana: 1




Strana: 1


34

tanja smene je toliko banalan da neću ni

da ga pominjem. Kada mi je postalo jasno

da rukovodstvo Grada nema hrabrosti da

me smeni na Skupštini, iako je dalo ta-kav predlog, kada je nekoliko dana premoje ostavke smenjen Bojan Avramo-

vić sa stranačke funkcije i kada je osta-lo da ja, kao direktor preduzeća, tehnič-ki sprovedem proceduru prenosa osni-

vačkog udela na državu u APR-u, odlučio

sam da prekinem agoniju, jer ja to svejed-

no nikad ne bih potpisao, a bojkotovati

potpisivanje je neozbiljno.

Ono što sada sledi jeste demontiranje

sistema koji je napravljen na aerodro-

mu, tako da je već najavljeno "vraćanje”aerodromskog parkinga i drumskog ca-

rinskog terminala na upravljanje Gra-du Nišu. Na taj način će aerodrom biti

uskraćen za prihode koji su ostvarivani utim delatnostima, i to je ono što su mini-

starka Zorana Mihajlović i njen 'ekspert”

za vazdušni saobraćaj, pomoćnik mini-

starke Zoran Ilić, zagovarali poslednje tri

godine, pokušavajući da dokažu neodr-

živost niškog modela sa taksama od tri

evra. Ali, o njima ću kasnije.Uglavnom, odmah po uskraćivanju

prihoda od pratećih usluga, aerodrom

će morati da se subvencioniše, a sub-

vencije su same po sebi problematične,

jer su direktna državna pomoć i spadaju

pod udar zakona. Bukvalno seku zdravu

nogu da bi đokazali da je neko invalid, i

u tome ja neću da učestvujem. Ukolikone bude državnih subvencija, što je vrlo

moguće, jedina alternativa biće poveća-

nje aerodromskih taksi što je takođe bio

jedan od zahteva Ministarstva u prošlo-

sti. To će direktno negativno uticati na

obim saobraćaja i razvoj mreže u Nišu. I

na kraju, hoće li oni koji su na sve načinepokušavali da zaustave razvoj aerodroma

u Nišu, taj aerodrom razviti? Hoće, baškao što su to radili prethodnih 30 godi-

na u Nišu, ili prethodne četiri godine na

Moravi ili Ponikvama. Tu je u pravu pred-

sednik Vučić, nemaju bussines case u Mi-

nistarstvu, nisu ga imali ni za Niš, niti ga

imaju za bilo šta drugo.

Analizirajući finansijske izveštaje

Aerodroma u proteklih nekoliko go-dina, vidi se da je Aerodrom u Nišuimao prevashodno pomoć Aerodro-

ma Beograd i Grada Niša, a veomamalo države, a sada ga je država pre-

uzela. Zbog čega je država preuzela

niški aerodrom?Da raščistimo sa tom “pomoći' ’ države

i državnih firmi. Aerodrom “Nikola Te-

sla” je nesebično pomagao, ali u prenosu

znanja i obukama zaposlenih, i to je zanas bilo neprocenjivo vredno. Oprema

koju smo dobijali na uslugu uglavnom

je u potpunosti knjigovodstveno amorti-

zovana, stara i po 30 i 40 godina, i niko ni-kad od toga nije pravio preveliku dramu

jer je “NikolaTesla” akcionarsko društvoi normalno je da ne poklanja novu opre-

mu ili opremu koja je u upotrebi, a i za-

što bi. Ceo cirkus je nastao zbog neodgo-

vornih izjava ministarke Mihajlović, kojaje iz samo njoj znanih razloga bukvalno

rasipala milione evra nekakve imaginar-

ne pomoći, na opšte zaprepašćenje svih

nas. Vrhunac ovakvog ponašanja bila je

prošlogodišnja donacija rendgena za kar-

go pošiljke, koji je predstavljenjavnosti

u prisustvu gomile zvaničnika. Objavlje-

na vrednost donacije je 400.000 evra, ko-liko i koštaju ta dva nova uređaja, ali kao

i obično, dobili smo uređaje koje Direkto-rat civilnog vazduhoplovstva nije hteo da

sertifikuje za upotrebu, jer su u potpuno-

sti amortizovani, i zapisnički ih je stavio

van upotrebe. Realno, vrednost donira-nih uređaja je manja nego autfit Zorane

Mihajlović toga dana.

Jedina fmansijska podrška dolazila je

iz budžeta Grada Niša, i to čak ne može-

mo da tretiramo kao pomoć jer se radi ounapred planiranoj finansijskoj podršci

restrukturiranju i konsolidaciji preduze-

ća u skladu sa usvojenim studijama i pla-novima. Dakle, ništa se u Nišu nije desi-

lo slučajno i stihijski, projekat Aerodrom“Konstantin Veliki” je planiran, osmišljen

i sproveden u delo, što je i rezultiralo ek-

stremnim rastom u svim segmentima po-

slovanja, tolikim da smo imali neverovat-ne organizacione probleme. Zamislite da

vam u Beogradu skoči broj putnika sa 5

miliona na 15 miliona u jednoj godini -e to se nama desilo tri puta vezano, saistom infrastrukturom, opremom i bro-

jem zaposlenih. Evo, Er Srbija je prome-

nila tarife i Aerodrom Beograd naplaćuje

samo deo takozvanih loukost usluga, pasu već vidljivi problemi i gužve. U Nišu od

samog početka radimo po mnogo težimkriterijumima Rajanera i Vizera, i upra-

vo ti rezultati su i izazvali reakciju Mi-

nistarstva, a to krenulo još od 2016. go-dine. Niš je bio ogledalo njihovog neus-peha u Kraljevu i Užicu. Pa, oni su četiri

ili pet puta najavljivali otvaranje “Mora-

ve” u poslednje četiri godine, da bi se na

kraju ispostavilo da u Ministarstvu ne-

maju ideju, niti znaju šta da rade sa timaerodromima.

Kako biste opisali saradnju Aero-

droma “Konstantin Veliki” sa Gra-dom i Ministarstvom pre i posle pot-

pisivanja koncesionog ugovora Van-

sija i Aerodroma Beograd? Meni de-

luje da je prva polovina 2018. prošla

u konstantnom ometanju rada niš-kog aerodroma od strane Ministar-

stva, uz stalno spinovanje i plasira-

nje lažnih informacija.

Već sam nekoliko puta pomenuo da

ovo što se desilo u poslednjih šest mese-ci jeste u stvari kontinuitet ponašanja Zo-

rane Mihajlović i pomoćnika Zorana Ili-

ća, ovoga puta pred očima javnosti. Čak

mislim da je potpisivanje ugovora sa Van-

sijem zloupotrebljeno i iskorišćeno kao

povod za podizanje problema na držav-ni nivo, uključivanje i stranke i Vlade pa

i predsednika države. Nikakav problem

mi nismo imali ni sa DCV, SMATSA, Ae-

rodromom “Nikola Tesla”, sve te institu-

cije su pomagale u delokrugu za koje sunadležni. Prvi problemi na relaciji Mini-

starstvo - Aerodrom “Konstantin Veli-ki” nastali su nakon naše reakcije posle

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 53,886

Strana: 1




Strana: 1


35

prvih neodgovornih izjava Zorane Mihaj-

lović, kada je ničim izazvana izjavila me-dijima u Nišu 2016. godine da je država,

tačnije ona, pomogla Aerodrom u Nišu

sa tri ili četiri miliona evra. To je nasta-

vila da radi i dalje, i došla je do najnovi-

jih neverovatnih devet miliona evra od

prošle nedelje. I to je meni neshvatljivo,

jer osim Grada Niša, niko ni jedan dinar

nije uplatio.

Prvi pokušaj pritiska Ministarstva na

poslovanje Aerodroma Niš je “Mišljenje"nekakve ad hoc komisije koju je formira-10 Ministarstvo, iz januara 2017. godine,

za koju niko nije znao ni da postoji niti

šta radi. Tim mišljenjem je osporeno naše

poslovanje u potpunosti i imalo je nalo-

godavni karakter, tačnije naređeno je da

Regionalna razvojna agencija Jug izradi

nove ekonomske studije i predloži nove,

više cene aerodromskih usluga. Da pod-

setim, to su one iste ekonomske studije

i elaborati iz 2014. i 2015. godine, kojim je

projektovana cena aerodromskih usluga

na tri evra po putniku. To isto su pokuša-

11 i februara 2018. godine, ali ovog puta su

formirali komisiju i tražili da bude uklju-

čeno i rukovodstvo Aerodroma i Grada

Niša (ali nikako Regionalna razvojna

agencija Jug), kako bi se formirale nove

cene aerodromskih usluga koje će ta ko-

misija da odredi, a Aerodrom “Konstan-

tin Veliki' ' da primeni.

Naravno, i ovaj zahtev kao i prethod-

ni je glatko odbijen, jer jednostavno, ap-

solutno su protivzakoniti. Poseban pro-

blem su predstavljali stalni zahtevi za do-

stavu komercijalnih ugovora koje smo

sklopili sa avio-kompanijama, ali i kar-

go agentima (špedicija u vazdušnom sa-

obraćaju) za kargo saobraćaj, pa i za ko-

mercijalni prostor free shop u ovom slu-čaju. Ugovori sa avio-kompanijama nisu

tajni, ali imaju klauzule o poverljivosti, i

bez saglasnosti obe strane nije mogućeobjaviti ih - samo inspekcijski i istražniorgani mogu da ih dobiju i to se ođnosi i

na aerodrom i na avio-kompaniju. Mini-

starstvo nigde u svetu, ili barem onom ci-

vilizovanom, nije ni inspekcija, ni istraga,

ni sud, pa je i naše odbijanje tog zahteva

prihvaćeno sa “oduševljenjem". Da ne bih

preterano dužio, mislim da je ovo dovolj-

no činjenica koje nedvosmisleno poka-

zuju kontinuitet ponašanja odgovornih

u Ministarstvu, tako da nismo bili izne-

nađeni onim što je usledilo. Jednostav-

no, niko u Nišu nije želeo da uđe u rizik

sporova sa avio-kompanijama zbog po-

većanja cena aerodromskih usluga, niti

da ispunjava želje i za to faktički još i da

odgovara.

Da li to znači, ako budu poveća-

ne cene aerodromskih usluga, da

će sada država kao vlasnik da od-

govara, to jest da plaća penale

avio-kompanijama?

Naravno da nikom nije padalo na pa-

met da menja nešto što je najzad pro-

funkcionisalo. Reagovali smo na najma-

nji rizik. Ne znam da li možete da shvati-

te važnost tog aerodroma za Niš, to nisu

pista i zgrada, to je za nas nešto mnogo

više, 30 godina je bio frustracija i za gra-

đane i za političare. Naravno da će biti

sporova, pa i sudskih, ako Aerodrom jed-

nostrano podigne cene usluga. Nisam si-

guran da će avio-kompanije dozvoliti iz-

menu ugovornih uslova na svoju štetu i

svaka intervencija po tom pitanju može

izazvati posledice, pa na kraju i penale. Pa

država je izgubila spor oko privatizacijeSrbijaturista u Nišu, jer je raskinula pri-

vatizaciju i isplatila sedam miliona evra

štete Srbi Iliću. On je tu firmu kupio zanešto više od milion evra. Koga je briga i

je li neko odgovarao?

Da li ste trpeli pritiske u obavlja-

nju posla direktora Aerodroma od

početka 2018. do ostavke - od koga,akojeste?

Nije bilo direktnih pritisaka iz Mini-starstva, jer sam prekinuo sve kontakte

sa Ministarstvom. Po donošenju Zaključ-

ka Vlade.tačnije preporuke 0 ustupanju

aerodroma državi bez naknade, svu ko-

munikaciju sam preusmerio na Grad Niš

jer pitanje vlasništva nije pitanje za me-

nadžment aerodroma, nego za osniva-

ča. Bilo je indirektnih pritisaka na samo

preduzeće: problem radnika na određe-

no i saglasnosti države za produžavanje

tih ugovora i ugovora za stalno koji ni-

kad nisu odobreni, pokazuju samo koli-

ko su pojedini ljudi nemoćni i iracional-

ni kad su spali na to da se svete radnici-

ma koji nisu ni za šta krivi, i na taj na-čin pokušavaju da dokažu da je rukovod-

stvo aerodroma “nesposobno”. I dan-da-

nas dobar deo zaposlenih strepi za svo-

ju egzistenciju.

Jedini direktan pritisak je došao iz Gra-

da, kada je budžetska inspekcija Grada

Niša utvrdila da je od 2015. protivzako-

nito isplaćivana visoka zarada zaposleni-

ma, i to je osnov po kome je Gradsko veće

pokrenulo postupak moje smene. Može-

te da zamislite kako je to smešno izgleda-

lo, da je neto prosečna zarada od 28.000

dinara, bez naknada, višestruko protiv-

“Mnogi odlaganja sednice Skupštine Grada

vezuju za proteste, ali verujte mi, nije to

bilo odlučujuće. Za vlast su takvi protesti

neprijatnost, ali sigurno ne odlučujući

faktor. Vodila se i unutarstranačka

rasprava, jer je sve tako iznenada urađeno

i spinovano da je u određenom trenutku

sve bilo potpuno nejasno. Ali, koliko god

to bilo nepopularno reći, protesti nisu bili

odlučujući faktor za odlaganje donošenja

odluka - uticaj da, ali ne odlučujući”

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 53,886

Strana: 1




Strana: 1


36

zakonito uvećana? Odgovor na pitanje -kolika treba da bude ta zakonska zarada- niko nije znao da nam da.

Problem Ministarstva je to što nisu

mogli da prihvate da postoji kapacitet u

Nišu da se ovako nešto uradi, osporava-

li su paušalno sve - i naše procene rastabroja putnika, i naše finansijske projek-

cije, i očekivali su da će se Aerodrom ras-

pasti onog trenutka kad prestane pro-gram pomoći Grada Niša. Žestoko su se

upinjali da to dokažu, i u tom dokaziva-nju su išli do banalnosti, ali, na njihovu

žalost, nismo ih mi demantovali, deman-

tovao ih je život, rezultat - bez ikakve po-

moći, Aerodrom Niš je u 2018. godini na-

stavio da radi, da izmiruje sve obaveze,

bez kredita ili bilo kakvih drugih priho-

da koji nisu poslovni.

Kako objašnjavate da Aerodrom

ipak nije “pao” odmah, već je sedni-

ca Skupštine Grada odlagana neko-

liko meseci, da bi bila održana dan

pred istek tri meseca od poslednjeg

zasedanja, 22. juna (nakon čega bi

bilo moguće raspuštanje Skupštine

Grada)?

Mnogi to vezuju za proteste kojih je

bilo u to vreme, ali verujte mi, nije to bilo

odlučujuće. Za vlast su takvi protesti ne-

prijatnost, ali sigurno ne odlučujući fak-

tor. Vodila se i unutarstranačka raspra-

va, jer je sve tako iznenada urađeno i spi-

novano da je u određenom trenutku sve

bilo potpuno nejasno. O tome ne mogu

da govorim, jer nisam bio na takvoj stra-

načkoj poziciji da bih u tome učestvovao,

pa bi bilo nekorektno sa moje strane da

prenosim glasine. Ali, koliko god to bilo

nepopularno reći, protesti nisu bili odlu-

čujući faktor za odlaganje donošenja od-luka - uticaj da, ali ne odlučujući.

Da li je rukovodstvo Aerodroma (za-

jedno sa vama lično) biio umešano

na neki način u organizovanju ili nabilo kakav način povezano sa ovim

protestima, s obzirom da su vam

se ciljevi poklapali - da Aerodromostane u vlasništvu Grada Niša?

Pa to je teza iza koje stoji centrala SNS-

a u Beogradu. S tim što je za “povezanost

sa protestima” direktno optužen BojanAvramović, direktor Regionalne razvojne

agencije Jug i doskora stranački funkci-

oner u Nišu - poverenik opštinskog od-

bora Pantelej - koji je, kako sam već po-menuo, smenjen sa te funkcije nekolikodana pre moje ostavke. Bez obzira na lič-

ni stav Bojana Avramovića i moj, a koji se

nije slagao sa stavom Ministarstva, a ka-

snije i celog državnog i stranačkog vrha,

mi nismo imali mehanizme kojim bismopokrenuli proteste, sve i da smo hteli. Ja

se, evo, prvi put oglašavam, a Bojan senijednom nije oglasio, čak ni kada su ga

smenili.

Od nas čak nije ni traženo u stranci da

javno podržimo odluku stranačkog vrha,

i ne mogu da kažem da se naši lični sta-

vovi nisu poštovali i da je po tom pitanju

bilo ko vršio pritisak na nas. S druge stra-

ne, ni mi nismo dolivali ulje na vatru, niti

smo želeli da učestvujemo u budalaštini

koja je potpuno nepotrebno napravljena.

Da stvar bude gora, prvi zahtev za sme-

nu Bojana Avramovića upućenje odbor-nicima Skupštine Grada Niša na sedni-

ci u martu ove godine, usred aerodrom-

ske krize, i to od strane jedne organizacije

koja je članica Inicijative “Ne damo niš-

ki aerodrom”. Cak su se i pamfleti delili ipokrenuta je "široka društvena akcija” naportalu “Južne vesti", koje su na dnevnom

nivou objavljivale negativne tekstove o

njemu. Mislim da je više nego očigledno

da neke saradnje nije moglo da bude bez

obzira na ciljeve. Kad pročitam ovo što

sam napisao, izgleda kao vrlo šizofrenasituacija, ali to su činjenice, sve ostalo je

špekulacija.

Da li ste bili - i ako jeste, da li ste jošuvek - član SNS-a?Posle svega što mi se desilo, najlakše bi

mi bilo da kažem da nisam bio član SNS-

a, jer zbog neke volšebne administrativne

greške moja pristupnica nije proknjižena

i mene nema u bazi članstva. Drugu pri-

stupnicu nisam nikad potpisao i to znaju

u stranci. I sa takvim statusom, bio sam

član Opštinskog odbora Pantelej i Grad-

skog odbora Niš i predsednik saveta za

saobraćaj. Danas, kada zavrću ruku stra-

načkim funkcionerima da napišu jedan

tvit ili objavu podrške predsedniku stran-

ke, i kada od stotina i hiljada direktora u

javnom sektoru na prste možete da izbro-

jite one koji razumeju situaciju u kojoj se

kao društvo nalazimo, uveren sam da bi

velika većina njih, da je na mom mestu,

negirala članstvo u SNS-u.

Bez obzira na administraciju, ja jesam

bio direktor i smatram se članom SNS-a.

Rezultat na Aerodromu “Konstantin Veli-

ki” je rezultat SNS-a, jer smo svi koji smo

učestvovali tada bili stranački funkcione-

ri. Verovatno smo loši članovi, svojeglavi

i neposlušni i ko zna sve kakvi, ali nema-

mo problem da kažemo svoj stav i da ga

branimo kad je to potrebno i da snosimo

posledice zbog toga. Za razliku od onih

“Najlakše bi mi bilo da kažem da nisam bio član SNS-a, jer zbog

neke volšebne administrativne greške moja pristupnica nije

proknjižena i mene nema u bazi članstva. Drugu pristupnicu

nisam nikad potpisao i to znaju u stranci. I sa takvim statusom,

bio sam član Opštinskog odbora Pantelej i Gradskog odbora

Niš i predsednik saveta za saobraćaj. Danas, kada zavrću ruku

stranačkim funkcionerima da napišu jedan tvit ili objavu podrške

predsedniku stranke, i kada od stotina i hiljada direktora u

javnom sektoru na prste možete da izbrojite one koji razumeju

situaciju u kojoj se kao društvo nalazimo, uveren sam da bi velika

većina njih, da je na mom mestu, negirala članstvo u SNS-u”

Ova

j dok

umen

t je

sam

o za

inte

rnu

upot

rebu

. Red

istri

buci

ja i

kopi

ranj

e ni

je d

ozvo

ljeno

bez

sag

lasn

osti

vlas

nika

aut

orsk

ih p

rava

!


Doseg: 53,886

Strana: 1




Strana: 1


37

koji su zdušno podržavali odluku Vlade

o Aerodromu Niš, meni nije problem dakažem daje Vučić u pravu za Kosovo i da

mu treba dati svu moguću podršku, ali ida je u krivu za niški aerodrom, i nek muje bog u pomoći sa kakvim ljudima je u

tako veliku bitku krenuo. Mislim da je injemu to odavno jasno.

Mnogo je puta pominjan sukob dvestruje SNS-a u Nišu: možete li daopišete uticaj vrha SNS-a na rad Ae-

rodroma u poslednjih osam meseci

- od Aleksandra Vučića, Zorane Mi-hajlović, Darka Glišića, pa do grado-načelnika Darka Bulatovića, i dru-gih, ako ih nisam pomenuo?

SNS u Nišu bije glas o tri ili četiri “stru-je”, ako mislite na frakcije, ali realno - tonije baš tako. Ja bih rekao da u Nišu

nema nijedne frakcije jer to podrazume-

va organizovanu grupu ljudi u okviru jed-

ne organizacije, stranke u ovom slučaju,

koja pokušava da ostvari neki svoj zajed-nički interes. Nažalost, ne postoji zajed-

nički, čak ni frakcijski interes - postojesamo lični interesi i u toj situaciji ne mo-žete ni frakciju da imate, jer se na dnev-nom nivou, zavisno od trenutnog intere-

sa, prave nove frakcije, i tako ukrug, višeputa. S tim što interes ne mora da značimateriju ili trenutnu korist, to je evolui-

ralo na mnogo različitih nivoa. I to nije iz-mišljotina niškog SNS-a, manje-više tako

je u svim strankama.Aerodrom Niš nikad do sada nije bio

predmet bilo kakvih stranačkih raspra-

va. Stranački gledano, mi smo bili u Op-

štinskom odboru Pantelej, jer je BojanAvramović bio poverenik tog odbora, a

ja član. Taj odbor nije imao frakcije, bioje potpuno jedinstven i jedini je u Srbiji

poboljšao rezultat na prethodnim pred-

sedničkim izborima u odnosu na parla-

mentarne izbore 2016. godine. Jedno-

stavno, niko od nas se nije mešao u pro-

bleme stranke u gradu, niti je bilo ko od

nas bio učesnik u bilo kakvim stranač-

kim prepucavanjima.

Takav opštinski odbor je u svakomslučaju bio velika podrška Aerodromu

Niš, ali i drugim javnim preduzećimakoja su bila u sistemu. Ne želim da pro-cenjujem namere vrha stranke, ali rezul-tat njihovog delovanja je demontiranje

dokazano najbolje stranačke infrastruk-

ture u Nišu sa najboljim rezultatima.Kada sve ovo imate u vidu, onda vam jejasno da nikakvog sukoba u Nišu u vezi

sa Aerodromom nikad nije bilo, naprotiv,

do početka krize Aerodrom je bio perja-nica niškog SNS-a. A kako i ne bi, kada

se ovde mesecima utvrđuje ko je komezapalio auto, ko je zaboravio pokojnike

u hodniku i ko je od gradskih i opštin-skih funkcionera uhapšen. U takvoj si-

tuaciji ono što smo mi radili u stranci

i na aerodromu nijednog trenutka nijebilo sporno.

Imate li procenu koliku je štetu Ae-rodromu nanela ministarka Mihaj-lović svojim neutemeljenim izjava-

ma o tome da Aerodrom nije bezbe-

dan za putnike? Kakve su bile reak-cije kompanija koje lete sa Aerodro-ma na ove izjave?

Sama izjava i način na koji je data i go-mila ličnih uvreda koja je tom prilikom

iznesena, govore ponajviše o ministarki

Mihajlović, a ne o nama. Tada se jedini

put Aerodrom Niš oglasio i demantovao

jer je gospođa prevršila svaku meru. Da

bi čitaocima bilo jasno, vazduhoplovna

vlast u ovoj državi je

Documents

mgsi.gov.rs - Konstantin Veliki_0.pdf · Stanje vazdunog saobraaja u Srbi-ji vala na pitanju veomaje naalost loe Tom otprili-ke ocenompoinje razgovor za Novi magazinetar Mirosavljevi