NOVI SAD JE NAMAGLAVNI GRAD

Mi imamo i

PROGRAM i ljude za naš Novi Sad

JKP „ČISTOĆA“ NOVI SAD Istorijat i delatnost preduzeća JKP „Čistoća“ Novi Sad osnovala je tadašnja Gradska uprave grada Novog Sada 28. 12. 1954. godine, s osnovnim zadatkom čišćenja i polivanja ulica i iznošenja smeća. Tokom 60 godina postojanja preduzeće je obavljalo i delatnosti kao što su odvoz fekalnih materija, hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica, dimničarske usluge, održavanje javnih toaleta i čišćenje zgrada. S vremenom su sporedne delatnosti preuzela druga preduzeća, a JKP „Čistoća“ zadržala je svoju osnovnu delatnost sakupljanja, odvoženja i deponovanja komunalnog otpada i održavanja javne higijene grada. Obavljanje osnovne delatnosti je s vremenom modernizovano i unapređeno, a organizovani sistem sakupljanja komunalnog otpada uveden je u sve delove grada, u sva domaćinstva i poslovne objekte. Unapređenje delatnosti postignuto je izgradnjom postrojenja za separaciju otpada na gradskoj deponiji u vreme kada je direktor JKP „Čistoća“ imenovan na predlog LSV. Pretežna delatnost preduzeća jeste sakupljanje komunalnog otpada. Pored toga, JKP „Čistoća“ obavlja i druge delatnosti, kao što je separacija otpada, rekultivacija površina zauzetih otpadom, pranje javnih površina, uklanjanje snega s javnih površina.

Opis stanja s trenutnim problemima

JKP „Čistoća“ obavlja svoju osnovnu delatnost kroz tri osnovna segmenta i neophodne su sistematske i temeljne izmene i unapređenja u svakom od njih:

1. ODRŽAVANJE JAVNE HIGIJENE

- Obavlja se po Programu održavanja higijene na javnim površinama, koji svake godine usvaja Gradsko veće i izdvaja budžetska sredstva za njegovu realizaciju.

- Sadašnjim Programom održavanja higijene na javnim površinama nisu ravnomerno pokriveni svi delovi grada. Prigradska naselja nisu u Programu rada, što znači da se npr. u Kaću, Budisavi, Futogu, Rumenki i drugim naseljima ne čiste i ne peru ni glavne ulice jer Grad nije odobrio sredstva za takav obim poslova. Takođe, javna higijena se ne održava nikad ni u mnogim ulicama u samom gradu.

- Mehanizacija je stara, cisterne velike i sistem pranja često prlja fasade, podiže zelene površine, troši mnogo vode.

- Manjak korpi za smeće očigledan je u svim delovima grada i, što je još negativnije, korpe koje su ranije, u vreme mandata prethodne vlasti postavljene u onim delovima grada u kojima je sadašnja vlast ukinula obavljanje poslova javne higijene sad se ne prazne.

- Veoma je loše stanje čistoće i higijene grada u svim segmentima. Program rada je parcijalno ukidan i menjan bez sistemskog pristupa.

2. SAKUPLJANJE SMEĆA

- Neophodno je da ceo grad, sva naselja budu u sistemu organizovanog odnošenja smeća, a time i u sistemu objedinjene naplate, ali trenutno ima delova naselja koji nisu u sistemu.

- Nakon izgradnje postrojenja za separaciju otpada na gradskoj deponiji stvoreni su uslovi za selekciju otpada, te je prethodna gradska vlast započela uvođenje sistema delimične selekcije otpada u domaćinstvima, koja bi završnu fazu imala u sortirnicama na gradskoj deponiji. Sadašnja vlast je taj proces odmah prekinula. U naseljima Petrovaradin i Sremska Kamenica građanima su pored redovnih zelenih kanti za kućno smeće bile podeljene i plave kante za odlaganje ambalažnog otpada, ali je trenutno rukovodstvo preduzeća zaustavilo sistem i sad se sve baca ponovo pomešano i u plavu i u zelenu kantu. Širom grada su bila postavljena spremišta za odlaganje PET ambalaže, projekat je

! 1

dobro napredovao, ali je i taj projekat zaustavljen uz obrazloženje da se ne mogu izboriti sa sakupljačima sekundarnih sirovina.

- Mehanizacija, kamioni, klasični kontejneri na ulicama stari su, potrebna je obnova voznog parka, modernizacija mehanizacije, nabavka kamiona za sakupljanje otpada različitih dimenzija, kako bi se smeće moglo sakupljati iz svih delova grada jednako i kako bi kamioni mogli ući u sve ulice.

- U gradu je postavljeno oko 300 podzemnih kontejnera, od toga je prvih 200 postavila prethodna gradska vlast. Trenutna vlast je kupila drugačiji tip kontejnera, mnogo lošijeg kvaliteta i s drugačijim sistemom pražnjenja. Umesto da se postave identični kontejneri, koji se mogu prazniti istim kamionom i koji bi estetski ujednačili urbani mobilijar, trenutna vlast je kupila drugačije kontejnere, za šta je potrebna i drugačija mehanizacija za pražnjenje.

3. GRADSKA DEPONIJA

- Gradska deponija je u veoma lošem stanju i predstavlja, zapravo, kontrolisano smetlište. Zahteva hitnu sanaciju jer predstavlja potencijalnu opasnost, ekološku bombu, jer se slabo održava, a visina deponije je prešla sve dozvoljene kote. Opasnost od zapaljivanja je stalna.

- Do izgradnje regionalne deponije, postojeća gradska deponija zahteva hitnu sanaciju (zavisi od Grada i brzine gradnje regionalne deponije).

- Postrojenje za separaciju otpada, sa svim sortirnim trakama, funkcioniše u minimalnom kapacitetu. Sadašnji menadžment je zanemario razvoj separacije otpada, što se vidi i na taj način što u taj segment nisu ulagana nikakva sredstva od dolaska ove vlasti.

- Na nivou grada i države velik je problem krađa PET ambalaže i drugih sirovina, kao i potpuno neuređena oblast upravljanja otpadom. Pretpristupni pregovori s Evropskom unijom nametnuće ozbiljan pristup razvijanju sistema upravljanja otpadom, a republička vlast je ukidanjem ministarstva, kancelarija i projekata iz oblasti zaštite životne sredine pokazala da je ovaj segment nije ni najmanje zanimao. Gradska vlast je na sličan način ukinula započete projekte iz oblasti upravljanja otpadom, a sredstva za zaštitu životne sredine razdeljena su na sumnjiv način sumnjivim organizacijama.

4. STANJE U PREDUZEĆU, SISTEMATIZACIJA, ZAPOSLENI

- U decembru 2014. godine preduzeće je napustilo 56 osoba kao tehnološki višak. Grad je obezbedio sredstva za otpremnine. Najveći broj radnika otišao je svojevoljno (više od 40) tako da nisu postignuti nikakvi efekti u smislu medijskih najava gradske vlasti da će se smanjiti broj zaposlenih u administraciji i slično. Preduzeće ima problem s veoma malim brojem fizičkih radnika zaposlenih na neodređeno vreme, tako da se koriste usluge studentskih zadruga, što znači da osnovnu delatnost preduzeća obavljaju radnici koji su tako angažovani.

5. KRETANJE CENA USLUGA

- Gradska vlast je od svog dolaska u jesen 2012. godine dvaput povećavala cene usluga, tako da je cena npr. za građane sa 94,75 dinara povećana na 147,90 dinara.

- Preduzetnici plaćaju cenu usluge u paušalnom iznosu, u zavisnosti od toga u koju grupu su svrstani na osnovu delatnosti za koju su registrovani. Ova vlast je najpre podigla cene usluga svim grupama, a potom i uradila novu preraspodelu preduzetnika po grupama, te su na taj način gotovo svi prebačeni u više grupe, što je dovelo do toga da su cene pojedinim preduzetnicima podignute i po nekoliko puta.

! 2

- Grupisanje je izvršeno paušalno, bez sistemskog analiziranja stvarnih količina otpada koji odlažu. Ova vlast se koristila jednostavnim sistemom kako zaraditi više sredstava tako što su preduzetnike kojih ima najviše prebacivali u više grupe. Npr. U gradu ima mnogo frizerskih salona, pa ih treba prebaciti u višu grupu, a obućara ima malo, pa neka ostanu na istom iznosu. To je izazvalo burne reakcije preduzetničkih udruženja, tužbe, neplaćanja, što je na kraju dovelo do toga da je menadžment morao korigovati odluku i većinu vratiti u prvobitne grupe.

Šta se mora uraditi?

1. ODRŽAVANJE JAVNE HIGIJENE

- Neophodna je detaljna izmena Programa održavanja higijene na javnim površinama kako bi se postiglo da grad bude na daleko višem higijenskom i estetskom nivou. Potrebno je urediti ravnomernu pokrivenost održavanjem svih delova grada, od čišćenja i pranja ulica, preko redovnog pražnjenja korpi, do čišćenja snega. Funkcionalnije rasporediti sredstva koja se izdvajaju iz budžeta (uraditi u prvih šest meseci).

- obnova mehanizacije, povećanje obima posla mehanizacije, smanjenje obima posla manuelnog ljudskog rada (tokom celog mandata).

- vratiti redovno pranje gradskih ulica, kao i površina za kontejnere i samih kontejnera. - intenzivno čišćenje i pranje grada koji je zapušten prethodne tri godine (u prva tri meseca).

Na početku mandata organizovati veliko spremanje zapuštenog grada.

2. SAKUPLJANJE SMEĆA

- Uvođenje u sistem organizovanog odnošenja smeća svih delova grada, a time uvođenje i u sistem objedinjene naplate svih vlasnika objekata (u prvih šest meseci);

- ponovno uspostvljanje i dalje razvijanje primarne separacije otpada u domaćinstvima. Ova vlast je stopirala primarnu selekcija otpada u domaćinstvima. U prethodnom mandatu vlasti (2008–20012) započeta je primarna selekcija postavljanjem spremišta za PET ambalažu i podelom druge kante u individualnom tipu stanovanja u Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici, za ambalažni otpad. Rezultati su bili veoma vidljivi i donosili pozitivne efekte, kako finansijske tako i one u oblasti zaštite životne sredine (u prvih šest meseci i tokom celog mandata u skladu s potrebnim nabavkama);

- nastavak podele domaćinstvima druge kante, u koju se izdvaja ambalažni otpad (tokom celog mandata u skladu s potrebnim nabavkama);

- nastavak formiranja reciklažnih ostrva u kolektivnom tipu stanovanja (tokom celog mandata u skladu s potrebnim nabavkama);

- modernizacija mehanizacije, nabavka kamiona za sakupljanje otpada različitih dimenzija kako bi se smeće moglo sakupljati iz svih delova grada jednako i kako bi kamioni mogli ući u sve ulice (tokom celog mandata u skladu s potrebnim nabavkama);

- zaštita životne sredine i smanjenje količine deponovanog otpada glavne su smernice koje će Srbija morati da sprovede u toku pristupanja EU. U zemljama Ex-YU prostora koje su članice EU, u Sloveniji i Hrvatskoj, sistem upravljanja otpada započeo je s donošenjem sistemskih zakona od strane države.

3. GRADSKA DEPONIJA

- Nacionalna strategija upravljanja otpadom podrazumeva formiranje i izgradnju regionalnih deponija, koje će biti centri za sakupljanje i obradu komunalnog otpada iz nekoliko opština. Primeri su izgrađena regionalna deponija Duboko u Užicu, koja preuzima otpad iz devet lokalnih samouprava. Takođe, regionalna deponija Srem–Mačva u Sremskoj Mitrovici, na kojoj se obrađuje otpad iz gradova Šabac i Sremska Mitrovica (zavisi od Pokrajine i Republike).

! 3

- Zadatak svakog lokalnog komunalnog preduzeća za sakupljanje otpada jeste razvoj primarne selekcije otpada na mestu nastanka, kako tehničke mogućnosti tako i edukacija stanovništva (odmah započeti).

- Do izgradnje regionalne deponije postojeća gradska deponija zahteva hitnu sanaciju (zavisi od Grada i brzine gradnje regionalne deponije).

- Postrojenje na deponiji sa dve trake za separaciju vratiti u stanje potpune iskorišćenosti i povećanje količina izdvojenih sirovina (u prvih šest meseci).

4. SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA, ZAPOSLENI I OPŠTE STANJE PREDUZEĆA

- Preduzeće ima problem s veoma malim brojem fizičkih radnika zaposlenih na neodređeno vreme tako da se koriste usluge studentskih zadruga, odnosno osnovnu delatnost preduzeća obavljaju radnici angažovani na taj način. Istovremeno, veoma velik broj osoba koje je zaposlila sadašnja vlast nema potrebno obrazovanje, kao ni znanje za radna mesta na kojima se nalazi.

- Neophodno izvršiti izmenu sistematizacije, s posebnim naglaskom na definisanje potrebne stručne spreme i stepena obrazovanja za većinu radnih mesta, naročito rukovodećih. Trenutni menadžment je napravio sistematizaciju po kojoj je za većinu rukovodilaca službi potrebna niža stručna sprema nego za njihove saradnike. Naravno, razlog je to što su morali naći način da svoje partijske ljude bez adekvatne školske spreme i iskustva postave na rukovodeća mesta. U prvih mesec dana svoje vlasti po hitnom postupku menjali su sistematizacuju tako što za rukovodeća mesta više nije bio neophodan VII stepen stručne spreme, kao ni radno iskustvo, tako da je većina rukovodilaca preuzela rukovođenje službama važnog javnog preduzeća bez obzira na to što nisu imali ni pola godine radnog staža ili potrebnu školsku spremu.

- Nažalost, cena toga je zapušten grad, neugledni neispražnjeni kontejneri po ulicama, radnici bez potrebnih radnih uniformi i zaštitne opreme, pokvareni kamioni, zapuštena gradska deponija, stopirano uvođenje sistema razdvajanja otpada u domaćinstvima, izdvajanje korisnih sirovina u fabrici na gradskoj deponiji svedeno je na minimum, velike tenzije i stalni pritisci i pretnje zaposlenima, a s druge strane, preduzeće ima daleko veće prihode nego u prethodnom mandatu, koji su obezbeđeni velikim subvencijama Grada i poskupljenjem usluga, što se očigledno ne koristi za unapređenje sistema upravljanja otpadom u gradu niti za javnu higijenu grada (odmah i u prvih šest meseci mandata).

! 4

JKP „GRADSKO ZELENILO“ Novi Sad

JKP „Gradsko zelenilo“ kao javno komunalno preduzeće nastalo je spajanjem Gradske uprave Petrovaradinske tvrđave, Rečnog kupališta „Plaža“ i Uprave gradskog zelenila „Park“. Osnovna delatnost jeste projektovanje, podizanje i održavanje zelenila u gradu.

Novi Sad je oduvek poklanjao veliku pažnju zelenilu i još u XVIII veku imao je Gradsku baštu u kojoj se pripremao biljni i cvetni materijal za rasađivanje po varoši. Gradsko baštovanstvo bilo je prva komunalna služba koja se izdvojila iz objedinjenih komunalnih službi 1945. godine. Dodavanjem delatnosti kao što je briga o kupalištu Štrand, kao i pristanište na Dunavu (2004. godine), dovelo je do toga da se neophodna energija (radna snaga i novčana sredstva) umesto u osnovnu delatnost ozelenjavanja ulažu u sporedne delatnosti.

Nije samo problem sporednih delatnosti doveo do toga da stanje „Gradskog zelenila“ bude najgore dosad već i činjenica da je broj zaposlenih od 2000. godine do danas varira od 250 do 410. Pored toga, zapošljavaju se i ljudi po ugovoru o privremeno povremenim poslovima. Takođe, imamo odnos osnivača prema preduzeću. Smanjenjem tekućih subvencija sa 420 miliona, koliko je bilo određeno 2008. godine, preduzeće u 2014. godini dobija samo 150 miliona (što nije dovoljno ni za plate). Posebno treba istaći da Grad Novi Sad nema ažuriran katastar zelenih površina, a da u preduzeću postoji Pravilnik o normama iz 1995. godine. Tek kad se te dve stvari urede kako treba, možemo govoriti o tome koliko je radnika zaista neophodno u preduzeću i kolike cene usluga treba da budu.

JKP „Gradsko zelenilo“ jeste preduzeće koje obavlja svoju delatnost u uslovima jake konkurencije privatnih preduzeća, kao i drugih komunalnih preduzeća koja se podizanjem i održavanjem zelenila bave pored svoje osnovne delatnosti.

Šta se mora uraditi?

Ozdravljenje firme je moguće, ali je neophodno sledeće:

-­‐ Jasno je vidljivo da je velika nesrazmera između broja zaposlenih s visokim obrazovanjem i broja zaposlenih s nižom stručnom spremom koji su nosioci posla na terenu. Kad se napravi kvalitetan normativ, ažuriranjem katastra i normiranjem novih mašina, biće moguće napraviti sistematizaciju radnih mesta odole nagore, iz koje možemo jasno definisati potreban broj zaposlenih (uraditi u prvih šest meseci).

-­‐ Izvršiti korekcije cena (postati konkurentan na tržištu) (u prvoj godini mandata).

-­‐ Modernizovati mehanizaciju. Svake godine Grad kroz kapitalne subvencije izdvaja za kupovinu osnovnih sredstava oko 20 miliona dinara. Potrebno je kupovati mahanizaciju koja je višefunkcionalna (zameniti ljudski rad mašinskim) (tokom celog mandata).

-­‐ Organizovati „Gradsko zelenilo“ tako da obavlja isključivo osnovnu delatnost. Da bismo mogli to da uradimo, potrebno je jasno definisati šta je to osnovna delatnost. Gradska plaža Štrand i pristan bez sumnje su delatnosti koje opterećuju firmu i jasno je da nisu njena osnovna delatnost. Štrand i pristan treba izdvojiti iz sistema „Gradskog zelenila“ i priključiti nekoj firmi kojoj bi to bila osnovna delatnost. Predlog je da Štrand bude ustupljen reorganizovanom Spensu, a pristan Luci „Novi Sad“.

-­‐ Osavremeniti rasadnik ulaganjem znatnih sredstava (ili sopstvenih ili kroz JPP) u cilju da se kompletni sadni materijal obezbeđuje iz sopstvenih sredstava. Ulaganjem u rasadnik uštedela bi se znatna sredstva koja se izdvajaju za kupovinu rasade (u prvoj godini mandata).

JGSP „Novi Sad“

Istorijat i delatnost

Preduzeće je osnovano 1911. godine i imalo je isključivo tramvajski prevoz. Godine 1957. godine izbačeni su tramvaji i uvedeni autobusi kao jedino sredstvo za masovni prevoz putnika, a 1969. godine kupljeno preko 70 autobusa marke volvo i tad počinje ekspanzija javnog prevoza u Novom Sadu. Preduzeće se sastojalo iz nekoliko delova (saobraćaj, održavanje…), 1990. godine sve je spojeno u jedno i otad se zove JGSP „Novi Sad“.

Ratne devedesete dovele su do veoma teškog stanja u preduzeću. Prva veća nabavka autobusa sprovedena je 1996. i 1997. godine. Posle toga, najteže je bilo 1999. godine, koja se godina pamti po bombardovanju, nestašici goriva, smanjenju usluga prevoza...

JGSP je do pre četiri godine obavljao osnovnu delatnost prevoza putnika i popravku autobusa, danas je broj delatnosti višestruko uvećan. Nakon promene vlasti u septembru 2012. godine, rukovodstvo JGSP „Novi Sad“ registrovalo je ne mali broj sporednih aktivnosti kao što su poslovi turističke agencije, menjačnice, auto-škole, kako bi politička rukovodstva imala na raspolaganju velik broj izmišljenih radnih mesta za zapošljavanje članova i simpatizera stranke.

Potrebno je prilikom neophodne reorganizacije ovog preduzeća ostaviti samo osnovne delatnosti: prevoz u gradskom, prigradskom i međumesnom saobraćaju, održavanje autobusa i pružanje usluge međumesnim i međunarodnim autobuskim prevoznicima na autobuskoj stanici.

Dok je JGSP-om upravljala LSV, u nabavku autobusa uloženo je oko 609.000.000 dinara.

Za 2013. godinu bila je predviđena nabavka 24 autobusa, od toga nije kupljen nijedan autobus, niti je urađeno rekarosiranje, niti su ugrađeni klima-uređaji koji su predviđeni Programom poslovanja. Realizacija programa poslovanja za autobuse jeste 0%.

Za 2014. godinu u Programu poslovanja bilo je predviđeno da se za nabavku autobusa izdvoji oko 918.000.000 dinara, od toga za 40 novih autobusa i za rekarosiranje 21 autobus. Osim rekarosiranja deset zglobnih autobusa ništa drugo nije urađeno. Realizovano je samo 43.000.000 dinara, što je 4,7% od predviđenog.

Za 2015. godinu bilo je planirano da se za nabavku novih autobusa izdvoji 527.000.000 dinara (21 autobus + jedan turistički autobus). Nekoliko autobusa kupljeno je ovih dana, neposredno pred izbornu kampanju.

Pređena kilometraža znatno se smanjila kad je ukinuta linija za Aerodrom „Nikola Tesla“, kad se dnevno ostvarivalo oko 2.700 kilometara. S ukidanjem te linije ukinuli

smo stanovnicima Novog Sada, ali i Vojvodine, povoljan prevoz do samog aerodroma.

Uvođenje sistema za praćenje rada autobusa i vozača s jedne strane i uvođenje autobusa na CNG (prirodni gas) doprineo je smanjenju troškova goriva počev od 2012. godine.

Sam nedostatak autobusa i nenabavljanje novih uslovilo je da se broj autobusa na radu svakodnevno smanjuje. Autobusi koji su predviđeni da se otpišu krajem 2012. godine i dalje su prevoze putnike, iako imaju 35 godina.

Broj prevezenih putnika je opadao, po godini oko 5.000.000 putnika, dok je najveća razlika u poslednjoj godini, gde je pad oko 7.500.000 putnika. Razlozi se kriju ne samo u lošoj saobraćajnoj politici u gradu i JGSP-u već i u izumiranju privrede u Novom Sadu, te skoro minimalno prevozimo zaposlene.

Cena usluge, iako je gorivo znatno skočilo u poslednje tri-četiri godine, može i da se spusti (sigurno 10%), ali je potrebno usvojiti i voditi dobru saobraćajnu i tarifnu politiku na nivou grada Novog Sada.

Mogućnost uštede na racionalizaciji zaposlenih

Zanemarivanje osnovne delatnosti i otvaranje novih nepotrebnih delatnosti kao što su turistička agencija, menjačnica, auto-škola, odeljenje prodaje, reaktivacija kuhinje, (od septembra 2012) samo ugrožava osnovnu delatnost.

Glomazna administracija koja samo otežava poslovanje takođe bi mogla biti reorganizovana, a da se s tim smanjenjem ne oseti nikakav nedostatak u poslovanju.

Šta se mora uraditi?

Vizija održanja funkcionalnosti JGSP

• Nastavak nabavke autobusa (kao investicije grada u prve dve godine) oko 30 autobusa godišnje: 10 dizela i 20 na CNG (stalna mera, prva nabavka rok 12 meseci).

• Izmena postojećeg tarifnog sistema i sistema naplate (rok šest meseci). • Nabavka elektronskog sistema naplate radi lakšeg praćenja putnika (rok 18

meseci).

• Donošenje strategije razvoja saobraćaja u gradu (saobraćajne politike grada), s tačno definisanom saradnjom između javnih preduzeća, u ovom slučaju JGSP i „Parking servis“ (rok 12 meseci od preuzimanja vlasti).

• Nema otpuštanja radnika u JGSP, nego kroz odlazak radnika u penziju i dobrovoljan raskid ugovora smanjivati broj zaposlenih.

• Preraspodelom zaposlenih za tri godine tekuće subvencije mogle bi se svesti na 0 i prebaciti u nabavku autobusa (rok tri godine).

• Povećanjem broja autobusa na prirodni gas u trećoj godini uštedela bi se određena količina goriva (novčano), razlika bi takođe mogla da se prebaci u nabavku novih autobusa (stalna mera).

• Uvođenje traka za vozila javnog prevoza (rok 12 meseci).

• Uvođenje park & ride, bike & ride i park & bike sistema na obodu centralnih delova grada i periferiji (kao pilot-projekti u roku od 24 meseca).

• Izgradnja parking garaža na već predviđenim mestima (GUP) (rok četiri godine, bar dve javne garaže sa oko 500 parking mesta).

• Uvođenje sistema boljeg informisanja putnika: displeji na stajalištima, u autobusima (rok 24 meseca).

• Uvođenje sistema za praćenje rada vozila i vozača i na taj način smanjenje potrošnje goriva i doprinos manjim troškovima (rok 18 meseci).

• Sistemi za najavu vozila javnog prevoza na semaforizovanim raskrsnicama (rok u toku trajanja mandata).

• Uvođenje belih svetlosnih uređaja na semaforizovanim raskrsnicama radi bržeg prolaska vozila javnog prevoza kroz raskrsnicu (rok projektovanja 12 meseci + rok izvođenja kao pilot-projekta 12 meseci).

JKP „INFORMATIKA“

Koreni JKP „Informatika“ sežu još do daleke 1971. godine, kad je osnovan računarski centar pri tadašnjem Zavodu za izgradnju grada s ciljem organizovanja i razvoja poslova informatike za potrebe Opštine Novi Sad. Kroz vreme „Informatika“ je trpela različite organizacione promene sve do 2008. godine, kad izmenom Odluke o organizovanju javnog preduzeća i Odlukom o određivanju komunalnih delatnosti od lokalnog interesa i načinu poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti menja status u javno komunalno preduzeće.

Preduzeće obavlja oko 42 delatnosti, s pretežnom delatnošću 61.10 kablovske telekomunikacije. Neke od delatnosti jesu:

• izgradnja, održavanje i pružanje servisa (usluga) u oblasti te lekomunikacionog s is tema – opt ička, kablovska i druga telekomunikaciona infrastruktura;

• poslovi i usluge iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, uključujući i hardversko–softversku podršku, koji se pružaju organima Grada Novog Sada i službama čiji je osnivač Grad;

• projektovanje i održavanje računarskih mreža, • izgradnja, uvođenje i vođenje projekata kompleksnih informacionih

sistema; • izgradnja i vođenje opšteg informacionog sistema Grada Novog Sada i

informacionog sistema organa Grada; • poslovi objedinjene obrade i naplate komunalno-stambenih proizvoda i

usluga; • organizovanje i vođenje evidencija stambenih zgrada i stanova, vođenje

evidencije korisnika stanova i drugih evidencija u vezi s obavljanjem delatnosti;

• izgradnja, održavanje i ažuriranje baza podataka na osnovu adresnog registra i registra prostornih jedinica.

Poslovanje preduzeća je regulisano sa preko 40 zakona i raznih gradskih odluka.

Veći deo prihoda preduzeće ostvaruje putem objedinjene naplate, tj. naplatom komunalnih usluga javnih preduzeća i gradskih taksi.

Poslednjih godina velik deo sredstava izdvojen je iz budžeta Grada za izgradnju optičke telekomunikacione infrastrukture grada Novog Sad i za održavanje pojedinih registara važnih za funkcionisanje lokalne samouprave.

Trošenje ogromnih budžetskih sredstava za investicije i razvoj preduzeća građani Novog Sada nisu ozbiljno osetili kao poboljšanje svog životnog okruženja ili kao pojeftinjenje nekih od telekomunikacionih servisa koja bi tako izgrađena infrastruktura mogla da im pruži.

Očigledno je da postoje skriveni ekonomski interesi političkih rukovodstava i pojedinaca u preduzeću koji se ne poklapaju s društvenim interesima građana i građanki Novog Sada. Ozbiljnom analizom neophodno je utvrditi šta je sve kupljeno od opreme, koliko je koštala izgradnja i montaža sistema, a kolika je stvarna cena ugrađene opreme na tržištu i koliko koštaju stvarni radovi.

Poslednje dve godine nekada uzorno gradsko preduzeće dovedeno je u veoma težak ekonomski položaj. I pored ozbiljnih dotacija iz budžeta Grada, preduzeće je dovedeno u položaj gubitaša.

Analizom kvalifikacione strukture zaposlenih i poređenjem sa 2004. godinom, kad je 65% zaposlenih bilo s višim i visokim obrazovanjem, može se zaključiti da je sve manje informatičara kao nosilaca delatnosti, a sve više drugih neinženjerskih zanimanja koja nemaju mnogo dodira sa IT tehnologijama.

Neprofesionalan i nehuman pokušaj aktuelnog rukovodstva da smanji broj zaposlenih u ovom JKP još jedan je dokaz amaterizma rukovodstva, te njihovog bahatog ponašanja.

Šta se mora uraditi?

1. U periodu od tri meseca utvrditi faktičko finansijsko i materijalno stanje u kom se preduzeće nalazi. Pozvati na odgovornost sadašnje rukovodstvo ako se utvrde nepravilnosti u radu.

2. U periodu od šest meseci oceniti koji su priritetne delatnosti preduzeća i doneti strateški plan razvoja za naredne četiri godine.

3. U periodu od jedne godine obezbediti stalan priliv podataka za funkcionisanje opštih registara – baza podataka kako se ne bi desilo da za uvid koliko ima stanovnika neka zgrada ili ulica u Novom Sadu moramo slati upit za Beograd, a zbog sve veće centralizacije od strane Republike.

4. U periodu od dve godine dovesti optička vlakna do stanova građana gde god je to moguće i omogićiti im jeftinije i brže servise (internet, telefoniju, kablovsku televiziju).

5. U periodu od četiri godine omogućiti povezivanje stanova na optičku mrežu celom gradskom jezgu i krenuti sa širenjem prema periferiji grada i naseljenim mestima.

6. U periodu od dve godine kroz objedinjeni informacioni sistem Grada smanjiti troškove Gradske uprave i JKP u Novom Sadu za sto miliona dinara, a u naredne dve godine za još 200 miliona dinara.

7. U periodu od četiri godine smanjiti broj zaposlenih za 40% i promeniti strukturu zaposlenih u korist informatičara, IT inženjera i tehničara kao nosilaca poslova ovog preduzeća.

JKP „Novosadska toplana“

Preduzeće „Novosadska toplana“ osnovano je te 1961. godine, ali u sastavu „Elektrovojvodine“. Tada je Novi Sad, zajedno sa sremskim naseljima Petrovaradinom i Sremskom Kamenicom imao oko 115.000 stanovnika. Davne 1961. godine JKP „Novosadska toplana“ grejala je svega 500, a danas preko 90.000 stanova i oko 8.000 privrednih subjekata.

Dobra energetska infrastruktura podrazumeva kvantitet, kvalitet, sigurnost snabdevanja i zahtevane parametre primarnih i finalnih energenata. AP Vojvodina, a ni sam grad Novi Sad, ne raspolažu dovoljnim količinama nijednog energenta iz sopstvenih izvora. Osim toga, energetska efikasnost u svim energetskim sektorima jeste ispod željenog i mogućeg nivoa, a korišćenje rapoloživih obnovljivih izvora energije potpuno je marginalizovano. Postojeća zakonska regulativa nije dovoljna i nije razrađena, tržište energije i energetskih usluga nije razvijeno i energetska politika i strategija razvoja nije adekvatna aktuelnim potrebama ekonomskog razvoja i smanjenja energetske potrošnje.

Konzumno područje Vojvodine može se posmatrati kao zaokružena celina. Danas u AP Vojvodini koristimo sledeće primarne energente:

1. prirodni gas,

2. tečni derivati nafte,

3. ugalj,

4. ogrevno drvo,

5. otpad od poljoprivredne (pre svega ratarske) proizvodnje.

Prirodni gas se obezbeđuje delom iz domaće proizvodnje, a delom iz uvoza iz Rusije, a preko uvozničkog preduzeća „Srbijagas“ a. d. Treba na ekspertskom nivou razmotriti mogućnost fuzije, tj. spajanja preduzeća kao što su DP „Novi Sad gas“ i JKP „Novosadska toplana“, da bi se izbegla dupliranja marži, što bi na kraju moralo za rezultat imati nižu realnu cenu jedinice toplotne energije za građane i privredu.

JKP „Novosadska toplana“ jeste preduzeće sa oko 320 radnika i razvoj ovog preduzeća mora biti planirano kroz strategiju razvoja energetike u AP Vojvodini i u Republici Srbiji.

S druge strane, organizaciona struktura JKP „Novosadska toplana“ mora biti u skladu s principima ekonomičnosti i rentabilnosti i efikasnosti. Odnos između administracije i proizvodnih radnika mora biti isti kakav je u drugim kompanijama iz iste delatnosti u evropskim razvijenim gradovima veličine Novog Sada.

Pre pokretanja naplate po utrošku toplotne energije potrebno je izvršiti adekvatne pripreme u smislu tehničke opremljenosti, informisanosti građana, ekonomske analize mogućnosti da tržište anticipira jednu ovakvu meru.

Šta se mora uraditi?

JKP „Novosadska toplana“ mora imati strategiju razvoja kroz sledeće oblasti:

1. Povećanje energetske efikasnosti postojećih energetskih postrojenja

To znači da preduzeće mora sprovesti sve tehnološke inovacije kako bi se smanjili gubici pri svakoj energetskoj transformaciji i isporuci. Edukacija stanovništva koji su konzumenti usluga koje preduzeće pruža mora biti kontinuirana i podržana kako od samog JKP „Novosadska toplana“ tako i od lokalne samouprave i šire. Lokalna samouprava mora pronaći finansijske mehanizme za kreditiranje ugradnje savremenih materijala za izolaciju jer je to imperativ za manje gubitke toplotne energije.

2. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u sklopu ukupne potrošnje finalne energije

Iskorišćavanje obnovljivih potencijala energije u Novom Sadu i u Vojvodini uopšte gotovo je zanemarljivo. Imajući u vidu globalne i evropske strategije koje propisuju minimalno učešće ovakvih vidova energije u sledećih nekoliko godina na nivou od 20%, potrebno je dodatno podsticati ovakve pristupe u oblasti energetike u svakom smislu. Najpre se mora izmeniti zakonska regulativa u ovoj oblasti i to od lokalne samouprave, ali i šire.

Ovakav sistem proizvodnje i distrubucije toplotne energije izgrađen je još u prošlom veku i naše generacije moraju naći načine da se ova oblast i sam sistem JKP „Novosadska toplana“ unapredi. Na stručnom nivou, potrebno je napraviti strategiju energetskog razvoja našeg grada u kom treba predvideti alternativne načine proizvodnje toplotne energije za domaćinstva. Imajući u vidu činjenicu da oko 60% teritorije grada Novog Sada predstavlja poljoprivredno zemljište, jedna od komparativnih prednosti našeg grada svakako je proizvodnja biotoplotne energije korišćenjem otpadaka iz ratarske proizvodnje. Energija vetra se već uveliko koristi u evropskim gradovima veličine Novog Sada. Potrebno je napraviti detaljnu i profesionalnu analizu potencijala geotermalnih izvora vode kao moguću opciju razvoja „Novosadske toplane“. Ideja vodilja je svakako minimizacija troškova s jedne strane i maksimizacija jedinica toplotne i električne energije s druge strane. Firme koje upravljaju deponijama potrebno je edukovati i finansijski podržati kako bi bili osposobljeni za proizvodnju električne i toplotne energije za svoje potrebe, pa i dalje od toga.

Ceo proces transformacije JKP „Novosadska toplana“ u moderno i efikasno preduzeće koje proizvodi i distribuira toplotnu energiju i toplu potrošnu vodu mora uključiti zvanične institucije grada kao aktivne učesnike jer sâmo javno komunalno preduzeće nije dovoljno za ovaj proces. Dobrobiti od ovog procesa imali bi svi građani Novog Sada i njegove okoline i zbog toga je ova transformacija od strateškog značaja.

JKP „Lisje“ Novi Sad

Javno komunalno preduzeće „Lisje“ Novi Sad osnovala je Skupština grada Novog Sada 21. decembra 1989. godine s ciljem da obavlja pogrebnu delatnost, koja obuhvata sahranjivanje i održavanje groblja.

U nadležnosti JKP „Lisje“ jeste 20 grobalja ukupne površine 126 hektara na teritoriji Novog Sada, Sremske Kamenice, Petrovaradina, Futoga i Veternika, a odlukom Skupštine grada Novog Sada iz 2013. godine predviđeno je preuzimanje grobalja u naseljenim mestima Begeč, Budisava, Bukovac, Kać, Kisač, Kovilj, Ledinci, Stari Ledinci, Rumenka, Stepanovićevo i Čenej, a u skladu s finansijsko-organizacionim mogućnostima organa Grada i preduzeća.

JKP „Lisje“ jeste preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg značaja, koje je jedino nadležno da brine o sahranjivanju građana i uređenju i održavanju Gradskog, Almaškog, Uspenskog, Katoličkog, Jevrejskog, Nazarenskog, Rusinskog, Reformatorsko-evangelističkog groblja, Spomen-groblja na Gradskom groblju, zatim groblja u Sremskoj Kamenici, Petrovaradinu, Futogu i Veterniku.

Pogrebna delatnost ne znači samo sahranjivanje umrlih nego obuhvata i poštovanje predaka i negovanje pijeteta prema umrlima. Odgovornost i obaveza JKP „Lisje“ jeste da razvija savremenu kulturu sahranjivanja, poštujući tradiciju kao deo izvorne kulture i običaja naroda, načela slobode svesti i veroispovesti, ako i prava čoveka na svoju poslednju volju.

JKP „Lisje“ pruža sledeće usluge: prijavljuje smrt nadležnom organu, isporučuje pogrebnu opremu, prevozi umrla lica u zemlji i inostranstvu, obezbeđuje termine sahrane na izabranom groblju, organizuje ceremonijal oproštaja, obavlja sahranjivanje i kremiranje, izrađuje cvetne aranžmane i vence, organizuje daće i pomene, obavlja kompletne kamenorezačke usluge, uređuje i održava grobna mesta.

Osim navedenih usluga JKP „Lisje“ bavi se i proizvodnjom pogrebne opreme, podizanjem i održavanjem zelenila, izvođenjem građevinskih radova u vezi s pogrebnom delatnosti, proizvodnjom cveća, sadnog i rasadnog materijala.

Osnovni problem JKP „Lisje“ jeste predstavljalo stalno proširivanje delatnosti, pa se preduzeće u poslednjoj deceniji relativno udaljilo od svoje osnovne, tj. pretežne delatnosti. JKP „Lisje“ ima budućnost i moguće ga je konsolidovati stručnim i zainteresovanim preduzetničkim upravaljanjem. Savremeni uslovi organizovanja preduzeća u prvi plan ističu intenzivan razvoj i primenu inovacionih procesa u svim aspektima organizacije i poslovanja.

U JKP „Lisje“ neophodno je ponovo inovativno upravljati ljudskim resursima, propisati novu kulturu organizacije, uvesti tehničke inovacije (montažne grobnice, upravljanje otpadom) i raditi na tržišnoj prepoznatljivosti u okviru osnovne delatnosti i na tim osnovama razvijati strategiju marketinga.

JKP „Lisje“ je standardizacijom svojih usluga i procedura sertifikovalo svoju delatnost i još 2003. godine na osnovu toga postalo član ICFA – Svetske asocijacije pogrebnih zavoda i preduzeća, što je otvorilo mogućnost za vršenje niza novih usluga putem savremenih metoda komunikacije (zakazivanje sahranjivanja, održavanja grobnih mesta, pomena...).

U narednom planskom periodu kao prioritet u „Lisju“ neophodno je:

-­‐ hitno početi izgradnju novog groblja za sremsku stranu grada (GUP-om davno opredeljena lokacija) – rok od maksimalno godinu dana;

-­‐ intenzivirati preuzimanje grobalja u naseljenim mestima jer je to jedan od načina za angažovanje evidentnog viška zaposlenih (Beograd ima 150 grobalja koja se nalaze izvan sistema javnog komunalnog preduzeća, dok ih Novi Sad trenutno ima 16, Odlukom Skupštine grada obavezu uvođenja prigradskih grobalja u sistem „Lisja“ preuzelo je JKP „Lisje“) – postaviti rok od dve godine;

-­‐ započeti procedure da se odredi zemljište na nekoj od zasebnih lokacija van grada za groblje kućnih ljubimaca jer je u 21. veku to potreba, pogotovo imajući u vidu zaštitu životne sredine kao imperativa – rok od maksimalno četiri godine;

-­‐ podići ceremoniju sahrane na viši, kulturniji nivo – odmah.

Šta se mora uraditi?

1. Vratiti „Lisje“ u okvire osnovne delatnosti (uz koje nužno idu srodne delatnosti: služba za daće, vrtlari i rasadnik dovoljni za potrebe JKP „Lisje“ jer postoji stalna potreba za obavljanjem tih poslova, te bi angažovanje firme sa strane bilo ekonomski neopravdano). Građevinsku operativu treba svesti na nužni minimum koji bi se bavio izgradnjom infrastrukture na groblju! Proizvodnju sanduka prepustiti slobodnom tržištu.

Raditi na podizanju nivoa ceremonije sahrane jer je misija „Lisja“ da obezbedi i unapređuje pijetet ka umrlima. Primeri privatizacije nekih od pogrebnih delatnosti (hladnjača, kapela…) pokazuju da je to vrlo pogrešno!

2. Ažurirati bazu podataka svih koji plaćaju obavezu naknade za korišćenje i održavanje groblja, te u sklopu toga ozbiljno razmotriti sniženje cene ove naknade kako bi se postigla veća procentualna naplata u skladu s ekonomskim načelom da snižavanje cena taksi i naknada dovodi do veće naplativosti. Građani bi imali znatno umanjenu obavezu plaćanja, te bi iz tog razloga bila procentualno uvećana naplata i umanjene cene, što bi konačno imalo za rezultat veće prihode po osnovu ove naknade.

Zbog izuzetno malog procenta naplate naknade za korišćenje grobnih mesta preduzeće ostaje u kontinuitetu bez veoma važnog prihoda. Predlažemo da se obezbedi normativni okvir za zaključivanje ugovora sa JKP „Informatika“ radi naplate ove naknade u okviru objedinjene naplate stambeno-komunalnih usluga, što će, s jedne strane, omogućiti mnogo veću naplativost, a strankama s druge strane olakšati obavezu s obzirom na mesečnu, a ne kao dosad godišnju naplatu.

3. Obavezno preuzeti sva groblja koja trenutno nisu u sistemu JKP „Lisje“ jer će se tako podići nivo profesionalnosti pruženih pogrebnih usluga.

4. Raditi na sertifikovanju poslovanja JKP „Lisje“ u skladu s međunarodnim normama i standardima.

5. Hitno obezbediti lokacije za proširenje postojećih i izgradnju novih grobalja (prvenstveno na sremskoj strani).

6. Raditi na popularizaciji kremacije kao vida sahranjivanja. U 21. veku to je imperativ kada je sahranjivanje u pitanju.

7. Razmišljati o uvođenju prakse izgradnje osarijuma i lapidarijuma.

JKP PARKING SERVIS

Preduzeće je osnovano 2005. godine i faktički je izdvojeno iz JKP „Put“. Razlog osnivanja jeste uređenje oblasti stacionarnog saobraćaja u Novom Sadu. Osnovna delatnost jeste uređenje i naplata parking prostora.

Uređenje parking prostora nije samo farbanje horizontalne putne infrastrukture već i izgradnja javnih parking garaža, kojih samo u užem centru po novosadskom GUP-u treba da bude sedam, a nijedna nije počela da se gradi. Za dve, u Šafarikovoj ulici i na platou Riblje pijace, urađen je i projekat.

Ovo preduzeće ne samo da nije ništa uradilo u pogledu izgradnje javnih garaža već se i njeno postojanje odlikuje isključivo u isplati plata zaposlenima. Umesto da preduzeće ulaže ubrana sredstva u javnu imovinu grada, ono isplaćuje zarade i čak uzima novac za investicije iz budžeta Grada Novog Sada.

Jedina javna garaža jeste privremenog karaktera i izgrađena je 2004. godine, dok ovo preduzeće još nije ni bilo osnovano i privremenog je karaktera do izgradnje javne garaže u Josifa Runjanina (u blizini te garaže).

Van pameti je da preduzeće koje ima minimalne troškove i maksimalne prihode dobija sredstva iz gradskog budžeta za tekuće i kapitalne investicije. Ukupno zahvatanje iz budžeta za ovo preduzeće iznosi od 28 do 44 miliona na godišnjem nivou. Za to ne postoji nikakvo opravdanje.

Mogućnost uštede na racionalizaciji zaposlenih

Glomazna administracija koja samo otežava poslovanje mogla bi biti smanjena a da se tim smanjenjem ne oseti nikakav nedostatak u poslovanju. Povećani broj zaposlenih u menadžmentu preduzeća treba redukovati za 50%.

Vizija održanja funkcionalnosti JKP „Parking servis“

• Donošenje strategije razvoja saobraćaja u gradu (saobraćajne politike grada),s tačno definisanom saradnjom između javnih preduzeća, u ovom slučajuJGSP i „Parking servisa“ (rok 12 meseci od preuzimanja vlasti).

• Nema otpuštanja radnika u „Parking servisu“, nego kroz odlazak radnika upenziju i dobrovoljan raskid ugovora smanjivati broj zaposlenih (stalna mera,četiri godine).

• Ukidanje tekuće subvencije (rok jedan mesec).

• Kapitalne subvencije i sredstva iz „Parking servisa“ samo i isključivo zaizgradnju javnih parking garaža, prvo u centralnim delovima, a zatim i uostalim delovima grada. Početak u prvom donošenju programa poslovanjaovog preduzeća, a nakon toga stalna mera (rok četiri godine, bar dve javnegaraže sa oko 500 parking mesta).

• Smanjenje broja parking mesta (van javnih garaža kad iste budu izgrađene) u centralnim delovima grada. Početak nakon izgradnje prve javne garaže (stalna mera).

• Uvođenje park & ride, bike & ride i park & bike sistema na obodu centralnih delova grada i periferiji (kao pilot-projekti u roku od 24 meseca).

JKP „PUT“

Koreni JKP „Put“ dosežu i pre Drugog svetskog rata. Dana 3. januara 1949. godine Gradski narodni odbor u Novom Sadu osnovao je preduzeće za popravku i održavanje gradskih ulica, puteva i trotoara. U narednim godinama preduzeće se menjalo, napredovalo i prilagođavalo svim društvenim, arhitektonskim i demografskim promenama. Od 1989. godine Komunalna radna organizacija „Put“ organizovana je kao Javno komunalno preduzeće „Put“, koje obavlja delatnost od opšteg interesa za grad Novi Sad.

Danas je JKP „Put“ tržišno orijentisano, savremeno opremljeno s implementiranim međunarodnim standardima SRPS ISO/IEC 17025:2006; SRPS ISO 9001:2008; SRPS ISO 14001:2005; SRPS OHSAS 18001:2009, svojom modernom asfaltnom bazom i akreditovanom labolatorijom. Preduzeće obavlja preko 18 delatnosti, s pretežnom delatnošću izgradnje i održavanja puteva, ulica i drugih saobraćajnica, biciklističkih i pešačkih staza.

Veći deo prihoda preduzeće ostvaruje na tržištu – 50-60%, a ostatak iz Programa održavanja objekata putne privrede u gradu, koji se finansira iz budžeta Grada Novog Sada. Radovi na izgradnji i rekonstrukciji postojećih saobraćajnica imaju značajan udeo u upošljavanju radnih kapaciteta preduzeća.

Količina odrađenih poslova varira iz godine u godinu i teško je predvideti poslovanje bez čvrstih garancija naručioca. Pošto je preduzeće opremljeno savremenom opremom i modernom asfaltnom bazom, teško je prihvatiti činjenicu da se preduzeće ne može nositi na tržištu s konkurencijom kad i zasigurno ima ugovoren dobar deo svog poslovanja preko održavanja objekata putne privrede za grad Novi Sad.

Šta se to desilo da preduzeće koje je pozitivno poslovalo od 2000. do 2007. godine postane gubitaš, čiji je gubitak od 2008. do 2013. iznosio 879 miliona dinara? Već na prvi pogled jasno se nameće zaključak da je nestručno i neprofesionalno rukovođenje menadžmenta preduzeća i rukovodstva Grada dovelo preduzeće u situaciju da su mu gubici veći od osnovnog kapitala i da tu, gotovo sigurno, ima posla i za državne istražne organe.

Šta nam je činiti

1. Postaviti profesionalno rukovodstvo. 2. U tri meseca utvrditi faktičko finansijsko i materijalno stanje u kom se

preduzeće nalazi. Pozvati na odgovornost sadašnje rukovodstvo, kao i prethodna ako se utvrde nepravilnosti u radu.

Page   �  of   �  1 2

3. U šest meseci oceniti koje su prioritetne delatnosti preduzeća i doneti strateški plan razvoja za naredne četiri godine, u skladu sa strateškim dokumentima razvoja i potreba grada Novog Sada.

4. Za četiri godine dovesti preduzeće da posluje s dobiti bez pomoći Grada, izuzev za projekte koje bi Grad preduzeću poverio. Ovde se prvenstveno misli na manje rekonstrukcije, kao i na izgradnje i rekonstrukcije trotoara, biciklističkih staza, uklanjanje barijera i na izgradnju rampi za osobe s invaliditetom i sl.

Page   �  of   �  2 2

JP Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ Novi Sad (Spens)

Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ (Spens) organizovan je kao javno preduzeće. Izgradnja dvorane započela je maja 1979. godine, a otvorena je 14. aprila 1981. godine za 36. svetsko prvenstvo u stonom tenisu.

Sportsko-poslovni centar „Vojvodina“ čine: dvorana, otvoreni sportski tereni, Stadion „Karađorđe“ i garaža s parking prostorom. Površina lokacije na kojoj je izgrađena dvorana Spensa iznosi skoro 200.000 m², od toga sâm objekat zauzima 85.091 m², a Stadion „Karađorđe“ čini 32.483 m². Korisna površina zatvorenih sportskih prostora iznosi 46.319 m².

Odlukom o osnivanju javnog preduzeća Skupština je u sastavni deo preduzeća uvrstila i SC „Sajmište“, koji je do 1. januara 1992. godine bio pod upravom Ustanove za održavanje objekata fizičke kulture Grada Novog Sada.

Sportski sadržaji uključuju veliku dvoranu, malu dvoranu, ledenu dvoranu, džudo dvoranu, boks-dvoranu, stonotenisku dvoranu, dvoranu za rvanje, bazene, kuglanu, streljanu, teniske terene i trening dvorane.

Pored sportskih sadržaja, JP SPC „Vojvodina“ ima u svojoj delatnosti i najam poslovnog prostora, koji se prostire na 14.259,00 m2, a koji danas ima preko 200 lokala što kancelarijskog što prodajnog karaktera.

Pregledom egzaktnih poslovnih pokazatelja u nekoliko poslednjih godina jasno se uočava da je ovo javno preduzeće u problemima jer već nekoliko godina beleži gubitak u poslovanju.

Iako je poslednjih nekoliko godina veoma loše s aspekta poslovnog uspeha ovog preduzeća, nažalost postoje i nagomilani problemi koji datiraju znatno ranije a da nisu ozbiljno razmotreni.

Kao prvo, bilo je potrebno uzeti sve pozitivne i negativne varijable kako bi se napravio plan oporavka ovog preduzeća od izuzetnog značaja za Novi Sad jer se ne sme zaboraviti da je ovo preduzeće važno za razvoj sporta, kako u gradu tako i u pokrajini. Preduzeće je kroz poslovanje ušlo i u modernu istoriji našeg grada zahvaljujući manifestacijama koje su imale intarnacionalni značaj.

Sadržaji unutar preduzeća koji su prvobitno sagrađeni godinama su bili zanemareni, pa smo došli do toga da su postali tehnološki zastareli, te da je vrlo skupo njegovo održavanje. Pored toga što Novi Sad danas nema rezervnu zgradu koja bi imala identične sadržaje kao SPC „Vojvodina“, ne vidimo da današnji čelnici grada a ni preduzeća pokazuju neku značajniju inicijativu koja bi dovela do oporavka ovog preduzeća na radost svih građana koji žive u našem gradu.

Jedan od uzroka lošeg stanja u preduzeću svakako je činjenica da je u proteklih deset godina izmenjeno otprilike isto toliko čelnih ljudi koji su ga vodili. Za realizaciju

strategija razvoja stabilnost je jedan od činilaca koji utiču na konačan uspeh. Čelne ljude u menadžmentu treba birati na osnovu ponuđenih programa za rukovođenje i ciljeva koji trebaju biti realni i održivi. Često menjanje prioriteta utiče negativno na konačan rezultat.

Ova gradska vlast sprovela je socijalni program za rešavanje viška radnika, ali bez obzira na to što se to sprovelo već drugi put u poslednjih nekoliko godina, vidimo da te mere nisu dale rezultate jer su spovedene loše, tj. zaposleni pred istek radnog veka odlazili su iz preduzeća kao tehnološki višak i uz visoke otrpemnine. Ne treba dodatno objašnjavati negativne strane takve poslovne prakse.

Takvom lošem stanju u preduzeću svakako je značajno doprinela odluka koja je sprovedena 2005. godine, a koja se ogledala u preko potrebnom usitnjavanju površine lokala kako bi ih bilo više, što je imalo krajnji epilog da nije bilo interesenata za najam takvih prostora. To je dalje uticalo na pad prihoda od najma poslovnog prostora.

Tek nedavno otvoren je supermarket koji je donekle privukao potrošače u inače zapušteni objekat, ali ta mera nije dovoljna.

Za oporavak preduzeća, između ostalog, potrebno je sledeće: • Odmah započeti dijalog Gradske uprave i rukovodstva preduzeća kako bi se

utvrdila objektivna cena najma sportskih sadržaja unutar preuzeća, da bi ta fukcija dobila značaj koji joj pripada.

• Svesti rashode na optimalan nivo, te raditi na energetskoj efikasnosti svih sadržaja.

• Ustanoviti novu poslovnu kulturu.

• Napraviti stručnu studiju o razvoju funkcije najma poslovnog prostora te ponuditi na tržištu nove poslovne sadržaje.

• Estetsku funkciju celog objekta prilagoditi današnjem vremenu i podići ja na znatno viši nivo u skladu sa svetskim trendovima, kako bi objekat bio na ponos građanima Novog Sada kao i u vreme kad je sagrađen.

• Razmotriti eventualnu fuziju JP „Poslovni prostor“ i JP Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ u jedno preduzeće sa sedištem u objektu Spensa jer u znatnom delu imaju identičnu delatnost (najam poslovnog prostora).

• Zatvoreni bazen na Klisi organizaciono uvesti u sistem JP Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ jer je potpuno neprirodno da JP „Poslovni prostor“ posluje i rukovodi takvim sportskim objektom iako nema kadrovski potencijal za tu delatnost.

• Preuzeti poslovnu jedinicu Štrand (gradska plaža) od JKP „Zelenilo“ jer je dalatnost JP Sportski i poslovni centar „Vojvodina“ adekvatnija za bavljenje sportskim i rekreativnim sadržajima koji su neizostavni i vrlo važan segmet te poslovne jedinice.

JP „URBANIZAM“ – ZAVOD ZA URBANIZAM NOVI SAD

Istorijat firme i delatnost

JP „Urbanizam“ – Zavod za urbanizam Novi Sad osnovao je Narodni odbor opštine Novi Sad 1960. godine s ciljem urbanističkog planiranja izgradnje i uređenja Novog Sada i okolnih naselja u sastavu tadašnje Opštine Novi Sad. Tokom postojanja Zavod je menjao organizacione forme, a od 1. januara 1990. godine upisan je kao javno preduzeće u sudski registar i kao takav posluje i danas.

Osnovna delatnost Zavoda jeste izrada urbanističkih planova za potrebe grada Novog Sada, odnosno obavljanje sledećih stručnih poslova: izrada prostornog plana grada Novog Sada, izrada prostornih planova područja posebne namene, izrada urbanističkih planova za teritoriju grada Novog Sada, izrada urbanističkih projekata, izrada projekata parcelacije odnosno preparcelacije, obavlja stručne poslove po zahtevu i za potrebe Komisije za planove i izvršava stručne poslove koje ova komisija iz svoje nadležnosti poveri javnom preduzeću, prati i proučava pojave i promene u prostoru na teritoriji grada Novog Sada, obavlja analitičko-studijske poslove iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja i zaštite životne sredine, izrađuje strateške procene uticaja planova na životnu sredinu, prikuplja, sređuje, obrađuje, čuva i publikuje podatke od interesa za uređenje prostora i naselja i iste dostavlja organu Grada Novog Sada nadležnom za obrazovanje i održavanje lokalnog informacionog sistema planskih dokumenata i stanja u prostoru, na zahtev nadležnog organa Grada Novog Sada izrađuje izveštaj, odnosno mišljenje u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekata, na zahtev nadležnog organa Grada Novog Sada izrađuje urbanističke uslove za lokacijsku dozvolu, na zahtev nadležnog organa Grada Novog Sada izrađuje informaciju o lokaciji, na zahtev nadležnog organa Grada Novog Sada izrađuje izveštaje o činjenicama sadržanim u urbanističkoj dokumentaciji za potrebe izdavanja rešenja za odobrenje izvođenja radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, izrađuje dokumentaciju po zahtevu nadležnog organa Grada Novog Sada u vezi s mogućnošću legalizacije objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak legalizacije, obavlja geodetske radove u inženjersko-tehničkoj oblasti prostornog planiranja i urbanizma, izrađuje urbanističke uslove za postavljanje montažnih i drugih objekata i na javnim površinama, izrađuje uverenja o nameni zemljišta i obavlja druge stručne poslove u vezi s primenom zakona kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje objekata.

Opis trenutnog stanja i problemi

Najveći problem Zavoda, kao i u svim ostalim javnim i javnim komunalnim preduzećima, jeste kadrovska struktura, odnosno velik broj zaposlenih, kao i velik broj neadekvatno zaposlenih radnika.

Broj zaposlenih je vrlo malo varirao i uglavnom je kadrovska politika vođena tako što su primani mladi stručnjaci koji su završavali fakultete i u Zavodu, uz starije kolege, sticali profesionalna znanja. Danas više nije tako.

Finansijsko poslovanje

Zavod se finansira na osnovu godišnjeg programa poslovanja u kom je najznačajniji deo izrada urbanističkih planova za osnivača. Drugi deo prihoda ostvaruje se na tržištu, od izrade urbanističkih uslova po zahtevu Sekretarijata za urbanizam (nekadašnji UTU) i od izrade urbanističkih planova za druge investitore. Ovaj drugi deo prihoda ne zavisi od Zavoda i Zavod ne može uticati na njega jer je, pre svega, posledica stanja na tržištu. Naime, u godinama kad se intenzivno gradilo, ovaj deo prihoda išao je i preko 50%. U 2014. godini na prihodovnoj strani odnos prihoda Zavod za izgradnju grada/UTU – ostali investitori iznosio je 74,6% : 25,4%.

Zaključak

Osnovni problem Zavoda u ovom trenutku jeste prevelik broj nekvalifikovanih radnika za ovaj uskostručan posao. Kako je počeo da pada nivo plata, zbog zamrznute mase zarada koja se sad umesto na sto deli na 125 zaposlenih, kao i zbog odlaska pojedinih zaposlenih u penziju, evidentan je i odliv nosilaca posla po pojedinim oblastima. U narednom periodu, ukoliko ne dođe do promene u strukturi zaposlenih, Zavod neće moći da odgovori na potrebe osnivača.

JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“

Počeci izgradnje objekata vodosnabdevanja u obliku u kom danas postoje u Novom Sadu datiraju iz 1951. godine, a 1952. godine započela je izgradnja devet kilometara vodovodne mreže. Izgradnja reni bunara i objekata za preradu vode počela je 1959. godine. Objekti novog vodovoda pušteni su u probni pogon 1964. godine, a u aprilu 1965. godine i u redovni pogon.Današnji kapacitet vodovodnog sistema jeste oko 130.000 m3/dan. Ograničen je kapacitetom postrojenja za preradu vode. Od 90 km 1965. godine danas je dužina vodovodne mreže u sistemu, zajedno s priključcima, dostigla 1.100 km. Izgradnja kanalizacije u Novom Sadu počinje 1880. godine. Godine 1953. prihvaćen je i odobren investicioni program izgradnje gradske kanalizacije. Po ovom programu zadržan je osnovni koncept podela na južni i severni sliv s mešovitim sistemom. Iste godine započeta je izgradnja prvo objekata na Dunavu – glavnih crpnih stanica ( GC-1 i GC-2 ) s izlivima u Dunav i glavnih kolektora. To se može smatrati početkom izgradnje moderne kanalizacije na području Novog Sada. JKP „Vodovod“ svojim uslugama distribucije pijaće vode pokriva gotovo 95% opštine Novi Sad. Kvalitet pijaće vode namenjene ljudskoj upotrebi mora se uskladiti sevropskim propisima (pojava herbicida), dok se kontinuitet snabdevanja može smatrati 100% sem u trenucima standardnog održavanja ili popravki usled havarija na mreži.Odvođenje urbanih otpadnih voda„Vodovod“ pokriva sa 75% s direktnim potrošačkim priključcima na javnu kanalizacionu mrežu, dok je ostalih 25% pokriveno pražnjenjem nužničkih i septičkih jama. Odvođenje kišnih voda nije na visokom nivou.Kapacitet postojećeg kombinovanog kanalizacionog sistema s aspekta odvođenja kišnih voda iz centralnog gradskog područja grada Novoga Sada ograničen je na nivo računske kiše povratnog perioda od dve godine u trajanju od 20 minuta; postoje određeni delovi mreže koji ne mogu da podnesu ovaj ograničen protok, što za posledicu ima pojavu plavljenja koje se događa svake godine u određenim delovima grada.Pored toga, infrastruktura odvojenog sistema za odvođenje kišne vode ima kapacitet ograničen na odvođenje računske kiše povratnog perioda od pet godina u trajanju od 30 minuta u delovima grada u kojem je u potpunosti funkcionalna infrastruktura. U prigradskim naseljima odvođenje kišnih voda u dužem periodu nije ozbiljno ni razmatrano. Očigledan je gubitak prečišćene vode koja je potisnuta u mrežu i koja je usled havarija ili nelegalnih priključaka izgubljena. Gotovo 25% proizvedene vode gubi se, štoje nedopustivo i materijalno i finansijski.

JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad finansijski je direktno opterećeno, ali što je još važnije, nesrazmerno velik broj zaposlenih s nezadovaljavajućom stručnom spremom uništava moral zaposlenih i dovodi do dezintegracije kulture profesionalizma i produktivnosti. Prihodi zaposlenih su na niskom nivou, kao i kapitalne investicije u vodovodnu infrastrukturu poslednjih godina, što je dovelo do osipanja infrastrukturne osnove. Mlađa zaposlena lica, pogotovo inženjeri i zaposleni na rukovodećim pozicijama, nisu imali prilike da uče iz prakse na novim investicionim projektima i projektima zamene infrastrukture. Poslednje dve godine broj proizvodnih radnika smanjuje se, a administrativnih se geometrijskom progresijom uvećava.

Podigavši cenu vode i odvođenja otpadnih voda u 2010. i 2011.godini „Vodovod“ je došao u situaciju da može funkcionisati bez finansijskih poteškoća. Uz subvencije i dotacije iz budžeta Grada, koje godišnje iznose cc 400 miliona dinara, od uposlenih u „Vodovodu“ morali bi se očekivati znatno bolji rezultati u poslovanjui ostvarenju predviđenih infrastrukturnih projekata. Uvidom u poslovanje poslednjih nekoliko godina vidimo da se novac od podizanja cene topi, tako da se dobit od 638 miliona dinara u 2011. godini srozala na 35 miliona u 2013.godini, a gotovo polovina sredstava koja se izdvaja za kapitalne subvencije iz budžeta Grada koristi se za isplatu troškova zarada i ostalih ličnih primanja novozaposlenih partijskih kadrova u preduzeću. Očigledno je da umesto kapitalnih infrastrukturnih projekata izgradnje objekata vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda građani Novog Sada finansiraju partijsku infrastrukturu koalicionih partnera SNS-a i prikupljanje novca za novu kupovinu glasova na sledećim lokalnim izborima.

Prvi neophodni koraci ka rešenju

Na prvom mestu organizaciono i kadrovski dovesti preduzeće u funkcionalno stanje koje će moći dugoročno da garantuje uredno snabdevanje zdravom pijaćom vodom građane Novog Sad. Smanjiti broj neproizvodnih zaposlenih i poboljšati kadrovsku strukturu u korist proizvodnih i inženjerskih kadrova.Nakon toga ćemo se posvetiti sledećim aktivnostima:

Prioritetne aktivnosti u vodosnabdevanju/investicije koje su neophodne:

▪ Aktivnost 1: Usklađenost s direktivom o vodi za piće u vezi s kvalitetom vode. Investicija 1: Sanacija/nadogradnja postrojenja za prečišćavanje voda Štrand radi uklanjanja herbicida.

▪ Aktivnost 2: Zaštita izvorišta/sirovine.

Investicija 2: Zaštita i sanacija postojećih izvorišta vode da bi se osigurala bezbednost izvora sirove vode.

▪ Aktivnost 3: Razvijanje skladišnih kapaciteta rezervoara neophodnih za balansiranje vrhova i jazova potrošnje u potrošačkoj tražnji. Investicija 3: Izgradnja novih skladišnih rezervoara.

▪ Aktivnost 4: Proširivanje vodovodne distributivne mreže da bi se omogućilo priključivanje svih domaćinstava u okviru urbane aglomeracije oblasti pokrivene projektom. Investicija 4: Proširivanje vodovodne distributivne mreže kako bi se pokrile oblasti naselja Stepanovićevo, Begeč, Ledinci i Stari Ledinci.

Prioritetne aktivnosti u odvođenju otpadnih voda/investicje koje su neophodne:

▪ Aktivnost 1/Investicija 1: Izgradnja primarnih kolektora u centralnom gradskom području Novoga Sada kako bi se sve kanalizacione mreže dovele do predloženog lokaliteta Rokov potok, na kojem će se graditi postrojenje za prečišćavanje otpadnihvoda.

▪ Aktivnost 2/Investicija 2: Sanacija i rekonstrukcija prioritetnih delova sekundarne kanalizacione mreže (pri čemu su identifikovani glavni problemi u vezi s hidraulikom) za centralno gradsko područje Novoga Sada.

▪ Aktivnost 3/Investicija 3: Razvoj i izgradnja sekundarne kanalizacione mreže i potrošačkih priključaka za sve urbane aglomeracije u oblasti pokrivene projektom pored centralnog gradskog područja Novoga Sada.

▪ Aktivnost 4/Investicija 4: Izgradnja glavnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Rokov potok za potrebe centralnog gradskog područja Novoga Sada.

▪ Aktivnost 5/Investicija 5: Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za sve urbane aglomeracije u oblasti pokrivenoj projektom pored centralnog gradskog područja Novog Sada.

Vodovod: Proširivanje vodovodne distributivne mreže za teritoriju celog grada i gradskih naseljenih mesta, zaštita postojećih i formiranje novih izvorišta, kao i izgradnja novih skladišnih rezervoara. Kanalizacija: Izgradnja primarnih kolektora, sanacija i rekonstrukcija sekundarnih kanalizacionih mreža i sve druge neophodne radnje koje prethode najvažnijoj – izgradnji glavnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

REFORMA GRADSKE UPRAVE

Liga socijaldemokrata Vojvodine organizovaće lokalne, gradske uprave po meri građana, za efikasno i profesionalno zadovoljavanje potreba građana i ostvarivanja prava pred organima uprave i drugim nosiocima javnih ovlašćenja. Da bi tako bilo, neophodno je sledeće:

1. Formiranje, odnosno organizovanje gradskih opština u kojim će građanilakše kanalisati potrebe sa svoje teritorije i brže i efikasnije zadovoljavati interese preko organa opštine.

2. Organizovanje jedinstvenog šaltera za zahteve i informacije građana predorganima uprave – na jednom mestu – šalteru građani će podnositi sve zahteve, neće šetati na različite lokacije i adrese. Zahtevi će se podnositi i u mesnim kancelarijama, u mestu prebivališta. To podrazumeva: - organiziciono – na jednom mestu fizički objedinjene uprave;- izmeštanje i proširivanje šalter sale u kojoj će se podnositi svi zahtevi stranaka, zasve poslove u gradskoj upravi, odnosno prilagođavanje prijemnih kancelarija za prijempodnesaka svih vrsta. Šalter sale i prijemne kancelarije moraju imati zaposlenog zadavanje informacija (svih vrsta) i za upućivanje građana za ostvarivanje njihovih prava.To podrazumeva i funkcionalno povezivanje i objedinjavanje šalter sala i kontakt-centrapreko kog građani mogu podnositi primedbe, zahteve, žalbe i dr. na rad ogana upravetelefonski;- razvoj informacionog sistema gradske uprave, u kojem su umrežene uprave i bazepodataka, treba da omogući da službenici po službenoj dužnosti pribavljaju svepodatke koji se tiču građana, a nalaze se u službenim evidencijama, kao i podatke kojistvaraju drugi nosioci javnih ovlašćenja (javna preduzeća i ustanove) na gradskomnivou.Razvoj informacionog sistema omogućiće:

- elektronsko komuniciranje organa uprave, što će dovesti do racionalizacijeposlova;

- elektronsko komuniciranje uprave i građana i javnih preduzeća. Za elektronskokomuniciranje građana i uprave, podnošenje zahteva od kuće, treba razviti i druge on-line servise (pored virtuelnog matičara), preko kojih se mogu podnositi zahtevi i prijave, i pratiti rad na zahtevima građana. Takođe, treba uspostaviti standarde, primeneti primere dobre prakse u pogledu razmene podataka između uprava i drugih nosilaca javnih ovlašćenja, javnih preduzeća i ustanova;

- transparentnost – organi uprave imaće uvid u poslove drugih uprava, kao i građani u rad uprava.

3. Profesionalizacija u zapošljavanju. Kvalitet pružanja usluga direktno zavisi

od stručnosti i profesionalnosti kadra. LSV će sprovoditi permanentnu edukaciju i usavršavanje kadra, naročito za poslove i procedure koje koji se nameću u procesu pridruživanja EU.

U gradskoj upravi nema viška zaposlenih, nego je neophodna bolja organizacija i raspodela poslova. Obavljanje poslova mora se zasnivati na načelima profesionalnosti, nepristrasnosti uz poštovanje poverljivosti i zaštite podataka u postupku donošenja odluka. Udeo zaposlenih u državnoj upravi u 2014. godini u EU iznosio je 6,99% od ukupnog

broja zaposlenih, dok je ovaj udeo u Srbiji 6,21%. Zbirni udeo zaposlenih u državnoj upravi,

obrazovanju i zdravstvu u Evropskoj uniji iznosi 25,45% od ukupne zaposlenosti, dok je u

Srbiji taj udeo 18,54%.

Potrebna je potpuna promena u ophođenu i delovanju gradske javne uprave prema građanima i pružanju javnih usluga. Organi uprave moraju biti nosioci pravca razvoja planiranja, postavljanja ciljeva u poslovima Grada. Delovanje uprave mora da obezbedi pravnu sigurnost građana.

4. Koordinacijom javnih politika – što podrazumeva saradnju uprave, javnih preduzeća i ustanova u kreiranju planova i njihovom sprovođenju. Takođe, to podrazumeva veće učešće građana i NVO preko mesnih zajednica u formulisanju specifičnih interesa i potreba u postupku donošenja odluka Grada. 5. Jačanje kapaciteta posebnih organa: javnog pravobranilaštva, biroa za pružanje pravne pomoći, gradskog zaštitnika građana, ali i kancelarija za omladinu, ravnopravnost polova i ekonomski razvoj grada. Posebni organi treba da obezbede interese grada (pravobranilaštvo, kancelarija za lokalni i ekonomski razvoja grada). Jačanjem kapaciteta biroa za pružanje pravne pomoći i gradskog zaštitnika građana omogućava se dostupnost prava na pravnu zaštitu većem broju građana. Kancelarije za omladinu i rodnu ravnopravnost treba da omoguće ostvarivanje strateških dokumenata Republike i ostvare standarde EU u ovim oblastima.

U pogledu same organizacije gradske uprave, racionalizacija poslova uprave treba da ima cilj objedinjavanje uprava s najmanje upravnih poslova, odnosno onih uprava koje zadovaljavanje određenih potreba građana, odnosno finansiranje delatnosti vrše preko projekata. To su uprava za kulturu, obrazovanje, saobraćaj, zdravstvo. Inspekcijske poslove, koji su u nadležnosti Grada, treba organizaciono objediniti u jednu upravu.

Jačati kapacitete poreske, komunalne uprave i uprave za urbanizam i budžet. Smatramo da postojeća organizacija uprava i njenih službi nije adekvatna. Zbog njene veličine loše je podeljena, kompilikovana, između uprava je slaba komunikacija… Njena podela nije pratila potrebe administracije i građana kao korisnika, već kao stranački podelu. Uprave se moraju organizovati po prirodi posla koje obavljaju i koje sprovode. Ovakva podela bi omogućila da se poslovi brže obavljaju. Građani bi brže i lakše završavali svoje zahteve i poslove koje imaju pred organima uprave. Predlažemo da se od postojećih 16 uprava formira devet: 1. uprava za opšte poslove – upravni postupak;2. uprava za inspekcijski nadzor. Sve inspekcije van postojeće inspekcijske upraveobjediniti;3. uprava za projektno finansiranje delatosti. Kultura, sport, omladina, obrazovanje,zdravstvo;4. uprava za imovinu Grada ili direkcija za imovinu. Sva imovina koja pripada gradu ili jedata na korišćenje da se objedini;5. uprava za saobraćaj, energetiku, privredu i zašitu životne sredine;6. komunalna uprava;7. poreska uprava;8. pravobranilaštvo;9. pravna pomoć.*

LSV će sprovoditi:

▪ Decentralizaciju uprave – prenošenje ovlašćenja i nadležnosti na lokalnusamoupravu, naročito u oblasti zdravstva, inspekcija, policije...

▪ Decentralizaciju mora pratiti povećanje izvornih prihoda Grada.

*Pravobranilaštvo i pravna pomoć su posebni organi.

APOTEKA „NOVI SAD“

1. ISTORIJAT I DELATNOST USTANOVE

Godine 1963. rešenjem Narodnog odbora opštine Novi Sad sve postojeće apoteke na teritoriji grada i okoline integrisane su u Apoteku „Novi Sad“. U momentu osnivanja Apoteka „Novi Sad“ imala je 18 poslovnih jedinica u kojima je radilo 45 diplomiranih farmaceuta, 17 farmaceutskih tehničara, 16 laboranata, a u rad je bilo uključeno i 13 administrativnih radnika i 20 radnika iz tehničke službe.

Današnja Apoteka „Novi Sad“ registrovana je kod Trgovinskog suda Novi Sad rešenjem o usaglašenosti sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti od 18. jula 2007. godine. U sastav apoteke ulazi 23 ogranka i devet jedinica za izdavanje gotovih lekova. Danas Apoteka „Novi Sad“ ima 35 apoteka na teritoriji opštine Novi Sad, 17 gradskih i 18 prigradskih. U sastavu Apoteke „Novi Sad“ nalazi se i upravo završena Galenska laboratorija za izradu lekovitih i dermato-kozmetičkih preparata, čije otvaranje zavisi samo od brzine dobijanja administrativnih dozvola za rad.

Apoteka „Novi Sad“ jeste zdravstvena ustanova koja se bavi snabdevanjem lekovima, pomoćnim lekovitim sredstvima, medicinskim pomagalima, daje uputstva korisnicima za njihovu pravilnu upotrebu, izrađuje magistralne preparate, prati savremena stručna dostignuća, bavi se promocijom zdravlja, očuvanjem životne sredine, kontinuiranom obukom kadrova (učenici farmaceutske struke, studenti farmacije, pripravnici dipl. farmaceuti i farmaceutski tehničari).

Delatnost apoteka razvija se u cilju poboljšanja kvaliteta usluga, povećanja zadovoljstva korisnika usluga i povećanja zadovoljstva zaposlenih.

2. OPIS STANJA S TRENUTNIM PROBLEMIMA

Najvažniji problemi u poslovnom ambijentu s kojima se Apoteka „Novi Sad“ suočava jesu sledeći:

- Iako postoji plansko normativna preporuka da je na 7.000 stanovnika dovoljna jedna apoteka na teritoriji grada, broj otvorenih apoteka duplo premašuje projektovane potrebe stanovništva Novog Sada, pri čemu se apoteke i dalje otvaraju prema tržišnim principima, a ne prema stvarnim potrebama.

- Od 2013. godine izdavanje lekova na recept omogućeno je i privatnim apotekama, čime su potpuno izjednačene s „državnim“. Međutim, privatne apoteke nemaju obavezu nabavke pozitivne liste preko tendera, koji otežavaju i usporavaju nabavku lekova na štetu Apotekarske ustanove „Novi Sad“. Ubuduće bi trebalo postaviti ista pravila i za državne i za privatne apoteke.

!    1

Inspekcije imaju različite aršine kad je u pitanju zakonski broj obavezno zaposlenih diplomiranih farmaceuta u skladu s brojem apoteka i radnih smena. Apoteka „Novi Sad“ striktno poštuje zakonske normative.

Država je svojim nedoslednim odnosom stavila državne apoteke u potpuno podređen položaj u odnosu na privatne.

3. POSLOVNI OBJEKTI APOTEKE „NOVI SAD“

Svega jedna trećina objekata u vlasništvu je Apoteke „Novi Sad“. Trećina je vlasništvo „Poslovnog prostora“ Novi Sad, a trećina je pod zakupom. Jedan od problema jeste prostor direkcije Apoteke, koji se koristi pod zakupom od „Hemofarma“ već pet godina, otkako je grad Apoteku „Novi Sad“ izmestio iz Stevana Hladnog 1 (vlasništvo „Poslovnog prostora“) jer je bilo dogovoreno s Gradom da se na mestu sad već sasvim propalog objekta u Kosovskoj 22, koji je vlasništvo Apoteke „Novi Sad“, podigne dvospratni poslovni objekat, gde bi Apoteka imala jedan sprat, a Grad drugi, i time bi trajno bio rešen problem smeštaja direkcije. Nakon promene vlasti u Gradu od te se ideje potpuno odustalo.

4. STANJE U USTANOVI, SISTEMATIZACIJA, ZAPOSLENI

Broj zaposlenih u Apoteci „Novi Sad“ trenutno je 227 radnika na neodređeno vreme i 13 radnika na određeno vreme, ukupno 240 radnika. Međutim, taj broj varira, uglavnom naviše, zbog čestog primanja radnika na određeno vreme, što nije zabranjeno. Od 2012. godine sprovedeno je desetak sistematizacija, kreiranih uglavnom s obzirom na konkretna podobna lica, a ne na objektivne potrebe optimalnog poslovanja. Vrlo objektivno može se zaključiti da od 2012. godine nije postojala potreba ni za jednim novozaposlenim radnikom. Struktura kadrova bila je sasvim zadovoljavajuća i propuštena je prilika da se, preraspodelom postojećih kadrova, dođe do optimalne organizacije. Upravo zbog toga došlo je do debalansa prihoda i rashoda, tako da Apoteka svaki mesec generiše između tri i pet miliona dinara manjka. Trenutno su dugovanja prema dobavljačima artikala tzv. ručne prodaje oko 250.000.000 dinara i svakog dana rastu!

5. KRETANJE CENA USLUGA

Apoteka „Novi Sad“ se finansira isključivo od marže za svoje tekuće poslovanje. Ova marža za lekove s pozitivne liste (na recept) zakonski je maksimizirana na 12%, a za pomagala 4%. Iznosi tih marži nisu promenjeni bezmalo desetak godina, a pritom ako se doda višegodišnje permanentno sniženje cene lekova s pozitivne liste (što nije slučaj u drugim delatnostima), jasno je da prihodi Apoteke (marža u apsolutnom iznosu)

!    2

konstantno opadaju po tom osnovu, a pre 2013. godine učestvovali su s približno 80% u ukupnim prihodima ustanove. Napominjemo da su u poslednjih desetak godina povećani svi troškovi poslovanja, kao i troškovi života. Inače, napominjemo i da se i cena lekova s pozitivne liste zakonski maksimizira, uz trenutno prisutne potpuno tržišne uslove poslovanja, i nije nam sasvim jasno zašto je potrebno za tu kategorije sprovoditi komplikovani postupak javne nabavke.

Ovo je objektivan sistemski problem svih tzv. državnih apoteka, pa i Apoteke „Novi Sad“.

Grad, kao osnivač, finansira isključivo investicione aktivnosti, kao što su renoviranje apoteka, izgradnja Galenske laboratorije, pojedina osnovna sredstva i sl. Ova ulaganja striktno su namenska i taj se deo maksimalno poštuje.

6. VIZIJA OPSTANKA USTANOVE

Konsolidacija je svakako moguća, ali nikad se nije dogodilo da onaj ko je svesno ili iz nehata doveo neku ustanovu na rub propasti bude i spasitelj. Ako tim očigledno ne valja četiri godine, što je ilustrovano nagomilanim dugovanjima od skoro 300.000.000 dinara, prvo se mora promeniti menadžment i započeti domaćinsko, depolitizovano, racionalno i profesionalno poslovanje.

!    3

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

Centar za socijalni rad kao ustanova socijalnog staranja ima dva odeljenja, i to na teritoriji Novog Sada, Beočina i Sremskih Karlovaca, a pruža usluge socijalnog rada i stanovnicima Petrovaradina i Sremske Kamenice, kao i Futoga, Veternika, Rumenke, Kaća, Budisave, Bukovca i Ledinaca (prigradska naselja) i Čeneja, Stepanovićeva, Kisača i Kovilja (seoska naselja).

Zakonom o socijalnoj zaštiti omogućeno je lokalnim samoupravama da osnivaju Centre za socijalni rad za jednu ili više lokalnih samouprava zavisno od potreba, s tim da su osnivačka prava na lokalnim samoupravama u vidu donošenja Odluke o osnivanju, organizovanju rada, obezbeđivanju materijalnih preduslova za rad, kao i imenovanju organa upravljanja Centrom: direktora, upravnog i nadzornog odbora.

Nadzor nad radom i inspekcijski nadzor povereni su nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine.

Poslovi koji se u Centru obavljaju mogu se slobodno podeliti u dve grupe, i to: prava utvrđena Zakonom o socijalnoj zaštiti, Porodičnim zakonom itd., kao i poslovi utvrđeni Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite koju je donela Skupština grada Novog Sada.

Među poslovima koji se obavljaju kao povereni poslovi najznačajniji i najobimniji jesu poslovi utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć (NSP), a ona se u proteklih nekoliko godina umnogostručila, jer je broj korisnika 2008. godine bio 6.427, a 2015. godine taj broj je narastao na 12.505. Ovaj trend rasta broja korisnika, pa time i obima posla, nije pratila i promena organizacione strukture u Centru, jer je još 2008. godine donet Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima Centra, a iza njega i Rešenje Ministarstva za rad o broju i strukturi radnika s većim brojem utvrđenih izvršilaca, posebno stručnih radnika, za 11, što nikad nije ispoštovano od strane Ministarstva, pa ni po donošenju novog Zakona o socijalnoj zaštiti, kad je tadašnji ministar obećao da će centri kao nosioci posla socijalne zaštite u Srbiji dobiti i radnike i materijalna sredstva. Obećanje je ostalo neispunjeno.

Poslovi porodično pravne zaštite, smeštaj starih u ustanove za smeštaj (gerontološke centre), rad s decom s poremećajem u ponašanju i decom bez adekvatnog roditeljskog staranja, a posebno rad s decom maloletnim učiniocima krivičnih dela vrlo su složeni i osetljivi poslovi gde se odavno oseća nemogućnost potpune posvećenosti zaposlenih zbog nedovoljnog broja radnika i neadekvatnih uslova za rad, kao i zbog velikog povećanja obima rada.

Poseban problem jesu poslovi porodični smeštaj i usvojenje, za koje je Mrežom ustanova secijalne zaštite predviđeno osnivanje tri centra na teritoriji AP Vojvodine. Pokrajinska vlada je donela odluku o osnivanju jednog centra, i to u Novom Sadu, sa 23 zaposlena i u budžetu AP Vojvodine obezbeđena su sredstva za njih, ali, nažalost,

nadležni iz Vlade Republike Srbije nisu dali saglasnost za prijem radnika na tim poslovima, osim za 12 zaposlenih, od čega šestoro stručnih radnika.

Potrebno je intenzivnije angažovanje nadležnih u Pokrajinskoj vladi i Gradskom veću grada Novog Sada u vezi s pribavljanjem saglasnosti od nadležnih iz Vlade Republike Srbije, jer zahtevi Centara ostaju slovo na papiru bez rezultata, a realne potrebe građanki i građana sve su veće.

Ako imamo u vidu da je Novi Sad sa preko 26.500 nezaposlenih, oko 90.000 penzionera (iz kategorije zaposlenih, poljoprivrednika i vojnih penzionera) od čega preko 8.000 s najnižom penzijom, 12.500 korisnika NSP i još sigurno velik broj „nevidljivih“ koji žive na granici siromaštva ili ispod nje, pred nama je pitanje kakva je uloga Grada i kako se može pomoći najugroženijima.

Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite Grada Novog Sada osim jednokratne novčane pomoći i interventne novčane pomoći, koje se daju najugroženijima pod određenim uslovima propisanim Odlukom, pružaju se i druge usluge tzv. lokalnog nivoa, kao što su: dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, stanovanje uz podršku, pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju, sigurna kuća – prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja, svratište, prenoćište za beskućnike, klubovi za stare i penzionere itd. Nisu pobrojane sve usluge koje se pružaju, kao ni one koje bi trebalo uvoditi s obzirom na demografske promene izazvane mehaničkim prilivom stanovništva, kao i sve veći broj ostarelih lica, a nemogućnost plaćanja ustanova za smeštaj nameće potrebu za razvojem usluge pomoć u kući, i to od strane stručnih licenciranih osoba, kao i službi, a sve u cilju što dužeg ostanka starih osoba u svom domu i porodičnom okruženju.

Centar za socijalni rad grada u ovako glomaznoj organizacionoj formi i s heterogenošću poslova koje obavlja ne može zadovoljiti potrebe grada i njegovih građanki i građana.

Radi efikasnijeg i kvalitetnijeg obavljanja poslova u pružanju usluga koje finansira Grad, a utvrđene su gradskim aktima, potrebno je organizovati Centar za razvoj lokalnih usluga, koji bi radio odvojeno od dela Centra za socijalni rad, kome bi ostali povereni poslovi propisani zakonima i u formi predviđenoj Pravilnikom o organizaciji centara za socijalni rad.

DOM ZDRAVLJA „NOVI SAD“, NOVI SAD

Istorija i delatnost ustanove Godine 1923. osniva se Dom narodnog zdravlja kao središnja matična ustanova za podizanje opšteg zdravstvenog stanja stanovništva. Sve do 1941. godine Novi Sad je bio centar Dunavske banovine.

Godine 1955. osnovana su tri Doma zdravlja: Dom narodnog zdravlja „Stari grad“, Dom narodnog zdravlja „Novi Sad“ i Dom narodnog zdravlja „Petrovaradin“. Dom narodnog zdravlja ponovo je osnovan 1958. godine da bi se rasformirao već 1959, pa je sve do 1967. godine radilo devet samostalnih zdravstvenih stanica, a u okolnim mestima novosadske opštine jedanaest.

U to vreme počela je intenzivna izgradnja objekata namenjenih opštoj zdravstvenoj zaštiti. Zdravstvene stanice u Vršačkoj, Rumenačkoj i Petrovaradinu izgrađene su 1959. godine, a nešto kasnije i u ulicama Antona Čehova, Vase Stajića i Jug Bogdana. Zdravstvene stanice u Budisavi i Stepanovićevu izgrađene su 1960. godine; u Futogu 1964. godine; u Kaću, Kovilju, Sremskim Karlovcima i Sremskoj Kamenici 1965. godine; u Kisaču, Bukovcu 1966, dok su zdravstvene stanice u Novim Ledincima, Veterniku i na Klisi izgrađene 1967. godine. Tako je bio zaokružen proces izgradnje zdravstvenih stanica pre integracije u Dom zdravlja „Novi Sad“.

Dom zdravlja „Novi Sad“ nastao je integracijom 47 vanbolničkih zdravstvenih organizacija 1967. godine. Nakon osnivanja zdravstvene RO Dom zdravlja „Novi Sad“ stvorene su mogućnosti da primarna zdravstvena zaštita stanovništva bude pristupačna, sveobuhvatna i efikasna. Tako je zdravstvenom zaštitom obuhvaćeno 93% stanovništva gradske zajednice. Osamdesetih godina, Dom zdravlja je u svom sastavu imao sedam OOUR-a i jednu Radnu zajednicu:

▪ OOUR Opšta medicina ▪ OOUR Zdravstvena zaštita majke i deteta ▪ OOUR Specijalizovani zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ▪ OOUR Specijalističko zdravstvena zaštita ▪ OOUR Stomatološka zdravstvena zaštita ▪ OOUR Hitna medicinska pomoć ▪ OOUR Laboratorijska dijagnostika ▪ Radna zajednica za zajedničke poslove

S ukidanjem OOUR-a i daljim razvojem Dom zdravlja se transformisao i danas postoji kao jedinstvena celina koju čine službe i uže organizacione jedinice: ogranci, zdravstvene stanice i ambulante, u okviru kojih su odeljenja i odseci.

Opis stanja s trenutnim problemima

!  1

Dom zdravlja ima 1.475 zaposlenih u objektima i ambulantama, kojih ima 45. Ova zdravstvena ustanova pokriva 355.000 stanovnika koji koriste usluge sledećih službi:

• Služba opšte medicine

• Služba za zdravstvenu zaštitu dece

• Služba za zdravstvenu zaštitu žena

• Služba stomatološke zdravstvene zaštite

• Služba za zdravstvenu zaštitu radnika

• Služba za specijalističko-konsultativnu delatnost

• Služba laboratorijske dijagnostike

• Služba kućnog lečenja

• Služba patronaže

• Služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove

• Služba za tehničke poslove

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kod izabranog lekara opšte medicine, zbog velikog broja pregleda, nametnutog od RFZO-a, pacijentima se ne posvećuje dovoljno vremena – ne više od desetak minuta. Nametnut je velik administrativni posao, koji oduzima dragoceno vreme zdravstvenog radnika, koji bi trebalo da se bavi samo stručnim radom, pružanjem zdravstvene usluge. Zbog odliva kadra, biološki, imigriranjem, odlaženjem u privatnu praksu, a zabranom zapošljavanja od strane Ministarstva zdravlja, znatno je smanjen broj lekara u svim službama. Nedostaju specijalisti pedijatrije, ginekologije, oftalmologije, radiologije, kao i lekari opšte medicine. Novi Sad nema gradsku bolnicu, pa se teret te vrste lečenja prebacuje na Dom zdravlja.

Znatno je povećan broj obolelih od karcinoma, kardiovaskularnih oboljenja, plućnih oboljenja, dijabetesa, raznih drugih oboljenja koja su novom dijagnostikom otkrivena. Zbog svega navedenog, opterećenost zdravstvenih radnika povećana je poslednjih pet-šest godina. Korisnici zdravstvenih usluga veoma su nezadovoljni zbog čekanja na pregled, kao i zbog vremenskog ograničenja pregleda lekara, a anamnestički podaci su bitni za postavljanje dijagnoze i tok lečenja. Duga su čekanja na dijagnostiku RTG i UZ, najmanje tri meseca, čime se otežava postavljanje dijagnoze i određivanje adekvatne terapije. Ovakav trom sistem dovodi često do neadekvatnog lečenja.

!  2

Ministarstvo zdravlja je januara 2016. godine naložilo svim zdravstvenim ustanovama da sprovedu postupak racionalizacije zaposlenih. Pošto u Domu zdravlja „Novi Sad“ nema viška zaposlenih u pogledu medicinskih i nemedicinskih radnika, pristupilo se „utvrđivanu viška“ u stomatologiji.

Pojedini objekti nemaju specijalističke službe, te stanovnici s te teritorije moraju ići u druge objekte (Bulevar Mihajla Pupina). Dom zdravlja „Novi Sad“ najveći je Dom zdravlja u Srbiji i kao takav je glomazan, i funkcionalno i ekonomski zahtevan.

Šta se mora uraditi?

Vizija zdravstvene ustanove Doma zdravlja „Novi Sad“

Za razliku od dosadašnjih partijski postavljenih direktora, koji često nisu iz primarne zdravstvene zaštite i koji ne poznaju problematiku poslovanja ustanove ovakvog tipa, potrebno je postaviti sposobnog čoveka iz ustanove koji bi hteo i mogao uspešno da vodi menadžment.

Potrebna je decentralizacija glomaznog sistema sadašnjeg Doma zdravlja kako bi funkcionisanje ustanove teritorijalno bilo adekvatno dostupno svim korisnicima zdravstvenih usluga. U svim objektima treba postaviti upravnika koji bi odgovorno vodio objekat i radio u struci (uraditi u toku šest do dvanaest meseci).

Deo nemedicinskog kadra trebalo bi prerasporediti na administrativne poslove u svim objektima kako bi rasteretili medicinsko osoblje, koje je preopterećeno papirologijom. Od tog osoblja treba postaviti „domaćine“ svakog objekta, koji bi obaveštavali, usmeravali i pomagali pacijentima da dođu do svog lekara (uraditi odmah za tri meseca).

U nekim objektima osobe s invaliditetom nemaju adekvatne pristupe zdravstvenim uslugama i to je jedan od prioriteta budućeg menadžmenta (ovo proritetno uraditi odmah).

Školski dispanzer u Njegoševoj ulici, koji je iseljen da bi se renovirao, a sad je prazan, potrebno je ponovo aktivirati kako bi učenicima s te teritorije bila dostupna zdravstvena zaštita.

Stomatološku zdravstvenu službu, koja je bila pre desetak godina dostupna svim kategorijama stanovništva, koja je restriktivno racionalizovana, na štetu korisnika zdravstvenih usluga, kao i na štetu zdravstvenih radnika, reorganizovati i učiniti je ponovo dostupnom.

!  3

Zbog sve većeg broja pacijenata u terminalnoj fazi bolesti neophodno je obezbediti HOSPISE – palijativno zbrinjavanje. Na taj način obezbedili bismo humane i dostojanstvene poslednje trenutke života pacijenata, a njihove porodice poštedeli velike patnje.

Postojeću reciklažu medicinskog materijala, koja se nalazi uz Dunavski park, trebalo bi izmestiti na periferiju, van naseljenog mesta (u roku od šest meseci).

!  4

PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE

3P – Podrška, podsticaj i pažnja za svu decu!

Sva deca imaju pravo na dobar početak života. Radi toga je važno da sva deca idu u vrtiće najvišeg kvaliteta. Liga socijaldemokrata Vojvodine želi da smanji veličinu grupa u predškolskom uzrastu kako bi sva deca dobila podršku, podsticaj i pažnju koju zaslužuju i na koju imaju pravo.

Period života proveden u vrtiću veoma je važan za razvoj deteta. Istraživanja pokazuju da deca koja su bila u predškolskoj ustanovi koja ima visok kvalitet rada bolje napreduju u daljem školovanju. To se posebno odnosi na decu koja žive u teškim životnim uslovima. Deca u grupama komuniciraju s drugom decom kroz igru i u toj interakciji dete razvija svoje socijalne kompetencije koje su neophodne kako bi normalno funkcionisalo u društvu – uči da razlikuje prihvatljivo od neprihvatljivog ponašanja. Deca uče te razlike kroz interakciju jedna s drugima, ali i uz kontakt s odraslima koji su im vaspitači. Zato je veoma važno ulagati i u obrazovni kadar jer sa završetkom formalnog obrazovanja počinje, uz praksu, i stalno životno učenje. Radi svega navedenog važno je da sva deca mogu boraviti u predškolskim ustanovama i da usluga koju pružaju te ustanove bude visokog kvaliteta. Ulaganje u ranu podršku deci dobar je početak života svakog pojedinca i radi toga je potrebno raditi na tome da se smanji broj dece u grupama u vrtiću.

Mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine zalažemo se za sledeće:

• da se prošire kapaciteti predškolske ustanove i da svako dete bude upisano u nju bez liste čekanja jer rani početak i podsticaj najvažniji su za razvoj deteta,

• da se broj dece u grupama smanji na 15 dece (za decu od godinu do tri godine) i na 15–18 dece (za decu od četiri do sedam godina),

• da se vaspitači dodatno obrazuju o trošku predškolske ustanove/Grada/osnivača ustanove kako bi mogli pružiti najbolju podršku deci u razvoju,

• da se u Gradu usvoji odluka koja je obavezujuća da se u jednom delu predškolskih ustanova obezbedi čuvanje dece tokom popodneva, večeri, noći i vikendom, jer jedan broj roditelja ima drugačije radno vreme.

• s obzirom na demografski sastav Vojvodine, da predškolske ustanove promovišu višejezičnost, multikulturalnost i borbu protiv svih formi nasilja (verbalnog, fizičkog, emocionalnog/psihološkog, seksualnog), zanemarivanja i eksploatacije,

• da se pešački prelazi u najbližoj okolini predškolskih ustanova jasno obeleže i da se uvedu ležeći policajci,

• da se igračke za dvorište biraju na jednom javnom konkursu za sve objekte u okviru cele predškolske ustanove kako bi se zadovoljili najviši sigurnosni standardi za decu,

• da se uklone sve opasne i toksične materije iz svakodnevnog života deteta. Obdaništa treba da budu zdrava sredina za razvoj deteta,

• da se u okviru savremenih inkluzivnih metoda obezbedi dodatno stručno osoblje koje bi za zadatak imalo posvećeni rad s decom sa smetnjama u razvoju ili s invaliditetom,

• Novi Sad ima potrebu da proširi postojeće objekte i izgradi nove, kao i da zapošljava nove predškolske radnice i radnike, a ne da ih otpušta.

Turistička organizacija grada Novog Sada (TONS)

TONS je indirektni korisnik Gradske uprave za privredu, čiji se godišnji prihodi u skoro stoprocentom iznosu oslanjanju na prihode iz budžeta Grada, kao i na prihode od boravišne takse naplaćene u ugostiteljskim objektima za smeštaj na teritoriji grada, dok se simbolična sredstva planiraju i ostvaruju iz sopstvenih prihoda. U masu planiranih prihoda treba dodati i neutrošena sredstva koja se prenose iz ranijih godina.

Troškovi zaposlenih (plate, doprinosi) kao stalni troškovi (platni promet, energetske i komunalne usluge) u ukupnom rashodu učestvovali su sa cca 28%, troškovi realizovani na planu promotivnih aktivnosti (troškovi putovanja, usluga po ugovoru, usluge informisanja, ostale opšte usluge) činili su cca 62%, dok ostatak čine troškovi ostalih rashoda.

Struktura troškova je dobra jer pokazuje da se ostvarenje troškova u dvotrećinskom iznosu realizuje na polju promotivnih aktivnosti, što je dobar pokazatelj, s obzirom na to da su prema Zakonu o turizmu osnovni zadaci TO: promocije i razvoj turizma grada, koordiniranja aktivnosti i saradnje između privrednih i drugih subjekata u turizmu, obezbeđivanja i unapređivanja informativno-propagandnog materijala (štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, on line sredstva promocije – internet prezentacija, društvene mreže i prateće digitalne aktivnosti, suveniri itd.), organizovanja i učešća u organizaciji turističkih, naučnih, stručnih, sportskih, kulturnih i drugih skupova i manifestacija.

Poslednjih nekoliko godina beleži se stalan rast dolazaka domaćih (+11% u odnosu na 2013) i inostranih turista (+15%) kao i povećan broj noćenja (+10% u odnosu na 2013. godinu). Zabeležen je rast dolazaka turista iz evropskih zemalja, ali i Amerike i Azije, uz stalan rast dolazaka brodova na sva tri pristana koja postoje u gradu. Očekivano, povećan broj dolazaka, noćenja ili kraćih boravaka u gradu doprineo je i povećanju deviznog priliva od turizma (+8%).

– Info centri (rok tri meseca)

Turistička organizacija grada Novog Sada raspolaže sa dva info centra, oba u centru: na staroj lokaciji na Bulevaru Mihajla Pupina 9, dok je drugi na lokaciji od pre par godina u Jevrejskoj ulici 10. Lokacija info centra na Bulevaru Mihajla Pupina dobra je zbog toga što se nalazi prekoputa zgrade Banovine, blizu centralnog trga i pravca ka Varadinskom mostu i dalje ka Podgrađu i Tvrđavi, a ne treba zanemariti da su turisti i vodiči navikli da

tu mogu dobiti turističke informacije. S duge strane, smatramo da je lokacija info centra u Jevrejskoj ulici nepovoljna i pored činjenice da je i on u neposrednoj blizini centra grada, ali izvan uobičajene trase kretanja turista u gradu koji obično ne nastavljaju dalje od Pozorišnog trga.

Smatramo da se obavezno mora pronaći mogućnost da se drugi info centar smesti na sam Trg slobode (npr. u zgradi Apolo centra, u prostoru kojim raspolaže „Poslovni prostor”, s izlogom ka Trgu). Na toj lokaciji info centar će biti daleko dostupniji svim turistima koji posećuju naš grad bilo u organizovanim grupama ili u drugom vidu. Takođe, radno vreme turističkih info centara mora se prilagoditi, to jest produžiti (po potrebi organizovati i dežurstva vikednom u sezoni).

– Turistička signalizacija (rok šest meseci)

Nepovoljna situacija u pogledu kompletne saobraćajne infrastruktre, loših saobraćajnica, sporih pruga, nepostajanje aerodrome za veću pristupačnost low-cost kompanijama i slično u svakom slučaju nije u delokrugu rada turističke organizacije koju organizuje lokalna samouprava. Ono što bi TONS mogao poboljšati jeste turistička signalizacija koja mora biti opšteprisutna, jasna, obavezno na latiničnom pismu i engleskom jeziku za sve važnije turističke lokacije i pravce pešačkih, auto i biciklističkih turističkih tura koje ne koriste samo inostrani turisti.

Neophodne novine u poslovanju TONS

– Kampovi (rok jedna godina)

Moderni turisti sve više traže aktivan odmor, sami pronalaze destinacije, organizuju prevoz, smeštaj i sve manje koriste klasične usluge turističih agencija za organizaciju putovanja. Sve je popularniji cikloturizam – nov vid aktivnog odmora i putovanja po sopstvenim maršrutama koristići bicikl kao prevozno sredstvo. Kroz Vojvodinu prolaze četiri biciklističke rute: Dunavska ruta (deo EuroVelo6 koji povezuje Atlantik i Crno more); Potiska ruta (EuroVelo11, koja povezuje Barencovo i Egejsko more), Kanalska ruta (ruta Dunav–Tisa–Dunav) i Fruškogorska ruta.

Pored cikloturista tu su i motorizovni turisti slobodnjaci, ljubitelji kampera, kombinacije udobnog prevoznog sredstva i smeštaja u jednom. Oni krstare našim drumovima i zadržavaju se na mestima gde imaju uređen auto-kamp sa svim neophodnim

sadržajima: recepcija, uređena kamp-mesta opremljena priključcima za električnu energiju, sanitarni čvor, wi-fi, sef za dragocenosti i slično.

Osamdesetih godina prošlog veka u vreme pune autonomije pokrajine Vojvodine, na Ribarskom ostrvu je postojao uređen auto-kamp koji je servirisao turiste, a koji je kasnije izgubio svoju funkciju i koji je ugašen.

Poslednju deceniju, otkako se organizuje muzički festival Exit, po kojem je naš grad postao nadeleko poznat, iz godine u godinu javlja se problem nedostatka stalne lokacije za uređen kamp za posetioce te manifestacije. Moguće rešenje za bicikliste, auto-kampere i posetioce grada koji bi leti koristili šatore jeste određivanje stalne lokacije, njeno kompletno infrastrukturno uređenje i, po mogućnosti, povezivanje potreba za kampovanjem svih tih kategorija turista.

– Marina (rok dve godine)

Ranije je napomenut porast dolazaka organizovanih grupa inostranih turista brodovima, koji koriste neki od tri pristana u Novom Sadu. Nepostojanje izgrađenog putničkog pristaništa i marine za prihvat turističkih plovila. Za grad veličine Novog Sada, s položajem na najprometnioj evropskoj reci, nepostojanje marine velik je nedostatak. S izgradnjom putničkog pristaništa sa svim potrebnim sadržajima (vezovi, zimovnik, benzinska pumpa, sanitarni čvor, recepcija, smeštajni kapaciteti, parking) obogatila bi se turistička infrastruktura grada i znatno bi se povećao turistički promet ne samo u samoj marini već i u mnogim povezanim uslužnim delatnostima.

– Podgrađe i Petrovaradinska tvrđava (početak šest meseci, rok dve-tri godine)

Problema s Tvrđavom ima pregršt iz nekoliko bitnih razloga, a to je, pre svega, pitanje njenog titulara, državnog organa koji bi morao biti u obavezi da je uredi i da se stara o njioj.

Problemi i predlog rešenja jesu sledeći:

- nerešen pravni status – građevinski objekat pod „zaštitom“ države,

- neophodna je hitna sanacija samih građevinskih objekata koji čine ceo kompleks,

- sagledavanje celog kompleksa (podgrađe i gornji plato) kroz evidenciju koje sve sadržaje odnosno koji i koliki poslovni prostor poseduje taj kompleks,

- trajno rešenje pitanja položaja i statusa umetnika (slikara, vajara, i drugih) koji su u nekom ranijem period dobili pravo da koriste ateljee, ali je sadašnje stanje u tom pogledu krajnje nejasno i konfuzno, a svojevremeno su bili umetnički simbol grada,

- sagledavanje mogućnosti za izmeštanje ili zamenu trase saobraćaja u Podgrađu,

- rešenje vlasničkih odnosa nad objektima u Podgrađu koje koristi vojska, njihova hitna sanacija i adaptacija za kultune, umetničke i obrazovne potrebe,

- učešće Grada u sanaciji objekata koje koriste fizička lica, otvaranje proizvodno-zanatskih i prodajnih radnji starih zanata u lokalima u prizemlju zgrada u Podgrađu,

- uređenje postojećeg parkinga i izgradnja novih parkinga za turističke autobuse po pitanju recepcije za prihvat grupa turista, vodička služba do kulturnih, muzejskih, turističkih i ugostiteljskih objekata u Podgrađu i na Tvrđavi.

Zbog velike kompleksnosti i brojnosti problema koji danas opterećuju pitanje uređenja Petrovaradinske tvrđave i celog Podgrađa, smatramo da je potrebno formirati jednu ustanovu, odnosno gradsko preduzeće ili upravu koja bi objedinjeno upravljala celim kompleksom.

GRADSKA BIBLIOTEKA U NOVOM SADU

Osnivanje i razvoj delatnosti

Osnovana je pod imenom Narodna biblioteka u Novom Sadu 1958. godine, kad je doneta odluka o objedinjavanju Srpske čitaonice i Biblioteke „Đura Daničić“ s ostalim rejonskim bibliotekama u Novom Sadu (Klisa, Telep, Bukovac, Ledinci, Novi Majur, Sremska Kamenica, Rumenka, Detelinara, Vidovdansko naselje i „Jožef Atila“). Otad ona deluje kao jedinstvena javna gradska biblioteka pozajmnog tipa, čiji je osnovni zadatak da prikuplja, obrađuje i korisnicima na teritoriji Novog Sada daje na korišćenje knjige i drugu bibliotečku građu iz svojih fondova. Početkom 1961. godine proglašena je matičnom bibliotekom komune i sreza, pa je pri njoj iste godine formiran stručni kolegijum koji su činili upravnici 12 opštinskih matičnih biblioteka.

Biblioteka danas

S vremenom je Gradska biblioteka u Novom Sadu proširila svoju mrežu ogranaka, koju danas čini 26 bibliotečkih ogranka u gradu i prigradskim naseljima i dva posebna fonda: Zavičajna zbirka i Informaciono-referalni centar s čitaonicom. Ukupan fond čini preko 500.000 knjiga, a poslednjih godina broj upisanih korisnika godišnje je oko 25.000. Kao matična biblioteka za Južnobački okrug, zadatak joj je da projektuje i prati razvoj bibliotečke delatnosti u mreži od 250 biblioteka i bibliotečkih jedinica. S ciljem da se popularizuju fondovi Biblioteke i podstakne kultura čitanja, u Gradskoj biblioteci godišnje se realizuje i oko 1.300 raznih kulturnih programa: književnih večeri, tribina, predavanja, koncerata, izložbi. Razvijena je i izdavačka delatnost, koja afirmiše zavičajne kulturne vrednosti, tj. stvaralaštvo značajnih ličnosti iz kulturne istorije Novog Sada.

U Gradskoj biblioteci zaposleno je 89 radnika, od čega je oko 80% stručno osoblje, u najvećem broju angažovano u radu s korisnicima pozajmnih odeljenja. Osim toga, postoje i Odeljenje za razvoj, Odeljenje za popunu fondova i obradu publikacija, čiji je zadatak da realizuje proces jedinstvene nabavke i obrade novih knjiga za potrebe svih bibliotečkih ogranaka. Zavičajna zbirka bavi se prikupljanjem svih vrsta publikovane knjižne i neknjižne građe u vezi s Novim Sadom kao sredinom i ima posebnu ulogu u promociji kulture, tradicije i lokalne istorije grada. Informaciono-referalni centar osnovan je sa zadatkom da se korisnicima obezbedi mogućnost korišćenja elektronskih izvora (poput onlajn baza podataka i naučnih časopisa) u naučno-obrazovnom radu u kombinaciji s pisanom građom koju čini fond Čitaonice.

Smernice za budući razvoj

Ključni parametri uspešnog rada jedne javne biblioteke jesu broj usluženih i upisanih korisnika u odnosu na broj stanovnika teritorije koju obuhvata. Gradska biblioteka u Novom Sadu još nije dostigla evropske standarde koji preporučuju da bi broj upisanih članova trebalo da bude minimalno 10% u odnosu na broj stanovnika grada (trenutno on iznosi oko 7%). Da bi se rezultati unapredili i broj korisnika uvećao, potrebno je rešavati probleme koji se, s jedne strane, tiču obezbeđivanja uslova za rad, a s druge strane, bolje organizacije i efikasnijeg rada unutar same ustanove.

Kad su u pitanju uslovi za kvalitetniji rad, ključni problem je neadekvatan prostor. Nova zgrada Biblioteke čiji je idejni projekat urađen pre četiri godine obezbedila bi dogradnjom postojeće centralne zgrade novih hiljadu kvadratnih metara savremeno opremljenog prostora u koji bi bila smeštena dva najprometnija odeljenja (Dečje i „Đura Daničić“),

Informaciono-referalni centar s Čitaonicom, zajedno s novom salom za kulturne programe i drugim službama. Za realizaciju ovog projekta neophodno je prethodno rešiti imovinsko-pravni spor sa Srpskom pravoslavnom crkvom. U slučaju da to nije moguće u skorije vreme, potrebno je u dogovoru s Gradom pronaći novu lokaciju za izgradnju nove zgrade Biblioteke i započeti izgradnju. Prostor u koji su smešteni pojedini bibliotečki ogranci takođe je neadekvatan usled imovinsko-pravnih problema nastalih povraćajem imovine prethodnim vlasnicima ili zbog nepovoljne lokacije, udaljenosti od objekata škole i glavnih pravaca komunikacije. U saradnji s mesnim zajednicama, „Poslovnim prostorom“ i drugim nadležnim gradskim institucijama treba pronaći rešenja za te biblioteke koje u mnogim naseljima predstavljaju jedine ustanove kulture i jedini prostor u kojim su kulturni sadržaji dostupni svim građanima.

Da bi se umnogome uvećao broj postojećih korisnika izuzev adekvatnog prostora za rad biblioteke, potrebno je poboljšati ponudu novih i kvalitetnih knjiga, što dosad nije bilo moguće, s obzirom na to da postojeća sredstva koje osnivač obezbeđuje za tu namenu ne predstavljaju ni polovinu propisanih biliotečkim standardima za nabavku. Uz intenzivnije snabdevanje svih ogranaka novim i aktuelnim naslovima, potrebno je rasteretiti postojeće fondove primercima dotrajale i neaktuelne literature.

Kako bi ova ustanova išla u korak s novim potrebama korisnika i poštovala nove standarde u bibliotekarstvu, neophodno je da osavremenjavanje rada Biblioteke započeto investicijama u asistivnu tehnologiju i uređaje za elektronsko čitanje kartica bude nastavljeno i intenzivirano. Sve bibliotečke ogranke treba opremiti računarima za pristup internetu, povezati i umrežiti u jedinstven informacioni sistem, nastaviti proces digitalizacije bibliotečke građe i raditi na povezivanju s drugim bibliotečkim sistemima i bazama podataka u Srbiji, kako bi se podigao nivo i kvalitet ove vrste usluge.

Gradska biblioteka bi u narednom četvorogodišnjem periodu trebalo da formira bazu podataka publikacija u elektronskoj formi (e-knjige), koje bi bile dostupne svim korisnicima posredstvom internet prezentacije, zajedno s digitalizovanom građom.

Među kategorijama stanovništva kojima se Biblioteka obraća najmanje je obuhvaćena populacija mladih, od srednjoškolskog uzrasta nadalje. Pravi put ka izlaženju u susret njihovim potrebama bilo bi formiranje Biblioteke za mlade, izborom literature koja je privlačna mladima. Kulturne programe Biblioteke, koji se oslanjaju na tradicionalne forme, treba učiniti raznovrsnijim i prilagoditi ih sadržajima koji bi zainteresovali mlađu publiku, kao što su: edukativni programi, radionice, alternativna kultura, književna avangarda...

Takođe, da bi ovaj sistem funkcionisao kao celina potrebna su i veća ulaganja u stručno usavršavanje zaposlenih u dužem vremenskom periodu, koje trenutno nije na dovoljno visokom nivou da bi bibliotekari ostvarili ulogu koja im u savremenom društvu pripada.

MUZEJ GRADA NOVOG SADA

Osnovna delatnost i dosadašnji rad

Osnovna delatnost Muzeja grada Novog Sada, kao muzeja kompleksnog tipa, jeste prikupljanje, zaštita, prezentacija i interpretacija višeslojne i multikulturalne baštine s prostora Novog Sada i gravitirajućeg prostora. Premda bi njegove ključne aktivnosti trebalo da budu usmerene na prezentaciju istorije Novog Sada, to se čini parcijalno jer ne postoji stalna postavka koja tretira ovu temu i ne planira se rad na njoj. Od 2012. godine izdvojena su veoma skromna sredstva za izložbe i programe koji su

tematski bili vezani za istoriju Novog Sada. Tek u programu za 2016. godinu vidljiva su izvesna poboljšanja u ovoj oblasti, a provereni stručni kadar muzeja, nakon nekoliko godina, napokon je dobio mogućnost za rad. Jedan od problema u rukovođenju Muzejem poslednjih godina jeste loša kadrovska politika zasnovana na zapošljavanju po osnovu stranačke pripadnosti. Zahvaljujući tom principu, slobodna radna mesta, koja su nastala usled odlaska u penziju pojedinih kustosa, popunjena su neodgovarajućim stručnim profilima (radno mesto arheologa, konzervatorsko odeljenje). Muzej zaostaje u radu s publikom. Nije dovoljno otvoren prema posetiocima niti prema građanima Novog Sada, bez obzira na to što podzemne vojne galerije privlače relativno velik broj posetilaca. Takođe su zapostavljeni depandans Muzeja u Sremskim Karlovcima i Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici. Nejasan je odnos prema istoriji Novog Sada, kao glavnog grada Autonomne Pokrajine Vojvodine, multietničkog, multikonfesionalnog i multikulturnog grada, kao i prema istoriji Vojvodine.

Smernice za budući razvoj

S obzirom na postojeće stanje, trebalo bi odmah započeti s rešavanjem nagomilanih problema, u prvom redu davanjem prostora stručnom kadru i organizacijom kvalitetnih izložbi s temama iz kulturne istorije Novog Sada kako bi se povratio narušeni ugled Muzeja.

Već naredne godine Muzej grada trebalo bi da dobije svoju stalnu postavku, kao i postavku o istoriji Petrovaradinske tvrđave, koja je nedavno uklonjena iz nepoznatog razloga.

Takođe, neophodna su veća ulaganja u tehnološke inovacije, odnosno u digitalizaciju, u čemu se trenutno zaostaje u poređenju sa sličnim ustanovama u Vojvodini.

Narednih godina potrebno je, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti, rešavati problem nedostatka izložbenog prostora za muzejske zbirke, depoe i uređenog prostora za muzejske predmete.

Kako bi se približio proklamovanim načelima rada, u njegovom strateškom pristupu mora biti više prostora za afirmaciju multikulturalnog karaktera Novog Sadu, uvažavajući doprinos svih nacionalnih i verskih zajednica, kao i istaknutih pojedinaca koji su zajedno gradili njegovu istoriju.

Određenim vidovima interaktivnih sadržaja (radionice, predavanja i drugi programi), koji bi se u znatnijoj meri stavili na raspolaganje Novosađanima različitih generacija i preferencija, potrebno je unaprediti odnos s publikom, odnosno rad Prosvetno-pedagoške službe Muzeja.

ISTORIJSKI ARHIV GRADA NOVOG SADA

Osnivanje i delatnost

Istorijski arhiv grada Novog Sada kao samostalna ustanova za zaštitu arhivske građe osnovan je 1954. godine kao Državni arhiv sreza. Delatnost arhiva regulisana je Zakonom o kulturnim dobrima i Zakonom o kulturi.Arhiv obavlja delatnost zaštite arhivske građe i registraturskog materijala na teritoriji

opština: Novi Sad, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Vrbas, Sremski Karlovci, Temerin i Titel, na osnovu Rešenja o utvrđivanju teritorije arhiva. Ovu teritorijalnu nadležnost Arhiv je utvrdio i svojim Statutom. Od arhiva na teritoriji APV Arhiv grada ima najveći broj opština u kojima vrši delatnost zaštite. Po odredbama Zakona o kulturnim dobrima, Arhiv obavlja delatnost zaštite koju čine: 1) istraživanje i evidentiranje dobara koja uživaju prethodnu zaštitu; 2) predlaganje i utvrđivanje kulturnih dobara; 3) vođenje registra i dokumentacije o kulturnim dobrima; 4) pružanje stručne pomoći na čuvanju i održavanju kulturnih dobara sopstvenicima i korisnicima tih dobara; 5) staranje o korišćenju kulturnih dobara u svrhe određene ovim zakonom; 6) predlaganje i praćenje sprovođenja mera zaštite kulturnih dobara; 7) prikupljanje, sređivanje, čuvanje, održavanje i korišćenje pokretnih kulturnih dobara; 8) sprovođenje mera tehničke i fizičke zaštite kulturnih dobara; 9) izdavanje publikacija o kulturnim dobrima i o rezultatima rada na njihovoj zaštiti; 10) izlaganje kulturnih dobara, organizovanje predavanja i drugih prigodnih oblika kulturno-obrazovne delatnosti. Arhiv, pored navedenih poslova: vrši stručni nadzor nad arhiviranjem, čuvanjem, stručnim održavanjem i odabiranjem arhivske građe, kao i izlučivanjem bezvrednog registraturskog materijala koji se nalazi van arhiva; nalaže preduzimanje mera za otklanjanje utvrđenih nedostataka u pogledu zaštite arhivske građe i registraturskog materijala; preuzima, čuva i održava arhivsku građu; sređuje i obrađuje arhivsku građu; objavljuje arhivsku građu i obavlja istraživanja radi stvaranja celina arhivske građe. U okviru navedenih ovlašćenja, Istorijski arhiv grada Novog Sada danas vrši nadzor nad radom preko 2.300 „registratura”, pravnih lica u čijem radu nastaje arhivska građa i registraturski materijal. Arhivska građa sastoji se od 901 arhivskog fonda i zbirke sa 7.435,88 metara arhivske građe u rasponu od 1748. do 2012. godine. Za fondove su izrađena informativna sredstva: sumarni inventar za 858 fondova, a za najstarije fondove (čija je građa na latinskom, nemačkom i mađarskom jeziku) i analitički inventari. Analitički inventari uneti su u informacioni sistem Arhiva. Arhiv je dosad objavio 55 publikacija, a izdaje i godišnjak. Arhivsku građu godišnje koristi oko 130 istraživača, a za potrebe stranaka obradi se preko 3.000 zahteva. Arhiv ima status ustanove od nacionalnog značaja. Ovi podaci svrstavaju Arhiv na poziciju ustanove s najviše sređenih i obrađenih fondova na teritoriji APV, s velikim brojem publikovanih informativnih sredstava, čime je omogućeno korišćenje arhivske građe najširem krugu korisnika.

Problemi u radu

Osnovni problemi u funkcionisanju i radu Arhiva ogledaju se, s jedne strane, u nedostatku sistemskih rešenja:

Arhiv kao međuopštinska ustanova vrši delatnost u više opština, s kojim nema sklopljene ugovore o vršenju delatnosti i finansiranju iste. Osnivačka prava vrši Grad Novi Sad, kao i finansiranje celokupne delatnosti.

Način finasiranja posredstvom jednogodišnjih programa rada nije adekvatan. Njime se ne mogu iskazati sve potrebe Arhiva jer ga ne prate finansijski planovi, koje određuje osnivač u okviru budžetske projekcije.

Nepostojanje posebnog zakona o arhivima koji bi precizno regulisao zaštitu arhivske građe (obaveze stvaraoca arhivske građe, standardizovao procese u zaštiti arhivske građe i precizirao obaveze i ovlašćenja arhiva).

Nepostojanje strategije u kulturi, odnosno zaštiti kulturnog nasleđa, koja bi projektovala ciljeve i na osnovu realizacije merila uspešnost rada arhiva.

Kao i za sve ustanove zaštite, bitna je kadrovska politika pri izboru organa upravljanja.

Problemi u vezi s radom same ustanove jesu sledeći:

Nedostatak prostora za smeštaj i čuvanje arhivske građe. Arhivska građa smeštena je u depoima na Tvrđavi, ukupne površine od 1.000 m². Depoi su dislocirani, nalaze se u zgradama u blizini sedišta Arhiva (tzv. Jednostavna kasarna i Barutana). Manipulacija građom je otežana zbog udaljenosti depoa od radnih prostorija. Depoi ne ispunjavaju minimum uslova za čuvanje arhivske građe u pogledu mikroklimatskih uslova, pogotovo temperature vazduha. Novoprimljena arhivska građa nalazi se u hodnicima. Arhiv raspolaže slobodnim prostorom za prijem dospele arhivske građe u iznajmljenim skloništima. Takođe, Ahiv nema ni dovoljno radnih prostorija, kao ni salu za istraživanje arhivske građe ni salu za izložbe. Grad Novi Sad doneo je 2011. godine odluku o izgradnji novog prostora za Arhiv. Zgrada je završena i preostalo je opremanje po spratovima. Na osnovu procena, cena opremanja trebalo bi da bude od 130.000 do 400.000 evra po spratu.

Nedovoljan broj zaposlenih. Arhiv je poslednjih godina imao u proseku 22 do 23 zaposlena. Sada ih je 20, a po Odluci na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, Arhiv može imati najviše 18 stalno zaposlenih. Taj broj nije dovoljan za efikasno izvršavanje zakonom propisane obaveze.

Predlozi za poboljšanje rada

Uvođenje arhivističkih standarda za opis fondova i izradu informativnih sredstava.

Razvoj informacionog sistema, implementacija informativnih sredstava u sistem za onlajn pretraživanje.

Opremanje Arhiva u skladu s arhivskim standardima kao dugoročni cilj.

Ulaganje u tehničku zaštitu, stručna analiza građe i nabavka opreme za lečenje knjiga.

Digitalizacija arhivske građe i implementiranje u informacioni sistem, što podrazumeva nabavku adekvatne opreme.

ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE GRADA NOVOG SADA

Opis delatnosti i rad ustanove

Osnovna delatnost ustanove jeste istraživanje, evidentiranje, proučavanje, valorizacija, kategorizacija i izrada uslova i mera tehničke zaštite kulturnih dobara koja uživaju prethodnu zaštitu; prikupljanje potrebne pravne i izrada tehničke dokumentacije u cilju pripreme predloga odluka za utvrđivanje nepokretnih kulturnih dobara (NKD) i dopuna odluka o već utvrđenim. Pored toga i vođenje, elaboriranje, kompjuterska obrada podataka, zaštita i održavanje NKD, kulturno-istorijskih lokacija i zgrada; izrada pojektne dokumentacije, uslova čuvanja, održavanja i korišćenja za potrebe izrade

prostornoplanskih dokumenata. Među sekundarnim delatnostima jesu arhitektonska, arheološka i izdavačka delatnost, a trenutno je u radnom odnosu 30 zaposlenih, od čega je velika većina stručno osoblje.

Kad se posmatraju dugogodišnji rezultati rada ustanove, u odnosu na njenu osnovnu delatnost, retko ko bi mogao biti zadovoljan, uzimajući u obzir prostu činjenicu da veliki broj objekata koji su nekad uživali zaštitu kao kulturna dobra danas ne postoji ili je u veoma lošem stanju. Najtužniji primer iz novijeg perioda jesu novosadske trščare, čiji status se trenutno nalazi u postupku skidanja zaštite, koji se obično završava rušenjem. Slično se desilo i s drugim značajnim zgradama nastalim u 18. i 19. veku.

Na Petrovaradinskoj tvrđavi s Podgrađem, koja je u postupku utvrđivanja za kulturno dobro od izuzetnog značaja, takođe postoji visok stepen devastacije objekata, kao i same fortifikacijske strukture, bez skorog izgleda za mogućnost efikasnog rešenja nagomilanih problema.

Odgovornost za ovakvo stanje samo se delimično može pripisati radu Zavoda, a mnogo više odsustvu dugoročnog interesa Grada Novog Sada i gradskih institucija da aktivnom kulturnom politikom značajnije podrži delatnost ustanove. Rezultat toga je ubrzana urbanizacijа gradskog jezgra s lošim posledicama po očuvanje tradicionalnih simbola grada – spomenika kulture.

S druge strane, Zavod je svе vreme u veoma pasivnoj poziciji, a njegova uloga skoro isključivo svela se na propisivanje uslova tehničke zaštite i nadzor, dok je izrada projektne dokumentacije za radove na obnovi zaštićenih objekata zapostavljena ili je daleko od procesa realizacije.

U prethodnom periodu, naročito od 2004. godine, rad ustanove je u velikoj meri ispolitizovan, toliko da stručna pitanja često nisu mogla biti artikulisana u meri koja bi bila potrebna kako bi Zavod mogao sistemski da se profiliše.

Planovi za budućnost

Potrebno je usvojiti strateški ili planski dokument na nivou Grada kojim bi bili sačinjeni dogoročni planovi za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara, a kako bi se dobili odgovori na pitanja koje objekte, tj. građevine Grad Novi Sad prioritetno želi da sačuva, kao i da se predvidi šta se za njih može planirati u budućnosti (da li se oni mogu koristiti u svrhu kulturnog turizma, za programske kulturne sadržaje ili pak za zanatsku i ugostiteljsku delatnost). Time bi se podstakao i interes privatnih lica koja su vlasnici tih objekata da ulažu u njihovu zaštitu i aktivnu upotrebu. U skladu s tim, zadatak Zavoda bio bi da svojim u programskim planovima pripremi blagovremeno projektnu dokumentaciju za izvođenje radova na njihovoj zaštiti. Sredstva koja su namenjena za finansiranje osnovne delatnosti od strane osnivača moraju biti znatno uvećana, s obzirom na to da su ona trenutno daleko ispod granice planiranih aktivnosti (oko 900.000 dinara na godišnjem nivou).

Depolitizacija ustanove, tako da umesto političkih podela bude jasnije vidljiv stručni

angažman zaposlenih, koji će aktivno učestvovati u predlaganju održivih rešenja za objekte koji su predmet zaštite. Raditi na tome da se podstakne angažman stručne javnosti, civilnih organizacija i medija, kako bi se pridobila značajnija podrška za aktivnosti.

Problem Petrovaradinske tvrđave potrebno je rešavati osnivanjem posebne uprave ili javnog preduzeća koje će biti zaduženo isključivo za: upravljanje Tvrđavom i njenim resursima, za njeno održavanje, zaštitu, finansiranje tekućih potreba i novih istraživanja, uz prezentovanje i publikovanje dosadašnjih rezultata, po ugledu na primere drugih gradova u Srbiji. Uporedo s tim potrebno je da stručnjaci Zavoda pripreme sveobuhvatne planove za obnovu Petrovaradinske tvrđave, a obaveza Grada jeste planiranje neophodnih sredstava koja mogu biti, izuzev budžetskih prihoda, obezbeđena i iz drugih izvora: apliciranjem za projekte pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i obaveznim izdvajanjem dela sopstvenih prihoda njenih korisnika.

POZORIŠTE MLADIH

Osnivanje i razvoj

Osnivač Pozorišta mladih jeste Grad Novi Sad, a svoju osnovnu delatnost Pozorište vrši pripremanjem i izvođenjem dramskih predstava za decu, lutkarskih predstava za decu i dramskih predstava. Osnovano je 1932. godine kao lutkarsko pozorište pri Sokolskom društvu u Novom Sadu. Tokom okupacije pozorište nije radilo, a po oslobođenju obnavlja rad menjajući nekoliko naziva (Vojvođansko pozorište lutaka, Gradsko pozorište lutaka itd.), da bi 1968. godine dobilo sadašnji naziv. Pozorište 1991. godine dobija dramsku scenu.

Pozorište mladih danas

Zbog nedovoljno stručnog rukovodećeg kadra, ovo pozorište još luta u traženju prave mere odnosa u zastupljenosti lutkarske, dečje scene i scene za mlade u odnosu na dramsku scenu. Zasigurno je da ima repertoarskog prostora za sve, ali ne treba zaboraviti da je osnova ovog pozorišta, ipak, scena za decu. Svedoci smo estradizacije dela repertoara, koji se godinama reprizira, a ostvarena sopstvena sredstva ne plasiraju se u produkciju umetnički i kulturno utemeljenih sadržaja. Pozorište je talac čestih radova u sali, a problemu bezbednosti publike i zaposlenih ne pristupa se strateški. Usled nedovoljno dobre organizacije, neretko se dešava da se renoviranja sprovode u toku sezone, što dovodi do odlaganja planiranih aktivnosti. Tako su električne instalacije u velikoj sali nekoliko puta menjane u prethodnih pet godina, a njihova zamena je predviđena i planom za 2016. U periodu 2004–2006. godine uprava Pozorišta je, svojim postupcima i odlukama, dovela do nezapamćenog narušavanja međuljudskih odnosa. Sličan manir ponovljen je i u periodu 2013–2014. Zakonska mogućnost i stvarna potreba Pozorišta za honorarno i privremeno povremeno angažovanim licima u ovom periodu zloupotrebljena je za masovno zapošljavanje „partijske mašinerije“. Umesto realno potrebnih radnika u scensko-tehničkim poslovima, ovakav kadar nalazi uhlebljenje u službama odnosа s javnošću, marketingu i računovodstvu bez stvarne potrebe. Ozbiljan problem u radu pozorišta predstavlja i nedovoljna zastupljenost sopstvenih glumaca, zaposlenih na neodređeno vreme u samoj ustanovi, u predstavama.

Smernice za budući razvoj

U Pozorištu mladih je neophodno preorijentisati dramsku scenu ka predstavama za srednjoškolsku i studentsku omladinu, te odustati od estradnih sadržaja.

U sopstvenoj produkciji potrebno je pre svega osloniti se na sopstvene umetničke resurse i kadar. Potrebu za izvesnim osveženjem ansambla treba zadovoljiti angažovanjem mladih glumaca, reditelja i dramaturga, odmah po završenom školovanju, posredstvom programa „Pravo na prvu šansu“ i sličnih projekata, koje finansijski ne opterećuju pozorište.

Neophodno je izraditi strategiju bezbednosti publike i zaštite na radu, čijoj izradi treba da doprinesu svi zaposleni, pod vođstvom stručnjaka za bezbednost. Od velikog je značaja stalno zalaganje za harmonizaciju međuljudskih odnosa zaposlenih.

NOVOSADSKO POZORIŠTE

Novosadsko pozorište – Ujvideki Szinhaz osnovano je 1974. godine s idejom da pomogne u očuvanju kulturnog identiteta Mađara u Vojvodini. S vremenom je Novosadsko pozorište uspelo da prevaziđe lokalne okvire i okvire jedne etničke zajednice, te da na tom temelju postane jedno od najrelevantnijih pozorišnih adresa u Vojvodini i širem regionu. Pozorište ima 51 zaposlenog radnika, od čega 18 glumaca. Cilj pozorišta jeste čuvanje i negovanje umetničkog stvaralaštva mađarske nacionalne zajednice i svetske kulturne baštine.

STERIJINO POZORJE

Osnivanje i delatnost ustanove

Osnovano je 1956. godine kao stalni festival takmičarskog karaktera posvećen prvenstveno afirmaciji domaćeg dramskog teksta i ubrzo postalo ne samo najznačajnija smotra te vrste u bivšoj SFRJ već i institucija s kompleksnim skupom programa i aktivnostima koji se bave dramskim tekstom, ali i ostalim teatarskim elementima, kao što su: časopis „Scena”, Pozorje mladih, međunarodni Simpozijum Pozorja i međunarodna trijenalna Izložba pozorišne knjige i periodike, izdavačka delatnost itd. Nakon raspada Jugoslavije 1991. godine Pozorje je jedno vreme delovalo kao festival srpske nacionalne drame, da bi poslednjih godina (od 2008) dobilo, osim selekcije nacionalne drame, i takmičarsku selekciju nacionalnog pozorišta (domaće predstave po stranim tekstovima).

Rad u današnjem vremenu

Nakon određenih koncepcijskih lutanja početkom decenije, Pozorje se potom stabilizovalo i umnogome povratilo podršku pozorišne javnosti. Istovremeno, ova se institucija danas ipak suočava sa tri vrste poteškoća. Prva poteškoća jesu problemi u finansiranju (Sterijino pozorje je gradska institucija, ali niti budžet Grada, niti sume dobijene od strane Pokrajine i Republike ne regulišu njegovo finansiranje trajno). Druga vrsta poteškoća, manjak stručnog kadra, delimično je posledica prve, ali i protivrečnog profila statusa institucije. Upravo to i jeste treća vrsta poteškoće: problemi programskog koncepta.

Potrebne promene u budućem radu

Da bi Pozorje ostalo vitalno u novim uslovima, mora se prvo promeniti i konsolidovati njegov programski koncept. Naime, u situaciji kad se festival u Užicu, zadržavajući atribut jugoslovenski, afirmiše kao festival ex-YU pozorišta, a Bitef proširuje tematsku osnovu, treba konstatovati da osmogodišnje iskustvo uvođenja „domaćih predstava po stranom tekstu“ nije bitno doprinelo kvalitetu Pozorja i kao jedini takmičarski segment zadržati predstave po domaćem dramskom tekstu.

Uporedo s tim, mora se institucionalno rešiti manjak stručnog kadra koji bi kvalitetno obavljao delatnosti u vezi s dokumentacijom, izdavačku delatnost i produkciju.

Problem finansiranja trajno rešiti sporazumom između Grada Novog Sada i Pokrajine o zajedničkom finansiranju ili donošenjem posebnog zakona na nivou Republike Srbije (poput onog kojim je regulisano finansiranje Matice srpske), jer Pozorje je, kad je u pitanju tradicija kulturnog stvaralaštva – najugledniji brend Novog Sada u svetu.

KULTURNI CENTAR NOVOG SADA

Malo istorije

Osnovla ga je u februaru 1985. godine Skupština grada Novog Sada. Nastao je kao posledica integracije Kulturnog centra mladih Sonja Marinković i jednog dela Radničkog univeriteta „Radivoj Ćirpanov“. Toj integraciji prethodila je integracija omladinskih kulturnih institucija, Tribine mladih i Kulturnog centra omladine „Sonja Marinković“.

O instituciji i organizaciji delatnosti

Kulturni centar Novog Sada od devedesetih godina do danas pretrpeo je mnoge promene u radu. Dobro osmišljena institucija, u kojoj je delatost bila na prvom mestu, kao i organizacija i tehnička realizacija, devedestih godina prošlog veka počela je da gubi neke svoje atribute. Bilo je uspona i padova, ali se kontinuirano radilo. Nakon 2000. godine unutrašnja organizacija doživela je promene koje nisu nastale kao rezultat dublje analize, ali su delimično unapredile organizaciju.

Kulturni centar danas

Kulturni centar Novog Sada deluje kroz rad redakcija: Govorni program (uglavnom zasnovan na književnim tribinama), Muzički program, Scenski program, Filmski program, Likovne izložbe. Svaka od redakcija, pored redovnih programskih aktivnost u godini, zadužena je za realizaciju pojedinih festivala u vezi s vrstom umetnosti kojom se bavi. Najpoznatiji su: Proza fest, Infant, Letnja džez akademija Novi Sad – Dortmund, Novosadski džez festival, Euroin – Festival evropskog filma. Sve redakcije bave se i međunardnom saradnjom. Tu saradnju uspostavljaju direktno s inostranim organizacijama koje promovišu kulture zemlje kojoj pripadaju, ili kroz podršku gostovanjima umetnika tih zemalja na manifestacijama, festivalima i projektima koje organizuje KCNS. Plod izdavačke delatnosti jeste časopis „Polja“, kao i poetska i prozna dela u posebnim edicijama. Pored zaposlenih stručnih radnika u redakcijama KCNS postoji i služba za odnose s javnošću, dizajner, organizatori, kino-operater, računovodstvena i druge prateće službe.

Velik je broj angažovanih honorarnih saradnika (u kabinetu direktora, sektoru za odnose s javnošću, redakcijama itd.), koji je dodatno uvećan od početka aktivnosti na pripremi kandidature Novog Sada za evropsku prestonicu kulture, mada u sadržaj njihovog rada zaposleni u KCNS nemaju uvid. KCNS je od svog osnivanja otvorena ustanova i za aktivnosti pojedinaca i organizacija koje žele da realizuju svoje programe u prostorima KCNS. Povremeno se, najviše u redakciji muzičkog programa, realizuju koncerti i u prostorima van KCNS (Gradska kuća, Studio M, Sinagoga, SNP ili na otvorenom javnom prostoru), što zavisi od karaktera i potreba kulturnog događaja. KCNS je poslednjih godina, nažalost, postao prepoznatljiv u javnosti po aktivnostima bivšeg direktora Andreja Fajgelja. Njegovi javno izrečeni stavovi, odluke i programska koncepcija koju je nameravao da sprovede imali su za direktnu posledicu prestanak dolaska jednog broja posetilaca na događaje koji se realizuju u KCNS i koje KCNS priređuje. Zgrada KCNS renovirana je i delom dograđena, a radovi su okončani 2010. godine.

Promene koje bi trebalo sprovesti u radu KCNS

Uskladiti delatnost i službena akta kako bi se videlo koliko je KCNS ono što bi trebalo da bude u odnosu na stvarne potrebe grada kakav je Novi Sad i njegovu strategiju razvoja kulture. U skladu s tim, potrebno je pripremiti plan razvoja i uskladiti organizaciju i sistematizaciju. KCNS posmatrati i projektovati za budućnost, na način kako se to radi u razvijenim evropskim zemljama, u kojima još postoje državne institucije radi ostvarivanja posebnih ciljeva u kulturi zacrtanih državnom politikom. Primeniti plan potrebnih tehničkih i tehnoloških uslova koji su potrebni KCNS za normalan rad. Pripremiti kadrovski okvir u odnosu na KCNS koji je potreban Novom Sadu, a zatečeni okvir treba menjati postupno, iz sadašnjeg stanja ka novim modelima organizacije. Uvesti ponovo rad Uredničkog kolegijuma, s obzirom na to da su direktori u prethodnim mandatima izbegavali pomenute sastanke na kojima bi se razgovaralo o kreiranju programa, usklađivanju programskih aktivnosti, međusobnoj informisanosti, podršci, međuredakcijskoj saradnji i sučeljavala mišljenja. Vratiti program na jezicima nacionalnih manjina, samostalno i u saradnji sa zavodima za kulturu nacionalnih manjina i savetima nacionalnih manjina. Sprovesti potpunu transparentnost u radu ustanove i pojedinih redakcija. Učiniti jasnim i svima vidljivim plan svake redakcije, finansijski plan i druge projekte koji su deo Plana rada KCNS, a ne odnose se na planove redakcija. Ako doprinose razvoju delatnosti i kvalitetu, inovativini su po sadržaju i načinu prezentacije, trebalo bi i njih ih inkorporirati u plan rada redakcija uz predviđeni finansijski plan. Potrebno je od KCNS načiniti ustanovu koja će biti jasno profilisana, koja neće lutati i imati onoliko koncepcija koliko ima urednika, programskih saradnika, uticajnih pojedinaca ili interesnih grupa. KCNS bi tebalo da bude „servis“ grada za realizaciju vrhunskih kulturnih događaja, međunarodne saradnji i podsticaj razvoju umetnosti. Neophodno je odrediti optimalan broj i profil izvršilaca za svaku delatnost rukovodeći se uslovima u kojima ustanova radi, s ciljem smanjenja broja honorarnih saradnika, a u nameri da se sredstva usmerena saradnicima koji realno nisu neophodni za rad ustanove preusmere u programsku delatnost redakcija. Neophodno je pronalaziti i nove izvore finansiranja delatnosti (konkursi fondova za finansiranje projekata u kulturi, sagledavanje mogućnosti prekogranične i druge saradnje, upliv u državne fondove i fondove za kulturu pojedinih organizacija koje se bave drugim delatnostima, a podržavaju kulturu i umetnost).

LOKALNI KULTURNO-INFORMATIVNI CENTRI: KIC KISAČ I KIC „MLADOST“ FUTOG

Rad u današnjem vremenu

Predstavljaju manje kulturne centre koji deluju u prigradskim naseljima, ali većim od ostalih naseljenih mesta u okolini Novog Sada. Finansijska sredstva koja dobijaju od Grada skromna su i umanjivana s vremenom. Oba kulturno-informativna centra imaju u svom sastavu radio-stanicu, organizuju kulturno-umetnički amaterizam, imaju manifestacije ili festivale, a broj zaposlenih je relativno mali (ukupno osam zaposlenih, koji se finansiraju iz budžeta Grada Novog Sada). Razvojem delatnosti učinjeno je dosta na otvaranju prostora za bavljenje kulturno–umetničkim amaterizmom, koji se nizom godina čvrsto utemeljio u programima ustanova, šireći se unutar porodica, kroz generacije (ansambli narodnih pesama i igara, narodni orkestri, tamburaški orkestri, grupe pevača, dramske sekcije, horovi). Ovi kulturno-informativni centri koji su u početku delovali kao kulturno-umetnička društva s vremenom su proširili delatnost, tako da se otvarao prostor i za likovno stvaralaštvo (kolonije, izložbe) i za programe plesnih grupa. U radu kulturnih centara prisutne su i delatnosti van okvira kulture, poput učenja stranih jezika, kako radi potreba stanovništva tako i da bi ustanova prihodovala dodatna finansijska sredstva. U programima KIC Kisač prisutni su i sadržaji koji su namenjeni očuvanju kulture i jezika Slovaka, što je važno za Novi Sad kao multikulturalnu sredinu, a posebno za Slovake koji žive u Kisaču, Vojvodini i celoj Srbiji.

Predlozi za unapređenje

U budućnosti bi trebalo obezbediti bolje uslove za rad oba KIC-a. Najvažnije promene u koncepciji rada trebalo bi da se tiču organizacionog razdvajanja kulturno-umetničkog amaterizma od drugih programa kako bi se bolje sagledali sadržaji koji nisu uspeli dovoljno da se razviju. To je prostor za profesionalnu kulturu visokog kvaliteta, u meri u kojoj je to moguće. Pored sadašnjih pokušaja organizovanja gostovanja nekih pozorišta i pozorišnih projekata, postoji velik prostor za poboljšanje u tom domenu kako bi i stanovništvo ovih naselja dobilo priliku da poseti koncerte vrhunskih umetnka i kako bi imalo pristup drugim kvalitetnim kulturnim sadržajima. Za ostvarenje ovih planova potrebna su dodatna finansijska sredstva, ali i prisutstvo mladog, obrazovanog kadra.

ATELJE 61

Dosadašnji rad

Pored osnovne delatnosti, izrade tapiserija, Atelje 61 neguje i izložbenu, izdavačku i obrazovnu delatnost. U ovoj ustanovi trenutno je zaposleno 14 radnika. Zbirka tapiserija koju Atelje poseduje ima preko 260 unikatnih dela. Od osnivanja ostvareno je preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu, na gotovo svim kontinentima. Svi programi koji se realizuju praćeni su izložbenim katalozima. U sklopu obrazovne delatnosti, u korpusu tzv. edukacije odraslih, funkcioniše i Škola tkanja, od 1997. godine, kroz koju je prošlo više od stotinak polaznika. Kao najveća dosad izdvaja se izložba tapiserija Zbirke u Pečuju, evropskoj prestonici kulture 2010. godine. U sklopu redovne delatnosti realizovani su programi: Međunarodni konkurs za idejno

rešenje tapiserije, Međunarodni saziv kolonije tapiserista, Međunarodno trijenale tapiserije, Izložba nagrađenog autora, Međunarodna izložba umetnosti Art expo, Savremena srpska i vojvođanska tapiserija, Novosadska tapiserija, Noć muzeja, Kružne ili pojedinačne gostujuće izložbe tapiserija Ateljea 61 u Srbiji, Izložba radova studenata Fakulteta primenjenih umetnosti. Smernice za budući rad

Uz zadržavanje postojećeg koncepta rada potrebno je u budućem radu usmeriti se na rešavanje sledećih problema: Sanaciju Galerije tapiserija „Boško Petrović“, usled prodiranja kapilarne vlage s platoa i vidikovca Kavali, koji se nalazi iznad objekta. Razmotriti mogućnost proširenja prostorija Ateljea 61 na sprat u današnji prostor Istorijskog arhiva grada Novog Sada, koji će biti preseljen u novi objekat. U narednih nekoliko godina finansijski podržati programske aktivnosti kako bi ustanova mogla ponovo da učestvuje na međunarodnim izložbama, s obzirom na interesovanje evropskih i svetskih institucija i interes grada Novog Sada da se tako afirmiše ova jedinstvena oblast umetničkog stvaralaštva.