Milica Mima Ru`i~i}RE^NIK INVALIDNOSTI

Izdava~i: "Dnevnik-[tamparija", Novi SadKomercijla: 021/623-022

Centar @iveti uspravno – Novi SadNovosadsko udru`enje studenata sa hendikepom

(NSUSH)

Recenzentiprof. dr Vera Vasi}mr Damjan Tati}

KorekturaMilica Braci}@ivan Mu{icki

MILICA MIMA RU@I^I]

RE^NIKINVALIDNOSTI

KA JEDNAKOSTI U JAVNOM GOVORU

Novi Sad, 2003.

1. U skladu sa Standardnim pravilima (Rezolucija46/96), usvojenim na 48. sednici Ujedinjenih nacija (20.decembra 1993.) predstavnici invalidskog pokreta u Srbi-ji, {ire}i svest i znanje o invalidnosti kao dru{tvenoj poja-vi i ukazuju}i na ulogu dru{tva u definisanju statusa i iz-jedna~avanju mogu}nosti i prava osoba sa invaliditetom,po~eli su se baviti i jezikom i terminologijom invalidnosti.

Ovaj re~nik je nastao iz potrebe da se sa~ini registarkoji }e biti osnova za sistematizaciju i standardizacijuterminologije u oblasti invalidnosti da bi se time podsta-klo uspostavljanje kodeksa politi~ki korektnog govore-nja i pisanja o osobama sa invaliditetom. On je, stoga,namenjen stru~njacima, u prvom redu pravnicima i soci-olozima, i aktivistima koji se bave ljudskim pravima, ishodno tome, pravima osoba sa invaliditetom, nastavni-cima, psiholozima, novinarima i lektorima. Osobama savlastitim iskustvom invalidnosti on mo`e biti vodi~ u iz-boru jedinica i modela koje koriste, odnosno u izgra|i-vanju stava prema jedinicama i modelima koji se koristeu situacijama javne upotrebe jezika.

2. Terminolo{ki re~nik invalidnosti sadr`i blizu 900 re-~i i izraza. On je nastao na osnovu gra|e Re~nika srp-skohrvatskog knji`evnog jezika (RMS). U njega nisuunete re~i uz koje u RMS stoji kvalifikator pokrajinski(npr. bag, bagav, bagljav, bagrljav, ziljav, nemotnjak, uzet-nja/uzetkinja, herav, hiljav, hodulja i sl.), ili zastarelo (npr.beznog, bezok, bezruk, bezuv, jednonog, jednok/jednoo-kac, slabonog i sl.). U ovaj re~nik nisu unete ni re~i iz op-{teg leksi~kog fonda koje nemaju terminolo{ko zna~enje

5

PREDGOVOR

(npr. jadan, nesre}an, nemo}an, obnemo}ao, ozdraviti,oja~ati i sl.).

Re~ni~ki ~lanak sadr`i podatke o pravopisu, grama-tici, poreklu, zna~enju i statusu obra|enih termina u do-menu javne komunikacije.

2.1 PravopisAkronimi (skra}enice s velikim po~etnim slovom re~i

koje ih ~ine) definisani su uz glavne odrednice ili podo-drednice. Dati su }irili~nim pismom, a transkribovani susamo oni koji se ~itaju u skladu sa abecednim nazivima(npr. DCO [de-ce-o], MD [em-de], RVI [er-ve-i] i sl.

2.2 Obrada i kodiranje odrednica i pododrednica– Imenice se navode u nominativu jednine uz ozna-

ku roda (afazija `).– Ukoliko postoje oblici i za mu{ki i za `enski rod, u

istoj odrednici naporedo se navode oba oblika (npr. in-valid m / invalitkinja `).

– Pridevi se navode u obliku nominativa jednine mu-{kog roda s nastavcima za `enski i srednji rod; kod oblikasa nepostojanim a bele`en je deo u kojem je promena iz-vr{ena (npr. distrofi~an, -~na, -~no).

– Glagol se navodi u infinitivu, s nastavkom za 1. li-ce jednine prezenta i oznakom vida. Prefiksirani i nepre-fiksirani glagoli koji ~ine vidski par predstavljeni su naslede}i na~in: iz/vr{iti)

– Uz odrednicu se daje podatak o jeziku porekla.– Uz odrednicu/pododrednicu se daje podatak o sfe-

ri upotrebe (razgovorni jezik, `argon, medicina, defek-tologija, NVO sektor).

– Varijantni oblik ili re~ navodi se iza odrednice ilipododrednice (npr. gluvilo s (ú gluvo}a `)).

2.3 Formiranje gnezdaU formiranju gnezda naj~e{}e je primenjivan tvorbe-

ni pristup. U skladu sa tipom i namenom ovog re~nika u

6

pojedinim slu~ajevima za odrednicu je uzimana re~ kojanije nosilac tvorbene osnove.

Ukoliko je glavna odrednica imenica koja ozna~avabolest, stanje, svojstvo i sl., izvedenice se navode slede-}im redom: pridev, prilog, imenica kojom se ozna~avadato svojstvo, imenica kojom se ozna~ava nosilac svoj-stva, pridev (izveden od prethodne imenice), glagol, gla-golska imenica (npr. grba, grbav, grbavost, grbavac, grba-viti, grbavljenje). Na kraju gnezda slede}im redosledomnavodi se: naziv nau~ne discipline, pridev (izveden odtog naziva), imenica kojom se ozna~ava osoba koja setom disciplinom bavi, pridev (izveden od te imenice), ilinaziv nau~ne discipline, imenica kojom se ozna~ava oso-ba i pridev koji se odnosi na obe imenice (npr. terapija //terapijski, terapeut // terapeutski, logoped, logopedija // lo-gopedski).

Isti poredak, za odgovaraju}i broj pododrednica ma-nje, uspostavlja se i ako je glavna odrednica pridev (npr.sakat, sakatost, sakatiti), odnosno ako je glavna odredni-ca imenica kojom se ozna~ava nosilac svojstva (npr. im-becil, imbecilan, imbecilnost).

2.4 Sistemi definicijaNajve}i broj odrednica i pododrednica pripada jed-

nom od slede}ih zna~enjskih polja: (1) uzro~nik invalid-nosti, odnosno nastanka invaliditeta, (2) osoba sa invali-ditetom ili osoba sa smanjenom sposobno{}u (npr. sluha,vida, govora, hoda), (3) nau~na disciplina, grana, oblast(medicinska ili defektolo{ka), na {to ukazuje tipski na~indefinisanja.

Relacioni pridevi, prilozi nastali konverzijom od pri-deva i glagolske imenice nisu definisani, a navode se uistom redu sa odrednicom ili pododrednicom iza //. Po-sesivi pridevi uglavnom nisu navedeni.

Uobi~ajeni izrazi su navedeni nakon definicije od-rednice ili pododrednice (npr. dekubitus, akutni ~), adefinisani su ukoliko je potrebno.

7

Re~i sa istim zna~enjem su upu}ene jedna na druguna slede}i na~in: re~ koja se ne defini{e → (vidi) re~ ko-ja se defini{e (npr. grizlica ` → dekubitus); re~ koja sedefini{e – definicija, sinonim (npr. dekubitus ` lat. DE-FINICIJA grizlica).

Pri definisanju novih pojmova va`nih za uspostavlja-nje politi~ke korektnosti u domenu invalidnosti (modeliinvalidnosti, personalna asistencija) i pojedinih terminaiz zna~enjskog polja sistem znakova, tehni~ko sredstvo(proteza, pomagalo, elektri~ni aparat) zbog njihove ma-nje poznatosti i u`e sfere uporebe (npr. gestovni govor,daktilologija, Brajevo pismo) odstupa se od re~ni~ke de-finicije u u`em smislu i daje se enciklopedijski tip defini-cije.

2.5 Odre|ivanje statusa termina u domenu javne komu-nikacije

Domen javne ili/i slu`bene komunikacije podrazu-meva razli~ite situacije govorenja i pisanja, pri ~emu go-vornik ima mogu}nost da se, koriste}i se odre|enim je-zi~kim sredstvima, poka`e kao osoba kojoj je stalo doravnopravnosti ostalih u~esnika u njoj, {to predstavljaosnovu politi~ke korektnosti koja podrazumeva neopte-re}enost upotrebljenih termina sekundarnim, ekspresiv-nim zna~enjima, asocijacijama i sl.

Status obra|enih termina u sferi javne upotrebe jezi-ka utvr|en je na osnovu slede}ih 9 obele`ja, predstavlje-nih posebnim simbolima:

�� neprihvatljivo u formalnim situacijama (obi~nou kombinaciji sa kvalifikatorom razgovorni je-zik, `argon i sl.)

�� neprihvatljivo / uvredljivo (obi~no u kombinaci-ji sa kvalifikatorom pejorativno)

≠ neta~an naziv≈ neodgovaraju}i naziv∧ na~elno referisanje∨ referisanje o konkretnom

8

< > zastarelo; pokrajinski>> ispred zna~enja koje se daje za ustaljen izraz ⇒ preporu~ljivo u formalnim situacijama.

Ovaj simbol stoji iza definicije leksema koje su ozna-~ene kao neprihvatljive u formalnim situacijama ili izaodrednice ispred koje stoji oznaka za neta~an ili neod-govaraju}i naziv, i upu}uje izbor iz postoje}eg registra ilinovo re{enje.

Raspored simbola:– simbol ispred odrednice ili pododrednice odnosi

se na sva zna~enja (npr. sakat);– simbol iza broja zna~enja odrednice ili pododred-

nice odnosi se samo na dato zna~enje (up. bogalj (2)).

** *

Posebnu zahvalnost dugujem koleginicama Gordani[trbac i Milici Braci} i svojoj personalnoj asistentkinjiIvani Berar koje su mi pomogle da 52 stranice gra|e eks-cerpirane iz RMS-a unesem u ra~unar.

Zahvaljujem se prof. dr Viktoriji Cuci}, Veri Jovano-vi} za pomo} u definisanju odrednica zdravlje, prevodi-lac/tuma~ za gestovni govor, poezija na gestu, prof. dr Mi-lici Bani}, koja me je uputila na izvor za definisanjetermina iz oblasti fizikalne medicine, Biblioteci Medi-cinskog fakulteta koja mi je omogu}ila pristup nekoli-kim medicinskim re~nicima i leksikonima, kolegama Mi-reli Jukovi} i Nikoli Gavrilovi}, studentima medicine,koji su mi ustupili uxbenike iz patologije i psihopatolo-gije i koleginici Tatjani Lazor, koja me je uputila na de-fektolo{ki re~nik.

Re~nik je nastao na osnovu specijalisti~kog rada izstandardizacije i normativistike srpskog jezika, odbranje-nog septembra meseca 2003. na Odseku za srpski jezik i

9

lingvistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u NovomSadu. Zahvaljujem se ~lanovima ispitne komisije: prof. drDarinki Gortan-Premk, prof. dr Tvrtku Pr}i}u i prof. drVladislavi Petrovi}, te mr Damjanu Tati}u, jednom od re-cenzenata knjige, na svim predlozima i savetima, i svojojmentorki prof. dr Veri Vasi} za sve {to sam nau~ila u za-jedni~kom devetomese~nom radu.

10

Izvori

AzbuŁna medicinska enciklopedija, Vuk Karad i -Larousse,(1976). I tom (A-I) i III tom (S- ), urednici: Aleksandar —.Kosti i dr., Vuk Karad i Svjetlost, Beograd Sarajevo.Vujaklija, M. (1974), Leksikon stranih reŁi i izraza, Prosve-ta, Beograd.Defektolo ki reŁnik (1991), Zavod za ud benike i nastavnasredstva, Beograd.Medicinski leksikon (1968) drugo, prera eno i dopunjenoizdanje, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb.Nikoli , V. (1992), EtiŁki pristup hendikepiranim osobama;u: Medicinska etika (urednici: Bregun-Dragi , N-J. Milin),Medicinski fakultet, Novi Sad.Odavi , M. (2002), Enciklopedijski latinsko-srpski medicin-ski reŁnik, Prosveta, Beograd.ReŁnik srpskohrvatskoga knji‘evnoga jezika (1967) I-III,Matica srpska Matica hrvatska, Novi Sad Zagreb, IV-VI, Matica srpska, Novi Sad, drugo fototipsko izdanje iz1990.Robbins L. S. (1985), Patologijske osnove bolesti, kolskaknjiga, Zagreb.Ru iŁi , M. (2002), Jezik u funkciji nediskriminacije pri-log standardizaciji terminologije u oblasti invalidnosti, saprilozima tekstova iz novinskih Łlanaka i primerima iz raz-govornog jezika (neobjavljen diplomski rad).Hudolin, B. (1968), Psihijatrijsko-psiholo ki reŁnik, Pano-rama, Zagreb.

11

Priru~nici

Pravopis srpskoga jezika (1993) Matica srpska, Novi Sad Neobjavljeni priruŁnik za seminare na temu Practical Ap-plications of the Disability Creation Process /INDCP/CSI-CIDIH (1998), GRAVIR, asbl., Handicap International, Be-ograd, april 2003.

Literatura

Braci , M. (2002), Diskursne osobine razgovora sa enamainvalidima (neobjavljen diplomski rad)Vasi , V. T. Pr i G. Nejgebauer (2001), Do you speakanglosrpski? ReŁnik novijih anglicizama, Zmaj, Novi SadVukovi , G. (1988) Teorijsko-metodolo ki pristup prouŁa-vanju terminologija, NSSVD, str. 9-13Gortan-Premk, D. (1994.), O novome tipu deskriptivnogreŁnika, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistikuXXXVII/1-2, str. 203-208. Gortan-Premk, D. (1982), O semantiŁkom sadr aju leksiko-grafske definicije i sistemu leksikografskih definicija u jed-nojeziŁkom reŁniku, Leksikologija i leksikografija 1, Beo-grad Novi Sad, str. 49-51.Gortan-Premk, D. (1991), O terminolo{kim jedinicama injihovoj obradi u reŁniku SANU, Na jezik, knj. XXIX, sv.1-2, str. 49-54.Joci , M. (2000), O novinama u jeziku javne komunikacije,Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku XLIII, str.89-94.Ljubinkovi , B. G. Rajkov (2001), Servis personalnih asi-stenata kao alternativni oblik podr ke invalidima: StudijasluŁaja, Beograd.Nikoli , V. (2000), Psihologija osoba sa telesnim nedostat-kom i invalidnih osoba; u: dr med. sci. Kne evi , A. et al.Medicinska psihologija, ud benik za studente medicine,Medicinski fakultet Novi Sad.

12

Osobe sa invaliditetom i okru enje (2001) Centar za prou-Łavanje alternativa & Handicap International, Beograd.Petrovi , Lj. (2001), Diskriminacija invalida u jugosloven-skom dru tvu (neobjavljen rad).Pr i , T. (1997) Semantika i pragmatika reŁi, IzdavaŁkaknji arnica Zorana Stojanovi a. Sremski Karlovci NoviSad.SemantiŁko-derivacioni reŁnik, Sveska 1: Łovek delovi te-la (2003), Filozofski fakultet Novi Sad, Odsek za srpski je-zik i lingvistiku, Novi Sad (redaktorke: Gortan-Premk, D. etal.).Standardna pravila za izenaŁavanje mo nosti invalidov,UN i Vlada Republike Slovenije, Urad za invalide, 1994.ipka, D. (1998), Osnovi leksikologije i srodnih disciplina,

Matica srpska, Novi Sad.kiljan, D. (1998), Javni jezik, Biblioteka XX vek, Beo-

grad.[tasni, G. (1997/98), Neologizmi, kovanice i individualnoozna~ene re~i u re~niku srpskohrvatskog knji`evnog jezika,Prilozi prou~avanju jezika, br. 28/29, str. 87-115.[tasni, G. (2002), Hiponimijski i hiperonimijski odnosi umedicinskoj terminologiji sa leksikolo{kog i leksikograf-skog stanovi{ta, Deskriptivna leksikografija standardnogjezika i njene teorijske osnove, Novi Sad – Beograd, str.251-263.

13

Skra}enice

augm. – augmentativbiol. – biolo{kigl. im. – glagolska imenicagr~. – gr~kidem. – deminutivdef. – defektolo{kiekspr. – ekspresivno` – `enski rod`arg. – `argonizamzb. im. – zbirna imenicaekspr. – ekspresivnoengl. – engleskiimen. – imeni~kilat. – latinskimed. – medicinskimn. – mno`inaNVO – nevladina organizacijanem. – nema~kineob. – neobi~nonesvr{. – nesvr{eni glagolski vidnpr. – na primerodr. – odre|eni (pridevski) vidpej. – pejorativnopoim. – poimeni~enipravn. – pravni~kiprid. – pridevpril. – prilog

14

razg. – razgovornos – srednji rodsvr{. – svr{eni glagolski vidskra}. – skra}eno, skra}enicasl. – sli~nosupr. – suprotnotehn. – tehni~kitur. – turskiu~. – u~estali glagolifr. – francuskihip. – hipokoristik

Leksikografski simboli

/ znak za vidski parnjak (iz/vr{iti)_ / _ znak za ravnopravnu re~ (mu{ka / `enska oso-

ba)// znak da se ne defini{e pridev, prilog ili glagol-

ska imenica navedeni u istom redu (RE^) varijantni oblik ili re~∼ znak za ponavljanje odrednice ili pododredni-

ce (dekubitus, akutni ∼)→ vidi

15

RE^NIK

A

afazija ` gr~. med. gubitak sposobnosti ili poreme}aj u iz-govaranju i razumevanju re~i.

afazi~ar m / afazi~arka ` razg. mu{ka / `enska osobakoja ima afaziju.

agrafija ` gr~. med. gubljenje sposobnosti pisanja.agrafi~ar m / agrafi~arka ` razg. mu{ka / `enska oso-ba koja ima agrafiju.

aleksija ` gr~. med. gubljenje sposobnosti za raspoznava-nje slova i drugih pisanih znakova.

amputacija ` lat. med. operativno uklanjanje uda ili delauda.

amputirati, -am svr{ i nesvr{. iz/vr{iti amputaciju. // am-putiranje s gl. im.�� amputirac m / amputirka ` razg. mu{ka / `enska oso-ba kojoj je amputiran deo tela ⇒ osoba sa amputira-nim delom tela; osoba bez ruke / noge, on / ona nemaruku / nogu.

arterioskleroza ` gr~. med. skup degenerativnih o{te}e-nja krvnih sudova koji dovodi do njihovog zadebljavanjai zakre~avanja.

atrofija ` gr~. med. smanjenje te`ine i veli~ine jednog or-gana, tkiva ili uda usled slabe ishrane ili bolesti. 2. ekspr.nestajanje ose}anja, `ivahnosti, otupljivanje.

19

atrofiran, -a,-o koji je zakr`ljao; usahnuo, suv, sasu-{en.atrofirati, -am svr{. i nesvr{. zakr`ljati/zakr`ljavati,u/sahnuti, o/su{iti se.

audiologija ` gr~. med. nau~na disciplina koja se bavi fi-ziologijom uha, eksperimentalnim i klini~kim ispitivanji-ma sluha i njegovog gubitka; osnova za slu{nu rehabili-taciju nagluvih osoba. // audiolo{ki, -a, -o.

audiolog m specijalista za slu{nu rehabilitaciju naglu-vih osoba.

audiometrija ` gr~. med. 1. metod ispitivanja sluha i gra-fi~kog predstavljanja pomo}u audiometra. 2. grana audi-ologije koja se bavi takvim merenjima. // audiometrij-ski, -a, -o.

autizam m gr~. med. psihi~ki poreme}aj koji dovodi dopovla~enja iz stvarnosti i gubljenja kontakta sa spoljnimsvetom.

autisti~an, -~na, -~no koji ima znake autizma. // auti-sti~no pril.�� autisti~ar m razg. osoba sa znacima autizma ⇒ auti-sti~na osoba, osoba sa autizmom.

B

badrljak m (batrljak m) → patrljak

�� bangav, -a, -o koji te{ko hoda zbog debelih stopala iliobolelih nogu.

�� bangavost ` osobina i stanje onoga koji je bangav.�� bangavko m hip. bangav ~ovek.�� bangav~e s dem. bangavo, hromo dete.�� bangati, -am nesvr{. te{ko i nespretno i}i, hramati, {e-pati.

20

beli {tap m pomagalo koje slepe osobe koriste pri kre-tanju radi snala`enja u prostoru.

�� bena ` tur. → budala, luda�� benetina ` pej. od bena�� benav, -a, -o (benast, -a, -o) koji je glupav. // § bena-vo (benasto) pril.�� benavost ` (<��> benavilo s, <��>> benasto}a `) svoj-stvo onoga koji je benav, glupost.�� benavac m benav, glup ~ovek.�� benaviti, -im nesvr{. govoriti gluposti. // �� benavlje-nje s gl. im.

bilateralna paraliza → paraplegija

�� blesav, -a, -o (blesast, -a, -o, bleskast, -a, -o) koji jeglup, nedotupavan, luckast. // �� blesavo (blesasto, ble-skasto) pril.

�� blesavost ` (blesavluk m, blesav{tina `) svojstvoonoga ko je blesav, umna zaostalost, glupost.�� blesavac m (�� blesan m, �� blesa m i `) / blesavica `blesava mu{ka / `enska osoba.�� blesavko m hip. od blesavac.�� blesaviti se, -im nesvr{. postupati blesavo; ni{ta ne ra-diti // blesavljenje s gl. im.

bogalj m / bogaljka ` 1. �� mu{ka / `enska osoba s te{kimtelesnim nedostatkom, invalid. �� 2. a. siromah, prosjak.b. nesposobna, umno zaostala osoba. // �� bogaljski, -a, -o rel. prid. // bogaljski pril.

�� bogalju{a ` pej. bogaljka.�� bogalj~e s dem. dete bogalj.<��> bogalj~ad ` zb. im. od bogalj~e.�� bogaljast, -a, -o koji ima neki telesni nedostatak; sa-kat.<��> bogaljstvo s stanje ili svojstvo onoga koji je bo-galj, sakatost, invalidnost.

21

<��> bogaljiti, -im nesvr{. postajati bogalj; sticati te`aktelesni nedostatak. // bogaljenje s gl. im.

bolest ` 1. stanje organizma poreme}eno delovanjemspolja{njih izaziva~a ili o{te}enjem organa. 2. poreme}e-no stanje duha.

bolestan, - sna, -sno 1. koji boluje od neke bolesti; ko-ji je oboleo (od ~ega) supr. zdrav. 2. ≈ koji boluje odbolesti koja je prouzrokovala te{ka telesna o{te}enja.bolesnik m / bolesnica ` 1. onaj koji boluje od nekebolesti. 2. ≈ mu{ka / `enska osoba sa invaliditetom ⇒invalid / invalitkinja.

Brajevo pismo s (Brajeva azbuka `) me|unarodnistandardizovan reljefast grafi~ki sistem od {est ta~aka ~i-jim se kombinacijama obele`avaju slova, znakovi inter-punkcije, brojevi i note, koji se prvenstveno koristi za pi-sanu komunikaciju me|u osobama koje ne vide, odno-sno za pisanu komunikaciju sa njima. Usvaja se putem~ula dodira. Tvorac Luj Braj. supr. crna {tampa.

Brajeva ma{ina ` pisa}a ma{ina sa tipkama na Braje-vom pismu.Brajev red m tastatura na Brajevom pismu.Brajev {tampa~ m {tampa~ koji ostavlja otisak naBrajevom pismu.

�� budala ` osoba koja se nerazumno pona{a, lud ~ovek,ludak, luda.

�� budaletina m i ` (�� budalina m i ` �� budal~ina m i`) augm. i pej. od budala.�� budalast, -a, -o luckast, }aknut. // budalasto pril.�� budalica ` dem. od budala�� budaliti, -im nesvr{. govoriti ili ~initi gluposti. // bu-daljenje s gl. im.

22

V

velika bolest pokr. → epilepsija

.• (biti) vezan / prikovan za postelju ekspr. → (biti) ne-pokretan

.• (biti) vezan / prikovan za kolica ekspr. 1. → (biti) ne-pokretan. 2. kretati se uz pomo} (invalidskih) kolica,kretati se (u invalidskim) kolicima ⇒ biti u kolicima, ko-ristiti (invalidska) kolica (za kretanje, pri kretanju).

vertikalizator m lat. mehani~ka sprava za podizanje uuspravan polo`aj koja slu`i kao pomagalo osobama kojene mogu da se oslone na noge.

vid m (vidna sposobnost `) sposobnost oka da primasvetlosne nadra`aje; prime}ivanje, izdvajanje i razliko-vanje svetlosti, boja i oblika.

videti, -im nesvr{. imati sposobnost vida.�� vide}i / vide}e mn. mu{ke / `enske osobe koje vide ⇒osobe koje vide, imaju o~uvanu sposobnost vida, ima-ju o~uvan vid; supr. slepi, slabovidi.

vu}i noge ekspr. → hramati

G

gestovni jezik (gestovni govor, gestovno-jezi~ki iz-raz, gest, govor gestova, znakovni jezik, jezik zna-kova, engl. sign language) kodifikovan sistem pokreta ru-ku i tela i mimike kojim se, uz ~itanje sa usana, prven-stveno koriste osobe sa smanjenom sposobno{}u artiku-lacije ili sluha, odnosno koji se prvenstveno koristi u ko-munikaciji sa njima.

poezija na gestu poezija koja se koristi gestovnim je-zikom kao sredstvom izra`avanja.

23

poetika gesta poetika gestovnog jezika.pozori{te na gestu pozori{te u kome se glumci pri iz-vo|enju slu`e pokretima ruku i tela i mimikom.prevo|enje / tuma~enje gesta usmeno ili pisanoprevo|enje sa gestovnog jezika i obratno, kao i gestov-nog jezika jednog podru~ja na gestovni jezik drugog ilina internacionalni gestovni jezik.prevodilac (tuma~) za gestovni jezik onaj koji go-vorenu ili pisanu poruku prenosi na gestovni jezik iobratno

gluv, -a, -o koji je li{en sluha, koji ne ~uje.�� gluvilo s (�� gluvo}a `) stanje onoga koji je gluv. ⇒ iz-ostanak, nedostatak (sposobnosti) sluha �� gluvak m (�� gluvonja m i `; <��> glu{ac m) pej. gluvaosoba, osoba koja ne ~uje. ⇒ osoba sa smanjenom spo-sobno{}u sluha, osoba koja ne ~uje (dobro).�� gluveti, -im nesvr{. postajati gluv. ⇒ gubiti sluh; gubi-ti sposobnost sluha, ostajati bez (sposobnosti) sluha.�� gluvonem, -a, -o koji ne ~uje i ne govori, koji je li{ensposobnosti sluha i govora.�� gluvonemost ` stanje i osobina onoga koji je gluvo-nem. ⇒ izostanak, nedostatak (sposobnosti) sluha igovora.�� gluvonemak m (< > gluvonemac m) / �� gluvonem-ka ` gluvonema mu{ka / `enska osoba.

grba ` izraslina, izbo~ina na le|ima, obi~no kao posledi-ca bolesti.

grbav, -a, -o �� koji ima grbu; poguren.grbavost ` stanje i osobina onoga koji je grbav i ono-ga {to je grbavo.�� grbavac m / grbavica ` ⇒ mu{ka / `enska osoba ko-ja ima grbu. // § grbava~ki, -a, -o // �� grbava~ki pril.�� grba m hip. od grbavac.�� grbavko m (�� grbonja m) pej. od grbavac.�� grbaviti, -im nesvr{. 1. postajati grbav. 2. ~initi koga ili{to grbavim.

24

∼∼ se savijati le|a. // �� grbavljenje s gl. im.

grizlica ` → dekubitus

D

daktilologija ` gr~. def. 1. tehnika kori{}enja jednoru~neprstne azbuke pokretima desne ruke. 2. nau~na discipli-na koja se bavi prou~avanjem prstnih znakovnih sistema.

daktilni, -a, -o koji se ti~e dodira, koji se izra`ava i pri-ma dodirom; ∼∼ azbuka → prstna azbuka.daktilema ` utvr|eni polo`aj i pokret prstiju za odre-|eno slovo.daktilirati, -am slu`iti se (jednoru~nom) prstnomazbukom. // daktiliranje s gl. im.

dalekovid, -a, -o med. koji usled smanjene vidne sposob-nosti vidi samo ono {to je daleko, a ne vidi ono {to je bli-zu.

dalekovidost ` med. svojstvo onoga koji je dalekovid,hipermetropija.

DCO, DCP → CP

debil m gr~. <��> 1. med. osoba koja pokazuje lak{i stupanjdu{evne i intelektualne zaostalosti ⇒ osoba sa lak{imsmetnjama u intelektualnom razvoju �� 2. pej. glupan,osoba slabe pameti.

<��> debilan, -lna, -lno koji ima smetnje u intelektual-nom razvoju, glup, zaostao. // debilno pril.<��> debilnost ` svojstvo onoga ko je debilan.�� debilizam m svojstvo onoga koji debilan, takav po-stupak, glupost.

degeneracija ` lat. biol. evolutivni proces koji dovodi dopogor{anja biolo{kih i psihi~kih osobina, izro|ivanje.

degenerik m �� 1. potomak koji je telesno i intelektual-

25

no slabiji od svojih roditelja. ⇒ osoba sa smanjenim fi-zi~kim i intelektualnim sposobnostima u odnosu na ro-ditelje ili pretke. �� 2. pej. izrod.�� degenerisati (se), -i{em svr{. i nesvr{. iz/gubiti dobreosobine predaka, izroditi se. // degenerisanje s gl. im.

dekubitus ` lat. nekroti~na rana koja nastaje usled dugo-trajnog pritiska mekih tkiva o podlogu, grizlica; akutni ∼∼

veoma ozbiljan, smrtonosni oblik otvorene rane na le|-nim delovima oduzete strane tela osobe u stanju hemi-plegije, koji nastaje usled pritiska ko{tanih delova karli-ce i/ili grudnog ko{a; dorzalni ∼ rana usled pritiska nakarlici, izazvana dugotrajnim le`anjem na le|ima. // de-kubitusni, -a, -o (dekubitalan, -lna, -lno)

dermografija ` gr~. def. → taktilologija

dermoleksija ` gr~. def. → taktilologija

defekt m lat. ≈ smanjena fizi~ka i/ili intelektualna spo-sobnost. // defektan, -tna, -tno.

defektnost ` ≈ osobina onoga koji ima smanjenu fizi~-ku i/ili intelektualnu sposobnost.defektologija ` gr~. i lat. nau~na disciplina koja prou~a-va motorne, ~ulne ili intelektualne smetnje u razvoju idru{tvenom pona{anju li~nosti, nastale usled povredeili propusta u procesu vaspitanja i obrazovanja.defektolog m stru~njak u oblasti defektologije. // de-fektolo{ki, -a, -o

deformacija ` lat. (deformitet m fr.) uro|eno ili ste~enoizobli~enje nekog organa ili dela tela.

deformisati (se), -{em svr{. i nesvr{. izobli~iti/izobli~ava-ti (se) ∧ unakaziti (se). �� deformisan, -a, -o koji je izobli~en, iskrivljen, unaka-`en.deformisanost ` osobina onog koji je deformisan ionoga {to je deformisano.

26

de~ja paraliza ` akutno epidemijsko oboljenje dece,koje mo`e ostaviti posledice u obliku oduzetosti razli~i-te vrste, poliomijelitis

diplegija ` gr~. med. plegija istih delova obe strane tela= bilateralna paraliza, paraplegija. // diplegi~an, -~na, -~no; ∼ telo.

dislogija ` gr~. med. 1. poreme}aj govorenja, nenorma-lan, odnosno ote`an govor prouzrokovan o{te}enjem umozgu. 2. poreme}aj u sposobnosti mi{ljenja i prosu|i-vanja.

distrofija ` gr~. med. patolo{ke promene na nekom orga-nu ili sistemu, izazvane poreme}ajem ishrane ili izme-nom materija, koje dovode do regresije i atrofije tkiva. //distrofi~an, -~na, -~no; ∼ mi{i}.

distrofija mi{i}a (mi{i}na distrofija) op{ti naziv zagrupu naslednih degenerativnih oboljenja skeletnihmi{i}a (miopatija) koja dovode do slabosti i atrofijezahva}enih mi{i}a uz o~uvanost nervnog sistema.�� distrofi~ar m / distrofi~arka ` mu{ka / `enska oso-ba koja boluje od distrofije. ⇒ osoba obolela od mi{i}-ne distrofije; osoba sa posledicama mi{i}ne distrofije;osoba sa mi{i}nom distrofijom.

di}i koga na noge → >> le~e}i koga u~initi da prohoda,izle~iti koga.

di}i se >> po~eti hodati (nakon du`e bolesti), ozdravi-ti.

do`iveti nesre}u / nezgodu >> nesre}nim slu~ajem ste-}i povredu, privremeno ili trajno o{te}enje.

dubak m mehani~ka sprava sa fiksatorima, koja osoba-ma sa smanjenom sposobno{}u kretanja omogu}ava sta-janje u pravilnom polo`aju, stalak.

27

E

epilepsija ` gr~. med. te{ko hroni~no nervno oboljenjekoje se ispoljava u iznenadnim gr~evima sa drhtavicom;padavica, velika bolest, nemo}. // epilepti~an, -~na, -~no(epilepti~ki, -~ka, -~ko), ∼ napad.

�� epilepti~ar m (epileptik m) / epilepti~arka ` mu-{ka / `enska osoba koja boluje od epilepsije.

epipleksija ` gr~. med. oduzetost jedne strane tela.epiplekti~ar m / epiplekti~arka ` mu{ka / `enskaosoba sa znacima epipleksije.

Z

�� zakr`ljati, -am svr{. (zakr`ljaviti, -im) postati kr`ljav,zastati u napredovanju, ra{}enju. ⇒ za/stati u rastu. // ��

za/kr`ljavati, -am nesvr{. i u~. // �� za/kr`ljavanje s gl. im. ⇒zaostajanje u rastu.

�� zakr`ljalost ` stanje i osobina onoga {to je zakr`lja-lo.

�� zanemeti, -im svr{. postati nem. ⇒ izgubiti sposobnostgovora.

zaostati, -nem svr{. ne dosegnuti odre|eni stepen u raz-voju (fizi~kom, motornom, intelektualnom, psihi~kom).

zaostao, -la, -lo koji ima smetnji, kod koga se ispolja-vaju smetnje u razvoju; �� mentalno / �� psihi~ki ∼ ⇒ oso-ba sa smetnjama u razvoju; osoba sa (fizi~kom i/ilimentalnom razvoju) smetnjama u razvoju.zaostalost ` stanje onoga koji ima smetnje u fizi~kom,psihi~kom ili psihofizi~kom razvoju; umna ∼, mental-na ∼; ∼ u razvoju.

zatvor m med. → opstipacija

zdravlje s stanje potpunog fizi~kog, psihi~kog i socijal-

28

nog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i fizi~ke, psi-hi~ke ili socijalne onesposobljenosti.

zdrav, -a, -o koji je u stanju potpunog fizi~kog, psihi~-kog i socijalnog blagostanja.

�� zrikav, -a, -o koji ne gleda u pravcu u kome su o~i upra-vljene, razrok. // �� zrikavo pril.zrikavost ` osobina onoga koji je zrikav.

�� zrika m (zriko m) zrikav, razrok ~ovek.�� zrikati, -am nesvr{. razroko gledati // �� zrikanje s gl. im.

I

idiotizam m (idiotija `, idiotstvo s) gr~. med. najte`i ste-pen zaostalosti u psihi~kom razvoju, oligofrenija.

idiot m / idiotkinja ` 1. med osoba koji pati od idioti-je. 2. �� pej. blesan, glupan, neznalica.idiotski, -a, -o 1. koji se odnosi na idiote, koji je svoj-stven idiotima. 2. �� ekspr. koji nema smisla, besmislen,glup, nemogu}. // idiotski pril. izgubiti pamet >> izgu-biti sposobnost rasu|ivanja usled oboljenja ili povrede.

imbecil m lat. med. onaj koji je intelektualno i du{evnozaostao u velikoj meri, tako da ne mo`e da se brine samo sebi.

imbecilan, -lna, -lno 1. koji je svojstven imbecilima. 2.�� ekspr. besmislen.imbecilnost ` 1. stepen mentalne retardacije na gra-nici izme|u idiotizma i debilnosti. 2. �� ekspr. glupost,besmislenost.

invalid m / invalitkinja ` (`ena invalid) lat. 1. mu{ka /`enska osoba sa smanjenim sposobnostima za fizi~ke ak-tivnosti usled posledica nasle|enog, uro|enog ili ste~e-nog oboljenja, o{te}enja, poreme}aja, povrede ili staro-sti. ⇒ osoba sa invaliditetom. 2. ≈ osoba sa posebnimpotrebama.

29

OSI – osoba sa invaliditetom; uobi~ajena skra}enicau dokumentima NVO.RVI [er-ve-i] - ratni vojni ∼ skra}enica u dokumen-tima NVO.civilni ∼, civilni ∼ rata, ∼ rada; �� telesni invalidprema va`e}oj klasifikaciji u na{oj zemlji, telesnim in-validima smatraju se osobe sa smanjenim motornimsposobnostima / osobe sa smanjenom pokretljivo{}u,osobe sa smanjenom sposobno{}u sluha i vida; osobesa posledicama mi{i}nih oboljenja i o{te}enja (mi{i}nadistrofija, multipla skleroza, cerebralna paraliza), oso-be sa te{kim hroni~nim oboljenjima i trajno naru{e-nim zdravstvenim stanjem.invalidan, -dna, -dno koji ima smanjene sposobnostiza fizi~ku aktivnost; ∼ lice, ≈ ∼ osoba, ≈ ∼ populacija;≈ ∼ ljudi, ≈ ∼ organizacijainvalidski, -a, -o koji se odnosi na invalide.∼ kolica stolica sa to~kovima prilago|ena za kretanjeosoba koje ne hodaju.∼ organizacija organizacija osoba sa invaliditetom.∼ penzija penzija koja se sti~e na osnovu invalidnosti.∼ pokret naziv za ~itav niz aktivnosti organizacija oso-ba sa invaliditetom i pojedinaca usmerenih na izjedna-~avanje polo`aja, ljudskih i gra|anskih prava, obavezai mogu}nosti osoba sa invaliditetom u odnosu na osta-le kategorije stanovni{tva.∼ populacija populacija osoba sa invaliditetom.∼ politika politika prema invalidima, politika koja seodnosi na invalide.invalidnost ` stanje privremenog ili trajnog, delimi~-nog ili potpunog smanjenja fizi~kih i/ili intelektualnihsposobnosti usled nasle|enog, uro|enog ili ste~enogoboljenja, o{te}enja, poreme}aja, starosti (~esto pra-}eno smanjenjem mogu}nosti za socijalnu interakciju,rad i privre|ivanje, {to zavisi od prirode stanja, sameosobe, njenog neposrednog okru`enja i dru{tva u ko-me `ivi), onesposobljenost.

30

invaliditet m privremena ili trajna fizi~ka i/ili intelek-tualna nesposobnost.invalidnina ` nov~ana pomo} koju osoba sa ste~eniminvaliditetom (u ratu, na poslu i sl.) prima od dr`ave.

inkontinencija ` (inkontinentnost `) lat. neuzdr`lji-vost, neuzdr`avanje (mokra}e, stolice), nemogu}nost ilinesposobnost kontrole pra`njenja creva // inkontinen-tan, -tna, -tno.invalencija ` lat. nemo}, slabost, iznemoglost, malaksa-lost, bole{ljivost, nesposobnost.

inzult m (insult m) lat. med mo`dani udar.do`iveti/imati inzult do`iveti mo`dani udar.

i{~a{enje s gl. im od i{~a{iti → luksacija

J

jezik znakova → znakovni jezik

K

kvadripareza ` lat. i gr~. med. pareza sva ~etiri uda.

kvadriplegija ` (kvadripleksija `) lat. i gr~. med. plegija(pleksija) sva ~etiri uda. // kvadriplegi~ki, -a, -o; ∼ zna-ci.

KP skra}enica za kvadriplegiju u govoru osoba sa in-validitetom i dokumentima NVO.�� kvadriplegi~an, -~na, -~no koji je u stanju kvadriple-gije.�� kvadriplegi~ar m / �� kvadriplegi~arka ` (�� kvadrim `arg., �� kvadri} `arg. m) mu{ka / `enska osoba kojaima znake kvadriplegije. ⇒ osoba u stanju kvadriplegi-je; osoba sa kvadriplegijom.

31

kineziterapija ` gr~. med. terapija aktivnim ili pasivnimpokretima i telesnim ve`bama.

kifoza ` gr~. med. iskrivljenost ki~menog stuba s ispup~e-njem unazad.�� kljakav, -a, -o (kljast, -a, -o, <��> kljakast, -a, -o, klja-stav, -a, -o) koji nema ruku ili nogu.

�� kljakavost ` (kljastost `) osobina i stanje onoga ko-ji je bez ruke ili noge.�� kljakavac m / <��> kljakavica ` (<��> kljast m / klja-stica `, <��> kljastavac m / kljastavica `) mu{ka /`enska osoba bez ruke ili noge.�� kljakavko m pej. (�� kljajo m, �� kljako m) hip. od klja-kavac.<��> kljaka ` 1. {tap, {taka. 2. odse~ena ruka ili noga.<��> kljastiti, -im nesvr{. ~initi kljastim.

konstipacija ` lat. med. → opstipacija

kostobolja ` med. bolest zglobova i kostiju izazvana sla-bom izmenom materija u organizmu i talo`enjem mo-kra}ne kiseline u tkivu, reumatizam.

<��> kostobolnik m osoba koja boluje od kostobolje.kostobolan, -lna, -lno koji boluje od kostobolje, kojiima znake kostobolje.

kratkovid, -a, -o (kratkovidan, -dna, -dno) 1. koji usledsmanjene vidne sposobnosti vidi samo ono {to je blizu. 2.ekspr. koji je nesposoban da sagleda posledice nekog do-ga|aja. // kratkovido (kratkovidno) pril.

kratkovidost ` (kratkovidnost `) 1. svojstvo onogakoji je kratkovid, miopija. 2. ekspr. ograni~enost pogle-da, shvatanja pravog zna~enja ~ega i njegovih posledi-ca.

kreten m. fr. 1. onaj koji je zaostao u du{evnom i tele-snom razvoju. 2. �� pej. glup, ~ovek.

32

kretenski, -a, -o koji ima svojstva kretena, koji je zao-stao u telesnom i psihi~kom razvoju. // kretenski pril.kretenizam m (kretenstvo s) 1. med. zaostalost u tele-snom i psihi~kom razvoju izazvana poreme}ajem rada{titne `lezde. 2. �� besmislica, glupost.

�� kr`ljav, -a, -o koji nije potpuno razvijen. // �� kr`ljavopril.

�� kr`ljavost ` nepotpuna razvijenost.�� kr`ljavac m / <��> kr`ljavica ` mu{ka / `enska oso-ba koja se nije potpuno razvila.�� kr`ljaviti, -im nesvr{. postajati kr`ljav ⇒ zaostajati urastu

L

le`e}i, -a, -o koji le`i tokom du`eg perioda, koji je vezanza postelju; �� ∼ bolesnik, �� ∼ pacijent bolesnik, pacijentkoji je (stalno) u le`e}em polo`aju, koji ne (mo`e da) se-di, hoda. ⇒ ~ovek, bolesnik, pacijent koji le`i, osoba ko-ja le`i.

logopededija ` gr~. interdisciplinarna nau~na oblast ko-ja se bavi patologijom govora (poreme}ajima govora,glasa, jezika, ~itanja, pisanja) i gestovno-mimi~kog izra-`avanja. // logopedski, -a, -o.

logoped m onaj koji prou~ava govorne poreme}aje,radi na njihovom dijagnostikovanju i otklanjanju, re-habilitaciji i prevenciji. // logopedski, -a, -o.

lud, -a, -o a. �� du{evno bolestan. ⇒ du{evno / psihi~kioboleo, -la, lo. b. �� glup, nepromi{ljen, nerazuman; neu-ravnote`en, pust.

�� luda ` (ludak m / ludakinja `, lu|ak m / lu|aki-nja `) 1. luda mu{ka / `enska osoba ⇒ osoba sa sma-njenim intelektualnim sposobnostima. 2. a. �� glupaosoba, budala. b. �� osoba opake naravi, ljuta, besnaosoba.

33

�� luda~a ` pej. od luda.luda~ki, -a, -o koji je kao u ludaka, koji pripada luda-ku; ∼ ko{ulja ko{ulja krojena tako da onemogu}avakretanje, nosili su je psihijatrijski bolesnici. // luda~kipril.ludilo s med. du{evna bolest izra`ena potpunim gubit-kom razuma, delirijum. 2. �� pomama, pomamna `elja,strast, mahnitost.ludost ` a. osobina i stanje onoga koji je lud. b. nera-zuman, nepromi{ljen postupak.ludeti, -im nesvr{. gubiti razum, du{evno obolevati. 2. ��pona{ati se nerazumno, neuravnote`eno; ~initi {to izobesti.ludnica ` 1 �� du{evna bolnica. ⇒ klinika za du{evnebolesti, (neuro)psihijatrijska bolnica, klinika.�� ludara ` `arg. pej. od ludnica.

luksacija m i{~a{enje zgloba pri ~emu kraj kostiju izlaziiz svog normalnog polo`aja.

M

≈ malouman, -mna, -mno koji ima smanjene intelektual-ne sposobnosti. // ≈ maloumno pril.

≈ maloumnost ` osobina i stanje onog koji je malou-man.≈ maloumnik m / maloumnica ` maloumna mu{ka /`enska osoba. ⇒ osoba sa smanjenim intelektualnimsposobnostima. // ≈ maloumni~ki, -a, -o.

mana ` nedostatak u formi, strukturi, funkciji ~ega uop-{te; telesna ∼, fizi~ka ∼, du{evna ∼; biti pod / sa manompromena oblika ili funkcionalno o{te}enje dela tela.

medicinski model invalidnosti invalidnost se posma-tra kao li~ni problem za koji je osoba odgovorna i osta-

34

vljeno joj je da svoje stanje odr`ava le~enjem, nabavkomneophodnih lekova, sredstava, pomagala, uz manju ilive}u podr{ku dr`ave; staranje o vlastitom ili ne~ijemzdravstvenom stanju naj~e{}e je samo sebi cilj, pa se utakvoj situaciji obi~no o~ekuje ~udo, pronalazak leka ilineki drugi na~in ozdravljenja, tj. vra}anja u prethodno,redovno, normalno stanje.

mentalni, -a, -o koji se odnosi na svest i duh, du{evni,duhovni; ∼ zaostalost, ∼ razvoj, ∼ nedostatak, smetnja(te{ko}a, poreme}aj) u ∼ razvoju. // mentalno pril.

� MNRO (mentalno nedovoljno razvijena osoba) uo-bi~ajena skra}enica u stru~nim krugovima, zdravstve-nih radnika, defektologa, psihologa i roditelja dece sasmetnjama u mentalnom razvoju; ~esta je u nazivimadru{tava i udru`enja, a koristi se i u razgovornom i upisanom jeziku. ⇒⇒ osoba sa smanjenim intelektualnimsposobnostima; osoba sa smetnjama u mentalnom / in-telektualnom / psihi~kom / du{evnom razvoju (ukolikoje poznato poreklo smetnji).

miopatija ` (miopatije ` mn.) genetski determinisanabolest skeletnih mi{i}a koju karakteri{e regresivna pro-mena pojedinih mi{i}nih }elija.

mi{i}na distrofija → distrofija mi{i}aMD [em-de] → mi{i}na distrofija

miopija ` gr~. → kratkovidost

modeli invalidnosti pristupi invalidnosti → medicin-ski model invalidnosti, socijalni model invalidnosti

model nastajanja situacije hendikepa po Kvebe~kojklasifikaciji iz 1999. situaciju prisustva hendikepa odre-|uje interakcija izme|u uzroka, li~nih ~inilaca (vrsta istepen o{te}enja, stepen onesposobljenosti), olak{avaju-}ih i ote`avaju}ih `ivotnih ~inilaca i mogu}nosti u~e{}a u

35

dru{tvu (obavljanje svakodnevnih `ivotnih aktivnosti, tj.ostvarivanje `ivotnih navika). Procena stepena situacijeprisustva hendikepa podrazumeva kontinuirani proces ukome u~estvuje tim razli~itih stru~njaka, sama osoba i/iliosobe iz njenog neposrednog okru`enja.

mo`dani udar → inzult

monoparaliza ` gr~. med. paraliza samo jednog dela telaili jednog uda.

monopareza ` gr~. med. pareza jednog dela tela ili uda.

monoplegija ` gr~. med. plegija samo jedne grupe mi{i}aili `ivaca jednog organa; oduzetost samo jednog uda;kortikalni tip oduzetosti.

monoplegi~an, -~na, -~no koji ima znake monoplegije,kome je oduzeta jedna strana tela, jedan ud; ∼ stanjemonoplegi~ar m / monoplegi~arka ` mu{ka / `enskaosoba koja ima znake monoplegije.

<��> moron m → debil �� moron~ina m i ` pej. od moron.

multipla skleroza ` (multipleks skleroza `, sklerozamultipleks `.) lat. i gr~. med. subakutno ili hroni~no obo-ljenje centralnog nervnog sistema koje karakteri{e me-stimi~no propadanje, odnosno izumiranje mijelinskihovojnica nervnih vlakana i naknadno stvrdnjavanje tkivana nekim mestima.

multipla ` `arg. �� multipla skleroza.MS [em-es] skra}enica za multiplu sklerozu, uobi~aje-na u govoru zdravstvenih radnika i obolelih osoba.�� MS–ovac [em-es-ovac] skra}enica za. oboleo, -la, -lood multiple skleroze, uobi~ajena u govoru obolelihosoba ⇒ oboleo, -la, -lo od multiple skleroze, osoba samultiplom sklerozom.

mutav, -a, -o 1 a. nem. b. �� }utljiv. 2. mucav.

36

mutavost ` osobina onoga koji je mutav.�� mutavac m / mutavica ` 1. a. nema mu{ka / `enskaosoba. b. �� }utljiva mu{ka / `enska osoba. 2. mu{ka ili`enska osoba koja muca dok govori. ⇒ osoba koja ote-`ano/ te{ko govori, osoba sa smetnjama u govoru.<��> mutavko m pej. od mutavac.

�� mucav, -a, -o koji govori isprekidano, zapinje u govoru.// �� mucavo pril.

�� mucavost ` osobina ili stanje onoga koji muca.�� mucavac m / mucavica ` mu{ka / `enska osoba kojamuca ⇒ osoba koja muca, osoba koja isprekidano go-vori.�� mucalo s pej. od mucavac.�� mucati, -am nesvr{. (<��> mutati, -am) govoriti ispre-kidano, zapinju}i i s te{ko}om (u uzbu|enju, zbog ne-dostatka u govornim organima, nepoznavanja jezika isl.). / �� mucnuti, -nem svr{. ⇒ ote`ano govoriti. // �� mu-canje s gl. im..�� muckati, -am nesvr{. dem. prema mucati, zamuckivati.�� muckav, -a, -o koji pomalo muca, koji se odlikuje is-prekidanim govorom. // �� muckavo pril.

N

nagluv, -a, -o (nagluh, -a, -o) koji slabije ~uje, koji ne ~u-je sasvim dobro ⇒ osoba sa smanjenom sposobno{}usluha, nagluva osoba.

nagluvost ` (nagluhost `) stanje onoga koji je nagluv.nastradati, -am svr{. do`iveti nesre}u; pretrpeti udes,poginuti, pro}i r|avo u bilo ~emu, pretrpeti ve}i neu-speh, ve}u {tetu.

nega ` briga, staranje o nekom, (obi~no o onom ko nemo`e ili nije u situaciji da se sam o sebi stara); ∼ ranje-nika, ∼ bolesnika.

37

�� nedostatak m nepovoljna osobina, mana, smetnja; te-lesni ∼, fizi~ki ∼.

nedoumnik m onaj koji je umno nedozreo, maloumnik.

�� nem, -a, -o koji nema sposobnost govora, mutav.nemost ` (<��> nemota `, nemo}a `) ≈ osobina onogakoji je nem ⇒ nedostatak sposobnosti govora, nema-nje sposobnosti govora.�� nemak m / �� nemakinja ` nema mu{ka / `enska oso-ba ⇒ nema osoba, osoba koja ne (mo`e da) govori,osoba sa nerazvijenom artikulacijom, nerazvijenim go-vorom, osoba bez sposobnosti, mo}i govora.�� nemeti, -im (nemiti, -im) nesvr{. postajati nem ⇒ gu-biti sposobnost, mo} govora. // nemljenje s gl. im

nenormalan, -lna, -lno koji nije normalan, koji je neo-bi~an; nastran. (∼ osoba ⇒ osoba sa smanjenim intelek-tualnim sposobnostima. // nenormalno pril.

nenormalnost ` osobina i stanje onoga koji je ne-normalan, onoga {to je nenormalno.

≈ nepokretan, -tna, -tno koji se ne kre}e; koji miruje;koji se ne mo`e kretati; koji je izgubio pokretljivost ⇒koji (on / ona) je sa smanjenom sposobno{}u kretanja;koji le`i, sedi; koji (za kretanje) koristi (invalidska) koli-ca; koji se kre}e na rukama; koji je (u invalidskim) koli-cima; koji je vezan za kolica, postelju; prikovan za koli-ca, postelju.

nepokretnost ` osobina i stanje onoga koji je nepo-kretan.

nerazvijen, -a, -o 1. ∧ koji nije razvijen, nezreo; koji jepo stupnju razvoja ni`i od prose~nog ⇒ nedovoljno raz-vijen (u odnosu na nekoga ili ne{to). 2. ≈ koji je zaostaou du{evnom ili intelektualnom razvoju ⇒ koji je sa smet-njama u intelektualnom razvoju.

38

nerazvijenost ` 1. osobina i stanje onoga koji je ne-razvijen ili onoga {to je nerazvijeno. 2. ≈ svojstvo ono-ga koji ima smetnje u intelektualnom razvoju.

nervoza ` nem. razg. poja~ana razdra`ljivost, neurasteni-ja.

nervozan, -zna, -zno koji ispoljava znake nervoze, kojije razdra`ljiv.

≈ nesposoban, -bna, -bno 1. ∧ koji je bez sposobnosti,nedorastao za {to ⇒ ∨ on / ona nema mogu}nost/ nije usituaciji da ne{to uradi. 2. �� koji boluje od polne nemo}i⇒ impotentan.

≈ nesposobnost ` osobina onoga koji je nesposoban.

�� neura~unljiv, -a, -o 1. pravn. koji nije svestan odgovor-nosti i zato ne mo`e odgovarati za svoje postupke. 2. ko-ji je slabouman, nerazborit ⇒ osoba sa smanjenom spo-sobno{}u rasu|ivanja. // �� neura~unjivo pril.

�� neura~unljivost ` osobina onoga koji je neura~un-ljiv.

neurologija ` gr~. med. nauka o oboljenjima nervnog si-stema.

neurolog m lekar za nervne bolesti.neurolo{ki, -a, -o koji se ti~e neurologije i neurologa;∼ komisija, ∼ pregled.

neuropatija ` gr~. med. oboljenje nervnog sistema.neuropat(a) m mu{ka ili `enska osoba obolela od ne-kog funkcionog nervnog oboljenja.neuropatski, -a, -o koji se ti~e neuropata i neuropati-je. // neuropatski pril.neuropatologija ` nauka o bolestima nervnog siste-ma.neuropatolog m lekar za nervne bolesti, specijalistaza neuropatologiju.

39

neuropatolo{ki, -a, -o koji se odnosi na neuropatologi-ju ili neuropatologe. // neuropatolo{ki pril.

neuroza `. lat. med. funkciono oboljenje nervnog sistemapra}eno psihi~kim smetnjama.

�� neuroti~an, -~na, -~no 1. koji je slabih nerava ⇒ sklonneurozi, on / ona pati od neuroze. 2. nervozan.�� neurotik m (neuroti~ar m) / neuroti~arka ` 1. mu-{ka / `enska osoba oslabelih nerava ⇒ osoba sklonaneurozi. 2. nervozna osoba.

neurastenija ` gr~. med. nervno oboljenje koje se ispolja-va slabo{}u, iznureno{}u; vrsta nervoze. // neurastenij-ski, -a, -o

�� neurasteni~an, -~na, -~no koji boluje od neurasteni-je ⇒ oboleo / obolela od neurastenije. // �� neuraste-ni~no pril.neurastenik m (neurasteni~ar m) / neurasteni~ar-ka ` mu{ka / `enska osoba obolela od neurastenije,osoba oslabelih nerava ⇒ osoba obolela od neuraste-nije, neurasteni~na osoba.

normalan, -lna, -lno lat. a. ∧ onaj koji svojim izgledom isposobnostima ne odstupa od uobi~ajenog, psihi~ki, du-{evno zdrav. ∧ ∼ osoba.

O

�� obnevideti, -im svr{. delimi~no ili potpuno oslepeti ⇒izgubiti vid, sposobnost vida.

ograni~en, -a, -o trp. prid. od ograni~iti se ≈ koji je umnoslabije razvijen, tupav, glup ⇒ koji je sa smanjenim inte-lektualnim sposobnostima; mentalno ∼

ograni~enost ` ≈ svojstvo onoga koji je smanjenih in-telektualnih sposobnosti; mentalna ∼.

oduzeti se, -mem (< > uzeti se) med. �� izgubiti sposob-nost kretanja, paralizovati se nakon mo`danog udara.

40

oduzet -a, -o (uzet, -a, -o) koji ima ograni~enu sposob-nost kretanja, nepokretan, paralizovan.oduzetost ` (uzetost `) stanje onoga koji je oduzet.

ozleda ` povr{insko o{te}enje na bilo kojem delu tela,izazvano delovanjem nekog predmeta ili materije, kojemo`e ostaviti trajne posledice, povreda, rana. // ozled-ni, -a, -o.

< > ozlediv, -a, -o (ozledljiv, -a, -o) koji se mo`e ozle-diti, koji se lako ozledi, ranjiv, osetljiv.ozlediti (se), -im svr{. naneti ozledu kome ili samomsebi, povrediti (se); // ozle|ivati (se), -ujem nesvr. i u~. //ozle|ivanje s gl. im.�� ozle|enik m / ozle|enica ` ozle|ena mu{ka / `enskaosoba, ranjenik / ranjenica.

ojed m rana, ozleda od ojedanja.ojesti se, -dem svr{. dobiti ojedinu, zapaliti se. // ojeda-ti se, -am nesvr{. // ojedanje s gl. im.ojedina ` (ojedica `) rana nastala ojedanjem usledtrenja ili znojenja.ojedenost ` stanje onoga ko se ojeo i onoga {to jeojedeno.

oko{tati (se), -am (oko{titi, -im, oko{taniti, -im) svr{.pretvoriti se u kost, otvrdnuti kao kost. // oko{tavati se,-am nesvr{. i u~. // oko{tavanje s gl. im.

oko{talost ` stanje onoga {to je oko{talo.�� oko{tao, -la, -lo koji se pretvorio u kost, otvrdnuo kaokost ⇒ (za osobu) osoba sa oko{talim delom tela.

oligofrenija ` gr~. med. du{evna nerazvijenost.oligofrenologija ` (oligofrenopedagogija `) gr~. na-u~na oblast koja se bavi obrazovanjem i rehabilitaci-jom osoba sa smetnjama u intelektualnom razvoju. //oligofrenolo{ki, -a, -o (oligopedago{ki, -a, -o).oligofrenolog m (oligopedagog m) onaj koji se bavirehabilitacijom i obrazovanjem osoba sa smetnjama uintelektualnom razvoju.

41

�� ometen, -a, -o koji ima smetnje u fizi~kom, telesnom,mentalnom, psihi~kom ili du{evnom razvoju. // ometenopril.

�� ometenost ` osobina i stanje onoga koji je ometen.

�� onemeti, -im svr{. → nemeti.�� onemiti, -im svr{. u~initi nemim ⇒ oduzeti nekomemo} govora.

∧ onesposobiti, -im svr{. u~initi koga nesposobnim (zarad, slu`bu i dr.), nano{enjem rane, povrede. // onespo-sobljavati, -am (onesposobljivati. -ujem) nesvr{. i u~.

∼∼ se svr{. postati nesposoban (za rad i dr.), u~initi sebenesposobnim.∧ onesposobljen, -a, -o koji je li{en sposobnost (zarad) ⇒ ozle|en, povre|en, ranjen, koji je manjih, sma-njenih, umanjenih sposobnosti (za ne{to).onesposobljenost ` a. ∧ stanje i svojstvo onoga koji jeonesposobljen ⇒ ∨ onesposobljen, -a, -o za ne{to. b.odsustvo sposobnosti, invalidnost.∧ onesposobljavenje s ⇒ gubitak radne sposobnosti

opstipacija ` lat. med. ote`ano pra`njenje creva, tvrdastolica, konstipacija, zatvor.

oporaviti se, -im svr{. ponovo ste}i izgubljenu snagu,oja~ati. // oporavljati se, -am se nesvr{. // oporavljanjesoporavak m vra}anje snage, zdravlja posle bolesti ilinapora, okrepljenje.

ortoza ` gr~. med. ortopedsko pomagalo.

ortopedija ` gr~. med. grana medicine koja se bavi le~e-njem deformacija ljudskog tela (ki~me, nogu i dr.).

ortoped m lekar stru~njak za ortopediju.ortopedski, -a, -o koji se odnosi na ortopediju i orto-pede; ∼ zavod, ∼ nalaz, ∼ pomagalo.

42

�� osakatiti (se), -im svr{. u~initi koga ili sebe sakatim, na-neti vrlo te{ke ozlede ⇒ te{ko (se) ozlediti, povrediti, iz-ranjavati. // osaka}ivati (se) -ujem nesvr{. i u~

�� osaka}enost ` stanje onoga koji je osaka}en, onoga{to je osaka}eno.osaka}enje s gubitak, odnosno onesposobljenje ne-kog dela tela.<��> osakatina ` osaka}eno mesto, velika rana ⇒ ozle-da, povreda, rana.

OSI → invalid

�� oslepeti, -im svr{. postati slep, izgubiti vid, izgubiti spo-sobnost vida.

�� oslepiti, -im svr{. li{iti koga vida, u~initi koga slepim.// �� oslepljavati, -am, oslepljivati, -ujem nesvr{. i u~. // ��oslepljenje s

osoba sa posebnim (naro~itim) potrebama (engl. per-son njith special needs) ≈ osoba koja zbog smanjenih fi-zi~kih i/ili intelektualnih sposobnosti ima potrebu za asi-stencijom, specifi~nim ure|enjem prostora, tehni~kimsredstvima, pomagalima, lekovima, odre|enim na~inomishrane i sl. ⇒ osoba sa invaliditetom, invalid / invalitki-nja. (Isti termin se ponekad odnosi na sve koji su po ne-~emu druga~iji od ve}ine: druga~ije se hrane, odevaju iliimaju neke druga~ije navike iz razli~itih razloga i opre-deljenja. Prema nekim klasifikacijama u osobe sa poseb-nim potrebama ubrajaju se i Romi, raseljena lica, izbe-glice, seksualne manjine, i dr.)

ostitis m gr~. med. zapaljenje, upala kostiju.osteoporoza ` razre|enje, smanjenje gustine ili {uplji-kavosti ko{tanog tkiva usled gubitka kalcijuma iz ko-{tane sr`i, {to izaziva prelome i posle lakih povreda.osteoporoti~an, -~na, -~no (osteoporozan, -zna, -zno)koji ima znake osteoporoze.osteologija ` deo medicine, nauka o kostima.

43

otorinolaringologija ` (skra}. ORL) gr~. med. grana me-dicine koja se bavi le~enjem bolesti uha, grla i nosa.

otorinolaringolog m lekar, specijalista za bolesti uha,grla i nosa.

oftalmologija ` gr~. med. grana medicine koja se bavi le-~enjem o~nih bolesti.

oftalmolog m lekar, specijalista za o~ne bolesti.o{te}enje s med. gubitak ili nepravilnost psiholo{ke, fizi-olo{ke ili anatomske gra|e ili funkcije.

P

PA [pe-a] uobi~ajena skra}enica za personalni asistent /personalna asistentkinja.

padavica ` → epilepsijapadavi~ki, -a, -o koji se ti~e padavice, koji je sa svoj-stvima padavice. // padavi~ki pril. padavi~av, -a, -o koji boluje od padavice, koji je svoj-stven padavi~aru.�� padavi~ar m (padavi~avac m) / padavi~arka ` mu-{ka / `enska osoba koja pati od padavice, epilepti~ar.padavi~arski, -a, -o koji se odnosi na padavi~ara, kojije kao u padavi~ara. // padavi~arski pril.

paraliza ` gr~. med. motorna slabost ili nesposobnost iza-zvana gubitkom mi{i}ne snage, a ne nekom anomalijomko{tano-zglobnog sistema ili nekoordinirano{}u pokre-ta; de~ja cerebralna ∼∼; progresivna ∼∼.

paralizovanost ` stanje onoga koji je paralizovan.paralizovati se, -ujem svr{. i nesvr{. biti / dolaziti u sta-nje paralize.�� paralizovan, -a, -o koji se paralizovao, koji ne mo`eda se pokre}e.�� paraliti~ar m (paralitik m) / paraliti~arka ` para-lizovana mu{ka / `enska osoba.

44

paranoja ` gr~. med. du{evna bolest koja se ispoljava uformi hroni~ne manije, naj~e{}e manije gonjenja, a po-~iva na patolo{kom tuma~enju stvarnosti.

paranoi~an, -~na, -~no koji se ti~e paranoje, koji je kaou obolelih od paranoje. // �� paranoi~no pril.paranoi~nost ` stanje onoga koji je paranoi~an.�� paranoik m (�� paranoid m) onaj koji boluje od pa-ranoje ⇒ osoba koja boluje od paranoje; paranoi~naosoba.

paraparaliza ` gr~. med. obostrana oduzetost (donjih)udova.

parapareza ` gr~. med. obostrana pareza (donjih) udova.�� parapareti~an, -~na, -~no koji ima znake parapareze.

paraplegija ` gr~. med. obostrana (simetri~na) plegijaudova ili delova tela.

PP skra}enica za paraplegiju u govoru osoba sa inva-liditetom i u dokumentima NVO.PKP skra}enica za paraplegiju i kvadriplegiju u govo-ru osoba sa invaliditetom i u dokumentima NVO.paraplegi~an, -~na, -~na koji je sa znacima paraplegi-je.�� paraplegi~ar m / paraplegi~arka ` mu{ka ili `enskaosoba koja ima znake paraplegije ⇒ osoba sa paraple-gijom, osoba u stanju paraplegije.

parapleksija ` → paraplegija

pareza ` gr~. med. delimi~na ili nepotpuna oduzetost de-lova tela usled motorne slabosti ali uz o~uvanost ose}a-ja trnjenja, bockanja ili `arenja, poluoduzetost.

�� pareti~an, -~na, -~no koji ima znake i simptome pa-reze, poluoduzet, ∼ mi{i}; ≈ ∼ osoba.�� pareti~ar m / pareti~arka ` mu{ka / `enska osoba

45

koja ima znake pareze ⇒ osoba sa parezom (odre|e-nog dela tela).

pas vodi~ pas obu~en da osobi koja ne vidi pokazujeput.

patrljak m ono {to ostaje posle amputacije uda ili orga-na, badrljak.

patuljak m odrasla osoba ~ija visina ne dose`e jedanmetar usled poreme}aja u rastenju kostiju u du`inu,smanjenog lu~enja hormona prednjeg re`nja hipofize ilinekih drugih uzroka.

patuljast, -a, -o koji je kao patuljak, sitan, mali; ∼ rast.

personalna asistencija engl. organizovani vid podr{keosobi sa invaliditetom u obavljanju svakodnevnih aktiv-nosti, pri ~emu ona sama bira i obu~ava svog asistenta /asistentkinju i odre|uje kada, gde i kakva joj je asistenci-ja potrebna. Izme|u osobe sa invaliditetom – korisnika /korisnice i njegovog / njenog personalnog asistenta / asi-stentkinje uspostavlja se profesionalni odnos. U zemlja-ma gde je ovaj program razra|en postoje razli~iti vidoviobuke personalnih asistenata. Na~in pokrivanja tro{kovarada i za{tita prava i jedne i druge strane reguli{u se ugo-vorom. Termin je preuzeo i u nevladinom sektoru u Srbi-ji pro{irio Centar za samostalni `ivot invalida Srbije predkraj XX veka.

personalni asistent / asistentkinja engl. (skra}. PA)osoba koja asistira osobi sa invaliditetom u obavljanjurazli~itih `ivotnih aktivnosti ⇒ li~ni asistent / asistent-kinja.

plegija ` gr~. med. oduzetost nekog dela tela, organa ili si-stema u organizmu.povreda ` o{te}enje strukture ili funkcije dela tela ili or-gana pod dejstvom spolja{njih ~inilaca, koje izaziva pri-vremene ili trajne posledice, ozleda, rana; telesna ∼∼.

46

povrediti (se), -im svr{. naneti kome ili sebi povredu,ozlediti (se), raniti (se).povre|en, -a, -o 1. kome je naneta povreda, koji se po-vredio. 2. (u imen. funkciji; samo u odr. vidu) a. onajkome je naneta povreda. b. onaj koji je sa trajnim zna-cima neke povrede ⇒ osoba s povredom ~ega (ki~me idr.); osobe s povre|enim delom tela (ki~mom i dr.).

podi}i koga na noge → di}i koga na noge.

poezija na gestu → gestovni jezik

poetika gesta → gestovni jezik

pozori{te na gestu → gestovni jezik

poliomijelitis m gr~. med. → de~ja paraliza

pomagalo s naprava ili ure|aj koji se koriste kao po-mo}no sredstvo u obavljanju nekih radnji; ortopedsko ∼.

poremetiti, -im svr{. prekinuti, naru{iti normalan tok,stanje ~ega.

» ∼ pame}u poludeti.∼∼ se smesti se, ne mo}i izvr{avati odre|ene aktivnostina uobi~ajeni na~in, poludeti.poreme}en, -a, -o a. koji ima svojstva nastala naru{a-vanjem normalnog stanja ~ega. b. �� koji je naru{enihduhovnih, intelektualnih sposobnosti ⇒ osoba sa sma-njenim intelektualnim sposobnostima�� poreme}enost ` stanje onoga koji je poreme}en,onoga {to je poreme}eno.poreme}aj m naru{avanje normalnog funkcionisanjanekog organa, gubitak du{evnog mira, ravnote`e sve-sti i time izazvana stanja. // poreme}ajni, -a, -o ≈ poreme}enik m mu{ka osoba poreme}enog uma,maloumnik.

pratilac m osoba koja na putu prati osobu sa invalidite-

47

tom radi za{tite i staranja o njoj ⇒ personalni asistent,li~ni asistent.

prevo|enje (tuma~enje) gesta →→ gestovni jezik

prevodilac (tuma~) za gestovni jezik → gestovnijezik

prelom m rezultat prelamanja kostiju; mesto gde je pre-lomljena kost.

�� prikovan za kolica → vezan za kolica

�� prikovan za postelju → vezan za postelju

projesti se, -dem svr{. dobiti rane na telu od dugog le`a-nja u bolesti. // projedanje s gl.im.

projed m rana na telu nastala od dugog le`anja, grizli-ca, dekubitus.

proteza ` gr~. mehani~ka naprava koja zamenjuje izgu-bljeni organ ljudskog tela ili njegov deo.

protetika ` deo medicine koji izu~ava oblikovanje,primenu i ugradnju ve{ta~kih materijala u organizam.proteti~ki, -a, -o a. koji se odnosi na protezu ili je po-sledica njenog no{enja; ∼ uboj, ∼ dekubitus. b. koji seti~e protetike i njenih metoda.

prstna azbuka jednoru~ni (daktilolo{ki) ili dvoru~ni(hirolo{ki) sistemi utvr|enih polo`aja i pokreta prstijuza prikazivanje slova jednog pisma u izra`avanju re~i injihovih gramati~kih oblika putem ~ula vida ili dodira.

psihoneuroza ` gr~. med. → neuroza

psihopatija ` gr~. med. a. op{ti naziv za bilo koji psihi~kiporeme}aj. b. naziv za grupu psihi~kih oboljenja za kojese smatra da su konstitucionalnog karaktera.

psihopat m onaj koji pati od nekog psihi~kog pore-

48

me}aja usled ~ega se devijantno pona{a (sklonost kri-minalu, alkoholu i sl.) iako mu je inteligencija o~uva-na.psihopatski, -a, -o koji se odnosi na psihopatiju i psi-hopate.

R

razrok, -a, -o kome je svako oko upravljeno u drugompravcu, zrikav. // razroko pril.

razrokost ` osobina onoga koji je razrok, zrikavost.

rana ` povreda telesnog tkiva izazvana o{trim oru|em,ozeblinom, opekotinom i dr.; telesna ∼.

ranjav, -a, -o koji je pun rana, pokriven ranama.raniti, -im nesvr{. zadati ranu kome.ranjenik m / ranjenica ` ranjena mu{ka / `enska oso-ba.

rastrojstvo s stanje nervne ili du{evne poreme}enosti.

rahitis ` gr~. med. bolest dece koja zahvata kostur i mi{i-}e, prouzrokovana nedostatkom vitamina D.

rahiti~an, -~na, -~no koji je bolestan od rahitisa; kojiima posledice rahitisa.�� rahiti~ar m / rahiti~arka ` mu{ka / `enska osobakoja ima znake rahitisa ⇒ osoba obolela od rahitisa.

RVI → invalid

regresija ` lat. povratak na stare, ve} napu{tene oblikepona{anja, postepeno gubljenje pam}enja i zaboravlja-nje ste~enih ve{tina i znanja.

redresacija ` fr. med. 1. ponovno previjanje rane. 2. za-menjivanje dela tela koji nedostaje ili ispravljanje de-formacije na njemu.

49

reproduktor m engl. tehn. elektri~ni ure|aj sa kasetom iliCD-om koji slu`i za snimanje (zvu~no zapisivanje) i re-produkovanje (~itanje slu{anjem) du`ih tekstova, kojiosobama sa visokim stepenom smanjenja sposobnosti vi-da omogu}ava da ~itaju i u~e.

�� retardacija ` lat. zaostajanje u fizi~kom i psihi~kom raz-voju, usporen mentalni razvoj; mentalna ∼∼.

�� retardirati, -am svr{. i nesvr{. usporiti / usporavati, ote-`avati ~iji psihi~ki razvoj.�� retardiraju}i, -a, -o koji usporava ne~iji psihi~ki raz-voj.�� retardiran, -a, -o koji zaostaje u psihi~kom razvoju;∼ osoba ⇒ osoba sa usporenim, ote`anim psihi~kim(mentalnim) razvojem, osoba sa smanjenim intelektu-alnim sposobnostima.

reumatizam m (reuma `) gr~. oboljenje kostiju, mi{i}a,zglobova, srca i krvnih sudova.

reumati~an, -~na, -~no koji ima znake reume, koji jeoboleo od reume. // reumati~no pril.�� reumati~ar m (�� reumatik m) / �� reumati~arka `mu{ka / `enska osoba obolela od reume ⇒ osoba obo-lela od reumatizma, reumati~na osoba, oboleo, -la, -lood reumatizma.

rehabilitacija ` lat. med. sistem ve`bi usmeren na ponov-no uspostavljanje ili nadome{tanje sposobnosti izgublje-ne usled bolesti ili nastanka invalidnosti; ∼ invalida. //rehabilitacijski, -a, o; ∼ program; rehabilitacioni, -a,o; ∼ centar.

RH [er-ha] skra}enica za rehabilitacija, rehabilitacio-ni, u govoru zdravstvenih radnika i osoba sa invalidite-tom, ∼ centar.

50

S

�� sakat, -a, -o tur. 1. koji nema deo ruke ili noge ili imaneko o{te}enje na njima, bogaljast, kljast. 2. ekspr. koji jenepotpun, o{te}en, krnj. // �� sakato pril.

�� sakatost ` svojstvo onoga {to je sakato, stanje onogakoji je sakat.�� sakatiti, -im nesvr{. 1. ~initi sakatim. 2. ekspr. naru{a-vati celinu ~ega, krnjiti, kvariti.

sanirati, -am lat. svr{. i nesvr{. iz/le~iti bolesno stanje, u/~i-niti da ko ozdravi.semiplegija ` gr~. med. → hemiplegija

skleroza ` gr~. med. 1. otvrdnjavanje organa i tkiva. 2. ��oslabljena sposobnost pam}enja, zaboravljanje.

skleroti~an, -~na, -~no 1. koji ima znake skleroze. 2. ��

koji je zaboravan. // �� skleroti~no pril.�� skleroti~ar m / �� skleroti~arka ` skleroti~na mu{ka/ `enska osoba ⇒ skleroti~na osoba.

skolioza ` gr~. med. iskrivljenost ki~me.skleroza multipleks `. → multipla skleroza≈ slab, -a, -o 1. koji ima malu fizi~ku snagu, koji nije ja-kog, ~vrstog telesnog sastava; bole{ljiv, slabunjav; koji jeiznemogao, onemo}ao od bolesti, iscrpen. 2. koji nema~vrstinu karaktera, postojanosti, izdr`ljivosti, koji nijejake volje.

slabost ` (slabota `, slabo}a `, slabo{tina `) 1. ∧ iz-nemoglost, nemo} (telesna i du{evna), nedostataksnage, ja~ine. 2. ∧ a. odsustvo volje, neodlu~nost. b. ∧popustljivost prema nekome.

slabovid, -a, -o (slabovidan, -dna, -dno) koji je sa sma-njenom sposobno{}u vida.

slabovidost ` stanje i osobina onoga koji je slabovid.

51

�� slabouman, -mna, -mno koji je smanjenih intelektual-nih sposobnosti. // �� slaboumno pril.

�� slaboumnost ` osobina onoga koji je slabouman.�� slaboumnik m / slaboumnica ` slaboumna mu{ka /`enska osoba ( osoba smanjenih intelektualnih spo-sobnosti.

slep, -a, -o 1. a. koji ne vidi, koji je bez sposobnosti vida,koji je li{en sposobnosti vida ⇒ on / ona / ono ne vidi; on/ ona / ono je bez sposobnosti vida; slepa osoba. b. �� eks-pr. koji ne opa`a, ne prime}uje, ne shvata ono {to se do-ga|a oko njega. v. koji je nesposoban, kome nedostajeznanja i ve{tine da shvati ne{to. 2. �� koji radi, postupabez rasu|ivanja, ne vode}i ra~una o razlozima, koji jenepromi{ljen, nerazborit, nerazuman, nesposoban da vi-di.

�� slepilo s 1. a. svojstvo i stanje onoga koji je slep; pot-puni ili delimi~ni nedostatak vida; koko{ije ∼, no}no ∼

med. bolest mre`nice zbog koje bolesnik u sumraku nevidi gotovo ni{ta; ∼ za boje nemogu}nost raspoznava-nja ili razlikovanja neke boje, daltonizam; sne`no ∼

privremeni gubitak vida izazvan ultravioletnim zraci-ma na visokim sne`nim povr{inama. b. ≈ tama, tmina.2. �� ekspr. nesposobnost shvatanja, rasu|ivanja, zasle-pljenost, obnevidelost.�� slepac m / <��> slepica ` 1. a. �� slepa mu{ka / `enskaosoba ⇒ osoba koja ne vidi, osoba bez sposobnosti vi-da. b. <��> onaj koji zbog slepila prosi, slepi prosjak. 2.<��> puki siromah, golja. 3. ekspr. koji ne opa`a, ne pri-me}uje, ne shvata ono {to se doga|a oko njega, koji ra-di i postupa bez rasu|ivanja; onaj koji je obmanut ~im,koji `ivi u zabludi.�� slepa~ki, - ~ka, -~ko 1. koji se odnosi na slepce. 2. eks-pr. siroma{an, sirotinjski. // slepa~ki pril.�� slepeti, -im nesvr{. postajati slep, gubiti sposobnost vi-da, ostajati bez (sposobnosti) vida.�� slepimice pril. kao slepac, negledaju}i.

52

�� slepogluv, -a, -o koji ne vidi i ne ~uje ⇒ osoba koja nevidi i ne ~uje, osoba bez sposobnosti vida i sluha, sle-pogluva osoba.�� sleporo|eni, -a, -o koji je od ro|enja slep ⇒ ne vidiod ro|enja, koji je ro|en bez sposobnosti vida.<��> slep~ovo|a m i ` osoba koja vodi slepca ⇒ vodi~slepe osobe.

sluh m 1. ~ulna sposobnost za registrovanje i do`ivljava-nje zvukova. 2. sposobnost pravilnog primanja, razume-vanja i izvo|enja muzi~kih zvukova; imati ∼ biti muzika-lan. 3. ekspr. imati/nemati ∼ za ne{to imati/nemati sposob-nosti da se ne{to shvati, imati/nemati razumevanja zane{to.

slu{ni, -a, -o koji se odnosi na sluh; ∼ o{te}enje // slu-{no pril.∼ aparat (∼ amplifikator) elektri~no pomagalo zapoja~anje zvuka iznad praga slu{ne sposobnosti kakobi osoba sa smanjenom sposobno{}u sluha mogla da~uje sagovornika.≈ slu{no o{te}eni (≈ slu{no o{te}ena osoba) ⇒osoba sa smanjenom sposobno{}u sluha.slu{ati, -am nesvr{. 1. primati ~ulom sluha (govor, zvu-kove). 2. a. pridr`avati se ~ijih uputstava, saveta. b. ��

ekspr. ispravno raditi, funkcionisati (o delovima tela).

smetnja ` a. predmet ili pojava koji smetaju kome ili ~e-mu, onemogu}avaju ne{to, prepreka. b. telesno, fiziolo-{ko ili psihi~ko svojstvo ili stanje koje izaziva te{ko}e ko-me, onemogu}ava koga, te{ko}a; razvojna ∼, mentalna∼, psihi~ka ∼, ∼ u (fizi~kom, telesnom, mentalnom, psi-hi~kom, du{evnom, intelektualnom) razvoju.

snaga ` 1. op{te dobro stanje koje omogu}ava fizi~ki idu{evni rad, ja~ina.

sna`an, -`na, -`no koji je jak, pun snage.

53

somatopedija ` gr~. grana defektologije koja se bavi le-~enjem i rehabilitacijom osoba sa smanjenim motornimsposobnostima. // somatopedski, -a, -o.

somatoped m defektolog koji radi sa osobama sa sma-njenim motornim sposobnostima.

socijalni model invalidnosti invalidnost nije bolest, ni-ti li~ni problem, ve} dru{tvena pojava ili tema, te dru{tvostoga treba osobama sa invaliditetom da omogu}i da seostvare kao li~nosti i gra|ani u svim njegovim sfera-ma.Ovaj model u prvi plan stavlja osobu, njene mogu}no-sti, prava, obaveze i odgovornost. Stvorile su ga osobe sainvaliditetom.

spazam m lat-gr~. med. 1. iznenadno, ponekad bolno, ne-voljno gr~enje, stezanje (kontrakcija) mi{i}a ili grupemi{i}a, koje mo`e poremetiti funkciju udova ili organa.

spazmati~an, -~na, - ~no koji se odnosi na spazam, ko-ji je u gr~u, ∼ pokret. spazmati~ki, -a, -o koji odra`ava gr~, prouzrokovangr~enjem; ∼ napad.spazmodi~an, -~na, -~no koji je nalik na gr~, trzaj, gr-~evit; koji se javlja s gr~evima.spasti~an, -~na, -~no 1. koji se odnosi na spazam, spa-zmati~an; ∼ mi{i}. 2. koji je sklon gr~evima; ∼ osoba ⇒on / ona / ono ima spazam, povi{en tonus mi{i}a.spasti~nost ` stanje pove}anog mi{i}nog tonusa s po-ja~anim tetivnim refleksima.�� spastik m (spasti~ar m) / spasti~arka ` spasti~namu{ka / `enska osoba ⇒ osoba sa povi{enim mi{i}nimtonusom.spazmofilija ` med. stanje pove}ane nervne i mi{i}nenadra`ljivosti izazvano poreme}ajem metabolizmakalcijuma i fosfora. // spazmofili~an, -~na, -~no.

stalak m → dubak

54

stanje s 1. op{te prilike, okolnosti, polo`aj u kome seneko ili ne{to nalazi. 2. oblik, pojava u kojima se ko ili{to nalazi, javlja; (dobro / lo{e) zdravstveno ∼ ukupnost~ovekovih fizi~kih i psihi~kih svojstava; bolesno ∼ bolest.

�� sumanut, -a, -o koji je mahnit, nerazuman, lud; ∼ ide-je. // sumanuto pril.

�� sumanutost ` svojstvo onoga koji je sumanut.

surdoaudiologija ` lat-gr~. nau~na disciplina koja se ba-vi pedago{kim i psiholo{kim aspektima o{te}enja sluhakod dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta u cilju njihovegovorno-jezi~ke rehabilitacije. // surdoaudiolo{ki, -a, -o

surdoaudiolog m stru~njak u oblasti surdoaudiologi-je.

surdopedagogija ` lat-gr~. grana defektologije koja sebavi vaspitanjem dece sa o{te}enjem sluha i govora. //surdopedago{ki, -a, -o.

surdopedagog m defektolog koji radi u nastavi sa de-com smanjene sposobnosti sluha.

shizofrenija ` ({izofrenija `) gr~. med. du{evna bolestkoja dovodi do poreme}aja psihi~kih procesa, afekata iopa`anja, usled ~ega dolazi do rascepljenosti li~nosti,povla~enja u sebe i ogra|ivanja od stvarnosti.

shizofren, -a, -o (shizofreni~an, -~na, -~no, shizofre-ni~ki, -a, -o) koji ima znake shizofrenije, koji odra`avashizofreniju. // shizofreno (shizofreni~no, shizofre-ni~ki) pril.�� shizofrenik m (�� shizofreni~ar m) / �� shizofreni-~arka ` mu{ka / `enska osoba obolela od shizofrenije⇒ osoba obolela od shizofrenije.shizoidan, -dna, -dno koji pokazuje simptome sli~neshizofrenije. // shizoidno pril.

55

T

taktilologija ` gr~. def. oblik neverbalne komunikacije uuslovima nedovoljnog osvetljenja sa slepogluvim osoba-ma ili gluvim osobama odnosno me|u njima, koji se za-sniva na pisanju ili otkucavanju slova po odre|enim seg-mentima ko`e (dermografija) i njihovom ~itanju (derm-oleksija).

terapija ` gr~. med. 1. na~in le~enja. 2. teorija i praksa le-~enja; radna ∼, ∼ radom. // terapijski, -a,-o // terapijskipril.

terapeut m / terapeutkinja ` zdravstveni radnik, le-kar ili lekarski pomo}nik koji sprovodi odre|enu tera-piju. // terapeutski, -a, -o // terapeutski pril.

tetrapareza ` gr~. med. → kvadriparezatetraplegija ` gr~. med. → kvadriplegijatiflologija ` gr~. grana defektologije koja prou~ava zako-nitosti razvoja i rehabilitacije osoba sa smanjenom spo-sobno{}u vida.

tiflolog m stru~njak u oblasti rehabilitacije i obrazova-nja osoba sa smanjenom sposobno{}u vida.tiflopedagogija ` grana defektologije koja se bavivaspitanjem i obrazovanjem osoba sa smanjenom spo-sobno{}u vida.tiflopedagog m stru~njak koji radi u nastavi sa decomsa smanjenom sposobno{}u vida.

totalna metoda kori{}enje svih raspolo`ivih sredstava(gestovni govor, oralni govor, razli~ite vizuelne metode)u komunikaciji sa osobama sa visokim stepenom sma-njenja sposobnosti sluha (i govora).

trauma ` gr~. med. 1. povreda, rana, ozleda. 2. du{evnipotres, psihi~ko optere}enje.

traumatski, -a, -o koji se ti~e traume, koji je izazvan

56

traumom; ∼ posledice.traumati~an, - ~na, -~no koji izaziva traumu, ima svoj-stva traume; ∼ doga|aj. traumatizam m op{ti pore-me}aj u organizmu usled neke te`e povrede.traumatologija ` nauka o traumama; izu~avanje i le-~enje povreda tela. // traumatolo{ki, -a, -o; // trauma-tolo{ki pril.

tuma~enje gesta → gestovni jeziktuma~ za gestovni jezik → gestovni jeziktup, -a, -o 1. �� koji je umno ograni~en, koji slabo, te{koshvata, glup. 2. ≈ koji je zbog fizi~kog ili psihi~kog stanjali{en sposobnosti da opa`a, prati, prosu|uje, apati~an.

�� tupost ` (�� tupo}a `) svojstvo onoga koji je tup.

]

<��> }aknut, -a, -o sulud, luckast, budalast. // }aknutopril.

<��> }aknutost ` osobina onoga koji je }aknut.

�� }opati, -am nesvr{. vu}i nogu, hramati. // �� }opanje s gl.

im.

<��> }opav, -a, -o koji }opa ⇒ on / ona / ono ima kra}unogu, ote`ano hoda.�� }opavost m osobina onoga koji je }opav.�� }opavac m / <��> }opavica ` mu{ka / `enska osobakoja vu~e nogu dok hoda ⇒ osoba s kra}om nogom,osoba sa smanjenom sposobno{}u hodanja.<��> }opa m (}opo m, }opavko m) hip. od }opavac.

}orav, -a, -o 1. a. �� koji ne vidi na jedno oko; koji ne vi-di dobro, koji slabo vidi. b. �� koji je slep. 2. �� ekspr. ne-ve{t; smeten, smu{en, glup. // ≈ }oravo pril.

�� }oravost ` osobina, stanje onoga koji ne vidi dobro

57

⇒ smanjena sposobnost vida.�� }oravac m / }oravica ` mu{ka / `enska osoba koja nevidi dobro ⇒ osoba sa smanjenom sposobno{}u vida.�� }oravko m (�� }orkan m) hip. od }oravac.�� }oraviti, -im postajati }orav, slepeti. // �� }oravljenjes gl. im.

U

udaren, -a, -o 1. trp. prid. od udariti. 2. razg. ≈ lud, luckast,}aknut. >> ∼ mokrom ~arapom, obojkom, krpom – bitilud, luckast.

<��> uzeti se → oduzeti se

uznemo}i, -gnem svr{. nemati vi{e fizi~ke snage, izgubitisposobnost da se {to u~ini.

uko~iti se, -im svr{. privremeno ili trajno izgubiti sposob-nost kretanja celog tela ili dela tela.

uko~en, -a, -o 1. trp. prid. od uko~iti (se). 2. koji je krut,nepokretan. // uko~eno pril.uko~enost ` svojstvo onoga {to je uko~eno ili onogakoji je uko~en.

um >> ekspr. �� pomra~io (mu) se / poremetio (mu) se um;�� ~ovek pomra~ena uma ⇒ ~ovek / osoba sa smanjenimintelektualni sposobnostima; >> s uma si}i / skrenutiumom izgubiti mo} rasu|ivanja.

�� umobolan, -a, -o du{evno oboleo, lud.�� umobolja ` du{evna bolest.

unakaziti (se), -im svr{. / unakazivati, -ujem (se) nesvr{.i u~. ∧ u/~initi koga ili sebe nakaznim, naneti/nanositikome ili sebi te{ke telesne povrede koje ostavljaju po-sledice. ⇒ ∨ povrediti, raniti.

unaka`en, -a, -o koji je promenjenog, ru`nog oblikausled ranjavanja ili povrede; ∧ ∼ eksplozijom ⇒ ∨ ra-

58

njen / povre|en u eksploziji, koji je sa posledicama odeksplozije; ∧ ∼ kiselinom, vatrom ⇒ ∨ izgoreti (ko`u)kiselinom, vatrom.unaka`enost ` svojstvo i stanje onoga koji je unaka-`en i onoga {to je unaka`eno.

F

fizijatrija ` gr~. med. (fizikalna medicina) grana medi-cine koja se bavi prou~avanjem i primenom razli~itihprirodnih (vazduh, voda, sun~eva svetlost, toplota, hlad-no}a, zvuk) i ve{ta~kih (elektricitet, toplotna, svetlosna izvu~na energija) fizi~kih sredstava u svrhu dijagnostike,terapije i rehabilitacije. // fizijatrijski, -a, -o.

fizijatar m lekar specijalista u oblasti fizijatrije.

fizioterapija ` gr~. med. (fizikalna terapija, fizikalnitretman) le~enje fizi~kim metodama (svetlom, toplo-tom, vazduhom, vodom, elektri~nom strujom, mehani~-kim spravama). // fizioterapijski, -a, o.

fizioterapeut m / fizioterapeutkinja ` osoba koja sebavi fizioterapijom, terapeut / terapeutkinja.

frenezija ` gr~. med. a. du{evni poreme}aj, ludilo, mahni-tost. b. preterano odu{evljenje, ushi}enje, zanos. // fre-neti~ki, -a, -o.

�� freneti~an, -~na, -~no a. koji ima znake du{evnog po-reme}aja. b. koji je odu{evljen, ushi}en. // freneti~nopril.

H

Helen Keler sistemi razli~iti znakovni sistemi za spora-zumevanje sa slepogluvim osobama, nazvani po imenupoznate ameri~ke knji`evnice, koja je ro|ena bez spo-sobnosti sluha i vida.

59

hemiparaliza ` gr~. med. →→ hemiplegijahemipareza ` gr~. med. pareza jedne polovine tela; nasta-je usled neznatnog o{te}enja nervne strukture ili za~e-pljenja manjeg krvnog suda u mozgu.

�� hemipareti~an, -~na, -~no koji ima znake hemipare-ze, ∼ osoba ⇒ on / ona / ono je osoba sa hemiparezom/ ima hemiparezu.

hemiplegija ` (hemipleksija `) gr~. med. plegija jednepolovine tela, jedne ruke i jedne noge.

�� hemiplegi~an, -~na, -~no (hemiplegi~ki, -a, -o) kojiima znake hemiplegije, koji odra`ava hemiplegiju, ko-ji je u stanju hemiplegije; ∼ hod.�� hemiplegi~ar m / �� hemiplegi~arka ` mu{ka / `en-ska osoba koja ima znake hemiplegije ⇒ osoba sa he-miplegijom.

hemiparaplegija ` gr~. med.1. plegija jedne noge. 2. ple-gija donje polovine jedne strane tela. // hemiparaplegi-~an, -~na, -~no.

hendikep m engl. 1. ≈ fizi~ki i psihi~ki nedostatak, smet-nja koja onemogu}ava nekoga za neku aktivnost ⇒ o{te-}enje, invalidnost. 2. smanjenje mogu}nosti ostvarenja`ivotnih navika kao rezultat li~nih ~inilaca (o{te}enja,invalidnosti i sl.) i ~inilaca sredine.

≠ mentalni ∼ ⇒ mentalni invaliditet, o{te}enje, smet-nja.∧ psihi~ki ∼ ⇒ ∨ psihi~ka smetnja. ∧ fizi~ki ∼ ⇒ ∨ fizi~ki invaliditet.≠ telesni ∼ ⇒ telesni invaliditet, telesno o{te}enje.≠ motorni ∼ ⇒ motorni invaliditet, o{te}enje motori-ke.≠ senzorni ∼ ⇒ ∨ senzorni invaliditet, senzorno o{te-}enje.

situacija hendikepa → modeli invalidnosti

60

�� hendikepirati, -am svr{. i nesvr{. u/~initi da ko bude unepovoljnom polo`aju.≈ hendikepirani m / hendikepirana ` poim. prid. ⇒mu{ka / `enska osoba sa invaliditetom, invalid / inva-litkinja:≠ fizi~ki hendikepirana lica osobe / lica sa smanje-nim fizi~kim sposobnostima. 2. ⇒ osoba u situacijihendikepa.hendikepiranost ` osobina, stanje osobe koja je hen-dikepirana.

hipermetropija ` gr~. → dalekovidost

hipertonija ` gr~. med 1. stanje pove}ane ~vrstine (tonu-sa) skeletnih mi{i}a u kome nije mogu}e pasivno ispru-`iti gr~evito stisnute {ake ili savijene ruke, spazam. 2. hi-pertenzija.

hipertoni~an, -~na, -~no 1. a. koji pokazuje znake po-vi{ene napetosti odnosno ~vrstine (tonusa) skeletnihmi{i}a. b. koji je sklon gr~enju mi{i}a.hipertoni~nost ` hipertonija mi{i}a, odnosno mi{i}-nih struktura cevastih ili {upljih organa, spasti~nost.hipertoni~ar m / hipertoni~arka ` mu{ka / `enskaosoba obolela od povi{enog krvnog pritiska.

hirologija ` gr~. → prstna azbuka

�� hodaju}i m /hodaju}e ` poim. prid. mn. osobe koje ima-ju sposobnost da hodaju; supr. ≈ nepokretan.

hodalica ` mehani~ko pomagalo pri hodu (naj~e{}e sato~kovima), {etalica.hramati, -ljem i -am nesvr{. te{ko hodati zbog uko~enostijedne noge, vu}i (kra}u, uko~enu) nogu pri hodu. // hra-manje s gl. im.

61

hrom, -a, -o koji ima bolesnu, uko~enu, povre|enu ilikra}u nogu i zato hrama.hromost ` osobina onoga koji je hrom ⇒ ote`an hod.<��> hromac m /hromica ` hroma mu{ka / `enska oso-ba ⇒ osoba koja te{ko hoda / vu~e nogu (pri hodu).<��> hromucati, -am nesvr{. neob. dem. prema hramati.

C

cerebralna paraliza (cerebralna de~ja ometenost /de~ja cerebralna ometenost; cerebralna de~ja para-liza / de~ja cerebralna paraliza) med. op{ti naziv zabilo koju vrstu oduzetosti mo`danih `ivaca, koja se ispo-ljava spazmom odgovaraju}eg mi{i}a i poja~anjem tetiv-nih refleksa; a prouzrokovana je o{te}enjem gornjegmotornog neurona.

�� cerebralna ` poim. prid. `arg. cerebralna paraliza.� CP [ce-pe] – cerebralna paraliza, CDP [ce-de-pe] –cerebralna de~ja paraliza, DCP [de-ce-pe] – de~ja ce-rebralna paraliza, CDO [ce-de-o] – cerebralna de~jaometenost, DCO [de-ce-o] – de~ja cerebralna omete-nost (uobi~ajene skra}enice u medicinskim institucija-ma i organizacijama osoba sa invaliditetom )cerebrala ` `arg. 1. �� cerebralna paraliza. 2. �� cerebra-lac / cerebralka.�� cerebralac m / cerebralka ` mu{ka / `enska osobakoja ima posledice cerebralne paralize.�� cerebroparalizovani m / �� cerebroparalizovana `poim. prid. ⇒ osoba sa posledicama cerebralne paralize,osoba sa cerebralnom paralizom.

^

~uti, -jem svr{. i nesvr{. imati sposobnost primanja i prepo-znavanja zvukova.

62

�� ~uju}i, -a, -e poim. prid. mn. oni koji ~uju ⇒ osobe/ lju-di koji ~uju; supr. gluvi i nagluvi.

[

�� {antav, -a, -o → hrom, }opav, {epav.�� {antavost ` osobina onoga koji je {antav ⇒ on / ona/ ono ima te`ak, ote`an hod.�� {antavac m /{antavica ` {antava mu{ka / `enskaosoba ⇒ osoba koja ote`ano hoda.�� {antavko hip. i pej. od {antavac{antati, -am nesvr{. te{ko i}i, vu}i nogu u hodu. // {an-tanje s gl. im.

�� {a{av, -a, -o koji je umno poreme}en, budalast, lud;luckast.

�� {a{avost ` stanje onoga koji je {a{av.�� {a{avac m ({a{avko m ) / {a{avica ` {a{ava mu{ka/`enska osoba.

�� {enuti, -em (~esto s dopunom: umom, pame}u) pome-riti pame}u, poludeti.

{epati, -am hodati vuku}i (uko~enu, povre|enu, kra}u)nogu.

{epav, -a, -o a. �� koji {epa, koji ima ukru}enu ili kra-}u jednu nogu, {antav, }opav. b. �� ekspr. kome ne{tonedostaje, nepotpun, manjkav, lo{, r|av.<��> {epast, -a, -o koji je malo {epav.�� {epavac m / �� {epavica ` mu{ka / `enska osoba koja{epa.

{izofrenija ` gr~. → shizofrenija<��> {kiljiti, -im nesrv{. 1. a. gledati poluotvorenih o~iju.b. biti zrikav, razrok, zrikavo gledati. 2. usredsre|eno,uporno posmatrati koga, piljiti u koga. // �� {kiljenje s gl.im.

63

�� {kiljav, -a, -o koji gleda poluzatvornih o~iju, zrikav,razrok. // {kiljavo pril.�� {kiljavost ` osobina i stanje onoga koji je {kiljav; ra-zrokost.<��> {kilja m i ` i <��> {kiljo m {kiljava osoba.

�� {kiljavac m pej. {kiljav ~ovek.

�� {log m nem. → inzult, mo`dani udar�� {logirati se, -am svr{. i nesvr{. do`iveti mo`dani udar.�� {logiran, -a, -o koji je do`iveo {log, koji ima posledi-ce do`ivljenog {loga; ∼ osoba ⇒ osoba sa posledicamamo`danog udara.

{taka ` ital. ortopedsko pomagalo koje obi~no dose`e is-pod pazuha.

<��> {takati, -am nesvr{. i}i, hodati na {takama.

{tap m palica koja slu`i za oslanjanje pri hodu.

�� {tula ` ital. drvena (ve{ta~ka) noga.

64

65

66

67

69

SADR@AJ

Predgovor.......................................................................... 5

Izvori i literatura ............................................................ 11

Skra}enice i simboli ....................................................... 14

Re~nik ............................................................................. 17

Bele{ke:

Bele{ke:

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

364.65-056.26(038)81'374.2'373.46:364.65-056.26=163.41

RU@I^I], MilicaRe~nik invalidnosti : ka jednakosti u javnom

govoru / Milica Mima Ru`i~i}. – Novi Sad : Dnevnik :Centar @iveti uspravno : Novosadsko udru`enje studenatasa hendikepom, 2003 (Novi Sad : Dnevnik). – 72 str. ; 23cm

Bele{ka o autoru – Bibliografija

a) Srpski jezik – Leksika – Invalidnost – Re~nici