1

KAZNA i

ZLOČIN

Milan Radanović

Snage kolaboracije u Srbiji

2Svedočenje Latifa Loja na suđenju Draži Mihailoviću i članovima izbegličke i Nedićeve vlade 10. juna do 15. jula 1946.g. u Beogradu.

1

Milan Radanović:

KAZNA I ZLOČIN: Snage kolaboracije u Srbiji:

odgovornost za ratne zločine (1941-1944)

i vojni gubici (1944-1945)

2

IMPRESUM

PUBLIKACIJA

KAZNA I ZLOČIN: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945)

IZDAVAČRosa Luxemburg StiftungRegionalna kancelarija za jugoistočnu EvropuGospodar Jevremova 47, Beograd, Srbija

UREDNIKKrunoslav Stojaković

RECENZENTIMr Vladan VuklišDr Milivoj BešlinDr Milovan PisarriDr Gaj Trifković

FOTOGRAFIJEFotografije na unutrašnjim stranama korica preuzeti sa www.znaci.net

LEKTURA I KOREKTURAMilan RadanovićKrunoslav Stojaković

DIZAJNŠkart

ŠTAMPAStandard 2, Beograd, novembar 2015.

TIRAŽ600

Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds of the German Federal Foreign Office.

3

Sadržaj

SKRAĆENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Krunoslav Stojaković: REVO LU CI O NAR NO NASI LJEU NAROD NO O SLO BO DI LAČ KOM RATU 11

Uvod 28

I deo: Odgovornost JVuO za zločine u Srbiji 1941-1944. 44

Pro blem kvan ti fi ka ci je zlo či na JVuO u Srbi ji . . . . . . . . . . . . . . . . 45„Uniš te nje komu ni sta bilo je potreb no i meni i Nem ci ma”: zlo či ni rav no gor skih i lega li zo va nih čet ni ka u Srbi ji 1941 . . . . . 54Revo lu ci o nar ni teror u Srbi ji 1941: pita nje kvan ti fi ka ci je i tuma če nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Masov ni pokolj musli man skog sta nov niš tva u Pri boj skom sre zu 5-11 . febru a ra 1943: beli na u srp skoj isto ri o gra fi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81„Uniš ta vaj te sve nji ho ve sim pa ti ze re i jata ke bez milo sti”: zlo či ni JVuO u Srbi ji 1943 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Mikro slu čaj: zlo či ni JVuO u Više gra du 5-7 . okto bra 1943 . . .129Mikro slu čaj: pokolj u Koplja ru 25 . decem bra 1943 . . . . . . . . .136„Tre ba sva ta sela zapa li ti i pokla ti”: zlo či ni JVuO u Srbi ji 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141Mikro slu čaj: blo ka da Kova čev ca 27 . avgu sta 1944 . . . . . . . . .172Mikro slu čaj: masa kr u Boš nja nu 2 . okto bra 1944 . . . . . . . . . .175

II deo: Amnestije pripadnika JVuO 1944-1945. 184

4

III deo: Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO u Srbi ji 1944. 192

Postup ci JVuO pre ma dezer te ri ma 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . .193Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO 1943: neko li ko isto rij skih pri me ra . . . . . .200Pri me ri pre la za ka iz JVuO u NOVJ u prvoj polo vi ni 1944 . . . .205Pri me ri pre la za ka iz JVuO u NOVJ od sre di ne 1944 . do avgu stov ske amne sti je . . . . . . . . . . . . . . .208

Lesko vač ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208Kra gu je vač ki i Beo grad ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Niš ki i Zaje čar ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214Novo pa zar ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Bor be na Kopa o ni ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Ibar ski basen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224

Pri me ri pre la za ka bora ca JVuO u redo ve NOVJ nakon avgu stov ske amne sti je 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .230

Lesko vač ki i Niš ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Zaje čar ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Bit ka na Jelo voj gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Oslo bo đe nje Valje va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249Oslo bo đe nje Gor njeg Mila nov ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Oslo bo đe nje Aran đe lov ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265Pobu ne u Rip nju i Krnje vu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Kru še vač ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276Šabač ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

IV deo: Odgov ornost za zlo či ne for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ške vla de u Srbi ji 1941-1944. 286

Pro blem kvan ti fi ka ci je i per cep ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .287„Kazni će se smr ću ko reči ma ili delom ispo lja va komu ni zam”: zlo či ni kvi slin ških for ma ci ja u Srbi ji . . . . . . . . .293Mikro slu čaj: zlo či ni SDK nad sta nov niš tvom sela Lipe 1944 . . . . . . . . . . . . .313Mikro stu di ja: zlo či ni SDS nad sta nov niš tvom leskovačkog kraja 1944 . . . .317Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS u bor ba ma za oslo bo đe nje Srbi je 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329

Bor ba kod Kra vlja, 13 . jun 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329

5

Bor be za oslo bo đe nje Boljev ca, 12-14 . avgust 1944 . . . . . . . . . . . .332

Oslo bo đe nje Vla so tin ca, 29 . sep tem bar 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .336

Podu na vlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .345

Mačva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .347

Ćupri ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .351

Odnos pre ma pri pad ni ci ma SDS nakon oslo bo đe nja Beo gra da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352

Kosov ska Mitro vi ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .361

Kvan ti fi ka ci ja stra da lih pri pad ni ka SDS nakon 12 . sep tem bra 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .361

V deo: Gubi ci JVuO (iz Srbi je) i SUK u Bosni od jese ni 1944. do sre di ne 1945. 370

Ulo ga JVuO i SUK u pro bo ju nemač kih sna ga kroz San džak i Bosnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .371Broj pri pad ni ka JVuO i SUK koji su odstu pi li u Bosnu . . . . . .377Mikro slu čaj: stre lja nje zaro blje nih pri pad ni ka JVuO u Popo vi ma 16 . decem bra 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .390Poraz sna ga JVuO i SUK pri li kom napa da na Tuzlu kra jem decem bra 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .394Gubi ci jedi ni ca JVuO iz Srbi je u Bosni od počet ka janu a ra do počet ka apri la 1945 . . . . . . . . . . . . . . . .407Marš JVuO od Vuči ja ka do Vla ši ća 14-30 . apri la 1945 . . . . . . .420Pro boj JVuO kroz cen tral nu Bosnu maja 1945 . . . . . . . . . . . . .433Mikro stu di ja: gubi ci sna ga JVuO na Zelen go ri i Sutje sci maja 1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441

VI deo: Gubi ci crno gor skih čet ni ka u Bosni i Slo ve ni ji 1945. 472

Broj čet ni ka pod koman dom Pavla Đuri ši ća kra jem 1944 . i počet kom 1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .473Gubi ci crno gor skih čet ni ka na Lijev če polju 4-6 . apri la 1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .485Stra da nje crno gor skih čet ni ka u Slo ve ni ji maja 1945 . . . . . . .494

VII deo: Stre lja nje pri pad ni ka SDK u Slo ve ni ji maja 1945. 504

6

VIII deo: Aktiv no sti i gubi ci čet nič kih odmet ni ka u Srbi ji 1945-46. 514

IX deo: Mito vi i broj ke: pri log kvan ti fi ka ci ji stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja 546

Pro ble mi kvan ti fi ka ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547Lici ti ra nja bro jem stra da lih sta nov ni ka Srbi je nakon oslo bo đe nja 1944-1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .556Kom pa ra ci ja bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je pre i nakon oslo bo đe nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .580Struk tu ra stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja . . . . . . . . . . . .584

IZVO RI I LITE RA TU RA 598

I . ARHIV SKA GRA ĐA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .599 II . INTER NET IZVO RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .599III . OBJA VLJE NI ARHIV SKI IZVO RI I DNEV NI CI . . . . . . . . . . . . .600IV . RAS PRA VE I ČLAN CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .604V . STU DI JE, MONO GRA FI JE,

ZBOR NI CI RADO VA I MEMO A RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .613

GEOGRAfSKI REGISTAR 627

7

8

SKRAĆENICE

AJ – Arhiv Jugoslavije

AS – Arhiv Srbije

BIA – Bezbednosno-informativna agencija

ČA – Četnička arhiva

DK – Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

DKTG – Državna komisija za tajne grobnice

JA – Jugoslovenska armija

JNA – Jugoslovenska narodna armija

JNP Zbor – Jugoslovenski narodni pokret Zbor

JVuO – Jugoslovenska vojska u otadžbini

KNOJ – Korpus narodne odbrane Jugoslavije

KPJ – Komunistička partija Jugoslavije

MNO – Mesni Narodnooslobodilački odbor

NAW – National archive Washington (Nacionalni arhiv Vašington)

NDH – Nezavisna Država Hrvatska

NOB – Narodnooslobodilačka borba

NOO – Narodnooslobodilački odbor

NOP – Narodnooslobodilački pokret

NOPOJ – Narodnooslobodilački pokret oslobođenja Jugoslavije

NOR – Narodnooslobodilački rat

NOVJ – Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije

OS NDH – Oružane snage NDH

OZN-a – Odeljenje za zaštitu naroda

9

SDK – Srpski dobrovoljački korpus

SDO – Srpski dobrovoljački odredi

SDS – Srpska državna straža

SGS – Srpska granična straža

SKOJ – Savez komunističke omladine Jugoslavije

SSNO – Savezni sekretarijat za narodnu odbranu

SUBNOR – Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata

SUK – Srpski udarni korpus

ZK – Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

VA – Vojni arhiv

VBA – Vojnobezbednosna agencija

VKJ – Vojska Kraljevine Jugoslavije

10

PREDGOVOR

11

REVO LU CI O NAR NO NASI LJE U NAROD NO O SLO BO DI LAČ KOM RATU

UvodPozi vom na usta nak jugo sla ven skih naro da pro tiv faši stič ke oku pa ci

je, Komu ni stič ka par ti ja Jugo sla vi je 4. jula 1941. godi ne nedvo smi sle no pre la zi u fazu oru ža nog suko ba – kako s oku pa to ri ma, tako i s doma ćim kola bo ra ci o ni stič kim reži mi ma. U pozivu se eks pli cit no navo di:

„RAD NI CI, SELJA CI, GRA ĐA NI, OMLA DI NO JUGO SLA VI JE! U boj! U boj pro tiv faši stič ke oku pa tor ske ban de koja teži da istre bi ne samo naj ve će bor ce naro da, već i Slo ve ne na Bal ka nu, koja teži da pod jarmi čitav svet, koja teži da zave de naj straš ni ju vla da vi nu nad naro di ma koju pam ti isto ri ja. U boj, jer je sad kuc nuo čas da zba ci mo oku pa tor ski fašistič ki jaram. U boj, jer to je naš dug pred sovjet skim naro dom koji se bori i za našu slo bo du. U boj, u posled nji boj za uniš te nje faši stič ke zara ze!“1

Ne posto ji dvoj ba o suš tin ski nasil nom karak te ru Narod no o slo bo dilač kog rata (u dalj njem NOR), jer je NOR sva ka ko inte gral ni dio sve o buhvat nog voj nog poho da izme đu 1941. i 1945. godi ne. Nakon oku pa ci je Kra lje vi ne Jugo sla vi je, sna ge Oso vi ne su pomo ću doma ćih kola bo ra ci o nistič kih akte ra uspo sta vi le repre siv ne apa ra te čiji su glav ni cilje vi bili suzbija nje otpo ra novim vla sti ma i opskr blji va nje voj nog siste ma oku pa to ra – naj o či gled ni je u tzv. Neza vi snoj drža vi Hrvat skoj, a potom i na pod ruč ju uže Srbi je pod vla da vi nom Mila na Nedi ća i nje go vog repre siv nog policij skog siste ma. Poli tič ki je kon tekst Komu ni stič ku par ti ju sva ka ko pri silio na pokre ta nje oru ža nog otpo ra, kako zbog faši stič ke agre si je, uspo stavlja nja repre siv nih struk tu ra i poja ča no eks plo a tor skih soci o e ko nom skih odno sa, tako i iz opor tu ni te ta vla sti tog pre ži vlja va nja u okol no sti ma općeg pro go na komu ni stič kih akti vi sta i akti vist ki nja. No, nakon traj nih pro gona i fak tič ke zabra ne dje lo va nja Komu ni stič ke par ti je unu tar Kra lje vi ne Jugo sla vi je, Narod no o slo bo di lač ki pokret (u dalj njem NOP) je najkasnije sa prvim zasjedanjem Antifašističkog vijeća u Bihaću krajem 1942. godine

1 Citat iz: Pro glas CK KP naro di ma Jugo sla vi je od 12 . jula 1941 . god ., u: Voj no-isto rij ski insti tut Jugo slo ven ske armi je (ur .), Zbor nik doku me na ta i poda ta ka o Narod no-oslo bo di lač kom ratu jugo slo ven skih naro da, Beo grad 1947, str . 21 . Nagla ša va nja pre u ze ta iz ori gi na la .

12

za jugo sla ven ske komu ni ste tako đer pred sta vljao dugo oče ki va nu mogućnost pre u zi ma nja vla sti, što je sva ka ko dru gi bitan seg ment u kon ste laci ji oku pa ci je drža ve i oru ža nog otpo ra. Upliv doma ćih kola bo ra ci o ni sta neu pit no pred sta vlja ote ža va ju ći moment narod nom ustan ku u Jugo sla vi ji. Nai me, NOR nije bio samo rat pro tiv faši stič kog oku pa to ra već isto vre meno i bor ba pro tiv doma ćih izdaj ni ka i nji ma pod re đe nih voj nih for ma ci ja – na tlu ustaš ke para dr ža ve uglav nom voj nopoli cij ske sna ge Pave li će vog reži ma i domo bra ni, u Bosni i Her ce go vi ni sna žne čet nič ke jedi ni ce te raz ne, pod ustaš kom i nje mač kom kon tro lom orga ni zo va ne divi zi je, a na pod ruč ju Srbi je čet nič ka voj ska, poli cij skorepre siv ni apa rat i oru ža ne snage Nedi će ve vla de.

Među tim, hege mo nij ska stru ja savre me ne doma će histo ri o gra fi je Dru gog svjet skog rata jed no stra no nagla ša va nasi lje par ti zan skih sna ga, pre u ve li ča va žrtve rat nih pro tiv ni ka kako bi oprav da la revi zi o ni stič ku tezu o suš tin ski zlo či nač kom karak te ru Narod no o slo bo di lač ke bor be, reha bi liti ra ju ći kola bo ra ci o ni stič ke sna ge kao žrtve tobo žnjeg komu ni stič kog terora.2 Kao što je već nagla še no, namje ra ovo ga tek sta, kao i cije le stu di je „Kazna i zločin. Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (19411944) i vojni gubici (19441945)“ nipoš to nije da ospo ri činje ni cu o upo tre bi nasi lja par ti zan skih jedi ni ca tokom NORa, već kri tič ko pre ispi ti va nje voj nih okol no sti i ide o loš kog kon tek sta u koji ma su se nasi lje i zlo či ni dogo di li, kao i pita nja struk tu re žrta va – civi li, rat ni zaro blje ni ci, pri pad ni ci voj nih for ma ci ja, aktiv ni kola bo ra ci o ni sti te zlo sta vlja či i ubi ce civil nog sta nov niš tva. Budu ći da je nagla sak stu di je istra ži va nje zlo či na na pod ruč ju tzv. uže Srbi je, tj. bez Voj vo di ne, i istoč ne Bosne na čiji su se terito rij povla či le čet nič ke jedi ni ce, pri mar ni pred met ana li ze Mila na Radano vi ća su bor be izme đu par ti za na i srp skih kola bo ra ci o ni stič kih for ma ci ja na tom pro sto ru. Takav pri stup oprav dan je zbog neko li ko aspek ta. Obim pri mar nih doku me na ta, memo ar skih spi sa, dnev ni ka par ti zan ske i (u manjoj mje ri) čet nič ke pro ve ni jen ci je, kao i sekun dar ne lite ra tu re nemo gu će je sagle da ti za pro stor cije le oku pi ra ne Jugo sla vi je. U današ njoj Repu bli ci Srbi ji, što je dru gi argu ment koji oprav da va spo me nu tu pro stor nu kon centra ci ju, svje do či mo notor nim napo ri ma poli tič kih i inte lek tu al nih eli ta u

2 Opšir ni je Kru no slav Sto ja ko vić, NOB u ralja ma histo rij skog revi zi o ni zma, u: Milan Rada no vić, Oslo bo đe nje . Beo grad, okto bar 1944 ., Beo grad 2014, str . 9-33 .

13

revi zi ji histo ri je i eks pli cit noj reha bi li ta ci ji čet nič kog pokre ta, a u naj no vi je vri je me i lika i dje la Mila na Nedi ća. U tom histo rij skorevi zi o ni stič kom kon tek stu dva su doga đa ja pri vu kla veli ku pažnju u srp skoj jav no sti: izložba „U ime naro da. Repre si ja u Srbi ji 19441953.“ auto ra Srđa na Cvet kovi ća, kao i sud ska reha bi li ta ci ja Dra go lju ba Miha i lo vi ća od 8. maja 2015.3 Neku vrstu držav nonauč nog pokri ća tim ten zi ja ma pred sta vlja „Državna komi si ja za taj ne grob ni ce ubi je nih posle 12. sep tem bra 1944.“ koja nasto ji pri ku pi ti podat ke o svim stra da lim oso ba ma na pod ruč ju avnoj ske Srbi je, pri čemu se sve popi sa ne oso be sma tra ju jed na ko nevi nim što u naj ma nju ruku pred sta vlja meto do loš ki pro ma šaj. Pisa ti kri tič ki o kontek stu nasi lja tokom NORa sva ka ko pod ra zu mi je va napuš ta nje takvog dekontekstualizirajućeg pri stu pa hege mo nij ske histo ri o graf ske stru je u biv šoj Jugo sla vi ji koja se oči ta va u pukom pre bro ja va nju žrta va, često uz pred znak naci o nal nog pori je kla pogi nu lih.4

Pri je nego što pre đe mo na ras pra vu o karak te ru nasi lja za vri je me Narod no o slo bo di lač kog rata neo p hod no se je prvo pri bli ži ti samom pojmu nasi lja u revo lu ci o nar nim okol no sti ma. Pita nje nasi lja se sva ka ko ne iscr plju je u općoj kon sta ta ci ji pri su stva nasil nih čino va pre ma ljud stvu, indu strij skim pogo ni ma, infra struk tu ri i tome slič nom. Zatim ćemo pokuša ti da ski ci ra mo ide o loš ku struk tu ru Narod no o slo bo di lač kog pokre ta i odnos par ti zan skih i čet nič kih jedi ni ca pre ma upo tre bi nasi lja kako bi se došlo do pri bli žnog zaključ ka o upo tre bi nasi lja u voj ne i poli tič ke svr he.

3 Ana li zu izlo žbe nudi Milan Rada no vić, Kuća tero ra u Muze ju revo lu ci je, tekst je dostu pan na web-stra ni ci Peš ča ni ka http://pesca nik .net/kuca-tero ra-u-muze ju-revo lu ci je/; O sud skoj odlu ci u pred me tu Dra go lju ba Miha i lo vi ća vidi npr . Srđan Milo še vić, Dra ža Kamu fla ža – anti-ko mu ni stič ki totem, tekst je dostu pan na web-stra ni ci Peš ča ni ka http://pesca nik .net/dra za-kamu fla za-anti ko mu ni stic ki-totem/ .

4 Za detalj nu kri ti ku meto do lo gi je popi sa vidi Milan Rada no vić, Kako su dže la ti posta li žrtve – Ana li za “regi stra žrta va” Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce, obja vlje no na web-stra ni ci http://www .fpi .rs/blog/kako-su-dze la ti-posta li-zrtve-1/ .

14

Nasi lje – krat ki pri log kri ti ci jed nog poj ma Pro sla vlje ni, no naža lost, na srp sko hr vat ski5 nedovoljno prevođeni

bri tan ski histo ri čar E.P. Thomp son u svo me član ku „Fol klo re, Anthro pology and Social History“ [Fol klor, antro po lo gi ja i soci jal na histo ri ja], objavlje nom kra jem sedam de se tih godi na dva de se tog vije ka, kao da izrav no govo ri o hege mo nij skoj stru ji postjugo sla ven ske histo ri o gra fi je kada kaže:

„Pod svje tlom strikt nog kvan ti ta tiv nog pri ka zi va nja se niti teror niti pro tuteror mogu sagle da ti u svoj svo joj sig ni fi kant no sti jer se kvan ti te ti mora ju sagle da ti unu tar općeg kon tek sta, a to uklju ču je sim bo lič ki kontekst koji raz li či tim obli ci ma nasi lja dodje lju je raz li či te vri jed no sti.“6

O kon tek stu revo lu ci o nar nog nasi lja u okvi ru NOPa će biti rije či u slje de ćem dijelu ovog pred go vo ra, no pri je sve ga potreb no je poja sni ti neke poj mov ne impli ka ci je s koji ma se nemi nov no suo ča va mo kada raz miš ljamo o nasi lju i/ili revo lu ci o nar nom nasi lju. Na doma ćoj histo ri o graf skoj sce ni ta vrsta pro ble ma ti za ci je, naža lost, sko ro da ne posto ji, pa se poslje dice oči ta va ju upra vo u površ noj anti ko mu ni stič koj dema go gi ji naci o nal nog stra da nja – po mor bid noj raču ni ci što veći broj mrtvih to bolje za naci onal nu mito ma ni ju.

U među na rod noj nauč noj ras pra vi ne posto ji kon sen zus o tome šta sve nasi lje pod ra zu mi je va i kako da se pri stu pi nje go vom istra ži va nju. Nje mač ka soci o lo gi ja nasi lja („Sozi o lo gie der Gewalt“), na pri mjer, svoj pogled na nasi lje i istra ži vač ki hori zont pri mar no crpi iz pita nja o funk ci onal no sti nasi lja (Šta? Kako?), koje pri tome defi ni še pri lič no suže no kao „s namje rom poči nje nu tje le snu povre du dru gih“. Dru gi auto ri istom predme tu pri stu pa ju iz inten ci o nal nog ugla, posta vlja ju ći pita nja koja su dominant no veza na za uzro ke nasi lja (Zaš to?).7 Dakle, ras pon mogu ćih pri stu pa

5 O naučnoj opravdanosti korištćenja naziva ’srpskohrvatski jezik‘ vidi Snježana Kordić, Jezik i nacionalizam, Zagreb 2010 .

6 Citi ra no po navo di ma u Cla u dio Pavo ne, A Civil War . A History of the Ita lian Resi stan ce, Lon don/New York 2014, str . 497 . S engle skog pre veo Kru no slav Sto ja ko vić .

7 O bur noj ras pra vi unu tar dvi ju ško la na pri mje ru nje mač ke soci o loš ke sce ne vidi kao uvod Jörg Hütter mann, „Dic hte Beschre i bung“ oder Ursac hen for schung der Gewalt? Anmer kun gen zu ei-ner fal schen Alter na ti ve im Lic hte der Pro ble ma tik funk ti o na ler Erklärungen („Gusto opi si va nje“ ili istra ži va nje uzro ka nasi lja? Napo me ne o pogreš noj alter na ti vi u svje tlu pro ble ma ti ke funk-ci o nal nih objaš nje nja), u: Jour nal für Kon flikt- und Gewalt for schung 2, 2000, sv . 1, str . 54-69 . S nje mač kog pre veo K .S . Jedan od naj mar kant ni jih pred stav ni ka funk ci o nal ne ško le je sva ka ko Wol fgang Sofsky, Trak tat über die Gewalt (Trak tat o nasi lju), Frank furt/Main 1996 .

15

feno me nu nasi lja je pri lič no širok, i sva ka ko ne pod ra zu mi je va isklju či vo „tje le snu povre du dru gih“. U tom je smi slu neo p hod no nagla si ti da su i „insti tu ci je ljud ski pro iz vod i da naslje đu ju svo je cilje ve kroz ljud sko dje lova nje i ljud ske inten ci je. One su u onoj mje ri akte ri nasi lja u kojoj posto je lju di koji su stvo ri li uslo ve da to budu.“8 Ova opa ska je bit na za ana li zu uzroka nasi lja u NORu jer upu ću je pogled na sistem sku dimen zi ju na unu traš nju struk tu ru držav nopoli cij skog apa ra ta Nedi će ve Srbi je koji je po pri ro di i upo tre bi moći bio isklju či vo akter nasi lja zarad uspo sta vlja nja „reda i mira“ u oku pi ra noj drža vi. Slu že ći se argu men ta ci jom Dar ka Suvina u član ku „Ter mi ni moći danas: poli tič koepi ste mo loš ki esej“, može mo zaklju či ti da „je moć u kla snim druš tvi ma povi je sno uvi jek bila asi me tričan odnos usre do to čen a) na pri sva ja nje sred sta va za pro iz vod nju [...] i b) na odr ža nje i uve ća nje moći, npr. guše njem otpo ra pod jarm lje nog naroda i svo jih supar ni ka ili stra teš kim pozi ci o ni ra njem za buduć nost [...].“9 Recent ni kon fi den ti Mila na Nedi ća ipak tvr de da je nje go va vlast bila legal na i da je, u okvi ru svo jih ovla sti i s obzi rom na opšte poli tič ke pri li ke, bio savje stan držav nik. Kao i u slu ča ju Dra go lju ba Miha i lo vi ća, i ovom se pri li kom nasto ji bana li zi ra ti fak tič ka kola bo ra ci ja sa oku pa tor skim režimom što pred sta vlja kla sič ni oblik desni čar ske revi zi je Dru gog svjet skog rata, kako u biv šoj Jugo sla vi ji tako i u dru gim evropskim drža va ma. Clau dio Pavo ne, na pri mje ru Ita li je, jasno poka zu je revi zi o ni stič ki nara tiv o kola bo ra ci o ni sti ma kao vjer nim slu ga ma drža ve pa zaklju ču je: „Kon zer vativ ci i neofaši sti argu men ti ra ju da su Mus so li ni i osta le pri sta še faši stič ke Soci jal ne repu bli ke Ita li je (RSI) […] oba vlja li patri ot sku dužnost [...].10

8 Kao uvod Rap hael van Riel, Gedan ken zum Gewalt be griff (Raz miš lja nja o poj mu nasi lja), u: Universität Ham burg – Rese arch Unit of Wars, Arma ment and Deve lop ment . Arbe it spa pi er Nr . 5 (Uni ver zi tet u Ham bur gu – Istra ži vač ka jedi ni ca Rato vi, nao ru ža nje i raz voj . Rad ni papir br . 5), 2005, str . 53-54 . S nje mač kog pre veo K .S . Tekst je obja vljen na web stra ni ci: https://www .wiso .uni-ham burg .de/file ad min/sowi/akuf/Text_2010/Gewalt-Riel-2005 .pdf . Zad nji pri stup 20 .10 .2015 .

9 Citat po Dar ko Suvin, Ter mi ni moći danas: poli tič ko-epi ste mo loš ki esej, u: Knji žev na repu bli ka, god .5, 2007, br .5-6, str . 8 .

10 Citat po Pavo ne, A Civil War, str . xvii . O žrtva ma Nedi će vog repre siv nog apa ra ta vidi četvr to pogla vlje „Odgo vor nost za zlo či ne for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ške vla de u Srbi ji 1941-1944 .“ u ovoj knji zi . Pored toga vidi Milo van Pisa ri, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me Holo ka u sta, Beo-grad 2014; Rena Rädle/Milo van Pisa ri (ur .), Mesta stra da nja i anti fa ši stič ke bor be u Beo gra du 1941-44 . Pri ruč nik za čita nje gra da, Beo grad 2013 .

16

Dru gi aspekt nasi lja se doti če moral noetič kog pro ble ma, nai me u kojim se situ a ci ja ma nasi lje – pro tiv ljud stva, držav nih insti tu ci ja, držav ne infra struk tu re itd. – može sma tra ti nužnim i oprav da nim. Unu tar NOPa se to pita nje posta vi lo za domi nant no, iako ne isklju či vo, komu ni stič ki usmje re ni pokret, a unu tar mark si zma posto ji sva ka ko plod na ras pra va o upo tre bi nasi lja na što upo zo ra va Isa ac Deutscher, jedan od komen ta to ra Okto bar ske revo lu ci je i rije či ti pro tiv nik sta lji ni stič kog tipa vla da vi ne:

„Kao mark si sti smo uvi jek zago va ra li dik ta tu ru pro le ta ri ja ta i potre bu, da se kapi ta li zam svrg ne silom. Uvi jek smo nasto ja li da osvi je sti mo svjetsku rad nič ku kla su da bude spremna za bit ku pro tiv svo jih ugnje ta va ča, pa makar i u okvi ru gra đan skog rata. […] No tu posto ji dija lek tič ka kontra dik tor nost: posli je sve ga – šta je, zapra vo, bila ide ja mark si zma? Bila je ide ja o bes kla snom druš tvu u kojem čovjek više nije izra bljen i domi ni ran od stra ne čovje ka, dakle druš tvo bez drža ve.“11

Prin ci pi jel no slič nu argu men ta ci ju je izno sio i Lenjin u dobro poznatom tek stu o odno su drža ve i revo lu ci je, tek stu koji je mno gim lje vi ča ri ma slu žio kao pod lo ga za oprav da va nje nasi lja u korist revo lu ci o nar nog preo kre ta:

„Ona [buržoaska drža va, K.S.] ne može biti sme nje na drža vom prole ter skom (dik ta tu rom pro le ta ri ja ta) putem ‘odu mi ra nja’, nego samo, po pra vi lu, nasil nom revo lu ci jom.“12

Izne se na tvrd nja o nemo guć no sti smje nji va nja gra đan ske drža ve na nena si lan način uka zu je na činje ni cu o asi me trič nom odno su moći, dakle sami ter mi ni sna ga, sila, moć i nasi lje su „tele o loš ki vek to ri, nai me cilju usmje re ni odno si (bez obzi ra na posred ni ke) izme đu dva fizič ka ili kolektiv na ljud ska agen sa“.13 Uko li ko sli je di mo nave de nu opa sku, u slu ča ju raz bi je ne i oku pi ra ne Kra lje vi ne Jugo sla vi je suo ča va mo se sa dija me tral no suprot sta vlje nim cilje vi ma novih držav nih vla sto dr ža ca s jed ne i usta ničkog naro da s dru ge stra ne. Činje ni ca suprot sta vlje nih cilje va sama po sebi još ne oprav da va upo tre bu nasi lja, barem ne iz moral noetič kog pogle da. Dakle, pod kojim je okol no sti ma nasi lje oprav da no sred stvo naro da kako bi se rije ši lo ugnje ta va ča i struk tur ne repre si je? Odgo vor leži u samom pita nju – u svim onim okol no sti ma u koji ma je vlast agens ugnje ta va

11 Citi ra no iz Isa ac Deutscher, Mar xism, Wars and Revo lu tion . Essays from Four Deca des, Lon don/New York 1984, str . 256 .

12 V .I . Lenjin, Drža va i revo lu ci ja . Uče nje mark si zma o drža vi i zada ci pro le ta ri ja ta u revo lu ci ji, u: Lenjin, Iza bra na dela u 16 tomo va, tom 11, Beo grad 1960, str . 195 .

13 Suvin, Ter mi ni moći danas, str . 7 .

17

nja i repre si je. To oprav da nje, među tim, nije mark si stič ka dema go gi ja i prav da nje kla snog suko ba, već dio libe ral ne tra di ci je i pra va na gra đan sku nepo sluš nost pa i „Pre am bu la Usta vu SADa i čla nak 35 Dekla ra ci je o pravi ma čovje ka i gra đa ni na iz 1793. jasno su obja vi li […] da ’[K]a da vla da povre đu je pra va naro da, pobu na je naj sve ti je pra vo i naj nu žni ja dužnost za narod i za sva ki dio naro da.‘“14 Kako isku stvo NOPa poka zu je, vla da ju će struk tu re moći u takvim okol no sti ma pro gla ša va ju sve ono nasi ljem što žele zabra ni ti, a kori ste se svim ras po lo ži vim sred stvi ma kako bi narod nu pobu nu one mo gu ći li i svrg nu li. Tako je Nedi će va vla da aktiv no pot po maga la oku pa to ru u repre si ji doma ćeg sta nov niš tva i pri pad ni ka NOPa, što na osno vu broj nih doku me na ta potvr đu je Milan Rada no vić u pogla vlju posve će nom Nedi će voj vla di:

„Osnov na delat nost ovih sna ga [voj nopoli cij skih sna ga pod komandom vla de Mila na Nedi ća, K.S.] pod ra zu me va la je bor bu pro tiv oslo bo dilač kog pokre ta, u inte re su, a često u sadej stvu sa oku pa to rom. Kola bo ra ci ja je zlo čin sam po sebi, budu ći da posle di ce kola bo ra ci je pod ra zu me va ju ne samo ljud ske gubit ke pri pad ni ka oslo bo di lač kog pokre ta u bor ba ma koje u sagla sno sti ili po nalo gu oku pa to ra spro vo de kvi slin ške voj nopoli cij ske struk tu re, već prven stve no zbog toga što su sna ge pod kon tro lom kvi slinške vla de voj nom kola bo ra ci jom omo gu ća va le oku pa to ru da se što duže zadr ži na oku pi ra noj teri to ri ji, što je sva ko dnev no pod ra zu me va lo nove žrtve među civi li ma i pri pad ni ci ma oslo bo di lač kog pokre ta, odvo đe nje u logo re i na pri nud ni rad, pljač ku naci o nal nih resur sa, raza ra nje infrastruk tu re, pri vre de, držav ne imo vi ne i imo vi ne gra đa na, odno sno glad kao posle di cu pljač ke i nedo stat ka hra ne.“15

Narod no o slo bo di lač ka bor ba je, dakle, iz moral noetič kog pogle da ite ka ko bila oprav da na bor ba naro da pro tiv oku pa tor skih i kola bo ra ci o nistič kih sna ga koje su sistem skim tero rom i eks plo a ta ci jom krši li osnov na ljud ska pra va doma ćeg sta nov niš tva i poli tič kih opo ne na ta. Slič no glav noj juna ki nji Iva ni u Brechtovom dram skom koma du „Sve ta Iva na od kla o nica“, nakon što su svi poku ša ji mir nog rje ša va nja suko ba izme đu rad ni ka i vla sni ka kla o ni ca pro pa li, i orga ni za to ri/uče sni ci NOPa su imperativno zaklju či li: „Samo nasi lje poma že, gdje nasi lje vla da, i / Samo lju di poma žu, gdje lju di žive.“16

14 Isto, str . 20 .

15 Vidi navo de auto ra Mila na Rada no vi ća na str . 288 .

16 Ber tolt Brecht, Hei li ge Johan na der Schlachthöfe [Sve ta Iva na od kla o ni ca], u: Sämtliche Stücke in einem Band [Svi koma di u jed nom tomu], Frank furt/Main 1989-1997, str . 315 . Pri je vod pre u-zet iz Suvin, Ter mi ni moći danas, str . 20 .

18

O karak te ru Narod no o slo bo di lač ke bor be Histo ri ja NOBa za vri je me Soci ja li stič ke fede ra tiv ne repu bli ke Jugo

sla vi je je uglav nom bila nara tiv tele o loš kog uspo na narod nog ustan ka pod vod stvom Komu ni stič ke par ti je pro tiv oku pa to ri skih i kola bor ta ci o ni stičkih sila. Pro sto ra za pogled na žrtve sko ro pa nije bilo, niti na vla sti te niti na žrtve rat nih pro tiv ni ka. Štaviše, kako to Milan Rada no vić utvr đu je na neko li ko pri mje ra, vla sti te žrtve su se uma nji va le kako bi se izbje gao uti sak voj nog neu spje ha. Slič nu opa sku na ita li jan skom pri mje ru izno si i Cla u dio Pavo ne govo re ći o pokre tu otpo ra u Ita li ji:

„Smrt, nane se na dru gi ma kroz napa de, dio je faši stič ke kul tu re [...] koja dovo di čak do toga da faši sti uve li ča va ju i broj vla sti tih žrta va. [...] dok u par ti zan skim bil te ni ma broj ubi je nih nepri ja te lja nepre sta no raste, ali nika da i onaj vla sti tih mrtvih.“17

Detalj na ana li za izvo ra srp skih kola bo ra ci o ni sta i raznih upu ta Dra že Miha i lo vi ća čet nič kim koman dan ti ma potvr đu je nji ho vu bli skost s fašistič kom kul tu rom nasi lja, nai me istr je blji va nje komu ni sta i svih onih simpa ti ze ra NOPa koji su se suprot sta vlja li oku pa ci ji pred sta vlja lo je glav ni voj nopoli tič ki motiv srp ske kola bo ra ci je. U zai sta zapa nju ju će veli kom bro ju histo rij skih doku me na ta se tra ži „konač ni obra čun“ s komu ni zmom, ne bira ju ći sred stva i ne mare ći za žrtve koje ta vrsta faši stič ke mili tant nosti nemi nov no pod ra zu mi je va.18 Počet kom 1943. godi ne Dra ža Miha i lović upu ću je svo jim pod re đe nim koman dan ti ma diljem Srbi je nare đe nje o „čiš će nju“ teri to ri je od komu ni sta:

„I pored svih nevo lja naro či to pod vla čim da je komu ni stič ka opa snost uvek jed na od naj ve ćih. Te zlo tvo re i krv ni ke našeg naro da uniš ta vaj te bez milo sti. […] Svi koman dan ti su mi odgo vor ni za svo je reo ne da su čisti od svih man gu pa i pro bi sve ta koje vode stran ci Tito i Moša Pija de.“19

17 Pavo ne, Civil War, str . 514-515 . S engle skog pre veo K .S . Do slič nog zaključ ka dola zi i nje mač-ki histo ri čar Sven Reic hardt, Faschi stische Kampfbünde . Gewalt und Geme in schaft im ita li e-nischen Squ dri smus und in der deutschen SA [Fašistički bor be ni save zi . Nasi lje i zajed ni ca u ita li jan skom skva dri zmu i nje mač kom SA], Köln/Wei mar/Wien 2002 .

18 Opširnije o složenosti fašističke ideologije Robert O . Paxton, The Anatomy of Fascism, New York 2004; Stanley G . Payne, A History of Fascism, 1914-1945, Wisconsin 1995; Alfred Sohn-Rethel, Economy and Class Structure of German Fascism, London 1978 .

19 Citat po navo di ma auto ra Mila na Rada no vi ća, str . 93 .

19

U novem bru mje se cu iste godi ne Miha i lo vić upu ću je čet nič kom koman dan tu Rasin skog kor pu sa Dra gu ti nu Kese ro vi ću slje de će nare đe nje:

„Pro du ži te rad na defi ni tiv nom čiš će nju komu ni sta. Oni ne sme ju posto ja ti u Srbi ji. Kraj nje je vre me da sa tim gado vi ma raš či sti mo. Uniš tavaj te sve nji ho ve sim pa ti ze re i jata ke bez milo sti.“20

Da ove nared be Dra že Miha i lo vi ća nisu osta le tek mrtvo slo vo na papi ru te da su čet ni ci tokom 1943. godi ne pokre nu li krva vi teror nad sta nov niš tvom potvr đu je izvor Nedi će vog Mini star stva unu traš njih poslova iz apri la 1943. godi ne u kojem su zabi lje že ni čet nič ki zlo či ni u oko li ni Čač ka:

„Ile gal ni odre di poruč ni ka Vla ste Anto ni je vi ća, Dače Simo vi ća, Miluti na Jan ko vi ća, poruč ni ka Vasi ća i kape ta na Rako vi ća nemi lo srd no ubi ja ju sve one koji su makar i jedan dan bili i sara đi va li sa par ti za ni ma. Neki od ovih odre da vode tako bez um nu akci ju da se nji ho va delat nost može ravna ti sa radom obič nih odmet ni ka.“21

Pored kolek tiv nog ubi ja nja komu ni sta i sim pa ti ze ra Narod no o slo bodi lač kog pokre ta po Srbi ji, čet ni ci su se kori sti li i tak ti ke zastra ši va nja po uzo ru naci sta i dru gih faši stič kih orga ni za ci ja širom Evro pe. Iste 1943. godi ne, nakon poko lja čita vih poro di ca u selu Rav na Reka pri pad ni ci Rava nič ke bri ga de su gla ve dvo ji ce zakla nih, Krste Živ ko vi ća i Sta ne Ristića, nabi li na kolač te ih izlo ži li „ispred zgra de direk ci je u Senj skom Rud niku“ kako bi „upo zo ri li“ osta le mješ ta ne da obu sta ve pomoć par ti za ni ma.22 Dodat na dimen zi ja nasi lja se odno si la na jav no poni ža va nje uhap še ni ka, a naro či to žena bli skim pokre tu anti fa ši stič kog otpo ra. U sep tem bru 1943. godi ne je čet nik Vla di mir Ban ko vić 50godiš nju Vido sa vu Pau nić, majku dvo ji ce par ti za na iz bli zi ne Sme de rev ske Palan ke, jav no poni zio kako navo di nje zin muž:

„Video sam kada je svu kao moju ženu koja je bila pot pu no naga i istu je nemi lo srd no tukao. Posle ovo ga ona ko golu vodao je po selu više nego tri četvr ti sata.“23

20 Isto, str . 117 .

21 Isto, str . 98 .

22 Isto, str . 99 .

23 Isto, str . 110 .

20

Pove že mo li nave de ne nači ne odma zde i citi ra nu matri cu čet niš tva koja nala že pot pu nu dehu ma ni za ci ju voj nog pro tiv ni ka, ponov no se ukazu ju slič no sti sa faši stič kim postup ci ma koji, uzgred rečeno, svoje korijene vuku iz historijski poznate kolonijalističke prakse istrijebljivanja i ugnjetavanja domicilnog stanovništva.24 Kom pa ra tiv na istra ži va nja faši stič kih pokre ta uka zu ju naro či to na ele men te pot pu ne dehu ma ni za ci je pro tiv ni ka i poku ša ja poni že nja, da li kroz jav no izla ga nje mrtvih tije la ubi je nih par tiza na ili kroz sek su a li za ci ju nasi lja kao u slu ča ju Vido sa ve Pau nić.

Radi kal na anti ko mu ni stič ka usmje re nost Miha i lo vi će vih čet ni ka je taj pokret već pot kraj 1941. pri bli ži la oku pa tor skim i kola bo ra ci o ni stič kim struk tu ra ma pa je, una toč raznim poku ša ji ma recent ne revi zi je, histo rij ski zapra vo neo spo ri va činje ni ca da se radi o pokre tu kola bo ra ci je. Iz bez broj doku me na ta koji pokri va ju ova kav zaklju čak izdvo jit ćemo ovom pri likom samo dva izvo ra koja jasno uka zu ju na ide o lo gi ju i stra te gi ju čet ni ka. Kra jem decem bra 1942. čet nič ki poruč nik Pre drag Rako vić u izvješ ta ju Dra go lju bu Miha i lo vi ću objaš nja va svo ju tak ti ku u pro te klih sko ro dvana est mje se ci:

„Uglav nom, to veče sam […] dogo vo rio da osta nem na tere nu sa svojim odre dom radi čiš će nja tere na od komu ni sta, što mi je ustva ri i bio zada tak kad sam pošao na svoj teren sa Rav ne Gore […]. Uniš te nje komuni sta bilo je potreb no i meni i Nem ci ma i ljo ti ćev ci ma, te smo se u ovom poslu slo ži li i posta li ‘save zni ci’.“25

Kra jem maja 1943. godi ne Miha i lo vić svo jim koman dan ti ma šalje slje de ću upu tu:

„Zada tak lete ćih bri ga da je da defi ni tiv no oči ste svoj teren od komu nista i nji ho vih sim pa ti ze ra, kao i dru gih razor nih ele me na ta po našu orga niza ci ju uko li ko to do sad nije ura đe no. Izbe ga va ti suko be sa oku pa to rom.“26

Nakon de fac to sud ske reha bi li ta ci je Dra že Miha i lo vi ća i čet nič kog pokre ta, u naj no vi je vri je me se nasto ji spro ve sti i reha bi li ta ci ja Mila na Nedi ća, tako đer uz neo sno va nu i pro iz volj nu tvrd nju da je riječ o nevi nom

24 Mihran Dabag/Horst Gründer/Uwe-K . Ketelsen (Hrsg .), Kolonialismus: Kolonialdiskurs und Genozid [Kolonijalizam . Kolonijalni diskurs i genocid], Paderborn 2004; Robin Blackburn, The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492-1800, London/New York 2010; Isti, The Overthrow of Colonial Slavery: 1776-1848, London/New York 2011 .

25 Citat po navodima autora Milana Radanovića, str . 61 .

26 Isto, str . 102 .

21

poli ti ča ru. Pored odgo vor no sti za spr o vo đe nje rasnih zako na na teri to ri ji Srbi je, pred sjed nik kvi slin ške vla de Srbi je jav no je pozi vao na lin čo va nje i izda ju pri pad ni ka Narod no o slo bo di lač kog pokre ta:

„Satri te ih, to izdaj nič ko seme satri te da bi naš narod živeo, satri te ih i ubi jaj te, tre bi te taj kukolj iz srp ske narod ne nji ve, vaša ruka će se pozla ti ti, ime ove ko ve či ti, uta ma njuj te ih, pri ja vljuj te ih vla sti ma i tra ži te pomoć. Crve nu neman tre bi će mo bez pre da ha, bez milo sti do pot pu nog istre bljenja“27

Narod no o slo bo di lač ki pokret se, dakle, odvi jao u okol no sti ma u kojima držav na vlast, nje mač ki oku pa tor i raz ne kola bo ra ci o ni stič ke for ma ci je eks pli cit no pori ču pra vo fizič ke egzi sten ci je nje go vih pri pad ni ka i sim pa tize ra. Orga ni za to ri NOPa su sto ga bili pri nu đe ni da raz ra de u pot pu no sti neo vi sne struk tu re dje lo va nja u ile ga li, da najširim dijelovima stanovništva ponu de per spek ti vu i poli tič ku plat for mu koja se suš tin ski raz li ku je od dota daš njeg poret ka te da uka žu na nemi nov nost oru ža nog suko ba sa svim struk tu ra ma koje podr ža va ju oku pa ci ju drža ve. U tom okvi ru Narod no oslo bo di lač ki pokret stva ra svoj vla sti ti lega li tet koji je u potpunosti odbacivao sve vrste od strane okupatora i kolaboracionista kodificiranog i brutalno sprovedenog nasilja. U ime novog lega li te ta pokret je vodio tro stra ni rat – patri ot ski rat pro tiv oku pa to ra, gra đan ski rat pro tiv doma ćih kola bora ci o ni sta te napo kon i kla sni rat pro tiv dota daš njeg druš tve noeko nomskog poret ka Kra lje vi ne Jugo sla vi je.28 To je ujed no zna či lo da je Komuni stič ka par ti ja Jugo sla vi je teme lji to pro mi je ni la vla sti ti stav o samom posto ja nju mul ti na ci o nal ne Jugo sla vi je kao držav ne cje li ne, što nipoš to nije bilo nespor no u inter noj ras pra vi o naci o nal nom pita nju.29 No, poziv na zajed nič ku bor bu svih jugo sla ven skih naro da pro tiv akte ra oku pa ci je i kola bo ra ci je, zajed no s obe ća njem spro vo đe nja dosljed nog soci o e ko nomskog pre o kre ta su NOPu kao jedi nom pokre tu na tlu Jugo sla vi je pru žili pred nost akti vi za ci je svih naro da i narod no sti. Dru ga, u svom zna ča ju

27 Tatja na Tagi rov, Reha bi li ta ci ja faši zma, tekst je dostu pan na web stra ni ci http://www .por tal no-vo sti .com /reha bi li ta ci ja-fasi zma . Zad nji pri stup 26 .10 .2015 .

28 Nara tiv o tri rata uveo je već neko li ko puta citi ra ni ita li jan ski histo ri čar Cla u dio Pavo ne . Na pri-mje ru ita li jan skog pokre ta otpo ra iscrp no i ubje dlji vo argu men ti ra u korist takvog nara ti va, a za Jugo sla vi ju je tvr dim pože ljan sli čan pri stup . Vidi za detalj nu argu men ta ci ju Pavo ne, Civil War, str . 205-493 .

29 Vidi Gor da na Vlaj čić, Revo lu ci ja i naci je . Evo lu ci ja sta vo va vod stva KPJ i Komin ter ne 1919-1929 . godi ne, Zagreb 1978 .

22

često pot ci je nje na karak te ri sti ka NOPa je masov no učeš će žena putem Anti fa ši stič kog fron ta žena. Žene su pre u zi ma le znat ne ulo ge u NOPu i NORu kao poli tič ke akti vist ki nje, kao medi cin sko oso blje u par ti zan skim bol ni ca ma, ali i kao rat ni ce u par ti zan skim jedi ni ca ma. Pri vlač nost NOPa jugo sla ven skim žena ma sva ka ko je i rezul tat rod ne rav no prav no sti koju su poli tič ki zastu pa li pred stav ni ci NOPa i KPJ, iako su se na tere nu i par tizan skoj sva ko dnev ici žene ite ka ko suo ča va le s pred ra su di ma.30

Patri ot ski je rat for mal no zapo čeo s citi ra nim pozi vom na usta nak od 4. jula 1941. nakon čega su se ubr zo for mi ra le prve par ti zan ske jedi ni ce pod vod stvom Komu ni stič ke par ti je Jugo sla vi je, a u samom počet ku pa do kra ja godi ne su na tlu uže Srbi je i Miha i lo vi će vi čet ni ci uče stvo va li u bor ba ma pro tiv oku pa to ra.31 Glav na karak te ri sti ka patri ot skog rata je bio otpor svim stra nim voj nim for ma ci ja ma na tlu Jugo sla vi je – naro či to, zbog voj nič ke broj no sti i rat ne opre me, voj nim apa ra ti ma naci stič ke Nje mač ke i faši stič ke Ita li je, no zatim i nji ho vim save zni ci ma. Budu ći da se oku pator, iako u raz li či toj broj no sti, nala zio u svim dje lo vi ma zemlje, patri ot ski rat je bio karak te ri sti čan za cije lu teri to ri ju Jugo sla vi je. Gra đan ski je rat, među tim, po svom inten zi te tu jako vari rao. Naj in ten ziv ni ji je bio sva ka ko na pod ruč ju Bosne i Her ce go vi ne i Hrvat ske, teritorijama na koji ma je uspo sta vljen držav no legi ti mi sa ni teror faši stič ke „Neza vi sne drža ve Hrvatske“ pod vod stvom Ante Pave li ća. No, kako detalj no rekon stru i še Milan Rada no vić i na tlu Srbi je je, kao poslje di ca sve otvo re ni je i aktiv ni je kolabo ra ci je Miha i lo vi će vih čet ni ka s nje mač kim oku pa to ri ma i Nedi će vom vla dom, inten zi tet gra đan skog rata od 1943. pa sve do oslo bo đe nja 1945. godi ne naglo nara stao. Pored toga su čet ni ci voj no dje lo va li i na pod ruč ju Bosne i Her ce go vi ne i Hrvat ske što je tako đer inten zi vi ra lo gra đan ski rat na tim pro sto ri ma. Dimen zi ja kla snog rata na tlu Jugo sla vi je pro iz la zi iz ide o loš ke suš ti ne NOPa, nai me nije prven stve no ili isklju či vo odre đen suko bom jed ne soci jal ne kla se pro tiv dru ge, iako je nad moć ni broj uče

30 Detalj ni je Jele na Bati nić, Women and Yugo slav Par ti sans . A History of World War II Resi stan-ce, New York/Cam brid ge 2015; Bar ba ra Jan car-Web ster, Women and Revo lu tion in Yugo sla via 1941-1945, Den ver 1990;

31 Zva nič ni datu mi ustan ka naro da Jugo sla vi je su bili: 4 . jul 1941 . u Srbi ji; 13 . jul u Crnoj Gori; 22 . jul 1941 . u Slo ve ni ji; 27 . jul 1941 . u Hrvat skoj; 27 . jul 1941 . u Bosni i Her ce go vi ni; 11 . okto bar 1941 . u Make do ni ji . O kon tro ver zi oko ustan ka u Hrvat skoj vidi čla nak Josi pa Jagi ća, Tko je ustao 27 . jula 1941 . i pro tiv koga?, obja vlje nom na por ta lu Bil ten . Regi o nal ni por tal http://www .bil ten .org /?p=1863 . Zad nji pri stup 27 .10 .2015 .

23

sni ka NOPa, kao uosta lom i veći na sta nov niš tva Kra lje vi ne Jugo sla vi je, soci o e ko nom ski pri pa dao seljaštvu. Kla sni rat je pred sta vljao per spek ti vu soci jal ne revo lu ci je u kojoj su uče stvo va li pri pad ni ci svih soci jal nih kla sa, od pri lič no malo broj ne jugo sla ven ske gra đan ske kla se do rad nič ke kla se u koju može mo svr sta ti malo broj ni indu strij ski pro le ta ri jat i, kao što je već reče no, mno go broj nu agrar nu popu la ci ju. U korist ostva re nja soci jalne revo lu ci je jugo sla ven ski kla sni rat je popri mio oblik širo kog narod nog fron ta unu tar koje ga su poste pe no izgra đe ni teme lji budu će drža ve – osnova ne su samo u prav ne usta no ve na oslo bo đe noj teri to ri ji, pokre nut je cije li obra zov ni i medi cin ski apa rat, orga ni zo va na je kon tra kul tur na pro iz vod nja zarad uspo sta vlja nja svje to na zor ske hege mo ni je te su izra đe ni prvi nacr ti budu ćeg držav nog siste ma. U nared bi o izbo ri ma Narod no o slo bo di lač kih odbo ra od 2. sep tem bra 1942., dakle novo u spo sta vlje nim samo u prav nim jedi ni ca ma oslo bo đe nih teri to ri ja, nji hov karak ter i smi sao se obra zla žu kao nemi nov ni ishod dota daš nje bor be:

„[...] Narod nooslo bo di lač ki odbo ri jesu orga ni demo krat ske, istin ski narod ne vla sti, nasta li pri rod nim putem u toku Narod nooslo bo di lač ke bor be naro da Jugo sla vi je. NOO nije su i ne smi ju biti orga ni poje di nih poli tič kih stra na ka i orga ni za ci ja. Oni se bira ju demo krat skim putem. U njih tre ba da uđu, bez obzi ra na svo je poli tič ko uvje re nje, vje ru i narodnost, česti ti rodo lju bi koji su pri mje rom i na dje lu poka za li da su dobri sino vi svo ga naro da, da nikad neće izda ti otadž bi nu u ovom sve tom otadžbin skom ratu, da su nepo ko le blji vi u bor bi pro tiv faši stič kog oku pa to ra i nje go vih doma ćih slu gu. [...] Narod nooslo bo di lač ki odbo ri pret sta vlja ju na taj način i kli cu budu će narod ne vla sti čije će konač ne i traj ne obli ke odre di ti oslo bo đe ni narod posli je istje ri va nja faši stič kih oku pa to ra iz naše zemlje i uniš te nja nji ho vih doma ćih slu gu.“32

Slič nu argu men ta ci ju nala zi mo i u jed nom od cen tral nih doku me na ta NOPa, u Rezo lu ci ji o osni va nju Anti fa ši stič kog vije ća Narod nog oslo bođe nja Jugo sla vi je od 27. sep tem bra 1942. godi ne:

„Vije će će se tru di ti da raz vi je i učvr sti Narod nooslo bo di lač ke Odbore i pomog ne sve osta le masov ne anti fa ši stič ke orga ni za ci je, da obez bje

32 Citi ra no po navo di ma u doku men tu br . 112 pod nazi vom „Nared ba Vrhov nog koman dan ta NOP i DV Jugo sla vi je dru ga Tita od 2 . sep tem bra 1942 . god . o izbo ru, struk tu ri i zada ci ma Narod no o-slo bo di lač kih odbo ra“, u: Bihać ka repu bli ka . Dru ga knji ga: Zbor nik doku me na ta, Beo grad 1965, str . 197 .

24

di što uži kon takt izme đu naro da i Narod no Oslo bo di lač kih Odbo ra, da učvr sti lič nu i imo vin sku sigur nost, da podig ne pro svjet ni nivo sta nov ništva, da orga ni zu je soci jal no sta ra nje i zdrav stve nu slu žbu. Jed nom rije či Vije će će ulo ži ti sav trud da u ovim teš kim dani ma oslo bo di lač kog rata kada sve nas oče ku ju naj ve ći napo ri orga ni zu je što je mogu će bolje našu poza di nu, za uspješ nu bor bu pro tiv faši stič kih osva ja ča i time dopri ne se konač noj pobje di naše pra ved ne stva ri.“33

Narod no o slo bo di lač ki pokret se, dakle, nije osla njao samo na vojne ope ra ci je nego je isto vre me no sa sta bi li za ci jom par ti zan skih odre da i povolj nim voj nim ras ple tom pokre nuo i pita nje novog legal nog siste ma nakon zavr šet ka rata, što poli tič ki posma tra no sami Narod no o slo bo di lački pokret čini mno go širim poj mom od Narod no o slo bo di lač ke bor be ili Narod no o slo bo di lač kog rata koji su samo jedan, narav no bitan i neo p hodan ele ment oslo bo di lač kog pokre ta jugo sla ven skih naro da.

Osvr nu li smo se na nasi lje čet nič kih i dru gih faši stič kih orga ni za ci ja na tlu Jugo sla vi je, a pomo ću kom pa ra tiv ne ana li ze uoče ne su i srodnosti u percepciji nasilja kod fašista i četnika. No, pre o sta je problematizacija partizanskog nasilja u okviru struk tur ne pri nu de izvršavanja nasi lja u ratu.

Ovaj aspekt NORa je u jugoslavenskoj historiografiji nažalost samo nedovoljno obrađen i uglavnom prati narativ o partizanskom ratu koji je navodno bio „čist kao suza“. Ukoliko ova sintagma isključivo znači da partizani tokom rata nisu počinili nikakve zločine, jasno je da se radi o nategnutoj floskuli koja nastoji izbjeći suočavanje s vlastitom historijom. Ovakav pristup se iz današnje perspektive čini još nerazumljivijim uzmemo li u obzir cijelokupni kontekst antifašističke borbe, ne samo u Jugoslaviji. U trenutku sveobuhvatne fašističke invazije drugog izlaza od oružanog i nasilnog sukoba svih antifašističkih snaga s fašizmom svakako nije bilo, dakle jedina mogućnost da se održe civilizacijska i emancipatorska dostignuća čovječanstva podrazumijevala je upotrebu nasilja – pa tako i na tlu Jugoslavije. Konstantin Koča Popović, komandant Prve proleterske brigade, svoju odluku pristupa NOPu i NOBu opisuje kao ljudsku dužnost u trenutku fašističke navale:

33 Isto, doku ment br . 122 pod nazi vom „Rezo lu cij [a] o osni va nju Anti fa ši stič kog vije ća Narod nog oslo bo đe nja Jugo sla vi je, str . 243 .

25

„[…] u tadašnjim okolnostima u Francuskoj postajem komunista, opredeljujem se za akciju u predvečerje Drugog svetskog rata, doživljavajući sve očiglednije nadiranje fašizma kao izazova na koji nema drugog odgovora: moramo se tući.“34

Posmatrano iz političkoideološkog ugla, partizanski rat je itekako bio „čist kao suza“. Potpuno je ahistorijski iz moralističkih razloga odbacivati svaku vrstu nasilja, a takav pristup uglavnom prati dnevnopolitičke pokušaje današnje desnice da ospori legitimitet antifašističke borbe i to retoričkom figurom tobožnje depolitizacije perioda između 1941. i 1945. godine. Dakle, nasilje počinjeno od strane partitzana je historijski bilo opravdano i neizbježno kako bi se suzbili fašistički okupator i njegovi domaći kombatanti, i kako bi se uspostavio novi, pravedniji poredak. Na prilično sličnu argumentaciju, iako formulisanu u kontekstu Francuske i Ruske revolucije, nailazimo kod američkog historičara Arno J. Mayera koji, analizirajući brojne društvene teoretičare poput Machiavellija, Hobbesa, Marxa, Webera, Arendta i Schmitta, zaključuje:

„Nasilje je osnova svakog društva i svake društvene zajednice, naročito tokom njihovog uspostavljanja i njihove konsolidacije.“35

Dakle, sporno u NOBu nije nasilje samo po sebi, sporni su oni akti nasilja koji nisu vezani uz ishod pojedinačne bitke ili vojne akcije, nego koji su u znak osvete počinjeni nad nevinim civilima ili ratnim zarobljenicima kojima bi tek sud trebao utvrditi vrstu kazne.

Na takve akte neopravdanog nasilja od strane patizana Milan Radano vić tako đer uka zu je kada isti če da je „nakon oslo bo đe nja ubi je no […] više od 2.000 sta nov ni ka Beo gra da.“36

Napustimo li teritoriju Jugoslavije i osvrnemo se na obračune s kolaboracionistima u drugim evropskim zemljama, brzo ćemo vidjeti da jugoslavenski slučaj nipošto nije niti usamljen niti naročito drastičan. U Italiji, Francuskoj, Mađarskoj, Norveškoj, Slovačkoj i Rumuniji su lokalne vođe kolaboracionističkih pokreta, kao i u Jugoslaviji u slučaju danas rehabilitiranog Dragoljuba Draže Mihailovića, uglavnom osuđeni na smrt. U

34 Citat po navodima kod Latinke Perović, Dominantna i neželjena elita . Beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji, XX i XXI vek, Beograd 2015, str . 244 .

35 Arno J . Mayer, The Furies . Violence and Terror in the French and Russian Revolutions, Princeton/New Jersey 2000, str . 71 .

36 Citat po navo di ma auto ra Mila na Rada no vi ća, str . 578 .

26

Francuskoj su 1944. do 10.000, a u Italiji 1945. čak do 15.000 kolaboracionista strijeljani. U relativno maloj zemlji kao što je Belgija su se sa optužbom kolaboracije susreli nevjerovatnih 400.000 državljana, a od njih je osuđeno 2940 na smrtnu kaznu koja je izvršena kod 242 osobe. Francuska poslijeratna vlast je na smrt osudila oko 1600 osoba, a građanska prava je izgubilo 50.000 francuskih državljana.37 Procesuiranje fašističkim kolaboracionistima, dakle, nipošto nije ekskluzivni postupak Narodne federativne republike Jugoslavije.

Uzme mo li sve opi sa ne okol no sti u obzir, i ako doda mo još činje ni cu amne sti je koju je Vrhov ni štab Naord no o slo bo di lač ke voj ske Jugo sla vi je ponu dio veći ni pri pad ni ka čet nič kih i domobranskih for ma ci ja te način na koji su se par ti za ni uglav nom odno si li pre ma zaro blje ni ci ma, name će se zaklju čak koji je Dar ko Suvin iznio govo re ći o opće ni tom karak te ru pokre ta otpo ra:

„Ako je ikad posto jao goto vo pot pu no crnobije li sukob demo kra ci je pro tiv pro klet ni ka, bio je to anti fa ši stič ki aspekt suko ba 193345.“38

Milan Rada no vić napi sao je kapi tal no dje lo o nasi lju i zlo či ni ma kolabo ra ci o ni stič kih sna ga u Srbiji tokom Narod no o slo bo di lač kog rata, i to u vri je me sve opšte poli tič ke amne zi je i agre siv nog anti ko mu ni stič kog pohoda novih eli ta, kako na pro sto ru cje lo kup ne Evro pe tako i u mikro ko smo su post ju go sla ven skih repu bli ka.

Kru no slav Sto ja ko vićBeo grad, 28.10.2015.

37 Preuzeto iz Enzo Traverso, Im Bann der Gewalt . Der europäische Bürgerkrieg 1914-1945 [U prokletstvu nasilja . Evropski građanski rat 1914-1945], München 2008, str . 160-163 .

38 Suvin, Ter mi ni moći danas, str . 20 .

27

28

Uvod

29

Uvod

Iako je od zavr šet ka Dru gog svet skog rata proš lo 70 godi na, doga đaji koji su se odi gra li na pro sto ru Srbi je i Jugo sla vi je 19411945, i danas, jed na ko kao i pre dve ili tri dece ni je kada je zapo čela revizija isto rij e Jugoslavije, iza zi va ju pažnju jav no sti. To se naro či to odno si na tra gič ne i nedovolj no rasve tlje ne epi zo de rata koje su veza ne za ljud ske gubit ke, ubi stva civi la i stre lja nja zaro blje ni ka. Takvu pažnju ne iza zi va ju doga đa ji iz Prvog svet skog rata iako je Srbi ja 19141918. ima la neko li ko puta više voj nih i civil nih žrta va nego tokom Dru gog svet skog rata.

Raz lo ge za nejed na ku zain te re so va nost tre ba tra ži ti u činje ni ci da tokom Prvog svet skog rata mno gi delo vi Srbi je nisu bili popriš te rat nog suko ba (u dru goj eta pi rata glav no ratiš te nala zi lo se dale ko na jugu) za razli ku od nared nog rata gde su sva ki srez i sva ko nase lje bili mesta oru ža nih bor bi i ide o loš kog suko ba. Seća nje na Dru gi svet ski rat anta go ni zo va no je na mikro ni vou, među sta nov ni ci ma istog sela, ponekad i među čla no vi ma iste poro di ce, u zavi sno sti od usme ne pre da je u poro di ci i uti ca ja vla da juće ide o loš ke para dig me koju pla si ra ju medi ji i obra zov ni sistem, a u čijem kre i ra nju važnu ulo gu igra aka dem ska isto ri o gra fi ja. Anta go ni zam seća nja ne jenja va ni danas, naro či to kada ga pod gre va zva nič na poli ti ka seća nja. Osim toga, u Prvom svet skom ratu nije zabe le žen feno men voj ne i politič ke kola bo ra ci je i posto ja nja kola bo ra ci o ni stič kih oru ža nih sna ga i vla sti kola bo ra ci o ni sta, niti je zabe le žen teror doma ćih for ma ci ja nad doma ćim sta nov niš tvom i suna rod ni ci ma. Važno obe lež je Dru gog svet skog rata na tlu Srbi je i Jugoslavije pred sta vlja upra vo teror nad civi li ma i zaro blje nim pri pad ni ci ma supar nič kih pokre ta koji su spro vo di le oru ža ne sna ge sastavlje ne od doma ćeg sta nov niš tva. Ret ka su nase lja u koji ma nisu zabe le že ni pri me ri tero ra doma ćih for ma ci ja.

Nakon pobe de Voj ske Kra lje vi ne Srbi je 1918. na tlu Srbi je nije bilo pora že ne stra ne. Nakon pobe de Jugo slo ven ske armi je 1945. na tlu Srbi je i Jugo sla vi je mno gi su se iden ti fi ko va li ili im je pri pi si va na iden ti fi ka ci ja sa pora že nom stra nom. Ni u jed noj evrop skoj zemlji koju su oku pi ra le snage Oso vi ne nije bilo toli ko kola bo ra ci o ni stič kih for ma ci ja i mili ci ja kao u Jugo sla vi ji. Ni u jed noj zemlji oku pi ra ne Evro pe kola bo ra ci o ni sti nisu osta vi li tako krvav trag. Srbi ja se nije izdva ja la iz opšte ju go slo ven skog isku

30

stva kola bo ra ci je i oku pa ci je. U poje di nim aspek ti ma isto rij sko isku stvo Srbi je bilo je slo že ni je od isku stva nekih dru gih jugo slo ven skih zema lja.

Glav ni naslov knji ge (Kazna i zlo čin) pred sta vlja oči gled nu inver zi ju čuve nog roma na. Naslov dugu jem svom pri ja te lju i isto miš lje ni ku, poznatom jugo slo ven skom pesni ku Gora nu Babi ću. Tokom jed nog raz go vo ra o temi ove knji ge Goran je pred lo žio naslov koji sam nakon dužeg raz miš ljanje pri hva tio. Ter min kazna u naslo vu jasno aso ci ra na kažnja va nje pri padni ka sna ga kola bo ra ci je za zlo čin voj ne i poli tič ke kola bo ra ci je kao jedan od dva naj zna čaj ni ja aspek ta kola bo ra ci je. Dru gi aspekt kola bo ra ci je jeste nepo sred ni zlo čin nad, uglav nom, civil nim sta nov niš tvom Srbi je – teror nad seljač kim naro dom – koji pod ra zu me va masov na ubi stva, masa krira nja, saka će nja, tor tu ru, pljač ku, silo va nja... U mno gim seli ma u Srbi ji sna ge kola bo ra ci je osta vi le su krva vi ji trag od oku pa to ra. Ova knji ga, između osta log, pred sta vlja svo je vr snu hro ni ku tero ra nad seljaš tvom Srbi je od stra ne doma ćih anti ko mu ni stič kih for ma ci ja koje su sve sara đi va le sa okupa to rom: for ma ci je pod inge ren ci jom kvi slin ške vla de tokom čita ve okupa ci je, a Jugo slo ven ska voj ska u otadž bi ni (JVuO) ili čet ni ci Dra že Mihai lo vi ća – u dužim eta pa ma rata. Navedene formacije prihvatile su kulturu nasilja karakterističnu za fašističke pokrete. Ter min zlo čin, narav no, nije rezer vi san samo za stra nu koja je pora že na u ratu. Pobed nič ka stra na je nakon oslo bo đe nja zemlje, tako đe i tokom ustan ka i nared nih godi na rata, tako đe poči ni la rat ne zlo či ne. Tema zlo či na oslo bo di la ca insti tu ci o nal no je tre ti ra na kao jed na od pri mar nih tema savre me ne srp ske isto ri o gra fi je.1 I pored medij ske i insti tu ci o nal ne podrš ke i svo je vr snog pri ma ta u istra ži vanju dela done dav no nedo stup nih arhiv skih izvo ra ili gra đe koja je još uvek nedo stup na široj jav no sti, revi zi o ni stič ki isto ri ča ri su poka za li nedo voljno str plje nja, a poje di ni nedo volj no meto do loš kog zna nja, u istra ži va nju feno me na revo lu ci o nar nog tero ra. Revi zi o ni sti igno ri šu ukup ni kon tekst rat nog suko ba, naro či to kada je reč o odgo vor no sti za rat ne zlo či ne i kolabo ra ci ju anti ko mu ni stič kog poli tič kog i voj nog kor pu sa. Pri tom, revi zio ni stič ka isto ri o gra fi ja odgo vor na je za pla si ra nje niza isto rij skih ste re oti pa i nena uč nih zaklju ča ka. U tome pred nja či isto rij ska publi ci sti ka, ali ni aka dem ski isto ri ča ri nisu imu ni od misti fi ko va nja isto rij ske real no sti i

1 Mom či lo Pavlo vić, „’Zlo či ni oslo bo di la ca’ – zada tak srp ske isto ri o gra fi je viso kog pri o ri te ta”, Istori ja 20. veka, XXVI II, 3/2010, Beo grad, 2010, str . 9-23 .

31

uno še nje zabu na i nauč no neu te me lje nih inter pre ta ci ja u tuma če nju događa ja iz vre me na Dru gog svet skog rata. To se naro či to odno si na pogreš ne (uve li ča ne) pro ce ne bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je koji su izgu bi li život kri vi com pobed nič ke stra ne, na mani pu la ci je broj ka ma oso ba likvi di ra nih nakon oslo bo đe nja, a zatim na igno ri sa nje naj zna čaj ni jih aspe ka ta voj ne kola bo ra ci je JVuO sa nemač kim oku pa to rom.

Neret ko se u jav no sti može čuti miš lje nje kako su sve stra ne u gra đanskom ratu čini le zlo či ne, čime se izjed na ča va isto rij ska ulo ga kola bo ra ci oni sta i dosled no anti o ku pa tor ske Narod no o slo bo di lač ke voj ske Jugo sla vi je (NOVJ). Osim toga, zabo ra vlja se da par ti za ni, koji su nesum nji vo čini li rat ne zlo či ne, po pra vi lu, nisu čini li zlo či ne koji su bili etnič ki moti vi sa ni i koji su pod ra zu me va li istre blje nja čita vih poro di ca i deset ko va nja mnogih nase lja, za raz li ku od npr. nji ho vih naj broj ni jih doma ćih pro tiv ni ka u Srbi ji – čet ni ka Dra že Miha i lo vi ća. Par ti za ni su za raz li ku od čet ni ka neposred no ubi li neuporedivo manje žena i dece u užoj Srbi ji.

Poje di ni zlo či ni JVuO i Srp ske držav ne stra že (SDS) osta li su nera svetlje ni ili nedo volj no eks pli ci ra ni ili, jed no stav no, pri ka za ni bez navo đe nja izvo ra od stra ne posle rat ne, pro par ti zan ske isto ri o gra fi je, usled čega su olako zao bi la že ni, neret ko i igno ri sa ni od stra ne revi zi o ni stič ke isto ri o gra fije. Pro par ti zan ski isto ri ča ri i dru gi istra ži va či iz doba soci ja li zma i pored zna čaj nih resur sa nisu obra ti li pažnju na neke od naj zna čaj ni jih zlo či na sna ga kola bo ra ci je ili su ih površ no obra di li iako u jav no sti u posled nje tri dece ni je domi ni ra ste re o tip koji pod ra zu me va da su se pro par ti zan ski isto ri ča ri prven stve no bavi li difa ma ci jom JVuO i dru gih anti ko mu ni stičkih for ma ci ja. S dru ge stra ne, revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja, i pored nima lo zane mar lji vih resur sa, nije na valjan način rekon stru i sa la delo ve isto ri ja ta nje nog glav nog isto rij skog favo ri ta. Tu pre sve ga mislim na posled njih šest mese ci isto ri je JVuO, ali i na nedo sled no istra ži va nje zlo či na koje je počini la ta for ma ci ja. Nadam se da će ova knji ga uspe ti da makar deli mič no nadok na di pome nu te nedo stat ke i pro pu ste dosadašnje isto ri o gra fi je.

S obzirom na činjenicu da je fenomen ratnih zločina slabije istraženi aspekat istorije snaga kolaboracije u Srbiji njemu sam posvetio najveću pažnju. Fenomen političke i vojne kolaboracije domaćih antikomunističkih snaga u Srbiji je ekspliciran i dokazan u domaćoj istoriografiji. Takođe, domaća istoriografija je priličnu pažnju posvetila istraživanjima organiza

32

cione strukture snaga kolaboracije, naročito kada je reč o JVuO. Međutim, slabije je istražena vojna kolaboracija JVuO, kao najznačajnije srpske antikomunističke formacije, u poslednjoj etapi rata, tokom i nakon evakuacije glavnine snaga JVuO iz Srbije u Bosnu kada je vojna saradnja JVuO sa nemačkim okupatorom bila kontinuirana i kada četnici Draže Mihailovića pružaju najznačajniju vojnu pomoć okupatoru budući da je okupator u tom razdoblju najviše ugrožen. Zapravo, ta epizoda iz istorije JVuO, koju revizionisti najlakše zaobilaze, predstavlja najznačajniji primer vojne podrške i saradnje koju je neka kolaboracionistička formacija sa područja Srbije pružila nemačkom okupatoru.

Gra đa Držav ne komi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča (DK) u Arhi vu Jugo sla vi je i Zemalj ske komi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča (ZK) u Arhi vu Srbi je dostup na je istra ži va či ma dece ni ja ma una zad. Ipak, ta gra đa je još uvek nedo volj no istra že na. Gra đa DK i ZK iscrp ni je je koriš će na naj češ će u deli ma koja su ima la fokus ka regi o nal noj i lokal noj isto ri ji, ali i tada više kao izu ze tak nego kao pra vi lo. Neret ko je koriš će nje gra đe ZK zavi si lo od toga da li su pre pi si doku me na ta ZK pohra nje ni u lokal nim arhi vi ma. Deo gra đe koje su nači ni le lokal ne (pod)komi si je nije obje di njen u dva pome nu ta fonda već je frag men tar no pri su tan u lokal nim arhi vi ma. U deli ma opšti jeg karak te ra, koja su ima la ambi ci ju da obu hva te proš lost Dru gog svet skog rata na teri to ri ji čita ve Srbi je, ta gra đa je znat no manje koriš će na, čak i onda kada je reč o deli ma koja obra đu ju zlo či ne oku pa to ra. Kada je reč o gra đi koja se odno si na zlo či ne sna ga kola bo ra ci je tre ba kaza ti da je njen kvan ti tet frag men tar ni ji od gra đe koja rekon stru i še zlo či ne oku pa to ra, ali i pored toga gra đa o zlo či ni ma sna ga kola bo ra ci je je neza o bi la zna, zapravo pri mar na kao isto rij ski izvor za rekon struk ci ju masov nih zlo či na koje su na tlu Srbi je poči ni li čet ni ci, nedi ćev ci i ljo ti ćev ci. U poje di nim sluča je vi ma može mo govo ri ti o svo je vr snim ela bo ra ti ma koje su sasta vlja li sarad ni ci okru žnih ili sre skih (pod)komi si ja za utvr đi va nje zlo či na. Ste pen istra že no sti poje di nih zlo či na zavi sio je od inten zi te ta aktiv no sti lokal nih komi si ja. Sarad ni ci sre skih komi si ja naj češ će su odla zi li u sela u koji ma su se dogo di li masov ni zlo či ni i saku plja li izja ve ošte će ni ka i sve do ka. Naj ve ći deo gra đe nastao je 1945, dakle neko li ko mese ci ili neko li ko godi na nakon što su se zlo či ni dogo di li. Razu mlji vo je da je na taj način bilo nemo

33

gu će zabe le ži ti sve zlo či ne jer u uslo vi ma koje su dik ti ra li rat no sta nje i nesi gur nost poje di nih sela usled aktiv no sti odmet ni ka nakon oslo bo đe nja, ote ža na moguć nost puto va nja zbog nepo sto ja nja put ne mre že, itd., nije bilo lako doći do svih koji su mogli i žele li da sve do če niti su svi koji su žele li da sve do če uspe va li da dođu u pri li ku da sve do če. Deo gra đe koji je nastao aktiv noš ću tih komi si ja je ras par čan u lokal nim arhi vi ma, ustu pljen tužilaštvu i dru gim orga ni ma vla sti, zbog čega u fon do vi ma DK i ZK nisu saču va ni doku men ti o nekim naj ma sov ni jim zlo či ni ma sna ga kola bo ra ci je (pri me ra radi, zlo či ni u Vra ni ću i Dru gov cu). Sarad ni ci lokal nih komi si ja naj češ će su nasto ja li da pri ku pe sve do če nja oso ba koje su bile nepo sred ni sve do ci zlo či na, a pone kad je reč o oso ba ma koje su igrom slu ča ja pre ži ve le zlo čin. Pone kad se suo ča va mo sa izja va ma pri pad ni ka for ma ci ja koje su poči ni le zlo čin, a ređe i sa izja va ma izvr ši la ca. U veli kom bro ju slu ča je va suo ča va mo se sa izja va ma rođa ka ili kom ši ja žrta va. U oda bi ru sve do čansta va prven stve no sam kori stio sve do če nja oče vi da ca zlo či na i rođa ka žrtava koji su ima li pri li ku da se uve re u posle di ce zlo či na. Oda bra ti nji ho va sve do če nja zna či pru ži ti moguć nost sve do ci ma zlo či na da nakon sedam dece ni ja pono vo pro go vo re o vla sti tom tra u ma tič nom isku stvu i stra da nju nji ma bli skih oso ba, pone kad i o vla sti tom stra da nju. Pone kad su sarad ni ci ZK i DK uspe va li da pri ku pe ori gi nal na doku men ta, a neret ko i pre pi se doku me na ta (iz dru gih arhi va) for ma ci ja koje su poči ni le zlo čin.

Sva ka knji ga na temu Dru gog svet skog rata u Srbi ji koja za glav nu temu ima isto ri jat odre đe nog regi o na ili čita ve teri to ri je Srbi je tokom okupa ci je ili isto ri jat odre đe nog pokre ta – osta je nedo vr še na uko li ko autor nije izvr šio istra ži va nja u fon do vi ma DK i ZK.

Naj zna čaj ni ji dopri nos ove publi ka ci je, kada je reč o zlo či ni ma JVuO u Srbi ji pred sta vlja ju poda ci o zlo či ni ma Kor pu sa gor ske gar de pod komandom Niko le Kala bi ća. Sti ca jem okol no sti, u posle rat nom raz do blju nisu publi ko va ne rat ne hro ni ke Ople nač kog (Topo la), Ora šač kog (Aran đe lovac) i Mla de no vač kog sre za iako su sta nov ni ci ta tri sre za aktiv no uče stvova li u par ti zan skom ustan ku, a sta nov ni ci poje di nih sela na tom pod ruč ju poma ga li par ti zan ske gru pe i obno vlje ne odre de i nakon slo ma ustan ka, pa sve do sep tem bra 1944. kada su par ti za ni nane li poraz čet ni ci ma u Šuma di ji. Zbog sve ga toga poje di na sela su bila izlo že na tero ru Kor pu sa gor ske gar de budu ći da su tri nave de na sre za, uz Kosmaj ski srez (Sopot),

34

pred sta vlja li teri to ri ju pod inge ren ci jom Kala bi će vog kor pu sa. Upra vo je nepo sto ja nje rat nih hro ni ka uslo vi lo da poje di ni zlo či ni Kor pu sa gor ske gar de osta nu goto vo nepo zna ti ili da osta ne nepo zna ta odgo vor nost počini la ca, odno sno poje di nih bri ga da i bata ljo na Kala bi će vog kor pu sa. Unatoč tome, Kala bić je postao per so ni fi ka ci ja zlo či na JVuO jer je crna legen da o Kala bi ću zaži ve la u naro du. U ovoj knji zi, na osno vu do sad neko riš će ne gra đe ZK iz 1945, detalj ni je su rekon stru i sa na dva karak te ri stič na zlo či na Kor pu sa gor ske gar de: pokolj u Koplja ru 25. decem bra 1943. i blo ka da Kova čev ca 27. avgu sta 1944. Osim toga, na osno vu gra đe ZK i DK ukaza no je na neke nepo zna te ili sla bi je pozna te deta lje zlo či na Kala bi će vog kor pu sa nad sta nov niš tvom Badlje vi ce (20. janu ar 1944), Banje (21. april 1944) i Aran đe lov ca (1419. sep tem bar 1944). Na osno vu pret hod ne litera tu re tako đe je kon sta to va na odgo vo r nost Kala bi će vog kor pu sa za pokolj sta nov ni ka Malog Poža rev ca (22. jun 1944) i masov ni zlo čin nad sta novni ci ma Dru gov ca (29. april 1944) koji pred sta vlja naj ma sov ni ji zlo čin JVuO nad sta nov ni ci ma nekog srp skog sela. Zlo či ni Kor pu sa gor ske gar de zavre đu ju obu hvat ni je istra ži va nje i detalj nu isto ri o graf sku stu di ju. Stu dije slu ča ja koje su nave de ne u ovoj knji zi pred sta vlja ju pri log istra ži va nju isto ri ja ta jed nog od naj ra zgla še ni jih kor pu sa JVuO. Sem sla bi je pozna tih poda ta ka o zlo či ni ma Kor pu sa gor ske gar de, u knji zi su zabe le že ni poda ci o zlo či ni ma Timoč kog kor pu sa JVuO koji su tako đe nedo volj no rasve tljeni u doma ćoj isto ri o gra fi ji, pri čemu prven stve no mislim na repre sa li je u Bolje vač kom sre zu mar ta 1944. i Zaje čar skom sre zu počet kom sep tem bra iste godi ne kao i na učeš će Timoč kog kor pu sa u masa kru zaro blje nih parti za na u Boš nja nu počet kom okto bra 1944.

Naj ma sov ni ji zlo čin koji je JVuO poči ni la u Srbi ji, ili uopšte, dogo dio se 511. febru a ra 1943. na pod ruč ju Pri boj skog sre za nad musli man skim sta nov niš tvom. Taj zlo čin nije regi stro van u okvi ru jugo slo ven ske (pro parti zan ske) isto ri o gra fi je, ali ni u okvi ru savre me ne revi zi o ni stič ke (pro četnič ke) isto ri o gra fi je u Srbi ji. Raz lo zi ovog pre ćut ki va nja i zao bi la že nja nisu posve oči gled ni. U okvi ru stu di je slu ča ja, poku šao sam da izlo žim retrospek tiv ni pre gled istra ži va nja (i zao bi la že nja) teme zlo či na JVuO febru a ra 1943. na pod ruč ju Pri boj skog, Plje valj skog, Čaj nič kog i Fočan skog sre za. Ta stu di ja slu ča ja nije obo ga će na novim rezul ta ti ma i nepo zna tim izvori ma, ali je pod se ti la na jedva pozna tu ili goto vo nepo zna tu činje ni cu u

35

široj, ali i struč noj jav no sti, o publi ko va nju dva spi ska žrta va zlo či na JVuO u Pri boj skom sre zu, pri čemu spi sak obja vljen 2005. sadr ži 2.379 ime na ubi je nih, među koji ma je 1.058 dece. Kon kret ni je istra ži vač ke rezul ta te pri lo žio sam u mikro slu ča ju posve će nom masov nom zlo či nu koji se dogodio u okvi ru jed ne od voj nih ope ra ci ja JVuO koja se tako đe odi gra la 1943. Reč je o zlo či ni ma u Više gra du, 57. okto bra 1943. Pri lo že no je neko li ko do sad nepo zna tih sve do čan sta va oče vi da ca i savre me ni ka zlo či na i pro blema ti zo van je pri stup savre me ne revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je ovom isto rijskom doga đa ju.

U pisa nju dela knji ge koji se odno si na zlo či ne JVuO koriš će ni su rezul ta ti čita vog niza pret hod nih istra ži va ča. Kada je reč o auto ri ma propar ti zan ske ori jen ta ci je, koji navo de nove, nepo zna te ili sla bi je pozna te podat ke, tre ba izdvo ji ti knji ge isto ri ča ra Jova na Zla ti ća i isto rij skog publici ste Dra go sla va Belog Dimi tri je vi ća, a kada je reč o auto ri ma pro čet nič ke ori jen ta ci je tre ba izdvo ji ti dru gi tom Isto ri je rav no gor skog pokre ta, isto ri ča ra Koste Niko li ća.2

Četvr ti deo knji ge („Odgo vor nost za zlo či ne for ma ci ja pod kon trolom kvi slin ške vla de 19411944.”) naj ve ćim delom tako đe je nastao na osno vu do sad neko riš će ne gra đe DK i ZK. Budu ći da ta tema zavre đuje sve o bu hvat nu nauč nu sin te zu odno sno zaseb nu knji gu, oda brao sam naj ka rak te ri stič ni je pri me re zlo či na ili par ti ci pa ci je u zlo či ni ma oku pa to ra sna ga pod kon tro lom vladâ Mila na Aći mo vi ća i Mila na Nedi ća o koji ma sam pro na šao doku men ta ci ju u gra đi DK i ZK. Naj zna čaj ni ja dela domaće isto ri o gra fi je na temu zlo či na for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ške vla de obja vlje na su u dece ni ji nakon ruše nja soci ja li zma i foku si ra na su na aktivno sti kvi slin ških sna ga u poje di nim regi o ni ma. Pre sve ga tre ba izdvo ji ti mono gra fi je isto ri ča ra Jova na Zla ti ća koje su neza slu že no sla bo pozna te i vrlo ret ko citi ra ne od stra ne savre me nih isto ri ča ra.3 Pre neko li ko godi na

2 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу 19411944, IV, Рав но гор ски покрет и Jугословенска вој ска у отаџ би ни, Ниш, 1998; Коста Нико лић, Истори ја рав но гор ског покре та, II, Бео град, 1999; Дра го слав Б . Дими три је вић Бели, Где је моја мама? При ло зи за исто ри ју Авал ског кор пу са Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни, Бео град, 2009 .

3 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (19411944), II, Ору жа на сила срп ске вла де гене ра ла Мила на Неди ћа, Ниш, 1995; Јован Зла тић, Стра дала штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (19411944), III, Чет ни ци вој во де Косте Мило ва но ви ћа Пећан ца, Ниш, 1995 . Vre di izdvo ji ti i knji ge isto rij skog publi ci ste Goj ka Ško-

36

obja vlje na je knji ga isto ri ča ra Boja na Dimi tri je vi ća o isto ri ja tu oru ža nih sna ga pod inge ren ci jom vla de Mila na Nedi ća.4 U toj knji zi nije nave den nije dan zlo čin for ma ci ja pod kon tro lom Nedi će ve vla de nad civil nim stanov niš tvom niti je uka za no na učeš će Nedi će vih sna ga u broj nim hap šenji ma civi la i nji ho vom ispo ru či va nju oku pa to ru nakon čega su uhap še ni ci logo ri zo va ni i ubi ja ni od stra ne nemač kih voj nopoli cij skih sna ga. I na ovom pri me ru uoča va se zna čaj gra đe DK i ZK – da je Dimi tri je vić istra živao ta dva fon da sva ka ko ne bi nači nio nave de ni pro pust.

Jed na od dve „mikro stu di je” u knji zi posve će na je zlo či ni ma SDS u lesko vač kom kra ju 1944. Poje di ni zlo či ni SDS na jugu Srbi je regi stro va ni su u okvi ru doma će isto ri o gra fi je u soci ja li stič kom raz do blju, ali veći na tih zlo či na nije eks pli ci ra na, a neki od njih su osta li nepo zna ti. Neki od najka rak te ri stič ni jih zlo či na SDS, poput stra da nja sta nov ni ka Stu ble, Mirošev ca i Gori ne osta li su neis tra že ni. Gra đa ZK i DK omo gu ća va detalj ni ju rekon struk ci ju zlo či na SDS nad sta nov niš tvom dva de se tak sela na širem pod ruč ju Leskov ca. Zapi sni ci sa saslu ša nja većeg bro ja ošte će ni ka i rođa ka žrta va, zabe le že ne izja ve oče vi da ca zlo či na, a pone kad i svo je vr sni ela bo rati o stra da nju poje di nih nase lja, pru ža ju podat ke o ubi je nim, hap še nim, muče nim poje din ci ma i spa lje nim i opljač ka nim doma ćin stvi ma. Pri padni ci SDS su upa da li u lesko vač ka sela kao kazne na eks pe di ci ja, pri mo ra va li odra sle sta nov ni ke da pri stu pe zbor nom mestu nakon čega je sle di lo odvaja nje par ti zan skih sarad ni ka i sim pa ti ze ra ili rođa ka i nji ho va bati na nja ili stre lja nja koja su neret ko bila jav na. Oni koji nisu ubi je ni odvo đe ni su u zatvor u Leskov cu, pre da va ni Gesta pou nakon čega su naj češ će tran spor tova ni u logo re. U poje di nim slu ča je vi ma pri pad ni ci SDS su upa da li u sela koja su poma ga la par ti za ne zajed no sa sna ga ma nemač kog ili bugar skog oku pa to ra.

Osim zlo či na SDS u lesko vač kom kra ju detalj ni je sam se posve tio istra ži va nju odgo vor no sti SDS za stra da nje sta nov ni ka kru še vač kog kra ja kon cem juna 1943. budu ći da su pri pad ni ci SDS u tom raz do blju učestvo va li u hap še nju pre ko polo vi ne od 324 tala ca koje je nemač ki okupa tor stre ljao 29. juna 1943. u Kru šev cu. Sau če sniš tvo u tom zlo či nu

ra: Гој ко Шко ро, Терор и зло чи ни у ужич ком окру гу 19411945, Ужи це, 1995; Гој ко Шко ро, Исти на је у име ни ма. Стра да ли у Ужич ком окру гу у Дру гом свет ском рату, Ужи це, 2002 .

4 Бојан Б . Дими три је вић, Вој ска Неди ће ве Срби је. Ору жа не сна ге Срп ске вла де 19411945, Бео град, 2014² .

37

pred sta vlja para dig ma ti čan pri mer učeš ća SDS u stra da nju civi la u okvi ru odma zdi koje je spro vo dio nemač ki oku pa tor. Nepo sred ni zlo či ni kvi slinške žan dar me ri je, Srp skih dobro vo ljač kih odre da (SDO), SDS i Srp skog dobro vo ljač kog kor pu sa (SDK), i pri me ri sau če stvo va nja tih for ma ci ja u zlo či ni ma oku pa to ra, zah te va ju detalj ni ja istra ži va nja. Ohra bru je činje nica da je nedav no obja vlje na nauč na mono gra fi ja u kojoj je uka za no na odgo vor nost kvi slin ške žan dar me ri je i admi ni stra ci je za stra da nje Roma kra jem 1941. i počet kom 1942, u okvi ru zlo či na nemač kog oku pa to ra nad Romi ma u poje di nim delo vi ma Srbi je. Na osno vu nedav no obja vlje ne knji ge isto ri ča ra Milo va na Pisa ri ja koja je prva nauč na stu di ja u doma ćoj isto ri o gra fi ji koja za pri mar nu temu ima zlo či ne nad Romi ma u Srbi ji tokom Dru gog svet skog rata,5 kao i na osno vu neko riš će nih arhiv skih izvo ra iz fon do va DK i ZK, ta tema je raz mo tre na i na stra ni ca ma ove knji ge.

Jedan od naj ka rak te ri stič ni jih pro pu sta jugo slo ven ske i srp ske isto rio gra fi je koja se bavi la isto ri jom Dru gog svet skog rata na tlu Srbi je jeste neis tra že nost feno me na amne sti ra nja pri pad ni ka JVuO 1944. Doma ća isto ri o gra fi ja je regi stro va la taj feno men, ali ga nije istra ži la i eks pli ci ra la – iako su naj zna čaj ni ji izvo ri za tu temu obja vlje ni pre neko li ko dece ni ja. Odsu stvo eks pli ka ci je omo gu ći lo je pro čet nič kim, revi zi o ni stič kim istori ča ri ma, koji ma su Dru gi svet ski rat i prve posle rat ne godi ne u istra živač kom foku su, da ola ko igno ri šu zna čaj, opseg i posle di ce dve amne sti je iz 1944. koje su ima le karak ter zva nič nog pozi va pri pad ni ci ma JVuO da polo že oruž je čime im je garan to va na bez bed nost, uko li ko nisu bili počini o ci zlo či na. Pre ma istra ži va nju koje je publi ko va no u ovoj knji zi, više od polo vi ne pri pad ni ka JVuO u Srbi ji amne sti ra no je 1944. i, manjim delom, 1945. Reč je o izu zet no veli kom bro ju poje di na ca. Taj broj je neis tra žen, ali je sva ka ko izno sio izme đu 10.000 i 15.000. Mno gi od njih su dezer ti ra li nakon čega su samo i ni ci ja tiv no ili uz dogo vor sa sna ga ma NOVJ preš li na par ti zan sku stra nu, a pod jed nak ili još veći broj ih je poš te đen nakon zaroblja va nja. Kon sta to va nje ovih činje ni ca od stra ne pro čet nič kih isto ri ča ra polju lja lo bi kon strukt koji je for mu li sao isto ri čar Kosta Niko lić: „Srbi ja je mora la da ’pla ti svoj dug’, odno sno da pla ti danak u krvi zbog podrš ke

5 Milo van Pisa ri, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me holo ka u sta, Beo grad, 2014 .

38

čet ni ci ma.”6 Sto ga nije nima lo slu čaj no što Niko lić u tro tom noj Isto ri ji rav no gor skog pokre ta igno ri še feno men amne sti ra nja pri pad ni ka JVuO i zna čaj tog feno me na kao kolek tiv nog isku stva, iako je amne sti ja za više od polo vi ne čet ni ka u Srbi ji pred sta vlja la jed no od pre sud nih rat nih isku sta va.

U pisa nju dru gog i tre ćeg dela knji ge u kome je obra đen odnos NOVJ pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO kori stio sam obja vlje na doku menta NOVJ, JVuO i kvi slin ških jedi ni ca i orga na, neo bja vlje na doku menta par ti zan ske i čet nič ke pro ve ni jen ci je iz Voj nog arhi va i neo bja vlje na doku men ta Nemač kog Raj ha koja su dostup na na inter ne tu.7 Neki od naj zna čaj ni jih doku me na ta par ti zan ske, čet nič ke i nemač ke pro ve ni jen ci je publi ko va ni su od 1949. do 1986. u seri ji obja vlje nih arhiv skih izvo ra o Dru gom svet skom ratu na tlu Jugo sla vi je u izda nju neka daš njeg Voj no i storij skog insti tu ta iz Beo gra da, u 173 sve ske Zbor ni ka doku me na ta i poda ta ka o Narod no o slo bo di lač kom ratu naro da Jugo sla vi je (dalje: Zbor nik NOR-a), što je u godi na ma i dece ni ja ma nakon Dru gog svet skog rata bio jedinstven izda vač ki podu hvat u Jugo sla vi ji, a vero vat no i u sve tu, kada je reč o obja vlji va nju naj va žni je rat ne doku men ta ci je.8 U pisa nju ove knji ge koristio sam 37 sve za ka Zbor ni ka NOR-a. U tre ćem delu detalj no su obra đe ni naj zna čaj ni ji pri me ri poš te de zaro blje nih pri pad ni ka JVuO u bor ba ma u Srbi ji 1944, pri čemu sam poseb nu pažnju poklo nio bor ba ma na Jelo voj gori i bor ba ma za oslo bo đe nje Valje va, Gor njeg Mila nov ca i Aran đe lov ca – budu ći da revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja igno ri še pri me re poš te de zaro bljenih bora ca JVuO u nave de nim pri me ri ma. U pisa nju tre ćeg dela oslo nio sam se i na 62 mono gra fi je i zbor ni ke seća nja jedi ni ca NOVJ pri čemu se izdva ja ju izda nja Voj no i sto rij skog insti tu ta i Insti tu ta za savre me nu isto ri ju iz Beo gra da i Isto rij skog insti tu ta SR Crne Gore iz Tito gra da, obja vlje na u posled nje tri dece ni je proš log veka. Mono gra fi je o jedi ni ca ma NOVJ, za

6 Коста Нико лић, Исто ри ја рав но гор ског покре та 19411945, Књи га дру га: Срби ја под оку-па ци јом, Бео град, 2014, стр . 488 .

7 Doku men ta nemač kih oru ža nih sna ga dostup na su na saj tu „Zna ci” . Reč je o mikro fil mo va-nim nemač kim doku men ti ma iz Naci o nal nog arhi va u Vašingt nu (Nati o nal Archi ve Was hing ton, NAW) . Sajt „Zna ci” pred sta vlja naj ve ću bazu poda ta ka na inter ne tu na temu Dru gog svet skog rata na tlu Jugo sla vi je . Reč je o oko 1 .000 dostup nih kn