Milan-Minja Obradović~Ogledalo bez pokrova.pdf

Milan Miwa Obradovi}

MAJCI I OCU I KRVI I ZNOJU PREDAKA MOJIH

OGLEDALO BEZPOKROVA

dramatizacija nenapisane sage oêmeriki}ima

(komitragi~na groteska u 4 ~ina)

190 Milan Miwa Obradovi}

îwenicu da je ro|en, nipoda{tava kao neoriginalnu. Ono {to~in wegovog ra|awa ~ini za~udnim u odnosu na Srbe ro|ene u znakustrelca te zime Gospodwe1952. – to je fakat da je ro|en bukvalno narodnoj grudi; na mestu koje bi i sam Bahus poèleo za rodno. Ro|en jekao grozd – u rodi{tu vinoroda!

U ranom detiwstvu biva zadojen ùpskim “crwakom” i postajemelanholi~an. Shvativ{i da bi teatar mogao da ga ko{ta ìvota,potraì}e pribeì{te u pozori{tu. Naivno veruju}i da }e to~akpostati noga kad pozori{te postane ìvot, ~itav ìvot posve}ujesceni – preciznije “back stage-u”.

No{en opsesivnom ùdwom da sazna {ta }e biti kad poraste,studira Medicinu, Filozofiju, postdiplomske na Filolo{kom...Prethodno, diplomira na Fakultetu dramskih umetnosti /Grupa zaProdukciju/ kao najboqi student Univerziteta umetnosti.

Jedan od osniva~a, kaù “spiritus agens Zvezdara teatra”. Autorprogramske orijentacije, vele “najzna~ajnijeg jugoslovenskog pozo-ri{ta toga vremena”.

Osniva~ i idejni tvorac teatra “Kult”. O wemu govore kao o“rodona~elniku ideje nezavisnog akcionarskog teatra u nas”. Sre-dinom “jebenih devedesetih”, “Kult” odvodi u svet, uprkos apso-lutnom embargu sveta. Surova statistika tvrdi da su predstave“Kulta” taman toliko puta izvedene na “belosvetskim” pozorni-cama, koliko u XX veku nisu gostovala sva srpska pozori{ta zajedno.

191

Pod wegovom “paskom”, neposrednim umetni~kim i produkcij-skim rukovo|ewem, posceweno je pedesetak naslova na daskama ”Zve-zdara teatra”, “Barskog qetopisa”, “Teatra Gardo{”, “Kru{eva~kogpozori{ta”, “Slobodi{ta”, “Vukovog sabora”, “Teatra Kult”, “Bud-va – grad teatra”... Press cliping beleì da su brojni od tih naslovapostali laureati me|unarodnih i doma}ih festivala.

Zvawa: U mladosti kriti~ar, eseista, rediteq, ~lan Udruèwadramskih umetnika Jugoslavije... U naponu snage “Profa” 13-tegimnazije, Profesor na Univerzitetu za umetnost i kulturu, Prof.baletske {kole “Lujo Davi~o”, Urednik, Glavni urednik, Glavni iodgovorni urednik... Krizu sredwih godina kompenzuje funkcijamaDirektora, Upravnika, Direktora i Umetni~kog direktora isto-vremeno, po~asnog Upravnika “Malih scena u dijaspori”, Art di-rektora “Intercult & performing arts intenational LTD – non for profit or-ganization – Chicago”, ~lanstvom u Udruèwu dramskih pisaca Srbije,~lanstvom u Hegelovom dru{tvu, u Dru{tvu esteti~ara Srbije...

Po osnivawu nekolikih, danas svakolikih pozori{ta, da bi seponosio sobom, a pritom ne bio sveseban, osniva porodicu na diku iponos svog ìvotopisa.

Napokon, kad mu ni{ta drugo nije preostalo, naprasno postajedramati~ar: “Ogledalo bez pokrova”, “Seks trafiking”, “Atrak-tivan naslov”. “Gnev an|ela – prva srpska pozori{na novela” (dra-matizacija i ambijentacija romana Sidni [eldona)...

Neke nagrade su ga stigle uprkos tome {to je od wih beào ko od“nagara”. Posebno je ponosan na “Zlatni beo~ug” za trajni doprinoskulturi Beograda. Priznaje da su ga stekla i neka vredna priznawa.Plakete je uru~ivao drugima uz dijagnozu “Vanitas vanitatum”.

“OGLEDALO BEZ POKROVA” je scenska partitura po Bogu /kolikose sme/ i po narodu /koliko se ne sme/.

Naziv svakog od ~etiri ~ina, ime je neke od bole{~ina.

Drama je zgusnuta poput bezna|a vremena u kome je tvorena.

De{ava se na istom mestu. Doga|a se tokom jedne te iste ki{qiveno}i, od sumraka do neminovnosti koja se zove novi dan.

Od sutona do pono}i, drama je tragikomi~na; od pono}i do svitawa,komitragi~na. Ili obrnuto, |avo }e ga znati? Uostalom, doti~noj dramije sve svejedno, jer doti~na se de{ava mimo nas.

“OGLEDALO BEZ POKROVA” se zbiva u jesen, leta Gospodweg dvehiqade i nekog.

Doga|a se tamo gde jutra svi}u lagano, a mrak pada hitrinom reza.

Tamo gde leti zrno zri na lozama koje se pod teretom beri}eta klawajusun~anim belobrezinama.

Tamo gde pozne jeseni loze ki{om vidaju zglobove sa kojih su otrgnutigrozdovi.

Tamo gde tokom zime, zemqom ugutkani reznici nabiraju suze.

Tamo gde o Svetom Trifunu orezane loze placu, da bi ridom bez glasai jauka dozvale novi rod.

Berba gro`|a je tek minula. Oktobar zadro u siva nebesa pa prebirapo nabreklim vimenima oblaka. Muze li muze. Danima i no}ima liptiki{a. Dobuje krovovima i tandr~e olucima. Nebo i zemqa se spajaju nadùpskim vinogorjem. A kad nebo pritisne crnu zemqu, kad’ je pri~vrqiili je, ne daj Ti Boè, obdari semenom, po staroj ùpskoj legendi,vinorode pohode mrtvi da bi rodu ro|enom doneli rod i beri}et.

Pri~a se opri~ava u selu [mrkavica, lociranom podno visina, naobodu vinorodne @upe. Naseobina je utonula u tmastu jesewu klimu,srodnu sa tmurinom dana{wice.


Milan Miwa OBRADOVI]

OGLEDALO BEZ POKROVAdramatizacija nenapisane sage o êmeriki}ima

(komitragi~na groteska u 4 ~ina)

Mesto radwe je ubogi vinarski podrum porodice êmeriki}. Zidovimemqive vinarije su opto~eni sigom, vrata oro{ena vlagom. U dubinimuzgavi prozor, ~ije okno doslovno funkcioni{e kao “prozor u svet.”

Na zemqanom podu podruma rabqena ba~va, bure, bur~e, burence... Dvazamr{ena rabatna creva za pretakawe vina, natega, vunija... Kanister odplastike, kao usamqeni beleg modernog sveta i veka. U sredini vinarskapumpa. Ru~na, izan|ala, {kripqiva...

Bu}ka prp}e na vrawu ba~ve. Brbo}e vrewe “Bo`jeg zrna”. Vri mladovino. Omamni miris obuzima prostor...

Atmosfera i raspoloèwe, drsko i resko su suprotstavqeni dioni-zijskom ambijentu.

L I C A :

RADI^ – DIÂ:Stric, doma}in. Imatelnik pa nema{tinik. Krepak. êmeriki}.Govori ùpskim nare~jem sa arhai~nim jezi~kim uzletima.

KRSMAN:Sinovac, poet. Retko nesre}an, re|e sre}an. êmeriki}.Govori ùpskim naglaskom, ponekad natukne beogradski àrgon.

TIOSAV – TI]A:Nemi svedok vremena. Do progovora, nedorek. Bosio~i}.Neusmen, virtuozno i virtuelno pismen.

SVETOLIK – TOLA:Off lice sa obrazinom od ogwenog nali~ja. Ko~operan. Di~i}.Govori notornim jezikom seqaka – vinogradara iz @upe.

DIVNA:Predak iz legende koja traje. Samoutopqenica. êmeriki}, udato.Uskla|ena sa epohom, govori ultra sleng moderne mladeì.

VASILISA:Bela dirka iz Sankt Petersburga. Tik punoletna. Terje{kova.Govori materwi, srpski natuca ruskim naglaskom.

MITRA:Kabasta, uniformisana. Krsmanova {kolska, uvek drugarica. Rskavac.Nadmeno tretira jezik svog karaktera kao jezik svoga zavi~aja.

ÛKUN KRSMAN:Predak iz legende o Divni. Masakriran i kqast. êmeriki}.Stasa nema, glas mu je Krsmanov, a jezik osavremewen do pomodnosti.

Ogledalo bez pokrova 193

I DIABETES MELLITUS, chr. ([E]ERNA BOLEST)

Suton osvaja obrane vinograde i ki{om isprane krovove sela [mrkavica.U podrumu, Radi~ i Krsman potapaju {e}er u mladu ruìcu. “Ruì~inza~in” za~iwe

PRVI ÎNI

GRI@A

Radi~, Krsman.

RADI^: (Krsti se, bruji u mukloj ti{ini)Boè daj od ìvota zdravqa, od ra|a vajda... Svi Sveciodagnajte dou{nike i du{mane! Ustukni gadino! Stukniteuqezi! Usli{i Gospode...

KRSMAN: (Krsti se u ~udu)Gospode Boè?!

RADI^:Usli{i Gospode, ~ujeno da se nedo~uva, znano da se ne-doznava, vi|eno da se ne dogleda, iè jesi...

KRSMAN: (Zagledan put neba, ironi~no)Udesi da minu gresi... Boè, na|i na~in da utaji{ “Ruì~inza~in”!

RADI^: [{{!(Pqunu u dlanove)Deder!

KRSMAN: (Mrzovoqno)Diì, yi~i blago ~i~i...

Radi~ i Krsman podiù yak {e}era, prinose ga buretu i kroz velikilevak – vuniju, sipaju u bure.

RADI^: (Dok kristali lagano “cure” kroz vraw, prenuto)Jesil’ zamandalio?

KRSMAN: Ish! [kqoc... {kqoc.

RADI^: (Baci pogled na vrata, {apatom)Dvaput?!


KRSMAN: (Vojni~ki)Stawe redovno!

RADI^: [{{{...!

KRSMAN: (Spu{ta yak, Radi~u utrapquje letvu)Buu – taj!

RADI^: (Sa kaìprstom na usnama)Ti{e, ako ’o}e{ ’leba bez motike...

Radi~ vadi levak iz vrawa, letvu zavla~i u bure i ùstrim kru`nimpokretima topi {e}er. Pauza.

KRSMAN: Za koru ’leba nekom da se proda{, pogano je; al’ za kap ovogvina nekog da kupuje{, to je poganije.

RADI^: Ne deklamuj!(Dodaje letvu, {apatom)Na! Topi slad, pa da mnoìmo vrewe!

Krsman uzima letvu i laganim okretawem “topi slad”.

KRSMAN: (Pevu{i)“Vinogradi zreli,Stiè jesen rana”...

RADI^: (Tiho)’Ajde, ode godina!

KRSMAN: (Ironi~no)Bi}e rodnih godina, starino karakterna!

RADI^: (Za sebe)Godine ne doti~u karakter, sve drugo taknu.

KRSMAN: Samo Wega, ni{ta ne doti~e...(Podiè fla{u ka nebu)Nazdravqe!(Potegnu komovicu iz fla{e, Radi~u)Bog ti dao zdravqa!

RADI^: [{{! Treba utajiti rabotu!

KRSMAN: Od koga?! On vidi sve.

RADI^: I sve ’pra{ta.

KRSMAN: Al’ ne ’pra{ta svima. Mnogo vas je, {irom @upe vri{ti{ira od saharoze!

RADI^: [{{...!


KRSMAN: Leukemija vina. Epidemija!

RADI^: ]uti tu i muti to! Pokvaren si vaqda za toliko?

Krsman prestaje da topi {e}er. Kristali}e {e}era “soli” kroz levak ubure.

KRSMAN: Ako baci{ zrnce u jezerce, odgovoran si do posledwegtitraja vode na obali...

RADI^: Ti si to meni kanda natuknuo griù?

KRSMAN: Defektno vino, efektnom narodu?!(Pokazuje)[tavi prst na slepo oko!

RADI^: Jok, ja. Kaìprs’ je kalibar kur{uma.

KRSMAN: (Ni{ani prstom Radi~a u ~elo)Bez kaìprsta nema troprsta, nema krsta...

RADI^: Ne ni{ani, ne takari mi krivicu! Meni ni{ta ne gora~i posavesti.

KRSMAN: A, dijabetes?

RADI^: (Dok zasipa kroz levak ostatak {e}era iz yaka)Golo zdravqe je gotova bolest, sinovac...

KRSMAN: Nazdravqao si bolesnim vinom i... {e}er se preselio u krv.

RADI^: Pobogu, {e}er nisam topio u...

KRSMAN: U svoju krv nisi.(Zagledan u nebo)Vino je wegova krv

RADI^: Ne zadiri do raspe}a, Krsmane!

Radi~ spu{ta yak, otima letvu iz Krsmanove ruke i hitrim pokretimanastavqa da topi {e}er u buretu.

KRSMAN: Ako smo ovo uo~i Kosova pili, kako smo mogli, dobro smopro{li.

RADI^: Neki ga prelivaju i preko slavskog kola~a.

KRSMAN: Ako je i za pri~est, milosti Bo`je je previ{e.

RADI^: Jeste, da nije za Patrijar{iju...

KRSMAN: Zar si ovo pio Prvoven~ani? Zar ste ovo lokali Mrwav-~evi}i? Zar si pola od ovoga {iknuo Kraqevi}u Marko,zar si ovim pola pojio “[arca”?!


RADI^: Ne guslaj, kowu jedan! êmeriki}i su svoji na svome...

KRSMAN: Vino je kao ~ovek, stri~e... Podleè uticaju okoline i takogradi svoju li~nost.

RADI^: Sve }e to narod popiti.

KRSMAN: Pih! Da ga pije, povratila bi i bara.

Za~u se buka ispred podrumskih vrata. Neko se naka{qa pa zakuca. Radi~pretrnu pa utrnu.

IIRUJ SE RUJEM BRANI

Pre|a{wi, {um nezvanog.

RADI^: [{{... Neko nezvan.

KRSMAN: Otko~i se, Di~o! Nisu svi nezvani, neznani.

RADI^: Ne dam krvarinu!

KRSMAN: Krv se krvqu brani.

RADI^: Ruj rujem!(Pokazuje na vrata)Oni otimaju do kapi.

KRSMAN: Danak u krvi. Ne otvaraj, nismo tu ni za protu!

RADI^: Samo dok odu, rasu}emo {e}eru{u niz pustopoto~inu...

KRSMAN: (Ironi~no)Da nas vidi Bog. Meni dosta komina...(Nagnu iz fla{e uz dugi klokot)

RADI^: [{{...

KRSMAN: Ne {i{ti! Nisi u loncu pod poklopcem!

RADI^: (Pogledom prikovanim na vrata, rukom iza uha)Otud’ vi{e nema ~ujnosti...?

KRSMAN: ûjnosti ima, ûlnosti nema.

RADI^: Ne deklamuj, razmandali radi uroka!

KRSMAN: (Di{e duboko)Razmandali}u radi monoksida...


Krsman pri|e vratima i povu~e rezu. Iz ki{ne mrkline hrupi spodobazabra|ena kapuqa~om.

Ulazi nemi Tiosav – Ti}a – Ti}a Bosio~i}, mokar i ra{~upan. Uzima~e{aq i ogledalce iz unutra{weg yepa, rutinski se za~e{qava... Zatimritualno vadi ceduqu iz jednog od desetine na{ivenih yepova, na “uni-katnom” radnom mantilu koji li~i na ki{nu kabanicu. U sijasetuyepovine koju Ti}a nosi na sebi, “sagovornike” o~ekuju poruke sa sveprilike i svakovrsnu konverzaciju.

Nemi fenomen, mutavi ~ovek – medij, komunicira i tako {to tokom“dijaloga” pi{e brzinom lasera, nude}i sagovornicima da ga pro~itaju.Pri tom, ~esto anticipira repliku, kao da ~ita misli “sabesednika”.

Svoje rukopise tokom ~itawa, prati adekvatnim mimom ili gestom.Obzirom da Tiosav ne govori, wegove “replike” – rukopise sa ceduqica,~itaju Krsman i Radi~.

IIIMIMOSVETNIK

Radi~, Krsman, Tiosav.

RADI^: (Sa olak{awem)Zdravo omrknuo, utvaro!

Krsman uzima papir sa Ti}inog dlana.

TIOSAV: (Krsman ~ita Ti}in rukopis)“Zdravo ìvo! Do~im da se predstavim...”

RADI^: (Tiosavu)Ne treba, kaligrafe!(Krsmanu)ûruknuti Tiosav iz Dobroqubaca. Pek’o nam kominu, doksi studir’o za pesnika.(Tiosavu koji obema rukama, uporedo pi{e na dva papira)Ne mlataraj, tutavelo! Znamo da pri~a{ i levom i desnom.

TIOSAV: (Krsman, ~ita sebi uru~enu ceduqu)“Izraàvam nadu da }u nadni~iti takoreku} za ’leb i vodu.”

RADI^: (Krsmanu)On izraàva nadu?!(Tiosavu)Nadni~i{ za leb i vodu, a?


KRSMAN: (Ironi~no)Takoreku}.

RADI^: Mimosvetnik laè!

KRSMAN: Kako laè kad }uti?!

RADI^: Laè dok pi{e. Znam da prqave poslove odrapi mimotarife”’leb i voda”.

TIOSAV: (Krsman ~ita novu ceduqu)“Niti zborim, ni’t romorim, ni’t mrmorim. A to ko{ta.”

KRSMAN: (Radi~u)[ta ko{ta?

RADI^: (Krsmanu)Ko Svetog Petra kajgana.

KRSMAN: ?!

RADI^: Recimo, mo`’ da vidi gomilku i ko da nije vid’o.

KRSMAN: “Gomilku”?!

RADI^: “Gomilka” su tamo neki i tamo neka dok vre ko mlado vino.

TIOSAV: ?!

RADI^: “Gomilka” je puna stida i srama, zato {to ga tamo neki itamo neka i~ nemaju... “Gomilka” je bre ono {to gospoda zovu“sno{aj”...

TIOSAV: (Krsman ~ita novu poruku)“Misionarska poza iza vrzine, razume{”...

RADI^: “Gomilka” ~ini ~in preqube, razume{?(Dok ga Krsman ubezeknuto posmatra)A, prequba je kad’ neko neku ispotiha obdaruje semenom.

TIOSAV: (Krsman, ~ita novu poruku)“Diko, nisam “ro{omonac” da gvirim na sno{aj iza vr-zine?!”

RADI^: (Tiosavu)[to da gvirne{ na sramotu, kad moè{ da je gleda{ uìvo,ko u pozori{tu.(Krsmanu)On moè sve da vidi, jer ne moè ni{ta da kaè?

KRSMAN: Ne moè da bekne, moè da jekne...

RADI^: Ne filozofiraj, sinovac! Kako da jekne, kad’ ne mo`’ dabekne?!


TIOSAV: (Krsman ~ita novu “repliku” na ceduqi)“Pod garanciju sam bezglasan, osim kad ki’nem, podrignemil’ prdnem.”

RADI^: (Tiosavu)Umukni, laprdu!(Pokazuje na bure)Mi podrivamo dràvu, ti se pravi{ mutav, a?!

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)Kaè: “Ih, ~udna mi ~uda! Pravite vino od {e}era, pih!”

RADI^: (Tiosavu)A, od ~ega bi ti da ga pravimo? Od gro`|a, a?!

TIOSAV: (Krsman ~ita sa nove ceduqe)“Kunst je napraviti {e}er od vina.”

RADI^: Kunst, a?!(Tiosavu u brk)Kako da pravimo {e}er od vina, koga smo pravili od{e}era?! Nije vino êmerikica {e}erna repa bez korena!

TIOSAV: (Krsman ~ita novi Ti}in rukopis)“Kristalizacijom rastvora {e}era u “ruìci”, dobija se{e}er crven ko obraz posle {qisa.”

RADI^: (Tiosavu)Nemoj ja da te {qisnem! Mi smo vinari, nismo apotekari!

KRSMAN: (Zagledan u novi rukopis, ironi~no)Vidi Ti}a preferira i nove tehnologije, nove asorti-mane?!

RADI^: [ta preferira?

TIOSAV: (Krsman, ~ita rukopis)Pita: “[to ne pravi{ {ume}e tablete od vina, vinskeoriblete, pilule, kapsule, BP i sl.”

RADI^: (Tiosavu)Ja da pravim “sl”?!

KRSMAN: “Sl” je sli~no, stri~e.

RADI^: A, “BP”?

TIOSAV: (Krsman, ~ita uru~enu ceduqu)“BP” je “bu} – pu}.”

RADI^: (Tiosavu)“Bu} –pu}?!


TIOSAV: (Krsman, ~ita novi rukopis)“Bu} tableta, pu} {pricer; bu} pilula, pu} gemi{tek; bu}kapsula, pu} osolepe{, bu} oribleta, pu} bevanda!

RADI^: Nemoj da tru}a{, nego muti, mutuqavko!

Ti}a grabi letvu iz Radi~eve ruke i poslu{no, ubrzanim pokretimajedne ruke, rutinski topi {e}er u buretu. Drugom rukom teatralnouru~uje Krsmanu novu ceduqu iz nekog od yepova. Radi~ istrgnu ceduqu izTi}ine ruke, kresnu palidrvce...

KRSMAN: êkni ~iko, stiè taze poema!(Na plamenu Ti}inog rukopisa spaquje svoj rukopis istrg-nut iz notesa)Vatra i ni{ta...

RADI^: Nisi treb’o, sinovac! Nema ja~eg dokaza o postojawu odpisane re~i. Jo{ ako ti re~ u|e u pesmu...

Tiosav pani~no preyepava mantil, Radi~u hitro uru~uje novu pisanuporuku. Radi~ je lagano spu{ta u vatru i upaqenu podiè do visineKrsmanovog pogleda.

TIOSAV: (Krsman ~ita Ti}in rukopis koji dogoreva me|u Radi~evimprstima)“U vatri ni{ta... ne izgori, sve se... saìma.”

RADI^: (Baca papir, pquckaju}i u prste)Oprqi me pauq Ti}ine saètosti!

KRSMAN: (Tiosavu)Za fizikalca si ne{to mnogo metafizi~an?

Tiosav se naduri na Krsmana, zapali svoj rukopis, utrapi ga Radi~u iukipi se ko postament.

RADI^: (Prinese goru}i papir do Ti}inog mermernog lica)On je ve{tac?! Gledaj, ne pla{i se ogwa?!

KRSMAN: A vode?

Krsman poliva Tiosava vodom iz kanistera. Pauza.

RADI^: ]uti, ko zaliven.

Pauza. Nenadano, “okameweni” Tiosav ”zasipa” Krsmana hrpom novihceduqa.

TIOSAV: (Krsman pauni{e dok ~ita nove poruke)“Ja sam mokar, al’ kolega je suvi intelektualac.(Pokazuje na Krsmana)


Pesni~ina. Istan~an ko flis papir. Du{a mu ko paus’prozirna. Mek ko srce “B” olovke. Retko nesre}an, re|esre}an, takoreku} po{ten...”

RADI^: Prozreo te do mra~i{ta, sinovac.(Tiosavu)I nemoj vi{e da si zucnuo re~i: “takoreku}”, “ko velim”,“slu{aj ti” i sl.! Suk, bre!

KRSMAN: Ne deri se na hendikep!

TIOSAV: (Krsman ~ita novu poruku)“Nije lako pre}utati ~itav ìvot, moj Di~o, crtica mojRadi~e?”

Pauza.

RADI^: Nije... Gled’o sam Ti}u dok u~iteq Tasa ~ita novine. Mrdausnama, mr{ti se na naslove, sri~e u sebi...

KRSMAN: Huuu... Na selu je medijski prostor za pisanu re~ suèn naiglene u{i. RADI^:

(Gleda u Tiosava, saàqivo)Stavio kamen za pod glavu, zasp’o pored ùbora potokaBoànca, upalio mo`danik od vlage... Kad’ se ’nako maliprenuo iz sna, bez krika pqunuo punoglavca... Wegova po-sledwa je bila: “Pu!”

TIOSAV: (Krsman ~ita novu ceduqicu)“Ta~nije: Puj, sotono!”

KRSMAN: Odustajem od torture! Ti}a ne pi{e honorarno, nema ko-lumnu...

RADI^: Nije on normalan ~ovek od pera i papira ko ti. Wega velikanu`da priterala na ’artiju.

KRSMAN: Va`no da pi{e }irilicom i da pi{e ko {to govori.

RADI^: Al’ ne mo`’ da ~ita ko {to je napisano. Nije }opav u nogu,no u jezik.

TIOSAV: (Krsman ~ita zgu`vanu ceduqu sa poda)“ôvek po~iwe da pi{e, kad mu ni{ta ne preostaje...”

Krsman nagnu iz fla{e i klecnu kolenima.

RADI^: Uspravi se, sinovac!(Tiosavu)[to si mu upreg’o mozak, ko vola u posledwu brazdu?!


KRSMAN: (Sa rukama na slepoo~nici)Boè, pa ja titlujem nemu burlesku?! Srpski, a ~apli-novski...?!

RADI^: (Te{i Krsmana)Ni{ta nemoj da se ~udi{. I trezveni bi varaknuli.

TIOSAV: (Krsman, ~ita novu ceduqu)“Andri} bi iza{’o iz takta.”

KRSMAN: (Za sebe)Anticipira tu|e misli, pi{e ko d’ ima laser pod nok-tima...?!

RADI^: Ima crno ispod nokata.

KRSMAN: Stri~e, da mu progledamo kroz prste?

RADI^: Ako oriba ba~vu sa svih deset.

KRSMAN: Vataj se riba}e ~etke, pi{~ino!

Tiosav svla~i “sve~ani” ki{ni mantil. Uzima riba}u ~etku i ulazikroz vraca ba~ve sa rezervnim mantilom na sebi. I ofucana Ti}inaodora ima sijaset yepova i naravno, bogat asortiman ceduqa i priboraza pisawe.

RADI^: (Dodaje Ti}i kofu sa vodom kroz vraca na ba~vi)I smawi kore{podenciju, Tiosave! Na selu smo, ej!

TIOSAV: (Krsman uzima Ti}in “sve~ani” mantil, nasumice zavla~iruku u jedan od yepova i listaju}i hrpu ne`no rozihceduqa, ~ita)“Mila, predigri je kraj, “`bun~e” mi daj!’’(Pauza)“Podaj se oralno, bi}e rafalno. Dok se liè ni{ta se nesliè, crtica `bun~e” nije sapun~e.”

RADI^: Ne znam o ~emu tru}a?(Tiosavu)Dodaj jo{ koju rozikastu, da protuma~im sadrìnu!

KRSMAN: (Tiosavu koji ga sa kaìprstom preko usana mole}ivoposmatra iz ba~ve)Oprosti, tutnuo sam prste u vru}i yep... Izvini, zaviriosam u tvoju intimu.

TIOSAV: (Radi~ ~ita sebi uru~enu ceduqu)“Kaì sinovcu da mi vrne roze rukopise.”


KRSMAN: (Tiosavu koji ga na vracama ba~ve moli mu vrati hrpu rozeceduqa)Rukopisi se ne vra}aju! Posle pisawa nema kajawa.

RADI^: Vrni mu, nije tajna arhiva.

KRSMAN: Ne dam, rukopis nije iz du{e.

TIOSAV: (Radi~ ~ita novu poruku)“Ponekad pi{em i iz muda. Mora se.”

KRSMAN: (Tiosavu)Pi{i iz srca, pi{i krvqu.

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)“Meni mastilo ne moè u krv da sazri. Ja olovku ne za-rezujem noèm.”

Dok Tiosav pokazuje kroz otvor na ba~vi punu {aku rezala, pre|a{weprenu kucawe na vratima. Radi~ hitro zamandali.

IVNIKO

Radi~, Svetolik, Krsman, Tiosav.

RADI^: (Unezveren)Ko je sad’ opet?

SVETOLIK: (Iz off-a)Niko opet. Ja.

RADI^: Ko lupa?

SVETOLIK: (Iz off-a)Ja!

RADI^: Svetoli~e!

SVETOLIK: (Iz off-a)Ja.

RADI^: (Krsmanu)Tola.

SVETOLIK: (Iz off-a)Ja sam bre, ja!

RADI^: Ti li si Tole?


SVETOLIK: (Iz off-a)Niko do ja.

RADI^: Sam li si?

SVETOLIK: (Iz off-a)Nisam pomerio pame}u. Sam sam.

RADI^: Kazuj potrebu! Pune n’i ruke posla.

SVETOLIK: (Iz off-a)Ono {to nisam vid’o, nisam ni ~uo.

KRSMAN: On insinuira, Bog te?!

SVETOLIK: (Iz off-a)Jok Krsmane, traìm Tiosava. Do~u se da je svrnuo u ême-riki}e.

TIOSAV: (Radi~ ~ita rukopis na vracama ba~ve)“Nisam tu!”

Tiosav se lecnu, Radi~ se {trecnu.

SVETOLIK: (Iz off-a)Kako nisi tu, Di~o?! [to se pravi{ mutav?

TIOSAV: (Krsman ~ita novu ceduqicu)“Sutra su zadu{nice. Kako da nadni~i na Crveno slovo."

SVETOLIK: (Iz off-a)Nije teà~ki pos’o. Da pripomogne oko stoke.

TIOSAV: (Gestikulira na vracama dlanom preko grla, dok Krsman~ita wegov novi rukopis)“Kaparisan od sabajle.”

SVETOLIK: (Iz off-a)Zna~i ipak rinta na blagdan?!

TIOSAV: (Krsman ~ita novi Ti}in rukopis)“Nije teà~ki pos’o.”

SVETOLIK: (Iz off-a)N’o {ta je?

TIOSAV: (Krsman, ~ita novu ceduqu)“Kultura il’ stvarala{tvo, j’bem li ga!”

SVETOLIK: (Iz off-a)Kak’i je sad pa to pos’o?!

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)“Kreativan. Kanda re~e kwièvni pos’o.”


SVETOLIK: (Iz off-a)Kako re~e, kad je mutav?

RADI^: Tole, ne teraj mak na konac!

KRSMAN: Kod Tiosava “rekoh” zna~i “napisah”.

SVETOLIK: (Iz off-a)A, ko ga najmi?

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)“Di~a”.

SVETOLIK: Ko? Kome to treba pisac u [mrkavici?!

KRSMAN: (Gordo)Radi~u êmeriki}u.

SVETOLIK: (Iz off-a)îm’ ga kaparisa, crni Radi~e?!

TIOSAV: (Radi~ ~ita novu ceduqicu)“Kwigama, yaba ih bilo.”

SVETOLIK: (Iz off-a)Su~im?!

KRSMAN: Tomovima sabranog Dobrice, ~ika Tole!

SVETOLIK: (Iz off-a)Ahaa... Ne spo~itavam ako je Ti}a pris’to napismeno da setrampi za ]osi}a.(Pauza)Pazite da ne presladite!

Svetolik odvaja uvo od podrumskih vrata i odlazi iz off-a u no} koja jecrnim pla{tom natkrilila selo [mrkavicu.

VTESKOBA

Radi~, Krsman, Tiosav.

RADI^: Idi, bestraga ti glava...!

Krsman posrnu i uhvati se za glavu.

TIOSAV: (Radi~ ~ita sa papira iz Ti}ine ruke na vracama ba~ve)“’Bu~i tintara od {e}eru{e.”


RADI^: (Tiosavu)Kome bu~i tintara? Ko pijandura, tutumraku?!

TIOSAV: (Krsman ~ita novu ceduqu doba~enu iz ba~ve)“’Tedoh re}i da si takoreku} pijan.(Pauza. Krsmanu stiè nova ceduqa)Ho}u re}i od vrewa mladog vina."

RADI^: (Tiosavu)Opet ti?! Opet “takoreku}”?! Opet “’tedoh re}i”, “ho}ure}i”...!

KRSMAN: Nije te sramota, Tiosave! Do ju~e si tre{ten pis’o potarabama?!

RADI^: Sa’}u da ti umo~im mantil u prvenac, frcnem palidrvce...Ima da ti bukne biblioteka ko {ibi~ija glava...

TIOSAV: (Krsman, gleda novi rukopis doturen iz ba~ve, Radi~u)Vapi.(îta)“Ako mi buknu sabrana dela, ugasi}u se ko pikavac.”

RADI^: (Frcnu palidrvce, unese plamen kroz vraca, baci pogled uba~vu i osvrnu se u ~udu)Zva}e ceduq~e ko kurir?!(Krsmanu)Do|i da vi’{ kako preìva poruku! Guta ’artiju ko tira`na{tamparija?!

Pauza. Krsman posrnu, drè}i se za grudi.

KRSMAN: Huuu...

RADI^: [ta ìga sinovca?

KRSMAN: Teskoba...

TIOSAV: (Radi~ ~ita novi rukopis, Krsmanu)“Uska ti sredina”, veli Tiosav.(Gleda u papir)Onda, hu~e?!(îta)“Huuu...”

Dijalog te~e dok Tiosav hu~e na vracama ba~ve.

KRSMAN: Huuu...

RADI^: Nije to ni{ta, sinovac. Zna{ li ti kako je Ti}i tuga bilabolesna?


KRSMAN: Hroni~no...(Nagnu iz fla{e)

RADI^: Malo je re}i da je mnogo pio.

KRSMAN: (Tiosavu)[ta te izle~i vra~e?

TIOSAV: (Radi~ ~ita novu ceduqu)“Pisawe, kolega. Huuu...! Ni jedan dan bez slovca.”

KRSMAN: (Radi~u)Lako je wemu...(Tiosavu, koji ga zblanuto posmatra)Tebi je pisana i re~ena re~ jedno te isto. Ko u pozori{tu,s’vata{? Za ve~e te pro~itaju i kvit! Zavesa, razume{?

RADI^: Ne bi’ rek’o da je Ti}a pozori{ni slu~aj? Nije on, pas lajevetar nosi.

TIOSAV: (Krsman ~ita novu ceduqu doturenu iz ba~ve)“Huuu! Verujte qudi, nemam s’ kim da pri~am. Huuu!”

RADI^: To ti verujem...([trecnu se, Tiosavu)Koga ti u zdrav mozak?!

KRSMAN: Ima sve {kole sem osnovne.

TIOSAV: (Radi~ ~ita novi rukopis)“Mrzeo me u~iteq. Bio sam iha haj pismeniji od u~i-teqice.”

RADI^: U~a se drao na wega, ko na ro|enu ènu: “Suk! Umukni!Nemoj da si pisnuo!” Onda’ mu arlauknuo na uvo: “Ti{eTiosave! Ne}u vi{e da ti ~ujem glas!”

KRSMAN: Pred decom koja poseduju mo} govora?!

RADI^: Utihnu razredna zajednica... Ti}a sve~ano uru~i ceduq~eu~itequ – mu~itequ, tutnu mu plajvaz usta, pa kroz stakloko vrabac.

KRSMAN: Prhnuo kroz prozor?!

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis doturen iz ba~ve)“’Ladno sam za`dio kroz sr~u, prva~i}i su u prizemqu”.

RADI^: U~a je grgoq~io komovicu sa plajvazom u grlu, sve dorazvoda sa u~iteqicom...


TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)“Nije grgoqcio. Preìvao je plajvaz do razvoda, onda gasamleo kutwacima, pqunuo strugotinu sa {lajmarom odduvana...”

KRSMAN: Fuj!

RADI^: Kaù da mu se jeìla koà dok je u sebi ~i’to Ti}inoceduq~e u obliku kletve.

TIOSAV: (Krsman ~ita hitro uru~eno“ceduq~e)“Dabogda ti crkla roda, ne imao od srca poroda.”

RADI^: U~iteqa Tasu stiglo prokletstvo. Eno, jo{ uvek je bez-detak.

KRSMAN: (Tiosavu)Skroz – naskroz si napustio {kolu?

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)“Ponekad sam navra}ao izve~era po lektiru”

RADI^: Kroz isto okno.

TIOSAV: (Krsman ~ita i prepri~ava novu ceduqu)“Dok je bio {iqokuran, “tetkicu“ u zbornici “karisao dabi marisao” “Re~ i misao” za ku}nu biblioteku.

RADI^: Ma, man’te me zaludni~ari... Svu no} treba pretakati slad.

Radi~u u odlasku, Ti}a utrapquje novu “repliku” iz ba~ve.

TIOSAV: (Radi~ ~ita)“Doma}inu Di~i, re~ za laku no}. Pu} pu}, pu} puru}!(Dok Tiosav trqa ruke na vracama ba~ve)Puk}e li puk}e slatki{ od beri}eta. Bravo bogatunu! Pu}pu}, pu} puru}...”

KRSMAN: Tru}...

RADI^: Odo’ ja. Boqe da trenem, nego da skrenem...

Radi~ odlazi da po~ine, Tiosav izlazi iz ba~ve. Obla~i “sve~ani” man-til, vadi ogledalce, pquje u ~e{aq, za~e{qava se...

Arijom “Vinogradi zreli, stiè jesen rana”, zvoni mobilni telefon unekom od Ti}inih yepova. Tiosav izvadi telefon, pogleda u ekran i novuceduqu uru~i Krsmanu.


VITAMO GDE LE\A GUBE ÂSNO IME

Tiosav, Krsman.

TIOSAV: (Krsman, ~ita rukopis)“Za tebe.”

KRSMAN: (Upire kaìprst u sebe)To jest, za mene. Otkud tebi mobilni?

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)“Humanitarna pomo}. Soro{ za hendikepirane Srbe.”

Tiosav prislawa mobilni Krsmanu na uvo.

KRSMAN: Alo! Bro ve~e!(Pauza)Ja kako sam?! Eto.., uprkos svemu.(Pauza)’O}u, pro~ita}u poruku.(Tiosav name{ta “meny” na “message”, Krsman ~ita saekrana mobilnog)“Tamo gde le|a gube svoje ~asno ime, tamo ve~no bridi tvojdavni {tip sa ~asa fiskulture. Iskreno, Mitra.”

TIOSAV: (Krsman gleda u novi rukopis)Pita{ me: “Se}a{ li se te modrice?”

Krsman tutnu nasumice mobilni telefon u jedan od yepova Ti}ineodore.

KRSMAN: Maglovito se svega se}am...(Vadi iz svog yepa sitninu, nudi je Tiosavu na dlanu)Uzmi... Do|i kad’ zarudi da naloìmo kazan komine.(Dok ga ukipqeni Tiosav posmatra)Uzmi kaparu!(Gleda novi rukopis koji mu Ti}a nudi na svom dlanu)Znam Ti}o...

TIOSAV: (Krsman ~ita sa Ti}inog dlana)“No}as sam se ba{ istro{io”.

KRSMAN: (I daqe drì sitninu na svom dlanu)Uzmi! Kupi ve`banku, pa drì banku...

Pauza.


TIOSAV: (Napokon uzima sitninu, uru~uje novi rukopis, Krsman~ita)“Zbogom do neminovnosti koja se zove novi dan... Srda~no,Tiosav...”

Pauza.

KRSMAN: Idi Tiso! Odlazi... quqa mi se lihvor...

Tiosav odlazi u mrak. Seta svetluca sa posledweg rukopisa u prvom~inu. Krsman zuri u papir kroz koprenu vlage u o~ima.

Nagnu fla{u komovice. Zaleluja se i skqoka na zemqani pod.

Dok Krsman tone u sebi svojstven, rasto~eni san, Ti}ina senka dre`dina prozoru.

Tiha muzika cvili “Obra{e se vinogradi”. Melodija osvaja pomr~inu odutrnulog svetla.

MRAK


II EGZITUS LETALIS – CLINICOS (KLINI^KA SMRT)

Lagano prosvetqewe. Sa {ajka~om preko u{iju, ulazi Radi~. Drhtavimrukama spu{ta na bure {oqicu kafe. Krsman sop}e na zemqanom podu,gr~e}i se ko posle ujeda zmije prisojkiwe.

Ustra{en prizorom, Radi~ hita da {irom otvori od{krinuta vrata.Potom, praznim yakom od {e}era pani~no ma{e ispred Krsmanovog lica.Sa naporom podiè sinovca. O~inski ga uspravqa za

DRUGI ÎN.I

ZIFT

Radi~, Krsman.

RADI^: Silina vrewa mo`’ d’ udavi ma~ku sa devet ìvota... nek-moli tebe kome gasne taj jedan jedini...

KRSMAN: (Mamurno)U ìvotu me odràva samo fakat... da }u umreti...

RADI^: Di`’ se! Opet si letvosan.

KRSMAN: Opet... opet napit, opet sapet, opet napet... opet raspet!

RADI^: Dokle vi{e opija{ tugu, sinovac?

KRSMAN: Dok ~ika trezni muku.(Po|e za fla{om)Osu{i mi glasnice, logoreja.

RADI^: Kak’a logoreja?

KRSMAN: Ti}a mi zagnoji anginu. Pri~’o sam duplo, ko zrikavac.

RADI^: Ne nagiwi no}as!(Dodaje {oqicu kafe)Bez {e}era... Uzmi slobodno!

KRSMAN: [ta ti je? Nikad mi nisi branio da {qemam?!

RADI^: “Nikad” kad–tad postane “nekad”.

KRSMAN: Da nisi usnio delirijum?

RADI^: Sedi na bure!


Radi~ skide {ajka~u i prosu crnu bujnu kosu.

KRSMAN: (Zapaweno)Di~o, ti li si?!

RADI^: Ja sam. Crn sam za tri vrana gavrana.

KRSMAN: Kuku kosurda~e?!

RADI^: Da mi nije gare` iz du{e iskipila kroz dlaku?

KRSMAN: C! Na tvom mestu svi bi pobeleli od muke.

RADI^: Ko da sam loìo parwa~u u snu?!

KRSMAN: A uski koloseci, tunel duga~ak, svetla ni tra~ak...

RADI^: Taman sam ko vilajet. Ocrni}e me abrono{e ko crnogArapina.

KRSMAN: Crni ~iko, ako te dohvate tabloidi...?

RADI^: (Setno)Nema vi{e one sede glave... A, samo kad je na krovu sneg uku}i gori vatra...

Krsman nagnu iz fla{e, ispra grlo i pqunu.

Zacvile{e {arke na prozoru. Kroz {tok, unazad, sporo i te{ko ulaziTiosav. Saplete se o svoje mantile i bapnu na bure. Dok ceduqice dodajeKrsmanu, ubezeknuto fiksira crnomawastog Radi~a.

IIOLOVKA IMA DVA KRAJA

Tiosav, Krsman, Radi~.

KRSMAN: (Gleda Tisin rukopis, Radi~u)Raspituje se za formulu “zifta”.(Miluje Radi~a po kosi)Citiram:

TIOSAV: (Krsman ~ita novu ceduqu, Radi~u)“Odaj tajnu eliksira da zgrnemo pare!”

RADI^: Da odam familijarnu tajnu?! Nema ti’ para.

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis, Radi~u)“Da nisi umo~io teme u game bojadiser”?


RADI^: Game ne oku{am od kad’ sam zadojen ùpskim “crwakom”.

TIOSAV: (Krsman ~ita rukopis)“Onda te klepio vrbopuc, lolo crnomawasta”?

RADI^: (Krsmanu)Otkud vrbopuc u jesen?!(Tiosavu)Dosta sprda~ine sa sedom glavom!

Radi~ se {trecnu, zagladi crnu kosu i zatvori prozor.

TIOSAV: (Krsman ~ita zasut ceduqama)“Petom da se krsti{, ko fakir?! Di}a pos’to adolescentposle klimaksa?!”

RADI^: (Tiosavu)Umukni! Kle{tima }u ti i{~upati... prste!

TIOSAV: (Krsman ~ita novi rukopis)“Nudi ruku pomirewa.”

Tiosav poklawa Radi~u olovku.

KRSMAN: Daj meni! Wemu jo{ traje olovka kojom je nau~io da pi{e.

RADI^: (Baca olovku Tiosavu)Da nisi vi{e pisnuo tim penkalima. Popi{am ti se naceduqe, mastiqavko!

KRSMAN: Ne mokri po muci. Opus je za pisca ko oreol za sveca.

RADI^: (Tiosavu)Potopi}u ti tu yepnu kwiàru do posledweg slovca!

KRSMAN: (Tiosavu)Boqe }uti da ti ne skvasi sabrana dela. Osta}e ti samoRorsahove mrqe.

Da bi fascinirao Radi~a, Tiosav vadi novu, savitqivu olovku sa dvagrafita na krajevima. Tokom dijaloga, pi{e po woj, pravi {estice,vezuje olovku u ~vor...

RADI^: Vidi, plajvaz mu pi{e sam po sebi samom... Gledaj, ima dvakraja, ko batina?!

KRSMAN: (Gleda novi rukopis)ûj ovo?

TIOSAV: (Krsman ~ita rukopis)“Gvozdeno sam odlu~io da preklepam Krsmanov kov..”


RADI^: Te{ko je prekaliti êmeriki}a.(Tiosavu, diskretno)Probaj za sevap. Trune ko deli{es u trapu.

KRSMAN: (Gleda novu ceduqu)Ne trunem ba{ ko jabuka u trapu.

TIOSAV: (Krsman ~ita)“Dokle da trune{ ko duwac na kredencu?”(Tiosav dodaje novu ceduqu)“êkam tvoj blagoslov, pa da kleknem pred wom."

KRSMAN: (Pokazuje Radi~u ime osobe na ceduqi)Pred kim da kle~i?!

RADI^: Dobro se setio! ’Em zaposlena, ’em...

TIOSAV: (Radi~ ~ita wemu uru~enu ceduqu)“Plus, firma ”Saharoza trade".

KRSMAN: (Za sebe)Moja {kolska, uvek drugarica...

RADI^: (Lupi Tiosava po ramenu)To se zove provodayija!(Krsmanu)Saàle se ène ~im ga ~uju i pristanu na sve.

KRSMAN: (Radi~u)Ti bi me oènio i vre}om za spavawe?!

RADI^: @ena je nu`dine nu`de nu`da... Re|e izbor, sinovac.

KRSMAN: (Nagnu iz fla{e)Sa wom, ni mortus!

TIOSAV: (Radi~ ~ita novi rukopis)“Hitam pred wene bujne noge.”

Tiosav istr~ava iz podruma i utr~ava u ki{nu mrklinu.

IIIPRETAKAWE CRWAKA

Radi~. Krsman.

RADI^: (Ustreptalo)Davaj creva, sinovac!


KRSMAN: Creva od utrobe...

RADI^: Ne benavi, spremi situaciju za pretakawe.

KRSMAN: “Crwak” smo pretakali.(Zagladi ga po kosi)

RADI^: Deder, razmrsuj creva! Dok ti san u javu preto~im, ode no}...

Radi~ hitro razmr{uje creva. Krsman lagano pomera ru~nu vinarskupumpu. U jeku priprema za pretakawe vina, za~u se kucawe o oro{enostaklo. Pri svetlu fewera, leluja pau~ina na uglovima prozorskog rama.

Iza muzgavog okna naziru se obrisi lica Svetolika – Tole Di}i}a.Ispod ~arape koja pokriva Tolinu glavu, magli~asto se ocrtava wegovlik.

Ko oparen, Radi~ baci prazan yak od {e}era iza ba~ve i po~ne da stepujena podu lepqivom od {ire. Krsman ga gleda razroga~enih o~iju, seda napumpu, obema se drì za glavu...

IVKAD KOQAÎ KASNE

Radi~, Svetolik, Krsman.

RADI^: ([apatom)Nikad ne zagviruje u toku vrewa...?!

SVETOLIK: Dok brbo}e vo}e, ni zaklan!

RADI^: [to si opet do{’o?!

SVETOLIK: Jesam opet, al’ do{’o nisam.

KRSMAN: (Radi~u)Kako do{’o, kad’ nije u{’o?!

SVETOLIK: I~ mi se ne ulazi. Boqe da yeyim na {toku ko gugutka.

RADI^: Gukni!

SVETOLIK: Solda~ina, Di~o. Stasa unuk u vojnika, dika dedina.

RADI^: Gre’ota da ga {aqe{ u vojsku, a da ne ode u rat.

SVETOLIK: (Posprdno)Krsmana ono be{e, prekomandova{e iz pe{adije?

KRSMAN: U kantinu.(Nagnu)Ina~e bi dezertirao.


RADI^: Gubi mi se s’ okna, svra~ku! Ako ti potreba nije preka, jasam prek.

SVETOLIK: Potreba mi pre~a od nu`de. Pa, ko velim onako kom-{ijski...

RADI^: Nemam kad’ sad’!

SVETOLIK: Da odgudimo jedno... ~etr’es’ i kol’ko tol’ko brava.

KRSMAN: Kol’ko?!(Izme|u tri gutqaja)Strava... i da je toliko preklanih mrava... Nekmoli...?

RADI^: Tole, {to ne zovne{ ~opor kurjaka?

SVETOLIK: Eno, ~erupu{e opipa{e oblak ìvine ko lisice. Mi ko-qa~i kasnimo.

RADI^: Izo{tri satare, se~iva i {urila, Svetoli~e!

SVETOLIK: Fala ti ko rodu.(Pretura po guwu)’De nesta’ onoliki tira`? Niti jedine, da sve~ano uru~im.

RADI^: Za toliko bi gvirnuo u podrum, a?

SVETOLIK: @mure}ki, samo da frqnem pozivnicu...

RADI^: Beì mi s’ o~iju!

SVETOLIK: Pobri{ite sjaj, êmeriki}i! Kristali}i cakle iz po-mr~ine.

KRSMAN: Blista tmina iz dubina...

SVETOLIK: Di~o, nazirem ti crninu po kosi. Da nije mrki {e}erjeftiniji?

RADI^: (Zamahnu letvom)Mrki je mrk{i. M’r{!

SVETOLIK: U zdravqu! Od rada vajda.

Fewerom osvetqena senka, minu sa prozora. Krsman i Radi~ uùrbanomontiraju creva na pumpu. Dok te~e nastavak pri~e, preta~u {e}ernovino iz bureta u ba~vu. Pumpaju na smenu. Svako u svom ritmu. Povremenodolivaju vodu iz kanistera, ne bi li maksimalno “razmnoìli” vino.


VSISE U GOLOM OKU

Krsman, Radi~.

KRSMAN: Ode sanak pusti, a? Poseko{e ga Ti}a i Tola, ko dah napawu.

RADI^: Dah se odfikari ko rukom. Fikni duha, ako sme{?

KRSMAN: ’El te duh molovao u “zift”?! Duhovit neki duh.

RADI^: Si|em niz Seli{te do Smrkova~ke bare...(Za sebe)U snu sam mog’o naokolo? Ne bi tumarao niz vrzine ivododerinu?! Pun mesec... ~elopek. Zvezdano nebo, ko ba-bina poga~a...

KRSMAN: Ne epi~ari, ~i~a!

RADI^: Voda, ko zvezdu “Danicu” da si skinuo s’ neba i metuo je predogledalo... Odjedared, zaneme ti{ina...

KRSMAN: [ta zaneme?! Pa da... Ti}i i tebi je motika lak{a od pera.

RADI^: Preko bare jezdi vila na sapima. Kosa duà od grive. Dokgalopira, at je repom ~e{qa i ondulira.

KRSMAN: Fabrika snova pored àbokre~ine?!

RADI^: Kowska dlaka je to sinovac. O{tra i precizna, ko gusle.

KRSMAN: Odakle tebi vidovitost slepog guslara?

RADI^: Kow okrilati... Mla|a od mene cirka pola veka, treperi uvazduhu... Lepa ko upisana. Gizdava...

KRSMAN: Nadrealno, ko sise u golom oku?!

RADI^: Dolepr{a sa vilinim kowicima oko glave...

KRSMAN: Oreol od insekata?! Ko je svetica?

RADI^: Obrnu se oko mene ko regrutna komisija, napu}i usne ura{~evrnutu {qivu “Sterlejku”: “S’ kim }u ja ostati mla-da, kad’ svi vi ostarite?”

KRSMAN: Bqak! Udvara~ka poezija...

Krsman dobrano potegnu komovicu i nastavi da pumpa... Kad... Iznebuha,wisnu ~etvoropreg nebeskih ko~ija. Kao rukom prestaje prirodan procesvrewa. Niti prp}e bu}ka na vrawu, niti ùbori vrewe. Mlado vinopreminu, ko sa neba zasuto tonom vinobrana...


Kazaqke bi se pokrivile da postoje. Satovi bi se razlili u Dalijevepala~inke, samo da su ta~ni.

Utihnu{e daleki laveì. Svetlo utrnu na ìàk. Ti{ina ovlada po-mr~inom. Nasta nemilo. Dobovawe ki{nih kapi utihnu na krovovima,oluci ne tandr~u, presahnu ki{nica ko da je popi pustiwa...

Sa “neba”, spu{tenim lestvama, slow motion, elegancijom gazele silazi~ukunbaba Divna êmeriki}. Gizdava do samosvojnosti. Boànstvenapojava iz Radi~evog snovi|ewa. Pri tom neuporedivo ìvotnija. Iènstvenija.

Stric i sinovac gledaju fenomen netremice, povremeno ukr{taju}izapawene poglede. Krsman se blago leluja, jer je na nogama.

VINEBO I ZEMQA

Divna, Radi~, Krsman.

DIVNA: Servus, plodovi moji neugwili!(Pauza)Vozdra pokolewe!

RADI^: (Promuca)Bog ti pomog’o...(Zblanut, Krsmanu)Divna... @ivi pokoj iz mog snovi|ewa...

KRSMAN: Zzz...Bogom!

Uz lagano prosvetlewe, Krsman krenu ka vratima, pa se vrati da nagnekomovicu.

RADI^: Java izneverava... san nikad.(Drhtavim rukama prosu rakiju. Pauza. Divni)Za pokoj du{e...

Krsman otima fla{u iz Radi~eve desnice...

KRSMAN: U to ime...

DIVNA: (Miluje po kosi skamewenog Radi~a)Iz taka sam potrefila ton. Hair color “Tamna je no}”.

KRSMAN: (Ohrabren gutqajem)Stricu samo fali pomada za brkove...


DIVNA: (Gleda u nebo, Radi~u)Svrati! Gore te ~eka kolekcija brenda Dark ist the nicht.

RADI^: ’Fala ti do groba.

KRSMAN: (Piqi u Divnu)Milovidna ko fatamorgana?! Sve dok ovak’i An|eli padajus’ neba, siguran sam da postoji Bog.

DIVNA: Duhovit na ~ukuna.(Zagleda Krsmana)I likom pqunuti on... Jaje jajetu?!

RADI^: Imewak, po suncu i{’o.

DIVNA: Ovaj... kako ste mi, ~av~i}i moji?

RADI^: Mi kako smo?!

KRSMAN: Kako mrtvi, mi nikako.

DIVNA: [ta }ete? Nebo i zemqa...

KRSMAN: (Udivqen, pogledom zavarenim za Divnu)Kakav sklad slenga, glasa i stasa?!

RADI^: Rekoh li ti? Lepota kipti, a ni kap da prelije.

DIVNA: Samo sam sinula posmrtnim sjajem. Ina~e, puka utopqe-nica.

KRSMAN: Tanu{na ko barsko biqe?!(Spaja {ake u stisak)Da je ~ovek obuhvati oko struka, sam bi se sa sobom po-zdravio.

RADI^: (Za sebe, {apatom)@ena ne moè da ubije ~oveka, a da ne ubije sebe...? Jok,Bogami.

DIVNA: Ti to meni, tako iritantno?! Gde je {tdewak?

RADI^: [tedwa pokradena, banke bankrotirale...

KRSMAN: (Radi~u)Pita za {poret, semanti~aru!(Divni)Ringle nam zar|ale.

RADI^: Ako ’}e{ kavu, {e}er potopismo do trunke.

KRSMAN: Kafu ina~e nemamo...


DIVNA: Kako se ono nekad govorilo: “Man’te kavu, dajte tavu”?(Pauza, Radi~u)’O}u da pirjanim, blan{iram, dinstam...

RADI^: Ako si ba{ mrtvosana...

DIVNA: Nisam nikad gladna. Mi ne klopamo.

RADI^: A, od ~ega ìvite?

DIVNA: Ne ìvimo.

RADI^: Ni mi.

KRSMAN: Siti smo svega.

Divna nestade netragom.

VIIOTMICA

Radi~, Krsman.

RADI^: (Pogleda put neba)Ode k’ Bogu il’ do|avola?

KRSMAN: Vrati}e se na mesto zlo~ina.

RADI^: (Pokazuje na ba~vu)Tu se dogodio muòkoq, sinovac. Tu.

KRSMAN: U ba~vi?!

RADI^: Na mestu ba~ve, nekad je pucketala vatra starog ogwilaêmeriki}a.

KRSMAN: (Ironi~no, posle gutqaja)Dakle, i predaci su nam bili zagrejani...

RADI^: Baba nije stigla ~estito ni da potone u baru, susedno seloDobroqupci diè na bunu sve mu{ke glave.

KRSMAN: (Sarkasti~no)[to? Qubomorni na ~ukundedu?!

RADI^: Ma, jok. Digo{e se od straha da se muòkoq ne pro{iri.

KRSMAN: Kako da se pro{iri? Nije to {ap.

RADI^: Gr|e od {apa.

KRSMAN: Slinavka?


RADI^: Gr|e i od kuge.(Pauza)Po’ara{e nam ku}e i ku}i{ta, napravi se gomilke od svega{to se naguzi i {to ra{iri noge, ote{e ime sela...

KRSMAN: [ta su oteli?

RADI^: Geografiju. Sad smo iz [mrkavice...(Setno)A bili smo iz Dobroqubaca. Ko Tiosav.(Dok ga Krsman zblanuto posmatra)Jedva sa~uvasmo prezime.

KRSMAN: Boqe da smo promenili veru, n’o {to se prezivamo ê-meriki}.

RADI^: Mi smo wima proletos oteli zadwu po{tu.(Dok ga Krsman zblanuto posmatra, eufori~no)37 239! Zadwa po{ta [mrkavica!

Divna ulazi u svetlost. Na rukama joj bqe{ti sve~ano upakovani paket.

VIIIAN\EOSKI “DHL”


DIVNA: (Dok dre{i ma{nu, ~ita adresu sa paketa)Gospoda Radi~ i Krsman êmeriki}. 37 239 [mrkavica.

RADI^: (Drì se za stomak)Kr~im od gladi ko stomak u rovu...?!

KRSMAN: Kad meni pevaju creva...?!

RADI^: Do|e mi da progutnem mrsnu krpu ko Ti}a ’artiju.

Iz paketa, Divna teatralno vadi posluàvnik. Na plati pregr{traznovrsne hrane. Radi~ o~ima guta rajski asortiman. Krsman je sup-tilnije gladan.

KRSMAN: Ba{ bajkovito?! Jesi l’ ti crvenkapa il’ baka, ~ukunbako?

RADI^: Da nisu ponude s’ trpeze za pokoj neke dinastije?

DIVNA: Nisu. An|eoski “DHL”.

RADI^: (Kroz zalogaj)An|eli ti pevali...


KRSMAN: Samo zucnula odakle dolazi i nuto obiqa.

RADI^: Mrtva usta da ga jedu.(Divni)Metni!

DIVNA: Ni slu~ajno! Mogu eventualno da improvizujem...(@va}e u prazno)Da wupam, onako teatralno.

KRSMAN: Vidi ti dramsku umetnicu?!

DIVNA: Nemoj da vre|a{ tihu mi patwu za samoobmanom.

KRSMAN: S’ tim u vezi, umire li progesteron bako? Ili svrbi doBoga, a?

DIVNA: Ma kak’i do Boga?! Svrbi do slobode...

Na prozoru bqesnu lepeza kasapskih noèva i satara. Radi~ {eprtqivoskriva posluàvnik sa ostacima hrane.

U ramu prozorskog okna, obasjana fewerom, titra “skica” lika Sveto-lika Di}i}a. Tola naravno, po prirodi stvari, “ne konstatuje” Divnu.Jer, Divna je dostupna ~ulima samo onih ìvih koji su zapravo na umoru;vidqiva je samo za one tzv. ìve koji su fakti~ki polumrtvi; koji senaprosto, opra{taju od ìvota.

IXLICE OGWENOG NALI^JA

Divna, Svetolik, Radi~, Krsman.

RADI^: (Dok skriva posluàvnik)E ne}e{ vala da lizne{ sa da}e mrtvih êmeriki}a!

DIVNA: îji to arsenal blista na prozoru u svet?

SVETOLIK: (Priqubqen uz okno)Vidi, vidi, |akonija?!

RADI^: Gledaj svoja posla, Svetoli~e!

SVETOLIK: Nisam tol’ki slepac da `murim na sve! Dosta da kobajagi nevidim tvoju omr~enos’.

DIVNA: (Pokazuje prozor, Krsmanu)\ani lepezu noèkawa!

KRSMAN: Ne se}am se kra}e no}i, ni duìh noèva.


SVETOLIK: Aman qudi, okasni}u s’ klanicom!

RADI^: Ne brigaj Tole! Ako ne crkne gladna, stoka ne ostaneneklana.

SVETOLIK: Pomagaj te, pu~e mi sr~enica na tocilu!

RADI^: Istrulela od obrtawa.

SVETOLIK: Britkosti si vi~an, Di~o! Izo{tri se~iva na tvom kamenu!

RADI^: ’Ladno oru`je se o{tri i me|usobno.

KRSMAN: Ne tupi ga, stri~e!

SVETOLIK: Sve mi tupo ko budak. Lele meni, ~im’ da gudim stoku?

DIVNA: Ma, ko je obrazina?

KRSMAN: Svetolik Tola Di}i}.

DIVNA: Opa! Duplo “i}”?!

KRSMAN: Off lice ogwenog nali~ja...

RADI^: ([apatom, Divni koja mimikom pita odakle Svetolikutakvo lice)Banuo u baba @ivkino podrumce, dok je mlado vino za-sipala...

DIVNA: Ta maska je posledica “ruì~inog za~ina”?!

KRSMAN: (Divni)Pri~a je izlizana ko sapun~e subotom.

SVETOLIK: Presamitila se preko kace sa ga{wa~om u ruci i yakom nagrba~i... wi{e se bezbri`no, kristalna belina prsti izyaka...

DIVNA: (Krsmanu)Pusti, da ~ujem! Smor mi budi ìvotnu radoznalost.

KRSMAN: (Zagledan u okno)Slu{aj! Fewer mu lije deskriptivnu svetlost.

SVETOLIK: Gledam je kroz svetlost crvenkasto ùtu... Odjedared, osvr-nu se zena od zate~enosti...

RADI^: Pocrka}emo gladni! Nagva`da}e dok traje gas u feweru.

DIVNA: Ti{ina!

SVETOLIK: Kad’ me u|ere, crna Zivka poplave... Tresnu me lampom potemenu. Razli se gas. Buknusmo, ko bakqe... Pa, po~esmo dacvr~imo...


DIVNA: (Kroz kikot)U{tipci...?!

SVETOLIK: Zavrqa~im je ’nako drusnu i rumenu u kacu ruìce. Pru}imse i ja... Boqe s’ udavim u {e}eru{u, n’o d’ izgorimo uzagrqaju.

DIVNA: (Kiko}e se)Dol~e vita!

SVETOLIK: Qudi Bo`ji, kako je te{ko isplivati iz vina?

DIVNA: Sa vrelom ènskom? Nema {anse.

SVETOLIK: U zlo doba banu senka iz ogwa i dima... A, izronim da da’nemdu{om, senka me mlatne a{ovom po plikovima...

DIVNA: Inflagranti u [mrkavici?! Superi{ka da si izvukaoìvu glavu.

SVETOLIK: Samo da je {uknuo, poznao bi musavka po glasu?

DIVNA: Bezglasni musavko? Nemi adolescent sa babuskerom?! Per-verzno do jaja!

SVETOLIK: @ivka pred wim vrisnu na mene, ko drekavac: “Ne}e mo}iove no}i, upaqu{~e iskusno! Ti da me}e{ mo} u nemo}nustaricu?!”(Pauza)Pu{imo se, od majke ro|eni...

DIVNA: Ruì~asti akt. Diptih.

KRSMAN: Diptih u dimu.

Prasnu raskala{na ènska graja uz “Kakaqinku” i povike: “Ti}a! Ti}a!”.Vitke siluete ispuni{e pokretom ekran od prozorskog okna. Svetolikmlatara rukama u samoodbrani.

XMONEY FOR LOVE

Svetolik, Divna, Radi~, Krsman, Kor Ruskiwa.

SVETOLIK: I{, i{! Nije tu nesmajnik Ti}a! I{, i{!

DIVNA: (Pogledom uprtim u prozor)“Mali ekran” no}as vrvi od senzacija?!


RADI^: Rusko prelo pred mojom ku}om?!(Krsti se i levom i desnom)Sakloni Boè!

DIVNA: Money for love! Ekonomija ne zna za granice.

RADI^: Utili vrevu, Tole!

SVETOLIK: Be`’te mi s’ o~iju, san|ame! I{, i{! îbe bre ribe!

KRSMAN: Zali~i na sebe ~ika Svetoli~e i lepota }e ustuknuti!

RADI^: Skini ~arapu s’ lica!

DIVNA: Kad padne maska, prhnu}e golubice!

Svetolik skinu ~arapu okrenut le|ima prozorskom oknu. Senke nesta-do{e sa krikom na usnama.

XIFLEKA

Svetolik, Radi~, Divna, Krsman.

RADI^: ’Falim te Boè, Tola skinuo ~arapu sa lica?!

SVETOLIK: Da i ja najzad vidim neku vajdu od svog obraza.

RADI^: (Svetoliku)Bogme, ovajdi ti opekotine na obrazu ko, ko...?

KRSMAN: Ko fantom iz opere.

RADI^: (Divni)Tola pozlati lice ko, ko...?

DIVNA: Faraon.

RADI^: Ko ~arapan. îm kro~i u du}an, kasirke dignu ruke, on trpapotrep{tine ko poslanik?! [ef mu pride trapi {e}er...

DIVNA: @estok neki starac.

RADI^: Policajci se u{palire dok Tola ulazi u sud. Udide se kopokisle vrane na visokom naponu.

SVETOLIK: Boqe da zaustave onolike yip~ine, da ne tr~im preko“zebre” ko jelen.

RADI^: Seqaci su neza{ti}eni u saobra}aju ko ze~evi u lovostaju.


DIVNA: (Radi~u, poverqivo, zagledana u nebo)I gore se ~ulo kako @ivka izgubi li~ni smrtni slu~aj.

RADI^: Kako se ~u? Pa mi nismo u vezi?!

SVETOLIK: S’ kim’ pri~a{, Radi~e?! Da nisi vantrznuo?

DIVNA: (Krsmanu, diskretno)Lo{e vesti dopiru do...

KRSMAN: Zaklela se zemqa raju...

DIVNA: I paklu se zaklela.

RADI^: Aber da je @ivku smrqila “Rubinova” cisterna ispredsuda, ~uo se do pakla?

SVETOLIK: âk do Kru{evca. Iz sudnice jo{ gledamo fleku na asval-tu, ko opomenu.

KRSMAN: (Svetoliku)Pa se zakuni la`no, da te vidim?

RADI^: Motikama smo grebali mrqu.

DIVNA: Sa “zebre”?

SVETOLIK: I pokrov je bio crno beli, sanduk plitak ko potok...

Kroz nenadani fijuk vetra, bqesnu muwa kroz prozor. U Svetolikovojruci pr{te staklo na feweru. Divna pohita oknu i pqunu na poàr unastanku. Vatra rezantno utihnu.

Preneraèni Tola baci arsenal noèva u podrum i ko bez du{e, pobeè uno}.

XIISEV


RADI^: Mogasmo dogoreti za pri~u.

Sevnu muwa kroz prozor.

DIVNA: (Pogleda u nebo)Crna èno, {ta ~eka{? Prontno na egzekutivu!

RADI^: Na {ta?

DIVNA: Sev je znak za preki nalog nebeski. Mora se.


RADI^: (Skupqa noève)Mora samo da se ’mre.

KRSMAN: Mrewe nije stvar nu`de, nego izbora...

Dok Krsman nagiwe komovicu, za~u se diskretno kucawe. Radi~ pani~noskriva kasapski alat.

XIIIOGLEDALO BEZ POKROVA

Krsman, Radi~, Vasilisa, Divna.

DIVNA: (Pokazuje na podrum)Tvoj underground je balkanska kr~ma, Radi~e?!

KRSMAN: (Teatralno otvara vrata)Srbija slobodija! Mrtvi dom je na izvolte.

RADI^: [{{...! Dal’ si {untav?

KRSMAN: U|ite! Nema vi{e “ante portas”!

VASILISA: Izviwite paàluj{ta... Ja smatreqa agawok...

DIVNA: (Radi~u, diskretno)Ko je nafrakana?!(Radi~ sleè ramenima)Mrdni {mizli ogledalo!(Sik}e)Pokrovi ga, pod hitno!

VASILISA: Kto zdes umjerl?

Vasilisa daje Krsmanu “a la princesse” ogledalo sa dr{kom.

KRSMAN: (Stavqa ogledalo u unutra{wi yep)Svi... Mawe – vi{e...

RADI^: Izvin’te, vi ste neka iz neke inspekcije?

VASILISA: Wet. Iz Sankt Peterburga.

RADI^: (Krsmanu)Odakle?

DIVNA: Ponudi je mu~enicom!

VASILISA: Spasiba. Wet, we nada.

DIVNA: [ta, ne {ika?! Zna~i nije ruska spisateqica.


VASILISA: Ja pijanistka...(Zbuwenom Radi~u)Piawino, pawimajete?

DIVNA: Pawimaju. Kol’ko para tol’ko muzike!

Vasilisa Divnu oprqi pogledom.

VASILISA: (Divni uru~uje vizit kartu)Jesli zdes gaspadin...

RADI^: (U panici)Doti~na je preminula, iha haj! Od prve subote pro{lo jednodva–tri veka...

VASILISA: Sej~as wi~evo we pawimaju?(Divni)Mademozel wet premiwula, ona je wevaspitawa.

DIVNA: (îta sa vizit karte)“Tiosav Ti}a Bosio~i}. Nemi svedok vremena. Ulica sle-pih guslara b. b. U zagradi (}o{e sa Betovenovom). Zatvo-rena zagrada. Selo Dobroqupci. Zadwa po{ta 37 239 [mr-kavica."

RADI^: Traèni je neprisutan.(Pokazuje na Krsmana)Obojica smo sami. Babe i{to nema... ni mrtve!

VASILISA: Toè wi~evo we pawimaju?!

DIVNA: E jesi retard, Radi~e. Vidi{ da me vidi!

RADI^: Nisam }orav! ûjem da te ~uje.

KRSMAN: Fenomen klini~ke smrti. Svetovi komuniciraju... Bliìsmo smrti, nego ìvotu...

RADI^: Mortus si, sinovac! O}e{ re}i da ne bi mi videli mrtvubabu, da nismo jedva ìvi?!

KRSMAN: ûj, jedva ìvi?! Mi smo na odru, optimisto.

DIVNA: Moje sau~e{}e.(Krsmanu, kroz pla~)Laka sam na suzu.

RADI^: (Krsmanu)Nemoj tako ganutqivo! Krenu}e da ronza, da nari~e mrtvaza ìvima...


KRSMAN: Pokrov je pao sa ogledala! Ozra~eni smo odrazom umrlih.Kontaminirani! [kiqi refleks jedva ìvog naroda naogledalu bez pokrova! Ogledamo zgasle o~i...

RADI^: Sinovac, nemoj vi{e da si liznuo komovicu!

KRSMAN: (Divni)Ne bi ti kro~ila u ìvot, da ìvota ima! Ni{tavna jerazlika izme|u nas i vas. Provukla si se kroz razbucanupau~inu izme|u nas ovako ìvih i vas tako mrtvih.

DIVNA: (Pokazuje na Vasilisu)Da li to zna~i da je i frajla, ni ìva ni mrtva?

KRSMAN: To to zna~i. Pitaj “kak paìvaete”?

VASILISA: Spasiba dqa vaprosa. O~en trudna.

RADI^: ’El u blagoslovenom?

KRSMAN: Te{ko se ose}a, poligloto.

RADI^: Ako joj se gadi, nek okusi kis. Sir}a bar imamo.

DIVNA: Odri~em se smrti, ako me doìvqavaju ìvi mrtvaci!

KRSMAN: Mi jedva zivi mrtvaci, odri~emo se jedva mtrvih mrtvaca!

RADI^: Kak’i da su, uzori su, dike i ponos. O pretcima sve najboqe!

KRSMAN: Od pamtisveta taremo svetove i nikako da kresne iskrasre}e i boqitka!

DIVNA: Ti bi kurc{lus izme|u nas?!

KRSMAN: Mi nismo u kratkom spoju. Mi smo u ve~nom spoju, nas narodje indukovan mrtvilom... Dugo, predugo i za strpqewe sve-taca, minus grli plus.

RADI^: ’De ti ode, sinovac? Da nisi elektri~ar za mrtve damare?

DIVNA: Krsman me ne doti~e. Ja sam uzemqena ko nula.

KRSMAN: [ta sevne dok spaja{ nulu sa naponom? [ta? Mrkli mrak!

DIVNA: (Radi~u)Notorno ga drma struja iz komovice.

KRSMAN: (Divni)Notorna je istina da nam svaku stopu kaldrmite! Pustitenas da zakora~imo u ìvot!

RADI^: Kamen je za pod nogu, nije za pod glavu!


KRSMAN: (Divni)Istrunite ko normalni le{evi, makar od va{e truleìasvaltirali nove staze i bogaze!

RADI^: Aman Krsmane, skrasi se!

VASILISA: Ja dumaju ~to...

KRSMAN: Uostalom, ko te posl’o u ìvot? Nije to On! Ne {aqe Tajnikoga bez tra~ka tri~avog ìvota?!

DIVNA: @ivotnija sam od tebe! Po posledwim merewima.

KRSMAN: Daj mi onda makar iskricu ìvota! Donela si kli~akumesto plami~ka?!

DIVNA: Pobrkao si lon~i}e! Transfuzija ne ide tim smerom.

RADI^: Neko povampiren zamrsio ona crevca za...(Pokazuje na vene)

VASILISA: Dqa infuziji.

KRSMAN: @ivot u mrtvom okruèwu!? To je gore od gole smrti!

VASILISA: Ja dumaju {to...

KRSMAN: Otvorene rake su nam ìvotnije, od otvorenih rana. Vidamoskelete, dok ìve rane gnoje i krvare?!

RADI^: Umukni sinovac! I na{i vampiri su tamo, gde su na{igrobovi.

KRSMAN: Ko trula Danska mrsimo dilemu izme|u lobawe i pulsa?Izme|u semena i pepela?! Posuti po mozgu, ìvu klicupepelimo! Da slu~ajno ne isklija semka novog doba?!

RADI^: Sinko... prvo opepeli, pa zapepeli!

DIVNA: Momak, smrt je ni{ta stra{no. Mawak ìvota je tuganepojamna.

VASILISA: We pawimaju?

DIVNA: Ko vam je kriv “~to we pawimajete”? Moète samo da mizavidite!

KRSMAN: Na ~emu? Mi smo na istom.

DIVNA: Vi ste ìvot pro}erdali ~inom ro|ewa. Zato srqate una{a naru~ja?

KRSMAN: Mi smo smrt preìveli za ìvota...

VASILISA: [to eta ìzw? Du{a wikagda we umirajet...


KRSMAN: I da imam neki ìvot, davno bi mu bio kraj.

RADI^: (Pomirqivo)Daklem, svi smo nebeski... I ona i mi.(Pogleda u Vasilisu)I ona.

VASILISA: (Krsmanu)’Prostite, gaspadin...?

KRSMAN: Krsman êmeriki}.

VASILISA: Vasilisa Terje{kova. Gaspadin poet, da?

DIVNA: Metafizi~ne provinijencije.

VASILISA: (Stidqivo poklawa Radi~u kesicu {e}era)Maqenkij padarok dqa hazjajina.

Pauza.

KRSMAN: Skaì bre, “Baq{oj spasiba”!

RADI^: “Baq{oj spasiba”.

VASILISA: Mwe skazaqi na grawice: “Jesli hatite vijuti zdes, vammo`na uwest toqka zaharu i wi~evo!”

RADI^: Da je bar kilsko pakovawe?

VASILISA: (Krsmanu)Dqa tebja toè adna, poeti~naja...(Pretresa yepove)Dqa Tisu wi~evo.

RADI^: Samo babin ìvot nije no}as u wegovim rukama...

VASILISA: (Krsmanu)Jesli jevo vidite, skaìte {to |evu{ke aìdaju. Djesti-nacija: “Ov~iji kqadjewac”.

RADI^: Skaza}u mu ja. Sinovac je utetrebeo.

VASILISA: (U odlasku)Dasvidawa, druzja!(Krsmanu, uz dugi stisak ruke)Dasvidawa! Zjerkala, paàluj{ta?

Krsman {eprtqivo uvija ogledalo u maramicu od belog fulara i uru~ujega Vasilisi. Devojka odlazi sa belim fularom u nedrima.


XIVLINIJA @IVOTA IL’ LINIJA SMRTI

Krsman, Divna, Radi~.

KRSMAN: Dasvidanija...(îta sa kesice {e}era)“Night-cllub ôrnij ~elovek”.(Pauza)“Nikogo so mnoj wet,Ja odin...I razbitoe zerkalo..."

DIVNA: Izgorelog neko da zapali?! Nema trika.

Radi~ prosu u vino {e}er iz kesice. Krsman svoju kesicu, tako|e. Dokpoku{ava da zapali stihove Jesewina, bqesnu muwa. Krsman baci pali-drvce iz opeklih prstiju. Novi bqesak! Na staklu prozora, samo za o~igledalaca, u trenu utrnu profil Tiosava Bosio~i}a sa kapuqa~om.

DIVNA: Juuu! Kre~ana.(Lupi se po ~elu)Ja zaboravila za{to sam do{la?!

KRSMAN: Godi{te proizvodwe.

RADI^: Kog’ leta Gospodweg si prvi put ugledala svet?

DIVNA: Za mene nema godina i godi{ta. Ve~no }u imati dvadeset ineku, ni minut vi{e!

KRSMAN: Kako to nema{ godine, a ima{ demenciju?!

DIVNA: Imam stres... Nikako da se setim {to sam ba~ena u ìvot?

RADI^: Da se}awe ne bude varqivo ko vreme, vijuge treba da budumlade.

KRSMAN: ’Vata te amnezija, jer nisi preìvela dvadeseti vek.

DIVNA: Nije ni ~udo da sam posenilila. Memori{i nalog, pomnoprati epohu umesto zatucanog sveta, edukuj se, slenguj...Nisam Pentijum!

RADI^: Si{la s’ nebesa i odma’ si{la s’ uma.

DIVNA: Ne mogu da se setim... A, imala sam va{e spasewe na dlanu...

KRSMAN: Linija ìvota il’ linija smrti?(Nazdravi Radi~u)Na spasenije!


RADI^: Spasi Bog!

KRSMAN: Boè, razba{tini starinu! Potopi ba{tinu, svevi{wi...

DIVNA: ’El on {mr~e, Radi~e?!

KRSMAN: [mrk, {mrk!(Kihnu)

DIVNA: Onda tripuje?

RADI^: [ta radi?

DIVNA: Garant se fiksa?

RADI^: Sinovac nije sulundar.

DIVNA: U{mrkan {to po{to!

RADI^: Ma, jok. Ki’ne ponekad ko svaki [mrkav~anin.

DIVNA: Kakva kijavica, to je bolest na smrt.

RADI^: Malo – malo, pa ki’nemo. Povukli smo alergiju na davninu.

DIVNA: Na {ta?

RADI^: Na perje iz tvoje bra~ne posteqine. Krvavo.(Kroz kijawe)Otad’ êmeriki}i kijaju dok pomisle na ìvinu.

KRSMAN: Debis Deus his qoucque finem!

Krsmana odnese neobi~no laki korak u no} koja }e jo{ potrajati kaomrkla i kao ki{na.

XVI BI RE^

Radi~, Divna.

DIVNA: Bogami, bi mu re~?!

RADI^: I na po~etku bi... [ta kaza sinovac?

DIVNA: “Da}e Bog svemu kraj”!

RADI^: Na kom jeziku kaza?

DIVNA: Na latinskom.

RADI^: Krsman da pri~a na katoli~kom?! Ne pogani vi{e svoju krv,èno Bo`ja!


Tresnu{e vrata podruma. Na vratima, kabasta Mitra Rskavac. Uuniformi finansijske policije, sa otvorenim ki{obranom u levici.Otrese amrel od ki{nih kapi, sklopi ga i hitnu Radi~u u naru~je.

Potom, {mugnu sa vrata da dogna “samar” bo{~i i kofera pod levom idesnom mi{kom. Nemarno spu{ta baga` na zemqani pod. Zvera uokolo izagleda iza buradi i ba~ve. Kipti od ìvota i naravno, ”ne kon-statuje"; ni ne vidi, ni ne ~uje samouverenu Divnu. Radi~ konsterniran,ko inflagranti zate~en.

XVIALAL TI ÎNI

Mitra, Radi~, Divna.

MITRA: Ute~e mi utepanko pred nosom?! Ode u ìvot, a?

RADI^: Kak’i ìvot? Krsmana to ne interesuje...

MITRA: Gle ti Di~e?!(ûpka mu kosu)[ta se desilo? Boju si promenio preko no}i?!

RADI^: Prefarban sam mimo voqe...

DIVNA: (Radi~u)Ko je upara|ena rospija?

MITRA: (Kuca u ba~vu)Ambalaà vapi za jo{ saharoze.

RADI^: (Zbuwen)Za jo{?! Zanemalo se i za kafenu ka{i~icu.

MITRA: Investira}u iz samilosti. Krqnu}u tonu – dve {e}era?(Pauza)Molim?

RADI^: Da ne bidne mnogo beline?

MITRA: Ne}e. Utopi}u deo zaliha iz uvoza.

RADI^: Ne bi ti ja smeo, u pekmez da ga metnem.

MITRA: Moj rizik, moj profit. Tebi minimalac na mese~nomnivou. Dogovoreno?

RADI^: Polako, dok mine prirodno vrewe...(Zagledan u uniformu)El paravojna?


DIVNA: [anirana.

MITRA: Nije paravojska, vojvodo.(Pokazuje ~inove na ramenima)Glanc uniforma. Za novu felu.

RADI^: Finansijska?! Alal ti ~ini!

DIVNA: Cvika{ od kordonske koko{ke?!(Dok Radi~ kija)Zavari zau{ku, slinavko! Ima{ punu podr{ku odozgo.

MITRA: Kako mi pristaje? Ko gubi dobija, a?

RADI^: Ispeglana na o{tru ivicu.

DIVNA: Mega trend za gluvo doba!

MITRA: Daj ogledalo!

DIVNA: Ni mrtvoj, Radi~e!

RADI^: Ogledalo ne drìmo...

MITRA: Vidi se.

DIVNA: (Sa olak{awem)Pred kabastom bi i krivo ogledalo, prsnulo u smeh.

RADI^: (Divni)Umukni! Pu}i }e mi trpilo.

MITRA: Kome umukni?! Tebi da pukne trpilo?!(Pauza)Tako dakle, stranko u postupku... Dakle, ~i~a Radi~e, nauvid dozvolu Instituta za za{titu enolo{kih vina odprekomerne upotrebe industrijskog {e}era. Molim, ali-neju akta Hidrometereolo{kog zavoda o minornom brojusun~anih dana tokom tmurne ùpske jeseni! Precizno, posolarnom uglomeru u odnosu na nagib parcela. Alineja jeuslov potvrde o nezrelosti zrnevqa iliti pucadi. Tek izpotvrde isti~e dozvola za popravku kiselosti.(Pauza)Molim?

DIVNA: Boè, stavi tangentu na svetove, da horori{em kquna, pakud puklo?!

MITRA: Uz navedene minornosti, da bacim oko na tapiju Zavoda zamere i dragocenosti. “Ba`darewe siromera... S.l. 91/03,{tav 157.” Da `draknem rate poreza, akcize, fran{izu,tran{izu! Me|u aktima, ti nema zahteva za sticawe ele-


mentarnih uslova za proizvodwu? I pomenutom aktu pri-kqu~eno op{te uverewe, da je vino hrana? Sagni se ~i~aRadi~e! Ispade ti iz registra elaborat protivpoàrneza{tite... Vidi, gra|evinska dozvola za podrum~e!? Klekni!Podigni hrpu papira!(Pauza)Kanda ti strah kuqa iz o~iju, Di}o?(Pauza)Molim?

DIVNA: Klepi je Tolinom satarom, da utihne ko jagwe!

MITRA: Prezentiraj PIO Krsmanovog staà! Kad smo kod alkosa,da snimim kwigu {anka, te fond za reprezentaciju...

DIVNA: Ej zombi! O~erupaj pekin{ku patku!

MITRA: (Lupi se po ~elu)Meni da se desi?! Da s’ mog uma smetnem sponzorsku podr-{ku za izgradwu pozori{ta u [mrkovici.(Pauza)Peti primerak sponzoraja i PDV na videlo! Molim?

RADI^: (Pruà spojene ruke)Svaka vlast je od Boga... Osim, ako je Bog {aqe po kazni.

DIVNA: Iskezi ne{to ponosa Radi~e!

MITRA: (Govori delom kroz Divninu repliku)Yibrave ruke k’ sebi!(Pauza)Hu, obuze me du`nost, do besprekornosti. Kako zra~imzna~ajnu ulogu, Radi~e?

DIVNA: Ko êrnobilka.

MITRA: Molim?

RADI^: (Snishodqivo)Krsman pristaje na svako srce. Ima du{u ko ’lebac. Na-su{nu...

MITRA: Nerpresu{nu. Bagaìraj me do sobe!(Dok Radi~ stoji ukipqen)[ta ~eka{? Bak{i{?!(Pauza)Molim?

Radi~ tovari prtqag, dok Mitra stoji sa rukama na le|ima. Iza|o{e.


III DISTORSIO, acc. (I[Â[EWE)

Svetlo pretrnu. Na pod tresnu{e vraca sa ba~ve. Na otvoru se pomaqamodra, rascopana glava ûkun Krsmana.

ûkun se te{kom mukom “promuqi” kroz elipsoidni otvor i bapnu opod. Ustaje te{kom mukom, pridràvaju}i se za ru~ku vinarske pumpe.Hoda {epavo, do paraplegije. U sutonu na sceni, svetluca krvavo perje pofronclama wegove odore. Muk. Ledena ti{ina osvaja

TRE]I ÎNI

SRBIJANÊ OGWU @IVI

ûkun Krsman, Divna, Radi~, Tiosav u prolazu.

ÛKUNKRSMAN: Sve za du{u, du{u ni za sve!

Pauza.

DIVNA: Dobro do{’o ku}i, bludni sine!

ÛKUNKRSMAN: (Gleda oko sebe)

Ima li ìvih?

DIVNA: Skoro da nema.(Pruà jabuku)Uzmi ma~omom~ino! [vercovana iz rajskog vrta.

ÛKUNKRSMAN: Jabuku, ni ìv!

DIVNA: (Piqi u posledice svog davna{weg besa)Mili... kako si toliko mrtav, uspeo da prizemqi{ du{u?!

ÛKUNKRSMAN: Ne znam. Mnogo sam mrtav.

DIVNA: Za{to si brè – boqe dotr~ao u ìvot?

ÛKUNKRSMAN: Nisam dotr~ao, dogegao sam. Nosim tajnu spasewa.

DIVNA: I ti?!


Radi~ otvori vrata. Ukipi se ubezeknut u {toku i {oku. Onda ihtreskom zalupi.

ÛKUNKRSMAN: Ko je stvor?

DIVNA: Stvor je smor. Radi~, na{e di~no unu~e.

ÛKUNKRSMAN: Obuzima me animozitet prema ìvotu.

DIVNA: Nema razloga. Na{i ìvi potomci su mrtvi ko da su mi.(Pauza)@iv mi ti!

ÛKUNKRSMAN: @iv ti ja?!

DIVNA: Pardon!(Zbuweno)@iv bio, pa vid’o...

ÛKUNKRSMAN: Ja ìv bio?! Po~ela si da ìvotari{, a?!

Kucawe na vratima.

DIVNA: U|i Di~o!(Pauza)Do|i, stigao je ~ovek mog ìvota.

Ulazi Tiosav sa glavom u ramenima i licem pod kapuqa~om. Vadi kredu izjednog od na{ivenih yepova, ònglira dok prilazi ba~vi... Neo~ekivano,hitrim rutiniranim potezom, na slepo nacrta pentagram i istr~a.

ÛKUNKRSMAN: Ko je spodoba?

DIVNA: (Prilazi pentagramu, vidno uznemirena)Iz familije, nije...(Kriknu i prekrsti se)Znak Satane!

ÛKUNKRSMAN: (Zagledan u crte`)

Prati nas pakao, ko rep |avola....

DIVNA: (Krsti se)Sakloni Boè... Svi sveti sklonite nas pod svete skute!(Krpom bri{e pentagram sa ba~ve)Operi Svevi{wi, ko grehe da spira{!


ÛKUNKRSMAN: I posle, kako mrtav, da ne bude{ radikalan?! Sve ìvo

treba prekre~iti ~lanovima Du{anovog zakonika!

Ulazi Radi~ sa vencem belog luka oko vrata. Hoda kao po jajima, ne-tremice zagledan u ûkuna.

RADI^: Danas nema takih jaraca za moleraj. Nekad’ se znao neki red.

DIVNA: (Tiho, ûkunu)No comments!(Pokazuje na Radi~a)[mekni {mekera!

ÛKUNKRSMAN: Dandy, Bog ga molov’o!?

DIVNA: Ja sam mu dala po restilingu. Vidi mu stajling iz zezawa.

RADI^: (ûkunu celiva ruku)Zdravo ìvo, ~ukune!

DIVNA: Do{’o mi dika iz vina.

RADI^: (Ugleda mokru ba~vu bez vraca, zapawen)Ko mi rasu berbu? Ko isto~i rodinu, akrepi?

DIVNA: Ne pani~i! To je opsena.

Radi~ liznu prst ovlaèn na ba~vi, zatim ga proturi kroz otvor iopet oliza. Odahnu, uveren da je ba~va do vraca puna vina.

RADI^: Navalili dowozemci ko ki{ne gliste.(ûkunu)[ta tebe nanese u dana{wicu, ìvota ti?

DIVNA: (Radi~u, diskretno)Kaè se, smrti ti!

RADI^: Tako ti smrti, {ta }e{ ti ovde? Tebe ni sawao nisam.

ÛKUNKRSMAN: Ja sam na slu`benom putu.

RADI^: I ti?! Ne{to nosi ova no}, {to dan odneti ne}e...

DIVNA: (Mazi ~ukuna)Lolo moja! Moj minimume posmrtnih ostataka!

ÛKUNKRSMAN: Mi~i mi se! Rane na nebu nikad ne zarastu.

RADI^: (Divni)Da ga stavim za stra{ilo, soko ne bi verov’o svojim o~ima.


DIVNA: (ûkun Krsmanu)Jastreb bi ti ’ladno aterirao na rame, ko vrana na klipkukuruza “koki~ara”.

RADI^: Kobac bi mu sleteo na zatiqak ko na koko{ku, misle}i da jestra{ilo.

Radi~ kihnu.

ÛKUNKRSMAN: (Otresa crveno perje sa guwa)

Usireno mi svako perce iz bra~ne posteqine.

RADI^: (Kroz kijawe)Tintara ti istucana ko quska jajeta?!

ÛKUNKRSMAN: Distorzija totalis.

RADI^: (Divni)Ba{ liptao. Bre bako, krvca mojih predaka nije tehni~kavoda?!

ÛKUNKRSMAN: Sikiricila me do iverja.

DIVNA: Bio je cepanica i za ìvota.

RADI^: ’El to ~ovek koga su ène spopadale ko Bajazita? Gle’j kakomu cepte deqani ìvci?!

DIVNA: ’El moè vi{e bez gu{ta, po mom ru~nom radu?

RADI^: (ûkunu Krsmanu)Uzmi deko kapqicu “ruè” za smiraj!(Nudi burence)@iveli!

DIVNA: (Diskretno)Nama se ne nazdravqa sa “ìveli”.

RADI^: Nego kako se nazdravqa? “Umrli”?!

DIVNA: Samo jednom se ìvi. Sve je ostalo varka.

RADI^: (ûkun Krsmanu)Nazdravqe! Trgni, kad’ mora opet da se ’mre!

ÛKUNKRSMAN: ’El nije “kr{teno” {e}ernom vodicom?

RADI^: îsto ko “suza”. Za zlu ne trebalo.

ûkun Krsman potegnu iz burenceta.


DIVNA: (Radi~u)U{ika}e se od gutqaja!(ûkun Krsmanu)Ne lo~i, mrtva pijanduro?!

RADI^: Brzo ga vata, nema krvi ni za kap sa jagodice?!

ÛKUNKRSMAN: [to mi ne ostavi bar kapilar~e za krvnu sliku?

DIVNA: (Otima burence iz ûkunovih ruku)Oblaporan si ko boq{evik.(Posle bqeska muwe)Otvaraj du{u Krsmane!

ÛKUNKRSMAN: (Krkqa iz dubine du{e)

Otvorena.

RADI^: Deda, tebi su plu}a ko |ev|ir. Kroz du{u ti duva promaja?!

ÛKUNKRSMAN: Sve {to izdahnem, odsvirao sam.

(Radi~u)Slu{aj!

ûkun Krsman kr~i “iz du{e” ne{to nalik na neku melodiju.

DIVNA: Juu! Koncert iz mrtve du{e?!

ÛKUNKRSMAN: (Kroz kr~awe)

Alveole uz orguqe.

RADI^: More deda, daj ’armoniku!(Divni)Zapti mu koju ranu, nek na{timuje registar!

Poput starog zvu~nika ûkun Krsman kr~i melodiju “Srbijan~e ogwuìvi, ko se tebi jo{ ne divi”.

ÛKUNKRSMAN: (Divni)

Pri|i der èno, na duìnu daha!

DIVNA: On bi kanda i mrtav, mrtvu da me kresne?!(Uspijaju}i se uz ûkuna, “{timuje” ga i peva)“Srbijan~e ogwu ìvi...”

ÛKUNKRSMAN: \iha, virtuelna kobilo!


RADI^: “Ko se tebi jo{ ne divi...” Ej mrtvi! Sjediwewe gledapokolewe!(Pauza)Aman bre preminuli, upokojite sramotu?! Razi|ite se sagomilke!

ÛKUNKRSMAN: Prokletstvo êmeriki}a. Kad je tvrd, srce ti meko... kad je

mek, srce ti tvrdo.

RADI^: “Srbijan~e, srbijan~e”...(Rastavqa zagrqaj)Da mi je neko rek’o, da le{ ima neizdr`?!

DIVNA: Ne foliraj kurobocawe, Krsmane!

RADI^: Pazi je deda! Ako zanese mrtva baba, kako da kro~im nasokak od bruke?!

DIVNA: Skini mi se s’ butki!

ÛKUNKRSMAN: Nema kruta, bez buta...

DIVNA: (Radi~u)Sklawaj s mene mrtvo puvalo!

RADI^: (Divni)Sre}a tvoja, te pokojnik splasnuo.

ÛKUNKRSMAN: Ona bi da rodi {to godina posle klimaksa?!

Muwa bqesnu kroz prozor. ûkun Krsman i Divna ustaju sa gomileotresaju}i pra{inu.

DIVNA: Kome on, Krsmane!

ÛKUNKRSMAN:

(Divni odmahnu rukom, Radi~u koji zblanut gleda krozprozor)Ne bleni u Boìji var, oslepe}e{! Daj zrno rskavca!

RADI^: Puce?!(Servilno)Evo.

ÛKUNKRSMAN: Nisam traìo suvo gro`|e!

RADI^: (Luta pogledom po podu)Nema drugo... sve smo izmuqali.


ÛKUNKRSMAN:

(Vadi menzuru iz guwa)Dva deci, molim.

RADI^: [ire?

ÛKUNKRSMAN: Akve vulgaris... Bunaru{e!

RADI^: Aaa...(Prinosi vodu, dok sipa u menzuru)S’ kolena na koleno... Vinarska tajna ide ko pesma.

DIVNA: Ti si gore, studirao alhemiju?!

ÛKUNKRSMAN: (Dok sipa “~arobni prah” u menzuru punu vode)

Enologiju... uz prinudni rad.

RADI^: Deda, pu{i ti se magija!

ÛKUNKRSMAN: (Dok uzalud cedi puce)

Vino se pravi, izme|u ostalog...(Radi~u)Saharin?

RADI^: Nemam. Imam samo dijabetes.(Nemo}no {iri ruke)Nema se sve... kupili smo pun yak {e}era.

ÛKUNKRSMAN: (Vadi zrnce i ispu{ta u rastvor)

In vino veritas!

RADI^: Neko tu vara?(Divni)Ispade da on pravi prirodno vino od ve{ta~kog {e}era, aja ve{ta~ko od prirodnog {e}era?!

DIVNA: Ne filozofiraj, Di~o! U cajtnotu smo!

ûkun Krsman nastavqa eksperiment. Te~nost u ~a{i lagano plavi.

RADI^: Deda, ’el ti to pravi{ kvarno vino il’ zastavu za Dràvnuzajednicu?

ÛKUNKRSMAN: Ku{! Ode mi koncentracija. I meni i rastvoru...

Dijalog presahnu treskom podrumskih vrata. U podrum stupa Mitrana,u spava}ici od kineske svile. Na bosim nogama, crvene papu~e sa pufnomod ze~jeg repa. U rukama tri ~etkice za zube. Crveni pe{kir oko vrata.Dok sumwi~avo zagleda po }o{kovima, Mitra mrtve, naravno ne pri-me}uje.


IIRUKA BRUKU MIJE

Mitra, Divna, Radi~, ûkun Krsman.

ÛKUNKRSMAN: \ani ~etkice za zube!?

DIVNA: Karies ante portas.

ÛKUNKRSMAN: Cvoko}u joj dupqe i {upqine. Riba mora da se riba.

MITRA: (Radi~u)Beda pre{la prag, a ti monodrami{ o saharozi! Kalodontani za {upaq zub, {ampona nemate ni za trepavice, sapuna niza crno ispod nokata.(Pauza)Molim?

RADI^: Sapune nosimo pri sebi.(Vadi sapun iz guwa)Uzmi snajka, nije slizoqak.

MITRA: (Uzima sapun)Fuj! Bazdi{ na venac oko vrata!

RADI^: Oven~an sam radi uroka.

MITRA: îme da se dezodori{em? ênovima?!

DIVNA: [troku{a! Ni li~nu higijenu nije donela u miraz?!

MITRA: Ko me gurnu u gologuzaniju?

ÛKUNKRSMAN: E, ovu ne bi’ kresnuo, ni dok sam bio u ìvotnoj formi.

DIVNA: U ìvotu ti ne bi poverovala, {to u smrti da ti verujem?

MITRA: Slavine vam zapekle, ~ime da se plaknem?

ÛKUNKRSMAN: Ruka bruku mije.

RADI^: Ki{nica je u lavoru pod olukom...

MITRA: Snaha da ti zapira rodnicu ki{nicom iz zar|alih oluka?!

DIVNA: (Radi~u)Degaìraj bi}e iz ku}e! Slobodno ciketanu, nema ìvihsvedoka.


MITRA: Ne{to si rek’o?(Pauza)Molim?

RADI^: Ni{ta. Zamuk’o sam ko Tiosav.

ÛKUNKRSMAN: [utni je! Nek leti perje k’o nekad!

Radi~ se zagrcnu od kijawa.

MITRA: Plati}e{ mi za ovo Tiosave! Kako neurnisna, da bdim prvubra~nu no}?!

RADI^: (Prinosi satlik, lon~e i lavor, Mitri)Evo za zube... za trepavice... za plakiwawe.

MITRA: Gde je “Mokri”?

RADI^: Ko?

MITRA: Krsmana od miqa zovem “Mokrawac”.

RADI^: Ne znam {to ga vi{e nema?

MITRA: Ko da me posipa po intimi?

ÛKUNKRSMAN: Ja }u se `rtvovati.

(Divni)Da mu ga dam malo po ro{omonisawu?

DIVNA: Ti bi mogo malo da je pospe{ pepelom po preponama.

MITRA: Rizikova}u jajnike. ’El kofa na bunaru?

RADI^: Nije bu{na. Ima i santr~.

MITRA: Sama }u.(Otima posude, odlaze}i)Molim?

III“AFTE MIKO”

Divna, Radi~, ûkun Krsman.

ÛKUNKRSMAN: Qudi, tolika sam grotla ugasio...

Sevnu muwa. Ne obaziru}i se na bqesak, ûkun Krsman nastavqa eksperi-ment.

RADI^: Boqe muti tu {e}eru{u, deda ~ukune.


DIVNA: (ûkunu)Opet si na bqesak mrtav ’ladan?! Ma, idem da sko~im s’mosta, da se kona~no udavim ko ~ovek!

RADI^: Da si mi ti ìva i zdrava, mo{ta vi{e nema.

DIVNA: Prvo: nisam ìva, zdrava jesam, a drugo: kako nema mo{ta?

RADI^: Demontirali gvozdenu grdosiju, dok si reko “Afte Miko”.

DIVNA: Ko? Kako demontirali?

RADI^: Tokom agresije NATO snaga, Cigani maznuli most... Nemaga. Iznad vode samo vazduh...

DIVNA: Ne kapiram?

RADI^: Kum jeste krezub, al’ ja nisam gluv!

ÛKUNKRSMAN: (Radi~u)

Za~epi!

DIVNA: Koji kum? Kak’i “garagani” mrdnuli most?!

RADI^: (Dodaje ~ukunu {i{arku kukuruza)Na, pa za~epquj!(Divni)Nisu mrdnuli!. Na~isto ga odneli. I nisu “garagani”. To suisto Srbi, samo dimweni.

DIVNA: Onol’ka mostina, levom rukom u desni yep?!

RADI^: Drp sistem, dok drugi ginu za otaybinu?!

DIVNA: Nikako da skontam?

Te~nost u posudi lagano crveni.

RADI^: “Yafte kurafte”! Domun||avali se sa nevidqivim ame-ri~kim neprijateqem.

DIVNA: Veleizdaja?!

RADI^: Ne bi’ rek’o. I NATO silu prevedo{e èdnu preko vode...

DIVNA: Kako zaba{uri{e pred svetom, da mosta nema?!

RADI^: Prosto ki pasuq. Mitingovali. Kobajagi ~uvali, kobajagimost.(Pokazuje)Uz talambase... Pipirevka, kokowe{te, “Ave romalen”...Tupavi “Avaks” poverovao la`nom mitingu.


DIVNA: Kako na{e premunta{e?

RADI^: Kum “podmaz’o” upravu prihoda... On wima pqus mito, oniwemu pqusnu{e }agu za mostarinu...

DIVNA: [ta }e im dozvola za mostarinu kad mosta nema... ?!

RADI^: Kobajagi mostarina. A, u ratu su dou{nici {krti jer radeyabe. Iz patriotizma, razume{?

DIVNA: Koje sad `birine?! Nikako da skontam. Mala mi pamet,Di~o.

RADI^: Mu}ni glavom, èno! Kad se ~u za mostarinu, dou{nici iuhode, ni da prismrde mestu biv{eg mosta.

DIVNA: A, {to?

RADI^: Kako {to? Da ne bi placali mostarinu.

DIVNA: Eureka! Reìm ne zna da su sve vreme agresije pevalimasovno! Bez “tastera” su mogli da kradu i pesme?!

RADI^: Ma, da pevaju {ta ’o}e do mile voqe. I “Sprem’te se,sprem’te” na materwem.

Upada Mitra. Besna.

IVNA BUNARU

Mitra, Krsman, ûkun Krsman, Radi~, Divna.

MITRA: Opet ti sam sa sobom? Ni mawe ni vi{e nego, “Spremte se,spremte”?!

RADI^: Na materwem. Te{ka }e borba da bude.

DIVNA: Ne pla{i me~ku re{etom, Radi~e?

ÛKUNKRSMAN: (Miri{e vazduh oko sebe)

Me~ka se plaknula, ’o}e da se ~a~ka!

MITRA: (Baca na pod satlik, lon~e i lavor)Na ti ga! Baci u nu`nik!

RADI^: (Skupqa sa poda “pribor za higijenu”)Kad’ razdani, posipa}u snajku na bunaru...


MITRA: Krsman }e me posipati.

RADI^: Uprska}e te dok mije{ lice...

MITRA: Misli{, drhte mu ruke?

DIVNA: Di~o, pospi je kipu}inom od katranovine!

MITRA: î~a, daj oklagiju!

RADI^: [ta }e tebi oklagija? Ne}e{ vaqda ne{to da mesi{?!

MITRA: Umesila sam.

ÛKUNKRSMAN: (Mitri)

Pri|i k ~i~i, da mesi mesinu!

MITRA: ’O}u kad mi bane tre{ten, da mu rascopam tintaru!

RADI^: (Mitri)Oklagiju ne drìmo.(Pauza)Moè da razbije ogledalo...

MITRA: (Uzima letvu)Kaì Krsmanu da me tre{ten ne budi! Ne}u da mi bazdi nakomovicu pod jorganom?!

RADI^: Ovo za tre{tenos’ }u mu kaèm, ovo za bazde` pod jor-ganom...

MITRA: A, ne}e on meni vi{e da lizne! Ma, ni u dru{tveno dozvo-qenim koli~inama!

Mitra odlazi.

V]UPRIJA KOJE NEMA

Radi~, Divna, ûkun Krsman.

DIVNA: I?

RADI^: Cigan mala dan–no} mitingovala. Kalavr{ka, cika, piska,vriska, treska, |uska ...

DIVNA: I?

RADI^: Qos.


DIVNA: Qos?!

RADI^: Qosnu “Krma~a” od trista tona.

DIVNA: Kolateralna gre{ka?

RADI^: Qosnu, ko naru~ena. No}, uo~i \ur|evdana.

Sevnu.

DIVNA: (Pogleda u nebo, krste}i se)Molim ti s’ ja, jo{ ovo da ~ujem pa...

RADI^: Usnuli onako pijani, prozukli i promukli... taman ih pro-budi za uranak.

DIVNA: Siguran si da to nije bio “Tomahavk”?

RADI^: [to po{to. Te rakete su zujale oko }uprije koje nema, komuve bez glave.

DIVNA: Logi~no. “Tomahavci” rokaju “slikom na sliku”?

RADI^: Imali su sliku, al’ nisu priliku!

DIVNA: Skapirala sam. Zato su “Ameri” roknuli “krma~u”, onakoodokativno.

RADI^: Quqnu ko “merzer”. Na{ta jezero ko razglednica. Jo{ vrivoda od obeu}ene ribe, ko ~orba u kotli}u.

DIVNA: ’Falim te Boè, da se manete dinamita.

RADI^: (Gleda u ûkuna)Ni za da se ~udi{, nema vi{e bogaqa. Kad vidi{ patqak, nislu~ajno nije od ribolova dinamitom. Il’ ka{ikara il’{tuka pregrizla kokalo ko krokodil.

ÛKUNKRSMAN: Kak’e {tuke, kaki bakra~i?

ûkun nagnu iz menzure, grgoq~i te~nost u grlu, pqunu...

RADI^: Bakra~i, kotli}i, ro{tiqi, verige, sa~evi, krenu{e koalva.

DIVNA: Utopi{e pretopqeni most?

RADI^: Zaradi{e na gvo`|uriji, pa nagrdi{e. Bez kuluka, tri danapre roka za prvi most, neimari{e tri komada. Gvozdeni sabrzom prugom, stoje}i i vise}i.

DIVNA: Sve to od “trejda” bakra~a, ro{tiqa, kotli}a...?!

RADI^: Ma, jok. Svaki namernik pla}a sve tri mostarine. Pecarinaura~unata. Pecawe s’ mostova zabraweno, pa ti vidi.

DIVNA: Peqe{e do {vorca, a nisu na vlasti?!


RADI^: One bez prebijene pare za mostarinu, kad doplivaju doobale, d’ udave i}em i pi}em... Da premosti dan ìvota,sirotiwa od miline pliva ka Cigan mali.

DIVNA: Plivawe se ne pla}a?

RADI^: Za sada. Usput, utrape koju sekundarnu sirovinu...

DIVNA: Ko kome trapi?

RADI^: Mi wima. Mi plivamo.

ÛKUNKRSMAN: (Degustira “vino” iz menzure)

Aj’mo “ruò rumena”! Ale, ale! Idemo u “crwak”!

RADI^: Na sve~anom otvarawu, kum mi uru~i kalaisanu plaketu. I{ta ~eka ameri~kog Predsednika...

ÛKUNKRSMAN: (Zagledan u menzuru)

Ne uspe li reakcija, napravi}u pi~vajs!

RADI^: U sred kalabalaka, na{ta to {to deda re~e.

DIVNA: Stigo Predsednik?! Zvu~i malo nategnuto...

RADI^: Pi~vajs, Puko{e vezovi na pontonskom mostu.

DIVNA: Otkud sad i pontonski?!

RADI^: Trampili se s’ vojskom. Od gvozdenog otpada lili medaqe zaheroje...

DIVNA: Tako reci. Pontonski most u kompenzaciju za ordewe?

RADI^: Taman grunu{e trube “Izgubqeno jagwe”... pu~e sajla koibri{im. Pontoni krenu{e niz vodu, natovareni makazama.

DIVNA: Makazama?!

RADI^: (Pokazuje prstima)[tri}, {tri}! Za crvene vrpce.(Pauza. Ubezeknutoj Divni)Za nove mostove, èno!

DIVNA: (Sa dlanom na ~elu)Pu~e mi glava... Cigani ma`wavaju mostove, NATO diè uvazduh mosta koga nema. Pontonski most plovi ispod Po-temkinovih mostova?!

RADI^: Javio “Glas Amerike” da su od Cigan male napravili glo-balno selo. Posle se mislim, pri~am sam sa sobom...


Menzura u ruci ~ukuna Krsmana, prepuna je rubin crvenog kristal {e-}era.

ÛKUNKRSMAN: (Baca Radi~u pra{ak u o~i)

Zamukni, {pijunu balkanski! Agresija, globalizacija, ko-rupcija, patriote, izdajnici druk, o ruk... ?!

DIVNA: Stvarno Di~o, nismo do{li iz povampirenog politi~kogteatra.

ÛKUNKRSMAN: ûk unuk! Donesi fla{u da buteqiram!

RADI^: Evo i levak, pampur...

ÛKUNKRSMAN: (Sipa kristalni prah u fla{u, Divni)

Odlepi}u od brbqivka?! [upira}e me iz pakla u dilkar-nicu.

DIVNA: Ja bri{em u deveti krug!

RADI^: (Zapaweno posmatra crveni kristal {e}er u buteqki)Vino od {e}era sam prob’o... [e}er od vina ne bi liznuo niza lek protiv dijabetesa.

Resko kucawe na vratima. ûkun skriva buteqku u guw. Ulazi TiosavBosio~i}, drè}i za ruku bajnu Vasilisu. Nadmen, u lister odelu, salan~ugom oko vrata. Krst na lancu okrenut naopako. Na desetineyepova su elegantno “nabacani” na sako i pantalone. Ti}a prilaziba~vi, zagleda zamrqani pentagram... Rasko{na plavu{a u drugoj rucinosi ceduqu.

VIBELA DIRKA – PRELUDIUM

Tiosav, Vasilisa, Radi~, ûkun Krsman, Divna.

TIOSAV: (Vasilisa ~ita Tisin rukopis)“[ta to ~ujem? Di~a otvara mostove ko pampure.”

RADI^: (Tiosavu)Pre~uo si, vrawu nijedan!

Tiosav izvadi ogledalce i ~e{aq da se za~e{qa. Vasilisa osmotrimrtve, zgrabi ogledalo, izvadi svoje, stavi ih skupa na bure i pokrimaramicom. Ti}a hitro dodaje Radi~u pitawe na crnoj ceduqi.


TIOSAV: (Radi~ gleda u rukopis. Ti}i, ~itaju}i)Odkud znam {to “pokrovi ogledalca”?(Stiè novi rukopis na crnoj ceduqi)Niko se od êmeriki}a nije “opet udavio”, zlosluto!

RADI]: (Cepa crnu ceduqu na komadi}e, Vasilisi)Opet su zadu{nice...(Sleè ramenima)[to sela, {to adeta.

TIOSAV: (Vasilisa ~ita sa nove ceduqe)“Skiwi vjenac quka! Wije ti qavarov.”

RADI^: U @upi samo \avo ne miri{e na beli luk.

TIOSAV: (Vasilisa ~ita novi rukopis)“Zavrqa~i vewac! Aqergi~an sam na ~e{wak.”

RADI^: E, to mogu da razumem.

Radi~ kihnu i baci venac iza ba~ve.

DIVNA: (ûkunu)Ko je ~ovek, ìvo {tivo?

ÛKUNKRSMAN:

(Blene u Vasilisu)Mene zanima ìvo tkivo.

VASILISA: (Upire prstom u grudi, ~ukunu, gordo)Primerak wet wa prodaju. Privatwa koqekcija.

ÛKUNKRSMAN:

(Dok je Tiosav zanet pisawem, Divni, diskretno)Ona me konstatuje?!

DIVNA: Logi~no. I ona je hodaju}i mrtvac.

ÛKUNKRSMAN: Ona?! Ja sam mrtvac, mada nisam hodaju}i.

DIVNA: Doìvqava mrtve. Zakon spojenih sudova, konta{?

ÛKUNKRSMAN: Ne!

(Vasilisi)Pri|i k’ ~i~i, da spojimo sudove!

VASILISA: (Sa pogledom na ~ukuna, Tiosavu u poverewu)Kto eta navaqentna nakaza?(Pauza)Zdes pored |evu{ki, katoruju zavut babu{ka?

RADI^: (Osvr}e se oko sebe)Nigde nikog sl., osim mene ko samog sebe.


TIOSAV: (Vasilisa ~ita novi rukopis)“To je Radi~. Ubogi udovac.”

RADI^: (Tiosavu)Ti me ne uzimaj vi{e u ta usta rutava!

VASILISA: Wet etij. Etamu, ja magu preparu~it strinu mi Vaqentinu?

TIOSAV: (Vasilisa ~ita Radi~u sa nove ceduqe)“Ti}a nudi trampu: Vasiqisa za Mitru.”

DIVNA: Minuciozni ose}aj sistema vrednosti.

TIOSAV: (Vasilisa ~ita sa nove ceduqe)“Uz Mitrin usqov: na ruke ’iqade evrica, pqus ogrqica odzqata.”

RADI^: (Tiosavu)’El moè sve to od bqata?

ÛKUNKRSMAN: Ja blondinku pla}am ìvim ogwem.

DIVNA: Od mene, kilo katrana.

RADI^: (Vasilisi)Ja d’ imam dukate, ènio bi se strinom.

TIOSAV: (Vasilisa ~ita novi rukopis)“Miri{em }up u vazduhu.”

DIVNA: (Miri{e)U vazduhu, bazdi memla.

ÛKUNKRSMAN: (Zakr~a po~etni akord melodije “Podmaskovskije ve~era”)

Krasotici je Raspu}in ~ukao ~ukunku.

VASILISA: (Tiosavu, diskretno)Ma, kto eti masakrirawi? Eti tranìrawi katorij krk-qajet?

RADI^: Devu{ka, ne fantaziraj!

VASILISA: Hara{o, hara{o. Ja priehala sjuda, ~to bi vijti zamu`.

Tiosav dotura Vasilisi blok~e od roze ceduqica. Vasilisa ~ita u sebi,snebiva se, srame`qivo se sme{i...

DIVNA: Svodnik kipti od ìvota.(Radi~u)’El to “nemi svedok vremena”?


RADI^: Kak’i svedok? U~esnik.

TIOSAV: (Vasilisa ~ita Radi~u novi rukopis)“S’ kim pri~a{? Ti nisi sam?!”

RADI^: Nisam!

VASILISA: (Tiosavu)Ja toqka sama. Ti mewa skazal, jesli Mitra popi{ma-nitsja...

TIOSAV: (Radi~ ~ita sa nove ceduqice)“Pi{man nije predvi|en ugovorom.”

VASILISA: (Mole}ivo)Druzja, ja igraju na piawino!

ÛKUNKRSMAN: (Puzi ka Vasilisi)

Jiihh! Kako bi preludirao... Dirni me dirkom, beli moj“Stenveju”!

ûkun Krsman u{tipnu Vasilisu za guzu. Lepa Ruskiwa vrisnu.

RADI^: (Te{i Vasilisu)Nije trajan otisak dva prsta?! Tri kad u{tipnu, koàpomodri ko pe~at...

VASILISA: Sklowite Franken{tajna, paàluj{ta!

TIOSAV: (Radi~ ~ita novi rukopis, Vasilisi)“Dere se: Ne sawaj, budna! Nisi do{la u Holivud da seuda{?!”

DIVNA: (Radi~u)Kako se to on dere?!

RADI^: (Pokazuje Divni ceduqu)Velikim slovima. Ovolikim?!

Radi~ se {trecnu i pocepa ceduqu.

VASILISA: (Stidqivo)Druzja, mwe nravitsja Krsman...

DIVNA: Niste komplementarni. Poet ùdi èstinu. Gotivi pre-pe~eno, o{tro...

VASILISA: (Tiosavu, vapajem)Ja toè pravoslavka. Gqaza imam, jazik wet.

TIOSAV: (Radi~ ~ita sa nove ceduqe)“Moè, ako ~i~a re{i da dre{i ~ekmeye...”


VASILISA: Pqati miqi |edu{ka. We giwe ti maja striwa Valentina.

RADI^: Dukate sam vid’o posledwi put na o~ima mog kuma. Sklop-qenim.

ÛKUNKRSMAN: (Vasilisi)

Bela dirko... Boè, {to mi snagu uze, kad mi èqu ostavi!

U trenu dok Tiosav nudi Radi~u novi rukopis, ~ukun zgrabi ceduqu predzapawenim pogledima. Tiosav, koji naravno ne vidi mrtve, ustrepereustremwenog pogleda na papir “u vazduhu”. Povede Vasilisu ka vratima.Plavu{a se izmigoqi, ote se, pokupi ogledala sa bureta... Tiosav jeobuhvati rukama oko struka, prebaci preko ramena i odnese u mrak mokarod pquska.

VASILISA: (Otimaju}i se)^to s vami, duraki?!

Kroz {irom otvorena vrata, sevnu muwa. Nebo se prolomi od grmqavine.

VIILAKA LOVA

ûkun Krsman, Radi~, Divna.

ÛKUNKRSMAN: (Kr~i fanfare “iz du{e”)

Otvaram dveri riznica!(Fanfare)Kuqa blagostawe!(Fanfare)Kipti blagodarje!

RADI^: [ta kipti?

DIVNA: [ta kuqa?

ÛKUNKRSMAN: Neosvanuo dabogda!

DIVNA: Odakle ti lova?

ÛKUNKRSMAN: Posle akta, neka mi nekad, utrapi butku od svote...

RADI^: Ve}a svota, mawa sramota.


ÛKUNKRSMAN: “Napoleoni”. Sedamnaest, plus... neka si}a.

DIVNA: Skriboman je vidovit, jeee?!

RADI^: Ti}a nawu{i }up~e ko da je Tarabi}, Bogte?!

ÛKUNKRSMAN: (Divni)

Nikad ne}e{ saznati koja kurava!

DIVNA: Pusti da se dvoumim. Dilema je melem na ranu od ènskepatwe.

RADI^: Nara{taji skapavaju, a vi se qubomorite?! Deder deda!

DIVNA: (Radi~u)Pravi se vaàn. Zaradio preko no}i i preko one stvari.

ÛKUNKRSMAN: Ni nalik na “laku lovu”. Treba to skembati...

RADI^: Zlato ne vredi ako nije skriveno. Ne kolopleti mu sepredawe.

Sevnu. “Kontra lajt” muwe ocrta Tisin profil na prozoru. Senka likagasnu u o~ima prisutnih.

DIVNA: (ûkunu)Razveì mrtvu jezi~inu!

RADI^: Kaì deda! Pokolewa ne prose od predaka.

DIVNA: Ne {troji snove potomaka, politikantu!

RADI^: Aman pretci, pokosi}e me zlatna groznica!

DIVNA: (ûkunu, trep}u}i)Zar ne vidi{ da mu iskre kovrye od zlatnog runa?

ÛKUNKRSMAN: Sipa li se mlado vino u stare me{ine?

Sevnu.

RADI^: Oglasi oteìcu, bu|o na slavskom kola~u!

ÛKUNKRSMAN: (Radi~u)

Drevnost nije dnevnost, kalkulantu!

DIVNA: (ûkunu, {apatom)Ne mrsi, Krsmane! Dekodiraj blago!


ÛKUNKRSMAN: Da ~ujem lozinku!

(Sa rukom na srcu)Odziv je~i u zlatnim grudima.(Pauza)Slu{am!

DIVNA: Vino?

ÛKUNKRSMAN: Ni nalik.

DIVNA: Voda?

ÛKUNKRSMAN: C!

(Ironi~no)Voda nije moja kob. Ja sam tonuo u avanture.

DIVNA: Izrode!

ÛKUNKRSMAN: Idemo Di~o! Sve il’ ni{ta? Ya ili bu?

RADI^: (ûkunu)Zamrlo ti glasje, dabogda!(Krsti se, zagledan u nebo)Ozra~i mrtvozorne, Svevi{wi! Osvetli, Presvetli!

CAKLI SE PRASKOZORJE


IV ULCUS VESICAE FELLEA, acc. ÎR NA @UÎ

Grunu{e podrumska vrata. Tiosav Ti}a Bosio~i}, hrupi mokar i zabra-|en. Dok ispu{ta neartikulisane krike, skida kapuqa~u i otresa ki{u.Zgu`vanu i mokru ceduqu nudi Radi~u, dok zblanuto gleda kroz mrtve,kao kroz staklo. Groteska kulminira. Posledwi je,

ÊTVRTI ÎNI

KRS’

Radi~, ûkun Krsman, Tiosav, Divna.

RADI^: Ne derwaj se, tako bez glasnica!(Zuri u zgu`vanu hartiju)’De ti je krasnopis? ’El si nogama pis’o?!(ûkunu utrapquje Tisin rukopis)Protuma~i, grdobo!

ÛKUNKRSMAN:

(Gleda u papir, uz promuklinu, glasom koji jewava)Soto... nin... ruko... pis...

ûkun Krsman zakr~a pesmu “Obra{e se vinogradi, stiè jesen rana”.

RADI^: Prozborite no}as, neizusti!

TIOSAV: (Rignu, pqunu i kona~no, na zaprepa{}ewe pre|a{wih,ispusti glas)Pu, sotono!

DIVNA: (Pogledom “zavarenim” za Tiosava, zapaweno)@ivot je ~udo...(ûkunu)Ne krkqaj “evergrin”, bezdu{na nakazo!

TIOSAV: (Obzirom da ne vidi mrtve, zblanuto gleda papir kogaûkun Krsman nosi u ruci)Moj rukopis da visi u vazduhu?! Moja re~ da nema teìnu?!(Uzima ceduqu koja “visi u vazduhu”. Egzaltiran, ~itagromoglasno)“Visi ko da je na~isto izvisio. Vrti se oko svoje ose. Trzanogama ko parip kad’ vozi biciklo”.

DIVNA: (Radi~u)îtala sam “Famu o biciklistima”, ali ovo...?!


TIOSAV: (Ushi}en, nastavqa da ~ita)“O~i kola~i ko Andersenov pas. Oklembesio se, {krgu}ezubima, krca penkalo. Kanda, izmotava neko surovo po-zori{te..."

DIVNA: (Radi~u)Kakve su to gluposti? Ko je ovde Arto, a ko wegov dvojnik?!

RADI^: (Tiosavu)Ko krca penkalo, laprdu mutavi?

TIOSAV: Krc... Krc...

RADI^: Ko? Boqe d’ umrem, nego da mi se ne{to desi!

DIVNA: (Drì se za grudi)Pobogu, {ta se ovo zbiva mrtvacima u ìvotu? Crna ja,oìve}u?!(Oslu{kuje)Mrtvoj mi krcka srce?!

RADI^: Moje srce je skrcano ko sr~a ogledala...

TIOSAV: (Radi~u, {apatom)Usne mu modre ko ~ivit, ko da je “Pelikan” mastilo pio najato... Krc...

Radi~ bezglavo izle}e na vrata i ule}e u prvi zrak sunca.

IIBO@E PRAVDE

Tiosav, Divna, zanemeli ûkun Krsman.

TIOSAV: Juhu! Juhu hu! Tiosav naglas! Juhu!(Tipka poruku na mobilnom, slovo po slovo)“Progovorio sam “

DIVNA: (Krsti se)Dovr{i nedovr{en narod, Gospode!

TIOSAV: Ti}a je gromoglasan! Juhu! Zbogom moro! Zbogom literarniradovi!(Podvriskuje)Nikad vi{e! Nikad pisac!!!

Kao kada se tonskom zapisu uspore obrtaji, tako ~ukunu Krsmanu gasnemelodija “iz du{e”.


DIVNA: (Gleda agoniju supru`nika)Stas i glas mu se jedine, jedini?!

Divna i ûkun Krsman ukrsti{e poglede, a zatim ih ustremi{e ka nebu.

TIOSAV: (Za sebe)Kloni}u se ubudu}e trulih merdevina. Pu~e pre~aga, onteàk onako na~itan... Ote mi se iz ruku, pqusnu pesnik ukazanski ~abar, zaplete se u spiralu...(Rukama pokriva u{i)Zatandrka lula po kalpaku, mogo sam d’ ogluvim ko tre{wevtop.(Pauza)Nek’ mu je laka crna yibrava voda...

U ropcu, zanemeli predak izvadi buteqku iz guwa. Rukom kao klatnom,kao da poriwuje brod, tresnu fla{om o ba~vu. Staklo pr{te u krho-tine. Prhnu crvena pra{ina, mapa na pergamentu pade na pod. Tiosavuputi razroga~en pogled ka plafonu, zgrabi pergament...

DIVNA: (Kriknu)Boè pravdeee!!!(Pauza)Vodite nas iz ìvota, pobusani blagdani!

TIOSAV: (Gleda u mapu)Ne, nije moj rukopis... Krsmanov, ni nalik... Radi~ je polu-usmen.(Smota pergament i strpa ga u jedan od unutra{wihyepova)Mani se geografije, Tiosave! Taman si usaglasio um i jezik.

Stala je romiwa~a. Kroz otvorena podrumska vrata liè sun~eva svet-lost. Ne`no rudi nad @upom uz tihi zvon, sli~an crkvenom. A, dalek doBoga.

DIVNA: Ovde se ìvot produùje samo stradawem. Radovawe gaskra}uje na mizeriju...(ûkunu)Idemo nema le{ino! [to pre odemo, duè }emo biti mrt-vi...

Ulazi ponovo osedeli Radi~, beo i mokar kao smrt svih êmeriki}a.Drhtavim rukama drì sve}u, dok pretci nestaju uz polifoniju petlovai laveà. Svako mrtav, svojim putem. Divna “merdevinama za nebo”,ûkun Krsman gega do ba~ve, pewe se na “vraca” i tone u kvarno vino.


IIIKOB

Radi~, Tiosav.

TIOSAV: Ti si opet pobeleo, crni Di~o?!

RADI^: (Qubi sve}u, krsti se)I moj jedinac ispusti du{u u vodu...

TIOSAV: Ma, bio si crnomawast? Jezik moè da prevari, o~i nikad

RADI^: (Pali sve}u)Bog da mu ’prosti utopqenu du{u...

TIOSAV: Pusti Boga, da vidimo ~im’ da ga vadimo iz ~abra? Tolikimeredov, nema.

RADI^: Nema vi{e êmeriki}a... Krvi moja dokopaj se kopna!

TIOSAV: Vi ne znate za obale. Davite se yumle, familijarno.

RADI^: Nema ~akqe za na{u klet...

TIOSAV: Ko da ste mornari, a ne vinari?! Da zovemo “qude àbe", a?

RADI^: Svaka smrt, i{ta dijagnoza.

TIOSAV: “Ha dva o”! îsta hemija, sakloni Boè?!

RADI^: Nema se kud’ mimo Boìjeg rukopisa.

TIOSAV: A, ne! I pesnici su nemo}ni, veruj mi. Ako je Wegov zapisda ~abrira, pa lupi mur preko zapisa...

RADI^: êmeriki}ima Bog lupa samo vodene ìgove... @enu miRajku odnese matica Boànca dok je belila posteqinu,~ukunka diè [mrkova~ku baru na sebe, dedu progunu “Pla-va grobnica”, Krsmanovi oca i naja potonu{e...

TIOSAV: Tik uz Jasenovac, daleko bilo.

RADI^: Od turske ruke na volanu, pored usta{kog logora...

TIOSAV: Pri~a se da nisu ispustili du{u u vodu, nego u vazduh.

RADI^: Ubi i’ televizija. Vozili tri ganc “Grundinga” iz Frank-furta, a Turci pet u garantnom roku vrtali iz Stambola. Usudaru eksplodira{e ekrani, plamena kugla se otkotrqa uSavu. Vatra pqusnu u vodu...

TIOSAV: êmeriki}i su kanda fasovali neku anatomsku anatemu?Kad potonu, ne izrawaju?!


RADI^: U ìvotu puca nam yigerica, a u smrti... ù~ ni pod vodomda pukne.

TIOSAV: Buquk Turaka odma’ pokupi{e s’ povr{ine. Ko ka{ikom, a?

RADI^: Svima {to voze, a ne jedu mrsno. do|e mi da sipam {e}er ubenzin. I Savu sam zamrz’o ko Sutlu... Majnu li joj maj~inu!

TIOSAV: Nema vas ni pod zemqom ni pod vodom.

RADI^: Qudi àbe izroni{e hrvatsku ciglu ispod turske noge na{vapskom gasu, a brata i snaju progunu Sava.

TIOSAV: Ne mora da zna~i. Vode se ko nestali.

RADI^: Gwurci izroni{e i sitninu do petoparca...

TIOSAV: [es’et dinara, {es’ evra, {es’et {es’ centi.

RADI^: Brojali smo komisijski na licu mesta. Turski konzul, na{ambasador iz Zagreba i ja iz [mrkavice.

TIOSAV: Dobro Di~o kako se ti ne stropo{ta u re~urdu? Mog’o si dabira{ kako da se pru}i{. Voq’ ti od bola, voq’ ti odgena...?

RADI^: Samo da sam znao da plivam, pru}io bi se sa Jasenova~keobale. Bu}nuo bi ko kamen oko vrata.

TIOSAV: Vi êmeriki}i ste bre ko neznani junaci.

RADI^: Od kako je, tako je...

TIOSAV: Puno grobqe va{ih spomenika, a sanduci prazni ko na}ve.

RADI^: Na{i pre’ci su u prazne lesove svojih predaka sa’rawivaliìto. Ja vi{e ne mogu da àwem humke svojih dedova, makarcrk’o od gladi.

TIOSAV: ]uti, pesniku je bar pun sanduk.

RADI^: Slava mu! Svaki stih mu se klesao u krajputa{e...

TIOSAV: Krsman je mor’o da ~abrira. U crnomorskom slivu vi{enema voda koje vas nisu odnele.

RADI^: êmerika je |avoqe seme i vra`ji sad. Ni~e i uspeva samouz proticawe...(Gleda u nebo, sklopqenih ruku)Molim ti sja, zavihori vetar na sa’rani posledweg izdankaloze êmeriki}a. Zalepr{aj pokrov na odru bratu~eda,odnesi les dole do Morave...

TIOSAV: Ti nisi normalan! Jedna, druga, tre}a Morava, pa prekoStala}a u Dunav, i opet u Crno more?!


RADI^: Poleti sandu~e od crne smr~e!(Tiosavu, u poverewu)âmovina suva ko barut, laka ko peru{ka...

Radi~ kihnu nekoliko puta.

TIOSAV: (Pokazuje rukom da je Radi~ zvijuknuo)Nazdravqe!

RADI^: Dok luta{ hridima Velike Morave, otvori {koqku biseruêmeriki}a! O{krini sanduk sinovac, da uni|u utopqenedu{e, da kosti kostiju na{ih vo vjek i vjekov na|u stani{teza dugo kona~i{te...

TIOSAV: Di~o, na~isto si pobenavio?! Svesni se barem ~etrdesetakdana!(Pretura po yepovima)Samo da na|em akt dobre voqe...(Ironi~no)Hm, jedva od àbe kreket!(Gre{kom vadi pergament, u magnovewu ga vra}a u neki odunutra{wih yepova, dok u nekome od wih mobilni telefonuporno zvoni arijom pesme “Kopa cura vinograd”; izvaditelefon, opro{tajno pismo uru~i Radi~u)’Alo! Ja sam... Ne primam poruke, progovorio sam... [ta?Nisam propevao, imamo smrtni slu~aj...[ta sam guknuo...?![ta ti je? Ja druknuo...?!(Pauza)Ti{e bre, nisam ogluveo, odnemeo sam!(Pauza)Odakle zove{? Iz Pjong Janga?!(Pauza)Slu{aj, ne {aqi kosooke! Idu u bescewe.(Pauza)Ko bre, rasista?! [to se mene ti~e mogu i crnkiwe... Nediktiram ja trì{te.(Pauza)Neèwe su ovde, zatucani ko avani... Vole {mizle, one koribizle. Pale se na crvene pufnaste obraze. Kad {qisnu daostanu prsti.(Pauza)Yaba ortak, na ùtoj koì {amar nema otisak... Slu{aj, svetestiraj na Sidu... Ne ti, doktor nek’ testira.(Pauza)Moè novi turnus rumenih, al’ nikako preko sedam ko-mada... Prebukiran sam, ne postizavam. ]ao!


RADI^: (Daje oporuku Tiosavu)Oèì strune! Bilo ti ovo posledwe, posledwe pismo...

TIOSAV: (îta Krsmanovo opro{tajno pismo)“Dragi Di~o, stri~e stradalni~e,”(Dodaje)Uvaèni kolega Tiosave.(îta)“Pi{em amanetni, nikako eminentni spis...”

RADI^: Amanet ne stiè da spali...

TIOSAV: Amanet nije pesma, Vi’i{ da je mokar!(Nastavqa da ~ita)(...) “ne tako tre{ten ko Rus,”(Za sebe)Za po~etak iskren, otvoren ko ~ep...(Nastavqa da ~ita)(...) “drìm da oporuke nisu ni za... postmodernu. Samoubicesu epigoni epigona. Kli{irano blate minuli ìvot.”

RADI^: [ta da blati rab Boìji, n’o ìvot? Kako smrt da blatikad’ je nije doìveo?!

TIOSAV: (Gleda opro{tajno pismo)Pokojni~e, man’se teorije!

RADI^: Da vidimo {ta se desilo! Samo pri~a se opri~ava..

TIOSAV: (îta)ûj, “diè ruku na prazan ìvot...”?!(Za sebe)[ta onda sebi da oduzme? E bre kwièvnici, komplikovaniste i mrtvi. A, ùdite da vas za ìvota pro~itamo?!

RADI^: Bio sam wegov verni ~italac. Krsman êmeriki} je mojomiqeni pisac.

TIOSAV: (Zagledan u oporuku)îme? Ne zanosi se, sre}e ti!(Nastavqa da ~ita)“Do~ep’o se lirik pi{toqa.”

RADI^: Dedin, trofejni. Svakog sviwokoqa omo~en u mast, redovno{etan ko gradski pas...

TIOSAV: Pusti pandurske fazone!(Nastavqa da ~ita oporuku)“[kqocao {klopociju...”


RADI^: Kad barut povu~e vlagu, ogluvi na {kqoc...

TIOSAV: (îta)“Uzima uzicu.” Dobro... “mrtav zavezak.” Fino... zabacujepreko “tavawa~e...”

RADI]: Nemoj uzicom, sinovac! Pu}i }e ko ibri{im.

TIOSAV: (Za sebe)Ako se stropo{’to, pa prenuo Mitru?!(Ujede se za jezik, tipka broj na mobilnom telefonu.Pauza)’Alo! Ja sam... Tiosav, bre!(Pauza)Mogu i glasnije...(Dreknu)Progovorio sam! Zar nisi dobila poruku?!(Pauza)Kako, kako pri~am? Lepo.(Pauza)Od Krsmanove smrti... Otkud zna{ da se udavio?(Pauza)Jeste, umro je uìvo na moje o~i.(Pauza)Bunovna si. Plakni se...(Pauza)Ma ne zbun~e, plakni o~i i u{i i si|i u podrum~e!

RADI^: Samo konac delo krasi...

TIOSAV: Ne moè se navek visiti o koncu.

RADI^: Moè, nego na{i ~vorovi nisu mornarski...

TIOSAV: (îta fragmente oporuke)“Puce om~a, pade s konopca od konca. Patosiran... @iga gazglob... [epa do {tale... Gleda ga kravooka, o~ima bojeoblaka... ”(Za sebe)Jake li muze?!

RADI^: Muzli smo je ~itav gove|i ìvot...

TIOSAV: (Nastavqa da ~ita oporuku)“Cakle suze. Blistaju na dugim belim trepu{kama, sliva-ju}i se potocima bora na kravqem licu, teku}i sve dovimena.”

RADI^: Mleko mlekuqi curi na sise, ne teku joj suze iz vimena...?!


TIOSAV: Pesni~ka sloboda, Di~o. Dok muze suze od svoje muze, Krs-man va}ari na melodramu.

RADI^: Prvo ga odgaji mlekom, posle mu dade {trawgu da s’ obesi...

TIOSAV: (Zagledan u oporuku)Ne bira sredstva samo da bi ispliv’o?!(Otvorenih ustiju I razroga~enih o~iju)“Penkalom da proburazi ù~ samo da ispliva!?”(Radi~u)Kako misli nalivperom da naciqa kesicu? Jetra mu otekla.

RADI^: Ako se ~ovek dobro obesi, ne mo`’ da potone...

TIOSAV: Moè, slu{aj.(Nastavqa da ~ita oporuku)“Do kazanice {epa ko prebijeno pa{~e.”

RADI^: Daj Boè da s’ obesi na onu stoletnu gredu, da ako sipkiv-~ina pukne, tresne zatiqkom o beton, da ga vidi Bog...

TIOSAV: Ko da ga vidi...?!(Pogleda u nebo)Koja fobija od teku}eg?! Di~o, kad’ ga mrtvog budemokupali, molim te pa`qivo ko ma~ku!

RADI^: (Prosu posledwe kapi vina iz burenceta)Boè daj... svemu kraj!

Satrt, uz potmuli tresak bureta o pod, Di~a odlazi u novi dan.

IVULCUS VESICAE FELLEA

Tiosav.

TIOSAV: (Okre}e papir, ~ita)“P.S. Jedan. Dragi Di~o, stri~e stradalni~e!”(Dodaje)Uvaèni Tiosave, qudino od pera, po{tovani kolega per-ni~e!(Nakloni se rukopisu)Ispred Udruèwe kwièvnika, recitova}u tvoje stihove|acima pe{acima diqem vinorodne @upe.(Pateti~no)Ne}e{ ti meni vi{e da bude{ najne~itaniji seqak pesnikodavde do Gruè.


(Gleda u oporuku)[ta kaè{?(îta)“Opro{tajno pismo {tampajte ko samizdat. ]irilicom."(Za sebe)[tampa}emo u tiraù umrlice. ]irilica mo`’ ’ladno dase provu~e uz umrlicu.(îta)“P.S. dva.”(Zblanuto posmatra oporuku)Auu bruke!(îta)“Krio bole{~inu zbog mobilizacije?!"(Spu{ta pogled)Da vidimo dijagnozu!(îta)Ulkus vesicae fellea."(Za sebe)îr na, na... Na ~emu, Bogte?(Do~itava usporeno)“îr na... ù~i”.(Za sebe)’De bre tu da ti bubri ~ir~ina?! Na ù~noj kesici?! Lele,ovo je naslov za dramu!(îta)“Posle obdukcije, sa~uvaj bar ù~ svog sinovca Krsmanaêmeriki}a.”(Za sebe, ironi~no)U prvencu od komovice. Sa sve yigericom.(îta)“Moju dijagnozu dostavite redakciji Riplijevih izdawa zaBalkan.”(Za sebe)Alal ti ù~na kesa! Ripli ima tiraè ko “Sveto pismo”.Posta}e{ poznat po yigerici ko Prometejev orao!(îta)“Ako nekad vidi{ Vasilisu, ti joj reci da je volim.”(Za sebe)Platonski ~edan do posledweg daha.(îta kroz suze)Zbogom Di~o... starino od qudine. Do groba i daqe... tvojKrsman."(Za sebe)


A, meni ni zbogom?(Ledenim tonom)Zdravo bio ùpski Dionise! Loze }e, uvek nekako s pro-le}a, plakati za tobom!

Kroz snop svetlosti ulazi Radi~ sa samarom prtqaga. Iza wega, kao umimohodu, Mitra u {lafroku od zenane. Na nogama bele sokne i pre-|a{we papu~e. Preko leve podlaktice uniforma. Hu~e u nao~are, bri-{u}i ih o kinesku svilu neglièa.

Radi~ spu{ta baga` i uzima oporuku od Tiosava. Tokom dijaloga kojisledi, }uti i naizmeni~no zuri, ~as u rukopis, ~as u zoru koja se poja~avado bqeska.

VKAD ISTORIJA NASTANI PATWU

Tiosav, Mitra, zanemeli Radi~.

TIOSAV: E Mitrana, e moja Mitro...? @udeo je tvoju milodirnutoplinu...

MITRA: Bez patosa, molim!

TIOSAV: Prosta mu bila svaka prosto pro{irena re~enica.

MITRA: Ne melodrami! Ti bi da cmizdrim posle ovol’ko ki{ur-da~e?!

TIOSAV: Kako te ne doti~u toliki {okovi na uranku?! Ja odnemeo, pase rasprdeo, Krsman se obesi, pa se udavi. Radi~ opet osede,pa zaneme ko nekad ja...

MITRA: Nema tog le{a koji sapli}e razvitak...

TIOSAV: (Miluje Mitrine epolete)Ni obarena ne isparava{?

MITRA: Kontroli{em etar.

TIOSAV: Odakle ti uniforma?

MITRA: Uniforma je vlas...tita.

TIOSAV: Pokojnik se gnu{ao ambicija.

MITRA: Dobro de, bi}u skru{ena... Istorija je odlu~ila da ovdenastani patwu.

U podrum upada Svetolik sa ~arapom preko lica. Ne vidi se da je bled,~uje se da je zadihan.


VICRVENO SLOVO

Svetolik, Tiosav, Mitra, zanemeli Radi~.

SVETOLIK: Qudi! Ubi se i Ruskiwa!?

MITRA: Za{to “i”, Ruskiwa?

TIOSAV: [ta, ve} si ~uo za Krsmana?!

SVETOLIK: Prvo reko{e da se obesio.

MITRA: ûj? êmeriki} da se ne udavi?!

TIOSAV: A, Vasilisa?

SVETOLIK: (Nesvestan da je Tiosav kona~no progovorio)Ise~e vene.

TIOSAV: îme, bre? I ìlete si don’o Di~i da ti doo{tri.

SVETOLIK: (Radi~u)[to }uti{ zaliven ko kanta masti?

TIOSAV: (Misle}i da se obra}a wemu)Ko bre zaliven?! ’El si gluv? Nekad bude ko nikad bilo.

SVETOLIK: (Krsti se)Vidim ja seva svu no}!? Dvaput i zagrme.

MITRA: Kako se tako nagrdi, prekrasna Vasilisa?

SVETOLIK: Stakli}ima iz maramice od belog fulara. Reko{e da jeKrsmanova.

MITRA: Sr~a?

SVETOLIK: Maramica. Vasilisa skrca ogledalo u pokrovu i sr~om sebipresudi.

MITRA: (Tiosavu)Sedam godina nesre}e, pa ti vidi.

TIOSAV: (Mitri, u poverewu)Pu, pu, ne vaì se. Zdipila mi ogledalce sa bureta.(Svetoliku, pateti~no)Auuu! Krvi do lakata?! Kak’i do lakata, do gu{e?!


SVETOLIK: (Tiosavu)[ta se ti ~udi{? Zbog tebe svu no} prizivam klawe.

TIOSAV: Zbog mene?!(Mitri, u poverewu)’Teo je svadbu o istom tro{ku.

SVETOLIK: O mom tro{ku, Tiosave!

TIOSAV: O tro{ku ispra}aja u vojsku.

MITRA: Tranzicija prvo sroza moral, potom i èqu za ìvotom.

TIOSAV: (Svetoliku)Kako te nije sramota! Tvoju ku}u sam Ruskiwi preporu~ioko doma}insku.(Mitri)Zna{ da su regruti, mu{terije za merak?

MITRA: Znam. Redove ~eka brom u pasuqu.

SVETOLIK: Tiosave, {to se vi{e pravi{ mutav?!

TIOSAV: @ivot te~e daqe. Uvodim katalo{ku prezentaciju...

SVETOLIK: Vr}i pare do ùtog dugmeta! Dao si mi godinu dana garan-cije na Vasilisu

TIOSAV: (Lista katalog pred Tolinim uàgrelim o~ima)Gledni novi asortiman egzoti~nih udava~a!

MITRA: Izaberi jednu sa dalekog istoka!(Pauza)Biraj, pa gustiraj! @enske za hiqadu i jednu {mrkova~kuno}!

TIOSAV: Usta imaju, jezik jok! Biraj import – deport iz Pjong Janga!

SVETOLIK: Ne treba mi ni {iparica, ni nazime, ni dviska, dok unuk neocivili.(Mitri)Posle broma, }’e vidimo.

TIOSAV: (Daje Svetoliku “butku” deviza)Na, yimrijo!

MITRA: (Krsmanu, diskretno)[ta sam ti rekla? Za ìvu robu nema garancije, ni za ìvuglavu. Nije to tehni~ka roba, nije “Audi”, Tiosave!


TIOSAV: E, da mi je koja Nemica? Ruskiwama du{a trokira na svakojuzbrdici.

MITRA: Na gubitku smo za hranarinu, stanarinu, transport posmrt-nih ostataka, pogrebnu opremu...

SVETOLIK: (Broji novac)Sedam stotina... Sad imam dva belega... Hiqadu, dve... Nakoì i na ku}i... Za vjek i vjekov.

MITRA: (Maliciozno)Ode, veseqe u tandariju, a Tole?

TIOSAV: ’El ostavila oporuku?

SVETOLIK: Krvqu iz kucavica...([tavqa novac u yep, sa olak{awem)[es’ ’iqada.

MITRA: Originalno, nema {ta, Crvenim slovima?

SVETOLIK: (Tiosavu)Na crveno slovo, {piclovu!

MITRA: Tiosav nije {piclov, on je biznismen pre svega.

SVETOLIK: (Pokazuje fotografiju)Imala je dete?!

TIOSAV: \evu{ku?! Ne verujem, vere mi... Obmanut sam, ovoga mikrsta...(Svetolik mu potura krvqu ispisanu pole|inu fotogra-fije. Tiosav ~ita)“V etaj ìzwi umirat we nova...”

MITRA: (Tiosavu)Mili, ne èniraj se! Ionako bi zaglibila u nekom ka-bareu...

Svetolik strè ~arapu sa pe~enog lica. Pri|e Radi~u i privi ga narame.

SVETOLIK: Od kako je, tako je... Dve smrti, dve sa’rane, ispra}aj uvojsku... sve to u istom selu, istoga dana...

Radi~ ga odgurnu, zagledan put neba. Svetolik pokuweno kupi kasapskialat. @urno odlazi, kriju}i lice rukama punim noèva. Tiosav vadipergament ispod mantila i uru~uje ga Mitri.


VIIBRANA NA BARI

Tiosav, Mitra, Radi~ bez glasa.

MITRA: Mapa?!

TIOSAV: (Dunu crveni prah sa pergamenta)Pade s’ neba... fla{irana sa vinom u prahu.

MITRA: (Piqi u pergament)Kote... crte... purpurne linije. Ne{to mi tu miri{e...?

TIOSAV: (Miri{e pergament)Ima miru na “crwak”... Kakav buke?!

MITRA: (Upire kaìprstom na mapu)Vidi!

TIOSAV: ]up?!

MITRA: M... u... p.

TIOSAV: Molim?

MITRA: Zovi MUP!

TIOSAV: Koga?(Pauza)Ne dam da blago zablista pred organima vlasti!

MITRA: Ima{ pravo. Neka blista pred na{im organima!

Mitra dunu u crvenu pra{inu, dobrano pogleda mapu i pocepa pergamentna komadi}e.

TIOSAV: (Stavi komadi} u usta, `va}e)Bombona od vina... Bar ne{to da meznem, kad ne mogu damaznem...

MITRA: Sad slu{aj! I nemoj da si ikad kome, lanuo ikad {ta!

TIOSAV: Sad’ kad imam ~ime da lanucnem, nemam kome...(Pauza. Gleda Radi~a)Wemu vi{e nije ni do ~ega, Ni na kraj mu ludila...

MITRA: ([apatom)[ema “G – 6".


TIOSAV: Aha! Antidatiramo tvoje ven~awe sa pokojnikom, marnemotapiju ku}e i ku}i{ta êmeriki}a...

MITRA: To, da.

TIOSAV: (Upire kaìprstom na par~ence pergamenta)Tu! Na ku}i i ku}i{tu êmeriki}a, ima da nikne {e}eranako iz vode.

MITRA: Nisam sigurna u investiciju.

TIOSAV: Ti se protivi{ izgradwi prve srpske fabrike {e}era kojabi vino pravila na angro?!

MITRA: A, a kako bi se zvala {e}erana?

TIOSAV: Nek se zove “êmerikana”, j’be mi se. Ime taman za uspo-menu na jad i bedu.

MITRA: Zaboravi li~ne interese! Imawe êmeriki}a odlazi zaop{te dobro.([apatom)Idemo “G – 6. pod “B”.

TIOSAV: Aha!(Konspirativno, ispod oka posmatra Radi~a)Gwurnem bi}e u baru i bu} buru}... Nikad ne}e isplivati.êmeriki}i imaju ribqi mehur ’mesto ù~i.

MITRA: Morali bi ipak biti moralniji.

TIOSAV: Bi}emo, zlato moje.(Grli je, baci pogled na Radi~a)Veza}u mu oko vrata kamen temeqac za “êmerikanu” i bu}buru}!

MITRA: êkni ~asak! Strate{ki gledano, prvo brana...

TIOSAV: Brana na ~emu!? Odakle nam reka, ciglice moja zlatna?

MITRA: Mewamo tok stvari. [ta }e nam reka kod onolike bare?

TIOSAV: Brana na [mrkovi~koj bari?!

MITRA: Neimarski podvig. Gradi}emo veliki armirani prsten okostaja}e vode.

TIOSAV: U{tavi}e se voda ko odrana koà.

MITRA: Fizibiliti projekta kaè: Iole ki{na godina, preli}e zavodovod.


TIOSAV: (Ironi~no)Dodamo li tome okopnele lawske snegove...

MITRA: Bravo “pi aru”! Pa ti vidi{ vajdu od lawskih snegova?!Proteìra}u te za portparola projekta!

TIOSAV: Odbijam sa indignacijom.(Pokazuje dlanom preko grla)Dovde mi blebeta.

MITRA: Ima{ pravo.(Dok nasuvo mije ruke)êka nas irigacija, meliorizacija, komasacija, ekspropria-cija...

TIOSAV: (Trqa dlanom o dlan)Upi{i ku}u i ku}i{te êmeriki}a u katastar, ko ostrvces’ blagom...

MITRA: Bi}e zavedeno ko pusto ostrvo.

TIOSAV: Skenirala si i kotu dukata?

MITRA: Kapira{ ko ~ip, grofe od [mrkavice.

TIOSAV: Odaj kotu svom grofu! Lani, onako u poverewu!

MITRA: U poverewu ne lajem.(Tiosava strasno privla~i sebi)U poverewu se podajem...

TIOSAV: (Opire se, pokazuje na Radi~a)Nemoj, nismo sami...

Ispotiha, kroz skelete obranih ~okota, struji melodija “Stiè jesenrana, vinogradi zreli”. Mitra zbaci {lafrok, prosu kosu i izu papu~e.}iftom, ko besna kobila.

MITRA: (Gleda u Radi~a)On nije sam, mi smo sami Do|i, predigri je kraj! “@bun~enije sapun~e... ”

Mitra na silu prislawa usne na Ti}ina stegnuta usta.

TIOSAV: Mmmm... Ne krqaj... zaneme}u ponovo...(Posle strasnog poqupca)Razveì jezi~inu, odaj zlatnu tajnu!

MITRA: (Ostra{}ena)Rukni, rkni, rgni...!


TIOSAV: Odaj! Ne budi te{ka... na “laku lovu”...

MITRA: Ne trpim ucene... u stidnom ~asu...

TIOSAV: Dam, da{... Ti meni }up~e, ja tebi sapun~e u `bun~e...

MITRA: Rokni! Rgni mrgo... Rgniiii!

Dok traje “romansa”, u dubini scene, na olovnom oblaku virtuelnople{u, eteri~ni Vasilisa i Krsman. On mokar, modre linije na vratu.Ona bleda, krvavih kucavica. Radi~ netremice posmatra “dans makabr”.

Iznebuha, zagrqaj Mitre i Tiosava raskinu bqesak muwe u oblaku, pra-}en serijom grmqavina iz vedra neba. Mitra zgrabi Tiosava i povede ga ukanonadu koja para zoru.

VIIIPREKI NALOG NEBESKI

Krsman, Vasilisa, nemi Radi~.

KRSMAN: (Zagledan dole u “dubinu”, Vasilisi)[venkni panoramu... Baci pogled na ìvot!

VASILISA: (Ogleda se zatvorenih o~iju, na ogledalu sa “crnom rupom”umesto stakla)Ne ha~u smatrit na Bo`ju kazwu.

KRSMAN: Smatri ropac!

VASILISA: ^to eta ropac?!(Otvora o~i, gleda u “dubinu”)Tam vso narmaqna, patamu ~to vsjo zamirajet.

KRSMAN: Pasmatri! Tako, digni kapke!

VASILISA: ^to slu~ilos?

KRSMAN: Dole narod vri ko {ira?! Aj’mo!

VASILISA: Kuda pa{qi? V ìzw?!

KRSMAN: Duboko sam razo~aran u smrt. Idemo u ìvot.

VASILISA: Za~em? Siej}as pri{qi v smert?!

U Radi~evoj ruci, upaqen ìòm nevidqivog ogledala, buknu posledwisinov~ev rukopis. Planu opro{tajno pismo poeta Krsmana êmeriki}a.


KRSMAN: (Gleda u ogaw svoje oporuke)U vatri ni{ta nije izgubqeno, samo je saèto.(Pauza)Pasmatri, prizivaju nas...

VASILISA: Sidi zdes! Jedva smo mertvi, ti bi da ìvwe{?!

KRSMAN: Diè se ìvo i mrtvo.

VASILISA: Ja wet! Bog we pra{}ajet ni~evo }to slu}ilos v oktobre.

Plava muwa sevnu kroz oblak i kroz prozor. Zagrqene senke Mitre iTiosava ocrta{e se na oknu, ko kroki pod rukom velikog slikara.

KRSMAN: Ajmo u ìvot! Preki je nalog nebeski!

VASILISA: We ha~u v ìzw. Ja toqka we ha~u v muku!

KRSMAN: Pa~emu Vasilisa? Boè, kako si ti autodestruktivna?!

VASILISA: Ja we umerla uzaqud. Mewe i tebja svjazala ve~wa smert...

KRSMAN: Vasilisa, kukavice ni jedna!

VASILISA: Ti we qubqi{ mewa, da?

KRSMAN: Volim te! Ali...

VASILISA: Wema aqi!

KRSMAN: Ne mogu da verujem tvojim sklopqenim o~ima?!

VASILISA: Wet! Ja we ha~u {tat aktjorom v serpskoj drami!

KRSMAN: Au bre Ruskiwe, iste ste ko Rusi! Ma, do|e mi ... da s’ obesimponovo, da prepnem muwu konop~etom i potonem u prolomoblaka. Da tonem u obla~inu nabreklu od ki{e sve dok mine pukne ù~... Ubija}u se uporno, ’besi}u se taman ipotaman, sve dok dole bude tra~ka ìvota!

VASILISA: We ha~u i {qus! Wema te odquke Stra{wava suda katorajamwe dosudit ìvotwu roqu!

KRSMAN: @ivot je stravi~an... Smrt je monotona i dosadna; smrt smopro}erdali ~inom ro|ewa.

VASILISA: We pawimaju wi~evo.

KRSMAN: V etaj ìzwi umirat we nova, al’ ni ìvot, Bogme, nijenajnovije


VASILISA: We ha~u ìzw i {qus!

Radi~ prilazi pumpi i po~iwe besomu~no da pumpa u prazno.

KRSMAN: Pukla je koprena izme|u tako mrtvih i onako ìvih! Pao jepokrov sa ogledala. Svetovi se me{aju me|usobno. Induko-vani smo ìvotom, ozra~eni odrazom ìvih. Zbogom!

Krsman sko~i sa oblaka u ponor.

VASILISA: (Sa dlanom iznad obrva, zagledana u dubine)Zbogom. We verwulsja, dabogda!

IX

Iznebuha, kao potop, sru~i se sa portala vodena

ZAVESA

P. S.

Vodenica vreme meqe, a ìtom nas zavarava.


Documents

Milan-Minja Obradović~Ogledalo bez pokrova.pdf