Mile-Bjelajac-Nedićev-memorandum-generalu-Ajzenhaueru-maja-1945

GRA\ASources

Dr Mile BJELAJACInstitut za noviju istoriju Srbije, Beograd

NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945

O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}ibroj radova. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov, naj~e{}esu objavljivali van Jugoslavije.1 U zemlji, prevladavali su istori~ari koji su muposvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskomratu na tlu Srbije.2 Moè se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa ten-dencijom da se njegov rad prikaè kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacijei borbe protiv komunizma. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro-

211

1 Boško Kosti}, Za istoriju naših dana, Lil 1949; Petar Martinovi} Bajica, Milan Nedi}, îkago,Ilinoj 1956 (reprint, ''Nikola Paši}'', Beograd 2003); Bor. M. Karapandì~, Gradanski rat uSrbiji, Klivlend Ohajo 1958; B. N. Kosti}, Istina o Milanu Nedi}u, Milvoki, SAD 1965; Sta-nislav Krakov, General Milan Nedi}, I-II, Minhen 1968; Prof. Lazo M. Kosti}, Armijski |ene-ral Milan Nedi}, njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima, Privatno izdan-je, Melburn, Australija 1976; Ilija M. Pavlovi}, „General Milan Ð. Nedi} - Biografija i drugiistorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”, I-II, Srpski pre-porod, Southport, Quinsland, Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Nedi} i njegovodoba, I-II, Nova iskra, Beograd 1994) Milutin Propadovi}, „D.V. Ljoti}, Zbor i Komunistickapartija Jugoslavije 1935 - 1945”, Iskra 1990

2 Milan Borkovi}, Milan Nedi}, Zagreb 1976; M. Borkovi}, Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislin-ška uprava 1941-1944, Knj.1-2, ''Sloboda'', Beograd 1979; Mladen Stefanovi}, Zbor DimitrijaLjoti}a 1934 - 1945, Narodna knjiga, Beograd ; Vjenceslav Gliši}, Uì~ka republika, Beograd1968; B. Petranovi}, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 - 1945, VINC, Beograd 1992; MilanRistovi}, Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 - 1944/1945, VINC, Beograd1991; @arko Jovanovi}, Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu, INIS, Beograd 1995; DraganAleksi}, Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu, INIS, Beograd 2002; Mirjana Zori}, Srbijau završnici rata 1943 - 1944, doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetuu Beogradu; vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}'', u: 100 znamenitih Srba, Princip, Beograd 1993;Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 - 1941, Studija o vojnoj eliti i biografski lek-sikon, INIS-Dobra, Beograd 2004.

verze u nauci, a jo{ vi{e u javnosti. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihva-tio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat, da su po-stojali legitimisti i revolucionari. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|una-rodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom, te propisi-valo obaveze okupatora i okupiranog. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnostiu kojima je delovao general Nedi}.

Dokumenta koja objavljujemo, Memorandum generala Milana Nedi}ageneralu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. godine i nekoliko prate}ih, dosada nisu kori{}ena u istoriografiji. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu uWashington-u, u fondu State Department-a.3

Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. augusta 1945. godine kao„poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija(Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10.jula iste godine. Mesec dana pre ove informacije, isto poslanstvo je iz Berlinadobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana, kucanih bez proreda,koji je general Nedi} uputio 25. maja 1945. glavno-komanduju}em savezni~kihsnaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. Collins) komandan-ta 42. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel).4 Kako saznajemo iz ameri~keprepiske, ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. Nedi} jepotom uhap{en 6. jula, a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije dove-den je 9. jula.5

Prema zapisniku majora Edmunda L. Kinga, Nedi} je svoj boravak uAustriji, posebno u Kicbilu, predstavio kao internaciju u koju su ga staviliNemci sve do dolaska Amerikanaca. Dao je informacije o svim svojim saradnici-ma koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} iministar dr Nedeljkovi}. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabeleìo da bi uzdodatne izvore, Nedi}, budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima, mogaorasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo jeda general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija odrazaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti, a s druge strane da nebude previ{e eksploatisana od Nema~ke. „Izjavio je da nema ~ega da se boji odAmerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”, zavr{ava King.

TOKOVI ISTORIJE

212

1-2/2005.

3 National Archives Washington, odelenje Maryland College Park, Fond State Department,Record Group 84, Yugoslavia, box 52, file 800. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof.Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat.

4 Marfi je obe informacije poslao Dràvnom sekretaru SAD Achesonu i James W. Riddleberger-uCE (verovatno odelenje Central Europe). Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopijuNedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. Dakle ovaj memoran-dum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO, FO, britansko poslanstvo Berlin, 1945.

5 Smatramo da su ovi datumi ta~ni. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. juni kao datum hapše-nja. (Borkovi}, n.d., knj.II, s.370)

U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu seizraàva zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika, a posebno ~injenica da suih oslobodile ameri~ke snage, predstavnici demokratija koje su svoje pred-stavnike slale glavnom {tabu Draè Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke.Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslavijite da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprlaNemcima (on na ~elu 3. i brat mu na ~elu 2. grupe armija JV). Upro je prstom uhrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda kojaje nastupila po slomu armije na svim stranama, a posebno na teritoriju NDH.Naveo je nedela Ma|ara i Bugara, {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srp-skog naroda. Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dràli u internaciji sve dokkrajem augusta nije prihvatio poloàj. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavuodstupanja, pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara, Hrvata iMa|ara. Uprkos tim te{kim okolnostima, obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno400.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86.000 dece,siro~adi starih do 14 godina.

Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskognaroda od represalija, ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata.Kada je njegov odnos prema pokretu Draè Mihailovi}a u pitanju, on u ovommemorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na svena~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi, koliko je bilou njegovoj mo}i.

Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaskasovjetskih snaga i partizana 1944. godine. Istako je ~injenicu da ni jednog trenut-ka ni njegove, ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstavesavezni~kim sovjetskim jedinicama, mada su i dalje bili angaòvani u borbi sapartizanima. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad.Tako je, po Nedi}u, politi~ka manjina, uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarilaSrbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji.

Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srbaiz zarobljeni{tva, srpskih radnika te 20.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a uJugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. Zalaè se da Amerika uti~e i kon-troli{e izraàvanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}epoliti~ka manjina manipulacijom. Izraàva li~nu spremnost, kao i spremnostministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovomradu tokom okupacije, ali ta~no i pred me|unarodnim sudom, a ne pred Titovim.

U prilogu memoranduma Ajzenhaueru, general Nedi} je priloìo rezimesvog memoranduma koji je 19. januara 1945. poslao dr Nojbaheru (Dr HermanNeubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. On u vi{enavrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu.

213

M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945

Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim, istori~ari mogu uo~iti {ta jeNedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike, a {ta podupire njegoveocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. U najkra}em, ispu{ten je pre-distorijat memoranduma Nojbaheru, tj. pozivanje na njihove susrete u Be~u,ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihai-lovi}a preko Sarajeva, odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli io~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}aministru Nojbaheru od 2. februara 1945. godine, u kome general i njegove kolegeu izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od19. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka, moèmo se pitatiza{to se Nedi} nije odlu~io da i njega priloì uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru.Naime, u ovom pismu od 2. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade dalekopreciznije iznesena i, ako je hteo, i{la bi mu vi{e u prilog:

„Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. pro{logmeseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade:

Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. janu-ara ove godine na svojim sednicama 1. i 2. februara tek. godine i do{la do ovogzaklju~ka:

1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. Shvatanje kojeje izloèno u Memorandumu od 19. januara ove godine samo konstatuje ovusituaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. postojao izme|u Nema~ke i Srbije,kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije, tj. odnos pobedioca premapobe|enom, okupatora prema okupiranom, a taj odnos i sada jo{ postoji. Priovome napominjemo da Nema~ka nikada, ni u kom obliku nije traìla od srpskeVlade u Srbiji, da se taj odnos, pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima,ma u kom pogledu izmeni. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sanema~ke strane, da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom, a„protiv zajedni~kog neprijatelja.”

Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanjesada menjamo (...)”

U nastavku ovog pisma se izraàva stav prema onima iz srpske emigraci-je koji su imali druga~ije poglede:

„Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi, koji iza njihstoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. pro{log meseca – doista stoje i osta-ju na stanovi{tu neposrednog produàvanja borbe, to je njihovo privatno

TOKOVI ISTORIJE

214

1-2/2005.

6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade, Str. Pov. Br.1/1945, od 19. januara 1945. uKicbilu, Nj. E. Gosp. Ministru dr Nojbaheru u Be~u, objavljena je u Glasu Kanadskih Srba, br.1990 i 1991 za 1971. godinu (priredio Radoje L. Kneèvi}). Prema napomeni prire|iva~a radioih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. Vidi tako|e: Ilija M. Pavlovi}, n.d. s.167-173.

mi{ljenje, koje srpska nacionalna Vlada, kojoj ja stojim na ~elu, ne moè pri-hvatiti.”7

Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz ìvota „srpske vlade” i samog gene-rala Nedi}a istori~ari, posebno u Jugoslaviji, su se do sada koristili najvi{ezarobljenom nema~kom gra|om, izjavama pojedinih li~nosti kao {to su DragiJovanovi}, Tanasije Dini}, Aleksandra Cincar Markovi}a, pa i samog Nedi}atokom njegovog saslu{anja. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~itasvedo~enja savremenika, od kojih su neki nastavili da ìve posle 1945. godine uemigraciji.8 Za uè znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sadaznalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi usvetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imajurazumevanja.

Prema dosada{njim znanjima, predsednik „vlade nacionalnog spasa”Milan Nedi} i njegovi ministri, izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali uBeogradu, otputovali su po~etkom oktobra 1944. iz Beograda i preko Srema,Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. oktobra. Privid funkcionisanja ove grupekao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. godine.

Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odràva sednice i razra|ujesvoje planove i taktiku za bliù budu}nost. Neki ministri su bili mi{ljenja davlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitetkoji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londo-nom. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacijapromeniti. To im je bila osnova da traè od vlade Rajha da ih kao vladu i pri-znaju. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili„Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”, a Nedi} da bude predsednik tog od-bora. Ve} od 17. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u pro-storijama hotela „Imperijal”. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla do-bijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama, internircima i biv{im zaroblje-nicima. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. U Be~u je vladalabeda, skupo}a, a grad je bio izloèn bombardovanjima. U grad su se slivale idruge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da pre-bace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. Kako se verovatno ne bezironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}, koji je preko Joni}a saznavao {tase me|u ~lanovima vlade de{ava, oni su se zaista „igrali vlade” i traìli prizna-nje od Nemaca, pomo} u organizaciji novih trupa, vojno-politi~ki savez saRajhom. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”.9

215


7 Vidi nap. 4; I. M. Pavlovi}, n.d. 173-174.8 M. Borkovi}, Kontrarevolucija, knj.2, s. 362-372, vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga

u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”.9 Borkovi}, Kontrarevolucija, s. 364-365

Na dan nema~ke kapitulacije, 8. maja u Kicbil je u{la prethodnica ame-ri~ke 36. divizije, a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. ameri~kadivizija.

Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pita-nje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici, kako }e seprema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potraìvanja }eispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apelna generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka, a sudbina Nedi}a i ve}ine nje-govih saradnika bila je tragi~na. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina jeuhap{ena jula 1945. godine. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi pre-bacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu, Mosburg iNovi Ulm. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5. januara1946. godine. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturiNedi} je odràvao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni, a oni su mu poredpisama slali pakete sa hranom. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana ubeogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga, kada je prema slu`benomsaop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. februara 1946. godine.

DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944.

U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezul-tati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. godine. Jedan deo srp-skih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{lostibio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskognaroda, umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio upokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a, a privremena egzistencijalna za{tita ucivilnoj upravi generala Milana Nedi}a.10

Na takvu suènu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}ikomparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. Svojdoprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istraìvali dubljerazloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojnestvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu.11

TOKOVI ISTORIJE

216

1-2/2005.

10 Mom~ilo Pavlovi}, Veroljub Trajkovi}, „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. septembra1944”, Leskova~ki zbornik, Leskovac 1995; Ðoko Tripkovi}, Beograd pod bombama, Beograd1999. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. i 17. aprila 1944 poginulo1.260 gra|ana, teško povredeno 1.600, a lakše nekoliko hiljada. ''Razoreno je oko 600 ku}a,dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja.'' (s.65)

11 Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. Terzi}, ''Jugoslovenska kraljevska vlada, DraàMihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. godine''; Ðor|e Stanko-

Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo, po na{em sududoprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugomsvetskom ratu. Na drugoj strani, isti dokumenti upozoravaju nas da su danas uopticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. Korisno je u svakom slu~aju sa-znati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. Tako|e,zbog ratne propagande, postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanjabroj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama.12

Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dràvau Beogradu i poslati su u Washington, State Department, 27. avgusta 1945.godine. Informaciju je izradio Eric L. Pridonoff, ekonomski savetnik, a potpisaotada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. Iz analize je vidljivo da je jugosloven-ska vlada odredila grupu od 40 inènjera da u roku od ~etiri dana pregledarazaranja Beograda, isklju~uju}i mostove i razaranja na èleznici, koja su nasta-la nema~kim i savezni~kim bombardovanjima. Tako|e, u ovom izve{taju nisuuklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga,ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj, ode}a i dr). Suma {tete nad li~nim dobri-ma iskazana je posebno.

Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula:

a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metarakvadratnih.

b) procenjena gra|evinska cena bila je 1.000 dinara za kvadrat kao u1939. godini.

c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939, zate{ka o{te}enja 50% od iste cene, a 80% od predratne cene za potpunouni{tenje.

d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. godine od one iz 1944.

U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {tetapri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na220.150.000 dinara (3.992.000 $), od toga {teta na stvarima i li~nom imovinomgra|ana procenjena je na 113.000.000 dinara (2.0250.000$ prema kursu iz1939). Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1.222.000,a na stvarima 1.270.000 $. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je

217


vi}, „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dràve Hrvatske 1943 - 1945 (Istorijski stereotipovii stvarnost)”, Tokovi istorije, br. 1-4/2001, s.77-86; „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”,Pobjeda, Podgorica 2004; Mirjana M. Zori}, „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta1941 - 1944”, doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004,

12 National Archives, Washington, Reg. 84, Box 53, dok. 815. Dokumente smo pribavili tokomskorašnjeg istraìvanja u National Archives u Washington-u. Koristimo priliku da se zahvalimoprof. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kogboravka u toj instituciji.

1.100.000 $. Kod nema~kog dela, najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisanoje direktnoj plja~ci.

Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1.880 lak{eo{te}enih stanova, 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana.

U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autorizve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istraìvanja usedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje jepodneo tim od 40 inènjera.

Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji jeproveravao {tetu na odre|enom uzorku, razlikuju se od podataka koje je samo zanema~ko bombardovanje 6. i 7. aprila 1941. dala Tehni~ka direkcija op{tinegrada. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714, teè o{te}eno1.888, a lak{e 6.615 zgrada, dok je lak{e o{te}en 22.831 stan. Ista direkcija jetada utvrdila da je vodovodna mreà bila o{te}ena na 360 mesta, o{te}eno 76tramvaja od 104, 16 od 87 autobusa. Razoreno 60.000 od ukupno 80.000 metaratramvajskih pruga. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2.271 `rtvi, a nema~keprocene o 4.000.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci po-minju jo{ 600 poru{enih objekata.

O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve}pisano, ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme usvakom gradu posebno.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastalekao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. Dokumenti uprilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira kolikoje u {teti koju je pretrpeo prostor, dobra i ljudi imao udela rat uop{te, odnosnorazli~iti akteri na istom voji{tu.

U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nimposledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda,Zemuna i drugih srpskih gradova, {to je izazvalo jugoslovensku vladu u

TOKOVI ISTORIJE

218

1-2/2005.

13 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu, (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975,s. 22-23

14 Nikola @ivkovi}, Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, ISI,Beograd 1975. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9,145 milijar-di ameri~kih dolara, a ukupno utvr|ena ratna šteta 46,9 milijardi $. Od toga 35,5 mld nema~ka,9,85 italijanska i 1,192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938). Premaizveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3.300.000 stanovnika ostalo je bez krova nadglavom I inventara, a 289.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inven-tar i stoku; Dragan Aleksi}, Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu, INIS, Beograd 2002;Milan Koljanin, Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 - 1944, Beograd 1992. Autorpiše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logo-ra (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih(Italijana, Rusa, pripadnika NOV).

Londonu da uloì hitne proteste i zatraì da se takav tim akcije obustavi. Naprotest potpukovnika @ivana Kneèvi}a, vojnog izaslanika u Washington-u,povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. stigao je odgovor, koji jepreneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. Larrabe vladi, sa obja{njenjem:

„Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima, {teta pri~injenanevojni~kim objektima nije bila velika, a ni u kom pogledu srazmerna sa osovin-skom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”

U prilogu ove poruke vlada je dobila, navodi Terzi}, deo izve{taja ame-ri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnihvazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. i 17. aprila nad Beogradom: „Izvr{eninapadi 16. i 17. aprila na Beograd (Sava, Zemunski aerodrom i fabrike avionaRogoàrski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabri-ka zbog ~ega su veoma vaàn vojni cilj; da va`nost koloseka Beograd – Zemunna Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti; da je glavni udarbio usredsre|en na ove glavne ciljeve; da fotografska interpretacija rezultatabombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvanciljeva bilo veoma malo; da su {tete, sem ciljeva, kako se vidi iz fotografskih sni-maka prilikom izvi|anja, znatne i da nisu bile èljene”.15

Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Nor-mandiji 6. juna 1944. godine, u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo jestavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombar-dovanja poginulo oko 20.000 gra|ana. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvimdanima otvaranja drugog fronta.

219


15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova.

Documents

Mile-Bjelajac-Nedićev-memorandum-generalu-Ajzenhaueru-maja-1945