Microsoft Word - BILJANA STOŠIC RECIKLAŽA 2.pdf

7/26/2019 Microsoft Word - BILJANA STOIC RECIKLAA 2.pdf

1/23

VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLASTRUKOVNIH STUDIJA

ABAC

SEMINARSKI RAD

PREDMET:UPRAVLJANJE PROJEKTOM IZ OBLASTIZATITA IVOTNE SREDINE

TEMA:RECIKLAA PLASTIKE

Mentor: Student:

Prof. Saa Spasojevi Biljana StoiSIM 170/2015

ABAC, 2016.


2/23

Seminarski rad: Reciklaa plastike

Biljana Stoi 2

SADRAJ:

UVOD .................................................................................................................................. 3

1. OTPAD .............................................................................................................. 4

2. RECIKLAA ................................................ ................................................ ...... 5

2.2. Simbol za reciklau ............................................................................................... 8

3. RECIKLAA PLASTINOG OTPADA ........................................................... 9

3.2. Prikupljanje plastinog otpada ............................................................................. 11

3.3. Razvrstavanje plastinog otpada..............................................................................12

3.4. Tehnologija reciklae plastinog otpada..................................................................14

3.4.1.

Mehanika reciklaa plastike..................................................................143.4.2. Hemijska reciklaa plastike ....................................................................20

3.4.3. Energetsko iskorienje plastike.............................................................21

4. ZAKLJUAK ......................................................................................................22

LITERATURA .............................................................................................................23


3/23


Biljana Stoi 3

UVOD

Svojim znanjem i dostignuima ovek je na putu ka savrenoj sredini i uslovima zaivot prekoraio dozvoljene granice prirodne ravnotee. U svakodnevnom ivotu ovekakonsta-ntno dolazi do nastajanja velike koliine otpadnih materija koje u sluajuneadekvatnog upravljanja predstavljaju jedan od najveih problema modernog drutva i stalnuopasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Otpad je neizbena posledica naina ivotaoveka. Pouna su saznanja da u prirodnim procesima nema gubitaka. Sve je ukljueno ukruni proces materija. ak i smrt ivih bia daje hranjive materije koje se ukljuuju u lanacivota. Otpad koji nas okruuje, i opravdano zabrinjava, ipak je samo ljudska tvorevina kojanastaje kao "beskorisni nusprodukt" u stvaranju dobara.

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najveih problema sa aspektazatite ivotne sredine i iskljuivo je rezultat neadekvatnog stava drutva prema otpadu. U

poslednjih nekoliko decenija u svetu je znaajno porasla koliina stvorenog otpada zbograzliitih ljudskih aktivnosti. Otpad ine materijali, energija i nusproizvodi koji se odbacuju u

ivotnu sredinu kao krajnje odlagalite jer nemaju nove vrednosti, kao i predmeti iskljueni izupotrebe koji mogu biti izvor sekundarnih sirovina i energije. Meutim problem upravljanja iodlaganja otpada nije novijeg datuma, kao i u ostalim zemljama Evrope, naa zemlja, pa ak ilokalna zajednica ima problem star najmanje dvadesetak godina na ta studiozno ukazuje na-cionalna strategija upravljanja otpadom.

Plastini materijali se ve godinama sve vie upotrebljavaju za izradu ambalae, iakopredstavljaju problem sa aspekta zatite ivotne sredine, i dalje su u irokoj upotrebi u svimsferama ljudskog delovanja i ivota. Razlozi za sve veu primenu su mnogobrojni. To su,izmeu ostalih,niska cena sirovina, mala masa i razliite mogunosti prerade. Reavanje

problema plastinog otpada se najee zavrava njegovim odlaganjem na deponije, ali

naalost, zbog ljudske nebrige i van deponija. Deponije velikog broja gradova i u razvijenimzemljama praktino su popunjene, a nove se zbog visokih cena ne grade odgovarajuom

brzinom. Ovakav nain uklanjanja otpada je naroito nepovoljan za plastini ambalani otpad.

Reciklaa je najmlaa industrijska grana u naoj zemlji. Problem sa plastikom jeste utome to se ona ne raspada u zemlji. Reciklaa plastinih materijala podrazumeva jedanlanan i sveobuhvatan proces prerade. Sve do nedavno nije postojao uspean nainrecikliranja plastinog otpada, jer je separacija raznih polimera praktino nemogua, a

postupak za obradu meanih polimera nije postojao.

Danas se u nekoliko smerova razvijaju istraivanja kojima se moe iskoristiti plastini

otpad i time ujedno smanjiti zagaivanje okoline. Otpadna plastika koja nastaje u pogonimapreraivaa obino se sastoji od jedne vrste polimera i moe se ponovo upotrebiti. Upotrebarecikliranog materijala u proizvodnji predmeta od plastike u inostranstvu se primenjuje

poslednih 30 godina, a kod nas u poslednjih 10 godina. Proizvod koji se proizvede ne gubi nakvalitetu, a cena mu postaje prihvatljivija za trite, jer je reciklirani materijal za 60% jeftinijiod originalnog granulata plastike.


4/23


Biljana Stoi 4

1.OTPAD

Svaki proizvod na tritu ima svoju vrednost i upotrebnu vrednost. Vrednostproizvoda je, ustvari, njegova cena na tritu, a upotrebna vrednost robe ogleda se u njenojmogunosti da zadovolji neku ljudsku potrebu. Nakon toga, iskoriena roba se baca i tako sezapoinje proces stvaranja otpada. Koliko je otpad tetan pokazuje i vreme potrebno zarazgradnju pojedinih vrsta otpada:

Organski otpad 3 do 12 meseci

Aluminijumske limenke 10 do 100 godina

Plastine kese 100 do 1000 godina

Staklene boce 4000 godina

Stiropor nikada !!!

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najveih problema saaspekta zatite ivotne sredine i iskljuivo je rezultat neadekvatnog stava drutva prema

otpadu. On se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje, koga je pratila realnaopasnost od iscrpljivanja nekih stratekih resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu iprogresivni rast ukupne koliine svih vrsta vrstog otpada. Otpad se deli na vie naina :

Prema sastavu - od ega je otpad napravljen (staklo, plastika, paprir, drvo...)

Prema mestu nastanka - koje ljudske aktivnosti generiu otpad (komunalni,medicinski, graevinski, ambalani, poljoprivredni, ivotinjski)

Prema toksinosti - koliko je otpad opasan (opasan, neopasan, inertan).

Podela otpada moe se izvriti i na jo nekoliko naina. Najee se kao kriterijumuzima vrsta materijala od kojeg je odbaeni predmet sainjen (lim, hartija, staklo, organski

material..) to je pogodno i za razvrstavanje u cilju reciklae. Takoe kriterijum moe biti iizvor otpada (da li je u pitanju domainstvo, fabrika, bolnica) jer se na taj nain moeuvideti potencijalna opasnost od odbaenog materijala u cilju to bezbednijeg odlaganja.Prosena porodica u Evropi baca oko dve tone otpada godinje, iji je procentualni udeo

prikazan u tabeli 1.

Tabela 1.Procentualni udeo pojedinih vrsta odpadnog materijala

Materijal Procentni udeo

hartija 33%

organski otpad 20%

staklo 10%

metal 8%

plastika 7%

tkanine 4%

ostalo 18%


5/23


Biljana Stoi 5

2.

RECIKLAA

Pod reciklaom (recikliranjem,re + cycle ponovno kruenje) se obinopodrazumjeva organizaciono-tehnoloki proces kojim se neki materijali iz vrstog otpadaprikupljaju, razvrstavaju, iste, da bi bili preraeni u osnovnu sirovinu koja moe posluiti za

proizvodnju istih ili nekih drugih proizvoda. Drugim rijeima, reciklaa je prevoenjematerijalnih dobara iz faze potronje u fazu proizvodnje, odnosno proces vraanja korisnogotpada u proces proizvodnje. Sve to moe ponovo da se iskoristi a ne da se baci jerecikliranje. Reciklaa je postupak prerade onih otpadnih materija koje se mogu koristiti kaosekundarne sirovine u proizvodnji. Ona omoguava da se ve upotrebljena materija ponovoiskoristi ime se tede prirodni resursi i titi ivotna sredina.

Otpadni materijali kako iz industrijske proizvodnje, tako i iz domainstava u velikombroju sluajeva mogu da budu sirovine za ve postojeu proizvodnju. Tako, na primer,upotrebljen papir, staklo, metali, tekstil itd., dolaze u grupaciju sekundarnih sirovina. Usutini, gradivni materijal istroenih i neupotrebljivih proizvoda sastavni je dio mnogih

potencijalnih proizvoda.

Na pitanje da li je znaajnija reciklaa komunalnog ili industrijskog otpada teko jedati nedvosmislen odgovor s obzirom na to da se u oba sluaja postiu veoma znaajnitehniko-tehnoloki, ekonomski efekti u pogledu ouvanja ivotne sredine. Meu njima

posebno treba ukazati na: drastino smanjenje koliina industrijskog i komunalnog otpadakoje se moraju konano odloiti na deponije, ime se vijek korienja postojeih deponija

praktino udvostruuje, bar kada je rije o komunalnom vrstom otpadu, i znaajnousporavaju procesi iscrpljivanja prirodnih sirovinskih resursa.

Pored tehniko-tehnolokih i ekonomskih razloga, koji posebno dolaze do izraaja

kada je visoka cijena osnovne sirovine (bakar na primjer), sa stanovita zatite ivotne sredinedva su bitna inioca. Prvi je to se smanjuje koliina otpada, pa prema tome i prostor zaizgradnju deponija, kao i zagaivanje iz ovih deponija. Drugi je to se pri korienjusekundarnih sirovina preskae dio tehnolokog procesa koji je potreban kada se koriste

prirodne sirovine, kao npr.vaenje rude, flotacija i dobijanje metala iz rude, ime se smanjujei zagaivanje ivotne sredine do koga dolazi u toku navedenih procesa. Osim ivotne sredine,reciklaom se titi i radna sredina.

Sa take gledita energije i resursa,recikliranje nije tako dobra opcija kao ponovna,vie-kratna upotreba, ali je ono daleko bolja opcija nego bacanje materijala. Meutim,

reciklaa bez obzira na nesumnjive njene prednosti i visoko mjesto u hijerarhiji upravljanjaotpadom nije uvek izvodljiva. Da bi reciklaa bila izvodljiva i uspena, trite mora uvek bitipristupano, a ako nije, preduzea koja se bave reciklaom nisu sposobna da prodaju svojeproizvode. Reciklani program sastoji se iz tri etape: prikupljanja, sortiranja sa ienjem, itransporta. Reciklaom materije, koje bi inae zavrile na otpadu, dobijaju novu vrednost.Prikupljanje materija koje se mogu reciklirati su samo prvi korak u seriji aktivnosti kojerezultuju finansijskom, ekolokom i drutvenom dobiti. Bez uvoenja reciklae usvakodnevni ivot nemogue je zamisliti sistem upravljanja otpadom.


6/23


Biljana Stoi 6

Reciklaa ima tri osnovna principa (RRR):R - reduce smanjitiR - reuse - ponovo koristitiR - recycle - reciklirati.

Reciklaa obuhvata vie grupa aktivnosti:

1)

Primarna reciklaa: razdvajanje komponeneti otpada na izvoru (sortiranje)

2) Sekundarna reciklaa:

centralizovano izdvajanje reciklabilnih komponenti iz dopremljenog integralnogotpa-da u OMR postrojenju,

priprema tih materijala za ponovno korienje,ponovnu preradu ili za ponovnu proi-zvodnju i

ponovno korienje,ponovnu preradu ili ponovnu proizvodnju istih proizvoda ili ma-terijala i njihov plasman na tritu.

Reciklaa kao jednokratno ili viekratno korienje otpadnih materijala ili pojedinihnjihovih komponenti kao zamene za komercijalne proizvode ili kao sirovina u industrijskim

procesima, svoj osnovni cilj ostvaruje na dva na ina: izdvajanjem korisnih, upotrebljivihkomponenti iz integralnog komunalnog vrstog otpada (KCO) i njihovom preradom, iliuklanjanjem zagadjujuih supstanci iz otpada i omoguavanjem njegovog ponovnogkorienja.

Reciklaom se postiu sledei ciljevi: tednja sirovinskih resursa (svi materijali su prirodnog porekla i ima ih u prirodi u

ogranienim koliinama);

tednja energije (nema troenje energije u primarnim procesima, kao ni utransportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjemmaterijala koji se ne recikliraju);

zatita ivotne sredine (otpadni materijali degradiraju ivotni ambijent, areciklaom se titi ivotna sredina);

otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklai materijala zahtevaju znanje i radto stvara potrebu za radnim mestima).

U pogledu mogunosti ponovnog iskorienja materijali mogu biti: Reciklabilni - mogu se iskoristiti ponovnim vraanjem u proces proizvodnje.

Nereciklabilni - ne mogu se vratiti u proces proizvodnje i koriste se za dobijanjeene-rgije-spaljivanjem ili se na ekoloki bezbedan nain skladite.

Opasni-hazardni- materijali koji su tetni za oveka i njegovo okruenje. Bezopasni- materijali koji nisu tetni za oveka i njegovo okruenje.


7/23


Biljana Stoi 7

Gotovo sve moe da se reciklira: papir, karton (sl.1.), plastika (sl.2), staklo,aluminijum (sl.3), bakar, gvoe, keramika, elektronski i elektrini otpad itd. U recikliranjespada sve to moe ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. U Srbiji se 97% otpada nalazi nadeponijama,to je najmanje ekonomina i ekoloki opravdana opcija za upravljanje otpadom.

Neadekvatno upravljanje otpadom je jedan od najveih problema sa aspekta zatite ivotnesredine i iskljuivo je rezultat neadekvatnog stava drutva prema otpadu. U Srbiji postoje retki

centri Papir servisa gde moete da odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitannovac. Takoe postoji mali broj centara za recikliranje stakla. Takoe, pravljenje komposta odorganskih ostataka je jo jedan dobar primer recikliranja. Jedna tona sakupljenog irecikliranog papira spaava od see 17 stabala prosene veliine. Takoe, se utedi oko32.000 litara vode i oko 4.200 kW elektrine energije. Neke materije,poput stiropora, nisu

biorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se umesto njih mogu pronai ekoloke zamene.

Slika.1.Bale presovanog kartona Slika2.Bale presovane PET ambalae

Slika 3.Bala presovanih limenki Slika 4.Stari akumulatori za reciklau


8/23


Bil ana Stoi 8

2.1.

Simbol za reciklau

Originalni simbol za reciklau je dizajnirao 1970.god. Gary Anderson.Simbol inaepredstavlja Mobiusovu petlju koja sadri tri povezane strelice u obliku trougla sa zaobljenimuglovima. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu, to

uslovno predstavlja ciklus reciklae. Ovaj simbol nije zatien i koristi se na razne naine i uraznim varijacijama, ali generalno se moe rei da predstavlja:

Reciklirajue - na proizvodima izraenih od materijala koji se mogu reciklirati, uzavisnosti da li je obezbeeno njegovo sortiranje prilikom sakupljanja otpadaka (sl.5.).

Reciklirano- na proizvodima koji sadre ve reciklirane materijale (sl.6).

Reciklirajue

Ova dva simbola predstavljaju dve varijacije originalnog simbola. Gornji je prihvaenkao tradicionalni, univerzalni simbol, dok je donji njegova modifikacija u smislu bolje

vidljivosti prilikom njegovog tampanja u manjem formatu. Ovakvim simbolom seoznaavaju proizvo-di koji su reciklirajui, tj.oni koji se mogu reciklirati (sl.5).

Slika 5. Univerzalni simbol za reciklirajue proizvode

Reciklirano

Ovi simboli se nalaze na proizvodima ili ambalai koji su izraeni od recikliranogmaterijala. Najee su to papirni ili kartonski prizvodi. esto se u centru simbola nalazi ioznaka o procentualnom ueu recikliranog materijala u proizvodu.

Drugi simbol se uglavnom koristi kada je proizvod djelimino izraen od recikliranogmaterijala (sl.6).Na osnovu originalnog simbola izveden je generiki simbol za oznaavanjereciklae, pri emu se simbolu pridodaju specifine oznake i akronimi materijala od koga suizraeni, npr: steel - od gvoa, alu- od aluminijuma.

Slika 6.Generiki simbol za oznaavanje reciklae


9/23


Biljana Stoi 9

3.

RECIKLAA PLASTINOG OTPADA

Plastika je material koji se dobija iz nafte, koja se nalazi u unutranjosti Zemlje inastaje to raspadanja biljaka i ivotinja tokom vie miliona godina. Eksploatacijom nafte injenom preradom u plastiku jedan deo istorije nae Planete nestaje. Po sadanjoj stopi

proizvodnje, procenjuje se da e rezerve nafte u svetu nestati za 35 godina.

Plastika je polimer. Polimeri su dugi lanci molekula koji se ponavljaju, a sastavljeni suod ugljenika i vodonika. Plastiku je izumeo Alexander Parkes, 1860.godine, ali je svoju

popularnost stekla tek nekoliko poslednjih decenija. Moemo je modelovati i gnjeiti urazliite oblike, ili izvlaiti u duge niti koje se koriste u tekstilnoj industriji. vrsta je, sigurna,lagana, a moe se reciklirati i ponovo iskoristiti.

U novije vreme aktivno istraivanje i razvoj usmereni su na tzv.biorazgradivu plastiku.Prema definiciji Amerikog drutva za testiranje i materijale (ASTM), biodegradabilna pla-

stika je svaka plastika koju mogu da razgrade mikroorganizmi, kao to su bakterije, gljivice ialge, koje postoje u ivotnoj sredini. Poslednjih decenija, svoju popularnost, plastika je ste-kla upravo zbog zadravanja svojih mehanikih osobina nakon modeliranja, gnjeenja, izvla-enja u niti i reciklae nakon upotrebe. Potronja proizvoda od plastike je znaajno poveanatokom poslednjih nekoliko decenija. Ovaj trend ima za posledicu stvaranje ogromnih koliinaotpada sa kojim treba pravilno upravljati da bi izbegli unitenje ivotne sredine. Procesreciklae je opcija sa velikim potencijalom za reavanje ovog problema. Ovaj proces jeosmiljen da transformie plastini otpad u nove materijale za proizvodnju plastike.

Struktura i stepen polimerizacije utie na karakteristike polimera. Linearni polimeri(jedinstven linearni lanac monomera) i Razgranati polimeri (linearni lanac sa bonim

lancima), nazivaju se termoplastika i nakon zagrevanja i omekavanja, hlaenjem se vraaju uvrsto stanje (npr.polivinilhlorid, polietilen, polistiren). Popreno vezani polimeri (dva ili vielinearna lanca vezanih poprenim lancima monomera) nazivaju se termoset (termo-reaktivnaili duroplasti) plastika koja je otporna na visoke temperature, tako da na povienoj temperaturiovrsne i ne moe biti ponovo oblikovana (bakelit, aminoplasti). Termoplastini materijaliine skoro 80% od svih vrsta plastike koja se koristi u Evropi, veoma se lako mogu recikliratiza razliku od termoset plastike, i zato posebnu panju treba obratiti da se ove dve vrste

plastinih materijala sakupljaju odvojeno.Plastine mase se prerauju valjanjem u folije, ubrizgavanjem, istiskivanjem pod

pritiskom, itd. Zbog svojih mehanikih i hemijskih svojstava i mogunosti oblikovanja,

plastine mase su potisnule mnoge druge materijale. Plastini materijali se ve godinamaupotrebljavaju za izradu ambalae, iako predstavljaju problem sa aspekta zatite ivotnesredine. Razlozi za sve veu primenu su izmeu ostalih, niska cena sirovina, mala masa irazliite mogunosti prerade. Specifina potronja energije pri proizvodnji plastinihmaterijala, koji se koriste za izradu ambalae, mnogo je manja nego pri proizvodnji ambalaeod npr.stakla ili aluminijuma. Plastini otpad se u velikim koliinama odlae na deponije, avrlo esto i van deponija. Odlaganje otpada na deponije je naroito nepovoljan za plastiniambalani otpad zbog zauzimanja velikog prostora zbog voluminoznosti, nerazgradivosti.


10/23


Biljana Stoi 10

Smanjenje otpada kroz ponovnu upotrebu ili reciklau doprinosi ouvanju i zatitiivotne sredine, utedi prirodnih resursa i ekonomskom razvoju to predstavlja osnovuodrivog razvoja. Od reciklirane plastike dobija se sintetiki materijal koji moe da seupotrebi za proizvodnju odevnih predmeta, folija, nove ambalae (flaa, kanti, buria...) idrugih proizvoda. Za neke vrste plastike, ambalana industrijaje glavno trite. Ostatak seupotrebljava u drugim granama industrije. Evropska industrija plastike opredelila se za

maksimizaciju upotrebe otpadne plastike kao resursa i minimizaciju odlaganja otpadneplastike na deponije. Ovo podrazumeva iskorienje plastike kroz mehaniku ili hemijskureciklau ili kao energetsku sirovinu, na putu prilaza integralnom upravljanju otpadom.Ovakva politika je u skladu sa Direktivom Evropske unije za ambalau i ambalani otpad koja

je postavila za cilj da ukupno iskorienje otpada od ambalae bude minimum 45% od kojih15% materijala mora biti recikliran.

Reciklaa plastike je proces prerade odbaene i stare plastike u proizvod koji se moeponovo koristiti. Pre reciklau plastika se grupie prema Smolin identifikacionom kodu koji jerazvijen 1988.god. Simbol koji se koristi za identifikacioni kod sastoji se od tri strelice koje suusmerene u smeru okretanja sata inei trougao u kojem se nalazi broj, esto sa akro-nimomkoji oznaava plastiku ispod trougla. Kada nema broja simbol predstavlja univerzalni simbolza reciklau i predstavlja materijal koji je uopteno mogue reciklirati. Drugi tekst i oznakekoriste se da bi se opisao materijal. Kada se uporedi sa staklom ili metalom, plastika postavljaneke jedinstvene izazove za recikliranje. Glavni od njih je niska entropija meanja, uzrok koje

je velika molekularna teina dugakih polimerskih lanca. To znai da samo toplotna pobuda(izlaganje toploti) esto nee biti dovoljna da kreira smesu od tako velikih molekula.Prednosti reciklau plastike su u tome to proizvodi treinu sumpor-dioksida, oko 90% manjeotpada i oko 250% manje ugljen-dioksida. Nedostatak je taj to je transport plastike jednakoskup ili skuplji od dobitaka reciklau. To znai da oko 250% manje proizvedenog ugljen-dioksida ne uzima u obzir ugljen-dioksid nastao prilikom transporta i prilikom rada maina za

reciklau. Kako plastika u zemlji ne trune niti se raspada te u tom stanju ne prua nikakvukorist, tako da je ovaj novi nain njenog iskoriavanja je i vie nego dobrodoao.

Razgradnja razliitih proizvoda od plastike traje od 100-1.000 godina. Prispaljivanju 4 plastine kese potroi se onoliko koseonika koliko je potrebno oveku za 1 dan,to govori o opasnosti unitavanja i spaljivanja plastike.

U poslednje vreme su se pojavile posebne vrste plastike koje se mogu reciklirati itakva plastika na sebi ima znak reciklae. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.Ovo prvenstveno vai za PET ambalau u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osveavajua

pia, prehrambene proizvode, ulja, itd.

Primer znatne koristi od reciklae plastike je podatak iz Nemake (2001.godina). Sauteenom energijom korienjem stare plastike moglo je 1,8 miliona domainstava u Berlinuda se snabde elektrinom energijom 130 dana. U novcu, ta uteda je iznosila 523 milionamaraka.


11/23


Biljana Stoi 11

3.1. Prikupljanje plastinog otpada

Plastini otpad koji se nae u vrstom komunalnom otpadu (koji je po sastavu vrloheterogen) je zaprljan i pomean sa ostalim vrstama materijala. Da bi se takav otpad mogaoiskoristiti, neophodno ga je prvo prikupiti i pripremiti. U okviru pripreme za recikliranje,

plastini otpad je neophodno odvojiti od drugih vrsta otpada, zatim ga identifikovati i

razdvojiti po vrstama, usitniti, oprati, osuiti i regalnulisati, odnosno preraditi ponovo uambalau ili neke druge proizvode. Za izvoenje ovih operacija potrebna je specifina oprema

pa je cena dobijanja reciklata visoka. Ustanovljeno je da bi odvojenim sakupljanjem pokontejnerima (sl.7), itav proces prerade bio jeftiniji i jednostavniji.

Slika 7.Kontejneri za separatno prikupljanja Slika 8.Prikupljanj plastinog

plastinih boca otpada od strane graana

Izdvajanje korisnih materijala iz otpada se moe organizovati na dva naina:

Od strane graana (u domainstvima, kolama, trgovinama, neproizvodnimpreduzeima, ulicma i dr.)

Centralizovanim sistemom u posebnim prostrojenjima-fabrikama sa kompletnimtehnolokim linijama (sl.8).


12/23


Biljana Stoi 12

Shema 1. prikupljanje plasticnog otpada

3.2. Razvrstavanje plastinog otpada

Istovrsnost materijala ima u postupku recikliranja centralni znaaj. Ta istovrsnost sepo pravilu moe postici predhodnim relativno skupim razvrstavanjem. Da bi se dobile visoko

kvalitetne plastine mase trebalo bi preraivati samo istovrsne plastine mase. Separacija pla-stinih materijala se moe ralaniti na:

prepoznavanje i

razdvajanje.

Prepoznavanje - Karakterizacija i potpuna indentifikacija plastinih materijala jeobiman posao, koji zahteva sloene analitike procedure i najsavremeniju opremu. Meutim,u nekim sluajevima je dovoljna samo procena ili orijentaciono utvrivanje vrste ispitivanog

pl-astinog materijala. Za takve svrhe su razvijene i usvojene jednostavne i brze metode inde-ntifikacije. Prepoznavanje iskoriene polimerne ambalae je najjednostavnije ako se na njoj

nalazi oznaka za reciklau sa navedenom vrstom polimernog materijala od koga je izraena.

Razdvajanje - Kod razdvajanja plastinih masa, usitnjeni plastini materijal sesortira prema njegovim fizikim osobinama kao to su: gustina, umreenost Ielektroprovodljivost. Za industriju su od posebnog znaaja postupci razdvajanja na osnovurazlike u gustini. Pomou ovih postupaka mogu se iz meavine plastinih masa izdvojitifrakcije i do 98 % istoe. Tekoe nastaju kod razdvajanja mekih PVC vrsta. Principhidrociklonske tehnike zasniva se na razdvajanju frakcija razliite specifine mase (gustine) u

polju dejstva centrifugalne sile. Pored ovih naina razdvajanja, poznati su i postupci


13/23


Biljana Stoi 13

razdvajanja flotacijom, razdvajanje na bazi razliite elektroprovodljivosti (elektrostatikiuredjaji za sortiranje) itd.

Pre recikliranja plastika se grupie prema smolinom indentifikacionom kodu koji jerazvijen 1988. na (Society of the Plastics Industry). Simbol koji se koristi za indentifikacijskikod sastoji se od tri strelice koje su usmerene u smeru okretanja sata inei trougao u kojem

se nalazi broj, esto sa akronimom koji oznaava plastiku ispod trougla (tabela 2). Kada nemabroja, simbol predstavlja univerzalni znak recikliranja i predsatavlja materijal koji je uopte-no mogue reciklirati.

Tabela 2.Oznake plastinih materijala prema smolinom indentifikacionom kodu

SIMBOL SKRAENICA NAZIV POLIMERA KORITENJE

PETE ili PET Polietilen terephthalateReciklira se da bi se proizvela poli-esterna vlakna, flastera, mekih bocaza pia, termoizolacionih ploa.

HDPE Gusti polietilenReciklira se da bi se proizvele boce,kutije za namirnice, kante za reci-kliranje, poljoprivredne cevi,opremu za igranje, plastino drvo.

PVC ili V Polivinil hloridReciklira se da bi se proizvele ce-vi, ograde i boce koje se ne koristeu prehrani.

LDPE Ne gusti polietilen

Reciklira se da bi se proizvele pla-stine vreice, razni kontejneri, ra-zne boce, cevi i razna laboratori-

jska oprema.

PP Polipropilen Reciklira se u razne delove zavozila i industrijska vlakna.

PS Polistiren

Reciklira se u raznu kancelarijskuopremu, igrake, videokasete i ku-

tije, izolacijske ploe, kafiterijskapomagala i proirene polistirenskeproizvode.

OstaloOstala plastika: akrilik,

polikarbonat, najlon,fiberglas, poliaktid.


14/23


Bil ana Stoi 14

3.3. Tehnologija reciklae plastinog otpada

Efikasno sortiranje plastike, kao i kontinualno praenje razliitih tokova plastinogotpada,su dva kljuna pitanja za razvoj optimalne strategije za reciklau plastinog vrstogotpada. Posmatrano iz ovog ugla tehnologije za reciklau plastike mogu se podeliti u etiriosnovne kategorije:

Primarna:Re-ekstrudiranje, odnosno ponovno vraanje plastike istih karakteristika usam proizvodni proces.

Sekundarna:Mehanika, razvijena u cilju reciklae razliitih proizvoda od plastikefizikim postupcima.

Tercijarna:Hemijska, namenjena da proizvede sirovine za hemijsku industriju.

Kvarterna:Dobijanje energije, odnosno, potpuna ili delimina oksidacija plastinihotpadnih materijala u cilju proizvodnje toplote, i /ili gasovitih goriva, ulja, i / ilimaterijala koji se odlae (npr.pepeo).

Mehanika reciklaa je jedina od etiri pomenutih pristupa koja maksimizira"iskorienje plastinog otpada", uz minimiziranje negativnog uticaja na ivotnu sredinu.

ema 2. Mogunosti prerade plastinog otpada

3.3.1. Mehanika reciklaa plastike

Kod primene mehanike reciklae vano pitanje predstavlja izbor naina sortiranja iraliitih faza prerade plastike. Uprkos ubrzanom tehnolokom razvoju,i dalje je najeeruno sortiranje plastike. Runo sortiranje je jednostavan process koji zahteva vrlo malotehnologije. To je radon intenzivna, skupa i neefikasn metoda za sortiranje materijala a

posebno plastike.Iz tograzloga, kao to je u prethodnom tekstu navedeno, uveden je sistemoznaavanja sa kodovima za est najee korienih tipova plastike, kao to je prikazano utabeli 2. ak i sa ovim sistemom oznaavanja, jo uvek je teko runo odvajati razliite tipove

polimera zbog stanja plastike koja doe u pogon na razdvajanje.

Plastine posude mogu biti slomljene, napukle ili sa pokrivenim oznakama, ineioznaku plastike praktino neupotrebljivom. U svakom sluaju, sistematsko i intenzivno runo


15/23


Biljana Stoi 15

sortiranje plastinih delova, flaa, moe biti kontraproduktivno imajui u vidu da postoji brai tanija tehnologija sortiranja plastike. U poslednjih nekoliko godina istraivane su, razvijanei sprovedene brojne metode za automatsko razvrstavanje plastike. One se mogu podeliti u dvekategorije u skladu sa veliinom plastinih predmeta za sortiranje:

Makro sortiranje,koje se bavi razdvajanjem celih boca i posuda. Ovakav pristup ima

tu prednost da ne zahteva nikakvu posebnu pripremu uzorka pre sortiranja. Ovajmetod se zasniva na prepoznavanju specifinih osobina plastike i odvajanja plastike povrstama najee vazdunim udarom.

Mikro sortiranje, koje se primenjuje nakon to se plastini materijal samelje ukomade. Ovaj sistem ima prednost zbog niih trokova rukovanjai veeg obima

prerade. Mora da se uspostavi i primenjuje sofisticirana (prefinjena) tehnologija kojasadri niz mehanikih procesa (npr. usitnjavanje, klasifikacija, razdvajanje itd)

Makro sortiranje plastike

Makro sortiranje plastike se odnosi na separaciju proizvodnih dobara od plastike

nakon njihove upotrebe. Strategije moraju da se postave na taj nain da prepoznaju zadateciljeve. U sutini glavni problem, pratei ovaj pristup, je da se uspostavi odgovarajua linijaza preradu koja je u stanju da obradi krupne komade i samim tim smanji velike i gabaritnezalihe. U poslednjih nekoliko godina istraivane su razliite tehnike i trenutno se koristeneke od dole navedenih:

infracrvena spektroskopija (infrared)

entgenska analiza (X-ray)

identifikacija uz pomo lasera

sistem markiranja (oznaavanja)

Infracrvena Spektroskopija (NIR-Near Infrared Spectroscopy)Ova tehnika je jedna od najvie korienih za izvravanje automatizovanog

sortiranjau potrebljenih plastinih posuda. Prednost NIR-a je to nije potreban direktan ilibliski kontakt izmeu detektora i uzorka. Takoe, NIR instrumenti su kompatibilni safleksibilnim optikim sondama. Ona se zasniva na predaji energije neklasifikovanoj,neidentifikovanoj plastici pomou infracrvene svetlosti talasnih duina (600-2,500 nm). Kadase infracrveno svetlo reflektuje sa povrine plastike, moe se izmeriti apsorbcioni opsegkarakteristian za razliite vrste plastika. Otkriven opseg se uporeuje sa spektrom poznatih

polimera u opsegu istih talasnih duina, i tako utvruje tip plastike. Ovu tehniku karakteriumnoge prednosti.

Najznaajnija je brzina detekcije/identifikacije. Zbog mogunosti spektroskopskihureaja da skeniraju velikom brzinom, moe se u kratkim vremenskim intervalima izvritiveliki broj oitavanja jednog uzorka, to omoguava viestruku provera istog objekta i

postavljanje pravih i pouzdanih identifikaci onih strategija. Brzina detekcije omoguavapoveanje obima razvrstavanja plastike u kraim vremenskim intervalima. Druga prednost jeodsustvo pripreme uzoraka. Etikete ili druge prepreke, kao to su prljavtina ne ometaju bitnooitavanje zahvaljujui opciji obavljanja viestruke provere. Konano ovaj nain detekcije


16/23


Biljana Stoi 16

daje jo jednu prednost: boja ne ometa pravilnu identifikaciju polimera. Osim crne,oitavanja su nezavisna od boje plastike. Crne posude predstavljaju problem, jer je njihova

boja jak apsorber u blizini infracrvenog osega. Kao rezultat toga, crna plastika proizvodiprazan spektar koji, u mnogim sluajevima, ne dozvoljava pravilnu identifikaciju.

Rentgenska Analiza (X-Rays analysis)

Ova tehnika sortiranja je zasnovana na prouavanju prenosa ili refleksije talasnihduina X zraenja. Ova tehnologija se uglavnom primenjuje za sortiranje PVC-a. Atom hlorau PVCu daje jedinstven pik u rentgenskom spektru koji je lako otkriti. Rendgenskafluorescencija (XRF), zasnovana na promeni energetskih nivoa elektrona jezgra atoma, moeda se koristi za otkrivanje elemenata u plastici, osim za H, C, N i O, koji su obino detektovani korie-njem infracrvene spektroskopije. XRF ima mnoge prednosti: jednostavnostkorienja, brza izrada i analiza uzorka, mogunost detektovanja velikog broja elemenata itd.Mogue je on-line korienje. Takoe, ona omoguava da se odredi prisustvo, koliina ikarakteristike punila i pigmenata.

Identifikacija uz pomo lasera

Nain detekcije i identifikacije materijala zasnovan je na emitovanju laserskog zrakana povrinu materijala a zatim se identifikuje i analizira odgovor. Korienjem infracrvenogTe-rmografikog sistema, mogu se utvrditi razliite osobine materijala, ukljuujui koeficijentapsorpcije, toplotna provodljivost, toplotni kapacitet i distribucija povrinske temperature.Analizom detektovanih osobina moe se identifikovati tip plastike. Sistem je pogodan za brzuanalizu i identifikaciju razliitih vrsta plastike. Pristup ima i odreene prednosti i to:

razliite debljine, oblik i povrinska struktura plastinih posuda ne igraju nikakvuulogu u identifikaciji i

tampa i razliiti dodaci (omekivai) takoe ne igraju nikakvu ulogu.

Ogranienja se odnose na: prisustvo punila, u smislu kvantiteta i kvaliteta (posebno ugljenika),

tekoe u klasifikaciji plastike zbog procene maksimalne temperature neposrednoposle laserskog zraenja, i kao posledica, manja brzina identifikacije, u poreenju saspektroskopijom i rentgenskom analizom, gde se provera plastine ambalae moeobaviti u roku od samo 1/10s.

Sistem markiranja (oznaavanja)

Ovaj pristup podrazumeva obeleavanje bilo koje posude ili samog polimera sa neimlako vidljivim. Ne postoje prepreke koje stoje na putu automatizovanom sistemu za sortiranjekoji bi proitao skriven marker i identifikovao tip polimera. Sprovedene su mnoge studije i

pokuaji u 1990, ali sa slabim uspehom,uglavnom zbog problema koji nastaju kako naproizvodnim tako i na reciklanim nivoima. Svaka proizvodna linija za pakovanje bi trebaloda instalira sistem oznaavanja na njihovoj liniji. Takoe, svaki pogon za reciklau bi trebaloda instalira maine za skeniranje obeleja na posudama.


17/23


Biljana Stoi 17

Mikro sortiranje plastike

Mikro sortiranje plastike nastupa nakon kombina cije procesa u sitnjavanja iseparacije. Primarni proces usitnjavanja i separacije je usmeren ka uklanjanju neistoa(npr.neplastini materijal), kao i poveanju nasipne mase,poboljanju uslova skladitenja ismanjenju trokova isporuke i transporta, lakoi rukovanja materijalom i prenoenju i

oslobaanju materijala. Usitnjavanje je stoga osnovni i kljuni korak u sloenim tokovimaprerade plastinog otpada. Smanjenje ulazne krupnoe otpada usitnjavanjem, u stvari, morada zadovolji zahteve za oslobaanjem materijala a da istovremeno ne stvori previe finihfrakcija, koje u daljim fazama separacije predstavljaju problem. U skladu sa karakteristikamaulazne sirovine u reciklano postrojenje moraju biti izabrane i razliite strategije usitnjavanja(npr.broj stadijuma usitnjavanja, vrste opreme i operativnih uslova: suvo ili vlanousitnjavanje). U tabeli 2.dat je opis ureaja koji se obino koriste za usitnjavanje (seckanje)

plastinog otpada .

Tabela 3.Karakteristike ureaja koji se obino koriste za usitnjavanje (seckanje) plastinog

otpada.[4]

Ureaj za usitnjavanje KarakteristikeUdarni mlin(HammerMills(H))

Pokretni ekii postavljeni na rotirajuem vratilu udaraju-i bacaju plastiku prema oblogama mlina ili drugom otpa-dnom materijalu koji se nalazi u mlinu. Kao rezultat udaraostvaruje se usitnjavanje. estice se usitnjavaju unutarmlina dok se ne postigne veliina manja od otvora namrei koja je postavljena na izlazu iz komore mlina. HMmoe da obradi bez problema metal, neophodna je znatnaenergija, sa mlevene estice nisu ujednaene i proces pro-izvodi mnogo buke.

Prstenasti mlin(Ring Mills (RM))

RM je obino konstruisan od elinih rotirajuih seiva.Ovi noevi seckaju i melju plastiku koja se nalazi unutarvaljka. Nakon to se usitni do eljene veliine, ona padakroz otvore koje se nalaze ispod seiva valjka.

Seckalica (Shear

Shredders (SS))

reder koristi jedan ili vie rotirajuih osovina, svaka sasetom diskova za rezanje ili noeva vezanih za vratilokoje je postavljeno u komori na dnu levka. Prilikom ro-tacije vratila diskovi ili noevi povlae materijal naniekroz prostor izmeu diskova za seenje ili izmeu noe-va i okolne komore.


18/23


Biljana Stoi 18

Posle usitnjavanja smanjena je dimenzija plastinog otpada ali je jasno zadranoriginalni sastav. Pored plastike prisutne su i neistoe (npr.crni i obojeni metali, nemetali,filmovi, gume, nalepnice, boje i lakovi, metalne folije, staklo, kamenje, pesak, prljavtinaitd.). Uklanjanje neistoa se postie razliitim klasifikacionim i separacionim procesima kojiuzimaju u obzir granulometrijski sastav materijala, kapacitet i karakteristike neistoa uzmaksimalno iskorienje polimera. Da bi se poboljala efikasnost procesa separacije

plastinog otpada, za razliku od onoga to se obino sprovodi u sektoru reciklae, neke faze

separacije se izvode u vla-nim uslovima, to jest, korienjem tenosti, obino vode aponekad i tekih tenosti. U nekim sluajevima, kada elimo prvo da odvojimo neistoe,proces reciklae poinje sa vodom ili tekim tenostima u cilju razdvajanja faza i uklanjanjato je mogue vee mase neistoa, kao to su metal, kamenje, staklo i pesak koji mogu daotete opremu za usitnjava-nje i da negativno utiu na dalje faze reciklae.

Dvo ili etvoro osovinski reder Two orFour Shaft Shear Shredders (TSSS orFSSS)

Oprema za usitnjavanje moe da se sastoji od dve ili e-tiri osovine sa rotacionim noevima (npr.diskovi sa kuki-cama) i kuitem koje dri alat. Kada se materijal dopre-mi u ko, reder zahvata material i usitnjava ga. Zahvalju-

jui visokom obrtnom momentu i robusnim i vrstim se-kaima mogue je iseckati komade izraenih od razliitihmaterijala. FSSS moe da usitni metalne neistoe, po-trebna je relativno niska energija, estice su dobro oslo-

boene, visok nivo kontrole, visoki trokovi odravanja.

Granulator (Granulators (Gn)) Osnovni sklop granulatora predstavlja rotor koji je usagla-en sa kratkim lopaticama koje su stepenasto postavljene.Tokom rotacije svaki alat see materijal i dovodi do usi-tnjavanja. Granulatori su posebno efikasni kada mora dase isee materijal koji se odlikuje visokom gustinom iotpornosti. Oni obezbeuju dobro oslobaanje materijala,visoku propusnost, ne mogu da usitne metale (neistoe),a odlikuju se i visokim trokovima odravanja.

Kriogeno usitnjavanje(CryogenicComminutionUnits (CCU))

Kriogen postupak omoguuje fino usitnjavanje pomoutenog azota, obino se materijal mea sa tenim azotomda se obezbedi nivo temperature do -150 C, da bi seohladio materijal u mlinu. Kriogen proces proizvodi ve-oma glatke povrine preloma. ak i ako cena tenog azotase znatno smanji, proces se jo uvek odlikuje visokimoperativnim trokovima. Kriogeni postupak je idealan zafino usitnjavanje termo plastike i materijala osetljivih natoplotu a takoe omoguava da se postigne odlinooslobaanje materijala.


19/23


Bil ana Stoi 19

Shema 3.Postupka regranulisanja

Na emi 3 prikazano je postrojenje za regranulisanje plastinog otpada. Posle

sortiranja ide ienje plastike od drugih materijala, papira, metala i sl. Zatim, pranje plastike,zato to reciklat mora da bude ist. Pranje se vri strafiksom. On skida blato i ostalu

prljavstinu sa plastike. Potom se krupniji komadi seku na sitnije, kako bi mogli da se ubace umlin. Otpadna plastika se odvaja po bojama, a i ne mora. Na kraju se izlazni materialregranulie, skladiti i dalje koristi u razne svrhe.

Da bi se ispunili prethodno pomenuti ciljevi trenutno se u svetu koriste sledei procesi:

Vazduni klasifikacija

Magnetna separacija i separacija u vrtlonim strujama (EDDY current)

Separacija na bazi razlike u gustinama:Pliva - tone separacija (mokri postupak)

Separacija u mainama talonicama (mokri postupak)Separacija u hidrociklonima (mokri postupak)Separacija na bazi centrifugiranja (mokri postupak)Separacija na vazdunom klatnom stolu (suvi postupak) i gravitacijskomklatnom stolu (mokri postupak)

Separacija na osnovu razlike u povrinamaElektrostatika separacijaFlotacijska koncentracija

Selektivno rastvaranje

Vazduna klasifikacija

Vazduna klasifikacija se obino koristi za uklanjanje lakih zagaivaa u suvimuslovima kao to su praina, male penaste estice, papir, staklena praina, itd. Obino sekoriste aspiratori ili vazduni-cikloni. Razdvajanje materijala zasniva se na razlikama uaksijalnim brzinama u vazdunoj struji i zavisi od gustine estica, kao i morfolokih imorfometrijskih karakteristika. Vazduni ciklon prua jednostavan i ekonomian nain za

prikupljanje veine srednjih do krupnih i/ili teih estica plastinog otpada. Vazduna


20/23


Biljana Stoi 20

klasifikacija predstavlja osnovnu operaciju u postrojenjima za reciklau plastinog otpada anaroito za sloene otpadne plastine delove (npr. auto delove, elektrine i elektronskeureaje i aparate itd.)[4]

Magnetna separacija i separacija u vrtlonim strujama (EDDY current)

Magnetna separacija i separacija u vrtlonim strujama se koriste i na poetku procesareciklae, kao i nakon rukovanja razliitim fazama. Obino se gvoe (npr. nerajui elik,legu-re nikla, itd) i obojeni metali (npr. aluminijum) uklanjaju pomou magneta i vrtlonihstruja odnosno elektrostatikim separatorom.Najee korieni magnetni separatori sutrakasti magneti, belt (kaini) magneti i bubnjasti magneti. Preiavanje ili kontrola finalnih

proizvoda se obino sprovodi stalnim magnetima visokog intenziteta.

Separacija na bazi razlike u gustinama

Odvajanje po gustinama je najee primenjivana tehnika kod separacije plastike izmeavine razliitih vrsta plastike. Ovaj pristup moe biti rentabilan ako se koristi za

separaciju polimera koji pripadaju istoj vrsti, ali imaju raliite sadraje aditiva. Procesiseparacije na bazi gustina su pouzdaniji od procesa koji se zasnivaju samo na osnovu razlike

povrinskih karakteristika plastike. Procesi separacije zasnovani na razlici po gustinama sumanje osetljivi na mogue promene nastale dejstvom spoljanjih faktora osvetlenja ioksidacije ili na prisustvo ulja i praine jer se otpadni materijal izdvaja po gustinama u srediniija je gustina izmeu dve ili vie gustina estica plastike i otpadnog materijala. Nakonovakvog procesa, otpadne tenosti i razdvojene vrste frakcije morati dalje da se tretiraju ucilju zatite ivotne sredine.

Selektivno rastvaranje

Selektivno rastvaranje je opcija sortiranja plastike koja je temeljno ispitivana, kaomarker za potrebe makrorazvrstavanja, u ranim 1990-im. To je proces razdvajanja izmeanogskoro istog plastinog otpada koji se moe ponovo koristiti bez upotrebe bilo kakvetehnologije prethodnog mehanikog sortiranja. Selektivno rastvaranje se zasniva na dvarazliita principa: zavisnost temperature na rastvorljivost razliitih plastinih masa u jednomrastvarau i zavisnost vrste rastvaraa na rastvorljivost razliitih plastinih masa na odreenojtemperaturi. Ove tehnologije nisu isplative za sve polimere, ali su ponekad jedino reenje zaskidanje razliitih premaza na PP plastici, kao to su boje ili lepkovi.

4.3.2. Hemijska reciklaa plastike

Hemijska (tercijarna) reciklaa je termin koji se koristi za oznaavanje naprednihtehnologija i procesa, kojima se plastini materijali razlau u polimere manjih molekulskihmasa (obino tenosti ili gasovi), koji se koriste kao sirovina za proizvodnju novih

petrohemijskih proizvoda ili plastike. Termin hemijska se koristi jer promena obaveznodolazi u hemijskoj strukturi polimera. U poslednjih nekoliko godina, mnogo panje je

posveeno ovom pristupu reciklae (npr. ne katalitiki kreking termo katalitiki kreking i


21/23


Biljana Stoi 21

parna degradacija) u cilju da se proizvedu razliite vrste goriva od plastinih otpada. Nekipolimeri mogu biti profitabilno obraeni usvajanjem ovog pristupa.

Polietilentereftalat (PET), pojedini poliamidi (najlon) i poliuretani mogu se efikasnodepolimerizovati. Dobijene hemikalije se zatim mogu koristiti za proizvodnju nove plastikekoja se ne razlikuje bitno od poetnog netaknutog polimera. Polietilen (PE) je takoe

prepoznat kao potencijalna sirovina u tehnologijama proizvodnje goriva (benzina). Dvanavedena sluaja su samo primer potencijala hemijske reciklae. Veliki deo literature postojina ovu temu, jer je mnogo istraivakih napora i razvojnih tehnologija uloeno u poboljanjekorienja ove tehnologije za reciklau. Hemijska reciklaa, u stvari, predstavlja, veliku

prednost sa mogunou tretiranja heterogenih i kontaminiranih polimera sa ogranienimkorienjem predtretmana.

4.3.3. Energetsko iskorienje plastike

Energetsko iskorienje plastike se zasniva na upotrebi otpadne plastike zaproizvodnju energije u obliku toplote,pare ili elektrine energije. S obzirom da je otpadna

plastika produkt sirove nafte, spaljivanjem generie visoku kalorijsku vrednost. Osim toga,kontrolisanim spaljivanjem plastike, dobijaju se isti produkti sagorevanja kao kod drugihnaftnih derivata: voda i ugljen dioksida. Takvo reenje se moe smatrati tehniki i ekonomskiispravnim kada se ne mogu profitabilno primeniti druge strategije reciklae (npr. sortiranje,mehanika, hemijska, itd). Sva prethodna razmatranja odnose se na termoplastiku. Meutim,

problem nastaje kod reciklae termoset plastike. Termoset plastika se ne moe lako rastvoriti,istopiti, ponovo izmeati i preoblikovati kao termoplastika. Treba postaviti specifinustrategiju reciklae. Mehanika reciklaa se prvenstveno svodi na fino mlevenje radi ponovneupotrebe, kao punila u novim termoset smolama ili kao dodatak termoplastici, ili da se

ponovo dobije prirodni filer ili vlakno koje je prvobitno korieno u proizvodnji originalne

termoset plastike. U svakom sluaju,hemijska reciklaa kao i proces iskorienja energije nemogu biti primenjeni na irok spektar termoset materijala.


22/23


Biljana Stoi 22

4.ZAKLJUAK

Zbog sve veih koliina i tetnosti po zdravlje, otpad se smatra jednim odnajznaajnijih ekolokih problema savremenog sveta. ovek je, svojim aktivnostima,odluujui inilac u menjanju okoline. Zagaenjem ivotne sredine i troenjem prirodnih

resursa ovek naruava priordnu ravnoteu i ne shvata da time teti sam sebi. Otpad jebumerang - kada je baen vraa se kroz zagaenu vodu, vazduh i zemljite, a time se naruavai zdravlje ljudi. Zbog toga je bitno shvatiti problem otpada i naine njegovog tretiranja,tj.smanjenja, poev od samih proizvoaa pa do krajnjih korisnika.

Svesni smo koliko je bilo koja vrsta otpada tetna za ivotnu okolinu, pa tako iplastini, koji predstavlja ozbiljnu pretnju okolini u kojoj ivimo. Zbog toga je potrebno da seu naim glavama stvori svest o znaaju reciklae, i naravno uini korak napred u suzbijanjuzagaenja. Reciklaom ne samo da uvamo ivotnu sredinu, ve i tedimo. Naravno, bolje jeiskoristiti ve postojee resurse za proizvodnju, nego proizvoditi nove, to je veoma skupo inere-ntabilno. Recikliranje plastinih materijala ima smisla jedino ako ne postoji prisustvo

zagaivakih primesa.

Pretopljavanjem plastike dobija se granulat koji moe da zameni razne jo neupotrebljenematerijale. U optem sluaju, svi proizvodi dobijeni reciklaom ovih materijala moraju ispu-njavati postavljene standarde za kvalitet.


23/23


Bilj S i 23

LITERATURA

1.

www.ekokutak.zivotinje.rs/single.php?alias=sta-je-reciklaza-i...je.

2. sh.wikipedia.org/wiki/Kodovi_za_identifikaciju_plastinih_masa

3.

http://www.cistoca-su.rs/edukacija/reciklaza/

4. http://www.farmakommb.co.rs/

5.

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, Slubeni glasnik RepublikeSrbije, br. 56/2010.

6. http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked

7.

http://www.petreciklaza.com/Polipropilen-PP-plastika-velike-upotrebne-vrednosti-

49.html

8.

http://recikliraj.rs/plastika/

9. http://www.ekologija.com.hr/povijest-recikliranja-plastike/

Documents

Microsoft Word - BILJANA STOŠIC RECIKLAŽA 2.pdf