Milorad Belancic - Filozof ne sme da ide u Sirakuzu

Mi lo rad Be lančićFIL OZOF NE SME DA

IDE U SI RA KU ZU

Zača ra ni krug fi lo zo fi je

Urednik

Đorđe Savić

Recezenti

Predrag KrsićNenad Daković

Likovna oprema

Ivan Tanić

Copyright © 2010 CENTAR SLOBODARSKIH DELATNOSTI® Sva prava zadržana.Ova knjiga ne može biti reprodukovana u celini ili u delovima bez pismene saglasnosti autora i izdavača, osim u kratkim crtama prilikom prikazivanjau časopisima, novinama, na radiju i televiziji.

Biblioteka

Kartagina

Mi lo rad Be lančić

Kragujevac, 2010.

Fil ozof ne sme da ide u Si ra ku zu 5

FIL OZOF NE SME DA IDE U SI RA KU ZU

U nu trašnje i spol jašnje

Sa sta no višta fi lo zo fi je, sam od nos fi lo zo fi je i po li ti ke mo gu -će je od re di ti bi lo kao spol jašnji, bi lo kao u nu trašnji. Ta de -o ba se, kao ta kva, us po stav lja već počev od is ka za ko ji,re ci mo, tvr de: (1) fi lo zo fi ja go vo ri o po li ti ci i (2) ona je o kru že -na po li ti kom.

Ra zli ku iz među u nu trašnjeg (go vo ri ti o) i spol jašnjeg (bi tio kru žen) mo gu će je us po sta vi ne sa mo sa sta no višta fi lo zo fi -je ne go i sa sta no višta po li ti ke. U tom sluča ju bi se fi lo zo fi jado živ lja va la kao nešto spol jašnje ko je, među tim, če sto ’za di -re’ u do men po li ti ke... Za to se, ko nač no, mo že re ći da je o po -zi ci ja u nu trašnje/spol jašnje pri sut na ka ko u fi lo zof skom ta koi u po li tič kom raz u me van ju od no sa iz među fi lo zo fi je i po li ti -ke. Iz to ga, za tim, sle di da je po li ti ka pred met ko jim se ba vi fi- lo zo fi ja, ali da je i sa ma fi lo zo fi ja, če sto, pred met ko jim seba vi po li ti ka ili po li tiča ri. Ta kođe: kao što fi lo zo fi ja ’ži vi’ u o kru žen ju po li ti ke, i sto ta ko i po li ti ka ’ži vi’ u o kru žen ju fi lo -zo fi je... Ta ko da su jed na i dru ga jed na-dru goj ne sa mo u nu -trašnji pred met ne go i nešto – spol jašnje.

Či ni se da je, da nas bar, ta o po zi ci ja spol jašnjeg i u nu -trašnjeg u od no su iz među fi lo zo fi je i po li ti ke – ne svo di va.Ona go vo ri o di fe ren ci ra no sti nji ho vih mo gu ćih od no sa. Ali,reče na di fe ren ci ra nost sa dr ži u se bi je dan a pri o ri: ni je

6 Mi lo rad Be lančić

mo gu ća ni ka kva ve li ka sin te za ko ja bi pot pu no u ki nu la, po ni-šti la ra zli ku iz među fi lo zo fi je i po li ti ke. Sa da se više ne po sta-v lja (he ge li jan ski) na log da spol jašnje (sup stan ca) po sta neu nu trašnje (su bjekt). Ne mo že se, ta kođe, oče ki va ti ili zah te -va ti o zbil jen je fi lo zo fi je, shva će ne kao – ka ko bi re kao E rikVe il, mo der ni zu ju ći, pri tom, He ga la (v. E. We il: Lo gi que de laphi lo sop hie, Vrin, Pa ris, 1967) – na ka kav pot pu no ko he rent nidis kurs. Na rav no, ne mo že se oče ki va ti ni to da se jed nim ta- kvim dis kur som (u e le men tu fi lo zo fi je pra va) u sta no vi na log(lo gos ili no mos) jed ne um ne za jed ni ce...

Da nas se ne po stav lja ni na log ko ji je Marks (u Pri lo gu kri- ti ci He ge lo ve fi lo zo fi je pra va) for mu li sao na sle de ći način: „Ni -je do vol jno da mi sao stre mi o stva ren ju, sa ma stvar nost mo rada stre mi pre ma mi sli.“ Ono što sme ta u o va kvom is ka zu je -ste nje go va o ba ve znost. Jer, po Mark su, nu žnost pre la ska fi- lo zo fi je u po li ti ku (u tu spol jašnju stvar nost) i po li ti ke ufi lo zo fi ju je kru ci jal na Stvar i sto ri je i, za pra vo, pro blem svet- sko-i sto ri je re vo lu ci je ili, što se svo di na i sto, glo bal ne e man -ci pa ci je. Ta ve li ka jed no um na priča više ni je pri hva tlji va čakni kao baj ka za de cu.

U stva ri, i sti na je, da nas bar, mno go man je am bi ci o zna:ona ni ti že li ni ti mo že da ob u hva ti svet sko-i sto rij ski to ta li tet.Za to bi se mo glo re ći da i sti na, jed no stav no, više ni je ce li na.Jer ci li na je, pra vo go vo re ći, ne do stup na. Mi sao i dal je mo žeda se an ga žu je, da „stre mi o stva ren ju“, da kri ti ku je nešto po- sto je će, ali to više ne bi bi la jed nom za svag da za ključe na ipo li tič ki sve o ba ve zu ju ća Stvar! Da nas, na e vrop skom tlu,priča o ve li koj jed num noj (i za pra vo to ta li tar noj) stra te gi ji jemr tva. Sa mo, to ne znači da je na stu pio happy end u ko jem sukri tič ka i an ga žo va na mi sao mr tve. Kao i sa ma fi lo zo fi ja, kri- tič ka mi sao je u plu ra li stič kim u slo vi ma još u vek mo gu ća ini ka kvim o zbil jen jem ne će bi ti – u ki nu ta. Ne po sto ji si tu a ci -ja ko ja bi o znača va la kraj po sla za kri ti ku i fi lo zo fi ju. Ta kvu


(es ha to lošku) ob ja vu kra ja da nas i den ti fi ku je mo kao ne po -treb no pre te ri van je ili ne po treb ni (le vi) ra di ka li zam. Po li ti kajoš u vek mo že da stre mi pre ma mi sli, ali ti me ni ona ne će po- sta ti a pri o ri, dog ma tič ki ili dok tri nar no sve o ba ve zu ju ća i de -o lo gi ja, re ci mo, i de o lo gi ja Re vo lu ci je. U u slo vi ma po li tič kogplu ra li zma to, na pro sto, ni je mo gu će. Za to, mo gu ći pre la zakiz fi lo zo fi je u po li ti ku i o br nu to, mo ra da se mi sli počev odslo že nih, di fe ren ci ra nih od no sa ko ji se us po stav lja ju iz međunjih, ali ne počev od jed ne ho li stič ki pro fi li sa ne sin te ze u nu -trašnjeg i spol jašnjeg.

Po do zri vost pre ma fi lo zo fi ji

Po li ti ka mo že da se ba vi fi lo zo fi jom na ne po sre dan i na po- sre dan način. Ono naj go re što mo že da ne po sred no fi lo zo fi -ji uči ni je ste dok tri nar no, i do loško, dnev no-po li tič ko, pa čaki po li cij sko u pli tan je u nje ne po slo ve. I pak, sve do ci smo čin -je ni ce da se po li ti ka fi lo zo fi jom najčešće (i sva ka ko naj fi ka -sni je) ba vi on da ka da to či ni na in di rek tan način: ta ko što, udruštvu, o mo gu ću je ili us kra ću je in sti tu ci o nal ne u slo ve zasa mo bav ljen je fi lo zo fi jom. Dru gim reči ma, po li tič ka in ter -ven ci ja u fi lo zo fi ji je, či ni se, naj de lo tvor ni ja on da ka da us -kra ću je ili značaj no su ža va (in sti tu ci o nal ne) u slo ve sa mognje nog op stan ka... Što je, re klo bi se, da nas u Sr bi ji slučaj, zara zli ku od i de o loško-po li tič kih in ter ven ci ja ko je su bi le ka- rak te ri stič ne za raz do blje SFRJ.

Či ni se, i pak, da je mo guć slučaj u ko me je na po sre dan iline po sre dan način po li ti ka pod sti caj na za fi lo zo fi ju. Sa mo toje za i sta re dak slučaj! Mno go češće, ona je ne ka vr sta smet- nje, ne u god nog o gra ničen ja ko je spol ja sto ji pred fi lo zo fi jom. U krat ko, po li ti ka je sa ma do xa ko ja se (i de o loški, dok tri nar -no, pro pa gand no ili me dij ski) sma tra pa met ni jom, tj. uz di že


na viši rang i, za tim, s te vi si ne, u pli će u pro ce du ru ob li ko -van ja iz ve sne (fi lo zof ske) e pi ste me. Smet nja je, po pra vi lu, ve -ća u ko li ko je da ta po li tič ka do xa u mišlje ni ja i, na rav no,u ko li ko je po zi ci o ni ra na na višem ni vou mo ći. Ka da in ter ve -niše u dis kur ziv nom, tek stu al nom ili in sti tu ci o nal nom pro- sto ru fi lo zo fi je po li tič ka do xa, po pra vi lu, in ter ve niše nane pri me ren način. U stva ri, već sa ma ta in ter ven ci ja je ne pri -me re na.

Pro blem sa po li tič kim u pli tan jem u sfe ru fi lo zo fi je sekom pli ku je ako zna mo da to u pli tan je ne mo ra da bu de iz ra-v no i oči gled no, od no sno da ono mo že da bu de po sre do va noiz ve snim ob zi ri ma i u stup ci ma ko ji ma fi lo zof (pro fi lak tič ki)vrši iz ve snu a u to cen zu ru, od no sno iz la zi u su sret po li ti ci inje nim zah te vi ma i pri ti sci ma. Fi lo zo fi ja, če sto, u na pred iličak ra do pri sta je na o gra ničen ja ko ja joj na me će po li tič ka do -xa, na la ze ći u to me iz ve snu ko rist za se be. Ali, ti me ona se begu bi u sop stve noj, naj in tim ni joj u nu trašnjo sti.

U opšte no u zev, mo že se re ći da po li ti ka ima ne po vol janili, čak, po do zriv stav pre ma fi lo zo fi ji. Njoj fi lo zo fi ja de lu -je, na pro sto – o gra niče no! Ne o bič no je to što, u iz ve snomsmi slu, o gra niče nost fi lo zo fi je za i sta i po sto ji! U če mu seona sa sto ji? Ka da mi sli o po li ti ci i po li tič kim pro ble mi ma,fi lo zo fi ja te ži da ne sme ta no (ne o me ta no od stra ne do xe)mi sli o tim pro ble mi ma i da, u me ri u ko joj je to mo gu će,stig ne do iz ve snog i sti ni tog i o prav da nog u ve ren ja ili, štose svo di na i sto, do iz ve snog znan ja (e pi ste me). I u pra vo uto me le ži nje na o gra niče nost! Ona ne u zi ma u ob zir do xu.Na rav no, to ni je e pi ste mič ka ne go her me ne u tič ka o gra -niče nost. To je ne sprem nost fi lo zo fi je da svo je pro ce du resa zna van ja po sre du je tu mačen jem sa me po li tič ke do xe i uod ređe nim tre nu ci ma: da van jem pred no sti toj do xi. Fi lo -zo fi ja u svo joj »o gra niče no sti«, o bič no, te ži znan ju ko je jesa mo se bi svr ha.


Među tim, što se po li ti ke tiče, ona ne ma ni po tre bu ni na vi -ku da te ži znan ju ko je bi bi lo sa mo se bi svr ha. Od no sno: ka dami sli o svo jim, tj. po li tič kim pro ble mi ma, pa za tim e ven tu al -no i o fi lo zo fi ji kao po li tič kom pro ble mu, po li ti ka ne cil ja sa -mo, pa čak ni ti na pr vom me stu, na – znan je. Na i me, više ne gona znan je, ona mi sli na gru pi san je iz ve snih mnen ja. Šta toznači? To znači da je po li ti ka, naj pre, iz ve sno (spe ci fič no: tuspe ci fič nost mo že mo, u o vom tre nut ku, da o sta vi mo po stra -ni) gru pi san je lju di i mnen ja (tih lju di). Šta god da je još, onaje, na pr vom me stu, po sao sa ljud skim mnen ji ma.

Sam po se bi po jam gru pi san ja (lju di/mnen ja) se po stav ljane u tral no u od no su na najz načaj ni ja i sto rij ska de fi ni san japo li ti ke. Re ci mo: taj po jam se ne o pre del ju je iz među, s jed -ne stra ne, tra di ci o nal ne de fi ni ci je po li ti ke kao gru pi san ja ko -je se pro fi liše na fo nu ra zli ko van ja iz među pri ja tel ja ine pri ja tel ja i, s dru ge stra ne, mo der ne (li be ral ne) de fi ni ci jepo ko joj se po li ti ka shva ta kao de lat nost gru pi san ja či ja svr -ha je, u od luču ju ćoj in stan ci, da pra vi za ko ne. Pri tom, na ra-v no, li be ral ni za ko ni su za ko ni za sve, da kle, ob lik za jed nič kogži vo ta ili najši re shva će nog gru pi san ja, te su oni, ta kođe, ne -u tral ni u od no su na de o bu pri ja telj-ne pri ja telj.

Sva ki po li tič ki en ti tet (od en tis - ono što je ste) pret po stav -lja ili mo guć nost ili pri sut nost ne ke za jed ni ce, od no sno ne koggru pi san ja, pa je, kao ta kav, taj en ti tet u vek naj pre pod lo žanlo gi ci gru pi san ja. A lo gi ka spe ci fič no po li tič kog gru pi san janajčešće je, u pra vo, lo gi ka stal nog u ve ća van ja mo ći. Lju di segru pišu zbog mo ći ili zbog (prav nog, po li tič kog, e ko nom skog,kul tur nog itd.) re gu li san ja mo ći.

Za u zi man je po li tič kog (= grup nog, za jed nič kog) sta va je i -de al ni kon sen zus jed ne sku pi ne lju di, ko ji se na po je di nač nim(sva ko dnev nim) po li tič kim pi tan ji ma stal no pre i spi tu je i re- de fi niše. Vešt po li tičar je u stan ju da u sta no vi (stvo ri) kon sen- zus čak i kod pot pu nih ne is to mišlje ni ka. U po li ti ci, na rav no,


mo že da se po ja vi i ne ko načel no (prin ci pi jel no, „pro gram sko“itd.) u ve ren je, ali ono je u lo gi ci gru pi san ja u vek pod lo žnopro me ni, pre u sme ren ju, ma ni pu la ci ji i iz ob ličen ju.

Za to je po li ti ka, sa sta no višta dru gih vred no sti (da tog, o kru žu ju ćeg vred no snog si ste ma), u vek na ne ki način – prl -ja va. U stva ri, ona je de lat nost ko ja je u stan ju da za cil je vegru pi san ja (i, na rav no, za ve ću moć ko ja o tu da pro iz la zi) uči -ni sve, bez ob zi ra da li i u ko joj me ri se ti me krše o kru žu ju ća(prav na, mo ral na, e ko nom ska, e pi ste mo loška, kul tur na itd.)me ri la vred no sti. Za to ka da se, me to dom ap stra ho van ja sve -ga što u po li ti ci ni je spe ci fič no po li tič ko, ona sa ma (po li ti ka)po sma tra kao či sta, od no sno kao isključi va Stvar gru pi san ja,ta da se, u jed no, po ka zu je da se to či sto po li tič ko o be lež je po- li ti ke sa sto ji, u pra vo, u nje noj prl ja vo sti, da je ona, za pra vo, u vek jed na prl ja va Stvar!

Moć pro is te kla iz gru pi san ja, sva ka ko, ni je ni ka kav prin ci -pi jel ni po kre tač, ni ka kvo poče lo, nače lo. Ona je u stan ju dasva ku vred nost za ko ju se ve zu je – iz ne ve ri. Go mi la, ako jesa mo i je di no go mi la, je ste pre vr tlji va. Pa ako se mo že re ćida je spe ci fič no po li tič ko gru pi san je gru pi san je ra di mo ći, i pak, ta moć ni ka da ne će traj no da se u ob liči u in trin sič nuvred nost, u vred nost po se bi. Jer, ona je svag da sprem na dasvo je kon kret no li ce na pu sti, u ime na lič ja. Za to je di no nje -na ne prin ci pi jel nost, njen ma ki ja ve li zam, u pe ren pro tiv sva -ke su više kru te po sto ja no sti, pred stav lja nje nu ci nič nu’vred nost po se bi’!

U tom kon tek stu va ži još jed no pra vi lo: ni jed na vlast/moćne bi, pu kim i sti can jem svo je mo ći, u spe la da su više du go se -bi o si gu ra le gi tim nost. Ona će svo ju le gi tim nost u vek mno gobol je da o si gu ra tvrd njom (i de o lo gi jom, pro pa gan dom) poko joj nje na moć, u stva ri, slu ži ne kim dru gim, ’višim’ vred no- sti ma ko je su man je pod lo žne ko rup ci ji od nje sa me i ko jeljud stvu zvuče ve ro do stoj ni je.


Po li tič ka lo gi ka mo že da spa ja ne spo ji vo; for mal na lo gi kato sva ka ko – ne mo že. Za to, već u sa moj me ri u ko joj se dr žifor mal ne lo gi ke i nje nih nače la (počev od nače la i den ti te ta iisključen ja tre ćeg), fi lo zof je, za ra zli ku od po li tiča ra, na pro -sto – o gra ničen. On o po li ti ci mi sli u (iz riči toj ili pod ra zu -me va noj) načel noj rav ni; a po li ti ka po se bi u zev je sve dru gosa mo ne načel na. Među tim, za ra zli ku od po li tič kog fi lo zo fa,te o re tiča ra, pa čak i a na li tiča ra ili ko men ta to ra, po li tičar jeo gra ničen u pra vo svo jim kal ku la ci ja ma i prak tič nim ob zi ri -ma: lo gi kom (ako je to lo gi ka) gru pi san ja.

Pre ma to me, i po li tičar i fi lo zof su, sva ki na svoj način, alii u za jam no – o gra niče ni. Ra zli ka ko ja iz među nji ho vih o gra -niče no sti po sto ji po naj bol je bi mo gla da se de fi niše kir ke -gar dov skim ra zli kovn jem iz među očaj ni ka ko ji je sve stansvo ga oča jan ja i o no ga ko ji to ni je! Po li tičar, na roči to on daka da je o pi jen vlašću, pred stav lja o te lov lje nu o gra niče nostko ja, po pra vi lu, ni je sve sna se be... Nje ga vla sti ta o gra niče -nost za tiče, a ne ki put i ču va, ali su više če sto i iz ba cu je iz i gre!

Per for ma tiv nost fi lo zo fi je

Fi lo zof ima na vi ku da bri ne o svo jim o gra niče no sti ma! Ne kiput, on njih o pla ku je! Ili se, na pro sto, nji ma raz me će! To i pak sa moj fi lo zo fi ji ne sme ta da se, u ljud skim po slo vi ma,sim bo lič ki na met ne kao mišljen je ko je ima pri vi le gi ju da se„hr ve“ sa o gra niče no sti ma! Nje na bri ga o vla sti toj i tuđim gra- ni ca ma, o le gi tim no sti ili ne le gi tim no sti pre ko račen ja, sva- ka ko, ni je u za lud na. Po mo ću fi lo zo fi je mi se uči mo da neve ru je mo u o gra niče nost ko ja bi hte la da se us po sta vi ili na- met ne kao ne pri ko sno ve na, kao Dog ma. Po svo joj „pri ro di“,fi lo zo fi ja je kri tič ki na stro je na spram svih, pa i vla sti tih, o gra niče no sti. A o pet, o gra niče nost je i nje na u nu trašnja


sud bi na! Što, sa mo, znači da po sto je stva ri ili mo men ti ko jimo gu da se kri ti ku ju ali ne i da se iz me ne. Kri ti ka, jed no -stav no, ni je sve moć na.

Da nas fi lo zof ska kri ti ka ’zna’ da mo že, da ima pra vo da svekri ti ku je, ali da ti me, su više če sto, stva ri ne će bi ti ni ma lo iz- men je ne... Po sto ji o gra niče nost u mo ći i mo guć no sti iz me nesve ta. Za to se fi lo zo fi ja pre ma o gra niče no sti sve ta, ko ji je svetpo li ti ke, če sto od no si s in di fe rent nošću! Na i me, ona se be po- ka zu je in di fe rent nom spram po li ti ke kao o gra niče no sti-ko -ja-ne-zna-za-svo ju-me ru-i-za-se be. Dri gim reči ma, fi lo zo fi jase, najčešće, po stav lja ne u tral no pre ma ak tu el nim po li tič kimod lu ka ma i op ci ja ma. Za nju je to, ta ko re ći, stvar pri stoj no sti.Po li ti ka i po li tič nost mo gu da se (prag ma tič ki) ve zu ju uz iz- ve snu fi lo zo fi ju, ali o br nu to, već, ne bi bi lo do lič no! Ne u me -sno je ve zi va ti se uz o gra niče nu Stvar, kao što je ne u me sno iza stu pa ti o gra niče nu Stvar. U me ri u ko joj je po li ti ka in fi ci -ra na do xom, ona, na pro sto, ni je po dob na za fi lo zo fi ju.

Ta kođe, u si tu a ci ji u ko joj fi lo zof i po li tičar raz ma tra ju i stute mu, i čak, ako lo gi ka gru pi san ja, u tom tre nut ku, ni je u op ti -ca ju, raz lo zi i ob zi ri ko je ima u vi du fi lo zof, i pak, ni su svo di vibez o stat ka na raz lo ge i ob zi re ko je ima u vi du po li tičar. Pri po- kuša ju tog svođen ja fi lo zo fi ja, po pra vi lu, gu bi ne ko od svo jihnaj vla sti ti jih o be lež ja ili, što se svo di na i sto, bi va – u ni že na.

Eto zašto fi lo zof mo že da uče stvu je u po li tič kom ži vo tu,ali ne kao fi lo zof ne go kao građa nin. U ko li ko bi on svo ju (fi -lo zof sku) mi sao dao u po li tič ki za kup, od no sno ako bi biospre man da je in stru ma ta li zu je u ko rist ak tu el nih po li tič kihop ci ja, on da bi to, u i sti mah, bi lo od ri can je od te mi sli ili nje -no u ni ža van je.

U ko li ko se pre više ve zu je uz (ne ku) po li ti ku, fi lo zof, ti me,za pa da u sve ve će is kušen je da u vla sti tom dis kur su za ne ma -ri spe ci fič no fi lo zof ske ob zi re i raz lo ge. Ta da on, na pro sto,pre sta je da bu de fi lo zof u pra vom smi slu te reči. Na rav no, po


iz ve snim na vi ka ma (ili for mal no-in sti tu ci o nal nim me ri li ma)on bi mo gao i dal je u jav no sti da se na zi va fi lo zo fom, ali tajna ziv ne bi bio u skla du sa stro gim me ri li ma stru ke.

Da li po li tičar mo že da se de zan ga žu je kao po li tičar, da bise an ga žo vao kao te o re tičar ili fi lo zof? Da li on mo že da od -u sta ne od či sto po li tič ki pro fi li sa ne lo gi ke gru pi san ja, da pre- sta ne da bu de či sti (i za pra vo: ne prin ci pi jel ni, prv lja vi)po li tičar, ka ko bi po ma lo (ali, ko li ko je to?) po stao – fi lo zof?Lju bi telj e pi ste me? Od no sno: po li tič ke fi lo zo fi je ili te o ri je?

Pa ako po li tičar ni je spre man na taj ’o brt’, on da je u me snou pi ta ti: zašto bi fi lo zof mo rao bi lo šta da ima sa po li ti kom?! Ni -je li bol je da se on, prak tič no u svim o kol no sti ma, ja sno dis -tan ci ra od po li ti ke, re ci mo, „za to što je to sfe ra do xe“? Ni je lifi lo zof sa mo i sa mo on da fi lo zof ka da je či sti fi lo zof? Ili, još pre -ci zni je: da li to znači da fi lo zof, jed no stav no, ne mo že da se po- li tič ki (a mo žda i na bi lo ko ji dru gi način) – an ga žu je?

Ta pi tan ja je mo gu će spo ji ti ili sa že ti na sle de ći način: dali fi lo zo fo vo u ključi van je u po li ti ku i po li tiča re vo u ključi van -je u fi lo zo fi ju nu žno pod ra zu me va nji ho vo pod jed na ko isklju-či van je iz vla sti te „pri mar ne“ stru ke? Dru gim reči ma: da li bitim is ko ra kom fi lo zof i po li tičar, na pro sto, iz gu bi li svoj i den -ti tet?

Mi slim da je od go vor na pre hod no pi tan je sa svim jed no -sta van i da on gla si – ne! Ili, bar: ne nu žno. Proši ri van je fi lo -zo fi je u prav cu po li ti ke i po li ti ke u prav cu fi lo zo fi je, za ce lo,mo že (ali i ne mo ra) da do pri ne se pro du blji van ju tih smi sa o -nih stra te gi ja... Ka ko se ob jašnja va ta mo guć nost?

Pođi mo od o no ga što je oči gled no. Naj pre: ka da is ko -raču je u po li ti ku fi lo zof pri sta je na lo gi ku gru pi san ja. Za -tim: ka da po li tičar is ko raču je u sfe ru fi lo zo fi je, on pri sta jena lo gi ku znan ja (e pi ste me). To u za jam no iz la žen je u su sretfi lo zo fa i po li tiča ra, počev od Pla to no vog od la ska u Si ra ku -zu pa do sa vre me nih po li tič kih an ga žo van ja fi lo zo fa, sa stra-


nač kim pred zna kom, ret ko je ka da liči lo na priču sa happyend-om. A i pak, pod iz ve snim u slo vi ma, is ko rak fi lo zo fi je upo li ti ku i o br nu to je sva ka ko – mo guć. O ka kvim je u slo vi -ma reč?

Naj pre, fil zof ne sme da ide u Si ra ku zu ili na bi lo ko je me -sto na ko me se do no se po li tič ke od lu ke. Dru gim reči ma, onne sme – ako u opšte že li da bu de fi lo zof – da prak tič ki/prag -ma tič ki is ko raču je u sfe ru po li ti ke, jer bi tu, on da, mo rao dase, strikt no, po ko ra va kon kret noj (’dnev noj’) lo gi ci gru pi san -ja, u ko li ko ne bi že leo da bu de od bačen. (Pri tom, na rav no,sa mo za ma ja van je u sti lu: „la ko ću ja“, po pra vi lu, za vrša va ti -me da fi lo zof ne pri met no u se bi in ter i o ri zu je po li tič ke ob zi -re ko ji ga, na pro sto, o be smišlja va ju kao fi lo zo fa!) O tva ran jepre ma lo gi ci gru pi san ja kod fi lo zo fa mo že da bu de sa mo u nu trašnje, ne i spol jašnje. Da kle, on kao fi lo zof (ili: ona kaofi lo zof kin ja) mo že da pro mišlja ak tu el nu lo gu ku (lo gos) gru- pi san ja i nje ne ka ko e pi ste mič ke ta ko i dok sa tič ke raz lo ge.Šta iz to ga pro iz la zi?

Sam pri sta nak na lo gi ku gru pi san ja, kao u nu trašnji, imasmi sla ne za to što tu, on da, fi lo zo fi ja go vo ri o po li ti ci, ni tiza to što se po li ti ka us po stav lja kao pred met fi lo zo fi je ne go,naj pre, za to što mi sle ći per for ma tiv nu di men zi ju po li ti ke fi lo zo fi ja i sa ma, hte la-ne hte la, po sta je per for ma tiv na. Zna-n je (ili: e pi ste me) o iz ve snoj per for ma tiv no sti (o gru pi san -ju-ko je-u sta nov lju je-stvar nost) najčešće i sa mo po u nu tru jetu (spol jašnju) – per for ma tiv nost. Fi lo zo fi ja je u stan ju dapre u zme na se be ri zik per for ma tiv nog dis kur sa. I tu se, on -da, pro fi liše pi tan je nje ne od go vor no sti i nje nog an ga žma -na.

Ali sa mo nje no (u nu trašnje) u ključi van je u gru pi san je (uiz ve stan kon cept po li ti ke) us po stav lja se kao dru ga stra naper for ma tiv ne sna ge po li ti ke! Te o rij ski kon cep ti sa mo o liča -va ju per for ma tiv nu sna gu po lit ke. Pri tom, mo ra mo zna ti i to


da je naj ve ća per for ma tiv na sna ga, po pra vi lu, i naj ve ća sla- bost. Za to, op ti ran je fi lo zo fa za naj ve ću sna gu ne mo že da gaam ne sti ra od ri zi ka i mo gu ćeg stra dan ja...

Mil si ti po li ti ku mo gu će je sa mo sa dis tan ce

Fi lo zo fi ja ko ja mi sli per for ma tiv nu stra nu po li ti ke u i sti mahse mi sa o no u dal ja va od nje ne prak tič ne kon kret no sti (= po- sta je ap strakt na) i za tim joj se pri bli ža va na je dan kon kret -no-opšti (i u se bi di fe ren ci ra ni) način. Ta vr sta (fi lo zof skog,te o rij skog) an ga žma na je, oči gled no, dru gači ja od an ga žma -na u spol jašnjem, prak tič nom pro sto ru po li ti ke. Ona se ne ruko vo di dnev no-po li tič kim ne go stra teškim na lo zi ma lo gi kegru pi san ja. I eto, on da, zašto ona ni ka da ne će, ni jed nom po- li tič kom po zi ti vi te tu, bi ti do vol jno po dob na.

U vek će, na i me, bi ti po li tiča ra ko ji lo gi ku gru pi san ja že leda mi sle u stra teškom ključu, pra ve ći – u ko li ko je to mo gu će– kom pro mi se sa dnev no-po li tič kim na lo zi ma, i to ta ko da nistra teški ni tak tič ki mo me nat ne bu du ošte će ni. U ko li ko, da -kle, po li tičar za i sta že li da se o tvo ri pre ma (po li tič koj) fi lo zo -fi ji, on ne će u to me u spe ti u ko li ko o sta je sa mo u prak tič nojrav ni i, re ci mo, od fi lo zo fa (te o re tiča ra) tra ži da se učla ni unje go vu stran ku, da po sta ne prak tičan ili prag ma tičan, da upo li ti ku u ne se svoj duh ko ji bi, i pak, bio pri la gođen „kon kret -nim o kol no sti ma“ itd. Ne, on do fi lo zo fi je ili do pro du blje ne,do xom ne op te re će ne e pi ste me mo že da stig ne, sa mo, i stom o nom li ni jom ko jom fi lo zof sti že do po li ti ke ili, što se svo di nai sto, ko jom se on an ga žu je.

A vi de li smo da je to li ni ja u nu trašnjeg poj mov nog (ili: te -o rij skog, mi sa o nog) pre i spi ti van ja po li ti ke i nje ne lo gi ke gru- pi san ja. Bu du ći da po li tičar toj li ni ji pri stu pa iz spol jašnjepo zi ci je, on se, on da, na la zi naj pre u si tu a ci ji da mo ra da či -


ta (po li tič kog) fi lo zo fa, da se o bra zu je. A za tim, mo ra i da –mi sli! A to sa mo na pr vi po gled de lu je jed no stav no.

Da bi lo gi ka gru pi san ja mo gla da se mi sli u stra teškomključu ili, što se svo di na i sto, da bi u opšte mo gla da se mi sli,po treb no je da po li tičar mo že da, u iz ve snom smi slu, pre sta -ne da bu de sa mo po li tičar. U bu du će, on ne bi smeo da se ruko vo di isključi vo lo gi kom po li tič kog (ili: lo gi kom gru pi san ja).Dru gim reči ma, nje ga više ne za ni ma sa mo spe ci fič no po li -tič ki mo me nat po li ti ke, da kle, sna ga, moć o ku pljan ja oko ne -kog „pro jek ta“ ne go ga za ni ma i sam pro jekt, nje gov sa dr žaj,od no sno cilj po li tič kog de lo van ja ko ji ni je či sto po li tič ki.

O vaj te le o loški mo me nat – is ko ra ka po li ti ke iz nje sa me –pred stav lja, či ni se, za ko no dav ni mo me nat sa me po li ti ke! Na -i me, da bi u opšte mo gla da op sta ne po li ti ka mo ra da stal no is -ko raču je iz sfe re spre ci fič no po li tič kog! Iz se be kao’re al’-po li ti ke! Dru gim reči ma, ako bi se ru ko vo di la je di no či- stom/prl ja vom lo gi kom gru pi san ja po li ti ka bi, u br zo, iz gu bi -la svo ju moć! To je njen pa ra doks: lo gi ka po li tič koggru pi san ja je lo gi ka mo ći ko ja, pre ili ka sni je, gu bi moć ako seru ko vo di isključi vo lo gi kom mo ći!

Za to, da bi oču va la svo ju moć, po li ti ka stal no (ako ne sa svimlu cid no, on da ’u mra ku’) pra vi kom pro mi se sa van-po li tič komvred no snom sfe rom, u va ža va ju ći, naj pre, moć-gru pi san ja unjoj. Ona se, na taj način, hte la-ne-hte la, o tva ra ka ras po lo ži -vim vred no snim po sta vi ma ili pro jek ti ma društva. Ali, is ko ra -kom u dru ge mo de le (vred no snog) gru pi san ja i raz dva jan ja,po li tič ko de lo van je stu pa u sfe ru od go vor no sti ko ja, oči gled -no, ne ma sa mo spe ci fič no po li tič ki smi sao. Te dru ge vred no sneska le i o po zi ci je oko ko jih se lju di o ku plja ju, na pro sto, po treb -ne su po li ti ci kao iz vor nje ne sna ge.

Ni je li za to Šmit, s pra vom, tvr dio: „Po li tič ko mo že cr pe tisvo ju sna gu iz naj ra zliči ti jih pod ruči ja ljud skog ži vo ta, iz re- li gi je, e ko nom skih, mo ra li nih i dru gih su prot no sti; ono ne o -


znača va vla sti to pod ruči je stvar no sti, već sa mo ste pen in ten -zi te ta ne ke a so ci ja ci je ili di so ci ja ci je lju di či ji mo ti vi mo gubi ti re li gij ske, na ci o nal ne (u et nič kom ili kul tur nom smi slu),pri vred ne ili dru ge vr ste i ko ji u ra zliči ta vre me na i za zi va jura zliči ta po ve zi van ja i raz dva jan ja“ (v. Karl Šmit: Po jam po li -tič kog, par. 4)?

Među tim, ako po li tič ko mo že cr pe ti svo ju sna gu iz naj ra -zliči ti jih pod ruči ja ljud skog ži vo ta, ka ko tvr di Šmit, ne značili to, on da, da ono, za pra vo, i ne ma svo ju sna gu, da nje go vasna ga, na pro sto, ni je o dvo ji va od sna ge sa mih tih „naj ra zliči -ti jih pod ruči ja ljud skog ži vo ta“ ili, što se svo di na i sto, da sna -ga po li tič kog ni je či sto po li tič ka!? Vi de će mo, od mah, da tajza ključak Šmit ne iz vo di!

Iz nje ga bi sle di lo da je po li tič ka sna ga/moć ne o dvo ji va odsna ge ko ju u se bi no si i sam in te lek tu al ni ži vot, o ličen u te o -re tiča ru ili fi lo zo fu. Jer, sna ga in te lek ta (od lat. in tel lec tus: ra -zum, um, moć shva tan ja, po i man ja, raz u me van ja) je nešto štore de fi niše ’či sto’ po li tič ki (ili: re al-po li tič ki) kon cept gru pi -san ja (ste pen nje go vog in ten zi te ta), u ka zu ju ći na čin je ni cuda ’či sto’ po li tič ki od no si ne mo gu du go da za dr že svo ju moćili da o pa sta nu u ko li ko ni su po sre do va ni prak tič nom mu- drošću (ili: ’fi lo zo fi jom’) ko ja pro iz la zi iz raz u me van ja „naj ra -zliči ti jih pod ruči ja ljud skog ži vo ta“, od no sno ra zliči tihvred no snih sfe ra u nje mu!

Ka da ra zliči te vred no sne sfe re bi va ju po sre do va ne po li -tič kim gru pi san jem, one, ti me, gu be svo ju sa mo za ko ni tost (a -u to-no mi ju) i pre sta ju da bu du u sre dište ne u vla sti tojvred no sti po se bi; u krat ko, pre sta ju da se ru ko vo de svo jom’či stom’ ili ’či sto’ svo jom vred nošću. Sa mo, to on da pod jed -na ko va ži i za po li ti ku, od no sno za nje nu sfe ru!

Ka da je po sre do va na „naj ra zliči ti jim pod ruči ji ma ljud skogži vo ta“ – a po li ti ka je to u vek, jer ona, kao što smo vi de li, „neo znača va vla sti to pod ruči je stvar no sti, već sa mo ste pen in ten-


zi te ta ne ke a so ci ja ci je ili di so ci ja ci je lju di“ – on da se, nu žno,kroz to po sre do van je, re la ti vi zu ju ’či sto’ po li tič ki kri te ri ju mii mo ti vi gru pi san ja... Od no sno: re la ti vi zu je se ona pli tič nostko ja bi još u vek hte la da se po stav lja kao vred nost po se bi. Ana rav no, vi de li smo da se ta vred nost po se bi ili ta ’či sta’ vred- nost po li ti ke sa sto ji u nje noj – prl ja vo sti! Pre ma to me, o vomse kun dar nom re la ti vi za ci jom već po se bi (pri mar no) re a la ti -vi stič ke (’či ste’) po li tič no sti, o tva ra se pro stor za per for ma -tiv ne u vi de ko ji pre ko raču ju o kvir lo gi ke (re al-po li tič kog)gru pi san ja, od no sno o tva ra se pro stor za pro mišljan je po li ti -ke u rav ni jed nog mno go ši reg, du bljeg, pa, ako ho će te, i u ni -ver zal ni jeg kon cep ta gru pi san ja. Pri tom, na rav no, pi tan je ou ni ver zal nom je pi tan je o o no me mi ni mal nom (u ko li ko ta- kvog u opšte ima) što je do bro za sve.

Či ni se, među tim, da Šmit ne ve ru je u bi lo ko ju vr stu pre- ko račen ja re al-po li tič kih o kvi ra! Po nje mu po li ti ka sve in stru- men ta li zu je, ali se ona sa ma ne da in stru men ta li zo va ti, sem usluča ju ka da je to in stru men ta li za ci ja ko ju o bav lja, u pra vo,ona sa ma, a u cil ju u ve ćan ja vla sti te mo ći! Re al no po sma tra -no, gru pi san je na pri ja tel je i ne pri ja tel je, kao par ex cel len cepo li tič ko gru pi san je je „biv stve no to li ko sna žno i pre sud noda ne po li tič ka su prot nost – u i stom tre nut ku u ko jem i za zi -va to gru pi san je – od la že svo je do sa dašnje ’či sto’ re li gij ske,’či sto’ pri vred ne, ’či sto’ kul tur ne kri te ri ju me i mo ti ve, i bi vapod ređe na pot pu no no vim, o so be nim i – po sma tra no sa one’či sto’ re li gij ske ili ’či sto’ pri vred ne i dru ge ’či ste’ po la zne tač -ke – če sto vr lo ne do sled nim i ’i ra ci o nal nim’ u slo vi ma i po- sle di ca ma sa da po li tič ke si tu a ci je“ (i sto). U toj ’sa da po li tič kojsi tu a ci ji’ ra ci o nal ni u vi di u per for ma tiv nu di men zi ju van-po -li tič kih gru pi san ja/vred no sti tre ba lo bi da ne ma ju više ni ka -kvu značaj ni ju u lo gu... Među tim, stvar ne sto ji ta ko.

Pod se ti mo, još jed nom, na čin je ni cu da mi sle ći per for ma -tiv nu di men zi ju po li ti ke fi lo zo fi ja i sa ma, hte la-ne hte la, po-


sta je per for ma tiv na. Ona se an ga žu je, uče stvu je u iz grad njistvar no sti reči ma. Ali, bi lo da po li ti ku mi sli po li tič ki fi lo zofili po li tičar-fi lo zof (od no sno po li tičar ko ji stra teški mi sli) usva kom od ta dva sluča ja sa mo mišljen je-po li ti ke na la že in- te lek tu da po li tič ko mi sli u nje go voj in ter ak ci ji sa van-pli tič -kim. Šta to znači?

Na i me, mišljen je-po li tič kog je u pra vom smi slu mo gu ćetek počev od u vi da u pre plet i za plet per for ma tiv ne mo ći po- li ti ke sa per for ma tiv nim mo ći ma van po li tič kih vred no -sti/gru pi san ja. U tim pre ple ti ma i za ple ti ma po se bu u lo gui ma ju i in te lek tu al ne ili e pi ste mič ke vred no sti. One i ma ju iz- ve snu sa mo za ko ni tost ili, što se svo di na i sto, pri pa da ju ćuvred no snu sfe ru, ali, pri tom, i ma ju i pod ruči je in ter ak tiv nogde lo van ja na dru ge vred no sne sfe re. U sva kom sluča ju in te -lekt, na če lu sa in sti tu ci o jom ko ja se zo ve fi lo zo fi ja, in ter ve -niše u po li ti ci bi lo spol ja (počev od te o re tiča ra/fi lo zo fa) iliiz nu tra (počev od po li tiča ra ko ji mi sli). Bez te in ter ven ci je in- te lek ta po li ti ka bi bi la sle pa.

Al ter na ti va ko ju bi ta kva po li ti ka nu di la bi la bi: od su stvosva kog dru gog sem in stru men tal nog in te re sa za ne-po li tič kagru pi san ja/vred no sti; ali, pro blem s o vom (šmi tov skom) mo- guć nošću je u to me što ne-po li tič ka gru pi san ja/vred no sti ni -su u vek pod lo žna bez re zer vnoj in stru men ta li za ci ji. I to, on da,po sta je o zbil jan slučaj! Sle pi lo ’re al’-po li tič kog kre tan ja ko jese ru ko vo di isključi vo lo gi kom ne po sred nog gru pi san ja za vr-ša va, po pra vi lu, u kon tra in di ka tiv nim lo mo vi ma, od no sno uto me što se zo ve o zbil jna po li tič ka greška.

Oči gled no, Šmit vi di jed nu stra nu Stva ri, ali ne i dru gu.On isključu je mo guć nost da gru pi san je oko ne kih van-po li tič -kih vred no sti mo že da bu de ta ko sna žno i pre sud no kao štoto mo že da bu de po li tič ko gru pi san je. On ne pri hva ta po mi -sao da su, svo jom sna gom, van-po li tič ka gru pi san ja u stan juda pri mo ra ju ’či stu’ po li tič nost da od u sta ne od svo je ’či sto te’,


od no sno od vla sti te vred no sti po se bi ili, što se svo di na i sto,su ve re no sti. U krat ko, Šmit ne pri hva ta da su, u od luču ju ćojin stan ci, me ro dav ne vred no sti ko je lju di stva ra ju i sa ko ji maži ve, a ne sa mo po li ti ka, bu du ći da je ona, tek, vred nost međuvred no sti ma.

Za to, Šmit ne pro pušta pri li ku da ka že ka ko je po li tič ko, zara zli ku od o sta lih ob li ka gru pi san ja, nešto što se „o ri jen tišepre ma o zbil jnom sluča ju“! Ono o liča va nešto ta kvo kao „me -ro dav no ljud sko gru pi san je“ (i sto). Sa mo, tu o sta ju pi tan ja:zar i u van-po li tič kim vred no snim sfe ra ma ne po sto je o ri -jen ta ci je na o zbil jne sluča je ve? I zašto, on da, ne bi i ta kvagru pi san ja mo gla da bu du me ro dav na?!

Od po je di nač nog, lo kal nog do u ni ver zal nog i glo bal nogpo sto je ra zliči ti ob li ci gru pi san ja ko ji se, če sto, po du da ra ju,pre kla pa ju, do pun ju ju ili, pak, ra zli ku ju, su prot stav lja ju, kon- fron ti ra ju itd. Ti ob li ci gru pi san ja ne mo gu da se pri hva te ’nasle po’. Oni mo ra ju da se mi sle/pro mišlja ju. Ni je do vol jno u -la ga ti sa mo prak tič ni na por, vol ju, od lu ku.

Mišljen je po li ti ke, bi lo da ga vrši po li tičar ili fi lo zof, mo gu -će je sa mo na iz ve snog dis tan ci od nje! Na i me, ono mo ra dase pro fi liše s one stra ne ne po sred ne ili ne po sred no na me -tlji ve lo gi ke gru pi snja (ili: di fe ren ci ja ci je). Što znači da taj za- da tak ne mo gu da o ba ve ni ’či sti’ fi lo zof ni ’či sti’ po li tičar. Zato je po tre ban iz ve stan spoj ili, ako ho će te, ’meša vi na’ fi lo zo -fa (te o re tiča ra) i po li tiča ra (prak tiča ra). Na rav no, za to je po- treb no i ma ti ne sa mo pa me ti ne go i nešto ma lo ta len ta...


FI LO ZO FI JA U PR KOS ME DI JA

I sti na počin je u dvo je. Ja spers

Pre pre ka za fi lo zo fi ju

Me dij je – či ta mo u Reč ni ku – o so ba pod lo žna hip no zi ko jom seslu že spi ri ti sti u svo jim o gle di ma. Mo žda u toj de fi ni ci ji ima ne -ke (me ta fo rič ke) i sti ne ko ja po gađa i sa vre me ne me di je! I pak, tapo re klom sta ra reč, me di um, da nas je po pri mi la ne ka dru ga zna-čen ja ko ja još ni su sti gla da se u pišu u Reč nik. Stva ri se, bar nakra ju XX ve ka i počet kom XXI, od vi ja ju pri lič no br zo, ka ko u sa -moj stvar no sti ta ko i u značen ji ma. Za to ni je čud no što je rečme dij sko ro pot pu no iz gu bi la svo je an tro po loško ili, još bol je, an- tro po zof sko značen je, da bi po pri mi la značen je teh no loškog po- sred ni ka ili pre no sni ka jav ne ili pri vat ne po ru ke. Re ci mo: spra vekao što je ra dio (od lat. ra di a re – si ja ti, i si ja va ti, zrači ti)...

Da li je, ti me, u ki nu to spi ri ti stič ko značen je me di ja? Či ni seda, i pak, ni je. Bar ne sa svim. Na i me, ako više ni je o so ba pod lo -žna hip no zi, me dij je, još u vek, u stan ju da dru ge do vo de ustan je slič no hip no zi, da svo jom po sred nič kom u lo gom, ta ko -re ći, hip no tiše o so be iz svog o kru žen ja. A taj slučaj, sva ka ko,ni je re dak!

Eto zašto ne će mo pre te ra ti ako ka že mo da su me di ji, na- roči to e lek tron ski, ve o ma po god ni za i de o loško pre pa ri ran jeljud ske pa me ti. Oni mo gu ve o ma su ge stiv no da pre ne su ne kupo ru ku ko ja, među tim, tu su ge stiv nost ni ma lo ne za slu žu je.Ta kođe, oni mo gu da nam su ge rišu ili, čak, ob ra de/pre ra de


lo gi ku sa me po ru ke, bez ob zi ra na njen sa dr žaj ili na pi tan jeda li ta po ru ka u opšte ima ne ke ve ze sa i sti nom ili ne. Za ce lo,zbog svo jih ma ni pu la tiv nih po ten ci ja la me di ji su na ce ni kodo nih kod ko jih je i sa mo zlo na ce ni.

I pak, na ma se, ne ki put, či ni da me di ji, van zlo u po tre be,je dva da i ma ju još ne ku dru gu na me nu. Či ni nam se da njihpo pra vi lu (ili, čak, za ko nu?) u po tre blja va ju sa vre me ni spi ri -ti sti, pri zi vači i de o loško-po li tič kih a ve ti/du ho va! Pri tom, ne -ma ni ka kve sum nje da su po me nu ti spi ri ti sti, u stva ri, lju diob da re ni višim (= in sti tu ci o nal nim) mo ći ma na o sno vu ko jihsu tek mo gu ći (per for ma tiv no, hip no tič ki) sna žni me di ji, a ti -me i u ti caj ne me dij ske se an se.

Na su prot o va kvom, spi ri ti stič kom shva tan ju po sto ji, među -tim, i jed no – na iz gled ne u tral no – po ko me je me dij, za pra vo,in stru ment ko jim se za do vol ja va društve na po tre ba za pre nošen- jem iz ve snih po ru ka. Po tom shva tan ju, za me dij ni je va žno košal je po ru ku, ko je njen ma te ri jal ni ili spi ri tu al ni su bjekt, ili koje re-pre zen tant te društve ne po tre be za pre nošen jem iz ve -snih po ru ka; za nje ga, naj zad, ni je va žno ni ko pri ma po ru ku;va žna je, sa mo, teh no lo gi ja pre nošen ja po ru ke...

Ta kvim, na iz gled o bjek ti vi stič kim, shva tan jem, i pak, ni su nipri bli žno reše ni pro ble mi me di ja u mo der nom do bu. I a ko mo -že da zvuči do sta jed no stav no, na ve de no od ređen je je sve dru -go sa mo ne jed no stav no! Na i me, u nje mu je sva ka reč, ta ko re ći,za go net ka. Pođi mo od reči in stru ment. Na iz gled sve je ja sno.Me dij je in stru ment. Cilj je, na rav no – pre nošen je po ru ke. I -pak, ne bi smo sme li za bo ra vi ti da je već Maršal Me klu an tvr -dio da je me dij po ru ka! U iz ve snom smi slu – o to me će ka sni jejoš bi ti reč – i sam di ja log, re klo bi se, kao po sred nik ko jim sepo sre du je pre nošen je po ruk , o stav lja trag i na sa moj po ru ci!

U Gu ten ber go voj ga lak si ji (1962) či ta mo da se u naj no vi joj,e lek tron skoj e po si (ko ja smen ju je ti po graf sku i me ha nič ku erupro te klih pet sto ti na go di na) po jav lju ju no vi ob li ci i struk tu re


ljud ske među za vi sno sti ili u za jam nog po sre do van ja lju di jed- nih dru gi ma. U krat ko, jav lja ju se no vi me di ji. Ili, jed no stav no,me di ji. Pošto se sta ri me di ji ni su ni zva li me di ji. Ti (no vi) me- di ji na nji ma svoj stven način od go va ra ju no vom raz do blju ko jeje, či ni se, raz do blje glo ba li za ci je! Na i me, na slov jed nog o delj -ka Gu ten ber go ve ga lak si je gla si: „No va e lek tron ska među za vi -snost na no vo sa zda je svet u li ku glo bal nog se la“!

Za Me klu a na no vi (e lek tron ski) me di ji ni su sa mo po sred -ni ci/in stru men ti po mo ću ko jih se na bol ji, funk ci o nal ni jinačin šal je po ru ka. Oni su, ta kođe, po re me ćaj naših ču la! Sa -mo, to ni je ne ka no va stvar. Jer, ži vo tin ja ko ja pra vi o ruđa,da kle, čo vek „bi lo u vi du go vo ra, pi san ja ili ra di ja, o dav no seba vi proši ri van jem o vog ili o nog čul nog or ga na“. A sva ko pro-ši ri van je ču la vrši iz ve stan „po re me ćaj“ (ako ne i po met nju) u -nu tar svih o sta lih ili za o sta lih ču la i spo sob no sti!

Pre ma to me, me di ji i ma ju moć ili spo sob nost da re de fi -nišu naša ču la. U jed no, oni su in stru ment-pre no snik ko ji in- ter ve niše: pre o bra ža va, men ja ili pre o bli ku je sa mu po ru ku.I sto rij ski raz voj (u vek no vih) me di ja u jed no je raz vi tak iz ve -snih po re me ća ja ko ji u opšte ne mo ra ju da bu du u pi sa ni u pr -vo bit nu po ru ku, u njen smi sao ili cilj ko mu ni ka ci je. Za tome di ji ni su sa mo slu ge ne go su i stal na pret nja a u to no mi ji,od no sno i den ti te tu i in te gri te tu po ru ke.

Po vest me di ja je po vest u vek mo gu će o pa sno sti, skre tan -ja, mo gu ćeg is kriv lja van ja po ru ke. A to se, če sto, po jav lju je ikao spon ta ni i de o loški e fe kat me dij skih ge ne za. Taj e fe katni je nu žan, ali je mo guć. Jer, ni ko ne ga ran tu je da po re me ćaj(ču la), o ko me go vo ri Ma klu an, mo ra da bu de na je dan višinačin (društve no, teh no loški) funk ci o na lan. Stva ri sa me di ji -ma se ne od vi ja ju nu žno na pri hva tljiv, za do vol ja va ju ći način.Mo žda je u toj rav ni češće i, za pra vo, su više če sto reč o zlo u -po tre ba ma. O svo je vr snoj hip no zi?! O u vek no vom (ili: no vomkao u vek!) me dij skom spi ri ti zmu?


U o vom kon tek stu, na me će se pi tan je: mo žda i de o loškopre pa ri ran je po ru ke ni je sa mo re zul tat spol jašnje u po tre be(in stru men ta li za ci je) me di ja ne go i nji ho ve u nu trašnje pri- ro de? Mo žda je sva ko (me dij sko) pre nošen je po ru ke u i stimah i nje no pre i načen je? Mo žda po sto ji društve na po tre baza iz ve snim de for ma ci ja ma po ru ka, ka kve god da su one? Mo -žda, pod ne kim pret po stav ka ma, sa ma de for ma ci ja mo že dapo sta ne glav na po ru ka?

Ka ko god da od go vo ri mo na ta pi tan ja, jed no o sta je si gur no:tvrd nja da su me di ji in stru men ti ko ji ma se za do vol ja va ju dru-štve ne po tre be za pre nošen jem iz ve snih po ru ka je na pro stospor na. U o sta lom, po sto je sve sne (iz riči to for mu li sa ne) i ne sve- sne društve ne po tre be. Sa mi čo ve ko vi pro du že ci (in stru men -ti), u tom kon tek stu, ne ga ran tu ju ni kom – ništa Do bro.Društve ni smi sao i cilj no vih me di ja ni je ni ka kvim (pa ni ko mu- ni ka cij skim) A pri o ri jem u na pred za jamčen. Po go to vu mo ra more ći: me di ji ni su ni ka kav ga rant I sti ne. Kao što to, u o sta lom, ni -je ni di ja log ni fi lo zo fi ja! Ali, sam di ja log je već nešto a fir ma tiv -no, iz ve sna kul tu ra (kul tu ra di ja lo ga) dok je teh no lo gi ja me di ja,naj pre, sa mo teh no lo gi ja (ili: i lu zi ja o bjek tiv no sti).

Za to raz vi je ni me di ji, kao raz vi je ni ob li ci čo ve ko vih kog -ni tiv nih i e mo tiv nih pro du že ta ka, i ma ju šta da na uče od di- ja lo ga i nje go ve (iz vor no fi lo zof ske) kul tu re. Ali, is ku stvodi ja lo ga je, naj pre, dra ma tič no is ku stvo. Kul tu ra di ja lo ga: da,ali tre ba vi de ti či me se ona, u po ve sti, pla ća. U tom po gle du,naj u put ni ji je So kra tov slučaj!

Sa blast Me le to vih op tu žbi

Na pr vim stra ni ca ma svo je L’i ro nie (v. Flam ma ri on, Pa ris,1964) Vla di mir Jan ke le vič (Jank l vitch) go vo ri o So kra tu i nje- go voj u pit noj/di ja loškoj i ro ni ji zbog ko je je mu drac, na kra ju,


„iz gu bio gla vu“. Ali, zašto je mo rao bi lo ko, u i sto ri ji, da zbogi ro ni je i di ja lo ga (tih pri mi tiv nih me di ja!) iz gu bi gla va?

Sva ka ko, So krat je bio uči telj mu dro sti, so fist ko ji se us -pro ti vio so fi sti stič kom du hu spo ren ja i nad me tan ja. Di ja loškipo stu pak, po nje mu, o mo gu ću je i tra ži nešto više: rođen je (ili:po rađan je, ma je u ti ku) jed ne više du hov no sti, ko ja se ne će svo- di ti na pu ko tak mičen je ili a gon/a go ni ju, na po sle di ce ko je,pre ili ka sni je, vo de be smi sle nom ni po dašta van ju svih vred no- sti i val ja nih raz lo ga. Ono što bi so kra tov ski di ja log kao vešti -na du hov nog po rađan ja tre ba lo da mo že da po ro di bi lo je, bezsum nje, iz ve sno znan je ili e pi ste me. A o pet, So krat je i mao, ka -ko tvr di Jan ke le vič, „ne ke o so bi ne va ra li ce, op se na ra, ča rob -nja ka ko ji ba jan jem pri zi va du ho ve; on o pi ja sta ri, sna žni ikru ti grad i naj zad u te mel ju je ljud sko znan je, le prša vo i ta na -no, či je će pod ruči je bi ti o kvir A ri sto te lo vih a na li za.“

Pri tom, So krat ni je iz gu bio gla vu zbog lju bo mo re ne kogso fi ste... sem ako to ni su bi li Me let, A ni ta i Li kon ko ji su pod- ne li tu žbu pro tiv nje ga, ili ako to ni su bi li o nih 360. he li a sta(su di ja bi ra nih koc kom) ko ji su, na kra ju pro ce sa, od luč nogla sa li za nje go vu smrt... Sam raz log o su de, i pak, ni je i maoni ma lo so fi stič ku na rav! Kao što to ni tu žba ni je i ma la, bu du -ći da je gla si la: Me let, sin Me le tov, iz Pi ta po di že ovu tu žbu i za- kle tvom po tvrđu je pro tiv So kra ta, si na So fro ni sko va, iz A lo pe ke:So krat je kriv što ne ve ru je u bo go ve u ko je ve ru je dr ža va i u vo -di dru ga no va bi ća de mon ska; a kriv je i što o mla di nu kva ri.Pred la žem smrt.

Iz tu žbe, ko ja je pre go to va o su da ne go tu žba, vi dlji vo je dase So krat za me rio Dr ža vi, od no sno dr žav nom raz lo gu o na koka ko su nje ga, u tom tre nut ku, raz u me va li ne ki, ve o ma u gled -ni građa ni A ti ne. Za i sta, So kra tov di ja log i i ro ni ja su, već poreči ma tu žbe, uz dr ma li o snov ne po stu la te, sa me te mel je nako ji ma je poči vao a tin ski po lis. U krat ko: več nost i mla dost A ti ne. Da kle, nje ne Bo go ve i nje nu o mla di nu. Za nim lji vo je da


se So krat op tu žu je i za to da u vo di/pri zi va (spi ri ti stič ki?) ne -ke dru ge no ve du ho ve (de mo ne), a ne one na ko ji ma poči va a -tin ski Po lis.

Po sle sve ga na me će se pi tan je: da li su di ja log i i ro ni ja za i- sta mo gli da uz dr ma ju A ti nu, od no sno te mel jne raz lo ge nje- nog po sto jan ja? Iza Me le to vog tu ži teljs kog dis kur sana go vešta va se pu na iz ve snost ta kve mo guć no sti. Sa mo, zaštobi i ro ni ja, kao du hov ni gest iz ve snog pre o kre tan ja vred no stii di ja log, kao gest u vođen ja u sum nju ili ne do u mi cu, mo glida uči ne zlo Dr ža vi? Pi tan je ni je iz lišno. Čim je fi lo zo fi ja na- sta la, od mah je i to pi tan je po sta lo, u nače lu, mo gu će. Na i -me, kao ono Pr vo, Iz vor no, nače lo fi lo zo fa je već na la ten tannačin (= u nače lu) pod ri va lo pr ven stvo Dr ža ve, nje nu su ve -re nost (Gr ci bi re kli: a u tar ki ju).

Sa sta no višta ne pri ko sno ve nog dr žav nog raz lo ga raz lo ziko je nu de di ja log i i ro ni ja, da kle, fi lo zo fi ja, u vek mo gu da po-d ri ju sa mu tu ne pri ko sno ve nost! Za to oni mo ra ju bi ti a pri o -ri o pa sni! Di ja lo ga (ko ji pod ra zu me va sa mo svoj no, slo bod nomišljen je) je u na pred, a pri o ri nešto sub ver ziv no u od no suna raz lo ge ko ji ne pod le žu u pit no sti ili sum nji. A ta kvi raz lo -zi su, u vek, dr žav ni raz lo zi ili, što se svo di na i sto, raz lo zi su- ve re no sti.

U sve mu to me po sto ji je dan na me tlji vi pro blem. So kra tovslučaj je, na i me, po ka zao da lo gi ka dr žav nog raz lo ga mo že isa ma pre ma se bi da bu de sub ver ziv na. Ona mo že da se u se -bi značaj no pro me ni. I šta više – po ka je! I za i sta, ta lo gi ka sepo ka ja la on da ka da je Me le ta o su di la na smrt, a ne ke dru gepro ta go ni ste So kra to ve o su de prog na la iz A ti ne. Ni je li to, u -jed no, bi la po be da fi lo zo fa i nje go ve sa ve sti? U Go zbi je Al ki -bi jad, po ma lo pi jan, tvr dio: od So kra ta sam „is ku sio nešto oče mu ni ko ne bi po mi slio da ja mo gu is ku si ti: da se i ko ga sti- dim; a ja se sa mo o vo ga sti dim...“ I pak, So kra to va po be da jena lik Pi ro voj. Ne za to što je So krat is pio o trov ne go za to što


je, u br zo, i sa ma A ti na is pi la o trov. Njen dr žav ni raz log je is -pio o trov? Da li je to bio o trov fi lo zo fi je?

U Od bra ni So krat ob jašnja va zašto je svo ju u po tre bu di ja- lo ga i uma o gra ničio sa mo na tr go ve a tin ske, a ni je se u suđi -vao (to je nje go va reč) da i zađe u jav nost, da kle, predskupšti nu, u na me ri da po sa ve tu je grad... Raz log je bio jed no- sta van: on je, s pu nim pra vom, pro ce nio da bi ga to proši ren -je di ja loške prak se, od tr ga do skupšti ne, vr lo br zo košta logla ve („Ta ve ruj te mi, građa ni a tin ski, da sam se ra no la tio dr -žav nih po slo va, ja bih dav no po gi nuo...“)!

Ali, zašto bi to bi lo ta ko o pa sno? Raz log je, sa mo na pr vipo gled, jed no sta van: za to što ne mo že sva ko na sva kom me studa ka že sve. Ta ko je bi lo, je ste i bi će. O sta lo je pi tan je me re.Ne ke re strik ci je su u vek man je-više ne op hod ne. I to je u re du.Sam Kant je, za ce lo, o nji ma go vo rio ka da je tvr dio: „Bi lo bi vr -lo o pa sno kad bi ne ki o fi cir, ko me nje gov pret po stav lje ni neštona ređu je, hteo u slu žbi da gla sno u mu je o ce lis hod no sti i ko- ri sno sti to ga na ređen ja; on mo ra da sluša. Među tim, nje mune mo že bi ti pra ved no us kra će no da kao na učen jak stav ljapri med be na greške u rat noj slu žbi i da ih pred svo ju pu bli kuiz no si na pro suđi van je“ (v. Kan tov tekst: „Od go vor na pi tan je:šta je pro sve će nost“ u Um i slo bo da, Bgd. 1974, st. 41-48). Da -kle, ni je ne u me sno re ći da po sto je nu žne re strik ci je go vor nih,di ja loških me sta, sa mo, re ći će Kant, po sto je i mo ra ju da po -sto je me sta za mo gu ću jav nu u po tre bu uma. U toj nu žno sti sadr ža no je s mo značen je ci vi li za ci je! Pri tom, na rav no, ona,ci vi li za ci ja, od u vek je znači la i ne ke dru ge stva ri...

Po red lo go sa, um nog go vo ra, ci vi li za ci ja je u se bi u sta -nov lja va la (kao u sta no vu) i iz ne snu su ve re nost, si lo vi tu (in sti -tu ci o nal nu) hi je rar hi ju, o bičaj no, po li tič ko ili prav no na sil je.U krat ko, ona ni je od He le na na sle di la sa mo fi lo zo fi ju i kul tu -ru (um nog) di ja lo ga ne go i sa blast Me le to vih op tu žbi... Za toje na pi tan je: da li me dij ska sfe ra kao, da nas bar, pri vi le go -


va no me sto na ko jem ne ko društvo stva ra iz ve snu priču (ilisvest) o sa mo me se bi, ga ran tu je jav nu u po tre bu uma, te, pre -ma to me, i ničim spu ta ni di ja log ili o tvo re nu, kri tič ku i ro ni -ju u pe re nu u bi lo kom prav cu? – od go vor je, sva ka ko – ne!Ali zašto je to ta ko? Zašto nam me di ji pod jed na ko ma lo, akone i man je, ga ran tu ju pri sut nost jav ne u po tre be uma ne gošto je to ga ran to va la a tin ska a go ra?

Da bi smo to raz u me li mo ra mo se, još jed nom, vra ti ti So kra -tu. On je, na i me, sma trao da ne ma ni ka kvog jav nog me sta nako jem bi mo gu ća bi la ne spu ta na di ja loška u po tre ba uma! A i -pak, ve ro vao je i to da je u po tre ba uma mo gu ća na tr gu ili u li -ci... U stva ri, on je trg sma trao ne-jav nim me stom! O bra ća ju ćise su di ja ma, ko je na zi va „građa ni a tin ski“, taj maj stor di ja lo gaje iz ra zio sum nju („I ne moj te se na me lju ti ti što i sti nu go vo -rim...“) da ima čo ve ka ko ji bi o stao živ „ako bi se o tvo re no i ča -sno pro ti vio ili va ma ili ko me dru gom na rod nom zbo ru“, pama kar se, pri tom, dr žao prav de i i sti ne kao pi jan plo ta. Da kle,bi lo ka kvo, u ključu ju ći tu i „di ja loško“, pro tiv ljen je „na rod nomzbo ru“ za vrši lo bi se po gub no, baš kao što se i sa ma od bra naSo kra to va (a to je u nje go vih se dam de ce ni ja du gom ži vo tu bi -lo pr vo po jav lji van je pred su dom) za vrši la po gub no po fi lo zo -fa! Iz to ga je ju nak Pla to no vih di ja lo ga iz vu kao za ključak: „o najko ji se i stin ski bo ri za prav du, on mo ra, pa hteo ma i krat ko vre -me da se o dr ži u ži vo tu, da se o gra niči na rad u pri vat nom ži- vo tu, a učešća u jav nom ži vo tu mo ra se od re ći“ (v. pog. XIX).

Oči gled no, So krat je mi slio da, dok se dr ži tr ga i u li ce (ponje mu = pri vat no sti), do tle će nje gov ma je u tič ki rad bi ti o si -gu ran od go le mih ri zi ka u pli tan ja u jav ne po slo ve. I pak, Me -let i he li a sti a tin ski ili ni su po ve ro va li u trg kao sfe rupri vat no sti ili ni su po ve ro va li da sfe ri pri vat no sti pri pa da ta -kva sa mo do vol jnost (a u tar ki ja) ko ja on da, u nače lu, isključu -je mo guć nost jav nog za di ran ja u nju. Po nji ma, na pro sto:pri vat nost ni je mo gla bi ti sa mo svoj na sfe ra, ni ti pro stor o si -


gu ra ne zašti te. Jer, i pri vat no je deo jav nog pro sto ra i jav nebri ge. A ako bi pri vat nost, i pak, bi la iz ve sna zašti ta od jav neod go vor no sti i kri vi ce, on da o sta je čin je ni ca da će dr žav niraz log u sva kom po je di nač nom sluča ju i ma ti pri vi le gi ju daod luču je da li o vaj ili o naj pro stor pri pa da sfe ri pri vat no stiili ne. Dru gim reči ma: ne ma u na pred fik si ra ne de o be iz međupri vat nog i jav nog, što, za pra vo, znači da u od luču ju ćim sluča- je vi ma ne ma ni ka kve de o be, od no sno da, sa sta no višta dr žav- nog raz lo ga, sve mo že da bu di i pri vat no i jav no!

Za to ni u li ca ni trg ni su mo gli bi ti pro stor ap so lut ne slo- bo de za kri tič ku ili di ja lošku u po tre bu uma. Ne znači li to da,u stva ri, So krat kao maj stor di ja lo ga i, što je mo žda još va ž-ni je, kao i ro nič ni kri tičar sve ga po sto je ćeg za pra vo u svo mevre me nu ni je ni bio kon sti tu ci o nal no mo guć? Nje go va me dij -ska po ja va (u smi slu: po sred ni ka ili pre no sni ke po ru ke, me di -ja ko ji pri zi va ne ke dru ge du ho ve/bo go ve od zva nič nih i ko ji,na taj način, hip no tiše o mla di nu) bi la je, či ni se, pre slučaj nane go zre li plod jed nog zre log vre me na.

Po toj hi po te zi, jav na u po tre ba uma bi bi la mo gu ća (i o si -gu ra na) tek ta mo gde su u sta nov lje ne i o si gu ra ne me dij ske slo- bo de kao deo jav nih slo bo da. Na rav no, reč je o slo bo da ma odpri si la (in ter i o ri zo va nog na sil ja) „jav nog ži vo ta“, ko je o liča va -ju ra zliči ti ob li ci dr žav ne vla sti, počev od „ti ra ni je“ pa do „na -rod nih zbo ro va“... U krajn joj, a to znači od luču ju ćoj in stan ci, tuje u vek reč o slo bo da ma ko je su zašti će ne od sa mo vol je (a u tar -hi je) dr žav nog raz lo ga, ko god da nje ga o te lov lju je.

Iz među da tog i za da tog

Po sle o su de Me le ta, mo glo je, u prv mah, da iz gle da da je u te- mel je a tin skog Po li sa na je dan i de a lan način u građen A pri o -ri kul ti vi sa nog jav nog opšten ja: di ja log. Taj A pri o ri se


sa sto jao u to me da ni ka kvog dru gog A pri o ri ja pre di sku si je idi ja lo ga ni je mo glo bi ti. U te mel ju ju ća Stvar ko mu ni ka tiv neza jed ni ce po sta lo je So kra to vo znam da ništa ne znam! Da -kle, čin je ni ca da se ništa ne zna pre um ne/di ja loške in ter -ven ci je. U bu du će, ka ko bi re kao Bah tin, „Bi ti znači di ja loškiopšti ti. Kad se di ja log za vrši, sve se za vrši. Za to se di ja log, usušti ni ne mo že i ne sme za vrši ti.“

Ali So kra to va po be da je, re kli smo, bi la Pi ro va, da kle, po- be da jed nog Nad ja ko je ni je bi lo Nad ja o bičaj no sti i tra di -ci je ne go fi lo zof ske i ro ni je po sre do va ne di ja lo gom. Da li su,ti me, di ja log i i ro ni ja ušli u sa me te mel je a tin ske de mo kra ti -je? Mo žda, ali sa mo za ve o ma krat ko! Sta ra o bičaj nost se po- ka za la nad moć nom.

I pak, o nog tre nut ka ka da je način jen pre se dan, ka da je dr -žav ni raz log o su dio Me le ta, on je, ti me, do veo u pi tan je mi s-tič no o be lež je sop stve nog u te mel jen ja ili, još pre ci zni je,ne u pit nu ra zlo žnost svog raz lo ga. To je, ta kođe, bio do kaz daje sva ki o bičaj ni te melj dr ža ve po pra vi lu ne do ka zan, i za tim,da je u te mel ju ju ća ne zre lost zaštit ni ka te o bičaj no sti/dr ža ve– sa mo skriv lje na.

U krat ko, sam pre se dan – u ko jem ni je to li ko va žan So kratko li ko dvo um ljen je dr žav nog raz lo ga oko sop stve nog Raz lo ga –je ste, bez sum nje, pr va i sto rij ska i skra o no ga što će Kant na z-va ti pro sve će nošću. Za i sta, za Kan ta je pro sve će nost taj „iz la zakčo ve kov iz stan ja sa mo skriv lje ne ne zre lo sti“ (i sto). A sa ma ne zre -lost je „ne moć da se svoj ra zum u po tre blja va bez vo| stva ne kogdru gog“. U bu du će, sva ko ima pra vo da mi sli svo jom gla vom! Ašto se sa mog ra zu ma tiče, nje go ve sna ge ili sla bo sti, po Kan tu,to i ni je na ročit pro blem; pro blem je što, su više če sto, lju di nema ju hra bro sti da se svo jim ra zu mom slu že „bez tuđeg ru ko -vođen ja“. Pro blem je i to što je „ve o ma u dob no bi ti ne zreo“!

U dob no je pri klo ni ti se ve li koj, nad-de ter mi nišu ćoj o bičaj- no sti. Ve li kom, ro di teljs kom Nad ja. I naj pre, dr žav nom, su ve-


re nom raz lo gu ili raz lo gu su ve re na. Pre ma to me, u ko li ko sepo jav lju ju u nu tar do mi nant nih struk tu ra o bičaj no sti, di ja logi fi lo zo fi ja po sta ju iz vor po met nje. Oni re me ti u dob nost ne u -pit ne eg zi sten ci je i zah te va ju zre lost ili, bar, sa zre van je.

Za ra zli ku od di ja lo ga ko ji je in di vi du al ni gest opšten ja, no -vi me di ji kao pro du že ci naših ču la, u jed no su i pro du že ci in -sti tu ci o nal nih ili so ci jal nih struk tu ra (pa i ne sve snog) u či jemkon tek stu oni na sta ju. Cilj i di ja lo ga i me di ja je po sre do van jeopšten ja. Ali, no vi me di ji de le sud bi nu in sti tu ci o nal no ili o -bičaj no pro fi li sa nog opšten ja. Oni su, iz među o sta log, bašti -ni ci Me le to ve bri ge. U opšten je oni u no se lo gi ku po seb nihu sta no va ko je na svoj način o te lov lju ju, a ti me, su više če sto, u -no se i lo gi ku dr žav nog raz lo ga ko ji se ne dvo u mi, ko ji isključu -je dvo um ljen je, a ti me i sva ki di ja log ili ne-do-u mi cu. Za to sume di ji, po ten ci jal no, iz vor ka ko naj ve će zre lo sti, ta ko i naj ve -će ne zre lo sti lju di. Pre ko njih lju di mo gu da se u ve re u o prav- da nost Me le to vih op tu žbi, kao i da se u be de u ce lis hod nostso kra tov ske (kri tič ke) i ro ni je i di ja lo ga.

Ta dvo smi sle nost je, bez sum nje, bli ža re al nom od, re ci -mo, sta va i de al ne pro sve će no sti. I sam Kant, kao za go vor nikli be ral nih vred no sti („...pro sve će no sti ni je ništa po treb no do -li slo bo da...“), ve ru je da je ne op hod no na ći ra zum nu me ru iz- među slo bo de i nje nog o gra ničen ja. On ne sum nja da „svu dapo sto ji o gra ničen je slo bo de“ (i sto). Ali, po nje mu, to sa mo či -ni le gi tim nim pi tan je: „ko je o gra ničen je sme ta pro sve će no sti,a ko je joj ne sme ta ne go joj je u stva ri čak i po treb no? – Ja od- go va ram: jav na u po tre ba čo ve ko vog uma mo ra u sva ko do bada bu de slo bod na, i jed ni no ona mo že da o stva ri pro sve će -nost među lju di ma...“

A o pet, u dva de se tom ve ku su, i te ka ko, bi le mo gu će Me- le to ve op tu žbe u pe re ne pro tiv kri tič ke i ro ni je ko ja je, sa mapak, u pe re na pro tiv ve li kih i ma lih i de o loških priča... To jevek ve li ke pro sve će no sti, ali i ve li kog var var stva. On je, za ce -


lo, bio ve o ma am bi-vi o len tan. Iz među o sta log, XX vek je iz u -meo teh no loške i in sti tu ci o nal ne pret po stav ke ko je, među- tim, ni su pre za le da vrše ma sov nu zlo u po tre bu me di ja. Liše nubi lo ka kve rđa ve sa ve sti! To je, van sva ke sum nje, bi la o zbil -jna kon sti tu ci o nal na man jka vost one mo der no sti ko ja je, presve ga (ali ne i isključi vo), dej stvo va la u dva de se tom ve ku u vi -du le vog i de snog to ta li ta ri zma. Ho će li XXI vek, u tom po gle -du, mo ći nešto da po pra vi?

Ov de bi se mo glo po sta vi i pi tan je: zašto je XX ve ku u opštei bio po tre ban (i zašto je u nje mu bio ta ko čest) ko lek tiv ni me- dij ski spi ri ti zam? Zašto se ve ći na mo der nih pro je ka ta ili pro- je ka ta mo der no sti na kra ju (za ra zli ku od počet ka) u vekpo ka zi va la kao po kušaj građen ja la žne, pri tvor ne, pra zno -ver ne i pro maše ne stvar no sti? Ta kva i slič na pi tan ja mo gla bida se pod ve du pod o snov no: zašto i po naj bol je mo der ne name re ta ko če sto po ploča va ju put u Pa kao? Ili, što se svo di nai sto: zašto one po pra vi lu za vrša va ju u – kon tra in di ka ci ja ma?

To su pi tan ja ko ja, na pro sto, ne mo gu da za o biđu značaj iu lo gu no vih me di ja! Ali, šta je to me raz log? Bez sum nje, tošto mo der nost po mo ću reči (lo go sa, dis kur sa, na lo ga itd.) pro- jek tu je, od no sno (per for ma tiv no) gra di svo ju stvar nost. Pritom, reči ma se i ko mu ni ci ra. U lo ga me di ja i u jed nom i u dru- gom sluča ju je ne za men lji va. Per for ma tiv sa ili bez po drškeme di ja ni je i sta stvar. I sto va ži i za opšten je.

Ali, per for ma tiv u vek do la zi me di ji ma spol ja, s jed ne više(in sti tu ci o nal ne) in stan ce. Pri tom, on vo di bri gu o vla sti timvišim raz lo zi ma. Bi lo da je reč o sit nim ili krup nim stva ri ma,on, su više če sto, o nji ma bri ne sa rev nošću jed nog Me le ta! Ni -je li, da nas, o po zi ci ja So krat/Me let u mno že na i pri sut na, man -je-više, na svim in stan ca ma me dij ske pro duk ci je dis kur sa? Uo sno vi (ako tu ima ne ke o sno ve), me dij je pre no snik/po sred nikko jim se slu že spi ri ti sti per for ma tiv nog raz lo ga s cil jem da ilido zo vu duh/sa blast jed ne no ve re al no sti ili da učvr ste, kon-


zer vi ra ju duh/sa blast već u sta nov lje ne stvar no sti. Ni je dan odtih cil je va ni je po se bi ne le gi ti man. Oni se, sa mo, u za jam no le- gi ti mišu ili de le gi ti mišu. U tom u za jam nom ob raču nu (iz međuu sta nov lju ju ćeg i oču va va ju ćeg per for ma ti va), u o sno vi, ne mapre više me sta za ne in stru men ta li zo va ni di ja log! Za to, di ja log utom kon tek stu mo že, u naj bol jem sluča ju, da se po ja vi kao si- mu la ci ja di ja lo ga... I to ga, na rav no, i ma mo na pre tek.

Ako bi se, u o vom tre nut ku, za dr ža li na raz ma tran ju i is pi -ti van ju me dij skog spi ri ti zma, on da bi tre ba lo re ći da je nje ga,i pak, mo gu će shva ti na dva nači na: (1) kao man je-više u spešnopri zi van je iz ve snih du ho va, od no sno u spešno pre nošen je po ru -ka ko je nam ti (i de o loško-po li tič ki) du ho vi (a ve ti, sa bla sti) šal -ju i za tim (2) kao ne u spešni po kušaj pre va re ili pro maše nipo kušaj per for ma tiv nog de lo van ja: (u za lud nog) u beđi van ja po- pu lu sa da po sto ji ili da je u ze la ma ha iz ve sna re al nost ko ja,među tim, ne po sto ji... U krat ko, me dij ski spri ti zam mo že da bu -de (per for ma tiv no) bi lo u spešan bi lo ne u spešan. Lju di nje gamo gu po mir lji vo da pri ma ju i da se pro tiv nje ga bu ne.

Pret hod na o pa ska nam su ge riše da, i po red lošeg is ku stvako je i ma mo sa me di ji ma, i na roči to sa e lek tron skim, i pak ni -je mo gu će re ći da je nji ho va isključi va svr ha – i de o loško pre- pa ri ran je ljud ske pa me ti. Jer, ni pri zi van je du ho va, od no snopri zi van je funk ci je u te mel jen ja (u bo go vi ma, o mla di ni ilineče mu tre ćem) ne ma, bar ne nu žno, ta kvo značen je.

Duh (raz log, u ključu ju ći tu i dr žav ni) sva ke stvar no sti u -vek, po ma lo, iz miče sa moj stvar no sti ko ja je po kušaj nje go vogo sta va ren ja, o sve tov ljen ja. Za to je (per for ma tiv no) u sta nov -ljen je bi lo ko je stvar no sti, u jed no, na nu žan način, pri zi van -je du ho va ili Bo go va: spi ri ti stič ka se an sa! Zar, u o sta lom, iSo kra to vi di ja lo zi ni su bi li svo je vr sno spi ri ti stič ko is ku stvo:ma je u ti ka iz ve snih du ho va? Zar ni je i sam So krat, „po ma lo“,ličio na va ra li cu, sve dok ni je po stao sve tac ili u pra vo za to štoje bio sve tac (mu drac)?!


Ma ko li ko da su me di ji – ko ji u jed nu ne po žel jnu stvar- nost u no se duh ne ke dru ge, po žel jne – moć ni, s mo o zbil jen -je te stvar no sti ni ka da ne će bi ti sa vrše no, jer du ho vi ni ka dane će i ma ti do vrše nu o te lov lje nost. Na i me, nji ho vo o te lov -ljen je u vek će bi ti u zna ku ras ce pa iz među spor nih vi do vastvar no sti.

No, či ni se da stvar nost i je ste, naj pre, taj ras cep iz među(ra zliči tih vi do va) stvar no sti, pa je, za to, po pra vi lu i na pe tostili su kob iz među da tog i za da tog, re ci mo, iz među tzv. prl ja -vog fak ti ci te ta i či stih, i de al nih na me ra. U tim su ko bi ma ni ka -da ni je ja sno da li će duh re al nog bi ti sa mo fan ta zma, sa blast,u tva ra ili će, ta kođe, bi ti znača jan re gu la tiv ni po kre tač našihči no va. Si gur no je sa mo to da on ni ka da ne će bi ti kon sti tu -tiv ni (ili: sup stan ci jal ni, me ta fi zič ki, on to-te o loški) u zrok bi -lo či jeg de lo van ja. Ni ka kva me dij ska moć, ma ko li ka bi la,ne će bi ti u stan ju da od stvar no sti, ko ja je sa mo skup (di sku -ta bil nih) pra vi la pod ko ji ma ži vi mo, nači ni ne pri ko sno ve niZa kon (Lo gos) po sto jan ja.

Za to, ko nač no, ni duh re al nog ne mo že, ni u kom sluča ju,da bu de pot pu no i den tičan sa mo me se bi. Naj viša, su ve re nastvar nost (za jed ni ce) je ka ko u se bi ta ko i van se be, u vek –spor na. Ona je u se bi ne i sto vet na sa so bom, jer pred stav ljasam taj ras cep iz među stvar no sti i du ha! Fan ta zi ran je o je din -stve noj, fik snoj, za u vek de fi ni sa noj, jed no znač noj, u se bi i saso bom i den tič noj stvar no sti na pro sto je u to pij sko i o pa sno. Ame di ji, u svo joj i de al noj ili na lo go dav noj rev no sti, su više če -sto te že da u sto pu pra te, bez i ka kvog ot klo na, bi lo duh na stu -pa ju ćeg (no vog) po ret ka, bi lo duh tra di ci o nal nog (sta rog,kon zer va tiv nog) po ret ka. Na taj način se, u sva kom sluča ju,nu žno pro du ku je iz ve sno (me dij sko) na sil je nad stvar nošću!

Bu du ći da je stvar nost u vek ras cep ili ra zli ka iz među (dveili više) stvar no sti, on da se mo ra re ći da je i stvar nost me di jau se bi ras cep ili ra zli ka! U krat ko, da kle: me di ji su o znači telj


ras ce pa. U nji ma se, s jed ne stra ne, re flek tu je ras ce plje nastvar nost, nje no na sil je, što u jed no znači da in sti tu ci o nal nona sil je u vek vrši pri ti sak na me di je; ono te ži da ih in stru men -ta li zu je na je dan način ko ji bi Me la ta ob ra do vao! S dru ge stra -ne, me di ji ne ma ju ni ka kav o be ća ni i den ti tet. Oni ta kav (svoj)i den ti tet ni su ni jed noj per for ma tiv noj stra te gi ji (ili: Raz lo gu)u na pred (a pri o ri) o be ća li.

Za to me di ji, u nače lu, mo gu da re flek tu ju više znač noststvar no sti, nje nu – u prošće no reče no – ras pe tost iz među da -tog i za da tog. Ako bi oni, na pro tiv, i ma li čvr sti, fik sni i den ti -tet, on da bi to mo ra lo bi ti na sil nič ki, re duk tiv ni i den ti tet ko jiod neče ga sred njeg ili po sre du ju ćeg ho će da nači ni ap so lut -no Pr vo: za kon, dog mu, po stu lat. Ta ko shva će ni me di ji pa teod bo le sti lo go cen tri zma. U pi tan ju je lo go cen tri zam ko ji sestvrd nja va i ko ji, pre ili ka sni je, po sta je dog ma tič ko, spi ri ti -stič ko na sil je... No, ka ko ne ma (me ta fi zič ki) pri vi le go va nestvar no sti, on da je mo gu će, sa mo, go vo ri ti o ni zo vi ma per- for ma tiv nih si mu la ci ja stvar nog ko je no se u se bi ras cep iz- među Me le to ve bri ge i iz ve snog iz daj stva ko je mo že, ali nemo ra da bu de So kra to vo, od no sno po sre do va no jav nom u -po tre bom uma. I pak, vr hun ski ob lik iz daj stva je, od u vek, iz- daj stvo fi lo zof skog ili, ako ho će te, um nog raz lo ga preddr žav nim raz lo gom! Mo žda su baš za to da nas ta ko po pu lar -ne priče o kra ju ili smr ti fi lo zof skih/um nih raz lo ga?!

Mi ne zna mo ko ji će du ho vi su tra da nam pošal ju svo jupo ru ku; što znači da ne zna mo ni ko ji sa dr ža ji će ući u pro s-tor/vre me di ja lo ga i dvo um ljen ja, sum nje i na de; zna mo, je- di no, da u tom pro sto ru/vre me nu ni jed na po ru ka ne ćepo sta ti Ap so lut ili ne ka kav ne pri ko sno ve ni A pri o ri ko jispreča va da se po ja vi i ne ka dru ga po ru ka. Ali tu priču namje već So krat is pričao: po sto ji sa mo je dan A pri o ri kul ti vi sa -nog ljud skog opšten ja, a to je A pri o ri ko ji nam ka že da ne mani ka kvog A pri o ri ja, ni ka kvog ko ji bi pret ho dio dvo um ljen ju


ili di ja lo gu. Ja sper so va tvrd nja da i sti na počin je u dvo je i sti -ni ta je sa mo ako, u tom svom počin jan ju, ona (i sti na) pre sta -je da bu de Ap so lut na! Sve di le me no vih me di ja i nji ho vogod no sa pre ma di ja lo gu, pre ma kul tu ri di ja log, na od luču ju ćii u i sti mah ne o dluči vi način sa dr ža ne su već u So kra to vom„sluča ju“. S tim što da nas više ni ko ni kog zbog to ga ne će o tro- va ti. Jer, ima i dru gih, mo der nim vre me ni ma pri me re ni jihsred sta va ob raču na van ja sa ne pri me re ni ma!

U pit na od go vor nost ča so pi sa

Ča so pis je pri vi le go va no me sto (ili: ključ ni me dij!) na ko jemdruštvo stva ra iz ve snu priču (ili svest) o sa mo me se bi. Tupriču ne tre ba shva ti ti kao za lanča ni niz poj mo va ne go, pre,kao iz ve snu u pit nost i od go vor nost! Šta to znači? To naj preznači da je ta priča de lo tvor na i u ti caj na; na rav no, ni kad ne -po sred no, jer ona, sa mo, u tiče na lju de ko ji je sluša ju (či ta ju)i na nji ho ve is ka ze s ko ji ma oni, za tim, gra de stvar nost u ko -joj ži ve. Ta ča so pi sna priča je, da kle, na po sre dan način per- for ma tiv na, de lu ju ća i za to u se bi od go vor na; a to je, on da,sa svim do vol jan raz log da, od nje, mo no pol ska vlast u društvu– za zi re!

Ali s ko jim pra vom ča so pis pri sva ja se bi pra vo da sa mo svoj -no i ner ve niše u pol ju društve ne od go vor no sti? Da li on to pra -vo u opšte ima? U to ta li tar nim društvi ma od go vor na ovo pi tan jeje bez i ka kve di le me: ne! Ča so pis to pra vo – ne ma. I tač ka. I paknas, u o vom tre nut ku, za ni ma ka ko ta stvar sto ji u nor mal nim,ci vi li zo va nim društvi ma. Ka da je dan ča so pis mo že od go vor noda de lu je na jav noj sce ni? Pri tom nešto je iz ve sno: u ko li ko onima pra vo da od luču je o sop stve noj od go vor no sti ko ja stu pa upro ti vu reč nost sa društve nim stan jem (ne)od go vor no sti, u tomsluča ju on ima i pra vo da se ne u klo pi!


Ni je li, da kle, pra va i sto ri ja ča so pi sa u jed nom društvu i s-to ri ja nje go vih eks trem nih sluča je va, nje go vog ot pad ništva?!

Na ža lost, ja ko ji ovo pišem sam (sko ro) či ta vog ži vo ta ži -veo u sre di ni u ko joj ni je bi lo ni ma lo raz u me van ja ili to le -ran ci je za one ko ji se, iz o vih ili o nih raz lo ga, ne u kla pa ju.Ni je reč sa mo o po grešnom po li tič kom po ret ku (bol jše vič kepro ve ni jen ci je) ne go i o ve o ma sta roj – pa tri jar hal no-pa la -nač koj o bičaj no sti: fo nu na ko jem se, bez pred u mišlja ja, zbri- nuo, o do ma ćio naš me ki, sa mo u prav ni to ta li ta ri zam!

Ne u la ze ći u slo že ni ju a na li zu tih tu žnih ži vot nih o kol no -sti, re kao bih, sa mo, da je naša ne to le ran ci ja spram sve ga štose ne u kla pa u vek bi la pri lič no vi tal na i više stra na! Ho će li se,u bu du će, nešto u tom po gle du pro me ni ti? Ni sam pre te ra niop ti mi sta. I pak, u me re ni ili, još bol je, an ga žo va ni op ti mi zamsma tram ne op hod nim.

Na rav no, pro stor slo bo de se nig de, pa ni u ča so pi si ma, neo tva ra bez od va žno sti i bor be. Sa mo, ta kvi pri me ri su pri lič -no ret ki. Ho ću re ći: ret ki su bi li, a ret ki su i da nas ča so pi siko je no si i pro ži ma vi so ka svest o od go vor no sti. A ka da se ta -ko nešto de si, on da se to u nji ma od mah vi di i o se ća! Pri tom,mi slim da je o se ćaj od go vor no sti u vek i ličan.

Na vešću pri mer jed nog o sni vača ča so pi sa, u bur nim vre- me ni ma, za ko je ga bo ri ti se pe rom spa da u naj ve ća ju naštva:»To ni je o sva jan je po zi ci ja na ju riš, to je či tav niz ne vi dlji vih,sa mo za taj nih he ro i za ma, ko ji se na do ve zu ju u traj nom na po -nu vol je. To znači sve sti se be i svo je lič ne stva ri i in te re se na ni-šti cu. To znači bi ti is tra ži vač ne po zna tih kra je va u pu stin ja madu ha, gdje čo vje ka ne vre ba ju sa mo la vo vi ne go i lju di« (Kr le -ža, 1916. god.). O vaj po ma lo eg zo tič ni kon cept od go vor no stipred stav lja nešto što mi se, za i sta, do pa da. Pri tom, ne isključu- jem ni one kon cep te ko ji su više – ka ko bih re kao – co ol.

U sva kom sluča ju, jed na za i sta sa mo svoj na ča so pi sna od- go vor nost je, sva ka ko – ret ka. A ret kost te po ja ve mo že mo da


za hva li mo, naj pre, čin je ni ci da su, u prošlo sti, sve do da nas,oni ko ji u društvu i ma ju mo no pol na od go vor nost (tzv. od go -vor ni fak to ri) la ko bi li u stan ju da pre ko iz da vača, fi nan ci je -ra ili štam pa ra za u sta ve ili e li mi nišu sve one ča so pi se ko ji sene u kla pa ju.

Na rav no, i tu je bi lo o ri gi nal nih sluča je va! Na vešću je danko ji ni je pre više po znat. Gru pa stu de na ta, še zde se to smaša,o sno va la je, na Fi lo zof skom fa kul te tu u Be o gra du, in ter ni ča -so pis Krug na či joj pr voj stra ni ci je pi sa lo: »U ređu ju svi oniko ji sa rađu ju«! No va, re vo lu ci o nar na teh no lo gi ja – ša pi ro -graf – uči ni la je da fi nan sij ski i štam par ski a spek ti pro ble mau iz ve snom smi slu – išče znu. Ta ko se pr vi broj Kru ga po ja vio(s tek sto vi ma B. Bor ja na, N. Da ko vi ća, M. Ko vače vi ća, M. Ko- zo ma re i mo jim) u ne o bič noj si tu a ci ji u ko joj od go vor ni fak- to ri ni su bi li u stan ju da za u sta ve ili kon tro lišu ta kav ča so pis,bar ne pu tem o pro ba nih, kla sič nih me to da, da kle, pre ko iz da- vača, fi nan si je ra ili štam pa ra. Za to su oni od luči li da to uči nipre ko Ce-Ze-a (Cen tral nog Za tvo ra)! Bo ži dar Bor jan je pro- glašen Glav nim i od go vor nim u red ni kom Kru ga u i stom Pro- ce su u ko me je i o suđen na dva me se ca ro bi je…

Ti me je, bez sum nje, na ziv Bor ja no vog tek sta – »Vre me bezmi lo sti« – do bio još jed nu, do slov nu di men zi ju značen ja. Apr va reče ni ca tog tek sta gla si la je: »O se ćan je po tre be da se nanov način ka že nešto o stva ri ma iz prošlo sti o bič no na sta je izne po ve ren ja u vre me na ko ja pred sto je.« Ne ko li ko re do va ka -sni je a u tor o be lo dan ju je svoj spi sa teljs ki cre do: »Ho ću, da kle,o svo me vre me nu da raz mišljam sa sta no višta ko je ono ne mo -že da u svo ji, a da ti me ne do ve de u pi tan je svo je vla sti te o sno -ve.« U tek stu se ne će na ći ništa buč ni je ili bom ba stič ni je odo va kvih reče ni ca. Ali, i to je, eto, bi lo do vol jno!

U vek su po sto ja la vre me na u ko ji ma je o se ćan je od go vor -no sti bi lo e kvi va lent no o se ćan ju hra bro sti… Ako bi ne ki da- našnji stu dent či tao Bo žin tekst, on bi, sva ka ko, bio pri lič no


zbun jen: zašto je, u stva ri, B. Bor jan od le žao u Ce-Ze-u dvame se ca? Iz ak tu el nog u gla viđen ja re klo bi se: ni zbog če ga.A i pak, tu je bi la reč o o se tlji vim i pre o se tlji vim Stva ri ma!Sva ki na go veštaj pri hva tan ja ili pre u zi man ja društve ne od go -vor no sti, sma trao se či nom u zur pa ci je. I za pra vo: u zur pa ci -jom u lo ge su ve re na; a su ve ren je, na rav no, bi la – par ti ja; tastra te gi ja ne po greši vo sti na vla sti…

Moj tekst u Kru gu u o sno vi je bio di jag no za si tu a ci je u ko -joj se na la zi la ’naša’ fi lo zo fi ja, pa je za to nje go va pr va reče ni -ca gla si la: „Po zna jem jed nu fi lo zo fi ju ko ja pri pa dapred-fi lo zof skom stup nju vla sti tog raz vo ja.” Ča so pi si ko ji suu to vre me ob jav lji va li fi lo zof ske tek sto ve bi li su, sa mo – pomom ta dašnjem (a i sa dašnjem) mišljen ju – ne iz ve sna struk- tu ra doče ka za jed nu mo žda-mo gu ću fi lo zo fi ju. Pri tom, stvar -ne fi lo zo fi je još u vek ni je bi lo na jav noj sce ni ni od ko ro va!

Eto zašto sam, ta da, u o sta lom s pra vom, tvr dio da na tojsce ni po sto je sa mo ra zliči ti ob li ci „o košta van ja mi sli”. Ili, štoje još go re: da po sto ji „mo no po li sa ni iz vor i sti ne”. Da, i ma ju -ći di ja lek tič ki ma te ri ja li zam i pra xis fi lo zo fi ju, i ma mo, za pra -vo, „svo ju bi bli ju, svoj Sta ri i No vi Za vet”: „A u to ri tet K.Mark sa, u ni ver zal no O KRIL JE, ’tre ba da’ ko je či ni kon zer va -tiv nim, tvr dim i ot por nim jed no NE SI GUR NO MI ŠLJEN JE,NA ŠE mišljen je u NA ŠEM vre me nu.” Na toj o sno vi se, bezsum nje, ni je mo glo od go vor no mi sli ti. Pa ako je, u tim vre- me ni ma, bi lo još ne kog od go vor nog ča so pi sa u Sr bi ji, to sva- ka ko ni je mo gao bi ti fi lo zof ski ča so pis, ni ti o naj u ko me jefi lo zo fja i ma la ne ku značaj ni ju u lo gu.

Pre du go sam ži veo u društvu u ko me se pi tan je o od go vor -no sti u vek po stav lja lo kao spol jašnji, he te ro nom ni na log. Topi tan je je po stav ljao ne ko dru gi za nas i pred nas; nje ga ni ka -da ni sam po stav ljao ja, ni ti iz ve sno mi ko je je na sta ja lo ta košto bi se o pet ja sa još ne ko li ko tih ja slo bod no u dru žio i na-či nio je dan pro jekt, re ci mo: no vi ča so pis.


Ali, sva ko spol ja pri došlo pi tan je o od go vor no sti ni je mo -glo bi ti pi tan je i stin ske od go vor no sti, a još man je pi tan je onašoj slo bo di. Ne ma sum nje da u vek po sto ji i ne ka ka vaspol jašnja, nad-in di vi du al na, in sti tu ci o nal na od go vor nost.Ne bih re kao da je ona društve na! Jer ta reč u se bi no si o -gro man po ten ci jal ob ma ne. U stva ri, društve na od go vor nostje mo gu ća i po treb na sa mo u sre di ni u ko joj vla da ju ću po- zi ci ju ima tzv. društve na svo ji na! Za to na de ma go gi ju ve li ke,sve u zur pi ra ju će, društve ne od go vor no sti, mo glo bi se od- go vo ri ti: ja je već deo društva i, pra vo go vo re ći, nje gov naj- va žni ji deo!

Od ka ko sam se ro dio na sva kom ko ra ku sam i mao pri li kuda u o vom ili o nom ob li ku slušam mak si mu: ne ma slo bo de bezod go vor no sti. A to se, i pak, go vo ri lo s je di nim cil jem da se i o -na ko su že nom i o sa ka će nom re a li te tu slo bo de pod met ne jed -no dok tri nar no i dog ma tič ko tu mačen je.

Do bro, re ći će ne ko: ako ni je reč o društve noj od go vor -no sti, i pak u društvu po sto je ne ka in sti tu ci o nal na pra vi lako ja se mo ra ju pošto va ti. Da bo me. Pra vi la po sto je i njih ne -će mo la ko iz be ći. Ali, mno go va žni je od njih je o se ćan je u -nu trašnje od go vor no sti (i za pra vo slo bo de!), ko je či nire flek siv nu struk tu ru sva kog ja ili sva kog po je din ca, naj prepred sa mim so bom! Tek ako se od no sim pre ma se bi mo ćiću ak tiv no da se od no sim i pre ma sve tu! To je, či ni se, a be -ce da fi lo zo fi je su bjek tiv no sti na ko joj su, i pak, sa zda ne našemo der ne in sti tu ci je… Tek tu se na la zi po la zna, ali i za vršnatač ka, al fa i o me ga od go vor no sti, ko ja bri ne o sve mu što sedo gađa u društvu, o nje go vom lošem stan ju, nje go vim kri- za ma ko je, u svom sle pi lu, va pe za oči ma, za tom ni ka da su- višnom u pit nošću…

Tre ba lo bi, da kle, re ći: ne ko ko ni je od go vo ran pred sa -mim so bom ni je ni od go vo ran pre ma dru gi ma, ni ti je pak slo- bo dan. U stva ri, pro ble mi na sta ju on da ka da in sti tu ci je ni su


od go vor ne pred po je din ci ma. To ni je sa mo slučaj to ta li ta ri -zma ne go i društva ko je još ni je is pli va lo iz sta rih a u to ri tar -nih na vi ka…

Me sto dis-fun ki co nal nog

U o vom tre nut ku, pri se ćam se Sar tr ve a na li ze (u jed nom ča -so pi su) ko ja je i ma la za pred met ra zliči te pri go vo re in te lek -tu al ci ma, ko ji (pri go vo ri) su do la zi li, u glav nom, od stra nemoć ni ka. Pri tom, u pi tan ju je Fran cu ska dru ge po lo vi ne XXve ka. Sve te pri go vo re Sar tr du ho vi to re zi mi ra reči ma ko jesu se, za tim, pro sla vi le: „In te le tu a lac je ne ko ko se meša u onošto ga se ne tiče.”

U iz ve snom smi slu i ča so pi si se meša ju u ono što ih se netiče! I za i sta, to je nji ho vo do bro pra vo! I mo žda, naj ve ća vr- li na ili, bar, ’funk ci ja’. Jer, ako je ča so pis zbor no me sto pa me -ti, in te lek ta i uma, on da je sva ko spu ta van je tih spo sob no stiu nje mu već u na pred za – žal jen je. Na rav no, ne ko bi, sa da,mo gao lu ka vo da pri me ti: zar ti me ča so pis ne is ko raču je izsvo jih nad le žno sti? Pri tom, u pi tan ju su nad le žno sti ko je semi sle kao društve no pri zna te funk ci je. Mo ram, ov de, da skra- tim či ta vu priču: ci vi li zo va na društva, u nače lu, ne ma ju po -tre be da spu ta va ju pa met, in te lekt i um, a ti me, on da, niča so pi se i nji ho vu kri tič ku funk ci ju u društvu. U stva ri, sre- di ne ko ji ma je sta lo do pa me ti, in te lek ta i uma uči ni će sve dača so pi sna pro duk ci ja u zme ma ha i da bu de sa svim slo bod na.

Pra vo sva kog ča so pi sa je da se na gra ni ca ma svo jih nad le -žno sti o tvo ri za ono što se nje ga ne tiče!

Pro ble mi na sta ju on da ka da to što se ča so pi sa „ne tiče” po -sta ne ču do višno i za pra vo ču do vište ko je, na kra ju ba la de, isam taj ča so pis – pro ždi re. A u pra vo to se de si lo s mo jim dru -gim eks trem nim ča so pi snim is ku stvom i is kušen jem, s fan-


tom skim ča so pi som Tekst, či ji pr vi broj se po ja vio kra jem1990 go di ne.

I de ja je bi la da se nači ni de cen tri ra ni ča so pis! Od no sno:da se Tekst pa ra zit ski po jav lju je u nu tar ko ri ca ne kih dru gihča so pi sa, i ta kođe u ra zliči tim gra do vi ma i re pu bli ka ma ta dajoš po sto je će SFRJ. U tom du hu su se, bez ve ćih pro ble ma,po ja vi la dva bro ja Tek sta: pr vi u No vom Sa du (u o kvi ru ča so -pi sa Pol ja) i dru gi, u dve sve ske, po sve će ne De ri di noj de kon -struk ci ji, u Be o gra du (u o kvi ru ča so pi sa De lo). Ta i gri ca jetre ba lo da se na sta vi u Sa ra je vu, ali ni je, ne go se s dru gimbro jem za vrši la, pošto su počin ja le ne ke dru ge, mno go o pa -sni je i bez ob zir ni je i gri ce...

U sva kom sluča ju, pr va reče ni ca u vod ni ka u Tekst (ko jegsam pot pi sao sa O. Sa vi ćem) gla si la je: „Za ra zli ku od kla sič -nih na vi ka da se ko zna zašto, po vre me no, tu i ta mo po kre nene ki no vi ča sops, mi će mo se, ov de, ne na vik nu ti pre pu sti ti’ha zard nom’ i li ti post mo der nom kon cep tu pro zva ne su bjek -tiv no sti, po ko me taj no vi ča so pis – Tekst – pre po kre će i vo -di nas, ne go mi nje ga!” U stva ri, bio je to po kušaj prak tič nede kon struk ci je ča so pi sa. Nje go vo pre nošen je u sfe ru i ma gi -nar nog, mo žda baš za to što su na stu pa ju ća vre me na na go -vešta va la pošast sve ga re al nog!

Već dru gi broj Tek sta u svom u vod ni ku ni je mo gao da iz- beg ne go vor o vre me nu u ko jem je na stao, u pr kos ko me je na -stao, za ra zli ku od ko jeg je na stao! »To vre me je vre mepočet ka ’našeg’, ju go slo ven skog građan skog ra ta, 1991. go di -ne; vre me ’naše’ fa tal ne i fa na tič ne vol je da ono što su sa mopost mo der ne ra zli ke, tu mači mo kao ne po mir lji ve pred mo -der ne an ta go ni zme; on to-teo-te le-vi zij skog i, za pra vo, a po -ka lip tič kog nok tur na u ko me bez gla ve a ve ti na riču svo jei de o loške, kar to graf ske po e me; vre me gra fo spa zma tič noggrčen ja in-for ma tiv nog i de-for ma tiv nog be smi sla is pi sa nogsa ne za o bi la znom her me ne u tič kom zlo vol jom u ko joj se dru -


gi/dru ga/dru go ili na pro sto sva ka dru gost tu mači, u vek, u -pra vo u naj go rem, ka ta stro fič nom smi slu; vre me ne vre me nai po met nje, pro gre siv ne ne u ro ze i pa ra li ze i stog, op se siv nihi a gre siv nih pri si la na ho mo ge ni i su ve re ni ’i den ti tet’. U krat -ko, vre me do zla bo ga proši re ne i, u i sti mah – ni ma lo pa ra -dok sal no – skuče ne, stvrd nu te re-pro duk ci je I stog.«

Za i sta, bi lo je to vre me ko je je po žde ra lo do bar deo našihži vo ta. I šta su u ta kvom vre me nu mo gli da znače bi lo ka kviča so pi si? Sa vrše no – ništa. Pa ih je on da s la ko ćom pro pa lo napre tek! A među nji ma je bi lo i – sjaj nih. Ne po nov lji vih u svo- joj od va žno sti… I evo, sa da na tim ruše vi na ma mi mo ra mo dabu de mo u me re ni, da kle, an ga žo va ni op ti mi sti.

Društvi ma u ko ji ma je sve-u-re du, pi tan je o od go vor no -sti, mo žda, i ni je ne op hod no… ma da, i sti nu go vo re ći, ja u tosum njam! Jer, evo, sum njam već i u sa mu sa vrše nost ne kog,bi lo kog, društve nog u ređen ja. Još više sum njam u re strik ci -je i cen zu ru ko ja bi nas u ve ra va la da je sve-u-re du ta mo gde,za pra vo, ništa-ni je-u-re du…

Da nas su is kušen ja ne to le ran ci je još u vek – go le ma. Ži vi -mo u pa la nač ki blin di ra nom sve tu. Bu du ći da smo tek neštoma lo odškri nu li vra ta pre ma tzv. be lom sve tu… Još u vek po s-to ji pre ve li ka o pa snost da se ne to li ko di rekt nim ko li ko in di -rekt nim na lo zi ma po kuša da us po sta vi, naj pre, pu na kon tro lano vi na, ra di ja i te le vi zi je, a on da i u ča so pi sa. Naš plu ra li zam,na ža lost, ni je da le ko od ma kao od plu ra li zma za blu da!

Sta ri to ta li tar ni re žim po nu dio je ne pre va ziđe nu, i de al nunor mu: svi ma je, bez ra zli ke, na met nut he te ro nom ni, po li -tič ki, društve no o si gu ra ni kon cept od go vor no sti. Kr ho ti netog i de a la sa da još u vek plu ta ju na hri di na ma naših a u to ri -tar nih na vi ka i in sti tu ci ja! Ni je ne mo gu će da bi lo ko je ne u -kla pan je do bi je društve ni ot kaz ko ji se, sa mo, ne će ta kozva ti! Za to kul tu ra mo ra da bu de ne po ver lji va ili ne će bi tikul tu ra! Iz ve stan zah tev za ne u kla pan jem, ma kar i sra me -


žlji vim, u vek će bi ti po sle di ca jed ne sa mo svoj no, a u to nom -no shva će ne od go vor no sti. A ta po sle di ca, bez sum nje, ni ka -da ne će pro ći bez ot po ra…

I po red pro me na ko je su da nas vi dlji ve, još ima pre više ra-z lo ga za stra ho van je. Evo jed nog: ne kad smo ži ve li u jed no -um lju, sa da ži vi mo u pra zno um lju.

Do pu sti ću se bi da bu dem ma lo pri stra san, pa da Stvar po -sma tram iz per spek ti ve fi lo zo fi je. Taj pri stup ni je be za zlen.Jer, ako fi lo zo fi ja na jav noj sce ni – a to je, u pra vo, sce na ča- so pi sne pro duk ci je – za ta ji, on da je ma lo ve ro vat no da će sena ći ne ki dru gi mo del re flek si je, ko ji bi bio u stan ju da kom- pen zu je njen ne do sta tak.

I sti na, se ćam se jed nog su prot nog sluča ja. U ča so pi su Tre -ći pro gram Ra do mir Kon stan ti no vić je ob ja vio svo ju Fil so fi jupa lan ke, tekst ko ji je, pre sve ga, bio pro dukt li te rar nog is ku -stva, ali ko ji je to is ku stvo uz di gao do fi lo zof ske re flek si je.

Pr va reče ni ca Fi lo so fi ja pa lan ke gla si: „Is ku stvo nam je pa -la nač ko.” I za tim sle di: „Po ne kad, o pa sno je (i ka žnji vo) re ći tona uho pa la nač ke o ho lo sti.” Ča so pis Tre ći pro gram je, bezsum nje, svo ju du hov nu od go vor nost i slo bo du u te mel jio navi so kim na lo zi ma ko je mu je pro pi sa la Fi lo so fi ja pa lan ke! Alito je, sa mo, re dak iz u ze tak od pra vi la, od opšteg o bra sca.

Ne kad je taj o bra zac bio pro fi li san kao je do um lje. Da nasje to, pre – pra zno um lje. Ho ću da ka žem da um više ni je je -dan, ali, ta kođe, on ni je ni mnoštven, plu ra li stičan. Na pro stoza to što je, či ni se, is pra žnjen sva kim sa dr ža jem. Do kaz to -me je to što, da nas, u Sr bi ji, je dva da još po sto ji i da diše neštota kvo kao – fi lo zo fi ja! Uz ne ko li ko ča snih iz u ze ta ka, u njoj,da nas, fi lo zo fi za pra vo ni ne po sto je. Ko nač no, ne po sto je niča so pi si za fi lo zo fi ju. Po sto ji sa mo pri lič no bed na i mi ta ci ja fi- lo zof skog ži vo ta. Za to je sa svim u me sno pi tan je: da li su Sr -bi (kao et nos i kao građa ni/dr žav lja ni) na rod ko me u opšte itre ba – fi lo zo fi ja? (Jer, šta u opšte ima tu da se fi lo zo fi ra?!) A


da, pri tom, i ne go vo ri mo o fi lo zof skim ča so pi si ma ili o fi lo -zo fi ji u ča so pi si ma!

Evo, naj zad, jed ne slat ke u te he. Kon stan ti no vić već napočet ku Fi lo so fi je pa lan ke tvr di da je Duh pa lan ke lu ta ju ćiduh (!): „...ne ma zem lje u ko joj on ni je mo guć, jer je on svu -da pod jed na ko ne mo guć, u o vom svom zah te vu za i de al no za -tvo re nim, ko je bi bi lo van-vre me no i, sa mim tim, ništa vi loveč no sti.” Sa mo, da li je to za nas i do vol jna u te ha?

Na go ve stio sam, već, da je od go vor nost u sko po ve za na su pit nošću. U stva ri, ona je po ve za na s va žnim pi tan ji ma ko -ja se na zi ru na jav noj sce ni društva. Zašto bi ta pi tan ja bi la za- nim lji va za ča so pis? Za to što su – ži vot na! Ona se nu žno,po sred no ili ne po sred no, re flek tu ju u sfe ri Du ha. Ča so pispre u zi ma na se be po sao da pro mi sli ili, čak, da ar ti ku liše tapi tan ja, u pra vo o na ko ka ko se ona pro fi lišu u ra zliči tim du- hov nim sfe ra ma, od u met no sti i knji žev no sti do na u ke i fi lo -zo fi je. Pri tom, reč je o pi tan ji ma ko ja ne ma ju sa mo te o rij skine go i prak tič ni smi sao, i ne sa mo lo kal no ne go i glo bal noznačen je. Ako ni je nošen ži vot nom re flek si jom, ča so pis, on -da, ni je – ništa.

Pri tom, on mo ra da bu de ras te re ćen prak tič nih ob zi ra.On ne ma ili ne bi tre ba lo da ima ne ku glo ma znu in sti tu ci juiza se be, ko ja bi mu su ža va la ho ri zont ili ga koči la... Za to jemo gu će da u ar ti ku la ci ji mno gih stva ri ko je su u pit ne u dru-štve nom ži vo tu, ča so pis jed no stav no – pred njači. Po li ti ka, u -ko li ko je op sed nu ta tre nut nim ras po re dom sna ga i in te re sa,ne mo ra da ima ja snu pred sta vu o stra teški va žnim ne do u -mi ca ma društva, od no sno mo že na njih i da za bo ra vi. Ča so -pis je tu da je na to – pod se ti!

On ni je sa mo me sto na ko jem se pre no si, pri no si i ču vaknji žev nost, na u ka ili kul tu ra. On je i me sto od go vor no sti zasve što se pre no si, pri no si i ču va. O ka kvoj od go vor no sti jereč? Ko li ko god da po kuša mo da ko di fi ku je mo do bra pra vi la


po ko ji ma bi on po sto jao kao društve no-funk ci o nal na po ja va,pi tan je od go vor no sti (ili: od go vor nog shva tan ja slo bo de ko jase ča so pi su nu di u jed nom društvu i ko ju on u spe va da pre -u zme i o tvo ri pred so bom) je ste nešto što nu žno pre ko raču jesa mu lo gi ku in stru men tal no-funk ci o nal nog.

Ča so pis je od go vo ran za ono što se u društvu, u stva ri, neda funk ci o nal no zbri nu ti i što je, u tom smi slu, u pra vo dis-funk ci o nal no, ako ne i ne-društve no ili, čak, an ti-društve -no! Jer tek je s po zi ci ja dis-funk ci o nal nog mo gu ća u i sti nune pri stra sna i i skre na kri ti ka funk ci o nal nog. Na pro sto, du- hov na od go vor nost ča so pi sa – u ko li ko ni je o bič na si mu la -ci ja od go vor no sti – nu žno na di la zi po sto je ći funk ci o na li zami in stru men ta li zam. U krat ko, ča so pis ima pra vo da ima te- mel jno kri tičan od nos pre ma po sto je ćem društve nom po- ret ku.

Ta kođe, on mo ra, po vre me no, da de mon stri ra svo ju – ne -moć! Šta to znači? Čim se dis tan ci ra od funk ci o nal nog kon- zer va ti vi zma, čim po sta vi (im pli cit no ili eks pli cit no) zah tevza pre i spi tvan jem kul tur nih blo ka da i i ner ci ja u društvu, ča -so pis po sta je – ne mo ćan. Ali, nje go va pra va sna ga je u pra vou toj ne mo ći! Nje ga u i sti mah ni ko ne sluša i svi ga sluša ju iči ta ju!

Među tim, ni je reč o to me da, ako je sa mo za ko ni to, a u to -nom no od go vo ran (kao i in te lek tu a lac ko ji mi sli svo jom gla- vom), ča so pis ti me, on da, gu bi funk ci ju ča so pi sa i po sta je,re ci mo, in stru ment po li tič ke bor be ili, što je i sto, sred stvo iz- ve snog gru pi san ja u društvu. Nje go va ne moć mo ra la bi, u pra -vo, da ga zašti ti od ta kvog raz vo ja do gađa ja. Ča so pi si bi, da kle,mo ra li da bu du zašti će ni svo jom ne mo ći. Ali ni je u vek ta ko.Su više če sto moć mi sli da se ne moć meša u ono što se nje netiče. To mi sli i pred ti me stra hu je na roči to ona moć ko ja bihte la da bu de Ap so lut na. Ili sko ro. Ali, tu se sa da vra ća mo, o -pet, na poče tak…


Pa da, on da, re zi mi ram. U nor mal nim društvi ma ča so pis, ba ve ći se svo jim spe ci -

jal nim za dat kom, ba vi se na in di rek tan – a ne ki put i na di rek- tan – način va žnim pi tan ji ma ko ja za ni ma ju či ta vo društvo.Po pra vi lu, to ni su la ka pi tan ja. Ona zah te va ju vi so ku, ako nei naj višu, od go vor nost. Ko ju ne mo gu po se do va ti bu da le.

Sa mo društvo i pre sve ga (ne i je di no) nje go ve va žne in s-ti tu ci je, počev od dr ža ve, mo gu na ra zne nači ne da o ne mo -gu će ili bar da o te ža ju ča so pi si ma sa mo svoj no, a u to nom nopre u zi man je od go vor no sti. Ta priča se ne deša va tek u to ta -li tar nim i a u to ri tar nim ne go i u nor mal nim, ci vi li zo va nimdruštvi ma! – što za tim znači da ta društva se be liša va ju jed- nog de la sve sti ko ju o se bi i ma ju. Ona po sta ju sle pa na jed nooko. I to je nešto pro tiv če ga se val ja bo ri ti, ako tre ba i pr stomu oko.


PO VRA TAK PA LAN KE

Pi tan je je: šta se za i sta deša va lo po sled njih dva de se tak go di -na na o vim bal kan skim, ex-ju go slo ven skim, post-ju go slo ven -skim i/ili srp skim pro sto ri ma? Teško je po ve ro va ti danaj pri me re ni ji od go vor na to pi tan je mo že da se nađe u jed- noj knji zi ko ja je na pi sa na i ob jav lje na pre če tr de set go di na(tač ni je: 1969. god.). Reč je o Fi lo so fi ji pa lan ke Ra do mi raKon stan ti no vi ća. Ta knji ga, ko ja ni je pro roč ka, o lakša va namda shva ti mo struk tu ral nu po zi ci ju i u lo gu pa lan ke i pa la nač -kog du ha u do gađa ji ma ko ji su nas „snašli“ na kra ju XX ve ka.Ne sa mo po sle di ce ne go i u zro ci tih do gađa ja tra ju i da nas. Aak tu el nost Fi lo so fi je pa lan ke se čak i u ve ća la... I pak, tu knji -gu pra te i ot po ri i ne ra zu me van ja ko ji su, re klo bi se, za ko ni -ti sa stav ni deo kon sti tu ci je sa mog du ha pa lan ke. Za toraz u me van je sve ga što nam se de si lo po sled njih dva de set (iviše) go di na počev od a na li za Fi lo so fi je pa lan ke ne mo že dane u ključi u se be i raz u me van je tih ot po ra i ne ra zu me van ja.

Fi lo so fi ja pa lan ke je bi la (i o sta la) kri tič ko deši fro van je lo- kal nog (srp skog i bal kan skog) pa la nač kog du ha i ni ma lo in fe -ri or no o tva ran je ka vi so koj e vrop skoj kul tu ri mo der no sti.U po rište je bi lo lo kal no, a po zi ci ja e vrop ska. Sa mo, to ne tre -ba shva ti ti na su više krut način. Jer, pa lan ka je svu da, i u lo- kal nom i u glo bal nom, mo gu ća, a mo gu ća je, ka ko tvr di


Kon stan ti no vić, u pra vo kao ne mo gu ća! Način pi san ja, ko ji i -ma mo u Fi lo so fi ji pa lan ke, na pro sto, ne be ži od pa ra dok sa iza to je bli zak ne kim to ko vi ma sa vre me ne fran cu ske fi lo zo fi -je i, pre sve ga, o no me što se da nas zo ve de kon struk ci ja. U tomnači nu pi san ja na de lu je svo je vr sna de kon struk ci ja pa la nač -kog du ha. Pri tom, o sta je pi tan je: ho će li ika da bi ti stvar nomo gu će raz de lo tvo ren je du ha pa lan ke na o vim pro sto ri ma?Ili će mo, kao po ne kom u kle tom pra vi lu, u vek tr pe ti njen u i -sti mah nad moć ni i ne moć ni po vra tak? Do kle će ba uk, a vet ilizlo duh pa lan ke da kru ži nad o vim pro sto ri ma, ka ko bi sva kupriču o de kon struk ci ji na br do vi tom Bal ka nu u na pred o be -smi slio ili sveo na don ki hot sku pu sto lo vi nu?

Pa ra dok si jed nog ne ra zu me van ja

Je dan od ključ nih na lo ga du ha pa lan ke je na log ba nal no sti:ne moj da fi lo zo fi raš. To se, na rav no, tvr di i u sa moj Fi lo so fi jipa lan ke. Da nas i ma mo ne o bič nu si tu a ci ju da se ta i sta po ru -ka – ne moj da fi lo zo fi raš – na im pli ci tan ili eks pli ci tan načinu pu ću je sa moj Fi lo so fi ji pa lan ke. Na zo vi mo to film skim o br -tom či ji re zer vni na ziv gla si: pa lan ka uz vra ća u da rac... Vi de -će mo, u br zo, da mo ti vi za je dan ta kav po stu pak ne mo ra jubi ti isključi vo pa la nač ki, već i sa vre me no-po li tič ki.

Evo jed nog ta kvog sluča ja: Slo bo dan An to nić, po li tič ki ko- men ta tor i so ci o log, ne dav no je, u li stu Pečat, u tri na stav kaob ja vio tekst ko ji je kri tič ki u pe ren pro tiv Kon stan ti nov će veFi lo so fi je pa lan ke. Iz ne kih po bu da (ko je će mo po kuša ti da,ko li ko je to mo gu će, raz ja sni mo) on je u tom tek stu iz ja vioka ko je Fi lo so fi ja pa lan ke pu na ne ra zum lji vih is ka za, da je„na pi sa na teškim i ne ra zum lji vim pse u do-he ge li jan skim je zi- kom“, ta ko da je „nje no či tan je za mno ge pred stav lja lo raz -oča ren je“. Im pli cit na po ru ka tvrd nje je da Fi lo so fi ja pa lan ke,


sve u sve mu, ne za vređu je sko ro ni ka kvu pa žnju, bar ne lju -di ko ji dr že do zdra vog ra zu ma. I pak, An to nić je toj knji zi po- sve tio ne sra zmer no ve li ku pa žnju u od no su na nje nu„be značaj nost“... Zašto je to uči nio? Zašto bi se u opšte čo vekba vio nečim što mu je ne ra zum lji vo? An to nić, šta više, pre- ten du je da bu de oštar kri tičar tog što mu je po vla sti tomtvrđen ju ne ra zum lji vo. A to je, bez sum nje, ve o ma o pa san po- du hvat. Je dan od pro ble ma s ne ra zu me van jem sa sto ji se učin jni ci da oko nas še ta ju mno gi po je din ci ko ji ni ka da ne bi„pri zna li“ da nešto ne raz u me ju, već bi u vek pre tvr di li da toi ni je vred no raz u me van ja. Pri tom bi, po svoj pri li ci, o no meko ga ne raz u me ju u pu ti li pro ve re nu po ru ku ko ja gla si: ne mojda fi lo zo fi raš. Ali tu je, na rav no, reč o ne koj vr sti so ci jal ne pa- to lo gi je ili i de o loške i gri ce ka kvu u pa la nač kim pre de li matre ba oče ki va ti mno go pre ne go u ci vi li zo va nim.

Sa vrše no je nor mal no (u suđu jem se da ov de u po tre bim turi skant nu reč) za sva kog po je din ca tvr di ti da ne ke stva ri raz -u me, a dru ge ne. Ta ko, re ci mo, pi sac o vog tek sta bez pro ble -ma mo že da tvdi da mu Fi lo so fi ja pa lan ke ni je ni ma lone ra zum lji va knji ga (za to je, u o sta lom, po vo dom nje i sam na- pi sao knji gu ko ju je na zvao: Ge ne a lo gi ja pa lan ke), ali, i sto ta -ko, mo že da iz ja vi da su mu nu kle ar na fi zi ka ili mo le ku lar nabi o lo gi ja sa vrše no ne ra zum lji ve stva ri... Pri tom nje mu ne pa -da na pa met da te ne ra zum lji ve stva ri kle ve ta za to što mu oneni su ra zum lji ve. Zašto on da ne ko ko ni je fi lo zof mi sli da jepo treb no da jed na ta kva knji ga kao što je Fi lo so fi ja pa lan kebu de (i) nje mu sa vrše no ra zum lji va?

Tu bi se priča o An to ni će vom ne ra zu me van ju Fi lo so fi jepa lan ke ne gde i za vrši la, da on ne tvr di, pri de, ka ko u tojknji zi po sto ji i jed na lo gič ka klop ka! Pošto u njoj piše da pa- la nač ki duh sve što ne raz u me od mah od ba cu je, iz to ga, poAn to ni ću, sle di da sva ko ko ka že da ne raz u me is ka ze u Fi lo -so fi ji pa lan ke ri zi ku je, tom tvrd njom, da ga pro gla se pa lanča-


ni nom... Ta „vešto po stav lje na lo gič ka klop ka“ je „od vra ća lave ći nu či ta la ca od jav nog sa opšta van ja o no ga što vi de i o se -ća ju“… Pro blem s o va kvim ras krin ka van jem Kon stan ti no vi -će ve „lo gič ke klop ke“ sa sto ji u sle de ćem. Ako ne ko Fi lo so fi jupa lan ke ne raz u me na pro sto za to što je ne raz u me, a ne za tošto je to ne ra zum lji vo šti vo, on da tu ni ka kve lo gič ke klop kene ma... Znači tre ba po gle da ti da li ima ne kih lju di ko ji raz u -me ju taj tekst, ko ji su o nje mu pi sa li, a na li zi ra li ga, ras prav -lja li s nje go vim te za ma itd., pa ako njih ima on da je priča olo gič koj klop ki bes pred met na. No, tu, kao i svu gde, po sto ji ijed na re zer vna mo guć nost: da je či ta vu priču o „lo gič koj klop -ki” An to nić smi slio iz ne kih svo jih raz lo ga, ko ji na „sup ti lan”način o prav da va ju iz ja vu bi lo kog po lu pa met nja ko vi ća ko jitvr di ka ko u Fi lo so fi ji pa lan ke ništa ni je raz u meo! U sve muto me o sta je za go net no: zašto je dan u gle dan so ci o log ho će dapo sva ku ce nu, bez i ka kvih ar gu me na ta i za pra vo pre sva kedi sku si je o be smi sli jed nu knji gu ko ja je kod nas do ži ve labroj na iz dan ja i o ko joj su mno gi a u to ri a fir ma tiv no pi sa li.Tu za go net ku mo ra će mo, u o vom tek stu, ko rak po ko rak daod go ne ta mo.

Lo gič na ce li na

An to nić ne pro pušta pri li ku da već na počet ku svog tek sta na- ve de jed nu, po nje mu, ti pič no-ne ra zum lji vu reče ni cu Fi lo so -fi je pa lan ke. Ona gla si: „Smer nost je ov de iz raz ver no stičin je ni ca ma, ko ja ver nost je ne ver nost lju ba vi, ne spo ji va saba nal nošću o bo gov lje nog re da i po ret ka ap so lut no-čin je nič -kog sve ta, ali ko ja je i ne ver nost sa moj čin je ni ci jer, na la ze ćinjen ap so lut ni i den ti tet, ne na la zi nju već je gu bi u ap so lut -nom ništa vi lu tog ap so lut nog i den ti te ta.“ Pre ove reče ni ceKon stan ti no vić na vo di je dan stih Si me Pan du ro vi ća. Reč ov -


de („Smer nost je ov de iz raz...“) od no si se na taj stih. Bu du ći dase sin tag ma is trg nu ti iz kon tek sta če sto zlo u po tre blja va ipošto je po sta la, ta ko re ći, do sad na, ja je ov de ne ću ko ri sti ti.Ne ću in si sti ra ti ni na čin je ni ci da je An to nić u svom na vođe-n ju iz ba cio jed nu za gra du (u sred reče ni ce) u ko joj Kon stan -ti no vić, ta kođe, u ka zu je na kon stekst ko ji o mo gu ću je bol jeraz u me van je ove reče ni ce. Re ci mo da kon stekst i ni je va žan.U br zo će se po ka za ti da čak i kad se po sma tra van kon tek sta,ta reče ni ca ni je ne ra zum lji va!

U o vom tre nut ku, val ja is ta ći da An to nić ne tvr di sa mo da neraz u me tu reče ni cu, ne go i to da je ne ra zum lji va bar po lo vi naKon stan ti no vi će ve knji ge, sa stav lje ne „iz o va kvih reče ni ca“. Ato on da, sa mo po se bi, već in kri mi niše tu po lo vi nu… Među tim,da je, ko jim sluča jem, pre li sta vao He ge lo vu Fe no me no lo gi judu ha, o vaj so ci o log bi sva ka ko u vi deo da su mu tu bar de ve de -set de vet po sto reče ni ca ne ra zum lji ve, te da Kon stan ti no vi će -vih pe de set po sto i ni je ta ko strašna stvar! No, po gle da mo lima lo bol je An to ni ćev tekst, vi de će mo da on ne tvr di sa mo dasu reče ni ce kao što je gorn ja ne ra zum lji ve ne go i to da su se tereče ni ce „sa mo s krajn jom mu kom mo gle raz u me ti“. Ka ko daraz u me mo ovu ne o bič nu i de ju po ko joj se nešto što je ne ra -zum lji vo i pak mo že raz u me ti? Ni je li u to me, mo žda, skri venAn to ni ćev a fi ni tet za pa ra dok se?

Bi lo ka ko bi lo, bez ko le ban ja na stav lja dal je An to nić: „i toraz u me van je ne ka ko je više bi lo na slu ći van je ’šta je pi sac hteoda ka že’, ne go po i man je iz ve sne slo že ne, ali i pak lo gič ne ce- li ne“. Zašto o vaj so ci o log mi sli da je po i man je iz ve sne slo že ne,ali i pak lo gič ne ce li ne nu žan u slov ra zum lji vo sti ne kog tek stai, na rav no, o no ga o če mu taj tekst piše? Šta ako tekst i sa mastvar tek sta isključu je mo guć nost da se u klo pi ili u ka lu pi uiz ve snu slo že nu, ali i pak lo gič nu ce li nu. Na rav no, ni je pro- blem slo že nost ne go lo gič na ce li na. Šta znači lo gič na ce li na?Kon stan ti no vi ću, sva ka ko, ne pa da na pa met da tra ga za lo gi-


č nom ce li nom pa la nač kog du ha. Ni ti pak za lo gič nim ce li na -ma de lo va ko ji sje din je ni či ne tu me ga-lo gič nu-ce li nu ko jase, on da, zo ve pa la nač ki duh. Po pi scu Fi lo so fi je pa lan ke ta jece li na, za jed no sa svo jim de lo vi ma, u vek pa ra dok sal na: ce li -na-ne-ce li na, ako smem ov de da o po našam nje gov način re- to rič kog po i gra van ja s ta kvim i slič nim pa ra dok si ma.

Po sled nji fi lo zof ko ji je te žio da svo ju fi lo zo fi ju sklo pi ujed nu lo gič nu ce li nu bio je He gel. Ali, i kod nje ga se do lo gi-č ne ce li ne sti za lo kroz pro ti vu reč no sti i pa ra dok se ko ji se na„višem“ stup nju raz reša va ju... Ako bi ne ko od Kon stan ti no vi -ća oče ki vao da o po naša He ge la u svo joj te žnji da po nu di lo- gič ku ce li nu sop stve ne fi lo zo fi je (ili: sop stve nog shva tan jafi lo so fi je pa lan ke), on da bi to za i sta bi lo u za lud no oče ki van -je. I pak, An to nić ne za me ra to li ko Kon stan ti no vi ću što sle diHe ge la ne go što ga sle di na je dan pse u do (grč. pse dos –ne i sti na, laž ob ma na) način. Ali, za ra zli ku od He ge lo ve fe no- me no lo gi je du ha Kon stan ti no vi će va fe no me no lo gi ja du hapa lan ke, jed no stav no, ne te ži da bu de deo bi lo ka kve lo gič nece li ne, ni ti pak da bu de e ma na ci ja jed ne po se bi i za se be da -te lo gič no sti pa la nač kog ži vo ta... Na pro tiv, za Kon stan ti no vi -ća i sti na ni je lo gič na ili lo gič ka ce li na ne go je, pre,ne mo guć nost ta kve ce li ne. Od no sno, ona pod ra zu me va ne mo -guć nost da se pa la nač ki ži vot za tvo ri u jed nu sa mo do vol jnu,sa mo svr ho vi tu, sa mo ce lis hod nu, sa mo re fe rent nu ili sa mojse bi lo gič nu ce li nu (or ga ni zam, je din stvo, slo gu itd.). Ne sum- nji va slo že nost pa la nač kog du ha (ko ja je nje mu sa mom skri- ve na) ide pro tiv nje go ve lo gič ne ce li ne, kao i lo gič ne ce li nenje go vih de lo va. Za to je mo gu će re ći da je pa ra do sal nost pr -va i sti na pa la nač kog du ha.

Na rav no, ne ko bi mo gao da ka že ka ko je, in si sti ra ju ći na„lo gič noj ce li ni“ ko ja, na vod no, ne do sta je reče ni ca ma u Fi lo -so fi ji pa lan ke, An to nić, u stva ri, in si sti rao na for mal noj lo gi-č no sti tek stu al nog iz la gan ja. Ali, u tom sluča ju po stav lja se


pi tan je ko li ki je me to do loški do mašaj ta kvog po stup ka. Lo gi -ka u se be u ključu je kao svo je pr vo nače lo, nače lo i den ti te ta,što e ti mo loški znači: i sto vet no sti sa so bom. Jed na za jed ni ca, uo vom sluča ju pa la nač ka, ko ja te ži svom i den ti te tu, te ži za pra -vo i sto vet no sti sa so bom/sop stvom. Ali ona ni je u toj i sto vet -no sti, ona njoj sa mo te ži. Kon stan ti no vić po ka zu je da su tete žnje u za lud ne. I ni ka kva (pa la nač ka, or gan ska, a u to ri tar naili i de o loška) lo gi ka ne će tu po mo ći. Pa lan ka ni je or ga ni zamma da bi hte la da to bu de. Ona te ži da bu de jed no stav no or- gan sko je din stvo i za to se be če sto na zi va or ga ni zmom, ve ru -ju ći da je to naj kra ći put da do stig ne svo ju, na vod nu,i sto vet nost sa so bom ili lo gič nu ce li nu. Među tim, jed no um ljei slo ga ni su i sto što i pro sto funk ci o ni san je jed nog or ga ni -zma, ta ko da je u o sno vi re pre siv na te žnja pa lan ke da u se bio si gu ra ne ka kvu lo gič nu ce li nu na pro sto – u za lud na.

Lo gi ka, na rav no, la ko iz la zi na kraj s o nim što je lo gič no.Ali, šta bi va kad stva ri ni su lo gič ne, od no sno ka da su pa ra -dok sal ne? Da li An to nić za stu pa te zu da pa ra do ski u ži vo tulju di za pra vo ni su mo gu ći, da ne po sto je? Da u stvar no sti po- sto ji sa mo ono što je u skla du sa zdra vim ra zu mom i s e le -men tar nom lo gi kom? Pri tom, na rav no, zna mo da u njoj i pakži ve lju di či je po našan je je če sto pro že to i no že no pa ra dok -si ma... An to nić ko ji i sam u svo jim tek sto vi ma stva ra pa ra -dok se ima, među tim, od boj nost pre ma pa ra dok si ma: „Uzne ra zum ljiv stil, Kon stan ti no vić je go to vo sva ku stra ni cuzačin ja vao i ver bal nim pa ra dok si ma...“ Evo još jed ne ne ja snetvrd nje. Da li An to nić ho će da ka že ka ko u Fi lo so fi ji pa lan kepo red ne ra zum lji vo sti i ma mo i pa ra dok se ili su i sa mi pa ra -dok si deo (i ključ ni raz log) ne ra zum lji vo sti? I da li on mi sli dau pa lan ci i pa la nač kom du hu, jed no stav no, ne ma ni ka kvih pa- ra dok sa? An to ni ćev tekst vr vi od i ka za ko ji de lu ju ve o ma ra- zum no, ali kad se za gre be is pod tog pr vog zdra vo ra zum skogslo ja, u br zo sve po sta je ne raz go vet no i ne iz ve sno.


Pa la nač ki duh bi ra do že leo da po se bi bu de lo gič na, čvr- sta, or gan ska ce li na, ali on to ne u spe va, bar ne do kra ja, i u -pra vo taj ne u speh je nje go va i sti na! Iz vr tan je i iz vr ga van jepa la nač ke lo gi ke u pa ra dok se pra va je i sti na te lo gi ke! Za toje za i sta čud no kad se An to nić ču di što se „u pa lan ci, u opšte,na ne ki ta jan stve ni (’di ja lek tič ki’) način, sve a u to mat ski pre t-va ra u svo ju su prot nost.“ Ma li pro blem je u to me što čak nita di jag no za ni je sa svim pre ci zna. U pa lan ci se te žnja za or- gan skim je din stvom ili ho mo ge ni za ci jom pre ili ka sni je (a nea u to mat ski) iz vr ga va u svo ju su prot nost ko ja ne ma u vekznačen je ko smo po lit skog, e vrop skog, ci vi li za cij skog o tva -ran ja ne go se, ne ki put, svo di na očaj ni, raz oča ra va ju ći, ni hi- li stič ki, ja lo vi i iz gu blje ni in di vi du a li zam, na po ra ža va ju ćebek stvo od pa lan ke ko je, o ko lišnim pu te vi ma, sa mo vo di po- nov nom pa du u nju. Dru gi pro blem je u to me što An to nić utom bez u spešnom na sto jan ju du ha pa lan ke da se učvr sti usvo joj i sto vet no sti sa so bom/sop stvom, u svo joj pa tri jar hal -noj sa bor no sti, vi di nešto ta jan stve no, u me sto da ta jan stve -nim, i ra ci o nal nim i fe tiškim na zo ve sa mu po tre bu du hapa lan ke da se nar ci so id no za tvo ri u svoj „i den ti tet“ („mi pami“) ili u svo ju ta u to lošku is pra znost. Ali, ni to ni je sve! Po -sle reči ta jan stve ni An to nić, vi de li smo, stav lja (u za gra di)reč di ja lek tič ki Š „... na ne ki ta jan stve ni (’di ja lek tič ki’)način...“]. Ti me on ho će da ka že ili da je di ja lek ti ka sa ma pose bi ta jan stve na ili da je Kon stan ti no vi će va (pse u do) „di ja -lek ti ka“ ta jan stve na. Ve ro vat no je, i pak, ovo dru go u pi tan ju.Ali, šta to on da znači? He ge li jan ska di ja lek ti ka pre o kre ćestva ri (na ni ma lo ta jan stven način) pu tem vla sti tih an ti te za,da bi za tim tu svo ju an ti te ti ku pri mi ri la i/ili pu tem iz ve snesin te ze uz di gla na viši stu panj. U Fi lo so fi ji pa lan ke ne maničeg slič nog to me, ne ma ve li ke a fir ma tiv ne sin te ze/sim bi -o ze ko ja od pa lan ke či ni do vrše nu, za o kru že nu, fi na li zo va nupriču. Kon stan ti no vić ne go vo ri o sušti ni (sup stan ci) pa lan -


ke ko ja u he ge li jan skom di ja lek tič kom ma ni ru po sta je Su b-jekt, već u ka zu je, u pra vo o br nu to, na kon tra svr ho vi te ili kon- tra in di ka tiv ne e fek te nje nog kre tan ja. Fi lo so fi ja pa lan ke ni jefi lo zo fi ja i den ti te ta, tj. ni je po mi ren je svih be lo svet skih pro- ti vu reč no sti u jed noj višoj har mo ni ji, već je mi sao ko ja je,pre, bli ska A dor no voj kri ti ci i den tič nog ili, još bol je, de kon -struk tiv nom mišljen ju ra zli ke.

Ci tat ko ji je An to nić na veo kao do bar pri mer ne ra zum lji vogu Fi lo so fi ji pa lan ke go vo ri o toj pa la nač koj, zdra vo ra zum skoju beđe no sti da je mo gu ća ver nost o bo gov lje nom re du i po ret -ku ap so lut no-čin je nič kog sve ta. Ta ver nost se iz vr ga va u ne- ver nost ne za to što ona na ne ki ta jan stve ni način to ho će ne goza to što ap so lut ni i den ti tet (o bo gov lje nih) čin je ni ca (re ci mo:„sve tin ja“) u stva ri ne po sto ji, ta ko da je ta kav ap so lut ni i den -ti tet za pra vo, ka ko ka že Kon stan ti no vić, ap so lut no ništa vi lo.Ni sam He gel ne bi tvr dio nešto su prot no to me. U Fe no me no -lo gi ji du ha i ma mo, re ci mo, o va kvu tvrd nju: „U to me ta u to -loškom kre tan ju Škre tan je u ko jem se ra zli ke po vlače: M. B.]ra zum o sta je, kao što se po ka zu je, kod mir nog je din stva svogpred me ta, i kre tan je pri pa da sa mo nje mu a ne pred me tu; tokre tan je pred stav lja ta kvo jed no ob jašnjen je ko je ne sa mo neob jašnja va ništa, već je ta ko ra zum lji vo Špo dvu kao: M. B.] daono, pri pre ma ju ći se da o o no me što je već reče no is ka ženešto no vo, na pro tiv ne ka zu je ništa, već sa mo po nav lja jed noi sto“ (Be o grad, BIGZ, 1979. god, str. 94). Na rav no, za He ge laje to jed na ne ve se la e pi zo da u kre tan ju svet skog du ha; po slera zu ma do la zi um itd; ali pi sac Fe no me no lo gi je du ha, i pak, ne -ma ni ka kvih i lu zi ja o to me da i sto vet nost sa so bom/sop stvomne ke o bo gov lje ne ne po sred no sti mo že da nam ka že nešto višeod o no ga što, kad ma lo bol je po gle da mo, ni je ništa. I sto to va -ži i za i sto vet nost sa so bom/sop stvom pa lan ke i pa la nač kogdu ha. Pot pu nu is pra znost, po ha ba nost i ni skost pa la nač kih ta -u to lo gi ja, o bo gov lje nih, sa kra li zo va nih en ti te ta, u ključu ju ći tu


i sa me čin je ni ce, Kon stan ti no vić, s pu nim pra vom, na zi va ap- so lut nim ništa vi lom. A pot pu no je ra zum lji vo i to da po sto jeoni ko ji, jed no stav no, ne zna ju o če mu je tu u opšte reč! Sa mošto, pri tom, ni je ko rekt no tvr di ti da tu i ma mo nešto što je pose bi ne ra zum lji vo.

Vre lo pa la nač ke do xe

I a ko Slo bo dan An to nić ni je fi lo zof, on je i pak so ci o log od pro- fe si je i pre ma to me mo rao bi da pri zna ka ko is ka zi po put o -vog: »Ni ko ni je že leo jav no da pri zna da bar po la knji ge ni jeraz u meo«, mo gu da bu du ve ro do sto ji sa mo ako se po tvr dene ka kvim so ci o loškim is tra ži van jem, an ke tom i to me slič no.Pa i pak, o vaj so co i o log bez za zo ra na vo di a no nim ne sve do keko ji, ma da ni su jav no pri zna li da bar po la Fi lo so fi je pa lan keni su raz u me li, i pak su to, na ne ki ta jan stven način, do ja vi linje mu, da bi on, za tim, sve to i sti nol ju bi vo o be lo da nio jav no -sti… U sve mu to me, i pak, nešto o sta je ne ja sno: šta u opšte iima da se pri zna ako ne ko nešto ne raz u me?! Fi lo so fi ja pa lan -ke je, hteo to ne ko ili ne, jed na od najčešće ob jav lji va nih te -o rij skih knji ga na o vim pro sto ri ma po sled njih 40. go di na, ato je ono što An to ni će vim pa ra dok si ma do da je još jed no zrn -ce so li.

Ka da je na sta ja la Kon stan ti no vi će va knji ga, pre go to vo če -ti ri de ce ni je, na ras po lo ži voj go vor noj sce ni, na ko joj je je dvapri met no (ili: dis kret no) do mi ni rao (i pak do mi ni rao!) lo kal niduh pa lan ke, mo gli su se ču ti ra zliči ti te o rij ski sti lo vi či ji su(če sto do bro na mer ni) po kuša ji da is ko rače iz sve ta pa lan kekao sve ta o tuđen ja bi li o konča ni – da nas je to sa svim oči gled -no – pot pu nim de ba klom. Ti po kuša ji is ko ra ka bi li su ne u -spešni na pro sto za to što se ni su pro fi li sa li na fo nu kri tič kograz u me van ja sa mog tog du ha i nje go vih lu kav sta va. To je ra-


z log zašto je Fi lo so fi ja pa lan ke, u vre me nu svo ga na stan ka,pri lič no loše prošla čak i među fi lo zo fi ma! Jer, ta »so ci o lo gi -ja« (du ha) pa lan ke ni je bi la so ci o lo gi ja u u o biča je nom smi slute reči; ona stvar nost svog pred me ta ni je (kon sta tiv no) gra di -la na u o biča je nom so ci o loškom ma te ri ja lu, na te o rij ski ras -po lo ži vim, pre sve ga in sti tu ci o nal nim čin je ni ca ma tzv.društve nog ži vo ta. Fi lo so fi ja pa lan ke je sa bi ra la svoj ma te ri -jal u sfe ri du hov nog (ili: kul tur nog) is ku stva. Taj ma te ri jal sese lek tiv no kri sta li zo vao u nu tar društve nog mnen ja (do xe) ko -je se be le ži i išči ta va u knji žev nim de li ma, pam fle ti ma, no- vin skim ru bri ka ma, i de o loškim tvo re vi na ma svih vr sta, čak iu iz ve snim te o re ti san ji ma, pa, ako ho će te, i fi lo zo fi ji... To je,da kle, bi la jed na so ci o lo gi ja du ha ko ja je, u i sti mah, so ci o lo -gi ja (pa la nač kog) mnen ja, ali ne i so ci o lo gi ja sa znan ja. Na i me,za ra zli ku od so ci o lo gi je sa znan ja ko ja se ba vi eg zi sten ci jal -nom u slov lje nošću znan ja (v. K. Man hajm: I de o lo gi ja i u to pi ja,Bgd., 1968, str. 212), Kon stan to i no vi će va Fo lo so fi ja pa lan ke seba vi la pa la nač ko-kul tur nim i kult nim mnen jem či ja se eg zi -sten ci jal na u slov nost tran sfor mi sa la u »or gan sku« u slov nost.So ci o lo gi ja ge ne ral no u zev, kao i so ci o lo gi ja sa znan ja, za tebo je, jed no stav no, ne ma oko.

Ali, za bo je Fi lo so fi je pa lan ke oko ni je i ma la ni, kao što jeveć reče no, o no vre me na (reč je o 1969. go di ni) fi lo zo fi ja. Na -i me, fi lo zo fi ma je iz gle da lo da a na li ze iz Fi lo zo fi je pa lan ke(ako u opšte i mo gu da se pri hva te kao me to dič ki re le vant nea na li ze) svoj is hod ne cr pe u bi lo ko joj vr sti i sto rij skog ili te -o rij skog znan ja, bi lo da je fi lo zof sko ili ne, ne go iz smrad nogvre la pa la nač ke do xe, što je, bar za fi lo zo fi ju, mo ra lo bi ti –ne do pu sti vo. Kao što je, u o sta lom, i za zdrav ra zum ne do pu -sti vo da se iz pri mi tiv no-re al nog is ko rači u bi lo kom prav cu!Fi lo zo fi ja je, od u vek, ži ve la od de o be do xa-e pi ste me, ta ko dao vaj su no vrat u dok sa tič ko »o tuđen je« mo rao bi ti ne pod -nošljiv čak i on da ka da se pro fi liše sa mo kao kri tič ko po sre -


do van je, kao deši fro van je i de tro ni za ci ja vla da ju ćeg pol ja do -xe. Bi lo ka ko bi lo, mno gim fi lo zo fi ma o vaj su no vrat u pa lan-čko is ku stvo iz gle dao je kao ne po treb no prl jan je fi lo zof skere flek si je! T , zar fi lo zo fi ja ni je od u vek bi la mi sao ra di kal nogpočet ka? Po treb no je sa mo (po ko zna ko ji put) iz na ći jed no,vr hov no nače lo, ar hi me dov sku u po rišnu tač ku i za tim Stvarfi lo zof skog mišljen ja mo že da se o se ća bez bed nom, na i sti o -naj način na ko ji se u pa la nač kom za bra nu o se ća mo bez bed -no! Među tim, Kon stan ti no vi će va knji ga se ba vi la kri ti komsu više bez bed nih i o si gu ra nih nače la. Oni ko ji ma se to ni jesviđa lo po pra vi lu su za bo rav lja li da je A ri sto tel već o dav nonašao »za do vol ja va ju ću« (jer, za pra vo, je di nu re le vant nu) for- mu lu za mo gu će tra žen je nače la: pe ti tio prin ci pii! Go vor na-če la je go vor kon struk ci ja ko je, po pra vi lu, svoj do kaz vi de use bi sa mi ma. Za to ni je čud no ka da se do go di da se te le pekon struk ci je ras prše kao pe na na pešča nom ža lu i sto ri je... Pai pak, pa lan ka ne bi bi la ništa kad ne bi te ži la da se o si gu ra,učvr sti i smi ri u jed nom nače lu ko je je, za pra vo, ona sa ma,nje na ne po sred nost i, za tim, njen kod ili stil ži vo ta ko ji tu ne- po sred nost učvršću je.

Go vor iz tr bu ha pa lan ke

An to nić je u svo joj a na li zi bez a na li ze na pra vio li stu pa ra -dok sal nih iz ra za ko ji se ko ri ste u Fi lo so fi ji pa lan ke i pri tomje po ve ro vao da je već sa mo na bra jan je do vol jno, da ono sa -mo po se bi pred sta vlu ja in kri mi na ci ja tog tek sta. Na vešću ne- ko li ko pri me ra:

Naj pre se na vo di: in si sti ran je na ra ci o nal no sti je i ra ci o -nal nost. Šta An to ni ća tu zbun ju je? On, oči gled no, ve ru je da setu krši lo gič ko nače lo pro ti vu reč ja (prin ci pi um con tra dic ti -o nis) ko je nam su ge riše: A ni je non-A. Do bro. Sa mo, šta ako


je a u tor iz ne kih raz lo ga na mer no is pu stio jed nu pre mi su, ta -ko da bi či tav iz raz, u stva ri, gla sio: In si stran je na ra ci o nal -no sti u pa lan ci vo di u i ra ci o nal nost (ili: u spe ci fič nimpa la nač kim o kol no sti ma čak i in si sti ran je na ra ci o nal no stivo di u i ra ci o nal nost). Gde bi tu, on da, bio pro blem? Bez sum- nje, nig de. Ne sa mo što taj is kaz ne bi više mo gao da se na zo -ve lo gič ki be smi sle nim ne go bi se be smi sle nom mo ra lana zva ti, u pra vo, tvrd nja da je on be smi slen. Za tim i ma mo:ver nost je ne ver nost. Ali to je i sti slučaj. Tre ba sa mo do da ti upa lan ci i u tek stu po tre ži ti kon kret ne raz lo ge zašto je to ta -ko... On da i ma mo: op ti mi zam je pe si mi zam... i tu, na rav no, „fa -li“ do sad no in si sti ran je na pa la nač kom kon tek stu, ko ji se,na rav no, o pi su je u sa moj Fi lo so fi ji pa lan ke.

Naš so ci o log en ti me mič ki način za ključi van ja, gde se ap- stra hu je od ne ke pre mi se, sma tra (lo gič kim) pa ra dok som i,za tim, ta ko skro jen pa ra doks shva ta kao – be smi sli cu. Međunje go vim pri me ri ma po sto ji i je dan po seb no za nim ljiv. Ongla si: smi sao be smi sle nog... Ko li ko An to nić tu sin tag mu shva -ta kao i lu stra tiv nu za či tav slučaj, vi di se po to me što je njusta vio u sam na slov svog tek sta. Ona je, na vo no, vr hun ski pri- mer pa ra dok sal no sti i sa mim tim be smi sle no sti. Da kle, kraj-n je be smi sle no je re ći: smi sao be smi sle nog. U re du. Iz to ga,shod no lo gi ci, sle di da ima smi sla go vo ri ti je di no o be smi slube smi sle nog (a ne o smi slu be smi sle nog). I pak, u tom sluča ju,o sta je za go net no nešto što bi An to nić mo rao da nam ob ja sni.Na i me, zašto be smi sao be smi sle nog ima smi sla, dok ga smi saobe smi sle nog ne ma? Zašto je mo gu će re ći smi sao be smi sla be- smi sle nog, ali ne i smi sao be smi sle nog? Naj zad, zašto An to -nić mi sli da za sin tag mu smi sao be smi sle nog ni je mo gu ćena ći kon tekst u ko jem bi ona i ma la smi sla? Šta ako je ta kavkon tekst i pak mo guć i ako se on mo že na ći ne sa mo u Fi lo -so fi ji pa lan ke ne go i, gle pa ra dok sa, i u sa mom An to ni će vomtek stu?! Pošto je sin tag mu smi sao be smi sle nog sta vio u na-


slov svog tek sta, An to nić je ja sno dao do znan ja da po sto jikon tekst u ko jem ona ima smi sla. An to nić na pro sto ne pri- me ću je da na me ta-ni vou a fir miše i sto to (smi sao smi sla be- smi sle nog) što na pred met-ni vou po riče (smi sao be smi -sle nog). Ta kve o maške u te o ri ji ni su pre ve li ki pro blem; napro sto njih će u vek bi ti kod o nih ko ji ma ne do sta je di fe ren -ci jal na i re flek siv na mašta. A to je i ov de slučaj, ta ko da bi loka kav iz mak smi sla, sa stra ne (= di fe ren ci jal no) i go re (= re f-lek siv no), po An to ni ću, jed no stav no, ni je mo guć. A je A i tač -ka. To je sve. Među tim, sa zdra vim ra zu mom se ni u ka kvojte o ri ji, a ka mo li fi lo zo fi ji, ne mo že da le ko sti ći. Si tu a ci ja sepo gorša va ako taj i sti zdra vi ra zum is ka že ne u god nu a ro -gan ci ju u tu mačen ju neče ga što po so stve nom pri znan ju –ne raz u me.

Naj zad, šta ako je je zik, u stva ri, »prl jav«, i »ne sa mo za -to što ni ka da ne mo že ’da ka že’, da po no vi ovu ne vi nost«, veći za to što je »du bo ko pro žet smr ću« (Fi lo so fi ja pa lan ke, str.10). Stva ri se u je zi ku rađa ju, jer u nje mu i u mi ru, a tu, pri -zna će te, ni su či sta po sla! Je zik ni je reč nik, ka že Kon stan ti -no vić. On isključu je o si gu ra ni smi sao pro zir nih se man tič kihi den ti te ta. »Reče ni ca pre o bra ža va, pa ta ko i prl ja reč. Ona jeprl jan je i de al ne ne vi no sti spo koj nih reči, o trg nu tih iz spo- koj stva reč ni ka. Svet pa lan ke, viđen u o voj sve tlo sti o snov nesvo je te žnje ko ja je te žnja ka tra jan ju, po kuša va da se vra ti izreče ni ce u reč, iz go vo ra u reč nik, u stva ri da ću ti o na ko kaošto je go vor reč ni ka, iz van reče ni ce, go vor ću tan ja« (11). Po -red im pli cit ne kri ti ke ne kon tro li sa ne u po tre be po ha ba nih,iz li za nih, pa la nač ki za gle da nih u se be, i de o loških ili fi lo zof -skih reči ov de se za go va ra i svo je vr sna a fir ma ci ja mo ći je zi -ka u fi lo zo fi ji i van nje.

I po red pri vid ne lo go fi li je i br blji vo sti ko ja nas o kru žu je,ne sa mo na u li ci i tr gu, već i u fi lo zof skim »hra mo vi ma«, go -vor se man tič ki pro zir nih reči, u stva ri, ne ma šta da nam ka -


že. Taj na ove mu dro sti je u ap so lut noj ćut nji ili, što se svo dina i sto, u go vo ru ta u to lo gi ja: to je, u stva ri, »to«, ili: to je »toi to«, i tač ka. Na ci ja je na ci ja jer je Na ci ja. Srp stvo je srp stvo,bu du ći da je Srp stvo. O bo gov lje ni, sa kral ni i den ti tet se iz- riče na je di ni »do sto jan« način kao ta u to lo gi ja. O sta tak jeman je-više su višan. Po ziv na to do bro vol jno si ro maštvo ko -je dik ti ra ap so lut nu čut nju, ta mu drost sa vrše nih se man tič -kih i den ti te ta najčešće je, i pak, po ve za na s a u to ri tar nimshva tan jem fi lo zof ske reče ni ce ko ja je ta kva, to jest a u to ri -tar na, za to što je pri vi le go va ni ču var taj ne: ima jed no mi sti-č no u te mel jen je se man tič kih i den ti te ta, od no sno reč ni ka uko ji i ma ju u vid sa mo ne po ko le blji vi ver ni ci i oni za i sta U pu -će ni. Na rav no, o va kvo shva tan je fi lo so fi je, kao a u to ri ta tiv nogdis kur sa ne po sred nih značen ja, na la zi za se be od lič nu po- dršku i struk tu ru doče ka u i de o loškom dis kur su, re ci mo, na- ci o nal nog, pa ri ot skog, pa tri jar hal nog i, u sva kom sluča ju,za kle tog i den ti te ta (ču ve no: mi pa mi) ko ji pod ra zu me va sa -mo jed nu dru gu, ali slič nu, vr stu mi stič nog u te mel jen ja. Etozašto ni je mo gu će go vo ri ti iz tr bu ha pa lan ke, gla som od su -stva ili, što se svo di na i sto, pu ne pri sut no sti. Sa ma Stvar –pa ma kar ta stvar bi la o liče na u srp skom na ci o nal nom bi ću –u vek već ne ka ko go vo ri, a to znači da ni je sa ma i da, za pra -vo, ni je Stvar. Go vor pa lan ke je go vor iz tr bu ha pa la nač kene po sred no sti i za to on ni ka da ni je spre man da sve doči osmi slu svog be smi sla (!) ili, ako ho će te, o svom to po su, svo jojre to ri ci, svom me stu u go vor nom po ret ku, pa on da i o po- ret ku mnjen ja ili pa la nač kog is ku stva. Na su prot to me, Fi lo -so fi ja pa lan ke nu di po zi ci ju je zič kog o br ta, da kle, po zi ci juko ja ne za ne ma ru je je zič ko-to pič ka o be lež ja vla sti tog na stu -pa, na stu pa vla sti tog (tek stu al nog) du ha, kao i du ha sa me pa- lan ke. Is ku stvo nam je pa la nač ko, ka že pr va reče ni caFi lo so fi je pa lan ke... dok su u tom sreć nom vre me nu lo kal nii de o lo zi i fi lo zo fi rađe ve ro va li da nam je is ku stvo, po u zo ru


na He ge la (ko ji je, pri tom, po stav ljan s gla ve na no ge) – svet- sko-i sto rij sko.

„Duh či ta ve na ci je“

To što An to nić tvr di da ne raz u me Fi lo so fi ju pa lan ke ne mo ženi ka kvim ho kus-po ku som da le gi ti miše nje go va po grešna, akone i zlo na mer na, raz u me van ja i tu mačen ja o nih de lo va te knji -ge ko ji se tiču od no sa pa lan ke i na ci je/na ro da. An to nić bezus te zan ja iz jav lju je ka ko se u Flo so fi ji pa lan ke tvr di da duhpa lan ke „ne do la zi od našeg ne po sred nog društve nog o kru -žen ja“ ne go „iz iz ve sne više sfe re ko ju či ni duh či ta ve na ci je“.Još ne o bič ni ja je tvrd nja da je pa lan ka za Kon stan ti no vi ća, ustva ri, „či tav srp ski na rod, od no sno i de al na pro jek ci ja srp skogna ro da u prošlost, sa dašnjost i bu duć nost“. Šta da ka že mo o o -va kvim tvrd nja ma? Kon stan ti no vić, na pro sto, ne tvr di ništaslič no! Po nje mu duh pa lan ke ne do la zi iz du ha či ta ve na ci jeveć bi se, pre, mo glo re ći o br nu to – da „duh či ta ve na ci je“ do- la zi iz du ha pa lan ke – ali i to pod od ređe nim, pre ci znim u slo -vi ma. Pr vo, mo ra lo bi se zna ti šta u opšte znači „duh či ta vena ci je“. Ako či ta va na ci ja, u o vom sluča ju srp ska, pod ra zu -me va i one ko ji su ne sklo ni du hu pa lan ke, on da, bez sum nje,ni je mo gu će re ći da duh či ta ve na ci je do la zi iz pa la nač kog du -ha... U to me je po en ta! Iz pa lan ke kao „pri rod ne“ ho mo ge ni -za ci je (ili: ho mo ge ni za ci je ne po sred nog pa la nač kog ži vo ta uko jem još ne ma ve li ke i de o lo gi je) i pak se rađa „duh či ta ve na- ci je“ kao, u pra vo, a u to ri tar ni duh ko ji ne do pušta po je din ci mada bu du „ne sklo ni“ je din stvu, slo zi, sa bor no sti i, jed nom reč -ju, ho mo ge ni za ci ji. Sa da je u me sno u pi ta ti: ot kud An to ni ćusin tag ma duh či ta ve na ci je ko ju ve li ko dušno po zaj mlju je Kon- stan ti no vi ću?! Kon stan ti no vić u Fi lo so fi ji pa lan ke go vo ri o Du -hu-na ro du i o učen ju o Na ro du, i to o če mu go vo ri ne sma tra


svo jim sta no vištem, ne go sta no vištem sa mog du ha pa lan ke,pa pre ma tom sta no vištu ima kri tič ki od nos. „Učen je o Na ro -du ko ji će, o na ko ka ko je o ličen u ob li ci ma pa tri jar hal ne ci vi -li za ci je, a pre sve ga u na rod noj pe smi, bi ti o sno va mo der nesrp ske kul tu re, na pu tu ka nje nom svet skom pre o bra ža van jui stva ran ju, van sva ke sum nje je učen je du ha pa lan ke. Na rodje ov de Duh-na rod ko ji je pra-duh sva kog du ha i nad-ja sva- ko ga, po je di nač nog du ha.“ (269). Tu, na pro sto, ne ma „či ta vogsrp skog na ro da“ ne go, u naj bol jem sluča ju, pa la nač kog i, za- pra vo, na ci o na li stič kog učen ja o „či ta vom srp skom na ro du“.Ali, ako či tav srp ski na rod ne pri hva ta to učen je o či ta vom sr-p skom na ro du on da, za Kon stan ti no vi ća, ne ma ni di le me štabi ta sin tag ma u opšte znači la: či tav srp ski na rod, na pro sto, ni -je ništa, ni do bar ni zao, ni de mon ni anđeo; on ni je ništa ce- lo vi to, ni je ni ka da či tav, jer ni je ni ti mo že da bu de Duh-na rodkao pra-duh sva kog du ha, ne mo že da to bu de bez o stat ka i,na rav no, bez (i de o loškog ili po li tič kog) na sil ja nad tim o stat -kom. U krat ko, Duh-na rod je fan ta zmat ska tvo re vi na, ko ja, me-đu tim, mo že da po sta ne o pa sna i de o lo gi ja, a da ti me i pak neiz gu bi fan ta zmat sko značen je!

Sam pa la nač ki duh je mo guć svu da, pa i u na ci ji (shva će -noj ka ko u et nič kom ta ko i po li tič kom smi slu), pa se, ta ko,mo že na ći i u spo ju, slo zi, sim bi o zi s iz ve snom i de o lo gi jomna ci je i na ci o nal nog... I pak, sa ma pa lan ka i njen duh se ra zli -ku ju od sva kog učen ja (dok tri ne) ili i de o lo gi je či ji na sta nakmo gu da pri pre me ili pod stak nu. Kon stan ti no vić s pra vomsma tra da po sto ji iz ve sna na pe tost iz među ra ci o na li stič ko-tre zve nog du ha pa lan ke i i ra ci o nal ne i de o lo gi je za ko ju onmo že da se za la že. „Po zi va ju ći na i ra ci o nal nost nad-ja ple- me na, o vaj ra ci o na li stoč ko-tre zve ni duh pa lan ke o sta je sa mona rav ni po zi va, na rav ni i de je ili mi ta o ple men skom mi tu, narav ni i de o lo gi je i pro gra ma a ne na rav ni sa gla sno sti (du hov -ne) sa njim“ (291). Pa lan ka mo že da po nu di „ma te ri jal“ i pod-


stak ne na stva ran je ne ke i de o lo gi je, mo že čak da stu pi u (popra vi lu krat ko traj nu) sim bi o zu s ne kim i de o lo gi ja ma i ne kimpo li ti ka ma, ali ona sa ma ni je i de o lo gi ja, kao što ni je ni po li ti -ka. U me sto i de o loške ko di fi ka ci je za nju je ka rak te ri stič nastil ska ko di fi ka ci ja. Tu vr stu ko di fi ka ci je tre ba shva ti ti po mo- de lu struk tu ral ne ko di fi ka ci je. Za to je ona, u o sta lom, pod lo -žna post-struk tu ral noj kri ti ci ili de kon struk ci ji, pa seKon stan ti no vi će va kri ti ka Du ha-na ra da mo že shva ti ti i kaodo bar pri mer spon ta ne de kon struk ci je.

Ako pa la nač ki stil (ili: struk tu ral nost) ne ma sna gu da za -u sta vi ci vi li za cij ske pro ce se, on i pak mo že da bu de is traj nikoč ničar u poj mu na pret ka, od no sno vr lo de lo tvor ni zah tevu pra vo za na za do van jem u na pret ku. Ne ma na pret ka bez naza do van ja ko je pra ti i de o loško ve ličan je tra di ci je i, na roči to,one ko ja je skroz-na skroz in te gri sa na u pa la nač ki stil kao stilor gan ske in te gri sa no sti, jed no stav no sti, sve de no sti. Da kle, usin te zi sa a u to ri tar nim po li tič kim mo de li ma (re ci mo, u Sr bi -ji po sled njih dve sto ti nak go di na) pa lan ka je, če sto, pred stav -lja la (i) fak tor o gra ničen ja a u to ri tar ne sa mo vol je. O grešen jeo pa la nač ki duh je, na rav no, u vek bi lo mo gu će, ali i po sle di -ce su se, pre ili ka sni je, po ka zi va le kao ne iz be žne. Taj duh jeu vek na pla ći vao svo je raču ne. S nje go vog sta no višta pa la -nač ki ne po dob na a u to ri tar nost ni je mo gla da prođe! Če stosmo bi li sve do ci čin je ni ce da a u to ri tar ni re ži mi u Sr bi ji pa da -ju za to što su se o greši li o oče ki van ja ko ja su u pi sa na u sa -mom du hu pa lan ke. Mi loše vić ni je pao za to što je o si ro mašioSr bi ju, ni ti sa mo za to što se su očio sa de mo krat skom o po zi -ci jom, već i za to što je iz ne ve rio oče ki van ja du ha pa lan ke. Oka kvim oče ki van ji ma je bi la reč? To su bi la i sti ona oče ki -van ja ko ja su uz di gla Mi loše vi ća na rang o mil je nog a u to ri -tar nog po li tiča ra. Kad se, među tim, po ka za lo da o be ćan ja nepro iz vo de oče ki va ne po sle di ce, već na pro tiv, ono ne oče ki va -no i ne po žel jno, on da je Mi loše vić iz gu bio po dršku raz-oča -


ra nih pa lanča na i na ci o na li sta (bi lo da su ot ka za li po slušnostili se pri ključi li o po zi ci ji), pa je zbog to ga i – pao! Sa ma de mo- krat ska op ci ja ni je bi la do vol jna za iz vršen je tog za dat ka, od- no sno za o ba ran je e ta bli ra nog a u to ri tar nog li de ra. Za to jemo gu će go vo ri ti o (po litčkom) raz-oča ran ju u pa lan ci (ko je,još u vek, ima in te gra tiv nu funk ci ju), ali i o (po li tič kom) raz-oča ran ju sa me pa lan ke. Pa lan ka je u stan ju da men ja i de o -loške i po li tič ke ko sti me. Ra zliči ti na ci o na li zmi su, bezsum nje, nje na o mil je na gar de ro ba. Pa i pak, pa la nač ki duh ni -je svo div na na ci o na li zam, na i de o lo gi ju.

Ka da duh pa lan ke od svo jih na lo ga poč ne da pra vi pred- met im pli cit ne ili eks pli cit ne „i dej ne“ i „po li tič ke“ bor be, on -da je la ko pret po sta vi ti da će, u toj rav ni, on pre ili ka sni je dase in stru men ta li zu je u ko rist ne ke „više“ po li tič ke i i de o loškecil jno sti. Ali, ta kva in stru men ta li za ci ja ni kad ni je traj na. Preili ka sni je duh pa lan ke bi va raz oča ran i de o lo gi jom i po li ti -kom či ja su o be ćan ja ap so lut na, tj. ne mo gu ća, za to što u pra-k si, po pra vi lu, te že da po tre bu du ha pa lan ke za spo koj nomne po sred nošću – ne u tra li zu ju.

Čak i ka da je pot pu no pre pušte na se bi, ka da ni na ko ji načinni je po li tič ki in stru men ta li zo va na, pa lan ka bi još u vek bi la use bi ne mo gu ća te žnja ka vla sti tom i den ti te tu (tj. ne po sred no -sti pa la nač kog ži vo ta); ali kad je u o kvi re na jed nim po li tič kimpro jek tom ko ji nju (u iz ve snoj me ri) po ti sku je – što je bio slu-čaj s ko mu ni stič kom u to pi jom-na-vla sti u SFRJ, re ci mo, u vre -me ka da Kon stan ti no vić piše Fi lo so fi ju pa lan ke – on da tune ma mo ne iz be žno po ti ski van je ili nje nu ne iz be žnu struk tu rune u spe ha, već nešto što bi se, sa sta no višta du ha pa lan ke, mo -glo na zva ti viškom po ti ski van ja i ne u spe ha. Taj višak-po ti ski -van ja bi, za i de ju po vrat ka pa lan ke, bio, ta ko re ći, re lak si ra ju ćimo me nat: sve će bi ti u re du sa mo kad se ra to sil ja mo ko mu ni -zma! Pri tom, I li ja da i O di se ja, o tuđen je i ra zo tuđen je ili, što sesvo di na i sto, po vra tak u za vičaj pa la nač kog du ha mo že da po-


pri mi lik i ste one u to pi je ko ja je o be le ža va la i sa mu ko mu ni -stič ku dok tri nu! Za to duh pa lan ke u Sr bi ji da nas mo že u i stimah da bu de naj žešći kri tičar ko mu ni stič ke-u to pij ske-dok tri -ne-na-vla sti i njen »le gi tim ni« na sled nik! Iz sve ga to ga mo že -mo da za ključi mo da u ra zliči tim i sto rij skim si tu a ci ja ma, sra zliči tim te re ti ma i op te re ćen ji ma, na vi ka ma i tra di ci ja ma, nije dan po vra tak pa lan ke ni ka da ni je i sti. On, jed no stav no, ni jepo nav ljan je ko jim ko man du je I sto, i a ko bi to hteo da bu de. Unje mu mo že da se že li i sta Stvar (pa lan ka u svo joj ne mo gu ćojne po sred no sti), ali nači ni na ko ji se to me pri stu pa u vek sudrukči ji. I sto rij ski u sta nov ljen po re me ćaj, po met nja pa lan ke unje noj bi li zi ni i o da no sti ne po sred nom, nu žno re de fi niše ob li -ke po vlačen ja i po vrat ka pa lan ke. Te ra zli ke, oči gled no, po tičuod i sto rij skih in ci de na ta s ko ji ma po nav ljan je i po vra tak pa- lan ke stu pa u in ter ak ci ju. I sto rij ski gle da no pa lan ka je u vekne ka kvo ci man je pa lan ke, ako ta ko mo že da se ka že. U tom ci- man ju, naj go re što mo že da joj se de si je ste to da se i de o loškii po li tič ki ra di ka li zu je, da po sta ne ho mo ge ni za ci ja ko jom ko- man du je po le mos. Ona to mo že sa mo ako e vo lu i ra u prav cu na- ci o na li stič ke i de o lo gi je/po li ti ke, da bi, u bu du će, bi la da ta sa mou sin te zi/sim bi o zi s jed nim i de o loško-po li tič kim kre tan jem ko -je se i sa mo ra di ka li zu je. Ti me pa lan ka ne gu bi svo ju ne po -sred nost, jer nju ni ne ma, ne go sa mo svo ju te žnju kane po sred no sti. Na ci o na li zam je iz ob ličen je du ha pa lan ke, aliiz ob ličen je ko je »o be ća va« po vra zak pra vom ob li ku... Sa mo, too be ćan je je u za lud no. »O tre žnje na« pa lan ka se u vek iz no vavra ća svo jim pa ra dok si ma i a po ri ja ma kao svo joj i sti ni.

Srp ski na ci zam

Kon stan ti no vić ima, u Fi lo so fi ji pa lan ke, ne dvo smi sle ni kri ti-č ki od nos pre ma pa la nač kom shva tan ju de ter mi ni zma. Po-


tre ba pa la nač ke sve sti za de ter mi ni zmom jav lja se na roči tou kri znim vre me ni ma kad se ko liči na na sil ja značaj no u ve ća.Za to, tvr di Kon stan ti no vić: „ne ma ple men ske a go ni je (du hapa lan ke) ko ja ne bi bi la u zna ku rađan ja jed nog po seb no na- glaše nog de ter mi ni zma. O vaj de ter mi ni zam je ko ren ski, onni je stvar vol jnog o pre del jen ja a još man je in te lek tu al nog is -ku stva. On je iz raz po tre be za vr hov nom (i, kao ta kvom, sa bi -ra ju ćom) vol jom kao za pra-u zro kom sve ga...“ (33). Slo bo danAn to nić je, među tim, u beđen da je Kon stan ti no vić za stup niki de je o „mo no ka u zal no sti do gađa ja i jed no li nij skom i sto rij -skom deša van ju“, i de je ko ja je „ti pič na za jed no stav ni, ma gij -ski um“. Ne spo ra zum ov de je za i sta fun da men ta lan! Ne masum nje da duh pa lan ke do svog ko ren skog de ter mi ni zma sti -že po mo ću „jed no stav nog, ma gij skog uma“. I sa ma i de ja Du -ha-na ro da je, bez sum nje, ma gij ska tvo re vi na, kao što je i zasva ki na ci o na li zam (u ključu ju ći tu i o naj „de mo krat ski“) nje- go va ključ na ka te go ri ja na ci je/na ro da (ili: du ha či ta ve na ci -je), na ža lost, tvo re vi na ma gij skog ti pa. Ne tre ba, u tompo gle du, za bo ra vi ti ni na ko mu ni zam i nje go vu ključ nu ka te -go ri ju: rad nog na ro da... Kon stan ti no vić se ne za la že za ma gij- ski de ter mi ni zam bi lo kog ti pa, već u viđa da on, čak i ka da jeko ren ski i bez ob zi ra što mo že da u tiče na pra vac i sto rij skogdo gađan ja, u o sno vi, ide pro tiv i sto ri je, jer je „duh pro tiv -ljen ja i sto ri ji“. Za to što taj ma gij ski de ter ni ni zam ide pro tiv i -sto ri je, on pre ili ka sni je za vrša va po ra zom. Za to jena ci o na li zam, u stva ri, fi lo so fi ja po ra za. Reč je o po ra zu ko jise po jav lju je ako ne pre, on da ka sni je i u sva kom sluča ju usud njoj in stan ci, to jest in stan ci fan ta zmat ske, ne be ske po be -de. Na ci o na li zam je ma gij ski de ter mi ni zam bi du ći da ne znada se za u sta vi dok, na rod ski reče no, ne lu pi gla vom o zid. I toje, on da, nje gov „de ter mi ni zam“, nje go va nu žnost bez nu ž-no sti... Po mi sli mo sa mo ko li ko pu ta su ra zliči ti na ci o na li zmigu ra li svoj po li tič ki pro jekt do kra ja, do „lo gič ne ce li ne“ i, za-


pra vo, do po ra za ko ji ni ka da ni je do vol jno oči gle dan o ni mako ji tu Stvar gu ra ju.

Taj hin je ni de ter mi ni zam pa la nač kog du ha, ka da se ve zu -je uz ne ki na ci o na li stič ki pro jekt, po pra vi lu (tog sop stve nogde ter mi ni zma) najčešće pro iz ve di na sil ne i po ra ža va ju će e -fek te... Ne shva ta ju ći ni d od ta kvog de ter ni zma, An to nić gasvo di na mo del di ja ma tov skog de ter mi ni zma (po-se bi), da biga on da la ko mi sle no pri pi sao Kon stan ti no vi ću, uz na po me nuda on i ni je ništa dru gog do „krip to mark si sta“! Za tim, s togu god nog sta no višta, An to nić sup til nim za ključi van jem sti žedo u ve ren ja da je u Fi lo so fi ji pa lan ke či ta va Sr bi ja (ili: či tavsrp ski na rod) po sta la na ci stič ka. Evo ka ko to za ključi van je iz- gle da: „Sve pa la nač ka Sr bi ja se, po Kon stan ti no vi ću, sa mo ni -klo i en do ge no raz vi ja la, mo ra la se raz vi ti i u vek će seraz vi ja ti sa mo i jed no u na ci stič ku Sr bi ju.“ Mo žda je da nas ilijuče na o vom tlu po sto ja la žel ja da se „sve pa la nač ka Sr bi ja“raz vi ja u tom prav cu, ali to sa sta vo vi ma iz ne tim u Fi lo so fi jipa lan ke ne ma ni ka kve ve ze.

Ko li ko pu ta smo vi de li da su se bal kan ski ra to vi na kra juXX ve ka prav da li ma gij skim de ter mi ni zmom, u sti lu: dru ga-či je ni je mo glo da bu de; po le mos je o tac sveg do gađan ja itd.De ter mi ni zam je tu o ruđe le gi ti mi san ja jed ne per for ma tiv nede lat no sti, de lat no sti ko ja gra di svo ju stvar nost, ve ru ju ći une mi nov nost te grad nje. Taj de ter ni ni zam ni je di ja ma tov skiili bi lo ka kav de ter mi ni zam po se bi ne go je de ter mi ni zamjed ne fa na tič ne ve re u de ter mi ni zam. Za to o naj ko ji, kao An- to nić, u to me vi di sa mo de ter mo ni zam-po-se bi jed no stav none vi di ništa ili ne že li da vi di ništa. U Fi lo so fi ji pa lan ke ne -ma ni go vo ra o mo no ka u zal nom kre tan ju Sr bi je u prav cu na- ci zma.

Pa i pak, u toj knji zi se go vo ri o srp skom na ci zmu i po e ti cisrp skog na ci zma, ali na sa vim pre ci zan način. Naj pre, in si sti -ran je na sa mo ni klo sti srp skog (kao i sva kog dru gog) na ci zma


ne op hod no je da se ne bi for mi ra la pa la nač ka i lu zi ja ka ko suza taj pro ces kri vi dru gi, oni s one stra ne br da... „Srp ski na ci -zam je mo guć kao i sva ki dru gi na ci zam. On ni je de lo ’tuđin -stva’ ili, ka ko se to u o biča je no ka že, ’od rođa van ja’: ako onza i sta je ste od rođa van je, on je to kao od rođa van je (o tuđen je)o bo gov lje nog ro da“ (287). U prak si, ta „ne ver nost ro du pu temap so lut ne ver no sti nje mu“ pre tva ra rod ni vi la jet „u i ra ci o -nal no-več ni tam ni vi la jet“, ko ji je, kao ta kav, sti li zo van ka kona ne bu ta ko i na zem lji. Pri tom, na ci zam je sa mo krajn ji i -de o loški iz raz na ci o na la li zma, ali i krajn ji ili, ako ho će te, eks -trem ni iz raz du ha pa lan ke (v, str. 282). Da kle, sve to je neštošto se deša va naj pre u i de o lo gi ji, u ko joj se i duh pa lan ketran sfor miše u eks trem nu priču, stu pa ju ći u sim bi o zu sa mi- li tant nim na ci o na li zmom. Kon stan ti no vić na vo di pri mer Di- mi tri ja Ljo ti ća ko ji je za stup nik „kr staškog“, rat nič kogmi sti ci zma, „u sti lu ’ob bra ne’ Hri sta od mark si stič kog An ti-hri sta“... Na pr vi po gled, re klo bi se da je te i stič ki mi sti ci zamu spo ju sa srp skim na ci zmom (ljo tičev skog ti pa: M. B.) „bit nopro ti vu rečan du hu pa lan ke (do la ze ći, u o sta lom, i u pro ti vu -reč je sa na ci o nal-so ci ja li zmom tim po kuša jem us po sa tav -ljan ja ver skog fa na ti zma), on je o vim mi sti ci zmom ve-č no-ple men skog, ’ra snog’, sa svim na pu tan ji du ha pa lan ke o kre nu tog ta u to lo gi ji več no-svo ga, sa mo-po se du ju ćeg du hako ji se, sa mim po se do van jem, za tva ra u krug pre ma sve mušto je iz van nje ga i što je, za to, o pa ko-tuđin sko (i ne pri ja -teljs ko, jer je tuđe)“ (282). Ta ko shva ćen na ci zam za i sta jemo gao bi ti a u toh to ni pro iz vod du ha pa lan ke, a ne pu ki u vo -zni ar ti kal. U stva ri, Kon stan ti no vić tvr di jed no stav nu stvar:bu du ći da je za tvo ren za sve dru go, sa mom „lo gič nom ce li -nom“ te svo je za tvo re no sti, pa la nač ki duh je o tvo ren za na ci -o na li zam čak i u nje go voj eks trem noj for mi, for mi na ci ma.On da kle mo že da i de o loški ob li ku je i po dr ži na ci o na li zamkao po li tič ku po zi ci ju ko ja se u eks trem nim sluča je vi ma fi-


na li zu je čak i kao faši zam/na ci zam... To ni je bi lo na sa mo ni -kli način mo gu će sa mo u hi tle rov skoj Ne mač koj ne go i u ljo- tičev skoj Sr bi ji. Pa ako je to ga bi lo u Sr bi ji, a Ljo tić je do barpri mer, on da to ne znači da je či ta va Sr bi ja bi la i da će bi ti fa-ši stič ka. Faši stič ki na stro je nih po je di na ca u njoj, pa i gru pa,u vek će bi ti, kao što ih i da nas ima (ne sa mo za to što se Ljo- ti ću di žu spo me ni ci), i bi će ih a da če sto o to me ne ma ju nika kvu sa mo svest.

Po sma tran u gra ni ca ma mo ra la, srp ski je na ci zam (u o nimi de o loško-po li tič kim po sta vi ma gde ga ima i gde se kri je) sta- no vište ko je (kao i sta no vište pa la nač kog du ha) ka že: zlo i zlo-či ne či ne u vek dru gi, oni s one, dru ge stra ne br da, ni kad mi.U krat ko, ni smo mi na ci sti ne go oni! Na ci zam je u vek nji hov,a ne naš... za to im ga tre ba vra ti ti! Či ta va Fi lo zo fi ja pa lan ke seba vi se ci ran jem la tent nog na ci zma ko ji (to se ja sno po ka za lobar na pro sto ri ma bivše Ju go sla vi je na kra ju XX ve ka) i pak, nemo že da se sve de na fe no men ljo ti ćev stva i na taj način i sto -rij ski ar hi vi ra. Pa i pak, ta kav na ci zam ne mo že ni da se pri piše»sve pa la nač koj Sr bi ji«, jer bi, ti me, ona iz gu bi la onu spe ci -fič nost ko ju na pri me ran način rasčlan ja va Fi lo so fi ja pa lan -ke. Na rav no da »zdrav ra zum« vi di sa mo ono što vi di i ono ušta se ku ne, pa o pa sno sti ko je po sto je ka ko u mi li tant nom, ta -ko i u »be nig nom« na ci o na li zmu, jed no stav no, ne pri me ću je,sve dok mu se one ne o bi ju o gla vu. A mo žda ni ta da... Naj zad,po sto je u pa la nač kom bi ti san ju mo men ti ko ji la ko mo gu dapo pri me gro tesk ne ob li ke. Pa la nač ki duh mo že da se sle pozal ju bi u na ci o na li zam, pa čak i u na ci zam. Naj bli ža srp skomna ci zmu bi la su i de o loška raz do blja u ko ji ma su pod vrg nu teru glu sve vred no sti, u ko ji ma je i sme ja no, iz i gra no i ka ri ki -ra no i sa mo do sto jan stvo i tra gič nost ljud skog živ ljen ja/smr -ti. Sa ma e vo lu ci ja pa la nač kog du ha u duh na ci zma je, u stva ri,naj ek strem ni ja, ne i o ba ve zu ju ća, kon se kven ca u vek na me -tlji vog po vrat ka pa lan ke, re ci mo, u nje nim eks trem nim iz ra -


zi ma po sle za u stav lje nog ili po sr nu log pro jek ta mo der no sti.To je još je dan krajn ji i krajn je ka ri ka tu ral ni ob lik is pol ja -van ja tog du ha ko ji je već po se bi struk tu ri ran kao mo guć nostne mo gu ćeg. Na ci zam pa lan ke je ra di kal na (i na rav no ne žel je -na) po tvr da da je ono ne mo gu će u pa la nač kom bi ti san ju za i -sta ne mo gu će i da se to po tvrđu je pu tem de struk ci je sa mepa lan ke. Pa lan ka na taj način po sta je maj ka svih do gađa ja ika ta stro fa ko ji te že ne sa mo nje nom po opšta van ju ne go i de- struk ci ji. Na ci zam du ha pa lan ke je, u sud njoj in stan ci, nje nasa mo de struk tiv na mo guć nost, ko ja nju, u i sti mah, od vra ćaod na ci zma, či ni tu sim bi o zu s na ci zmom – a to i mu nom (ikon trin di ka tiv nom), ta ko da, pre ili ka sni je, pa lan ka vrši »iz -da ju« pre ja ke (ili: su više gu bit nič ke) na ci o na li stič ke po li tič keop ci je. U na ci zmu se pa lan ka, kao mo guć nost ne mo gu ćeg, i narav no, ne mo gu ćeg u jed nača van ja, jed no-o bra zno sti i ho mo -ge ni za ci je, pri vo di ra za ran ju i pro pa dan ju. Ali, prak ti-č no-i sto rij sko pro pa dan je sva kog na ci o na li stič kog pro jek tapo pra vi lu pre više košta onu za jed ni cu či ji je to pro jekt. S timšto, to ni ka da ni je pro jekt či ta ve za jed ni ce/na ci je. Pa za to nisrp ski na ci zam ne mo že da bu de na ci zam Sr bi je. Šta više onne mo že da bu de ni pro jekt ko ji sle po sle di či ta va pa lan ka...Kao e vrop ska za jed ni ca, Sr bi ja će u vek u se bi o te lov lja va ti ine ke ne u po re di vo bol je, e vrop ske mo guć no sti.

Na ci o na li zam kao po li tič ko a pri o ri

Svo jim pro ve re nom po stup kom us po stav ljan ja „lo gič ne ce li -ne”, An to nić za ključu je da iz ne kih ta jan stve nih raz lo ga za pi -sca Fi lo so fi je pa lan ke „u srp sku pa lan ku spa da kom plet nograđan stvo Sr bi je, u ključu ju ći i naše naj ve će u mo ve. Ono štomi mi sli mo da je naj bol je u srp skoj kul tu ri pre 1941., za Kon- stan ti no vi ća su e ma na ci je jed nog te i stog pa la nač kog du ha”.


Za tim nam An to nić pre doča va li stu u gled ni ka ko je Kon stan -ti no vić u bra ja u „du hov ne pa lanča ne”.

Da li je mo gu će ži ve ti u pa la nač koj sre di ni, a da pa lan kana tom ži vo tu, ma kar on bio „u zor no” građan ski, ne o sta vi nika kav trag? Fi lo so fi ja pa lan ke, vi de li smo, počin je reče ni com:Is ku stvo nam je pa la nač ko. I tu ni ko ni je iz u zet. Pa ako su čaki naši „naj ve ći u mo vi” u stan ju da de mon stri ra ju za vi snost odtog is ku stva, to ne znači da su oni „du hov ni pa lanča ni” ili da suisključi vo to. Zar to u pra vo ne bi bio pa la nač ki ma nir vred no -van ja: po sva ku ce nu pošte de ti kri ti ke naše „naj ve će u mo ve”kao da oni ni su lju di ne go „sve tin je” ko je ni ka da ni su i ma lekon tak ta s pa la nač kim is ku stvom. Kad An to nić ka že: „ono štomi mi sli mo da je naj bol je u srp skoj kul tu ri pre 1941...”, od mahse na me će pi tan je: ko ji mi? Ni je li to mi jed no u pra vo pa la -nač ko mi? U stva ri, či ta vu tu fra zu An to nić mo že da is ka že za -to što o toj kul tu ri, za pra vo, ništa ne zna (iz vin ja vam se zbogo vog gru bog to na, ali on mi se ov de či ni sa vrše no ne op hod -nim), jer da o njoj nešto zna, znao bi i to da u sa moj toj kul tu -ri ne ma je din stve nog mišljen ja o to me šta je tu naj bol je.Ra ci mo, Sker lić je že sto ko kri ti ko vao Di sa („Po e zi ja g. Pet ko -vi ća ima sve ka rak te ri stič ne cr te ko je je Gi jo kli nič ki od re diokod de ge ne ri ka…”; „Ce la po e zi ja g. Pet ko vi ća ni je ništa dru godo gru bo ja u kan je i do sad no sten jan je, ni zan je u svi ma no ta -ma: ’ah’, ’oh’, ’a vaj’, ’jao’, ’ku ku’…” itd.). Za to Sker li ću, bez sum- nje, ne bi na pa met pa lo da Di sa u vr sti na An to ni će vu li stu„ve li kih u mo va”. Šta više, Sker lić je mi slio da Di sa kri ti ku je s i -stin ski mo der nog sta no višta, a on ga je kri ti ko vao s an ti-mo -der nog i ni ma lo građan skog sta no višta... Da li iz to ga sle di daje Sker lić „du hov ni pa lanča nin”? To je po sled nja stvar ko ju biRa do mir Kon stan ti no vić us tvr dio! I sto va ži i za mno ge dru ge„u mo ve” či ji sta vo vi su kri ti ko va ni u Fi lo so fi ji pa lan ke… Ka koda on da shva ti mo te An to ni će ve pri go vo re Kon stan ti no vi ćuza nešto što o vo me, na pro sto, ne bi pa lo na pa met?


Mo žda se pra vi An to ni će vi mo ti vi po naj bol je ot kri va ju on -da kad nje gov tekst počin je da se pri bli ža va kra ju. Ta da, ustva ri, po sta je vi dlji vo da nje ga u opšte i ni su po kre ta li te o rij -ski mo ti vi u po kuša ju da raz u me ono što ne raz u me, tj. Fi lo -so fi ju pa lan ke. Pra va An to ni će va vo ka ci ja tu, jed no stav no,ni je ni fi lo zo fi ja, ni kri ti ka kul tu re, ni so ci o lo gi ja sa znan ja, pani sa ma so ci o lo gi ja, već je to po li tič ka a na li ti ka. Po stav lja sepi tan je zašto je An to nić mo rao da stu pi u to ve li ko o ko lišen -je da bi, na kra ju, sti gao do jed no stav ne po li tič ke o su de jed -ne gru pe lju di pre ma ko joj o se ća eks trem nu od boj nost? Za tošto, bez sum nje, on po kuša va da bu de o bjek ti van, ne pri stra -san po li tič ki a na li tičar. Ali, u svom tek stu An to nić, na ža lost,po ka zu je i dru gu stra nu svo je o bjek tiv no sti i ne pri stra sno sti.Ta dru ga stra na je, na ne ki način, pr va, jer je ona i ra ni je bi -la pri sut na u nje go vim tek sto vi ma. Na i me, po sle fa ze o bjek -tiv ne a na li ze ne kih po ja va An to ni će vi tek sto vi su, preče sto,za vrša va li u ne koj vr sti man je ili više dis kret nog za klin jan jau vek is toj po li tič koj op ci ji, ta ko da je nje go va o bjek tiv nost popra vi lu bi la do bro po li tič ki pre pa ri ra na.

Na kra ju, Anto ni ću sme ta i jed na Kon stan ti no vi će va iz ja -va iz 1992. go di ne u ko joj se tvr di da je „na sil je u sa moj pri- ro di na ci o na li zma”. Ta tvrd nja, za ce lo, ni je mo gla da i za be rebol je vre me da bu de is ka za na… Naš so ci o log nju jed no stav -no od ba ci ju i ti me is ka zu je pot pu nu bez o se ćaj nost za svo na- sil je i u ža se ko ji su na o vim pro sto ri ma i za zva li raz o bruče nina ci o na li zmi svih bo ja… Ali, ne! Za tog o se ćaj nog čo ve ka po- sto ji je dan na ci o na li zam ko ji je u sve mu ne vin, ko ji ne uče- stvu je u toj pa kle noj i gri u za jam nog le gi ti mi san ja na sil ja, ilipak, ako, ko jim sluča jem, uče stvu je on svo je na sil je ta ko re ćiča rob nim šta pi ćem či ni – pra ved nim. A to je prav da ko ja, on -da, ka že: ne ma Prav de s one, dru ge stra ne br da...

Za to, naj zad, An to nić ve ru je da hrišćan ski (pra vo slav ni) ide mo krat ski na ci o na li sti, za ra zli ku od a u to ri tar nih, u svo joj


pri ro di ne ma ju na sil je. On, jed no stav no, ne shva ta da je na- ci o na li zam po svo joj to ta li zu ju ćoj kon sti tu ci ji, ko ju ga ran -tu je su fiks i zam, a u to ri ta ran i, pre ma to me, na si lan.Na rav no, o se ćan je na ci o nal ne pri pad no sti ni je po se bi na- sil no, kao što ni je na si lan ni po nos ko ji zbog te pri pad no stimo že (ali i ne mo ra) da se o se ća. Na sil no ili a u to ri tar no jepra vi ti od ta kvih o se ćan ja i de o lo gi ju (ili: i zam) ko ja bi, on da,bi la o ba ve zu ju ća za či ta vu na ci ju, dok bi oni ko ji, kao Kon- stan ti no vić, ne pri sta ju na tu i de o lo gi ju i i de o lo gi za ci ju, od -mah bi li kul pa bi li zo va ni, ako ne i pro glaše ni iz daj ni ci ma.Da kle, na ci o nal no (ili: pa tri ot sko) o se ćan je je nešto od če ga,kao i od re li gij skog o se ćan ja, ne mo že, bar ne u de mo krat -skim vre me ni ma, da se pra vi i de o lo gi ja i po go to vu ne onako ja vi tla mačem. Za to je i de ja de mo krat skog na ci o na li zma,ko ja je An to ni ću oči gled no dra ga, na pro sto na lik dr ve nomgvo ž|u. Na ci o na li zam je po li tič ka op ci ja ko ja, pre ili ka sni je,i u vek čim to mo že, te ži da a u to ri tar no iz i gra de mo kra ti ju,ako već ne i da je sruši...

Pa i pak, An to ni ću se iz ne kih raz lo ga ne do pa da sa vrše noo prav da na po mi sao da je u Sr bi ji (kao, u o sta lom, i bi lo gde)mo gu ća e vo lu ci ja na ci o na li zma u na ci zam, pa je rađe spre- man da na du va va i ka ri ki ra sta no vište svog o po nen ta, ka ko biga za tim „u spešno“ o spo rio. Či ni se da u nje go voj po li tič kojlo gi ci vla da op se siv no pra vi lo ko je gla si: teško o no me ko dir -ne u na ci o na li zam! Ali to op se siv no a pri o ri, vi de li smo, na- go ni An to ni ća ne na „ne ra zu me van je“ Fi lo so fi je pa lan ke, većna jed no zlo vol jno raz u me van je, jed nu na o pa ku her me ne u -ti ku ko ja pr vo in ter pre ta tiv no iz ob liču je svog pro tiv ni ka ili,još bol je, ne pri ja tel ja, da bi ga on da su ve re no „li kvi di ra la“.

Dok je u počet ku još iz gle da lo da An to ni ćev tekst po se du -je i ne ki te o rij ski in te res, na kra ju se on u spešno sro za va nani vo pu kog i de o loško-po li tič kog o go va ran ja, što je da nas, naža lost, stan dar ni pro fil naše pu bli ci stič ke prak se. Na rav no,


sva ko ima pra vo da se u jav nom pro sto ru i de o loško-po li tič kiob raču na va sa svo jim ne is to mišlje ni ci ma, kao što, u o sta lomi ti ne is to mišlje ni ci i ma ju pra vo da mu od go vo re. Ali, pro- blem je u to me što ni ko ne ma te o rij sko pra vo da to či ni pre -ko gr bače jed nog tek sta – reč je, na rav no, o Fi lo so fi ji pa lan ke– ko ji je na pi san pre če tr de se tak go di na i či ja sa dašnja ak tu -el nost je ve ća ne go što je pre bi la, ne sa mo zbog da tih po li -tič kih pri li ka ne go za to što je taj tekst sjaj no an ti ci pi raoa po ri je i pa ra dok se o nog fe no me na ko ji po sled njih dva de se -tak go di na mo že mo da o znači mo kao po vra tak pa lan ke.

U Be o gra du, kraj ju la – poče tak av gu sta, 2008.


NE MA PO BE DE BEZ PO NI ŽEN JA

No vo či tan je Con tra bel lu ma M. Ži vo ti ća

Pošto lju ba vi ne ma ta mo gde ne ma žel je za stva ran jem od no sameđu lju di ma, ve ru jem da će čvo ro vi a u to ri tar nih si ste ma pa -sti pod na le tom de mo kra ti je. Ne ra ta. (Mi la din Ži vo tić, Glas po-d rin ja, 8. Av gust 1991)

To se, ko nač no, i do go di lo! Ključ ni čvor a u to ri tar nog si- ste ma pre sečen je de mo krat skom in ter ven ci jom od Pe tog ok -to bra. Ta mo gde ni bom bar do van je, ko je je iz ve la naj ve ćavoj na ar ma da i kad o ku plje na na jed nom za dat ku, ni je do ne -lo za do vol ja va ju ći re zul tat, tu je ma sa, gon je na na dom,strašću za ži vo tom i ne-pre da jom ti ra ni ji, u spe la u o no me štoje i sa mom dik ta to ru iz gle da lo »ne mo gu će«! Si stem je, na tajnačin, iz gu bio ono glav no, da kle, gla vu; od no sno sre dište(cen trič nost). Mre ža, i a ko je sad već ras ko ma da na, i pak, još u -vek po sto ji, plu ta na po vrši ni ak tu el nog, če sto bol nog, de mo -krat skog pre vi ran ja. Ko nač no, da bi svi »čvo ro vi« o ko ji mago vo ri Mi la din Ži vo tić za i sta »pa li«, po treb no je da se mre žaras ple te, da se de le gi ti mišu du bin ski pre ple ti i za ple ti a u to -ri tar no sti i (pa tri jar hal no-pa la nač ke) o bičaj no sti, ko ji i ma judu žu tra di ci ju od o vog di ja bo lič kog pro vi zo ri ju ma ko ji se,kod nas, kon sti tu i sao po sled njih de se tak go di na XX ve ka. Ni -su li »te mel ji« sa dašnje poša sti znat no du blji od tog spol -jašnjeg tkan ja či je ve li ke i ma le čvo ro ve ne u spe va mo da


ot ple te mo, ali ne zbog njih sa mih ne go, u pra vo, zbog o bičaj -no sti i tra di ci je ko ja nam je pod nok ti ma i pod ko žom kao ne -ka struk tu ra-doče ka za sva ku mo gu ću a u to ri tar nost!?

De mo ni zam ra ta, na sil ja i de struk ci je do neo je tri jumf iz- ve snog ži vo ta-pro tiv-ži vo ta i, mo žda, lju ba vi-pro tiv-lju ba vi.Vo le lo se sve sa mo ne ži vot. Vo le lo se sop stve no pro pa dan je.U ži va lo se u nje mu-kao-op tu žbi-dru gih! Za sa mu a u to ri tar -nost rat je, među tim, bio sred stvo za dvo stru ko učvršćen jepo ret ka: je dan put kao po bed nič kog (po be da je ono što se višeže li ne go što se ho će ili mo že) i dru gi put kao gu bit nič kog (po -raz je do kaz ne op hod no sti op stan ka i sa me bor be za op sta -nak). Ka da, u na me ri da sve svo je pro ble me reša va na sil jem,o vaj a u to ri tar ni re žim po stig ne u speh, ta da je, za ce lo, »sve ure du«… Ka da, među tim, po sta ne gu bit nik, ka da is tr pi po raz,on da je, o pet, »sve u re du«, i mo žda još više »u re du«, za to štose po ra zom do ka zu je da je i sa ma bor ba, kao bor ba-za-op -sta nak, bi la o prav da na… na su prot »iz daj nič kog« ne go do van -ja o nih ko ji su bi li za mir no reša van je su ko ba.

Po raz je ono što nu žno re-de fi niše stra te gi ju na sil nič kogna stu pa (pr vo bit no u sklađe nu s ra di kal nim i ra di kal skim že-l ja ma) nu de ći joj, o vog pu ta, ton – ne po greši vo sti: u pra vo jepo raz naj bol ji do kaz is prav no sti »naše« bor be! Da kle, ži veopo raz. Sa me žel je, na rav no, ti me ni su ne gi ra ne; ili je su, ali usmi slu he ge lov skog pre vla da van ja: one o sta ju, saču va ne u o -voj stra te gi ji o be le že noj od počet ka do kra ja bor bom za op- sta nak. Šta je preče od bor be za op sta nak?! Po slušnič kamre ži ca je, on da, sačin je na ta ko da u nju sva ko, bio »pa tri o -ta« ili »an ti-pa tri o ta«, mo ra da se »u ha va ti«. O vih de se tak go- di na na kra ju ve ka, »naša« Stvar je ne iz be žno-ta ko iz gle da la,da kle, ne sa lom lji vo-ne sa vla di va! Sve je mo ra lo da ide na ru -ku toj si li ko ja tlači (iz raz je Mi la di nov). Njen ključ ni le gi ti -ma ci o ni me ha ni zam bio je: o prav da na bor ba pro tivan ti-pa tri o ta, iz daj ni ka ili pa ci fi sta. O ni ma ko ji su, i pak, hte -


li da se an ga žu ju ili dez-an ga žu ju (za vi si ka ko se stvar po- sma tra) o sta ja lo je, sa mo, da se na kir ke gar dov ski način vaj- ka ju: šta god uči nim – ka ja ću se!

Sve te in stru men ta li za ci je ži vo ta, na men je ne isključi vojko ri sti si ste ma-ko ji-tlači ma lo po ma lo su sam ži vot liši le sta- tu sa ži vo ta. Ono što smo ži ve li u jed nom tre nut ku je pre staoda bu de ži vot! Ni smo više bi li u stan ju ni da se ob ra du je mo,re ci mo, pri rod noj po ja vi ka kva je po mračen je sun ca! De mo -ni zam ži vo ta-pro tiv-ži vo ta i lju ba vi-pro tiv-lju ba vi ni je mo -gao da se ne su oči s čin je ni com da je taj ži vot-ne-ži vot, uko or di na ta ma na sil nič kog si ste ma, bio is pra žnjen e ner gi jom,smi slom i, na roči to, lju bav lju ko je, za i sta, ne ma ta mo gde ne -ma žel je za stva ran jem od no sa među lju di ma, gde po sto ji je di -no potčin ja van je.

2. U o vom ’ra tu’ se ni je u bi ja lo ra di o stva ren ja re al nih svr ha,o slo bađan ja od ne pri ja tel ja. To ni je bio rat već zločin. Zločin na- sta je ta mo gde u bi jan je ne ma svr he i o prav dan ja, gde u me sto re -al nih cil je va o slo bađan ja od ne pri ja tel ja sto je veštač ki i za zva nii iz nuđe ni cil je vi i u ništa van je sve ga dru gog i dru gači jeg, gdeiz među si le i pra va ne sto ji re al na u gro že nost od dru gog već či -sto na sil je i te ror. (M. Ži vo tić, »The Chel len ges of The o ri es Sym-po si um. E ast Me ets West and vi ce ver sa«, Mo skva, 1996)

Zašto je u opšte po treb no na glaša va ti tu ne pri jat nu čin je -ni cu da su bal kan ski ’ra to vi’ na kra ju XX ve ka bi li be smi sle niu žas i, za pra vo, či sti zločin? To nas sve ne ka ko prv lja, a mi bi -smo že le li da bu de mo »či sti«… Ni je li, on da, bol je da se to,jed no stav no, pre ću ti? A i pak, ti ra to vi su bi li be smi sle ni u žas.Na rav no, oni ni su bi li sa mo to, ali M. Ži vo tić, s pra vom, na gla-ša va o vaj ’za bo rav lje ni’ i u stra nu po ti snu ti, ma da naj va žni ji,a spekt tih ’ra to va’. Pri tom, oni ko ji su ra to ve vo di li sva ka kose ne će slo ži ti s tom tvrd njom. S njom se ne će, la ko, slo ži ti nioni ko ji su se, čas iz bli za, čas iz da le ka, sla ga li s (ne u vek de-


kla ri sa nim, ali in tu i tiv no sa mo ra zum lji vim!) cil je vi ma ra ta,za me ra ju ći, pri tom, pro ta go ni sti ma to što ni su bi li do vol jnoe ner gič ni, e fi ka sni ili lu ka vi. Ta kođe, s tvrd njom o ’ra tu’ kaobe smi sle nom zloči nu ne će se slo ži ti ni oni ko ji su sve te do- gađa je po sma tra li na vi jač ki, pri stra sno, ve ru ju ći da je i sto -rij ska prav da u vek, već u na pred, na stra ni nji ho vog et no sa…Ko nač no, s njom se ne će slo ži ti ni oni ko ji su – ne pi ta ju ći seče mu taj u žas, ka ko je na stao i ko je za nje ga od go vo ran – že- le li, sa mo, da u či ta voj »gu žvi« naj bol je (ko mer ci jal no) prođegru pa (ne nu žno i et nos!) ko joj oni pri pa da ju…

Pa i pak, M. Ži vo tić s pra vom tvr di: to ni je bio rat ne go zlo-čin! Zašto zločin? I ko mo že re ći ili, još bol je, ko će, ko ja prav -da, pre su di ti da je to zločin? Da nas vi di mo ka ko ta prav dala ga no počin je da ku ca na vra ta! A o pet, ona mno gi ma iz gle -da pri lič no ru žno. Zar je to prav da? I mo že li ona da bu de se- lek tiv na? Zašto je baš o vaj rat zločin, a ne svi ra to vi? Zašto sesa mo »mi« iz vo di mo pred sud, a ne i »oni«? Mo žda po bed nikpiše i sto ri ju, ali ne i prav du – re ći će ne ko ko se be sma tra vi- spre nim… Pa šta je, on da, pre sud no, šta pre suđu je da u opštei mo že mo re ći ka ko to i ni je bio rat ne go baš – zločin?

Či ni se da je pre su dan sam i den ti tet zloči na, o na ko ka ko jedat u mre ži tih od no sa (i sto rij skih, po li tič kih, o bičaj nih) ko jite že da ga re la ti vi zu ju. Ima u o vom i den ti te tu neče ga što seo pi re sva koj re la ti vi za ci ji (i sva kom za bo ra vu), a to je, u pra vo,ču do višnost zloči na. Mon stru o znost zloči na – ka že M. Ži vo tić– u o vom ’ra tu’ naj bol je u ka zu je na u ki dan je gra ni ca iz međusmi sla i be smi sla, re al nih cil je va bor be i kri mi na la. U tom ra tuko ji ni je bio rat ne go s m zločin, ču do višnost po sta je neštopred či me čo vek-od go vor no sti mo že sa mo da za ne mi! Dok,na pro tiv, u te mel jnoj ne-od go vor nost di ja bi lič kog i or gi ja -stič kog ta i sta ču do višnost mo že da po sta ne i pred met u žit ka!

Ne iz re ci va sušti na ra ta-ko ji-ni je-rat go vo ri nam o jed nomi den ti te tu ko ji, za to što se ne mo že ničim ob ja sni ti ili raz u me -


ti, iz gle da kao da je isključen iz mre že ljud skih raz lo ga, od no -sa i na me ra… ma da je to ne mo gu će! Isključen je je ne mo gu će,a i pak o sta je pi tan je: ka ko je mo gu će da ta ko nešto uči ni čo -vek?! Sva ki i den ti tet je u hva ćen u ne ku mre žu od no sa i ra zli -ka. To va ži i za zločin. O so be nost ra ta-ko ji-ni je-rat u o voj mre žio ku pi ra me sto ap sur da, me sto ko je još u vek je ste u-mre ži ili u -mre že no, ali se, pri tom, po jav lju je kao pot pu na tran scen den -ci ja, da kle, kao me sto-van-mre že, kao ne mo gu će!

Pošto je, dru gim reči ma, ču do višni zločin ne svo div na (bi -lo ka kav) do vol jan-raz log ili do vol jan-smi sao, on is ko raču je izo kvi ra ljud ske lo gi ke (u ključu ju ći tu i nje na pa to loška is kriv -ljen ja!) kao ono (ne po jam no) što se ne da (a mo ra) poj mi ti.Za to čo vek-od go vor no sti, pred o vim zloči nom, ne mo ra ništada ka že ili do ka že: nje go va ’i sti na’ ne pod nošlji vo bi je u oči…Sva ko ko je i o le čo vek, na pro sto, zna da je to zločin, kao štone mo že da ne zna ka da rat je ste rat, a ka da to ni je, ka da jekla ni ca lju di ili or gi ja zla, ka da ne ma ni go vo ra o re al noj u gro- že no sti od dru gog već, sa mo, o či stom na sil ju i te ro ru. Ču do -višni zločin i nje gov (ne iz re ci vi) i den ti tet u vek su u hva će ni umre ži ne ke, bi lo se lek tiv ne ili ne-se lek tiv ne, prav de. U o vojmre ži on za u zi ma po zi ci ju krajn je ne-ljud skog.

Ali, to krajn je ne-ljud sko je ste baš-ljud sko po to me što jeza o su du i što je nje go va o su da bez u slov no o prav da na ili, akoho će te, pra ved na. Ni po dašta va ti o su du krajn jeg zloči na – re- ci mo, zbog to ga što je ona, u da tim u slo vi ma, sa mo po tvr dajed ne se lek tiv ne i tuđe prav de – ima, mo žda, smi sla počev odpo li tič kih me ri la, ne i počev od (me ri la) sa me prav de! Zaprav du je bez u slov no pra ved no da sva ki zločin, za ko ji (mo žeda) se u tvr di da je zločin, bu de o suđen. »Čo večan stvo je«, u -po to ra va M. Ži vo tić, »do sa da for mi ra lo više ko dek sa ko ji suu pe re ni pro tiv zloči na. Naša zem lja je pot pi si va la te za ko ne«(Glas pod rin ja, 8. Av gust 1991). Na to se, ta da već, i te ka kotre ba lo mi sli ti. Ovi ko dek si/za ko ni su, sva ka ko, bi li o ba ve zu -


ju ći i za nas i za dru ge. Pa ako se je dan zločin o suđu je dok sedru go me, slič no me, ni ne su di, to ne znači da, o tu da, sle di za- ključak ka ko oni, i je dan i dru gi, mo gu, on da, da se am ne sti -ra ju. Ako ne ko (ko je, re ci mo, ve o ma mo ćan) ne poštu jeko deks, to ne znači da ga ni o sta li ne tre ba da poštu ju. Pra- ved no je da se ko deks pro tiv zloči na bez u slov no poštu je.

Ne mo že se re ći: pošto je prav da se lek tiv na, to je, on da, do- vol jan raz log da »mi« svog zločin ca ne pre da mo (»tuđem« ili»našem«) su du. U o vom ho li stič kom shva tan ju ko je na la že: ilika zni ti sve zloči ne ili ni je dan, tač no je, sa mo, da (bez u slov no)tre ba ka zni ti sve zloči ne… Ci vi li za cij ski kon cept prav de na la žeda se, na pro sto, svi zloči ni o su de. Ali, to je sa mo i de al ko ji ne- će mo do sti ći i ko me mo ra mo te ži ti. Ne op hod no je sank ci o ni -san je sva kog po je di nač nog zloči na gde god je to mo gu će, bezob zi ra da li je, pri tom, nešto, na ne kom dru gom me stu, pro pu-šte no ili ne. Ko nač no, sva ka prav da je po ma lo se lek tiv na, jer, izo vih ili o nih raz lo ga, ni je u stan ju da o su di sve zloči ne. Pri tom,ni ka kvom se lek tiv nošću, bi lo da je ona »naša« ili »ni ho va«, nemo gu se a bo li ra ti ni »naši« ni »nji ho vi« zloči ni!

Čak i ako ima (ne žel je no) o be lež je se lek tiv no sti, prav da, u -ko li ko za i sta in kri mi niše zloči ne, je ste na pro sto – prav da. Za -to je bol je da po sto ji i ’se lek tiv na’ prav da ne go ni ka kva. Oniko ji po li tič ki o suđu ju se lek tiv nost, za stu pa ju ći pri tom i de alne-se lek tiv ne prav de, o ba ve zni su da pr vi, pri mer no o su desvo je zločin ce; i to bez ob zi ra što prav da, na taj način, ne će uce lo sti bi ti za do vol je na ili što se ne će iz maj sto ri sa ti ne ka po- li tič ka si me tri ja u o su da ma itd. Da ti u o voj stva ri pri mer zna-či lo bi za i sta se do sled no za la ga ti za pr vi ak si om prav de:o su du zloči na. Se lek tiv nost je mo gu će kri ti ko va ti i prav no ipo li tič ki i i de o loški. I pak, sa sta no višta prav de i sa mo prav -de, po sle sva ke ta kve kri ti ke mo rao bi da sle di je di ni mo gu ćiza ključak: da se na lo zi se lek tiv ne i a si me trič ne prav de mora ju pošto va ti. Na rav no, iz ve sni po li tič ki i i de o loški raz lo zi u -


vek mo gu da go vo re i su prot no; ali, pri tom, nji ho vo po zi van -je na prav du na pro sto je – li ce mer no.

Eto zašto je bol je da po sto ji ma kar i se lek tiv na prav da ne -go ni ka kva. Ču do višnost zloči na do gođe nih u bal kan skim ra- to vi ma na kra ju ve ka bi la je mo gu ća sa mo za to što su ovira to vi-ko ji-ni su-ra to vi bi li i sa mi pro dukt iz ve snog ču do vištako je je ču do vište krajn je be li ci stič ki za oštre ne ho mo ge ni za -ci je. Tu su se, on da, i naj bru tal ni ja sred stva sma tra la do pu-šte ni ma, sa mo ako ko ri ste »višim« ili ok tro i sa nim cil je vi ma!Da bi ovo ču do vište, ta si la ko ja tlači mo gla, i dal je, da op sta -ne po treb no je da ona ima, sa da sa mo u fan ta zmat skoj rav ni,pra vo na ču do višne zloči ne. Od bi jan je da se o su de oči gled nizloči ni svo di se, pre ili ka sni je, na o prav dan je ču do višta. Bal- kan ski ’ra to vi’ na kra ju XX ve ka za i sta su, u sušti ni (ako ta kveima), bi li be smi sle ni u žas i či sti zločin.

3. Bi ti po ra žen, znači bi ti po ni žen i za to se mo ra na ći kri vac.On ni je u si li ko ja tlači, on je u sa mom na ro du. I za to ta po tra -ga za iz daj ni kom po sta je jed na od bit nih kom po nen ti no vih, sa- vre me nih i de o loških mi to va gde u pra vo lju di ko ji vo dene pra ved ne ra to ve, ko ji se ne bo re za sa mo od bra nu, već za svo -je o sva jač ke, po ro blji vač ke cil je ve, mo ra ju u vek da kriv ce za svo -je po ra ze pro na la ze u dru gom. (M. Ži vo tić, Srp ska reč, 25no vem bar 1991)

Ne ma po be de bez po ra za. Ne ma po ra za bez po ni žen ja. Er -go, ne ma po be de bez po ni žen ja. Ova ne o bič na, re kli bi smo,is ko sa lo gi ka ne će, ve ro vat no ni ka da, bi ti do stup na, čak ni kaoda le ka in tu i ci ja, o nim mo zgo vi ma ko ji su op hr va ni ka non -skim o gra ničen ji ma mišljen ja, među ko ji ma se, u po naj bol -jem sluča ju, mo gu na ći i pra vi la zdra vo ga ra zu ma. Po treb noje, za i sta, za mi sli ti se, s ve li kom fi lo zof skom od go vor nošću,nad o vom više znač nom tvrd njom, u či ju kom plek snost, ov de,ne mo že mo u la zi ti: ne ma po be de bez po ni žen ja.


Ne ma pra ve mo ći, tri jum fa, si li ne, pa ni mo nu men tal no sti,bez o no ga što njih, kao ve liči ne, po ništa va i što ih, za ce lo, iz vr -ga va po ni žen ju. Za to je si la ko ja tlači, bez sum nje, pri lič no sla -bo zašti će na od br zog pa da u po raz i po ni žen je. Ona je u stan juda uči ni sve ka ko bi iz be gla ili, bar, što du že od la ga la, ne ti li kopo ra ze (ko ji se ni ne mo gu iz be ći) ne go, u pra vo, po ni žen ja odpo ra za. Pa i pak, sva ko od gođe no po ni žen je mo ra lo je u i sti mahbi ti da le ka i bli ska i sti na si le ko ja tlači. Go di ne su pro la zi le a mismo ži ve li po ni ža va ju će od gađan je po ni žen ja! Pri tom, si la ko -ja tlači je bi la pri nuđe na da se po zi va na ra zna do sto jan stva(počev od o nog pa tri ot skog, na ci nal nog) ko ja ljud sku e mo ci judr že na bez bed noj raz dal ji ni od em pi rij skih ili ži vot nih po ni -žen ja… Pa ako se sušti na, u sušti ni, i ni je mo gla od go di ti – jerbi ti po ra žen znači i sto što i bi ti po ni žen – on da se, u vek, mo -rao na ći ne ki pri vid ni, dru gi kri vac.

Sve to u ka zu je na va žan a spekt ove di ja lek ti ke po ni žen ja,ko ja je ne mi nov na svu da gde je (po ve sno) na de lu (me ta fi zič -ka) o po zi ci ja po be de-i-po ra za, na i me, a spekt ko ji nam go vo rida je reč o di ja lek ti ci ko ja je, u jed no, di ja lek ti ka žr tvo van ja. Topo tvrđu je i M. Ži vo tić ka da ka že: Bi ti po ra žen, znači bi ti po ni -žen i za to se mo ra na ći kri vac. A kri vac je iz daj nik, di si dent, pa- ci fi sta. On bi va od mah nađen, s cil jem da od go da po ni žen ja, ati me i po ra za (!), po sta ne mo gu ća. Za to, da kle, za po raz/po ni -žen je mo ra će se – ne to li ko pre-ili-ka sni je ko li ko i pre i ka sni -je – na ći kri vac ko ji je, najčešće, i žr tve ni ja rac ili, ako ho će te,pri mer ni kri vac, ko ji kri vi cu no si kao krst i ta ko o mo gu ću je dadru gi (= sko ro svi) bu du pošteđe ni ili ’pročišće ni’.

Ali, dok se si la ko ja tlači pi ta, do tle je kri vac ili žr tve ni ja -rac u vek-ne ko-dru gi. I, pre sve ga, dru gi od sa me te si le! O vajdru gi je u »na ma« (u »na ro du«, jer je »iz daj nik«) ili iz van»nas« (o pet na ro du, sa mo, sa da, dru gom na ro du). On je, da -kle, ili spol jašnji ili u nu trašnji ne pri ja telj. Ali, po sta rom i de -o loškom o bra scu ko ji i ov de is tra ja va, spol jašnji i u nu trašni


ne pri ja tel ji su u vek po ve za ni, ta ko da svo ju ne le gi tim nost(svo je o be lež je ne pri ja tel ja) do pun ski cr pe je dan iz dru go ga.U o sno vi, ne pri ja telj se po sma tra kao u vek-ho mo ge ni i sko robez ličan en ti tet – jed no »oni« ko je nas liša va sva ke di le meoko de tal ja i po je di nač nog – ta ko da već sa mi »oni« (= ne pri -ja telj) po sta ju do vol jan raz log za »naše« o prav da no o ku -pljan je oko si le ko ja tlači; raz log za našu ho mo ge ni za ci ju inašu ne spo sob nost da u is toj toj si li u oči mo zloči nač ki ma nir»našeg« tlačen ja. Ko nač no, ho mo ge ni za ci ja ko ja vi di sa mo»nas« i »njih« nu žno vo di i de o loškom sle pi lu ko je za ne ma ru -je, po ti sku je ili žr tvu je de talj, po je di nač no, ra zli ku…

Si la ko ja tlači te ži po zi tiv no-ne ga tiv noj ho mo ge ni za ci jiili, što se svo di na i sto, ho mo ge ni za ci ji ka ko »pri ja tel ja« ta -ko i »ne pri ja tel ja« (viđe nog u sop stve nom o pa žaj nom re gi -stru). Ona mo že i mo ra svo je po ra ze i po ni žen ja da pri hva tikao »do kaz« za ne op hod nost no vih, do dat nih ho mo ge ni za -ci ja. U jed nom tre nut ku, među tim, po ra zi i po ni žen ja sti žudo dna sva ke, pa i ove di ja lek ti ke… Pre ili ka sni je, do la zi nared za kul pa bi li za ci ju i sa ma ova si lu ko ja tlači! Ona po sta -je kri vac (ili: žr tve ni ja rac?) za po ra ze ko ji se i ni su mo gliiz be ći, ali ne u opšte no u zev, ne go sa svim kon kret no: počevod tre nut ka ka da je do ne ta stra teška od lu ka da se kon flik ti uE vro pi na kra ju XX ve ka reša va ju na sil nim pu tem, da kle, kadje do ne ta od lu ka da se u opšte i is ko rači u tu an ti te ti ku po- be de-i-po ra za i, ta ko, stu pi na put ne mi nov nog po ni žen ja ikri vi ce.

U svo jim po ra zi ma si la ko ja tlači mo gla je da men ja, po- me ra, re de fi niše sa dr ža je poj mo va »pa tri o ta« i »iz daj nik«, dajed ne tr pa u za tvor ili u bi ja, a dru ge da va di iz za tvo ra i po- stav lja u mi ni star ske fo tel je… Sve to je mo glo ta ko da ide, dotre nut ka u ko me su po ra zi po sta li pot pu no ne o prav di vi, od- no sno u toj me ri te mlej ni da je u nji ma, u bu du će, o pe ra ci ja o -kriv lja van ja mo gla da žr tvu je još sa mo tu sa mu si lu ko ja tlači.


U i stom tre nut ku struk tu ral no je po stao mo guć o brt u nu tarob red nog žr tvo van ja: sa da »pa tri o ta« po sta je »iz daj nik«, a »iz -daj nik« – »pa tri o ta«… Da li to znači da će se di ja lek ti ka po ra -za, po ni žen ja i žr tvo van ja na sta vi ti i u bu du će, o vog pu ta snešto mekšim na lo zi ma i raz lo zi ma? Ho će mo li po no vo za pa -sti u taj krug sta re/no ve ho mo ge ni za ci je, ko ja će, u bu du će (sa -mo: do kle?), bi ti liše na si le ko ja tlači i zbog to ga, sva ka ko, ne ćebi ti man je ono zlo kob no što je ste, da kle, ho mo ge ni za ci ja!?

4. Ako je pa ci fi zam pre sve ga i de ja ko ja tra ži mir za ljud skepat nje, ko ja tra ži pre sta nak ljud skih stra dan ja, ko ja tra ži da seza u sta ve svi na sil ni ci i o sva jači… on da pa ci fi zam ni je ne spo -jiv s od bra nom slo bo de jed nog na ro da. To je ste bor ba za mir. Aliona ni kad ne mo že da bu de bor ba za tuđe, ona ne sme da pre ko- rači gra ni ce nu žne od bra ne. (M. Ži vo toć, Srp ska reč, 25 no- vem bar 1991)

Mi ro tvor stvo je, da kle, i de ja i ne ka vr sta po opšte nog na lo -ga (»i zma«) ko ji tra ži mir za ljud ske pat nje. Rođen među zve- ri ma, tu gde, bez sum nje, sa mi lju di (kao deo pri ro de)pred njače u zver stvi ma, čo vek još u vek mo že da liči na po- bed ni ka ko ji, i pak, stal no zbog neče ga pa ti i, na kra ju, ne mi -nov no stra da. Ako ništa dru go, on da po ni žen je od sta ro sti inu žne smr ti on, sva ka ko, ne će mo ći da iz beg ne. I pak, u ko li -ko o sta vi mo po stra ni o vaj ta log ne iz be žnog, on da još u vekima pu no to ga što se da iz be ći. Po sto ji višak na sil ja i pat njepro tiv ko ga se čo vek mo že i mo ra bo ri ti. Sam rat, po le mos da -nas je je dan ta kav (ar ha ič ni) višak na sil ja…

Među tim, pa ra doks čo ve ko ve si tu a ci je je u to me što onpro tiv ra ta mo ra da se bo ri. A bo ri ti se mo že da bu de i e u fe -mi zam iza ko ga se, po no vo, kri je po jam ra ta! Pre ma to me, mirza ljud ske pat nje mo gu će je o stva ri ti (ako je to, u opšte, mo gu -će) po ce nu pa ra dok sa: sa mo u ko li ko se na sil jem ide pro tivna sil ja ili ra tom pro tiv ra ta. Da li je u opšte mo gu će reši ti o vaj


pa ra doks? Mno gi kri tiča ri pa ci fi zma u pra vo su na nje mu gra- di li svo je kri ti ke. U nji ma se, on da, mi ro tvor stvo shva ta lo ilikao (1) pot pu no do sled no o pre del jen je ko je, u svo joj do sled -no sti, ide do ap sur da, do i de al nog, »či stog« na lo ga u ko me seot pi su je sva ko po de fi ni ci ji »prl ja vo« sred stvo – »ne mak nu tini pr stom« ili, pak, kao (2) na log ko ji bi ra sred stvo, u pušta seu bor bu, i ta ko po sta je i sam »mi li tan tan«, te, pre ma to me, ne- do sle dan… Iz o vog kru ga iz la za kao da ne ma. Za kri tiča ra, pa- ci fi sta ako već i ni je jo gi je ste, sva ka ko, ko me sar…

A i pak! Mi rovn jak, u stva ri, ni je ni jo gi ni ko me sar. On nemo že da o sta ne kod pu kog na lo ga ili cil ja, ma kar se o vaj de- fi ni sao kao mir za ljud ske pat nje. On je pri nuđen da se an ga -žu je. Pri tom, mo ra da nađe i po kre ne sred stvo za svo jecil je ve. A sred stvo je, bez sum nje, sa dr ža no u bor bi za mir ko -ja je, ta kođe, iz ve sno na sil je-pro tiv-na sil ja. La ko će mo u vi -de ti da je sin tag ma na sil je-pro tiv-na sil ja na pro sto –dvo smi sle na. Ona mo že da znači bar to da jed no pod jed na kološe (ili: još go re) na sil je te ži da is ti sne ne ko pret hod no i, za -tim, – to je dru ga mo guć nost – da se o vim na sil jem-pro tiv-na sil ja že li da sta vi tač ka na sva ko, na s mo na sil je. Ovo dru go»na sil je«, pre ma to me, ne bi te ži lo da se, kao ta kvo, u sto ličine go, pre, da o tvo ri per spek ti vu mi ra za ljud ske pat nje!

Ne ko bi, pri tom, mo gao da ka že ka ko je sred stvo tu, još u -vek, iz ve sna zlo u po tre ba cil ja ili svo je vr sno o pet-na sil je ko jesam cilj (= mir za ljud ske pat nje) nu žno prl ja. U po tre ba na sil- nih sred sta va ne nu di ni ka kav mir za ljud ske pat nje, zar ne?!I pak, M. Ži vo tić, s pra vom, sma tra da pa ci fi zam ni je ne spo jivs od bra nom slo bo de jed nog na ro da, s od bra nom ko ja je bor baza mir a ne za tuđe, s bor bom ko ja ne pre ko raču je gra ni ce nu -žne od bra ne. Ako u ta kvoj od bra ni ima ne kog na sil ja i ako gamo že mo na zva ti na sil jem-pro tiv-na sil ja, on da se, i sto ta ko,mo ra re ći da je nje gov cilj, o vog pu ta, od bra na mi ra, a ne de- tro ni za ci ja jed nog na sil ja, ko ja bi i ma la za cilj da u sto liči ne -


ko dru go, bol je ili go re! Po sled nja stvar ko ja je po treb na jed- noj od bra ni slo bo de je ste – si la ko ja tlači!

5. Mi ro tvor na ak ci ja je tu da ši ren ju zla, mr žnje i ne kro fi li -je su prot sta vi pre sve ga ra dost živ ljen ja ko ja na sta je iz po tre beza dru gim čo ve kom. (M. Ži vo tić, Glas pod rin ja, 8. Av gust 1991)

Mi rov na ak ci ja je po li tič ki ili trans-po li tič ki iz raz iz ve snee ti ke ko ja ni je e ti ka u beđen ja ne go e ti ka od go vor no sti. O vojde o bi u e ti ci M. Ži vo tić je, s pra vom, da vao od luču ju ći značaj.U kon tek stu raz u me van ja mi rov ne ak ci je – ko ja je, u pra vo,in spi ri sa na i po kre ta na iz ve snom e ti kom, a ne po li ti kom ili i -de o lo gi jom – po jam od go vor no sti ima, na i me, ne za o bi la znoznačen je. Jer, tu je reč je o od go vor no sti za dru gog i pre konje ga (ili: nje) za sa mo ga se be! Od go vor no sti za ra dost živ -ljen ja ko ja je je di no mo gu ća pre ko – dru gog (i to: počev odse be kao dru gog!).

Mi ro tvor na ak ci ja je (trans) po li tič ki iz raz o no ga što je usva ko dnev noj eg zi sten ci ji ne po sred no pri sut no kao mi rol ju -biv gest, o tvo re nost i bli skost sa dru gi ma. Ali, ona je, ta kođe,po u zdan znak da je, na ne kom me stu, ta bli skost, o tvo re nost,mi rol ju bi vost išče zla iz ljud skih od no sa i da su se lju di, man -je-više, pre tvo ri li u ga do ve ko ji ši re zlo, mr žnju i ne kro fi li jumi sle ći, pri tom, da sa mo is pi su ju svo je kar to graf ske po e me!Mi rov no de lo van je je način živ ljen ja, ka že M. Ži vo tić. Ono je»bor ba pro tiv sve ga što je u pro pašće no i u na ma i van nas,pro tiv pu stošen ja ljud ske duše i pri ro de oko nas. Ka ko ne go -va ti i od ne go va ti ljud skost u međul jud skim od no si ma, ka koo stva ri ti smi sle ni ži vot – to je za da tak mi rov nog po kre ta.« Asa mo po sto jan je mi rov nog po kre ta kod nas, o vih de se tak go- di na, sve doči o to me da po sto je ća dr ža va ni je bi la sprem na dapred nost da nače li ma mi rov nog reša van ja su ko ba…

Ko liči na mr žnje s ko jom je doče ka na sva ka mi rov na ak ci -ja do vol jno go vo ri o tom ko je vr ste o se ćan ja se kri ju iza be li -


ci stič ke po ma me ko ja je o be le ži la kraj XX ve ka na br do vi tomBal ka nu! Pri tom, ja sno je da mi ro tvor stvo, kao e ti kom mo ti -vi sa ni (po li tič ki: jer, ka kav bi dru gi bi la?) an ga žman, tr pi u sudde lo van ja na gra ni ci iz među e ti ke i po li ti ke, gde jed na od tedve sfe re, ako ne i obe, u vek tr pe o zle du i, za pra vo, sve doče ood su stvu društve ne kom plek sno sti ko ja, u nor mal nim pri li -ka ma, ču va a u to no mi ju vred no snih sfe ra. Pa ci fi zam ko ji jepro tiv nik ra ta je ste, u jed no, i pro tiv nik bi ta ka ko je se bi lo gu -be bi lo do bi ja ju. U krat ko, on je o bi jan je ra ta kao man je-višezloči na, pošto od nje ga (ra ta) u vek ima bol jih sred sta va za re-ša van je su ko ba.

Mi ro tvor na ak ci ja ni je sa mo eg zal ti ra na bor ba za čo ve ko -vu slo bo du, za od su stvo sve ga što čo ve ka tlači ili u bi ja. Ne,ona je, ta kođe, te žnja da se po jam slo bo de is pu ni smi slom ko -ji mu pri pa da, da se e tič ki ar ti ku liše. Jer, čo ve ko va slo bo dani je sa mo od bi ja ju ća ili ne pi ja teljs ka slo bod-od, ni ti je sa motvo rač ka ili o sva jač ka slo bo da-da ne go je i so li dar na, pri ja -teljs ka ili, bar, to le rant na slo bo da-sa. Re kli bi smo, čak, da jeiz ve sno bi ti-sa-dru gim u slov mo guć no sti sa me slo bo de kaota kve! Jer, kao što slo bo de ne ma u pu stin ji, ta ko nje ne ma niu ljud skoj pu stin ji.

Pri tom, ovo bi ti-sa-dru gim ne će ni ka da i ma ti značen jesta pan ja s ne kim i den ti te tom (ma kar on bio i na ci o nal ni) ili,što se svo di na i sto, ne će se svo di ti na u ta pan je u ho mo ge nu,bez lič nu ma su pri pad ni ka, u ko joj sva ki po je di nac, na o vajili o naj način, bi va in stru men ta li zo van i, pre ma to me, iz gu -bljen kao slo bo dan po je di nac. Ako je ma ni pu la tiv na in stru -men ta li za ci ja ce na ko ju ne ko o se ćan je pri pad no sti i na tojo sno vi pro fi li sa ne so li dar no sti mo ra da pla ti da bi u opšte po- sto ja lo, on da to o se ćan je (pri pad no sti-so li dar no sti) nu žnogu bi smi sao za slo bo du ili, što se svo di na i sto, po sta je deojed ne na vi ke ko ja pri zna je sa mo pra vi la i gre u ja tu ili gne -zdu.


Po tre ba za dru gim čo ve kom ni je po tre ba za go mi lom(Niče bi re kao: sta dom) ko ja se klan ja ve li kom vođi, vi devši unje mu o ličen je »našeg« I den ti te ta ili, ako ho će te, per so ni fi -ka ci ju vla da ju ćeg po li tič kog Je din stva, ne go je po tre ba za so -bom ili za sop stvom ko je zna da je slo bod no i da ta slo bo daje di nu gra ni cu, ali i po tvr du, ima u slo bo di dru gog. U stva ri,bi ti-sa-dru gim kao sam u slov-mo guć no sti slo bo de go vo rinam da ova, sva ka ko, ni je ne ka kva tran scen den tal na u sam -lje nost ne go da je stru kru ri ra na kao slo bo da-među-slo bo da -ma, da je ar ti ku li sa na kao ljud ska baš u toj u za jam no sti ko jaje, u jed no, i u za jam nost o gra ničen ja i ko ja u ključu je iz ve stanmo ral od go vor no sti-za-dru gog. Bi ti pot pu no sam (A ri sto te lebi re kao: zver!) ili bi ti u sta du (o pet bi ti zver!): to su dva na-či na da se po ništi slo bo da ko ju, tek, ljud ska u za jam nost da- ru je po je din ci ma… Slo bo da je ste od nos pre ma se bi kaodru gom (čo vek sa mo me se bi u vek iz miče: »ja« je dru gi!), alii pre ma dru gom kao se bi (što je, i pak, ne iz bri siv mo me nat u -ni ver zal no sti u čo ve ko voj su bjek tiv no sti)! Slo bo da je, da kle,struk tu ri ra na kao »mo ja« ili »tvo ja«, »naša« ili »nji ho va« – su -bjek tiv nost. Mi ro tvor na lo gi ka je tu da lo gi ci isključi van ja iisključi vo sti su prot sta vi ra dost živ ljen ja ko ja na sta je počevod pri znan ja lju di ma da po se du ju iz ve sna za jed nič ka, u ni -ver zal na svoj stva.


DA LI SR BI JA IMA E VROP SKUIN TE LI GEN CI JU

(Tre ći pro gram Ra dio Be o gra da je ma ja 2001. na Fi lo zo skomfa kul te tu u Be o gra du or ga ni zo vao dvod nev nu ras pra vu o te -mi : Da li Sr bi ja ima e vrop sku in te li gen ci ju? Uče sni ci u ra sra -vi su bi li: Jo van A ranđe lo vić, Vla di mr Cvet ko vić, \orđeVu ka di no vić, Mi lan Po du na vac, I van Vu ko vić, Sve to zar Sto ja- no vić, La slo Se kelj, Ne nad Da ko vić, Mi le Sa vić, Sre ten U -gričić, Mi loš Ar se ni je vić, Ži van La zo vić, No vi ca Mi lić, Ni ko laGra hek, Miško Šu va ko vić, Lu ka Prošić, Slo bo dan Di vjak i a -u tor ove knji ge. A u to ri zo va nu ver zi ju tog raz go vo ra ob ja vio ječa so pis Tre ći ro gram, br. 112 (str. 41–171) za 2001 god. In ter -ven ci je ko je je sam i mao u tom ra go vo ru ov de su pre ne te bezi ka kve iz me ne.)

Re-de fi ni san je u ni ver zal nog

(…)

Mi slim da je do bro što je o vaj skup o tvo ren iz la gan jem Jo va -na A ranđe lo vi ća ko je se ba vi pr vom pod-te mom našeg sim po- zi ju ma – Fi lo zof ski te mel ji E vro pe. Priča o te mel ju ili ba zič nimpret po stav ka ma je, u o vom kon tek stu, iz u zet no va žna, pošto


je, ve ru jem, i sam od nos iz među fi lo zo fi je i po žel jnog, ako ta -ko mo gu da ka žem, mo de la E vro pe od luču ju ći za raz u me van -je sa mog tog mo de la. Dru gim reči ma, o vaj od nos jefor ma ti van i za ono što će u vek iz no va da se po tvrđu je kaopo la zna tač ka ili kao kon stan ta naših di sku si ja. Jer, E vro paće, po svoj pri li ci, stal no bi ti pri sut na kao te ma ili te mat ski o -kvir u di sku si ja ma, ta ko da bez o vog od no sa iz među nje ilinje nog mo de la/poj ma, s jed ne stra ne, i fi lo zof ske stra te gi jeko ja taj po jam (E vro pe) od ređu je, s dru ge, teško da će mo mo -ći da se po hva li mo da sa svim do bro raz u me mo to što ra di moka da, u di sku si ji, u po tre blja va mo reč E vro pa.

Za to ću se i ja, u o vom tre nut ku, za dr ža ti još ma lo na o vompi tan ju od no sa iz među poj ma E vro pe i fi lo zo fi je ko ja nje gaza ce lo od ređu je ili u te mel ju je. O ka kvom je od ređen ju ili u -te mel jen ju reč? Mi slim da je E vro pa u ra zliči tim po li va lent -nim, mno go stru kim pro ce si ma vla sti tog kon sti tu i san ja,od no sno u sta nov ljen ja vred no snih sa dr ža ja i si ste ma ko ji maje ona da va la pred nost, stal no i ma la iz ve stan od nos pre ma fi -lo zo fi ji, od no sno pre ma um nom go vo ru. Za to je i A ranđe lo -vić sa svim u pra vu ka da na toj čin je ni ci in si sti ra.

Mi zna mo da je taj od nos (E vro pe i fi lo zo fi je) u ra zliči timvre me ni ma bio ra zličit. Pri tom, E vro pa je, u vek, te ži la da bu -de ne ka vr sta pred njačen ja ili o si gu ra nog pr ven stva u ras po -lo ži vim (na rav no, u sve tu) hi je rar hi ja ma vred no sti. Ona jeto, sva ka ko, na sle di la od fi lo zo fi je! Na i me, fi lo zo fi ja je od svo- jih poče ta ka te ži la da bu de u naj ve ćoj bli zi ni o nog pr vog, iz -vor nog, naj višeg, što ’do la zi’ pre sve ga o sta log, pošto či ninje go vo poče lo, o snov, te melj… S dru ge stra ne, E vro pa je u -vek hte la da bu de taj (per for ma tiv ni) gest ko ji u sta nov lju jesop stve no pr ven stvo, iz vor nost, nečel nost, u ni ver zal nost. Ili:ko ji nju (E vro pu) do vo di u naj ve ću bli zi nu o no ga Pr vog. Jerko nač no, E vro pa ni kad ni je hte la da se be sa mu sve de na pu -ko me sto (to pos), na jed no stav nu geo-gra fi ju. Ona je u vek že -


le la da bu de iz ve stan od nos pre ma se bi, da kle re flek si ja iliduh ko ji ho će da pred njači vis- -vis svih o sta lih me sta, kon ti -ne na ta i za jed ni ca.

Pre ma to me, E vro pa, kao ne ka kva kon stan ta, po naj bol jemo že da se de fi niše u pra vo tom žel jom za pred njačen jem, zau ka zi van jem na put i pra vac ko jim svet tre ba da kre ne… Na -rav no, nju ni su, u tom na u mu, o me li ni ve li ki svet ski ra to viko ji su i ni ci ra ni baš na nje nom tlu. Da kle ni ta ve li ka pošast ide struk ci ja ko ja se u kri lu E vro pe po ja vi la ni je nju o me la ute žnji da u vek iz no va pre u zme u lo gu pri vi le go va nog svet sko-i sto rij skog su bjek ta (haj de da u po tre bim tu reč, ne zna ju ći uo vom tre nut ku za bol ju) ko ji će da u ka zu je na pra vac plo vid -be, na ono što će, ka sni je, bi ti o ba ve zu ju ći put i za o sta le…

Ali – i to je sa da od luču ju će – ako po gle da mo šta je ono o -ba ve zu ju će na šta je u ka zi va la E vro pa u po ve sti svog te gob -nog (re) kon sti tu san ja, či ni se da su to sa mo ra zliči ti, ne iu ni form ni, ne i jed no znač ni ili jed no lič ni, mo de li za sve o ba -ve zu ju ćih vred no sti ili u ni ver zal no sti. Ta kođe, ni je reč, sa mo,o u ni ver zal nim vred no sti ma po se bi ili ap strakt no u zev ne goje, pre sve ga, reč o o nim ko je ne za bo rav lja ju i po zi ci ju sa mogsu bjek ta ko ji raz mišlja, od ređu je, de fi niše i pri men ju je nji- ho vu u ni ver zal nost. Da kle, reč je o jed nom (pro du blje nom,re flek siv nom) shva tan ju u ni ver zal no sti, ko je, če sto, za so bomili po red se be vo di i iz ve snog fi lo zo fa sprem nog da po nu ditu mačen je ili o prav dan je tih-i-tih vred no sti kao – u ni ver zal -nih. U to li ko je fi lo zo fi ja ili, što se svo di na i sto, fi lo zof (kaopri vi le go va ni su bjekt dis kur ziv ne um no sti i ar gu me na ta)nešto za i sta kon sti tu tiv no za ovu (e vop sku) du hov nost, ko jate ži da u ka že na pra vac plo vid be...

Za tre nu tak ko ji ni je du go po tra jao, ov de, na Bal ka nu jedo mi nant no bi lo u ve ren je o ’našoj’ ve li koj u dal je no sti od E -vro pe, o ne op hod nom uz mi can ju, tra žen ju dru gog, za o bi la -znog pu ta… Sa da, među tim, vi di mo da se, u ak tu el noj prak si,


svi, na o vaj ili o naj način, po no vo vra ća mo E vro pi i nje nimvred no sti ma. Vi di mo da je po kušaj a fir mi san ja ne kih dru gihvred no sti kao naših u zo ra, na po sto, pre tr peo bro do lom. Pritom, mo ra mo da i ma mo u vi du da su u o vom an ti-e vro pej -stvu značaj nu u lo gu i ma li i ne ki naši fi lo zo fi. Na to je, u pra -vo ma ločas, u ka zao i Jo van A ranđe lo vić.

Po seb no je ’za nim ljiv’ po kušaj da se o pe ra ci ja an ti-e vro -pej stva o ba vi ta ko što će i sto ri ja, jed no stav no, da se za u sta vi,što će da se ’re vi ta li zu je’ je dan već na pušte ni, ar ha ič ni ili, jošpre ci zni je, sta ro grč ki kon cept za vičaj ne u ni ver zal no sti E vro -pe! Ono što je ne kad bi la kon kret na-u ni ver zal nost ili u zor E -vro pe to o sta je, u iz ve snom (mo žda naj pre e stet skom!)smi slu, ’ne u ništi vo’, ali ono, ta kođe, ne mo že da bu de ni ka -kav dog ma tič ni na log. A eto, i pak, i ma mo fi lo zo fe ko ji će us -tvr di ti, ot pri li ke, to da se da našnja E vro pa o tuđi la od svogiz vor nog grč kog e to sa, te da je, na taj način, po ništi la svo jeko re ne…

Ta kve priče su, raz u me se, pot pu no ne o prav da ne. Jed no -stav no, ne ma sup stan ci jal nog za viča ja E vro pe. E vro pa je u vekmen ja la svoj kon cept u ni ver zal no sti. Ona je u vek bi la sprem -na da re-de fi niše va že ći mo del pred njačen ja. Za to, nje na de- fi ni ci ja i ni je ništa sa dr žin ski-od ređe no ne go je, u pra vo, sa maova vol ja za pro me nom, za stal nim re-de fi ni san jem sop stve -ne vol je i sop stve nog kon cep ta pr ven stva. Za pred njačen jem.U tom smi slu ja bih se za lo žio za de fi ni san ja du ha E vro pe uiz ve snoj me ta-rav ni, pa bih re kao da je za nju u vek bi lo va žnoto (pra zno) me sto u ni ver zal nog, a ne ne ka sup stan ci jal na, ne- pri ko sno ve na u ni ver zal nost.

Mi slim da su i e vrop ski duh i e vrop ska kul tu ra i e vrop skain te li gen ci ja bi li to što je su sa mo za hval ju ju ći o voj te žnji kau ni ver zal nom ko je ne ma ni ka kvo tvr do me ta fi zič ko ili, akoho će te, on to te o loško u po rište. Dru gim reči ma, tu gde je e -vrop ska fi lo zo fi ja u spe va la da se prak tič no-po li tič ki na met ne


kao ve li ko Učen je, to je mo ra lo bi ti sa mo – za krat ko! Raz- grad nja ta kvog ’pak ta’ do la zi la je, u vek, i naj pre, od sa me fi -lo zo fi je! Ta ko da je E vro pa, za pra vo, stal na te žnja da sepro me ne sa dr ža ji u ni ver zal nog, načel nog, pr vog, iz vor nog…Ona je sva u o voj di na mi ci, u o vom pred njačen ju ko je pre tičesva ki svoj kon kret ni lik, ko je se bez stra ha pre pušta tran sgre- si ji, pre stu pu… Pri tom, na rav no, E vro pa je, ne ki put, pre te -ra no op sed nu ta sop stve nim pro jek tom bu du ćeg, ali to jemo me nat u jed noj i gri o tvo re nog i za tvo re nog u ko joj je i gra(da kle, ono o tvo re no) u vek pr va…

Svi o sta li kon ti nen ti, u po ređen ju sa e vrop skim, op hr va nisu iz ve snom tro mošću du ha (što ne znači nu žno i te la!), ko jaih liša va o vog de kon struk tiv nog a spek ta pred njačen ja. Na rav -no, po sto ji je dan kon ti nent, a to je Se ver na A me ri ka, ko ji jena iz led ve o ma di na mičan, u svom prag ma ti zmu ili prak ti ci -zmu, ali on, re kao bih, ne do se že do rav ni ove pra zne (e vrop -ske) u ni ver zal no sti, jer, su više če sto, u svom prag ma ti zmu znada skruši, da po ništi ili de stri ra one u ni ver zal ne vred no sti ko -je je, u o sta lom, na sle dio od E vro pe. Pri tom, SAD nam, o simnad mo ći vla sti tog prag ma ti zma ili prag ma ti zma vla sti te nad- mo ći ne nu di (sko ro) ni ka kvu dru gu vred nost (ko ja već ni jepo sto ja la u E vro pi). A i sa ma moć je vred nost ko ja će, na du -ži rok, da se po ka že kao kra ća, jer je, po de fi ni ci ji, op hr va nau o biča je nim, stan dard nim sle pi lom-nad mo ći. Mi slim da je,u tom smi slu, de fi ni ci ja E vro pe kao svo je vr sne de kon struk -ci je sva ke tvr de (dog ma tič ke, me ta fi zič ke) pro ce du re sa mo-de fi ni san ja – u ključivši tu i lo gi ku mo ći – ov de na pro stone za o bi la zna. Ona či ni o prav da nim iz ve sno u sre dišten je či ta -vog sve ta u pra vo u E vro pi kao neče mu što ima svest o to meku da (tra ba da) se ide i, još više, svest o to me da se, u jed nomtre nut ku, mo ra kre nu ti dru gim prav cem i da sa mo pu to van -je ni je sa zda no od ’do vrše nih’ priča ne go da je pot pu no o tvo -re no za u vek no ve priče.


Na o vom me stu re kao bih nešto što pred stav lja ne ku vr studo pu ne ko ja po ka zu je da a fir ma tiv na priča o E vro pi ima i svo -je na lič je. Na i me, u svim nje nim eks pan ziv nim i eg zem plar -nim na stu pi ma u vek je po sto jao i je dan mo me nat re pre si je:E vro pa je i te ka ko zna la da gru bo na me će svo je vred no sti.Su više če sto je ona svo je u ni ver za li stič ke pro jek te tre ti ra lakao pro kru stov kre ve tac. Su više če sto je vrši la ne ku vr stu ko l-o ni za ci je al ter na ti va. Su više če sto je bi ra ju ći za dru ge pra -vac, put i način re a li za ci je u ni ver zal no sti, u stva ri, dru geisključi va la kao ak tiv ne či ni o ce iz tog pro ce sa…

Za to bi smo mo gli re ći da po sto ji je dan pa ra doks ili u nu -trašnja pro tiv reč nost e vrop ske-du hov no sti-ko ja-pred njači:ona je, če sto, sve de na na po li tič ki a van gar di zam ko ji ne bi rasred stva, ko ji je, na pro sto, na si lan. Ova na sil nost ne go vo ri ou ni ver zal nim a spek ti ma da tih pro je ka ta ne go, pre, o par ti -ku la ri zmu ko ji je pri su tan i vla da ju ći u tom, na vod no, u ni -ver za li stič kom za la gan ju. O vaj par ti ku la ri zam o gle da se učin je ni ci da je, u vek, ne ka sre di na, ne ka zem lja u E vro pi mo -ra la da pro piše ono što je o ba ve zu ju će za dru ge ili da je skupze mal ja mo rao da pro piše dru gim zem lja ma u slo ve nji ho vogučešća u ’u ni ver zal nom’...

Da kle, po sto ji e le ment par ti ku lar nog i na sil nog, u ime Ci vi -li za ci je, ko ji je u ne kim si tu a ci ja ma, u prošlo sti – na pri mer,kao stra te gi ja ko lo ni ja li zma – mo gao pri vre me no da se i o prav- da va... Da nas to više ni je slučaj. Na sil je kao in stru ment, re ci mo,’u br za ne’ e man ci pa ci je dru gih ne mo že se sma tra ti o prav da -nim, pošto ono ne mo že da se u nu ver za li zu je. S dru ge stra ne,sa mo svoj ni, a u toh to ni u la zak u pro ces u sva jan ja u ni ver zal nihvred no sti je di no je pri me ren o vom cil ju. Sa ma u ni ver za li za ci -ja mo ra da bu de i sred stvo i cilj vla sti tog na stu pa. To se i pak nedeša va u vek. Su više če sto se deša va u pra vo su prot no, ta ko das pro jek ti ma u ni ver zal no o ba ve zu ju ćih, jer u zor nih, vred no stine ide, u vek, sve ka ko tre ba… Po sto je kon tra in di ka ci je! Ka da


pred njačen je po sta je re pre siv no, ka da ono u ime svo jih vred- no sti in stru men ta li zu je na sil je, on da je to do bar znak da jepro ces u ni ver za li za ci je stu pio u kri zu. E vro pa je zna la za svo -je kri ze, ali, ko nač no, ona je zna la i da njih pre vla da.

E vro pa ni je za ključe na Stvar

(...)

Hteo bih da ka žem par reči u ve zi sa iz la gan jem ko le ge Cvet -ko vi ća. On je, na i me, iz lo žio te zu po ko joj u ni ver zal ne vred- no sti u sta nov lje ne u to ku raz vit ka E vro pe i, pre ma to me, sviti ra zliči ti mo de li u ni ver zal nog, ni su, za pra vo, ništa dru go dopu ke i de o lo gi je. Me ni se či ni da je taj stav, i pak, ma lo pre oštar.Jer, ako bi smo pri hva ti li, re ci mo, ovo što smo, u pra vo, ču li odko le ge Po du nav ca, da kle, tu de skrip ci ju u ni ve zal nih vred no -sti va že ćih, da nas, u nu tar e vrop ske eg zi sten ci je – ko le ga Po- du na vac je po min jao li be ral no-de mo krat ski mo del, ko ji jesa da, za ce lo, vla da ju ći u E vro pi i sve tu, po min jao ga je kaonešto što no si u se bi kon sti tu tiv ne i for ma tiv ne prin ci pe zau ređen je ne sa mo E vro pe ne go i či ta vog sve ta – da li, on da, iza ta ko nešto mo že mo da ka že mo da je i de o lo gi ja?

Ja ću se, od mah, slo ži ti sa ko le gom Po du nav cem da je, u o -vom tre nut ku, ne mo gu će do ve sti u pi tan je taj glo bal no va že -ći kon cept e vrop ske u ni ver zal no sti! Pri tom, kad u po tre- blja vam reč u ni ver zal nost znam da se ona ne kim lju di ma mo -že i da se ne do pad ne. Ali, značen je reči u ni ver zal no je do stajed no stav no: to je ono što je o ba ve zu ju će za sve, da kle, što o ba ve zu je i sve dru ge. I ja sa da po stav ljam pi tan je: da li je u -nu ver zal nost, kao ta kva, svo dlji va na i de o lo gi ju?

Ne sum njam da da nas po sto ji, re ci mo, i de o lo gi ja ljud skihpra va po red i na su prot sa mih tih pra va. Ali ljud ska pra va su,


re kao bih, for ma tiv ni prin ci pi mno gih po li tič kih za jed ni ca,ne sa mo u E vro pi ne go i u sve tu. Ona sva ka ko ne funk ci o nišusvu da na val jan način, ali pri tom i pak je su taj for ma tiv niprin cip i teško je re ći da ona mo gu da se sve du na ne ka kvu i -de o lo gi ju ili da re flek si ja i te o ri ja, da kle, da i ri go ro zno i kri- tič ko mišljen je o ljud skim pra vi ma je ste ne ka ka va i de o lo gi ja.Ja u to za i sta sum njam. Ali, od mah na po min jem da tu po sto -ji jed na dru ga kraj nost.

Pod se ćam vas da sam, u svom pret hod nom iz la gan ju, in si -sti rao na jed noj po do zri vo sti, jed noj sum njiča vo sti u pe re nojpro tiv nači na mišljen ja ko ji ima sup stan ci ja li stič ke, e sen ci ja li -stič ke ili me ta fi zič ke o ba ve ze. To je način mišljen ja ko ji, u vek,te ži da u tvr di šta je i den ti tet neče ga, bi lo če ga, re ci mo E vro peili, što se ot pri li ke svo di na i sto, šta je njen prin cip, nače lo – aveć te reči, prin cip, nače lo, vu ku na ne ku me ta fi zi ku, od no snoje su tra go vi me ta fi zič kog nači na mišljen ja u našem go vo ru u o -voj stva ri – pa ka da se u tvr di taj i den ti tet, poče lo ili sup stan ca,on da se jav lja ju te o re tiča ri ko ji su sklo ni da jed nom za svag daza ključe stvar i ka žu: to je, da kle, to, e mig ma je reše na: o sta jenam još sa mo da spa ku je mo ko fe re…

Po me ni stva ri u opšte ni su ta ko jed no stav ne, jer E vro pa sasvo jim u ni ver zal nim pro jek ti ma i, u re du, s tom li be ral nomde mo kra ti jom i pak – ni je za ključe na stvar. Ja sam či tao te o -re tiča re kao što je Žak De ri da, ali i mno ge dru ge, ko ji pri hva -ta ju i de ju de mo kra ti je, sa mo što, pri tom, go vo re o od gođe nojde mo kra ti ji, de mo kra ti ji bu duć no sti, da kle, o Stva ri ko ja, većnačel no (ili: kon tra-načel no) ni ka da ni je za ključe na. Sam li -be ral no-de mo krat ski mo del, ka ko god da se o piše, ni je stvarko ja mo že i tre ba da za ključi našu eg zi sten ci ju, ka ko bi, za tim,mo glo da se ka že: evo sa da i ma te jed nu E vro pu s do bro ras- po ređe nim sušti na ma, pa, za tim, tu mo že te spo koj no da sena sta ni te, bez bri žno da a ko mo di ra te vašu eg zi sten ci ju… s timda je to, on da, i kraj priče. I pak, to ne bi bio ni ka kav kraj, jer


priča o sta je do brim de lom ne is priča na ili, ako ho će te, o tvo -re na. De mo kra ti ja je u vek nešto od gođe no i bu du će, pa ako jeona is ka za na, ona to ni je ni ka da do kra ja. Ta ko da i u ras po -lo ži vom kom plek su is ka za i i de ja ko je o pi su ju val jan li be ral -no-de mo krat ski mo del po sto ji, u vek, i nešto još-ne ka za node mo kra ti je! To je ra zum lji vo ako pri hva ti mo čin je ni cu dareč de mo kra ti ja, da nas, ne o znača va sa mo je dan ve o ma va -žan po li tič ki ob lik u ređen ja mo der nih društa va ne go i i de jupra ved nog ži vo ta u za jed ni ci. A prav de, po de fi ni ci ji, re kaobih, ni ka da ne ma do vol jno!

U tom smi slu i da našnje ras pra ve o glo ba li za ci ji, o ši ren -ju – pa i ’kr staškom po ho du’ – u svet skim raz me ra ma i de ja li -be ral ne de mo kra ti je go vo ri nam ja sno da ta stra te gi ja sa mapo se bi ni je ko nač no rešen je e nig me. Sa dašnji pro te sti u sve -tu pro tiv glo ba li za ci je či ni se da i ma ju a spekt le gi tim no sti u -ko li ko se u njoj (po red o sta log) uči ta va ju i Fu ku ja mi ne i de jeo kra ju I sto ri je, od no sno o to me da je li be ral no-de mo krat skimo del nje na ko nač no reše na za go net ka. Jed no stav no, Stvarni je go to va, ne ma Kra ja i sto ri je, i sto ri ja je stvar ne iz ve sne o -tvo re no sti, još u vek, i ona je to naj pre u sa moj E vro pi!

To le ran ci ja i di ja log

(...)

Pošto sam bio po me nut, hteo bih par reči da ka žem u ve zi stim. Di sku si ja ko ja je, la ga no u ze la ma ha pod se ća la je, bar napr vi po gled, na ne ka kvu lič nu ras pra vu. U br zo se, među tim,na nje nom fo nu, is kri sta li sao je dan sloj u ko me su došli doiz ra ža ja naši men ta li te ti…

U va ža vam mno ge sta vo ve ko je je ko le ga \orđe Vu ka di no vićiz re kao. Ta kođe, mi slim da u Da ko vi će vom na stu pu po sto ji je -


dan mo me nat i de o lo gič no sti ko ji je – bar ja ta ko mi slim – po- ma lo am bi va len tan. Na i me, ta i de o lo gič nost je, s jed ne stra ne,za ce lo ne le gi tim na i pre ma to me iz lišna, a o pet, s dru ge stra -ne, ona i ni je sa svim ne le gi tim na. Na i me, i mam u vi du Ro la -na Bar ta ko ji je, jed nom pri li kom, tvr dio da ma loi de o lo gič no sti u ne kim ti po vi ma dis kur sa u opšte ni je lošastvar! Da kle, ma lo i de o lo gič no sti, to pod ra zu me va: ma lo pri- ti ska, ma lo na sil ja, ma lo na lo ga, ne bi li stvar bol je kli zi la, bol -je funk ci o ni sa la. Na rav no, to ’ma lo’ ne ki put mo že da is pad ne,u stva ri, mno go i, za pra vo, pre više. Ti me se, on da, ’ma lo’ pri- ti ska i ’ma lo’ na lo ga iz vr ga va u svo ju su prot nost, u nešto kon- tra svr ho vi to ili kon tra in di ka tiv no pa iz to ga, po pra vi lu,pro i zađe ne ka kav kuršlus, na sta je ne ki raz dor, ras kol ili svađa,re ci mo u jed noj sa li, ne kom me di ju itd. Mi slim da smo, u o -vom sluča ju, do spe li na sa mu i vi cu jed nog ta kvog kuršlu sa.

U ra zliči tim ti po vi ma di sku si je, po sto ji če sto sloj re flek si -je i sa mo re flek si je o ko me je ko le ga Sa vić go vo rio, i to je, na -rav no, za u va ža van je. Za to se i o ku plja mo. Da bi smo shva ti lijed ni dru ge i da bi pre ko to ga i sa mi se be shva ti li, da bi smou na pre di li taj naš za jed nič ki po sao… Ali po sto ji i o vaj mo m-e nat na lo ga. Lju di ma se to ot me, kao ne ka spon ta na i de o lo -gi ja. U o sta lom, zašto da ne. Ako, na rav no, pri tom ne o de mopre da le ko!

I mam u ti sak da se u sa mom na stu pu \orđa Vu ka di no vi ća,od no sno u (nje go vom) po bi jan ju o vog i de o loškog mo men ta uDa ko vi će vom dis kur su, u stva ri, po ja vio je dan kon tra i de o loškidis kurs! Na i me, tu se po bi jan je ili su zbi jan je i de o loškog for si -ran ja jed ne (u o vom sluča ju post mo der ne) pa ra dig me, u stva ri,is ko ri sti lo s na me rom da se, o na ko en g n ral i ta kođe po ma loi de o loškim ma ni rom, ot piše i sa ma ta pa ra dig ma, baš kao štoje i Da ko vić, na svoj način, sko ro ’ot pi sao’ a na li tič ku fi lo zo fi juzbog ne ke nje ne kri vi ce ko ju ja ne u spe vam da u očim. Pro sto,ne bih to pri hva tio kao bi lo ka kvu kri vi cu, jer mi slim da a na li -


tič ka fi lo zo fi ja nu di je dan mo del ra ci o nal no sti ko ji je vr loznača jan i u našim i u ši rom e vrop skim u slo vi ma. Pri tom, ta -kođe, ve ru jem da je ona u stan ju da se, u pra vo sa svo jim sred- stvi ma, iz bo ri s va žnim i teškim pro ble mi ma ko je, u o sta lom,na o vaj ili o naj način, no si u se bi sva ka fi lo zof ska pa ra dig ma, sko ji ma se, na kra ju kra je va, i mi sa mi bo ri mo…

Eto zašto se ja, ko nač no, za la žem da u našim di sku si ja mai našim men ta li te ti ma iz briše mo o vaj mo me nat si ro vih ili su -ro vih (i de o loških) na lo ga ili taj ma nir glo bal nog od ba ci van -ja… ka ko bi, on da, u svim tim našim pa ra dig ma ma, našimkom plek snim i dej nim sklo po vi ma, do iz ra ža ja došla ona ra -ci o nal nost ko ja mo že da reši svoj pro blem, od no sno naš u za -jam ni, za jed nič ki pro blem, te da, na taj način, o mo gu ći dai zađe mo iz si tu a ci je blo ka de. Mi slim da sva ka od da nas va že -ćih pa ra dig mi ras po la že od ređe nim po ten ci ja lom: i ono što sezo ve de kon struk ci ja, ra di je u po tre blja vam taj ter min ne gopost mo der na, i ono što se zo ve a na li tič ka fi lo zo fi ja, i ono štose zo ve so ci o lo gi ja sa znan ja, či je te o rij ske po ten ci ja le je ov -de na za nim ljiv način de mon stri rao La slo Se kelj, i ono što sezo ve po li tič ka fi lo zo fi ja, što su de mon stri ra li ne ki dru gi...Sma tram ovo ne kom vr stom po zi va na to le ran ci ju.

(...)

Pi tan je o od no su e vop skih me ri la i, za tim, po li ti ke i in te li gen -ci je u Sr bi ji da nas, bez sum nje, ne mo že da za o biđe ni pro b-lem o no ga što se, o bič no, zo ve ka drov ska po li ti ka. Čin je ni ca jeda smo mi, ra ni je, u Ti ti vo vre me, i ma li či ta vu jed nu ve li kuglo ma znu in sti tu ci ju ko ja se ba vi la ka drov skom po li ti kom; onase zva la So ci ja li stič ki Sa vez i pred stav lja la je, iz među o sta log,me ha ni zam o da bi ra ka dro va, u ključu ju ći tu, na rav no, i in te -lek tu al ce. I za bra ni in te lek tu al ci bi li su po stav lja ni na ra znefunk ci je u društvu, u nje go ve in sti tu ci je itd. To je funk ci o ni -


sa lo ka ko je funk ci o ni sa lo. Ne gde su re zul ta ti bi li bol ji, ne gdego ri… Na rav no, u si tu a ci ja ma, ne sa mo gra nič nim i kon flikt -nim, u ko ji ma su se u pli ta le i de o lo gi ja i po li ti ka, sve je bi lo in -stru men ta li zo va no, ta ko da ni o vaj ka drov ski me ha ni zam ni jea u to nom no funk ci o ni sao… Iz van o vih si tu a ci ja on je, i pak, nu -dio ka ka vu-ta kvu o bjek tiv nost u iz bo ru ka dro va. Ako, među- tim, u o vom tre nut ku gle da mo našu ’ka drov sku po li ti ku’ la koće mo vi de ti da tu, za pra vo, ni ka kvog me ha ni zma i ni ka kve o -bjek tiv no sti ne ma, a, ve ro vat no, ni sa me po li ti ke, u smi slu uko me ka drov ska po li ti ka pod ra zu me va iz ve sna stra teška o per- del jen ja! Jed no stav no, u ak tu el noj ka drov skoj lo gi ci (ako je tolo gi ka) ni je iz građe na ni ka ka va in stan ca o bjek tiv no sti po ko -joj bi se, za dr žav ne i jav ne funk ci je, se lek to va li struč nja ci, ane po li tič ki, rođač ki i slič ni po dob ni ’ka dro vi’.

Sve ta je, bez sum nje, s pra vom na go ve stio da u sa mim vr -ho vi ma ak tu el ne vla sti po sto je vred ni in te lek tu al ci, struč nja -ci ko ji o bav lja ju značaj ne funk ci je… I pak, stvar ne bi sme latu i da se za vrši. Jed no kom plek sno društvo, ko je ima ra zliči -te vred no sne sfe re, sva ka ko je du žno da spro vo di val ja nu po- li ti ku an ga žo van ja in te lek tu a la ca, a kod nas se to, če sto, ra dina naj go ri mo gu ći način, u va ža van jem, kao je di nog me ri la,ka drov skih zah te va par ti ja ko je pri pa da ju vla da ju ćoj ko a li ci -ji… ta ko da se, po tom ne kom prin ci pu ’naših’ i ’nji ho vih’, ’ka -drov ski’ di stri bu i ra ju lju di ko ji, bla go reče no, ni suin te lek tu al no do ra sli si tu a ci ji. Za to mi slim da ova sli ka ko juje Sve ta dao i ko ja je pri lič no op ti mi stič ka, ima, či ni mi se, idru gu mno go man je op ti mi stič ku stra nu.

Hteo bih, sa da, nešto da ka žem i u ve zi s iz la gan jem Sre- te na U griči ća. Na i me, Sre ten je i mao za nim lji vo iz la gan je ko -je je e fekt no za vršio i de jom o to me da da nas, za ce lo, po sto jii nešto što bi smo mo gli na zva ti pra znim me stom, pra znimdu hov nim, in te lek tu al nim ili je zič kim pro sto rom za le gi ti mi -san je jed nog no vog i den ti te ta – pret po stav ljam, na i me, da je


nov, da ni je star – i za tim je po sta vio pi tan je: ho će li o vaj no -vi i den ti tet mo ći da nam is priča priču o E vro pi? Ho će li pričao E vro pi no si ti od go vor na pi tan je o o vom i den ti te tu?

Hteo bih da Sre te nu po sta vim jed no pi tan je u ve zi s poj- mom i den ti te ta. Kod nas je, po sled njih de set go di na, na pre- tek bi lo priča o i den ti te tu, počev od priče o to me ka kone ko/ne ki i ma ju ili ne ma ju lič ni i den ti tet, priče ko ja je mo glada se ču je i u naj o bič ni jem, zdra vo ra zum skom go vo ru… Tuse, on da, u na pred mi sli da je to ja ko va žna i do bra stvar, da jene za o bi la zna po tre ba da čo vek ili ne ka sku pi na, ne ka gru panađe svoj i den ti tet, da bi lo šta bu de u si dre no u svom i den ti -te tu... itd.

Na rav no, kod nas se, po sled njih de set go di na, sa že sti nompo ja vio i pro du ci rao pro blem tzv. na ci o nal nog i den ti te ta. Sva- ka ko, to je pro blem o ko me se ni je sa mo (i de o loški) ’me di ti -ra lo’, jer se on su više če sto i reša vao na te re nu… a mi smovi de li ka ko se to či ni lo. I mam, ko nač no, u vi du čin je ni cu da jebivši pred sed nik, Slo bo dan Mi loše vić, rađe u po tre blja vao ka- te go ri ju je din stva ne go i den ti te ta. Ali to je u pol ju po li tič ko-so ci jal nih čin je ni ca sko ro i den tič no! Ovo je din stvo je, naj pre,bi lo ot pa dak od brat stva i je din stva, ali ve ro vat no i od mark- si stič kog je din stva te o ri je i prak se. U krat ko, ka te go ri ja je din -stva slu ži la je Mi loše vi ću da i de o loški i po li tič ki sve ili sveva žno sme sti, što bol je, pod ka pu svo je a u to ri tar ne vla sti. Ta -ko da sva ko ko ni je za je din stvo je ste ne pri ja telj i tre ba, kaota kav, da bu de eks ko mu ni ci ran. To je prin cip de o be: svi ko jini su za je din stvo je su, za pra vo, iz daj ni ci, an ti pa tri o ti, pla će -ni ci itd. U ve li kom za vršnom go vo ru, kad se po sled nji put o -bra tio na ci ji kao pred sed nik, Mi loše vić više ni je go vo rio oje din stvu ne go o na ci o nal nom i den ti te tu, ko ji je, na rav no, u -gro žen… itd. Ti me je, ne ma sum nje, po kušao (na rav no, bezu spe ha) da proši ri pol je o nih s ko ji ma je hteo da se po i sto ve -ti u i de ji da on tre ba i dal je da o sta ne na vla sti, kao pred sed -


nik. I pak, to je bio sa mo još je dan dis kurs o i den ti te tu ko ji seka ta stro fal no za vršio.

Hteo bih, sa da, Sre te nu da po sta vim pi tan je u ve zi s tom u -po treb nom reči i den ti tet: u ko joj me ri je ja sno da pro blem i -den ti te ta je ste i mo ra da bu de (je dan) pro blem, a ne neštosa mo ra zum lji vo, nešto o če mu bi se go vo ri lo bez u pit no sti i’bez pro ble ma’?

In te lekt je pro tiv nik na sil ja

(...)

Pret po stav ljam da smo sa da sti gli do tač ke mo gu ćeg di ja lo ga,od no sno raz go vo ra o iz la gan ji ma ko ja su ču la juče i da nas, paću ja, za to, po ći od neče ga što sam za pa zio u iz la gan ju MišeAr se ni je vi ća ko je je bi lo krat ko i za i sta pre ci zno. To je, či ni mise, do bra po la zna tač ka, pošto su ne ka Miši na raz mišljan ja ka -sni je bi la (im pli cit no) raz vi ja na i kod ne kih dru gih iz la gača, re- ci mo, Ži va na La zo vi ća, Ni ko le Gra he ka i mo žda No vi ce Mi li ća...Reč je o od ređen ju in te lek tu al ca ili, još pre ci zni je, e vrop skogin te lek tu al ca. Miša je dao jed no de skrip tiv no od ređen je poj main te lek tu al ca, od no sno iz neo je kri te ri ju me ko ji su, u tom smi -slu, pre vas hod no de skrip tiv ni. Dru gim reči ma, ono što pre ci -zi ra po zi ci ju ne kog/ne kih in te lek tu a la ca kao e vrop skih je stevi so ka struč nost! Miša je, za tim, na veo pri mer lju di ko ji se ba -ve teh no loškim na u ka ma ili teh no loškom vr stom ra ci o nal no -sti. Ja sam ga, ka sni je (u pa u zi o vog sku pa), pi tao šta je sain te lek tu al ci ma ko ji su ve za ni uz hu ma ni stič ke na u ke, da kle,uz one na u ke ko je se u ja kom smi slu o pre del ju ju za od ređe nein te lek tu al ne op ci je, za ono što, u nji ma, je ste ili ni je e vrop sko.On je re kao, da ne ko mo že da bu de in te lek tu al no o pre del jenpro tiv E vro pe, ali da u ko li ko ima vi so ke struč ne kva li te te, ti me


nu žno pa da u ka te go ri ju in te lek tu a la ca ko ji se mo gu na zva tie vrop skim. Na rav no, to je jed na li be ral na kon cep ci ja kla si fi ka -ci je ko ja to le riše mo guć nost da se u ne ku kla su u vr ste i čla no -vi ko ji se o pi ru ta kvom od ređen ju kla se i zah te va ju re de fi ni ci jusa mih kri te ri ju ma kla si fi ka ci je…

Među tim, ako je reč o ’hu ma ni stič kim’ in te lek tu al ci ma, tojoš u vek mo gu bi ti – mi slim da in ter ven ci ja No vi ce Mi li ća tood lič no po ka zu je – lju di ko ji že le da svoj dis kurs, svo ja ve ro -van ja i svo je, re ci mo, an ti e vro pej stvo u me di ji ma pro pa gi ra -ju i da ih, na taj način, uči ne i de o loški o ba ve zu ju ćim za sve.To bi on da bio je dan ne ga tiv ni, an ti e vro pej ski an ga žman po -sred stvom me di ja… Pri tom, mi vr lo do bro zna mo ka ko je toiz gle da lo po sled njih de se tak go di na! U tom a na ga žma nu suse i sti ca li i po je di ni naši struč nja ci vi so kog, e vrop skog ran -ga, za stu pa ju ći, među tim, svo je o gra niče ne, an ti e vrop ske, ’pa -tri ot ske’ i, za pra vo, na ci o na li stič ke i de je. Te i de je sa moe vro pej stvo, na rav no, ni ka da ni su svo di le na pi tan je stru ke.

Za tim, to su, po pra vi lu, bi le i de je ko je in si sti ra ju na jed nojka te go ri ji su ve re no sti ko ja, u stva ri, pod ra zu me va i zo lo va nostod E vro pe i sve ta. De ri da je, u jed nom ne dav no ob jav lje nomtek stu, za o vaj po jam su ve re no sti tvr dio da je on ne o dvo jiv odtra di ci o nal nih, on to te o loških re fe ren ci. Da kle, i ma mo ve o mestruč ne i vr lo o gra niče ne, u toj struč no sti, i sva ka ko tra di ci o -nal no (re ći ’me ta fi zič ki’ je još po naj bol je što tu mo že da se ka -že!) pro fi li sa ne in te lek tu al ce ko ji in si sti ran ju na su ve re no sti,a u tar kič no sti, iz dvo je no sti, i zo lo va no sti jed ne na ci je, dr ža ve ilizem lje, gde on da ta nar ci so id na su ve re nost ni ma lo ne u va ža -va one u ni ver zal ni je, e vrop ske i svet ske vred no sti, a če sto je, ustva ri, sprem na i da ih ’zga zi’, od no sno da sve što pre ko raču je’naš’ pa la nač ki za bran po ništi i doče ka na nož… Ne znam ko- li ko je u me sno ta kve struč nja ke na zva ti e vrop skim in te lek tu -al ci ma, ali, ne ka ko, ve ru jem da in te lek tu a lac ko ji, i pak, že li dase ova za jed ni ca u ključi u E vro pu, mo ra da bu de i o pre del jen


za one opšti je, u ni ver zal ni je vred no sti, ko je na di la ze sva ku par- ti ku lar nu, pa la nač ku a u tar kič nost.

Pre ma to me, kod in te lek tu a la ca ko ji ho će da bu di više odpu kih struč nja ka, bi lo u ne ga tiv nom ili po zi tiv nom smi slu, i -ma mo je dan čvrst nor ma tiv ni ili per for ma tiv ni mo me nat ko ji,na rav no, mo že, u ne kom li be ral nom smi slu, i da se to le riše…re ci mo, u Bri ta ni ji: ne ka go vo ri i piše ko šta ho će… itd. Ali, unašim u slo vi ma to ni je mo glo bi ti be za zle no. Mno gi naši fi lo -zo fi, kao vi so ko struč ni in te lek tu a la ci, o strašće no su, o vih po s-led njih de se tak go di na, pi sa li pro tiv E vro pe i pro tiv sa mepo mi sli na e vrop sku in te gra ci ju, a ta kođe su se svoj ski za la ga -li pro tiv naj bol jih e vrop skih vred no sti, što je bio sa svim o zbil -jan, me dij ski an ga žman ko ji se ’do bro’ u kla pa u (Mi loše vi će vu)zva nič no-i de o lošku i in sti tu ci o nal no-dr žav nu stra te gi ju...

U stva ri, to je bio in te lek tu al ni blan ko-ček za sve ’naše’ su- ko be sa sve tom ili, što se svo di na i sto, a pri or na le gi ti ma ci jatog sa mo vol jnog, na sil nič kog de lo van ja či je ključ no i de o loškou po rište je da to u jed nom pred-mo der nom, me ta fi zič komkon cep tu po li tič ke su ver no sti ko ji, prak tič ki, sko ro nig de usve tu više ne po sto ji i ne va ži. Ka da ka žem da je taj kon ceptbio pred-mo de ran on da cil jam na nje go vo te o loško, bo gom-da no u stroj stvo u ko me da ti po re dak mo ći ne tr pi ni ka kva nispol jašnja ni u nu trašnja o gra ničen ja.

Ta kvo shva tan je su ve re no sti mo že da se pri piše i A ri sto -te lu, po ko me je za po lis ka rak te ri stič no to da bu de jed na sa- mo do vol jna, a u tar kič na tvo re vi na. A u tar ki ja po li sa, nje go vasa mo do vol jnost ili vred nost-po-se bi, da kle, ono što se ni nako ji način ne mo že in stru men ta li zo va ti i o gra niči ti sem svo- jim u nu trašnjim na lo zi ma, je ste iz vor na grč ka pa ra dig ma su- ve re no sti. Ka sni je, u i sto ri ji čo večan stva, kon cept su ve re no stije i mao, i u te o loškom i me ta fi zič kom smi slu, svo je ge ne ze,ali je o vaj iz vor ni put, ta iz vor na po tre ba za nar ci stič kom sa- mo do vol jnošću, mo ra la bi ti kon stan ta: na ma ne tre ba ni ko


dru gi, ’mi’ zna mo gde smo, šta smo i ka ko tre ba da se od no -si mo pre ma svom u nu trašnjem nači nu ži vo ta i pre ma o ni maspol ja, pre ma dru gi ma…

Ali, to je taj sta rin ski, ar ha ič ni, pre va ziđe ni mo del, ko ji se,bez sum nje, ne u kla pa u ono što je da nas E vro pa i što su e vrop -ske vred no sti, pošto one, u pra vo, pod ra zu me va ju i de ju po del -je ne su ve re no sti ili, što se svo di na i sto, ne mo guć no sti ne ka kveap so lut ne su ve re no sti. Za to De ri da u po me nu tom tek stu – mi -slim da se zo ve Bez u slov nost ili su ve re ni tet: u ni ver zi tet na gra- ni ca ma E vro pe (reč je o pre da van ju o dr ža nom u A ti ni pro le ća1999, u vre me NA TO in ter ven ci je u Ju go sla vi ji) – in si sti ra nane kim dru gim ka te go ri ja ma, počev, re ci mo, od gra ni ce i fron -ta… U stva ri, on oštro kri ti ku je i de ju su ve re no sti, u ka zu ju ći nanje na kon kret na, kon flik tu el na ili, ako ho će te, po le mo cen trič -ka o be lež ja. Pri tom, on raz vi ja svo je te ze na tom pre da van ju,u jed noj a tin skoj sa li, sa o ku plje nim stu den ti ma ko ji su, pre to -ga, i ma li pri li ku da na te le vi zi ji ili u no vi na ma pra te ve sti obom bar do van ju jed nu ’su ve re ne’ zem lje…

No, va žno je is ta ći sle de će. De ri da kri ti ku je su ve re nost u triznačen jska a spek ta. Je dan se od no si na o vaj mo me nat ap so -lut no sti, od no sno na i de ju po jača ne spol jašnje i u nu trašnje sa -mo do vol jno sti (u ra tu i u mi ru) ko ja se, u tom tre nut ku, u Sr bi jima ni fe sto va la kao po tvr da a u to ri tar ne po li ti ke jed nog čo ve ka,Slo bo da na Mi loše vi ća, ko ji je bio na če lu – De ri da bi re kao nafron tu (front = če lo) – vla sti. I pak, ma ko li ko da je bio znača- jan, to je mo gao bi ti sa mo je dan značen jski a spekt u toj si tu a -ci ji prak tič ki va že ćeg poj ma su ve re no sti. Na i me, po sto jao je idru gi značen jski a spekt ko ji se od no sio na i de ju su ve re nog Ko -so va, od no sno na i de ju jed ne na ci o na li stič ki pro fi li sa ne dr ža -vi ce na sta le ot ce pljen jem Ko so va od Sr bi je i Ju go sla vi je. Tre ćiznačen jski a spekt De ri di ne kri ti ke pod ra zu me vao je i de ju su- ve re no sti ko ju u se bi o te lov lju je i u ak tu el nom do gađan ju is- pol ja va or ga ni za ci ja ko ja ima od luču ju ću u lo gu u ta dašnji ma


do gađa ji ma, da kle, NA TO. Tu je u pi tan ju, na rav no, su ve re naod lu ka gru pe ve o ma moć nih dr ža va, o ku plje nih oko jed nogpro jek ta ko ji je u sud njoj in stan ci pod ra zu me vao ne ga ci junašeg po sto jan ja. Nji ho va ničim o gra niče na su ve re nost se, na-j pre, o gle da la u kršen ju po vel je U je din je nih Na ci ja. Ak ci ja je utom po gle du pot pu no sa mo vol jno spro ve de na… Zem lje o ku -plje ne u NA TO-u su, u tom tre nut ku, is ko rači le iz va že ćegprav no-po li tič kog sklo pa ko jeg su, na pr vom me stu, one sa mepri hva ti le i u sta no vi le kao opšte va že ću nor mu.

Ako se sa da, po sle ove ma le di gre si je, vra ti mo pro ble mu e -vrop skih in te lek tu a la ca, ja bih, on da, in si sti rao na to me da onini su ta kvi (e vrop ski) sa mo za to što su ’struč nja ci’ jer nje go vode lo van je, počev od e vrop skog ili an ti-e vrop skog o pre del jen -ja, pred stav lja iz ve snu sna gu, skup per for ma tiv nih is ka za ko jigra de stvar nost, po sta ju re al ni na lo zi ko ji či ta vo društvo mo guda od ve du u jed nom prav cu ko ji je su pra tan od e vrop skog! Pre -ma to me, ni je reč o to me da se in te lek tu a lac sa mo dr ži jed nenor me ko ja je par ci jal no-struč na i van to ga pot pu no ne u tral -na, vred no sno ne i za in te re so va na ili de skrip tiv na.

Ži van La zo vić je, s pra vom, po klo nio pa žnju tom nor ma -tiv nom a spek tu u od ređen ju e vrop skog in te lek tu al ca. Za to,ve ru jem da od ređe ni in te lek tu al ni od nos pre ma E vro pi ko jiima nor ma tiv ni na boj, na ne ki način, od luču je, na me će se kaova žno me ri lo za pri pad nost toj kla si sluča je va ko ja se, o bič no,zo ve e vrop ski in te lek tu al ci. Naše pri hva tan je ili od bi jan je e -vrop skih vred no sti ni je stvar pu kog pri vat nog iz bo ra, po go -to vu ne on da ka da se taj iz bor uči ni jav nim i, ta ko re ći,na lo gom, ne go je to, za ce lo, jed na per for ma tiv na de lat nostko ja pro la zi kroz in sti tu ci je društva, počev od me di ja, da bi,na kra ju, sti gla do sa me dr ža ve ko ja on da mo že, kao Sr bi jana kra ju XX ve ka, da se o pre de li za ra di kal no (i ra di kal sko)an ti e vro pej stvo… Pa ka da se to de si, on da, jed no stav no, ni jemo gu će bi ti to le ran tan (u i stom o nom li be ral nom smi slu u


ko me je to mo gu će, re ci mo, u Bri ta ni ji) i re ći: do bro, ne mave ze, mi smo li be ral no ši ro ki, pa će mo to da is tr pi mo, jer iova naša to le rant nost je, u stva ri, po tvr da da ži vi mo u jed- nom li be ral no-de mo krat skom društvu…

Pro ble mi na sta ju on da ka da ne ži vi mo u li be ral no-de mo -krat skom društvu. U tom sluča ju, an ti e vro pej ski o pre del jenin te lek tu a lac, na pro sto, ni je i ne mo že da bu de, po svo joj’struč no sti’ ili po bi lo če mu, e vro pe jac. I sto va ži i za slučaj ka -da ne ki in te lek tu a lac za go va ra e vrop ske i de je, ali, s jed nestra ne, u sop stve noj prak si tom o pre del jen ju pro ti vu reči, ta -ko da, za pra vo, u no si u svet no ve ti po ve na sil ja kao, na vod no,ne ka kvog na sil ja-pro tiv-na sil ja… Na rav no, i na sil je pro tiv na -sil ja ni je ničim u na pred, a pri o ri, o bez beđe no od pa da upred-ci vi li za cij ske, pred-mo der ne ob li ke po našan ja. Na i me,i mo del na sil ja pro tiv na sil ja ili su ve re no sti pro tiv su ve re no -sti mo že da u ve de, sa mo, u jed no no vo na sil je a ne da ga su -zbi je. Na sil je pro tiv na sil ja mo že da pro du ži, ne i da o gra ničiili su zbi je, za u sta vi ne ko na sil je. To je on da no vo na sil je ko -je go vo ri da smo još u vek sa mo na pra gu ci vi li za ci je. Mi slimda se e vrop ski u ni ver za li zam sa sto ji, u pra vo, u toj i de ji prav -nog o gra ničen ja na sil ja. Ni je reč o to me da se klin kli nom iz -bi ja, da se jed no na sil je de stru i ra dru gim, još ve ćim,moć ni jim… ne go o to me da ci vi li za cij ski, da kle, e vrop ski u ni- ver za li zam pro fi liše mo guć nost za u stav ljan ja i kon tro le na sil -ja, da lju de u vek iz no va, po ko zna ko ji put, vra ća ci vi li za ci ji.

De kon stru i sa ti su ve re nost

(...)

Kad je reč o poj mu su ve re no sti, hteo bih od mah da ka žem dase on, u mom go vo ru, jav lja kao znača jan ako ne i ključ ni po -


jam za hval ju ju ći, u pra vo, Žaku De ri di. Na i me, ja sam na vo dionje gov tekst Bez u slov nost ili su ve re ni tet i ma ju ći u vi du da se unje mu iz no si je dan vr lo kri tič ki (ili de kon struk tiv ni) stav u od -no su na taj po jam. Više vo lim reč de kon struk ti van, ali u o vomkon tek stu je u me sno u po tre bi ti i reč kri ti ka. De ri da – po no vi -ću to – kri ti ku je tri mo gu će u po tre be reči su ve re nost u kon -kret nom kon tek stu ko ji je kon tekst NA TO in ter ven ci je naBal ka nu, kra jem XX ve ka. Tu je, na i me, reč o su ve re no sti ko ja,na a si me tričan način a, i pak, pod jed na ko, o be le ža va tri stra neu kon flik tu: jed na smo mi, dru ga stra na su Al ban ci na Ko so vu,a tre ća su zem lje o ku pljen je u o ra ga ni za ci ji zva noj NA TO. Kri- ti ku ju ći po jam su ve re no sti kao je dan su više tra di ci o na lan, kon -zer va ti van, me ta fi zič ki ili on to-te o loški po jam, De ri da, u stva ri,kri ti ku je sve tri stra ne u kon flik tu i ne že li da, u da tom tre nut -ku, pred nost da bi lo ko joj od tih stra na, i po go to vu ne ne komod tih kon ce pa ta su ve re no sti. Dru gim reči ma, on te žnju su ko -blje nih stra na da bez re zer vno a fir mišu svoj kon cept su ve re no -sti pod vr ga va ra zlo žnoj kri ti ci, od no sno de kon struk ci ji…

Ja sam to De ri di no shva tan je ov de iz lo žio na pro sto za tošto sma tram da je taj a spekt kri ti ke/de kon struk ci je su ve re -no sti za i sta ne za o bi la zan. A i pak, to je sa mo je dan a spekt. Ce -lo vi to pi tan je o su ve re no sti je nešto slo že ni je. Za to ni jedo vol jno bi ti sa mo strog ili kri tičan pre ma poj mu su ver no sti.Je dan kom plek sni pri stup tom pro ble mu mo rao bi da in si -sti ra na pre ci znom o gra ničen ju su ve re no sti, ne i na nje nomu ki dan ju. Za to je, re kao bih, kri ti ka ap so lut no-su ve re nih pre- ten zi ja u me sna pod u slo vom da po jam su ve re no sti, u nu tarpret po stav lje nih prav no pro fi li sa nih o gra ničen ja, još u vekmo že da nađe kon tekst u ko me bi a fir ma tiv no funk ci o ni sao.

Sa ma te ma ti za ci ja poj ma su ve re no sti je, bez sum nje, mo- der na Stvar. Ali, pre nje po sto ja la je iz ve sna ne-te ma ti zo va naili dru gači je te ma ti zo va na prak sa-su ve re no sti. Ja sam po me -nuo, re ci mo, A ri sto te lo vo shva tan je a u tar ki je ili sa mo do vol -


jno sti (ne kog po li sa). Gr ci su go vo ri li, ta kođe, o a u tar hi ji, sa- mo vlašću, sa mo dr žav lju, što je, za njih, sva ka ko, bio je dan is k-va ren mo del vla da vi ne, u ko me su ve ren, na pro sto, ra di ’štaho će’. Kri tič ki fi lo zo fi – ka kav je bio i A ri sto tel – taj mo del su,jed no stav no, od ba ci va li kao loš… I pak, A ri sto tel je i mao iz ve -sne i lu zi je u ve zi sa a u tar ki jom, sa mo do vol jnošću/su ve re nošćupo li sa, pošto je mi slio da je ona (a u tar ki ja) naj više do bro za sa -mu za jed ni cu.

Za nim lji va je čin je ni ca da je, pre A ri sto te la, Pla ton za stu -pao sa svim su prot no sta no vište. Po nje mu, na i me, po li si uGrč koj ne bi ni pošto sme li bi ti su ve re ni/a u tar kič ni… Na rav -no, on ni je u po tre blja vao te reči, ali nje go ve i de je su išle utom prav cu. Su ve re nost he len skih po li sa mo ra bi ti o gra niče -na već sa mom čin je ni com da su po li si na stan je ni lju di ma (neraču na ju ći ro bo ve) ko ji su he lin skog ro da. Dru gim reči ma,rat iz među po li sa ni je mo guć, jer njih na stan ju ju rođa ci,srod ni ci, svoj ta. Sa Var va ri ma je, na pro tiv, rat mo guć, poštosu oni – ka ko do slov no ka že Pla ton – po pri ro di ne pri ja tel jiHe le ni ma! Bri nu ći o He le ni ma Pla ton je mi slio da bri ne o sa -mom čo večan stvu! Kraj su ve re nih po li sa među He le ni ma i stoje što i po tvr da i de je čo večan stva. Na rav no, ovo ’čo večan stvo’još u vek ne pod ra zu me va E vro pu, ko ja je na stan je na Var va -ri ma, o ni ma ko ji ne go vo re grč ki je zik… No, ma ko li ko da jebi la u se bi o gra niče na, Pla to no va i de ja je, i pak, bi la pro jek ci -ja iz ve sne ljud ske u ni ver zal no sti.

A ri sto tel je, u tom po gle du, bio na pro sto re a li stič ni ji. Ongle da šta se deša va na he len skom tlu i vi di da se he len ske dr -ža ve iz među se be bo re… i za to (iz među o sta log) kon sta tu jeda je po lis sa mo me se bi do vol jna, a u tar kič na stvar nost. Pla- ton, na pro tiv, že li nešto više od to ga i po stav lja jed nu opštu,i a ko na He le ne o gra niče nu, nor mu. Po nje mu, pri rod no je,ili: čo večan sko je, he len sko je da se među so bom ne vo di rat.Mi bi smo, da nas, re kli da je to ci vi li za cij ska i, pre ma to me, e -


vrop ska nor ma. Po le mos ni je do pušten. Svu da gde on po sta -ne pret nja tu ne slo ga (sta sis) ili spo ro vi mo ra ju da se reša va -ju mir nim pu tem… Pa ci fi zam je i za Pla to na bio do bra Stvar,ali sa mo u ko li ko je va žio za He le ne…

I pak, tu vi di mo s ko jim di le ma ma se su oča va la pr vo bit nate o rij ska ar ti ku la ci ja tog sta rog pro ble ma ko ji je pro blemsu ve re no sti i nje go vog o gra ničen ja. U ra zliči tim po ve snimvre me ni ma on se na ra zliči te nači ne reša vao. Mi, da nas, utom po gle du stu pa mo u jed no pot pu no no vo do ba. Po sle pa -da Ber lin skog za da ili, što se svo di na i sto, po sle slo ma bi po- lar ne po de le sve ta, na sta je pot pu no no va si tu a ci ja. Reč je,na i me, o pro ce su u sta nov ljen ja, u prav nom smi slu, neče gata kvog kao Glo bal no se lo u ko me ne ma ili ne bi tre ba lo daima Var va ra! Da kle, u Glo bal nom se lu su svi ’He le ni’ i, pre -ma to me, tu je mo gu ća i do pu sti va sa mo iz ne sna ne slo ga(sta sis), ne i rat (po le mos).

Prav ni po re dak Glo bal nog se la, na pro sto, za bran ju je rati, sa mim tim, o gra niča va su ve re no pra vo po je di nih na ci ja narat, od no sno pra vo da sa me od luču ju o pi tan ji ma vla sti togop stan ka (rat je, na i me, u vek bio i do vođen je u pi tan je vla sti -tog op stan ka!). Pro ces glo ba li za ci je je, u i sti mah, pro ces pa- ci fi ka ci je ko ji, među tim, mo že da bu de i te ka ko su rov! Jer, iprav no su zbi jan je ra ta, ako ta ko mo gu da ka žem, pod ra zu -me va u po tre bu na sil ja, od no sno mo guć nost iz ve snog ra tapro tiv ra ta kao le gi tim ne me re u Glo bal nom se lu, me re ko javrši po ti ski van je ili is ko ren ji van je po le mo sa. Stvar se kom- pli ku je ako zna mo da i rat pro tiv ra ta, kao in stru ment pa ci fi -ka ci je, mo že da se zlo u po tre bi u ko rist ne kuh po seb nih,geo-stra teških cil je va, ta ko da glo ba li za ci ja kao pr ven stve no(po svo me smi slu) prav ni pro ces mo že, kon tra svr ho vi to, daskre ne u po li tič ke vo de i da, na taj način, po sve doči o a u tar -kič no-su ve re nom, on to-te o loškom po našan ju čak i ci vi li za -cij ski naj ra zvi je ni jih i naj moć ni jih ze mal ja sve ta!


Ak tu el ni pro ce si glo ba li za ci je su, pre ma to me, am bi va -lent ni pro ce si i oni zah te va ju da se na naj skru pu lo zi ni ji načinre flek tu je to pi tan je vla sti te su ve re no sti u sve tu o gra ničen ja.Bi ti-sa-dru gim u ta kvom sve tu je ne sa mo prav na ne go i e tič -ka nor ma. Pre ja ka su ve re nost je pre ja ki e go i zam i pre ja kinar ci zam ko ji, u pra vo, na la že iz ve snu sa mo re flek si ju kaopret po stav ku vla sti tog sa mo gra ničen ja… U ko li ko bi se ti menešto iz gu bi lo, s dru ge, ci vi li za cij ske stra ne bi se, sva ka ko,do bi lo. Pre ja ka a u tar kič nost/su ve re nost, ne sa mo što po niš-ta va sve što je e vrop sko, što je u ni ver zal no – ka ko god da de- fi niše mo tu e vrop sku u ni ver zal nost – ne go ona, u pra vo, či nisle pim za ci vi li za cij ske pro ce se i gu ra lju stvo u sa mo i zo la ci -ju, u ne ku vr stu do bro vol jnog var var stva!

A ka ko bi iz gle da lo to o tva ran je pre ma ci vi li za cij skim pro- ce si ma, o to me je, iz per spek ti ve u met no sti, go vo rio MiškoŠu va ko vić, a mo glo bi da se go vo ri i počev od ne kih dru gihvred no snih sfe ra, re ci mo, iz per spek ti ve e ko no mi je, pra va,teh nič kog na pret ka i ta ko dal je. U tom sluča ju, la ko bi smo vi- de li da to što se deša va lo po sled njih de se tak go di na kod nasi što su po dr ža li ne ki naši ve o ma cen je ni (na ci o nal ni) in te -lek tu al ci, pro sto ni je ni ka kav mo del e vro pej stva, ne go je mo -del jed ne za gri že ne su ve re no sti ili a u tar hi je, da kle,sa mo vlašća i sa mo dr žav lja (= dr ža va to sam ja), ko ji se na kra -ju nu žno srušio, na pro sto za to što je, od počet ka, bio an ti-ci -vi li za cij ski u sme ren.

Mi da nas mo že mo da bu de mo to le rant ni, pa da ka že mo: ure du, taj i taj je i mao ta kva i ta kva u ve ren ja; o pa me ti će se on;i pak, po nje go vom struč nom pro fi lu mo ra će mo ga u vr sti ti ue vrop ske in te lek tu al ce… Na rav no, mo že mo i ta ko da raz mišl-ja mo. U ne kom po je di nač nom sluča ju to, mo žda, i ne bi bi lopo grašno… A i pak, mo že mo i i ma mo pra vo da raz mišlja mo io na ko ka ko to či ni Da ko vić: ima tu neče ga što po pri lič no ni -je u re du! Ima ne kih tra go va, ne kih mrl ja, nečeg što sme ta…


Mo že mo i ta ko da raz mišlja mo. Mo že mo, naj zad, i kao Gra- hek da raz mišlja mo… i ja sam ve o ma za do vol jan što sam čuonje go vo iz la gan je i nje go va u po zo ren ja.

(...)

Me ni tvo ja a na li za u ve zi s poj mom su ve re no sti de lu je za nim l-ji vo. Ja sam se, i pak, s pra vom ili ne, o gra ničio na is pi ti van jejed nog i sto rij skog tre nut ka u ko me ra zliči ti ak te ri na po li tič -koj sce ni ak ti vi ra ju svo ju ’su ve re nu vol ju’ i ti me i za zi va juvišak su ko ba na o vom tlu. Po en ta je u to me: gde god se ak ti -vi ra ’su ve re na vol ja’ tu i ma mo i višak su ko ba! U stva ri, ta kvihe pi zo da je bi lo na pre tek, bar na o vom našem Bal ka nu. I njihće, ve ru jem, i su tra bi ti u E vro pi i dru gde! Jer, po jam su ve re -no sti, sva ka ko, ni je mr tav. On je, pre, am bi va len tan, ka ko ti spra vom ka žeš, i man je ili više o gra ničen. Na me će se, na rav -no, i pro blem od go vor no sti.

Ali, ako su tra po no vo u E vro pi bu de ne kih stra teških i ga raoko ove ili one ’su ve re ne o sti’, on da to znači da i E vro pa, napočet ku XXI ve ka, još u vek eg zi sti ra sa svo jim li cem i na lič jem.Ona će, bez sum nje, i dal je u neče mu da pred njači. Bi će u zor.O to me sam nešto go vo rio juče. U ni ver zal ne e vrop ske vred no -sti su pro jekt, nor ma, na log za dru ge. Zah tev za iz ve snim (sa -mo) o gra ničen jem. Sa ma E vro pa o te lov lju je taj u ni ver za li zamu me ri u ko joj je ona ak tiv na, u ko joj je sprem na da se za lo ži,da pred njači, da bu de pret hod ni ca, a van gar da.

No, sa mo u ka zi van je na pra vac plo vid be – ako ta ko mo guda ka žem – pred stav lja, bez sum nje, i de al nu, nor ma tiv nustra nu priče. To je, među tim, u i sti mah i jed na kon kret na si -tu a ci ja. U vek je reč o ne koj kon kret noj zem lji ili gru pi ze mal -ja ko je pre u zi ma ju ’man dat’ a van gar de, man dat su ve re nein stan ce ko ja će da po ka že pra vi put… A tu smo, o pet, na i vi -ci mo gu će zlo u po tre be su ve re no sti!


Funk ci ja a van gar de če sto ima re pe re siv ne ko no ta ci je. Tupriču zna mo vr lo do bro. Da nas i ma mo ve li ku si lu ko ja se zo -ve A me ri ka i ko ja svo ju su ve re nost, če sto, is tu ra is pred, bezsum nje, značaj nih, u zor nih, u ni ver zal nih, da kle, e vro pej skihvred no sti ko je stva ra… Da kle, i funk ci ja pred njačen ja je am- bi va lent na funk ci ja. Ali mi ne ma mo dru gu. Ako a van gar danu žno po vlači za so bom i sti can je su ve re nog in te re sa, on da jenjoj i sto ta ko nu žno svoj stve no da za pa da u pol je mo gu će i -de o lo gi za ci je vla sti tih pro je ka ta, da kle, u pol je u ko me sekon tra svr ho vi to – greši.

Za to, ja ne mam ništa pro tiv tvrd nje da su ve re nost, da su- ve re na moć če sto – mo gli bi smo du go da na bra ja mo te sluča- je ve i da tu me – greši, da se če sto vra ća na sil nim sred stvi ma,da kle, o nim ko ja, u svo jim de kla ra ci ja ma, u pra vo o spo ra va ipo ništa va… Li ce mer stvo je sa stav ni deo te am bi va len ci je ko -ja, bez po go vo ra, o be le ža va po jam su ve re no sti. Tu će mo sepot pu no sla ži ti. Ali, o sta je čin je ni ca da po sto ji je dan pra vackre tan ja, ko ji ni je ni ka kav a po slut, ali i pak je ste trag iz ve snihvi so kih i u našem raz do blju u zor nih, da kle, u ni ver zal nihvred no sti. Pre me to me, ako mi že li mo, da nas, da kri ti ku je moE vro pu i nje ne ne do sled no sti, vr dan ja i li ce mer stva, mi tomo ra mo da či ni mo u pra vo sa tih e vrop skih i svet skih me ri la,sa sta no višta vred no sti ko je su vred no sti sve ta i u od no su nako je se sam taj svet ne po stav lja do vol jno do sled no.

No vi in stru men ta li zam

(...)

Ako mi do pu sti te ja bih se vra tio na ne ke te me ko je je, u svomiz la gan ju, po kre nuo Miško Šu va ko vić. Reč je o nje go voj pro- ce ni stan ja u met no sti da nas u E vro pi i sve tu. To je, bez sum -


nje, jed na ve o ma za nim lji va prog no za ili prog no stič ka eks- per ti za ko ja se, ot pri li ke, svo di na tvrd nju da da nas više nemo že da se go vo ri o a u to no mi ji u met no sti, a mo žda čak ni osa moj u met no sti, što bi on da mo glo ne gde da se sve de na i -sto. Miško je, u o vom kon tek stu, kra ja u met no sti ili kra ja a u -to no mi je u met no sti, u po tre bio jed nu sin tag mu ko ja gla si’vra ćan je funk ci ji’.

Ja bih mo gao da na slu tim šta to, ot pri li ke, znači, ali, u o -vom tre nut ku ću, rađe, da po sta vim ne ko li ko pi tan ja. Ne spor -na je čin je ni ca da je mo der na u met nost se bi o si gu ra laiz ve snu (vred no snu) a u to no mi ju i da je ta a u to no mi ja za nju,vre me nom, po sta la pro blem. Na i me, na pa ra dok si ma a van -gar de ko ja in ter ve niše u nu tar mo der ne, ali i pro tiv nje, i ko -ja je, da kle, ka ko po tvr da ta ko i ne ga ci ja mo der ne, pro blema u to no mi je se, u i sti mah, pro fi li sao i de cen tri rao, ako ne i u -rušio… U sva kom sluča ju taj kon cept a u to no mi je mo der ne u -met no sti za pao je u kri zu. Da nas mo že da se go vo ri ode kon struk ci ji, raz grad nji tog kon cep ta. Nas bi, sa da, tre ba -lo da za ni ma ono što je o sno vi ca, što je u slov-mo guć no sti overaz grad nje.

Za i sta, da nas se teško mo že go vo ri ti o a u to no mi ji u met -no sti, kao što teško mo že da se go vo ri o a u to no mi ji ne kih dru- gih vred no snih sfe ra, re ci mo, in for ma tič ke, in te lek tu al ne,kog ni tiv ne ili, ako ho će te, o a nu to no mi ji uma. Um je, da nas,sve dru go sa mo ne o naj he ge li jan ski, smo pro zir ni en ti tet ko -ji sam se be u te mel ju je kao ne ka kvu vr hov nu su ve re nost – da,i u o vom kon tek stu, u po tre bim taj za jed ne o zlo glaše ni, a zadru ge krajn je a fir ma tiv ni po jam. Da kle, u ra zliči tim vred no -snim sfe ra ma na la zi mo na i ste pro ble me ko ji su pro ble mi sne kom vr stom a u to no mi je ili ak si o loške su ve re no sti… Me ne,u o vom tre nut ku, za ni ma ju po sle di ce tog stan ja, za ni ma mešta, za pra vo, znači sin tag ma vra ćan je funk ci ji. Da li se, ti me,pod ra zu me va po vr tak ne kom (no vom ili sta rom?) in stru men -


ta li zmu? Da li će mo mo ra ti da se vra ti mo Bo dle ru i nje go -vom poj mov nom pa ru lar pur lar ti zam-in stru men ta li zam, da -kle toj (me ta fi zič koj?) o po zi ci ju na ko ju smo već sko roza bo ra vi li. Pa ako je to ’vra ćan je funk ci ji’, o ko me Miško go- vo ri, za pra vo je dan no vi/sta ri in stru men ta li zam, šta on da tajin stru men ta li zam, za pra vo, znači?

Ni je li to, mo žda, ne ki no vi kon zer va ti vi zam? Vra ćan jeneče mu što je, na pro sto, od bače no ili pre živ lje no? Ve ro vat noje da tu, i pak, mo ra mo na pra vi ti je dan ko rak na zad, da bi smo,on da, po no vo kre nu li na pred… Ali, ku da će mo, ko nač no, kre- nu ti? Ka kva je pri ro da tog (no vog) in stru men ta li zma? Da li jeto po hva la ne koj he te ro no mi ji, dru go-za ko ni to sti, ako već višeni je reč o a u to no mi ji ili sa mo-za ko ni to sti? Po gle da mo li ma lobol je, vi de će mo da je Kant, u stva ri, pr vi de fi ni sao a u to no mi -ju u met no sti, u tre nut ku ka da je tvr dio da je u met nost, za pra -vo, svr ho vi tost bez svr he. U met nost, da kle, ne slu ži niče mu iz vanse be, u met nič ko de lo ni je nešto što se je de ili što neče mu, bi -lo če mu, ko ri sti… i to je, on da, taj mo der ni kon cept a u to nom -ne u met no sti, ko ji se i kon cep tu al no is kri sta li sao po sle Kan ta…

Sa da se, bez sum nje, po stav lja ni ma lo jed no stav no pi tan -je: da li mi (mi post-mo der ni?) mo ra mo, u u met nost, da u ve -de mo ne ku dru gu, spol jašnju svr hu, ne ku dru go-za ko ni tostko ja bi nju ne sme ta no in stru men ta li zo va la i, ta ko, pod vr glano vim vred no snim me ri li ma i svr ha ma? Ko ja bi je po me ri lau ne kom dru gom prav cu? I da li bi taj pra vac još u vek bio pra- vac e vrop skog du ha ili bi on, mo žda, bio trans-e vrop ski (transa tlan ski?) ili post-e vrop ski? Da li o vaj ’po vra tak funk ci ji’ – uči ji re a li tet ne bi smo sme li da sum nja mo – o te lov lju je zah tevza slu žen jem e vrop skom du hu? Da li on pred stav lja po hva luiz ve snog, na vi so ke e vrop ske vred no sti u sme re nog, in stru -men ta li zma? Bo jim se da bi tu bi lo do sta pro ble ma s jed nimta kvim in stru men ta li zmom, a on da i s e vrop skim du hom. I -pak, ovo su sa mo mo ja na gađan ja. Mo žda po vra tak funk ci ji u


se bi no si i ne ku bol ju al ter na ti vu? Za to se ja, naj rađe, od luču- jem da po sta vim pi tan je: o če mu je tu, za pra vo, reč?

(...)

Sa mo još jed no pi tan je. Go vo ri mo, bez sum nje, o iz ve snoj he -te ro no mi ji i in stru men ta li zmu, i ja, ne ka ko, i mam u ti sak daje, za ra zli ku od do bro cen tri ra nog on to-te o loškog in stru -men ta li zma, ovo sa da (bar na pr vi po gled, na po vrši ni) je danpri lič no a nar ho i dan, pro iz vol jan, spon zor ski in stru men ta li -zam. Ni ka da i nig de ni je i ve ro vat no ne će ni bi ti de kla ri sa nou kom (ve li kom, i sto rij skom?) smi slu u met nost tre ba da slu -ži ne kim u od no su na nju višim ako ne i naj višim cil je vi ma…Ali ovo slu žen je (ako je to slu žen je) sa da se ne ka ko, re kao bihspon ta no, kon sti tu iše kao ne za o bi la zan na log… gde se kon sti- tu iše, ka ko se kon sti tu iše, s ko jim raz lo gom se kon sti tu iše, tomi, iz gle da, mo že mo sa mo da na slu ću je mo…


FI LO ZO FI JA KAO NAČIN PI SAN JA

U ve o ma u gled noj e di ci ji Kov, iz Vršca, u br zo po sle knji geE mi la Si o ra na Mo ja zem lja i zašla je Da ko vi će va Proši re naver zi ja. Proši re na ver zi ja – če ga? Za i sta, da li je reč, sa mo,o proši ri van ju jed nog o pu sa ko ji je, u pret hod nim Da ko vi -će vim knji ga ma (po seb no u Post mo der noj ci tan ti), već do- vol jno po sve dočio o ši ri ni vla sti tih tek stu al nih re fe ren ci iza hva ta? Ili je to, ta kođe, proši ri van je jed nog dru gači jeg –u od no su na ’zva nič na’ du hov na kre tan ja – tren da ko ji, kodnas, da ti ra, ve ro vat no, još od Kon stan ti no vi će vog A ha sve -ra ili trak ta ta o piv skoj flaši da bi, da nas, u ak tu el noj tek stu- al noj pro duk ci ji u zi mao sve više ma ha! Reč je o ’tren du’ko ji fi lo zo fi ju, na pr vom me stu, shva ta (u Ror ti je vomključu) kao način pi san ja. Pi san je, u bu du će, ni je pu ki in- stru ment za nešto dru go, ne ku spol jašnju, su per i or ni ju svr -hu; ono, sa da, se bi sa mom po la že vla sti te ak si o loškeraču ne! U jed nom ’sin hro nom’ pre se ku, to bi znači lo da jetu na de lu pro boj s one stra ne di sci pli nar nih i žan rov skiha pri o ri ja i ba ri je ra, u prav cu jed nog to po sa na ko me se me -ta fo ra i po jam više ne isključu ju, već, u pra vo, u za jam nopod stiču, o bo stra no proši ru ju ći vla sti tu he u ri stič ku, tek- stu al nu moć. O va ko shva će no proši ri van je u ključu je po redo sta log, sva ka ko, i pi tan je – a fi ni te ta.


„Slušaj te“, ka že Da ko vić, „ ja ne znam ništa dru go da ra -dim ne go da pišem. Ili, tač ni je reče no, u dru gim po slo van ji -ma ne na la zim to ta ko ne o bič no za do voljstvo kao u pi san ju.“I od mah, za tim, D. se pi ta: od če ga se sa sto ji ovo ’za do -voljstvo’? Za do voljstvo u tek stu – i, naj pre, u tek stu dru gog,da bi se, za tim, u nje mu kao pre o bra že noj, in ter pre ti ra noj,iz no va is pi sa noj, ’pre pi sa noj’ mu dro sti – u ži va lo. Eto zašto suDa ko vi će ve tek stu al ne re fe ren ce broj ne i, na pr vi po gled, čak,„ha o tič ne“. Ta ko će mo, re ci mo, u o delj ku „Bal kan ski ’Nešvil’“,po red Hju ma, Dej vid so na, La ka na, pri de, na ći i jed nog Alt- ma na, Ge zu Ča ta, ali i Jo va na s Pat mo sa, pi sca A po ka lip se, teiz ve snu „go spođu O mašku“ ko ja je, zbog neče ga, bo le snosklo na na ruša van ju je zič kih kon ven ci ja...

Na dru gi i tre ći po gled sve ove re fe ren ce i nji ho va re-kon-tek stu a li za ci ja sve doče, u pra vo, o a fi ni te tu za iz ve sno tkan je,tek stu al no tkan je ko je u ži va u se bi sa mom i ne o da je se ne -kim dru gim, tuđim, spol jašnjim po slo vi ma i svr ha ma... Ni je li,i pak, sva ko ta kvo tkan je u vek po ma lo u za lud no?! Kao što je,mo žda, u za lud na i ve ra da „mo gu se be ne ka ko reči ma, ne kimreče ni ca ma tu da po ve žem, da iz go vo rim, ako ne ma te ništapro tiv, da ne ka ko na pišem, i ta ko iz go vo ren, tj. na pi san, dase be saču vam za se be sa mog, i da bu dem za i sta tu sa so bomi se bi u vek pod ru kom, da kle za i sta da bu dem“ (R. Kon stan -ti no vić: A ha sver, II). Za i sta, pi tam se, tim je di nim ma tern jimje zi kom ko ji i mam: mo gu li za i sta da bu dem, ako sam već u -hva ćen u mre že je zi ka? Mo že li pa uk da u hva ti se be, u sop- stve noj mre ži? Mo gu li da bu dem, za i sta da bu dem... sat kanod reče ni ca. Ja kao svo ja proši re na, is priča na i, mo žda, većza bo rav lje na ver zi ja?! Eto, za ce lo, re to rič kog pi tan ja u pu će -nog jed nom i pak sa mo me ta fo rič kom ’pa u ku’! Tom pa u ku ko -me je sud bi na na me ni la da ne u mor no ple te svo jeni ti/reče ni ce bez na de da će u nji ma da se i ka da, de fi ni tiv no,po ve že... Mo žda je to, sa mo, pro blem oča jan ja, očaj ne ne mo -


ći da se iz nađe po ve za nost ili, čak, sa mo pri sut nost u „ne kimreče ni ca ma“, u Du hu, da kle, Sa bla sti je zi ka?

U tom sluča ju, mo ra la bi, ov de, bi ti reč o u žit ku či je na lič -je je oča jan je ili, što se svo di na i sto, o oča jan ju či je na lič je jeu ži tak, u ži tak tek stu al nog tkan ja u sa mo me se bi. U ži tak/oča -jan je u svom sa mo i zmi can ju kao sa mo do se zan ju... U toj an- ti te ti ci veči to ras pe toj iz među pe ha i u spe ha... Ta ko da je rečo stal no ob nav lja noj pod-ruč no sti ili pri-ruč no sti ko ja bi hte -la se be da saču va za se be, ka ko bi se, za tim, iz gu bi la u sa vrše -noj ne nađe no sti, s je di nim, ali pa kle nim, cil jem da po ton ja iod gođe na za do vol jen ja bu du u to li ko slađa! Sa mo, gde smoon da mi, taj zbir pr vih li ca jed ni ne, gde smo za i sta (ako ovareč još nešto znači) u tom tek stu al nom tkan ju ko je u ži -va/oča ja va u sa mo me se bi?

Slušaj te, ja ne znam ništa dru go da ra dim ne go da pišem– od zvan ja u na ma Da ko vi ćev ne to li ko o pis vla sti te u slov no -sti ko li ko – o be ćan je. Do bro. I pak, ne će mo la ko iz be ći pi tan -je: ka ko je to po i sto ve ćen je s na lo gom pi san ja u opšte bi lomo gu će? S fi lo zo fi jom kao pi san jem? Ili: s je zi kom? Sa blašću?„Mo že li“, pi ta dal je Da ko vić, „pi san je po sta ti ’o bjek tiv no’ kaou post mo der ni za ko ju ovo ’ja’ ko je na sta je u pi san ju više ni -je ’psi ho loško’? Da li se u o vom po kre tu pre ma je zi ku do i stagu bi su bjek tiv na i li ti ’um na’ kon tro la nad o vim pro ce som“(još u vek smo, eto, na počet ku Proši re ne ver zi je, st. 15.)?

Mo žda se, za i sta, u pi sto ve ćen ju s fi lo zo fi jom-kao-nači -nom-pi san ja de fi ni tiv no gu bi um na kon tro la, o ko joj go vo riDa ko vić... Pri tom, mo ra mo i ma ti u vi du da je sa ma fi lo zo fi -ja, kao lju bav-pre ma-mu dro sti, kao veči ta od go da i još-ne-pri su stvo mu dro sti, pro ces ko ji gu bi tak kon tro le imaveć-u pi san u vla sti tom počet ku, u svo me poče lu, nače lu. Sa -ma nor ma su že ne/um ne kon tro le, u pi sa na u pr vo bit nom ge -stu fi lo zo fa, is pi su je u se bi i taj gu bi tak kon tro le kaote mel jni ji. Ni je li, za i sta, fi lo-so fi ja sa mo svo je vr sno (ni ka da


u ka lu plje no u ne ka kav de fi ni tiv ni i den ti tet) po i sto ve ćen je sane kim/nečim ko/što, za pra vo, ne ma kon tro lu... ne ma tu um- nost ko ja se, sa mo, že li/vo li i ni ka da ne do se že, ni kad do Kra -ja... Ni je li, za pra vo, ’naj mu dri ja’ u pra vo ova uz dr ža na,ne do reče na mu drost (fi lo zo fi je) ko ja, u svo joj me to dič kojsum njiča vo sti, ni ka da ne iz rav na va sve na bo re i ne iz mi ru je,de fi ni tiv no, svo je raču ne... Raču na ju ći, u pra vo, da je sva kakon tro la, ma ko li ko da je ’um na’, u Stva ri, iz ve sna su že na ver -zi ja... ta ko da je, u o po zi ci ji s njom, proši re na ver zi ja, za pra -vo, gu bi tak kon tro le ili, bol je, nje no sa vla da van je kaosa vla da van je pre gra da, o gra da, žan rov skih i dru gih pre pe re -ka i ba ri je ra.

Ali, ge stu o vog o slo bađan ja u vek pret ho di iz ve stan strah imo žda, u pra vo, strah od nad moć nog ’lu kav stva’ uma ko je o -be le ža va man je-više sva ku su že nu ver zi ju! „Bo jim se, na-jčešće, da je sve ovo ne ka smi ca li ca Du ha Je zi ka, u mo mene mi ren ju sa tim da ne mo gu da bu dem drukči je ne go sa moo va ko ka ko sad je sam, tj. ni sam, ne ja već o be ćan je tog mogJa, na ne ki način ono Ja kao san o Ja, a ne ja, i da kle kao o najstal ni rad, o vaj go vor ko jim se be mo ram se bi stal no dapričam, ja ko ji ni u snu ne pre sta jem da pričam, i ko ji je samsa mo dok pričam, i sa mo u priči, ja, ko ji ne mo gu da bu demna ne ki dru gi način ne go u o voj priči, i kao ta priča ko ju se bipričam, i ka da je sva ki tzv. ži vot sa mo ne ka priča o ži vo tu ko -ji ov de ni je, ali će do ći, pa se zbog to ga priča i pričom po kuša -va o va mo da do ve de“ (A ha sver, 15-16). A do ve sti se, s o vompričom, sva ka ko, mo ra i to u kle to Ja, sa bla sno Ja sa bla snogje zi ka ko ji, na svi jim na bo ri ma i i vi ca ma, is pi su je/išči ta va,sam taj od nos-pre ma-se bi kao na bor, kao su že nu ver zi ju jed -ne bes ko nač no proši ri va ne i ni ka da do vol jno proši re ne ver -zi je i, pre ma to me, kao priču o ži vo tu ko ji ni ka da ni jeko nač no, do kra ja is pričan, ni ka da ov de, pošto je, u vek, od -gođen, ne gde dru gde i po naj pre u toj nig di ni pra zne na me re


da se u jed noj ne mo guć noj priči iz nađe ka kvo-ta kvo i, za pra -vo, u vek ne si gur no u točište za ovo u kle to, prog na no ili od -bače no Ja.

Po iz ve snom lo go cen trič kom dik ta tu, sva ka naša i den ti fi -ka ci ja-sa (ne kom pričom?) je, u stva ri, pro jek tiv na ili, ako ho -će te, su že na ver zi ja ko ja počin je s ne kim (sva ka ko:u mišlje nim) Ja. Bi lo da je reč o pi san ju ili je zi ku, o Du hu je -zi ka ili Ocu, o snu o Ocu ili o tom Ja ko je, sa mo, san ja svo jeJa, u sva kom od tih sluča je va u vek je u i sti mah reč/lo gos opro jek tiv nom po i sto ve ćen ju. I za tim, o stra hu da se u to me, i -pak, nešto iz gu bi lo, ili ni je našlo. Pa ra dig ma svih po i sto ve -ćen ja o sta je, na rav no – o tac. Ili: O tac. (Za strašu ju ći?) O o vojdi le mi – o tac ili O tac – pi sao je, i den ti fi ku ju ći se sa sa mimpi san jem, sa za o kre tom pre ma pi san ju/je zi ku, Kon stan ti no -vić u De kar to voj smr ti. Di le ma pred ko ju nas ta ne o bič na kn-ji ga do vo di re zi mi ra se pi tan jem: da li je, u opšte, u svimnašim po i sto ve ćen ji ma, reč o psi ho loškom ocu ili nad-psi ho -loškom, o bjek tiv nom Ocu? (A pi tan je o ocu/Ocu bi mo ra lo,u jed no, bi ti i pi tan je o ge ne rič kom i den ti te tu, o ro du, o vr -sta ma, o dve i ste stva ri itd.; o on to-te o lo gi ji I stog?)

Ni je isključe na – ma da, re kao bih, ni je ni ve ro vat na – hi -po te za da je, u toj po znoj Kon stan ti no vi će voj knji zi (o ko joj jei Da ko vić pi sao u Proši re noj ver zi ji), po sve će noj ocu (ili:Ocu?), na de lu nešto ta ko kao pro jek tiv na i den ti fi ka ci ja (tajiz raz po tiče od Me la ni Klajn) ili, jed no stav ni je reče no, po -kušaj da se dru gom, kroz na vod no po i sto ve ćen je, pri pi su jusop stve na o be lež ja... Pre sam, i pak, sklon u ve ren ju da De kar- to va smrt, baš kao i Proši re na ver zi ja, pod ra zu me va o so be nui den ti fi ka ci ju s fi lo zo fi jom kao nači nom pi san ja. U jed no, toje, sva ka ko, iz ve sno po i sto ve ćen je s pi san jem u ko me se gu bi’um na’ kon tro la – kon tro la on to-te o loškog Oca. Re ci mo: De -kar ta... či ja se smrt, u o sta lom, o baj vlju je. Mo žda je, pri tom,po i sto ve ćen je s na lo gom pi san ja sa mo ni ka da-do vol jno-ko -


nač na ver zi ja našeg o slo bađan ja od ko nač nih ver zi ja!? Ovone u god no pi tan je o sta vi ću, ov de, u re zer vi.

Bar u lo go cen trič koj ver zi ji, ono ko nač no/krajn je da to je,u vek, na sa mom počet ku. Al fa i o me ga su Jed no. A to, za tim,sva ka ko, pod ra zu me va da je pi san je, je zik, Duh ili O tac u vekveć u na ma, (naša ge ne rič ka sušti na, an ti ci pi ra na) u našem(psi ho loškom) Ja i, mo žda čak, da je on (Duh/O tac), za pra vo,i sto što i mi, da je i sto ve tan tom našem Ja, ta ko da, za tim, tekkroz pro jek tiv no po sto ve ćen je mo že da se us po sta vi kao neštodru go/dru gi... a to je, on da, či ni se, o ba ve zu ju ća pa to lo gi ja ko -ja pra ti sva ku „me ta fi zi ku su bjek tiv no sti“... Zam ke i lu kav stvaove pa to lo gi je-po i sto ve ćen ja ili po i sto ve ćen ja-kao-pa to lo gi jemo ra će mo, ov de, da deši fru je mo ne bi li, od mah, ot klo ni li nje -ne e fek te u rav ni fi lo zo fi je kao nači na pi san ja.

Na i me, sa svim ne dvo smi sle no nas u po zo ra va Da ko vić: ni -je je zik nešto što je da to u našem Ja (da bi, za tim, bio „pro jek -to van“ ne gde „na pol ju“) ne go je to Ja u vek već da to u sa momje zi ku, da bi, za tim, mo glo se bi da u mi sli ka ko je, za pra vo, su- ve re nost ko ja u se bi no si „pro jekt“ je zi ka, i to „pro jekt“ ko ji jeu sva kom tre nut ku u stan ju da se, eto, „pro jek tu je na pol ju“.Pre ma to me, na po min je Da ko vić: „po grešno je re ći: vi ste na -uči li da go vo ri te ili piše te, kao da ne ku da iz la zi te. Vi ste od u -vek bi li je zik ili pi smo, naše bi će je je zik to znači vi ste bez bi loka kvog bi ća, či sta on to loška kon ven ci ja“ (45). Ja je u je zi ku iliu vek već po sre do va no je zi kom i to, on da, znači sa mo da je sva -ka za tvo re nost je zi ka u ne ko sop stvo ili su bjekt mo gu ća tekkao „e tič ko te ro ri stič ki akt mo der ne me ta fi zi ke“! Kao iz ve snati ra ni ja me ta fi zi ke su bjek tiv no sti! Jer, ne bi smo sme li za bo -ra vi ti: to bez grešno za će će su bjek ta-pre-je zi ka, ko je se u mo -der no sti gu bi sa mo za to da bi u vek iz no va bi lo nađe no, nu žnose, u is toj toj mo der no sti, na roči to ta mo gde je i ma lo ne ka kavprak tičan e fe kat, o sve doču je kao ti ran ska ego-cen trič ka Su v-e re nost, kao Ja iz one ne u mit ne priče: „Po sle me ne po top“...


Jer, ko nač no: „ni ko ni je rođen za ap so lut no ko je se rađa zasva kog i u sva kom: u vek se, da kle, tra ži o vaj poče tak, taj pr vitam ni iz vor, ili to vre me ap so lut nog, nje gov poče tak, kad žr -tva ho će da bu de a po slut na žr tva, tj. kad ho će dže la ta či ja ježr tva, a ne svo ja, i da bi bi la žr tva u vre me nu, i, ja ka žem, mako li ko da ov de ima o nih ko ji bi (mo jim gla som?) da mi do vik -nu da je ur lan je žr tve ne mi ren je nje no sa so bom, kao sa žr -tvom, i da sa mo u ne mi ren ju žr tva ur la, u je da no gu od sto li ceitd., ja tvr dim, i pak, da žr tva u r la jer ne o se ća se be do vol jnokao žr tvu, tj. žr tvu u vre me nu ko je je (vre me) tu mo gu će sa -mo ako je vi nov nik pro klet stva (tj. bez o blič ja) ne ko dru gi, iiz van me ne a ne ja s m“ (A ha sver, XXIX). Pa ako, za i sta, ni koni je rođen za ap so lut no ko je se, među tim, za sva kog rađa, kaoi za zov i is kušen je, on da se o vaj poče tak i ovo bez grešno zače -će mo že i mo ra tra ži ti u sa mom je zi ku, na nje go voj po vrši ni.Ni je li, mo žda, i sam je zik taj dže lat či ja smo ap so lut na žr tva,to ur lan je ko je je, u jed no, ur lan je žr tve ko ja ne o se ća se bedo vol jno kao žr tvu!?

A na sa moj po vrši ni je zi ka ot kri va se, po Da ko vi ću, naj preiz ve sna sa mo ća i, šta više, „jed na vr sta ’ve se le’ u sam lje no sti iliu sam lje no sti u ko joj naše ’ja’, ako ta ko nešto po sto ji, počin jeda ra ste. To ’ja’ ko je po sto ji je di no dok pišem... pi san je je, za -to, sva ka ko ovo nar ci stič ko is ku stvo o jed nom ’ja’ ko je ra ste.To je dra go ce no is ku stvo pošto ovo ’ja’ u dru gim tre nu ci manašeg sve snog ži vo ta više ne po sto ji, ili bar bi va po ti snu todru gim is ku stvi ma“ (14). U br zo, za tim, a u tor ove ve se le u s-am lje no sti na po min je da „ret ko ka da po sti že mo taj ste penkon cen tra ci je či ji je re zul tat i lu zi ja da naše ’ja’ i pak po sto ji...“Ne gde u za vršni ci Proši re ne ver zi je, Da ko vić ne pro pušta pri- li ku da, s o do bra van jem, ci ti ra Hju mo vo u ve ren je po ko mese „sva ta na na i oštro um na pi tan ja o lič noj i sto vet no sti (i d-en ti te tu) ne mo gu ni ka da reši ti, te da ih val ja pre sma tra tigra ma tič kim ne go li fi lo zof skim teško ća ma“ (v. 188).


U sva kom sluča ju, Ja ni je nešto što se (pro jek tiv no) po i -sto ve ću je s je zi kom kao svo jim O cem, već je pro dukt je zi kako ji na svo joj po vrši ni u oča va iz ve stan na bor kao sa mo ću ko -ja na ra sta i pre ra sta u jed no Ja. „Moj je zik ta da ima pu nu vlastna da mnom, on go vo ri, blju je reč po reč, reče ni cu za reče ni -com (reče ni ca: od ba ci van je pro maše nih reči; reče ni ca: na dada će jed nom da se nađe pra va reč, ona ko ja, pro nađe na,znači pro na la žen je me ne u me ni, za u stav ljan je, pre dah, krajgo vo ra, ta pra va reč kao smrt Du ha Je zi ka ko ja se san ja u Du -hu Je zi ka, u nje go vom div ljan ju, ali od ko je smr ti ži vi Duh Je -zi ka), i, dok go vo rim, ja go vo rim kao u ne koj sra mo ti...“(A ha sver, III). A ta ’sra mo ta’ mo že bi ti iz raz ne mo ći da se dokra ja po i sto ve ti mo s je zi kom-dže la tom... ko ji ima nas, a nemi nje ga.

Za ce lo, pri pi sa no po i sto ve ćen je su više če sto – ma da ne u -vek i ne nu žno – ima u se bi nešto pa to loško, ne ku ’sra mo tu’,bez ob zi ra što je, po svoj pri li ci, sva ko lo go cen trič ko po i sto -ve ćen je u vek po ma lo – pri pi sa no, pro jek tiv no. U br zo će movi de ti da ova ma la in ter ven ci ja ni je ni ka kva slučaj nost ili in- ci dent, već he u ri stič ki ne op ho dan raz voj do gađa ja. U ko li ko,ov de, ta kođe, go vo ri mo o po i sto ve ćen ju, o vog pu ta s pi san -jem, sa je zi kom, s fi lo zo fi jom kao nači nom pi san ja, on da, za- ce lo, mo ra mo to po i sto ve ćen je mi sli ti kao ne-pro jek tiv no!Ho će mo li zbog to ga pla ka ti ili se ra do va ti? Ovo pi tan je u ka -zu je, na rav no, na e ner get ski a spekt i den ti fi ka ci je-sa ko ji, uo vom tre nut ku, mo že mo da za ne ma ri mo.

Iz ve sna fi lo zo fi ja su bjek ta kao bašti nik naj bol je lo go cen -trič ke tra di ci je hte la bi da nas u ve ri da je u od luču ju ćoj in- stan ci (a, na rav no, o naj ko ji na od luču ju ći način od luču jeje ste u vek ne ka kav – su bjekt) sva ka i den ti fi ka ci ja pro jek tiv -na i, za pra vo, svo je vr sna an tro po mor fi stič ka ili nar ci stič kapa to lo gi ja (ne u ro za)! Pa to loški cilj o pe ra ci je u vođen ja-vla -sti tog-Ja-u-o bjek ti vi tet-dru gog sa sto ji se, bar po Me la ni


Klajn, u te žnji da se dru gom naško di, da se dru gi, to jestona/ono/on po se du je ili kon tro liše. Ali, i sa ma pro jek ci ja (baru svom psi ho a na li tič kom a spek tu) u vek je, u i sti mah, iz ve -stan po vra tak po ti snu tog, re zul tat čin je ni ce da mi su ve re nogsu bjek ta, tog Ap so lu ta ko je ga bi smo hte li da do stig ne mo, za- pra vo, ni ka da ne ma mo i ni ka da ni smo mi i ma li. Ma da ga pro- jek tu je mo. Na če lu ak si o loške ko lo ne u vek se, ta ko, po jav lju jejed no i de al no-la žno Ja, tran scen den tal ni su bjekt, ve li ki po da -ri telj smi sla... i lu zor ni na bor. I eto zašto je, on da, sva ka me -ta fi zi ka su bjek tiv no sti u vek, sa mo, svo je vr sna pro jek tiv nai den ti fi ka ci ja i iz ve stan grč u je zi ku!

Ni smo li i mi, ’za pra vo’, taj O tac (taj Ap so lut i dže lat?) koje ga, za tim, pre po zna je mo kao našeg oca, kao i de al no Ja ko -je, u br zo, po sta je (la ka nov ci bi re kli: op sce no) Nad-ja. Um. Ili,što se svo di na i sto: sa vest. Naše ’Ja’ u zam ci Lo go sa? Jer, s lo- go cen trič ke tač ke gle dišta ne sa mo da sva ka i den ti fi ka ci ja-sa ne go i sva ka i den ti fi ka ci ja bi lo če ga je ste, sa mo, po kušajda se dru gom, kroz na vod no po i sto ve ćen je (re ci mo: poj ma istva ri), pri pi su ju sop stve na o be lež ja kao jed no „ja pa ja“, „mipa mi“... Ono što tra ži mo u vek je već nađe no kao je dan – na -bor. Ali, ti me se, re kao bi Da ko vić, sa mo ne u tra liše o naj sta -ri, su više sta ri i, za pra vo, me ta fi zič ki „strah od pra zni ne“. No,re ći će, ta kođe, naš a u tor: „ je zik ni je znan je ili akt in tu i ci jeko ji je ve zan za ne ku svest, jed no me ta fi zič ko ’f r sich’ ili ego,od no sno co gi to, ne go ova in ten ci ja ko ja ra di u ’pra zno’“ (22).U od no su na ’fe no me no lošku’ ili ’pu nu’ in ten ci ju, ova pra znain ten ci ja o mo gu ću je da je zik, nje nim po sred stvom, pro iz ve -de pred me te „bez nji ho ve pri sut no sti“: „Jer, in tu i tiv na pu no -ća ne za vi si od pred me ta ne go na sta je u i gri o znači tel ja, poštoi gra ra zli ke je ste kre tan je i de a li za ci je ko je do la ze spol ja i nepo zna je sta ri me ta fi zič ki strah od pra zni ne“ (i sto).

Je zik, pa i glas, čak i ka da nešto ’pro jek tu je’, u stva ri, sa mopro iz vo di ra zli ku, ta ko da je, u nje mu, sa ma pro jek ci ja i sto -


vet nog, u o sno vi (ako ta kve ima), sa mo pro duk ci ja iz ne sne ra -zli ke. Sva ko A = A, bi lo da se nji me iz jed naču ju dve stva ri ilida se jed na stvar shva ta i sto vet nom sa moj se bi, pod ra zu me -va od nos iz među dva ra zliči ta o znači tel ja či ji i den ti tet (ili jed- na kost) mo že bi ti sa mo i de al na kon struk ci ja ili, jed no sta vo,kon struk ci ja (ono ’o znače no’).

Je zik, za jed no sa svo jom o znači teljs kom ar bi trar nošću,svo jim te mel jnim e pi ste mo loškim re zom vis- -vis pred met -ne pu ni ne (sve ta), te pu ni ne sa-so bom-i sto vet nih-stva ri, ustva ri, raz građu je taj na iz gled-po sto ja ni svet ko ji je „is prednas“, či ne ći da, sve u sve mu, još je di no po sto ja na bu de sa maova raz grad nja i da bu de u to li ko po sto ja ni ja u ko li ko je su -oče na s pod jed na ko po sto ja nom vol jom da se pro jek tu je po -sto ja ni, su više po sto ja ni svet. Je zik je, s pra vom tvr di Da ko vić,„za vičaj mišljen ja“, a ne o br nu to, jer je nje go va ’me ta fi zi kane pri sut no sti’ moć ni ja od ’me ta fi zi ke pri sut no sti’ ko ja mišl-jen je i biv stvo van je (bi će), pre ili ka sni je, sud bin ski po i sto ve -ću je. Ovo pro jek tiv no po i sto ve ćen je ne mo že da ne za vrši uiz ve snom (fe no me no loškom?) ću tan ju, u o pi su od su stva kaopri sut nog-od su stva, pošto je, tu, u vek u pi tan ju ili, bol je, vanpi tan ja mi sao kao mi sao-pri su stva.

Ali, pošto je, ka ko tvr di Da ko vić, je zik za vičaj mišljen ja, ane o br nu to, on da je sve – na pol ju, među zna ci ma i šu mo vi -ma, tra go vi ma i zvu ci ma. I sa mo pi smo je na pol ju, kao snoptra go va ko ji, kao i lju bav, pro vo ci ra ži vot. A i de je i poj mo vi?Pošto su su više flu id ni, „oni se po vi ja ju na kre sta ma va lo va, ui ro nič noj pro zir no sti mo ra. Knji ge su za tr pa ne knji ga ma, po- ja ve po ja va ma, zvu ci zvu ci ma, šu ma od slo va. Ču je te li o vajšum slo va, ču je te li ka ko ra di, ka ko piše ova spra va, ovo pe ro,ova na pra va za pi san je?“ (43) Na pra va ko ja ne zna za pre dah,ko ja ne u mor no is pi su je svoj trag kao suštu pro vo ka ci ju ži vo -ta i, mo žda, lju ba vi...


MOĆ E VRO PE

Ka ko o dr ža ti na o ku pu, u rav no te ži pro ti vu reč ne, na pe te,ako ne i isključi ve te žnje: s jed ne stra ne, te žnju ka iz ve snojmnoštve no sti, ka (o be ća noj) plu ral no sti i, s dru ge stra ne, te -žnju ka je din stvu, u je din ju ju ćoj mo ći? To je pi tan je ko je Al -par Lošonc, u svo joj knji zi Su ve re ni tet, moć i kri za (upod na slo vu: E se ji o e vrop skom mišljen ju – iz da vač: Sve to vi,No vi Sad, 2006. god.), s pra vom po stav lja kao cen tral no, od- no sno kao pro blem ko ji je ne iz be žno pri su tan u sa mo ra zu -me va ju ćoj i sto ri ji E vro pe. E vro pa je taj kom pro mis iz međumnoštve no sti i je din stva ili ni je ništa! Ta kođe, ona je pro- blem za jed ni ce. I još pre ci zni je reče no ona je u vek, pre sve -ga fi lo zof ski, pro blem za jed ni ce, ne i nje go vo ko nač norešen je!

Naj zad, Lošonc u viđa i čin je ni cu da E vro pa ni je u vek bi -la sprem na da te ma ti zu je ne ka kav u rav no te že ni mo del je- din stva kroz mnoštve nost (plu ra li zam) ne go je, če sto,po tr za la na sil je (pre sve ga to ta li tar no, ali ne sa mo to ta li tar -no!) nad mnoštve nošću, od no sno vla sti tu mnoštve nost je is -pol ja va la kroz di fe ren ci ja ci ju i an ta go ni zam. Hi tler je svojpro jekt E vro pe na zi vao „No va E vro pa“! Ta ko je on da, vi di -mo, sta ra da ma tr pe la ra zliči te ob li ke po ce pa no sti, od no snotr pe la je plu ra li zam kao dis kri mi na cu i ti me je bi la liše na


sva ke vr ste u rav no te že ne u je din je no sti. Za to se pi tan je o je- din stvu E vro pe nu žno pro fi liše, sma tra Lošonc, kao pi tan jeo nje nim (u nu trašnjim i spol jašnjim) gra ni ca ma. Gra ni ce E -vro pe ne pret ho de E vro pi ne go se, za hval ju ju ći nje noj de fi -ni ci ji kao u rav no te že nom je din stvu kroz mnoštve nostper for ma tiv no (ili: nor ma tiv no) od ređu ju u skla du sa sa -mom mo ći E vro pe da svo ju de fi ni ci ju pri ve de kon kret nom(kar to graf skom) tlu...

Bi lo da Lošon co va knji ga ob jašnja va ili kri ti ku je, u sva komod tih sluča je va mo že mo re ći da je ona e vrop ski po gled bačenna E vro pu. I po naj pre, to je po gled bačen na e vrop sko mi-šljen je ko je ne po sred no ili po sred no raz u me va sam do gađajili per for ma tiv ni sklop ko ji na zi va mo E vro pom. U jed no, taknji ga je ne sklo na br zim a po lo gi ja ma sve ga što nam kao sa- mo ra zum lji va i de o loška priča sti že s ra znih stra na, ka ko uob li ku pri stan ka ta ko i u o bi li ku ot po ra. Jer, ona se o pre del -ju je za is pi ti van je du hov ne i te le sne sud bi ne E vro pe, za kri- tič ko išči ta van je i pro ble ma ti zo van je nje nih značaj nihmi sli la ca, počev od So kra ta, Še le ra, Hu ser la, Pa toč ke, Mer lo-Pon ti ja, Le vi na sa, Ha ber ma sa, pa do post mo der ni sta, i dal je.Ra zli ka u „vo ka bu la ri ma“, od no sno u „ka te go ri jal nom a pa ra -tu“ ko ji ko ri ste ovi fi lo zo fi ne spreča va Lošon ca da na in ven -ti van način is pi tu je ono što je u tim shva tan ji ma pro blem skii sto vet no i što se, za pra vo, od no si na pi tan je o (te gob nim, kri -znim) u slo vi ma mo guć no sti us po stav ljan ja (e vrop ske) in ter -su bjek tiv no sti, od no sno za jed ni ce, u ključu u rav no te že nogje din stva ili po del je ne su ve re no sti i mo ći.

U di sku si ju o sa vre me nom značen ju E vro pe, Al par Lo-šonc u vo di i a u to re ko ji po kuša va ju da po ka žu ka ko taj pro- blem ne mo že da se reši pu kim in si sti ran jem nara ci o na li zmu mo ći ko ji (kao u krajn joj li ni ji pra zni u ni ver -za li zam ili pra zna kal ku la ci ja) o be le ža va, s jed ne stra ne,(ne o li be ral no pro fi li sa nu) eg zi sten ci ju Za pa da i, s dru ge


stra ne, nje no (i de o loško) sa mo ra zu me van je. Na i me, u ko li koZa pad o sta je u za da tim ko or di na ta ma ra ci o na li zma mo ći,on da, re kao bi Lošonc, on po sta je „ime za e po hu gde su bjek -ti stiču ći moć gu be moć“ (32). Među tim, E vro pa ni je svo di vana ta ko kon ci pi ra ni Za pad, bu du ći da ona u se bi, pre sve gafi lo zof ski, te ma ti zu je i dru gači je ob li ke sa mo u spo stav ljan -ja. Lošonc, u svo joj knji zi na lu ci dan način spa ja a na li ze va -žnih fi lo zof skih te ma ko je se tiču us po stav ljan ja (isa mo u spo stav ljan ja) ljud ske su bjek tiv no sti i in ter su bjek tiv -no sti sa, ta kođe fi lo zof skim, po gle dom na sud bi nu E vro peu sa vre me nom sve tu. Mi će mo, u o vom tek stu, po kuša ti dane ka ko prođe mo kroz taj la vi rint i de ja, za go net ki i u pu ta sko ji ma sva ko ko se u pu sti u či tat nje Su ve re ni te ta, mo ći i kri -ze mo ra da se su oči.

E vro pa kao pred njačen je

E vro pa je se be od u vek do živ lja va la kao a van gar du. Po naj pre,to do la zi o tu da što je ona se be u vek shva ta la kao pi tan je, nekao ko nač ni od go vor. U pra vo za to što je pro ble ma ti zo va la svestva ri i se be kao Stvar, ona je mo gla da pred njači, da u vek bu -de is pred. Pa u ko li ko je pred njačen je naj sta ri ja de fi ni ci ja E -vro pe, on da je to (bi lo) mo gu će sa mo za to što je sa ma E vro pa,ka ko s pra vom ka že Lošonc, bi la „in ven tar kri znih na ra ci ja“.Kri za se, po naj pre, o gle da u „uz dr ma no sti i den ti te ta“ ko ji, baru mo der no sti, ne na la ze spo koj stvo, ga ran ci ju ili si gur nost ua po dik tič kim i sti na ma. Da kle, u me sto pri stan ka na u mi ru ju -će i den ti te te, nji ho vo u ob ličen je u po re dak, si tem itd., „e vrop -ski čo vek pri zi va di fe ren ci ja ci ju ne sa mo u od no su na dru ge,jer on že li di fe ren ci ra ti i se be u od no su na se be“ (79). Pri tom,na rav no, di fe ren ci ja ci ja mo že da se po ka že i kao dis kri mi na -ci ja, a kri za mo že da re zul ti ra ra za ran jem, pa se, za to, Lošonc


s pra vom pi ta: „Ni su li to ta li tar ni pro jek ti XX ve ka rođe ni izdu ha kri ze?“ (81).

Među tim, „pra vi“ duh kri ze je duh fi lo zo fi je, nje ne iz vor -ne (sta ro grč ke) u pit no sti, ko ja je sve (dok sa tič ne) vred no stido vo di la u pi tan je, u ključu ju ći tu i vred nost sa me (pret hod -no u tvrđe ne) fi lo zo fi je. Bez kri ze ko ja se pro fi liše kao me to -dič ka sim nja, od no sno kri ti ka ili sa ma fi lo zo fi ja, ne bi bi lo nie vro pej stva ge ne ral no u zev, pa on da ni ve ze iz među tran scen- den tal ne su bjek tiv no sti i od go vor no sti, s jed ne stra ne, i e v-rop ske i sto ri je, s dru ge stra ne. Ne bi, da kle, bi lo te ve ze nako joj po seb no in si sti ra u pra vo po zni Hu serl. Al par Lošonc, siz ve snim pra vom, u svo joj knji zi in si sti ra na po zno-hu ser lov -skom i na roči to post-hu ser lov skom kre tan ju fe no me no lo gi -je. On, s jed ne stra ne, ve ru je da sa ma fe no me no lo gi ja bašti nii re flek siv no do vo di do naj više ra zi ne taj duh kri ze iz ko jegna sta je e vrop ski duh ili E vro pa kao duh, dok, s dru ge stra ne,u po ran rad na fe no me no lo gi ji je do veo do za ključ ka da po- sto ji nešto trans-fe no me no loško (po pra vi lui struk tu ri ra nokao in ter su bjek tiv nost) što on da tek o mo gu ću je fe no me no -loške (pre sve ga in ten ci o nal ne) re la ci je i nji ho vu funk ci ju-u -te mel jen ja e vrop skog du ha.

Za to Lošonc se lek tu je a u to re kao što su (po ma lo za bo -rav lje ni ili u stra nu po ti snu ti) Maks Še ler, za tim Jan Pa toč -ka, Mo ris Mer lo-Pon ti, E ma nu el Le vi nas itd., ko ji su svipo kuša va li da i zađu na kraj sa tim trans-fe no me no loškimpret po stav ka ma fe no me no lo gi je kao i pak u te mel ju ju će re f-lek si je po pi tan ju kon sti tu ci je e vrop ske in ter su bjek tiv no stiili, ako ho će te, du hov no sti. Pri tom, te trans-fe no me no loškepret po stav ke se, kod o vih a u to ra, u jed no po ka zu ju kao pret- po stav ke ko je ne sa mo što o mu gu ću ju ne go i o gra niča va jumo guć nost e vrop ske du hov no sti kao, po naj pre, re flek siv nogsa mo-u te mel jan ja. Hu serl ni je u speo da u rav ni či ste fe no -me no lo gi je na za do vol ja va ju ći način reši pro blem in ter su -


bjek tiv no sti. Na taj način se po ka za lo da su te mel ji fe no me -no loške du hov no sti ne gde dru gde, u neče mu dru gom u od- no su na to ka ko njih vi di či sta fe no me no loška in ten ci ja,od no sno njen (tran scen den tal ni) i de a li zam. Pro blem in ter -su bjek tiv no sti se tu pro fi li sao kao gra nič ni pro blem. Pra te -ći tu lo gi ku (ili: pro tiv-lo gi ku) gra nič nog (ko ja se u sluča juE vro pe u sta nov lju je kao re flek si ja o nje nim gra ni ca ma), Lo-šonc po kuša va da do pre u naj ve ću mo gu ću bli zi nu smi sle -nog od go vo ra na pi tan je o te mel jnom pro ble mu e vrop skeeg zi sten ci je da nas. Jer, naj zad, „bi ti e vro plja nin, to značinešto ’pro ble ma ti zo va ti’, pre maši ti svet ko ji se da je kao sa- mo ra zum ljiv, to je o tva ran je pro sto ra u pit nom ho du mišlje-n ja“ (95), bez na de da će od go vo ri mo ći da se u si dre u ne kojo ka men je noj tra di ci je E vro pe ili sve ta. Već tu vi di mo da sti -ći do trans-fe no me no loških pret po stav ki fe no me no lo gi -je/du ha E vro pe ne mo že bi ti la ka ili o la ka stvar.

Lju bav/li bi do

Je dan od pr vih fe no me no lo ga (ili: post fe no me no lo ga) ko ji jeu očio ne do vol jnost tran scen den tal nog i de a li zma u za sni van -ju poj ma (pro ble ma) in ter su bjek tiv no sti bio je Maks Še ler. Ponje mu, vred no sti na ko ji ma poči va kul tur ni krug ko ji na zi va -mo E vro pom ne pro iz la zi iz dušev nih svoj sta va ko ja se zo vuvol ja i spo zna ja ne go iz o nog ko je se zo ve lju bav. Pri tom, lju- bav je kon sti tu tiv na ne sa mo za od nos pre ma dru gim po je di -nač nim bi ći ma ne go i pre ma bi ću kao ta kvom, pre ma o no me„ko ji je ste“. Tek za hval ju ju ći lju ba vi čo vek bi va u stan ju dapre ko rači se be, da stu pi u za jed ništvo, da us po sta vi in ter-su -bjek tiv nost. Lju bav nas o tva ra pre ma dru gi ma i tog dru gog o t-va ra pre ma na ma, o mo gu ću je nje go vo sa mot kri van je isa mo i spol ja van je u za jed ništvu. Da kle, ona je kon sti tu tiv na


ne sa mo za naše bi ti-sa-dru gim ne go i za slo bo du-sa-dru gim.Kao ta kva, lju bav nu di o snov za raz u me van je po li ti ke kao, uod luču ju ćoj in stan ci, po li ti ke so li dar no sti.

Ra zliči ti kul tur ni kru go vi, a ti me on da i E vro pa, in te grišuse u po re dak lju ba vi ko ji je, u jed no, iz ve stan po re dak vred- no sti i e to sa. Za to, tu mače ći Še le ra, Lošonc ka že: „E tos jedif fe ren tia spe ci fi ca za od ređe ni kul tur ni krug, i to na tajnačin da se pre ko nje ga is ka zu ju svi vred no sni a spek ti, ali ie mo ci je kao što su lju bav ili mr žnja. Lju bav kao kre tan je da -kle pri pa da je zgru e to sa“ (27). Lju bav (na tom me stu se, ve- ro vat no, mo že re ći i li bi do!) je pro tok e ner gi je ko ja sesim bo lič ki ve zu je uz pra vi la za jed nič kog ži vo ta i ona se ve- zu je na je dan du blji ili, ako ho će te, suštin ski ji način od o no -ga ko ji i ma mo u vol jnom a spek tu, u ko jem se pro fi lišu moći po li ti ka. Je di ni pro blem je što lju bav na dru gom po lu po- dr zu me va mr žnju (a gre siv nost, de struk ci ju), ta ko da todvoj stvo mo že, u vek, da se shva ti i kao do bra struk tu radoče ka za kla sič ni (šmi tov ski) po jam po li tič kog kao dis kri -mi na ci je iz među pri ja tel ja i ne pri ja tel ja. Tu se, on da, po- stav lja pi tan je: ka ko iz be ći re le ti vi za ci ju u ko joj vred nostnaše lju ba vi za dru gog pred stav lja, među tim, ne dvo smi sle -ni iz raz naše mr žnje pre ma nje mu, i o br nu to? To pi tan je se,na rav no, kom pli ku je čin je ni com da Še ler od ba cu je (fi lo zof -sko) jed no um lje, tj. in va ri jant nost or ga ni za ci je uma. Po sto -ji plu ra li zam um no sti i svi ti ob li ci (sve te ra ci o nal no sti,od no sno poj mov ne or ga ni za ci je u ime uma) stiču prak tič kure le vant nost tek po sred stvom „pre vred no van ja, lju ba vi“. I -pak, za hval ju ju ći tom u sre dišten ju ili u si dre no sti u vred no -van ju-lju ba vi (u kul tur nom li bi du?) po sta je mo gu će danešto ta kvo kao vred no sni plu ra li zam ne za vrši u jef ti nomre la ti vi zmu. Da kle, o po zi ci ja lju bav-mr žnja u re la tiv no stisvih dru gih o po zi ci ja do bi ja pri vi le go va no značen je ko jesta bi li zu je po zi tiv no/ne ga tiv nu hi je rar hi ju vred no sti.


Za to je Še ler mo gao re ći da vred no sti ni su stvar su bjek -tiv nog iz bo ra, da njih ne ma mo mi, već da one i ma ju nas, dasu in he rent ne stvar nom po ret ku itd. Ti me se, sma tra Lošonc,Še ler pri ključu je o ni ma ko ji ne bi pri hva ti li re la ti vi stič ko (re -ci mo, Ror ti je vo) shva tan je po ko me su vred no sne o ri jen ta ci -je sa mo „kon tin gent no sti našeg vo ka bu la ra“, od no sno sa moar bi trar ni, slučaj ni zna ci. Jer, „u vred no sti mo ra da po sto jinešto što je više od kon tin gent no sti, ona u se bi no si u vek...in deks ne ke kva zi-nu žno sti, nešto što nas o slov lja va, te se u -pr kos našem no mi na li zmu, i sto ri ci zmu i so ci o lo gi zmu nemo že mo o slo bo di ti od nje“ (55-56). Pre ma to me, za sva ki vidin ter su bjek tiv no sti, za jed ništva, za jed ni ce, bi će, s one stra nera ci o nal ne fe no me no loške (ej det ske) de skrip ci je, pra vi pro- blem, u stva ri, ka ko deši fro va ti ak tu el ni pro tok e mo tiv nih e -ner gi ja, kre tan je i ve zi van je li bi da ili, ako ho će te, lju ba vi. Aon da, na rav no, i mr žnje.

So li dar nost uz dr ma nih

Je dan dru gi fe no me no log ili post-fe no me no log, Jan Pa toč kapo la zi u pra vo od is ku stva mr žnje i po le mo sa, ta ko da ni nje -mu pi tan je o in ter su bjek tiv no sti ni je sa mo či sto fi lo zof sko(fe no me no loško) pi tan je ne go je, u jed no, fi lo zof sko-po li tič kopi tan je. Pri hva tan je u fi lo zo fi ji ključ nih pret po stav ki po li ti -ke, znači, u stva ri, pri hva tan je ra di kal nog po li tič kog plu ra li -zma, po ko me duh za jed ništva (za jed ni ce, pa pre ma to me iE vro pe) ni je mo guć ako, pret hod no, ni je pri hva će na čin je ni -ca da je sva ko je din stvo nu žno po sre do va no raz do ri ma, za va -da ma, spo ro vi ma i u sud njoj in stan ci ra tom. Dru gim reči ma:„di sen zus po kre će za jed nič ki ži vot“ (96), u ko li ko ga već u pot- pu no sti ne ra za ra. On da ni je čud no što je i sa ma E vro pa, utom smi slu, „je din stvo na pe to sti, u ni ja pro ti vu reč no sti“ (104).


Sva ki po kušaj da se za jed ni ca, da kle, E vro pa mi sli u nu tar re -al no ili i de al no (tran scen den tal no) pro je kru ju ćeg pot pu noko he rent nog dis kur sa ili, ako ho će te, u nu tar sa vrše nog je di -stva i jed no um lja je u na pred u za lu dan.

Ali, gde le ži po re klo te u za lud no sti? Ni je li ta u za lud nostra za ra ju ća, ni hi li stič ka, de struk tiv na do te (ap so lut ne) me reda ona on da, za pra vo, o ne mo gu ću je bi lo ka kvo za sni van je zajed ni ce? Pa toč ki na a na li za ra ta u XX ve ku i XX ve ka kao ra taho će da po ka že is ku stvo tih ra to va o mo gu ću je jed nu za jed -ni cu ko ja ne te ži da de stru i ra na sil je ži vo ta (jer to bi vo di losa mo pa ra dok si ma ra ta pro tiv ra ta ili pa ra dok si ma mi ra koje ga, u Stva ri, ne ma) ne go te ži da raz de lo tvo ri. Da kle, „to jeza jed ni ca o nih ko ji su de kon stru i sa li na sil je ži vo ta“ (110). Ili,ka ko bi Pa toč ka re kao, to je za jed ni ca ko ju kon sti tu iše so li -dar nost uz dr ma nih. Tek oni ko ji su u stan ju da is ku se tra gič -nost po le mo sa mo gu bi ti u te mel ji tel ji za jed ni ce ko ja ne biguši la di sen zus ne go bi po kuša va la da za snu je svo je je din -stvo kao naj man je loš pro jekt. Re zi mi ra ju ći Pa toč ji nu na me -ru, Lošonc tvr di da je nje mu sta lo do to ga da „raz vi jefi lo zo fi ju ko ja mo že is pra ti ti ka ko iz po le mo sa na sta je moćko ja ni je ’sle pa si la’, ili ’Si la’, ne go sa bi ra uz dr ma ne su bjek -tiv no sti u za jed ni cu“ (119). Is ku stvo uz dr ma ne ili de kon stru -i sa ne su bjek tiv no sti ili su bje ka ta ko ji zna ju da „ni su ništa“,na su prot o nog Su bjek ta ko ji no si u se bi i pro mo više pot pu noko he rent ni (jed no um ni) dis kurs (ili: dis kurs ve li kih priča), je -ste tra gič no is ku stvo E vro pe kao tla na ko jem su se zače la dvasvet ska ra ta i, u jed no, ne ga tiv na pret po stav ka za kon sti tu ci -ju da našnjeg e vrop skog sa mo od nošen ja, od no sno du ha. Usva kom sluča ju, taj duh više ne mo že da se sta pa s po li tič kimpro jek ti ma či ja rev nost „ne pod no si ništa dru go do sa mu se -be“! Bez tra gič nog is ku stva ži vo ta, sva ki po kušaj za jed ni ce ili,ako ho će te, (ko li ko-to li ko) a u ten tič ne in ter su bjek tiv no sti nu -žno bi se su očio sa is kušen ji ma me ga lo man skih pro je ka ta ko -


ji za jed ni cu ce pa ju na an ta go ni stič ke de lo ve, ako već ne vo dei u u vek „po sled nji“ rat...

Div lje bi će

Mer lo-Pon ti je, iz među o sta log, mi sli lac pr vo bit ne in ter su -bjek tiv no sti, one ko ja kao trag, kao te le snost ili me so/tki vo,kao si ro vo (ili: div lje) bi će pret ho di sva koj su bjek ti va ci ji i neis cr plju je se ni u jed noj po seb noj. Priča o me su/tki vu sve tani je ni ka kva or ga ni ci stič ka hi po te za, ni ti je ne ka kva sup stan -ci ja li stič ka ili e sen ci ja li stič ka pret po stav ka ko ja u na pred od -ređu je sva ku su bjek ti va ci ju (ili: eg zi sten ci ju) u rav ni o po zi ci jebit no-ne bit no. Ne, hi po te za je dru gači ja. Za Mer lo-Pon ti jame so/tki vo sve ta, bu du ći da iz miče sva koj su bjek tiv noj (in -ten ci o nal noj) i den ti fi ka ci ji, o be le že no je suštin skom di fe ren -ci jal nošću. Ono u i sti mah pret ho di i iz miče sva kojsu bjek ti va ci ji. Ono je, u i sti mah, u slov-mo guć no sti eg zi sten -ci je na tlu bi ća (bi ti-sa-bi ćem, bi ti za jed no, ta ko da bi eg zi -sten ci ja u vek već bi la in ter su bjek tiv na) i u slov-mo guć no stinje ne su spen zi je (in ter su bjek tiv nost tek tre ba da se do stig ne,ona je to tre ba da, pro jekt). O tu da po Mer lo-Pon ti ju suštin skadvo smi sle nost (am bi gvi tet nost) čo ve ko ve eg zi sten ci je, kul tu rei i sto ri je. Ži vot, kul tu ra i i sto ri ja ni su za tvo re ne priče. Zbogto ga Lošonc s pra vom u po zo ra va: „Pre ko ’div ljeg bi ća’ ko je,za pam ti mo ti!, ni jed na kul tu ra ne mo že pri svo ji ti, na sta ju vi- bra ci je iz među kul tu ra...“ Fa na ti ci ko nač nih kul tur nih i den -ti te ta mo gu da se o se ća ju u gro že ni tim vi bra ci ja ma, ali, pre ilika sni je, po ka za će se da je i u nji ho vom, fa na tič no pro fi li sa -nom za jed ništvu kon sti tu ci o nal no pri su tan iz ve stan – ne do -sta tak! To ni je sa mo ne do sta tak, ne mo guć nost sa vrše nogza jed ništva (pot pu ne ho mo ge ni za ci je bi lo kog ti pa) ne go i, napr vom me stu, ne do sta tak dru gog (ili: Dru gog). Za to je, naj-


zad, »div lje bi će pro stor u ko jem se o tva ra ju pu te vi u od no -su na dru gači je raz u me van je su sre ta ra zliči tih kul tu ra« (195).U sva kom sluča ju, sma tra Lošonc, kul tur na pri pad nost ni jego spo da ren je, jer u njoj po sto ji mo me nat ne pri svo ji vog, o -nog div ljeg, u vek iz miču ćeg ka ko na ma ta ko i dru gi ma. »Ra -zliči ti fun da men ta li zmi, et no na ci o na li zmi stu pa ju u ži votu ko li ko se gru pe ko je u ži va ju pri vi le gi je tu mačen ja o ri jen tišuna ras po la gan je sa kul tur nom pri pad nošću« (201). Što se, narav no, na kra ju u vek po ka zu je kao u za lu dan trud! Mer lo-Pon -ti je vo div lje bi će na pro sto ni je ho ri zont ne ka kvog i skon skog,iz vor nog, pri mor di jal nog (u me ta fi zič kom smi slu) is ku stvane go je, pre, iz vor sve dočen ja o kon sti tu tiv noj di so nan ci, o is -ku stvu jed nog i den ti te ta u ko me se po vra tak sop stvu (taj mo- me nat i sto vet no sti sa so bom) vi di u vek i kao na puštan jesop stve no sti, one ko ja se, u bu du će, pro fi liše u mre ža ma ra zli -ka... Ono što pret ho di, ono an te ce dent no svih naših is ku sta -va ni je i den ti tet Sve ta br. 1., ko ji čvr sto sto ji is pred nas i za timkon se ku tiv no tra ži od nas da naš i den ti tet sa o bra zi mo nje- go vom, ne go je to u mre že nost svih i den ti te ta u ne u kro ti voj,u vek-iz miču ćoj, div ljoj i gri ra zli ka, bi ća kao di fe ren ci jal nog,ra zli ku ju ćeg. Tek ta kvo bi će-ra zli ka ili div lje bi će pred stav ljaa de kvat nu struk tu ru-doče ka za pro mišljan je, pa i o smišlja -van je da tih (među) kul tur nih in ter ak ci ja. Ta ko da bez nje ga,on da, za mi sli vo ni sa ma kul tu ra kao po li fo na in ter su bjek tiv -nost, je din stvo i za jed ni ca.

Ko re ni ta dru gost

Al par Lošonc ima ne dvo smi sle no kri tičan od nos pre ma E ma- nu e lu Le vi na su i nje go vom shva tan ju ra di kal nog al te ri te ta.Mo gu će je, na i me, pre te ri van je u prav cu ra di kal nog al te ri te -ta i ono re zul ti ra, sma tra Lošonc, ti me da se, u ljud skim od-


no si ma, gu bi in ter su bjek tiv nost ko ja se o stva ru je u re ci proč -no sti, da bi na nje no me sto stu pi la o ri jen ta ci ja na Dru gog (ili:Bo ga) ko ji je o be le žen bes kraj nom dru gošću. Do mašaj ta kou ta nače nog al te ri te ta ne pre ko raču je ho ri zont re li gij ski/cr -kve no shva će nog i skra će nog in ter su bjek ti vi te ta. Pi tan je je,naj zad, ko li ko je taj al te ri tet za i sta ra di ka lan, jer pred nje go -vim on to-te o loškim im pli ka ci ja ma mišljen je-dru go sti se nu -žno za u stav lja, pod vr ga va nad moć noj lo gi ci i den ti te ta(re ci mo: o no ga ko ji je ste).

Je dan dru gi mi sli lac ra di kal ne dru go sti je, bez sum nje,Žak De ri da. Šta on du gu je Le vi na su? To pi tan je, ko je skru- pu lo zno raz ma tra Lošonc, mi će mo za me ni ti jed nim dru gim:da li je u opšte mo gu će za sno va ti bi lo ka kvu in ter su bjek tiv -nost na fo nu u va ža van ja ra di kal ne dru go sti? Ne ma i den ti te -ta bez ra zli ka, tvr dio je De ri da, a to, na rav no, ne znači danje ga jed no stav no ne ma, od no sno da je de kon struk tiv nommišlju de stru i ran. Ne, de kon struk ci ja ne de stru i ra ni ka kve i -den ti te te, pa ni i den ti tet Bo ga (ako ta kvo ga ima), već mu sa -mo na la zi me sto u mre ži ra zli ka. Mišljen je rA zli ke mo ra dami sli ne sa mo (loše!) bes ko nač no ni zan je ra zli ka ne go i ra zli -ku iz među i den ti te ta i ra zli ka i va žnost te ra zli ke, čin je ni cu data ra zli ka mo že da se „o tuđi“ u su prot nost itd. Jed na od va ž-nih im pli ka ci ja ove čin je ni ce gla si: ne ki put i sa mi i den ti te timo gu da no se u se bi di fe ren ci jal ni, de kon struk tiv ni po ten ci -jal. Za to ono što je u mo ti vu dru go sti ili rA zli ke (la diff rance)pod lo žno „u ni ver za li za ci ji (u ni ver sa li sa ble) u po gle du ra zli -ka“, do la zi o tu da što taj mo tiv „do pušta da se pro ces di fe ren -ci ja ci je mi sli s one stra ne svih o gra ničen ja: bez ob zi ra da li jereč o kul tur nim, na ci o nal nim, lin gvi stič kim ili čak ljud skim o -gra ničen ji ma“ (J. Der ri da: De qu oi de ma in..., Ga lil e/Fayard,2001, st. 43). Ali, ta ra di kal na dru gost ka ko je de kon struk ci -ja shva ta je iz ve stan „po kret ra za sti ran ja“ (mo u ve ment d’e spa- ce ment), od no sno jed no po stan je-vre me na-pro sto rom i


po sta jan je-pro sto ra-vre me nom. Za to dru gost ni je sa mo i sa -mo či sta od go da. Ona je i na do la žen je dru gog, nje go vo u pi -si van je u pri sut nost (u da to, i sto) i u i sti mah nje go va od go da,jer pri sut nost ni je ni ka da ap so lut na, ni je i sto vet na (i den tič na)sa so bom. Eto zašto De ri da mo že da ka že da iz ra za sti ran ja(u ko li ko je to, ne to li ko e ti mo loški ko li ko i dej no, do bar pre- vod reči e spa ce ment na naš je zik) „sle di iz ve sno u pi si van je i -stog (ko je ni je i den tič no) kao rA zli ke“ (De qu oi de ma in..., str43). Dru gost je ste ra di kal na od go da, ali sa mo ako u spe va dakroz svo je ra za sti ran je za hva ti sve sfe re, u ključu ju ći tu i sfe -ru e ti ke i po li ti ke. Van tog ho da kroz pri sut nost, kroz in sti tu -ci je, počev od „in sti tu ci je“ in ter su bjek tiv no sti, kroz tra go veko je u pi si van je o stav lja u nji ma, ono bi bi lo či sta ap strak ci jani kad-da tog, u vek-od gođe nog i, za pra vo, one re gu la tiv ne i -de je ko joj mo že mo sa mo da se bes ko nač no pri miče mo bezna de da će mo je i ka da do maši ti. Ve ru jem da to i pak ni je de- kon struk tiv na i de ja, pošto ona ra za sti ran ju di fe ren ci jal no stinu di sa mo je dan ton i jed nu bo ju.

Dru gost je u vek dru gost neče ga, ne ke pri sut no sti, i ma ko- li ko ona bi la „ra di kal na“, o sta je čin je ni ca da je ona sa mo deomre že ra zli ka ko je to nešto, tu i sto vet nost sa so bom ili pri su -tvo, u opšte i či ni mo gu ćem. Za to ni „te le o lo gi ja“ dru gog, re- ci mo de mo kra ti je ko ja je na do la ze ća ili u do la sku ( ve nir),ni je mo gu ća bez jed ne „ar he o lo gi je“ ko ja je, za pra vo, ar hi va(što je Fu ko su ge ri sao, a De ri da pri hva tio) o be ća va ju ćih tra- go va! Naj zad, ni sa mo ime de mo kra ti je, kao o be ćan ja in ter -su bjek tiv no sti, ne bi bi lo mo gu će, ni ti bi i ma lo smi sla u ko li kone bi ob nav lja lo (ili: po nav lja lo, na rav no s ra zli kom) ne sa motaj sta ri, an tič ki trag de mo kra ti je ne go i či ta vo is ku stvo i is -kušen je ko je de mo kra ti ja u se bi no si. Za to d moc ra tie ve nirkao svo je vr sva in ter su bjek tiv nost po sma tra na u re gi stru dru- go sti (al te ri te ta) ni je de sruk ci ja i stog, de struk ci ja sva kog pri- su stva (kao pri su stva) ne go je tra gan je za nje go vim (tog


pri su stva) di fe ren ci jal nim značen ji ma. I pak, Lošonc ve ro vat -no ima pra vo ka da u De ri di noj knji zi A di eu Em ma nu el L vi -nas ot kri va pre ve lik, „očin ski“ Le vi na sov u ti caj na „ocade kon struk ci je“.

Ne vi dlji va ko he ziv na spoj ni ca

Iz pret hod nih a na li za mo že mo da za ključi mo da je in ter su -bjek tiv nost je dan skup od no sa ko ji ne mo že da se za bra vi ujed nom ne pri ko sno ve no shva će nom i den ti te tu. Ali, ta kođe,mo gu će je reči da in ter su bjek tiv nost ne mo že ni da se u ki ne,po ništi, de stru i ra kao iz lišan ili ne po tre ban po jam. Na i me,čak i naj ra di kal ni ja in di vi du a li stič ka tu mačen ja in ter su bjek -tiv nog ili, ako ho će te, društve nog re la ti vi zma ni su mo gla dapot pu no u klo ne, raz reše ili de stru i ra ju taj (sva ka ko: in te su -bjek tiv ni) od nos iz među „me ne“ i „dru gog“. Ta ko, re ci mo, nesa mo Ror ti ne go i svi do sled ni li be ra li po la zi od pret po stav keda po sto ji „ne vi dlji va ko he ziv na spoj ni ca među čla no vi madruštva“ i da se ona sa sto ji u to me da „svi bu de mo o stav lje nina mi ru“... Da kle, već te za o in di vi dui i nje noj slo bo di pret po- stav lja mo gu ći kon cept in ter su bjek tiv no sti u ko jem je da ta ita „ne vi dlji va ko he ziv na spoj ni ca“ ko ja či ni da društvo ni jepu ki skup in di vi dua ne go da je i u pra vo ta „spoj ni ca“ (na rav -no, u za ko ni ma/pra vu u pi sa na) ko ja, on da, o mo gu ću je po je -din ci ma da bu du slo bod ne in di vi due.

Na to shva tan je se, bez sum nje, na do ve zi je ne sa mo kla si-č no (de vet ne sto ve kov no) shva tan je li be ra li zma ne go i ona da -nas najz načaj ni ja ili naj u ti caj ni ja i de o lo gi ja da našnji ce ko jaje, bez sum nje, i de o lo gi ja ne o li be ra li zma. To je i de o lo gi ja ko -ja pri ti ska E vro pu kao duh ko jeg je ona sa ma pu sti la iz bo ce!„Glo ba li za ci ja ko ja je iz vor no no si la na se bi pečat e vro pe i za -ci je stav lja E vro pu pred pro bu“ (143). Glo ba li za ci ja je, naj pre


(ne i je di no), ko he ziv na sna ga ko ja a fir miše „slo bod no tr žište“i, ti me, na vod no (i pak, ni je li to sa mo i de o loški pri vid?), slo- bod ne in di vi due ko je ne spu ta no raz men ju ju svo je pro iz vo -de, i de je, vol je itd. Lošonc ja sno u oča va čin je ni cu da„od ređe ne di men zi je e ko nom skog (a ne e ko no mi ja kao ta kva:M. B.) mo gu po pri mi ti o be lež je su ve re no sti“ (247), to jest mo -gu da se us po sta ve kao ap so lut iz nad in di vi dua, ap so lut či jako he ziv na sna ga je ta kva da ona on da te na vod no slo bod nein di vi due funk ci o nal no u pre že u vla sti tu kva zi-nu žnost! Po- mo ću ne koh svo jih ka te go ri ja – po seb nu u lo gu u tom po gle -du i ma ju ka te go ri je ka pi ta la, pro fi ta i su per pro fi ta –e ko no mi ja u spe va da se us po ta vi kao po stav ko ji se u društvudo živ lja va kao eks ces i višak e ko nom skog. Pri tom, Lošonc od- ba cu je u to pij sku i de ju po ko joj bi de mo kra ti ja mo gla da sepot pu no o slo bo di ti od o vog viška, o vih eks ce snih si tu a ci ja.Ona mo že sa mo da vla sti tim in ter ven ci ja ma pri pi tom lja vaeks ce sna de lo van ja e ko no mi je. Ali, s dru ge stra ne, po sto ji i„ne mo guć nost e ko nom skog da sa mo svoj no in sta li ra svo je sop- stve ne gra ni ce, da se be pro iz vo di kao či sti, ne vi ni, ne po li tič kido men, da se u sta li on kraj po li tič kih o kvi ra“ i ta ne mo guć nostgo vo ri, u stva ri, o ne mo ći e ko nom skog „da se be kon sti tu iše kaone u tral nu in stan cu“ (248-249, kur ziv je a u to rov).

E ko nom sko ni je ap so lut, ni je ap so lut na vred nost-po-se bina pro sto za to što u ci vi li za cij ski slo že nom, kom plek snomdruštvu ima više vred no sti po se bi ko je se u za jam no o gra -niče va ju i ko je su, u vek, u si tu a ci ji iz ve snog di ja lo ga, pre go -va ran ja, kom pro mi sa. Po li ti ka u ta kvom društvu i do bi ja toključ no o be lež je pre go va ran ja, a ne spo sob nost za pre go va -ran je sve doči, sa mo, o ar ha ič nom, pred mo der nom u stroj stvujed nog vred no snog sklo pa ko ji je slep za dru go i dru gog, te jeza tvo ren u vla sti tu ne pri ko sno ve nu dog mu. Na rav no, ni sa -ma si tu a ci ja mnošte ve no sti (plu ra li zma) vred no snih sfe ra ko -je su u se bi cen tri ra ne kao vred no sti po se bi (re ci mo: mo ral,


o snov na ljud ska pra va, re li gi ja, prin cip vla da vi ne pra va, pra- ved nost, u met nost, kul tu ra itd.), ko je ne sluše ne kim dru gimvred no sti ma (tj. ne ma ju in stru men tal nu funk ci ju), da kle, većta kva ak si o loška si tu a ci ja sve doči o čin je ni ci da u sva kom, pai li be ral nom društvu ne po sto ji sa mo je dan mo del ko he zi jeveć da po sto je i dru gi ob li ci, u ključu ju ći tu i i de ju so li dar no -sti. Dru gim reči ma, kon tin gent ni su sret in di vi du al nih slo bo -da, i a ko se u li be ral nom po ret ku shva ta kao (prav na) nor ma,ni je je di ni ili je di no nu žan ob lik ko he zi je društva... U stva ri,sva ki ta kav ob lik nad-in di vi du al ne ko he zi je je kva zi-nu žan u -pra vo za to što ni ka da ni je je di ni. Ali, ta nu žnost, ka kva godda je, na di la zi kon cept in di vi du al ne slo bo de shva će ne kaopro iz vol jnost.

Za to Lošonc s pra vom za ključu je da za mi sao po ko joj seza naše vred no sti (ili vo ka bu lar) od luču je mo kao što se od -luču je mo za po trošač ke pred me te pot pu no po grešna. Šta- više, pa ra doks ta kvog shva tan ja sa sto jao bi se u čin je ni ci dase mi, pod pret po stav kom ge ne ra li zo va ne slo bo de iz bo ra,bu du ći da to ni je ni ka kva on to loška nu žnost ne go sa mo (nor -ma tiv na) kva zi-nu žnost, za sa mo u va ža van je te slo bo de od -luču je mo se i sto o na ko kao što se od luču je mo za po trošač kepred me te, da kle – kon tin gent no. Za to Ror ti mo že i pre mavla sti toj po zi ci ji da bu de sa mo i ro ničan. Na i me, mo že da tvr -di ka ko li be ral ko ji „zna za ko nač nost naših vo ka bu la ra“ „ni -kad ne mo že u ze ti se be o zbil jno“ (v. va žnu fus no tu br. 52., nastr. 68). Pro blem ni je sa mo u to me što ta kvu sa mo i ro nič nostmo že da pri hva ti i bi lo ko ja ne dog mat ska, od no sno mo der -na vred no sna po zi ci ja. U mo der no sti li be ral ne pret po stav ke(po ko ji ma sva ki po je di nac ima slo bo du da se po svo joj vol jiod re di) za us po stav ljan je vred no sti se, jed no stav no, ne ko sesa mo gu ćim ne-li be ral nim ili ne-či sto-li be ral nim shva tan ji -ma ko ja, do duše, do pušta ju in di vi du a ma da „slo bod no“ i za -be ru šta god ho će (ako to ne šte ti dru gi ma), ali isključu ju


mo guć nost da se ti me, i za tre nu tak, i zađe iz jed nog kon tin -gent nog vo ka bu la ra...

Među tim, pro blem je u to me što sa mo i ro nič nost po zi ci je„či stog“ li be ra la pre sta je o nog tre nut ka ka da „e kvi va lent na“raz me na po sta je Stvar pro fi ta, od no sno kva zi-nu žno sti ko jase zo ve ka pi tal. Ta da tzv. ko nač nost naših vo ka bu la ra išče za -va kao iz ma gli ca u svi tan ju zo re, da bi na nje no me sto stu pione pri ko sno ve ni (lišen sva ke i ro ni je) vo ka bu lar za kon ski re- gu li sa ne tr žišne raz me ne i sve ga što je ti me im pli ci ra no. Še- le ro va, i ne sa mo nje go va, po zi ci ja vred no sti ko je na di la zekon tin gent nost naših iz bo ra (ne u pi si ju ći se, pri tom, u ne ka -kvu me ta fi zič ku več nost) je ste, da kle, nešto što ne mo že motek ta ko od ba ci ti, već mo ra mo, počev od i de je to le rant nogplu ra li zma, sa me vred no sti pri hva ti ti, ka ko Lošonc tvr di (na -su prot Še le ro vom po jed no stav lji van ju), kao deo kon fron ta -ci ja ko je ne pre la ze u be li ci zam ne go se raz reša va ju (ili ne) udi sku si ji, ta ko da u ak tu el nom raz do blju di sku si ja sve više po- sta je „me di jum va žen ja za vred no sti, ali u vek u smi slu pri- vre me nog su da“ (61).

Po la zna tač ka u sa vre me nom, ci vi li zo va nom društvu za -i sta je ste li be ral na, da kle ta ne vi dlji va ko he ziv na spoj ni cako ja mo der nu eg zi sten ci ju lju di vi di kao slo bod nu i kon tin -gent nu (a ne e sen ci jal nu ili sup stan ci jal nu). Među tim, ta po- la zna tač ka ni je i za vršna ili krajn ja, ona ne is cr plju jepro blem od luči van ja, do gađan ja i vred no sti u jed nom de- mo krat skom po ret ku, ona ga sa mo o tva ra. Dru gim reči ma,kon tin gent nost ni je po sled nja reč nor ma tiv no sti u li be ral -no-de mo krat skom društvu. Ona mo že sa mo da bu de jed na(i de o loška i po li tič ka) op ci ja, ma da kao ta kva ona pret po -stav lja da se u kup na su ma kon tin gent nog po našan ja (na slo- bod nom tr žištu ro ba, vol ja i i de ja) sa o bra ža va sa (kva zi)nu žnošću iz ve sne ne vi dlji ve ru ke, ako ne i lu ka vog i sto rij -skog uma ko ji ka pi tal-iz mu (= to ta li za ci ji ka pi ta la) da je


pred nost u od no su na sva ku (po li tič ku i so ci jal nu) i de ju ko -ja in si sti ra na o gra ničen ju nje go ve raz o bruče no sti. Pre mato me, kon tin gent nost ni je ap so lut na, od no sno, ka ko s pra- vom ka že Lošonc, nor ma tiv na sna ga kon tin gent no sti je o -gra niče na, ta ko da se, u jed no, mo že re ći da je „stvarde mo kra ti je da pre o bra ža va kon tin gent nost“ (258) i da, pritom, ne do pu sti i de o lo gi ji li be ra li zma da pod ma skom ra di -kal no po opšte ne kon tin gent no sti za stu pa dog ma tič ku i de jusu ve re no-nu žne po zi ci je ka pi tal-od no sa.

Car stvo ili de mo kra ti ja?

E vro pa mo že da se po sma tra, sma tra Lošonc, na dvo stru kinačin: naj pre kao pro jekt in sti tu ci ja u per spek ti vi car stva i,za tim, kao pro jekt de mo krat skih in sti tu ci ja. In spi ri san još u vekPa toč kom, ali i Har tom i ne gri jem, naš a u tor vrši ra zli ko van -ja iz među ra zliči tih ob li ka kre tan ja E vro pe. Naj sta ri ji ob lik je,bez sum nje, kre tan je E vro pe kao Nače la u ko jem se, na rav no,us po stav lja naj tešnja ve za iz među nje i fi lo zo fi je. Dru gi ob likje kre tan je E vro pe kao na sleđa, tra di ci je i, pre sve ga, tra di ci -je sa mo re flek si je i (per for ma tiv nog) sa mo kon sti tu i san ja. Za -tim, i ma mo E vro pu kao in sti tu ci o nal nu stvar nost u funk ci jie ko nom sko-po li tič kog je din stva. O vaj pro jekt, za počet po sle IIsvet skog ra ta, na kra ju ve ka kul mi ni ra u po ja va ma ne o li be ra -li zma i glo ba li za ci je, ko je men ja ju po gled na struk tu ru dru-štve ne re pro duk ci je i zah te va ju re de fi ni ci ju ne sa moe vrop skog na sleđa ne go i sa me E vro pe kao nače la. U bu du će,je di no nače lo ili ne u pit ni im pe ra tiv po sta je nače lo/im pe ra tivraz me ne (na „slo bod nog svet skog tr žišta“). Iz to ga sle di – spra vom za ključu je Lošonc – da: „E vro pu pri ti ska ju ten den ci -je ko je je ona pu sti la iz bo ce, glo ba li za ci ja ko ja je iz vor no no- si la na se bi pečat e vro pe i za ci je stav lja E vro pu na pro bu“ (143).


Pla ne tar nim ši ren jem e vrop skih i de ja bi va, či ni se, uz dr mansam e vrop ski i den ti tet (= i den ti tet E vro pe kao nače la). Pa ra -doks je u to li ko ve ći što je rađen je E vro pe iz du ha fi lo zo fi jezače lo u pra vo u po li si ma ko ji su tr go va li i ko mu ni ci ra li sa či -ta vim an tič kim sve tom. Sa da, među tim, tr go vi na ili, ako ho -će te, raz me na pre ti da uči ni iz lišnim, ako ne i po tre, ne sa moduh E vro pe i nje nih naj bol jih tra di ci ja (ko je su, vi de li smo,tra di ci je sa mo re flek si je i per for ma tiv nog-sa mo kon sti tu i san -ja) ne go čak i sam duh fi lo zo fi je, sa mu fi lo zo fi ju. Raz me na,kao kva zi-nače lo, pre ti da po ništi sa mo stal nu vred nost sve gao no ga što stu pa u raz me nu...

Po me nu ti pa ra doks se u ve ća va ako zna mo da se da naspro fi liše i ta kav ob lik kre tan ja E vro pe u ko jem se ona u sta -nov lja va u per spe kri vi car stva! Na i me, či ni se da dru ga, ta ko -re ći ne sve sna stra na raz o bruče nog raz men skog pro ce sapo sta je jed na ri gid na po li ti ka ko ja ko man du je kva zi-nače lomraz me ne. Kao i u sva kom car stvu, ta ko i u o vom naj no vi jem,„oni ko ji o sta ju iz van o kvi ra car stva su ’dru gi’, ’stran ci’, ’in fe -ri or ni’, pre ma to me, sva ko car stvo po mo ću li me sa kon stru iše’stran ce’, ’var va re’ ko ji se nad zi ru, iz la žu po seb nim pro ce du -ra ma“ (145). Tu sa da po sta je ak tu el na knji ga Har ta i Ne gri jaEm pi re (2000. god.) ko ja car stvo de fi niše kao glo bal ni ob liksu ve re ni te ta, ne na fo nu kla sič nih ob li ka im pe ri ja li zma i kolo ni ja li zma, ne go na fo nu i de o loške a po lo gi je slo bod nog raz- men skog kre tan ja ko je, za pra vo, ni je slo bod no već u prav lja no„od o zgo“, ma da, ta kođe, o liča va je dan di fu zno ras pro stran je -ni ob lik su ve re ni te ta.

Za E vro pu je naj va žni je pi tan je ko li ko je ona u to me, a ko- li ko je i pak – iz van. Ho će li, u tom po gle du, e vrop ska sa mo -re flek si ja da se ras prši kao za bo rav lje na, mr tva tra di ci ja, dabi svo je me sto pre pu sti la sa mo me dij skim i de o lo gi za ci ja ma ima ni pu la ci ja ma? Lošonc su ge riše op ti mi stič ku i de ju da je E -vro pa, i a ko uče stvu je u glo ba li za ci ji raz men skih „slo bo da“, i -


pak po stra ni od glav nog to ka, od no sno da ni je u te mel ji telj„im pe ri jal nog prin ci pa“ „ko ji ima u po rište u a me rič kom ti pusu ve re ni te ta“ (v. str. 152). I pak, o sta je čin je ni ca da po pi tan ji -ma su ve re no sti, car stva, glo ba li za ci je, ne o li be ra li zma itd., E -vro pa o sta je u ko or di na ta ma iz ve snih am bi va lent no sti ko jebi, u ime pu nog raz jašnjen ja, tra ži le od Lošon ca da na piše jošjed nu knji gu, ma da za da tak ni ta da ne bi bio de fi ni tiv norešen, jer, či ni se, de fi ni tiv nog rešen ja u toj stva ri ni ne ma!

Za to je, sma tra Lošonc (po vo de ći se u tom po gle du za Klo- dom Le fo rom, Mer lo-Pon ti je vim uče ni kom), i sa ma de mo -kra ti ja nešto što sve doči o „tra gič no sti mo der nog sve ta“ (216).Nje u vek ima ili „pre više“ ili „pre ma lo“. Da li to znači da seklat no nje ne pra ved no sti u vek ljul ja s de sne na le vu stra nu, io br nu to? Da li je ona sud bin ski pred o dređe na bi lo da slu ži li- be ra li zmu, da se potčin ja va nje go vim mi ni mal nim ili mak si -mal nim (za vi si ka ko se po sma tra!) zah te vi ma ili je, na pro tiv,pred o dređe na da na pu sti li be ral ne pret po stav ke i da se u pu -sti u ma ski ran je he ge mo ni je ili car stva, ako ne i u o tvo re nito ta li ta ri zam? Lošon com od go vor je da se de mo kra ti ja po ve -zu je sa smi slom po li ti ke! „U toj u pu će no sti de mo kra ti je nasmi sao po li ti ke pre po zna je mo nu žnost pro pi ti van ja smi slaza jed ništva, ali i na zna ku sna žne kon ver ge ne ci je po li tič kog ide mo kra ti je“ (218). U pra vo zbog slo že no sti, kom plek sno stismi sla za jed ništva de mo kra ti ja ne mo že da se sve de ni na je -dan nje gov (ma ko li ko on bio re pre zen ta ti van, pri vi le go va niili he ge mon) ob lik. U de mo krat skoj i gri u vek je da to mnoštvo(in sti tu ci ja, gru pa, po je di na ca). Li be ral na de mo kra ti ja, tvr diLošonc, „star tu je sa u ključi van jem svih“, među tim, ona ta- kođe „pro iz vo di su višne“ i to ne sa mo one ko ji su bjek tiv nood bi ja ju njen pro jekt, ko ji se pro ti ve, ne go i one ko ji ma de- mo krat ska pro me na o bjek tiv no šte ti, ko ji ni su u stan ju da jepra te, ko je za jed ništvo u gro ža va... Za ključak ko ji iz to ga sle -di gla si: ne ma de mo krat skog kon sen zu sa. Od no sno ima ili u -


vek ima i ma lo ti ra ni je ve ći ne! Na i me, u de mo kra ti ji je u vekna de lu če sto te go ban, je dva pod nošljiv di sen zus, ne ka kva di- so nan ca, više gla sje i ne sa gla sje. I pak, di sen zus u njoj ni je po- le mos, rat na stav ljen dru gim sred stvi ma, da kle, stru go u zevni je i ne mo ra da bu de ti ra ni ja ve ći ne, ali, val ja re ći i to da onmo že da pred stav lja „sim bo lič ko na sil je“ jed nih nad dru gi ma.

De mo kra ti ja, za ključu je Lošonc, „ni je raz rešen je ne gopro blem“ (220). Ona se u društvu pro fi liše kao iz vor na ne o -dređe nost ko ja društvo do vo di u si tu a ci ju po tra ge za sop stve- nim te mel ji ma (v. str. 231). De mo kra ti ja po je din ca i gru pedo vo di u si tu a ci ju od go vor no sti i, po naj pre, od go vor no stipred pi tan jem o smi slu. Smi sao (raz log, poče lo, nače lo, te- melj), kao i vlast ni su u na pred da ti, učvršće ni, jed nom zasvag da fik si ra ni. Za to se mo že re ći da su me sto smi sla (le gi -tim no sti, ra ci o nal no sti) i me sto vla sti (vol je) u de mo kra ti ji –pra zni, ne na stan je ni. U njoj, za pra vo, i ma mo stal nu in ter ak -ci ju „ma ski ran ja i de ma ski ran ja pra zni ne vla sti“! Tim ge sto -vi ma ma ski ran ja/de ma ski ran ja društvo se „od no si na sa mose be, stva ra ju ći sa mo re fe rišu će je din stvo bez za jamče ne po- sto ja no sti, stal no sti. Ne po sto ji u na pred da ta, or gan ska-na -tu ral na ce lo vi tost društva, jer de mo kra ti ja ra za rasup stan ci jal ne ve ze. O tva ra se kon sti tu tiv na ne o dređe nostdruštva ko ja i ob li ke po li tič kog je din stva u vlači u tok i sto ri -je...“ (227). De mo kra ti ja ni je reše na već sa mo po stav lje na e -nig ma društve nog ži vo ta. Ona ne nu di za me nu ili na dok na du(nat kom pen za ci ju) za ne do sta tak me ta fi zič kih ga ran ci ja zaval ja nu u sme re nost društve nih kre tan ja, re ci mo, u prav cu re -a li za ci je jed nog o be ća nog, čvr stog, jed nom za svag da u ta -nače nog i den ti te ta. Za to, de mo kra ti jom u o kvi re na za jed ni ca„ne u ži va rang sup stan ci jal nog re a li te ta, ona se re pre zen tu jena sim bo lič kom ni vou i po ve za na je ne pre sta no sa di sku si ja -ma u ko ji ma se ra di o vred no sti ma i kon tin gent nim po li tič kimras pra va ma“ (i sto). De mo kra ti ja je pre go va ran je i kom pro mis


iz među mnoštva i je din stva, pošto ni mnoštvo ni je din stvo sa -mi po se bi ni su do vol jni za je dan ci vi li zo va ni (= e vo pej ski)ob lik ži vo ta. Za to de mo kra ti ja ni je ni reše na e nig ma in ter su -bjek tiv no sti ne go je o tvo re nost te e nig me. Ras pra va je ob liku ko jem uče sni ci je dan dru gog pri zna ju čak i on da ka da senji ho ve i de je isključu ju. Za to je ona od počet ka kom pro mis,ali ne kom pro mis ra di kom pro mi sa, da kle, jed na ne prin ci pi -jel na na god ba, pa šta bu de, ne go te žnja za kom pro mi som ita mo gde kom pro mi sa ne ma, gde su prin ci pi jel ne Stva ri u pi- tan ju... Či ni se da je je di no de mo kra ti ja taj po li tič ki ob lik ko -ji mo že da dr ži na o ku pu, u rav no te ži one pro ti vu reč ne,na pe te, pa na iz gled i ne mo gu će, isključi ve te žnje, o ko ji masmo na počet ku o vog tek sta go vo ri li. To su, s jed ne stra ne, te -žnja ka mnoštve no sti, ka (o be ća noj) plu ral no sti i, s dru gestra ne, te žnju ka je din stvu, u je din ju ju ćoj mo ći. U spešnostde mo kra ti je o gle da se, da nas bar, u spo sob no sti da na ra z-liči tim po li tič kim in stan ca ma dr ži na o ku pu, u na pe toj rav -no te ži ili pod kom pro mi som te i mače kon tra dik tor ne te žnje.Za to je mo gu će re ći da se moć sa vre me ne E vro pe (tog naj va -žni jeg ob li ka in ter su bjek tiv no sti!) o gle da u nje noj spo sob no -sti i sprem no sti za de mo kra ti ju, na su prot al ter na ti va ma:car stvu i ne o li be ral noj (tr žišnoj/e ko nom skoj) su ve re no sti.


PRA ZNO ME STO ZNAČEN JA

Su više če sto ono što nam se či ni je di no vred no po me na, štonam je na vr hu je zi ka, o sta je u pra vo ne ka za no, a, ne ki put, ine iz re ci vo. U toj se „u kle toj“ si tu a ci ji, re kao bih, na la ze i svipo kuša ji da se da ko nač ni od go vor na pi tan je: šta je post mo -der na? Ono naj va žni je o sta je ne is ka za no. Jer, pra vo go vo re -ći, i ne ma ko nač nih od go vo ra. Po sto je sa mo he te ro ge nipo kuša ji... Za to sa stav ni deo val ja nog od ređen ja post mo der -ne je ste, u stva ri, to da se ona ne mo že do kra ja, re ci mo a po -ka lip tič ki ili es ha to loški, od re di ti.

Ne nad Da ko vić, u tom po gle du, ne ma ni ka kvih i lu zi ja, jeron u Post mo der noj ci tan ti (Pro sve ta, Bgd., 1997 god.) nu di višemo gu ćih pri stu pa fe no me nu post mo der ne i svi oni raču na jus o vom kon sti tu ci o nal nom ne mo guć nošću da se u ta nači ne kode fi ni tiv no i bez bed no od ređen je, traj ni i den ti tet. Post mo -der na ci tan ta je pra zno me sto značen ja; jer, ta reč (ci tan ta),ka ko ka že Da ko vić, ništa ne znači, ona i me nu je se man tič kune i men lji vost: je zik ko ji „ne ma i den ti tet“ (236). Šta više, za njubi se mo glo reči da se, ov de, jav lja kao ne ka kva reč-bez-iz -reče nog ko ja, za pra vo, pred stav lja u slov po sto jan ja bi lo kogreče nič nog ni za, nje go ve „po kre tlji vo sti“ i „iz ra žaj no sti“. Bi laje po treb na iz ve sna „ci tan ta“, iz ve stan znak-bez-značen ja dabi Da ko vi će ve de cen trič na i ras prše na tek stu al na u pli tan ja


našla, na pa ra dok sa lan način, me sto svog „u sre dišten ja“ ili „o -ku pljan ja“. Pri tom, o vaj je pa ra doks, či ni se, nešto krajn je o -bjek tiv no ili, što se svo di na i sto, to je pa ra doks sa mogpost mo der nog pi san ja.

Je zič ki o brt

Ne ma sum nje, je zik je – iz u među o sta log – si stem e kvi va -len ci ja u nu tar ko jih se us tva nov lju ju ili i den ti fi ku ju svi sa dr -ža ji sve ta i to ta ko da, on da, svet i ne po sto ji (kao bi lo šta štobi i ma lo smi sla) pre tih i den ti fi ka ci ja! Ne ki put se, za hval ju -ju ći o voj e kvi va lent skoj raz me ni, vrši i den ti fi ka ci ja-sa već(se man tič ki) u tvrđe nim ili pret po stav lje nim sa dr ža ji ma, tojest s već pro pi sa nim i na met nu tim, od no sno nor mi ra nimznačen ji ma o kru žu ju ćih stva ri! Pa i pak, raz me na e kvi va lent -nih sa dr ža ja ži vo ta-i-sve ta sa mo je po vrši na svih naših stva -ri i nas kao stva ri: ta ko re ći pli ćak je zi ka! Ona, u sva komsluča ju, ne re ži ra dru gu sce nu je zi ka, ko ja je sce na tra ga i pi- san ja. Na i me, i po red to ga što nam, ne ki put, je zik iz gle da kaogo le mo skla dište značen ja ko ja sa mo te že da jed nom za svag -da u ta nače i učvr ste svoj (lek sič ki) i den ti tet, on, i pak, ne ma use bi ni ka kvu svr hu, te los ko ji bi spon ta no ili pro mišlje no te -žio jed nom ta kvom cil ju.

Na i me, je zik ni je dat tu, s na ma ili pre nas, da bi, sa mo, o -si gu rao i den ti tet ras po lo ži vih značen ja, da bi sva ku svo ju „u -po tre bu“ uči nio u na pred bez bed nom i pro račun lji vom. Ne,se man tič ka i den ti fi ka ci ja „stva ri“ je, pre bi se mo glo re ći, jed -na, ako ne sa svim spo red na, on da bar dru go ste pe na funk ci jaje zi ka, raču na ju ći da je nje go va o snov na u lo ga da u sta nov -lju je iz ve sne di fe ren ci jal ne po ma ke u značen ju, pu tem me ta- fo rič kog ili me to ni mij skog pre no sa, iz ma ka ili pre meštan jasmi sla. O vaj rad ra zli ke (ne i den tič nog) je ste ono što pa da u


sa mu pri ro du (ako nešto ta ko u opšte po sto ji) je zi ka. Dru gimreči ma, di fe ren ci jal nost je o snov no, stra teško o be lež je je zič -kog ži vo ta, ta ko da ono, u jed no, ko man du je ra dom e kvi va -len ci ja ko je, u ho ri zon tu je zi ka, mo gu da se po ja ve.

Ako bi smo hte li da je zik in ter ni ra mo u je dan lek sič ki, se- man tič ki, e pi ste mič ki, fi lo zof ski ili i de o loški o si gu ra ni i den -ti tet, on da bi to, sa mo, pre ili ka sni je, re zul ti ra lo na sil jem nadnji me. A to na sil je, po pra vi lu, za vrša va u ne kom već kon tra-svr ho vi tom do gađan ju! Se man tič kom na sil ju je zik su prot -stav lja se mi o loško kon tra-na sil je. Od no su zna ka pre mapred me tu ili pre ma pot pu no spol jašnjem re fe ren tu (ko ji ga- ran tu je čvr sti nu i po sto ja nost I stog) je zik su prot stav lja od -nos zna ka pre ma zna ku, od no sno ono, če sto ne žel je no, aliza to ništa man je ne mi nov no (a ne ki put i si lo vi to) (o znači teljs -ko) iz mi can je smi sla. Mo žda bi post mo der na, ne sa mo ona ko -ja se do gađa u fi lo zo fi ji, naj bol je mo gla da se od re di kaou pra vo ta te žnja da se i zađe na kraj (ili, mo žda, pre, na poče- tak?) s je zi kom, s nje go vim kon tra in di ka tiv nim pro ce si ma, snje go vom fa tal nošću?!

U sva kom sluča ju, ovo pi tan je o post mo der ni po sta je ak- tu el no, s pra vom tvr di Da ko vić, s ta ko zva nim „je zič kim o br -tom“ u sa vre me noj fi lo zo fi ji, či ji je pr vi ak si om: sve je u je zi kuili po sre do va no je zi kom. Tu je te zu, po Da ko vi ću, mo guć nois ka za ti i kao te zu o „sim bo lič kom ra mu“ ili „sim bo lič koj pa- ra dig mi“, za tim o „pi smu“, „tra gu“ itd. U sva kom sluča ju, ni jereč o jed noj no voj kon struk ci ji, jer je zik se više ne sme shva- ta ti kao o bičan in stru ment, ma te ri jal, be ton-mal ter-ci gla ko -jim bi se, on da, zi da la jed na no va me ta fi zič ka ci ta de la.

„Ne ma či ste stvar no sti, mišljen ja, te la, smr ti, je zi ka“, ka žeDa ko vić; „Sve to sva ka ko ’po sto ji’ u našem ću tan ju, ali kad po-č ne mo da go vo ri mo, go vo ri mo je di no u je zi ku“ (239). Ali, narav no, sam je zik ni ka da ni je „či sta“ stvar nost. U našemću tan ju on o sta je skri ven, smešta nam se „iza leđa“; u por no se


jav lja kao na lič je ili sen ka ko ja ne u mor no pra ti sve naše ge s-to ve (ne mog) pri su stva. U tom reči tom ću tan ju, tom go vo ruili, ako ho će te, lo go su (ko ji je i man je i više od je zi ka) – u ko -li ko se o vaj (lo gos), svu da gde je na de lu, br zo po vlači da bi se,na nje go vo me sto, sme sti la pu na pri sut nost sa mih stva ri – je -zik, za i sta, išče za va kao iz ma gli ca u svi tan ju jed ne sum nji vezo re... Ali, s o vim išče za van jem go vo ra (lo go sa), a pre ko nje -ga i sa mog je zi ka, išče za va i sa ma su prot nost „sre će“ i „ne sre -će“: „Na o vaj ili o naj način“, ka že Da ko vić, „naš je zik je ’sre ćan’ili ’ne sre ćan’, sve dok nas ono ’po sto ji’ ne pre ki ne“ (i sto). Sa -mo, fa tal na stra na stva ri je to što u vek po sto ji ono (što) „po -sto ji“! A to (što) „po sto ji“ nas, na rav no, u vek pre ki da... Onoje ste sa ma fa tal nost našeg pre ki da s je zi kom.

To (me ta fi zič ko) šta, na ko je cil ja (sva ka se man tič ki pro fi -li sa na) reč je ste ne po sred nost ko ja nas o tr že od je zi ka i iz ba -cu je u jed no iz van ko je, i pak – ka ko je to či ta vaan ti-dog ma tič ka ili re flek siv no-kri tič ka po vest fi lo zo fi je, za- ključ no sa Hu ser lom, po ka za la – o sta je u vek u nu tra: tran- scen den ci ja u i ma nen ci ji iz ve sne sve sti-o (ovo bi bio sa moje dan pri mer ka ko je to svođen je spol jašnjeg na u nu trašnjemo glo da se od re di, ov de: u sluča ju fe no me no lo gi je). Ono štana šta cil ja go vor/reč bez te la, bez je zi ka i pi sma je ne most sa -mog go vo ra/reči, čut nja ko ja ne u mit no na sta je, na rav no po -sle (a ne pre) ka za ne reči (lo go sa) i ko ja u se bi no si taj nune po sred no sti. Već je Vit genštajn, je dan od pri vih (nu žno po- ma lo ne si gur nih) za go vor ni ka je zič kog o br ta u fi lo zo fi ji, tvr- dio da je mi stič no ne ono ka ko, ne go u pra vo šta ili da nešto(tj. svet) je ste. A to ne iz re ci vo šta ili da je ste, u jed no, pre kidgo vo ra i pre kid s je zi kom: ono što je mo gu će „u te mel ji ti“ sa -mo u pot pu nom o du stvu je zi ka.

Je zik se, na taj način, po jav lju je kao or gan-pre pre ka me -ta fi zič kog u te mel jen ja. Ali ne u te mel je no šta/da, ono što namje u vek tu, pred no som, naj stvar ni ja stvar nost svih naših


stvar no sti, ne mo po sto jan je Sve ta is pred nas, je ste pre kid go -vo ra i po ti ski van je je zi ka. A u o vom pre ki du ili dis kun ti nu i -te tu – ko ji ni je dis kon ti nu i tet tog (što) „po sto ji“, već, pre,nje go va rđa va sa vest, nje go vo ne bi će – je zik po sta je pro zrač -na ap strak ci ja, te lo bez or ga na, in stru ment bez de lo va, „šra f-o va“ i „o pru ga“... Ta ko on gu bi svo ju sre ću-i-ne sre ću, svo jusre ću u ne sre ći ili ne sre ću u sre ći: da kle, gu bi se be sa mo ga,a ti me, već, i sve svo je su prot no sti, svo je ra zli ke, svo ju te le -snost. Na rav no, pri tom, o sta je o tvo re no pi tan je da li je zik za- i sta mo že da iz gu bi svo je te lo? I svo ju kon kret nost? Ov dene do sta je od go vor i na pi tan je: šta nam (za i sta?) znači ova rečza i sta?

„Je zik je te lo“, ka že Da ko vić i od mah do da je: „od no sno sa -blast te la.“ Da kle, je zik je te lo ko je se, kao ta kvo (za i sta?), jav -lja u pra vo u ob li ku sa bla sti: „Bez ove ’pra zni ne’, bez o vih’pre ki da’, ko ji po sto je, kao što sam re kao, je di no u je zi ku, nebi bi lo ni je zi ka, ali ni mišljen ja ko je je u post mo der ni, ko n-ač no, po sta lo je zik“ (240). Od su stvo, pra zni na, rez: ni su li tian ti-en ti te ti (a ova reč en ti tet do la zi, za ce lo, od lat. en tis: ko jije ste) naš je di ni te melj, o slon, naše je di no za i sta? I ni je li to,ka ko su ge riše Da ko vić, u i sti mah i za vo dlji vo i lu do? Sam je -zik funk ci o niše ta ko što „iz ba cu je pot pu nog o znači tel ja“, štosvo jom ću tlji vošću ras pršu je ću tlji vost sa mih stva ri, po jav -lju ju ći se kao „kli za ju ća pra zni na iz među dru gih o znači tel -ja“, kao raz blud na ci tan ta među čed nim fi lo zof skimter mi ni ma/o znači tel ji ma...

(Ne)do vrše na mo der nost

Ako je o mo der ni bi lo mo gu će go vo ri ti kao o – ka ko je to su g-e ri sao Ha ber mas – ne do vrše nom pro jek tu, on da se o post mo -der ni mo ra go vo ri ti kao o ne do vrši vom pro jek tu, i za pra vo o


„pro jek tu“ ko ji ne ma svoj i den ti tet, ko ji je sa zdan od dru go stii u ko me se, za i sta (o pet to za i sta), o tva ra ne pre gled no pol jehe te ro ge nog. Za to je, s pra vom sma tra Da ko vić, ra zli ka iz -među mo der ne i post mo der ne u pra vo ra zli ka iz među ’stva ri’i ’je zi ka’. Či sta stvar ili ta pri vi le go va na stvar nost mo gu ća je,za jed no sa svo jim da tim ili o be ća nim smi slom, tek – vi de lismo – ka da je zi ka, za pra vo, već ne ma, ka da je on pro zrač na iz- ma gli ca ko ja išče za va sa sva kim buđen jem sve sti. Među tim,ta mo gde se je zik vra ća „u i gru“, tu se se sim bo lič ka „stvar -nost“ us po stav lja, u krajn joj, da kle, teh no loškoj in stan ci, kaosi mu la ci ja ko ja se pa li i ga si na 0 i 1, „ap so lut no kon tro lišu ćisva ki is pad, sva ki ja uk, sva ki gest, sva ku raz me nu i smrt, doke lek tron sko se lo za tre nu tak to ne u mrak“ (167).

Ne do vrše ni pro jekt mo der no sti, o ko me go vo ri Ha ber mas,sa jed nog post mo der nog sta no višta – ako nešto ta kvo u opštepo sto ji – je ste, ne kon junk tur no, ak ci den tal no ili po u su dune kog ne oče ki va nog in ci den ta, ne go u pra vo sup stan ci jal no –ne do vršen. Sa ma ne do vrše nost je, za pra vo, pra vo li ce nje go -ve sup stan ci jal no sti. Pošto je oču va la nače lo i den ti te ta (po sleme ta fi zič ke po ve sti kao, u pra vo, po ve sti ne u spe ha tog nače la)u ob li ku svo je naj više cil jne tač ke, mo der nost je, na taj način,re tro-a fir mi sa la me ta fi zič ku po tre bu za po u zda nim, u vla sti -tom i den ti te tu učvršće nim nače li ma. Dru gim reči ma, nače loi den ti te ta kao po zi ci ja raz reše nih, u ki nu tih ili po mi re nih pro- ti vu reč no sti/an ta go ni za ma/o po zi ci ja „lo gič no“ je zah te va loda se mi sao u sre dišti u jed nom sa dr žin skom (a ne sa mo for- mal nom) mo men tu, da kle, u ne ka kvim nače li ma ko ja, za tim,u te mel ju ju od go va ra ju će i zme: hu ma ni zam, ka pi ta li zam, ko- mu ni zam, na ci o na li zam itd. Ova naj viša cil jna tač ka u mo d-er no sti je „o bez beđi va na“ prak tič kim, in stru men tal nimpo sre do van jem, to jest iz ve snom di ja lek ti kom, to ta li za ci jom,u ni ver za li za ci jom ko ja stu pa na vlast i ko ja, za tim, ko man du -je i do mi ni ra. Mo der nost je me ta fi zi ka ko ja od luču je i go spo-


da ri. Ali, ono ključ no u njoj, bez ob zi ra na o vaj prak tič ni mo- me nat, je ste u pra vo ta ne do vrše nost! U to ku je, ka že Da ko vić,„ne pre kid na mo bi li za ci ja, ne pre kid na pro iz vod nja smi sla, ne -pre kid no tran scen di ran je mr tvih ču la. Svet je za krčen poj -mo vi ma-mu mi ja ma ko ji su, ka ko je pi sao He gel, ’pro žde ra livre me’. I to me ne ma kra ja. U pi tan ju je bes ko nač ni a pri o riili, ako ho će te, bes ko nač na ši zo id na nar ci so id nost, ko ja ni jesve sna da ne ma ce lih stva ri, da ne po sto ji ce li na ži vo ta, da jeova na vod na ce li na sa mo op sce na sa blast ili si mu la krum, oko me go vo ri post mo der na“ (160).

Mo der nost je, kao tra žen je/na la žen je nače la, od sa mogpočet ka o be le že na po ti snu tom, mar gi na li zo va nom po vešćuvla sti tih kon tra e fe ka ta, a to, u stva ri, znači per ma nent nompri si lom po nav ljan ja sa mog gu bit ka ili po ra za, i u vek no vogtra žen ja, tra žen ja no vih te mel ja/u po rišta/nače la, da kle, iz ve -snom pri si lom po nav ljan ja par ex cel len ce! Tra žen je nače la –za pra vo: pe ti tio prin ci pii, jer ako se tra že, ako ni su ne po sred -no oči gled na, nače la u stva ri i ni su nače la – sa mo je li ce svogna lič ja: stal nog gu bit ka, u za lud nog „pro gre siv nog“ po ni ran jau bez dan o nog iz miču ćeg, pa to loškog, ne i den tič nog, he te ro -ge nog i (ka ko bi re kao De ri da) rA zliči tog: a to, on da, znači ine mo gu će ce li ne (te, raz u me se, i sti na ni je više ce li na, ni ti„ve li ka priča“!). Načel na ho mo ge ni za ci ja ili, što se svo di na i -sto, ho mo ge ni za ci ja pu tem nače la, pu tem u por nog, ne do ka -za nog tra žen ja (pe ti tio) u por nih i do ka zi vih nače la (prin ci pii),da nas, u u slo vi ma post mo der nog dez i lu zi o ni san ja i de kon -struk ci je me ta fi zič kih po sta va, ne mi nov no se su oča va ili suda ra, ne više sa Lo go som, ma ko li ko on bio ob nav ljan,o kre plji van i o sve ža van, već u pra vo s o nim he te ro ge nim, sdru gošću ili sa svim dru gim ko je se, da kle, ni na ko ji način ne -će mo ći po ti snu ti, pri pi to mi ti ili pod ve sti pod jed no no vo, „e -po hal no“ ili, ne daj bo že, „svet sko-i sto rij sko“ tra žen je nače la(pe ti tio prin ci pii).


Mno ge, na pr vi po gled be nig ne stra te gi je mo der no sti ek-s pli cit no su se ili im pli cit no ru ko vo di le pra vi lom: klin se kli- nom iz bi ja: za ko nom dvo stru ke ne ga ci je, ko ji o bez beđu jepu nu po tvr du po žel jnog stan ja stva ri. Ali to „stan je“ o sta je o -be ćan je bez po kri ća, o be ćan je ko nač no iz vo je va nog, krajn jeg(es ha to loškog) mi ra, ho mo ge ni za ci je i u ni fi ka ci je ži vo ta liše -nog „tr za vi ca“, po rav na van ja svih na bo ra eg zi sten ci je ljud- stva i po je di na ca, pot pu nog zbrin ja van ja u nu tar pri hva će nihi pre do mi nant nih nače la, u ki dan ja ak si o loške slo že no sti, na -pe to sti i ra zli ka, te ža i pro tiv te ža. To je „stan je“, za pra vo, si -mu la krum re al nog ko ji, nu žno, bi va o be le žen te žnjom zasman jen jem kom plek sno sti, što on da sa mo re zul ti ra i de o -loškim ras pr ska van jem lju ske poj ma/stva ri za ko ju se ljud- stvo (per for ma tiv no) za la že. I de o lo gi zo va ni mir se, ko nač no,po jav lju je kao bes pošted ni rat, sa mo, sa da, na stav ljen dru -gim sred stvi ma... U krat ko, mo der na se jav lja kao nešto što sa -mo i dal je „bo lu je od la žnih i den ti te ta, ve ru ju ći da ima moćda men ja ži vot ili svet ži vo ta, ko ji je u kri zi“ (i sto).

Ha ber ma sov na log, da do vrši mo ne do vrše no, sa mo nas, ustva ri, do dat no „ras po lu ću je“, u vlači u du blju kri zu, po dvo -struču je grešku ili ne do sta tak... O kol nost u ko joj mo der na da -nas de fi niše svo ju od go vor nost mo ra la je bi ti o kol nost iz ve snekri ze ko ja je kri za sa me od lu ke: tre nu tak od lu ke, kri ne in, je -ste a po ri ja i dra ma ne mo gu ćeg/nu žnog ko ja nad ra sta sa mumo der nost. Da ko vić se pi ta da li je reč „kri za“ ov de u opštepra va reč ili ona, za pra vo, i sa ma pa da u je dan ne pre ki nu tisled si mu la ci je. Ali, ako ap stra hu je mo kri ze mo der nog sve tako ji je, ka ko ka že Da ko vić, po stao „vr to gla va ap strak ci ja“, on -da nam, još u vek, pre o sta je kri za post mo der nog, na i me, kri -za jed nog za i sta su ve re nog (ne ve za nog: mo žda, za i sta,post-struk tu ra li stič ki po jam i gre, ko ji Da ko vić če sto ko ri sti,naj pri bli žni je od ređu je ovu su ve re nost) sta va pre ma sve tu uko me ži vi mo.


Jed no je si gur no: post mo der na in ter ven ci ja – jer o njoj jeov de reč – ni je stav ne ka kve bez bri žne ili ne haj ne ne od go -vor no sti, od no sno „i gre“ ili, još bol je, „i gra ri je“ sa svi me što jeva žno i o zbil jno, ako ne i ne pri ko sno ve no ili sve to... Od lu kako ju post mo der ni sta (re kli smo: u svo jim tek stu al nim in ter -ven ci ja ma) do no si je ste od lu ka ko ja se nu žno su oča va s pro -ble mom od go vor no sti, ali počev od ta kvog shva tan jaod go vor no sti ko je ni je op hr va no tre nut nom, kon junk tur nomkri zom. U stva ri, post mo der na pri hva ta i de ju traj ne, per ma -nent ne kri ze (ali ne i de struk ci je) po sto je ćih nače la, ko do va inor mi ži vo ta. No, ako je, da kle, o vaj svet, za pra vo, u stal nojkri zi, to ne znači da nam je do pušte no da tu si tu a ci ju he ge li -jan ski ka ri ki ra mo ta ko što bi smo re kli da je on po se bi i za se -be kri za!

Kri zu od go vor no sti i od lu ke ni je mo gu će de fi ni sa ti počevod ne ke o si gu ra ne, bez bed ne ra ci o nal no sti, ne kog an te ce -dent nog pro gra ma či jom bi se „do sled ni jom pri me nom“ tre -nu tak kri ze la ko o da gnao u za bo rav, re ci mo, re for mom,mo der ni za ci jom, re vo lu ci jom, po zi van jem na „duh“ ili „stavpro ti vu reč no sti“ kao na o ko sni cu e vrop skog i den ti te ta itd. Akose u da tom mo ral nom ili po li tič kom pro sto ru de lu je počev odpro gra ma ko ji im pli ci ra već do ne tu i u građe nu od lu ku, tu od -go vor no sti više ne ma. U ko li ko bi se ne ko prak tič no od luči -van je pro fi li sa lo na fo nu jed ne u na pred pro raču na te nor meili iz račun lji vog i u račun lji vog i den ti te ta, re ci mo, „sta va pro- ti vu reč no sti“, on da bi to bi la sa mo teh no lo gi ja, ali ne i prak tič -na um nost. Za to se če sti pri go vo ri u pu će ni post mo der ni, da jeona, na vod no, „ne od go vor na“, u stva ri vra ća ju sa moj mo der -no sti kao nje na sa mo ob ma na i rđa va sa vest!

De ri da, u Po li ti qu es de l’a mi ti , go vo ri o jed nom mo žda (pe -ut- tre) ko je se o tva ra ka na do la sku ne iz ve sne bu duć no stipred ko jom i za ko ju smo tek od go vor ni. To mo žda se, da kle,o tva ra ka o nom mo gu ćem ko je ni je sa mo mo gu će, ko je ni je


na pro sto iz ve sno i bez bed no-mo gu će, već je, u jed no, is ku -stvo, bor ba i po be da nad ne mo gu ćim. U ko li ko bi mo gu će bi -lo liše no ne iz ve sno sti, u ko li ko bi bi lo bez bed no i u na predpri stu pač no, ono bi, u jed no, sma tra De ri da, bi lo sa mo – lošamo guć nost, od no sno pro gram, ka u zal nost, raz vi jan je ili od vi- jan je ko je se be s mo liša va do gađan ja. Da ko vi će ve tek stu al nein ter ven ci je, re kli bi smo, smešta ju se u pra vo u pro stor o vogmo žda u ko me se pi tan je naše (in te lek tu al ne, du hov ne) od go -vor no sti tek po stav lja, bez na de da je mo guć bi lo ka kav de fi -ni ti van, za ključ ni i za ključe ni od go vor ili, ne daj bo že,o bra zac ko jim bi se to pi tan je o od go vor no sti jed nom za svag -da reši lo. S dru ge stra ne, post mo der na se, ka ko je Da ko vićshva ta, an ga žu je (ovu reč tre ba či ta ti ka ko je to De ri da uči niou jed nom o gle du o Sar tru: za la gan je je in si sti ran je na za lo -gu, u lo gu, o no me što je u vek već u i gri) naj pre svo jom in di -fe ren to nošću (to je ter min ko ji je u po tre blja vao još sta riŠe ling), svo jom dis tan com vis- -vis sva kog su više u-račun lji -vog i pro raču na tog iz bo ra.

Vra će no do sto jan stvo

Bez sum nje, fi lo zo fi ja o vog mo žda ne ide za tim da, na pro sto,iz beg ne (a za to ne ma ni raz lo ga) pi tan je o e fek ti ma, o e fek -tiv nom do gađan ju, u sve tu, ko je, u bu du će, po ve sno pri sut nu(me ta fi zič ku) ra ci o nal nost kon sti tu iše, ne kao plu ra li zam le- gi tim nih po kuša ja, već kao za mor no mnoštvo to ta li zu ju ćihne u spe ha. Post mo der na, u o voj rav ni, pro fi liše svoj kon ceptod go vor no sti (pred ne mo gu ćim), a ti me i je dan dru gi kon- cept mnoštva, od no sno smi sa o nog plu ra li zma ili ras pršen ja,ko je u bu du će či ni ne le gi tim nom mo guć nost jed ne je di neum no sti, I sti ne ili Smi sla. Su više se če sto o tu da za ključu -je da nas post mo der ni gest – ko ji sa mo ot kri va od go du, iz -


mak i mnoštvo ta mo gde tra di ci o nal ni re flek siv ni o bra sci ista ri fi lo zof ski ma ni ri na me ću Jed no i I sto – u vo di u lu ku i -ra ci o nal no sti i ne ka kvog re la ti vi zma, da se u nje mu isključu -je i sa ma mo guć nost um no sti, i sti ne, smi sla itd. To je,na rav no, sa svim po grešno. Jer, mnoštve nost, po del je nost, ras -prše nost smi sla ne o znača va tre nu tak nje go vog pu kog po ri -can ja ili, ne daj bo že, de struk ci je, već sa mo u sta nov lju jenje go vu te mel jnu plu ra li stič nost, a to znači da se ni ka kav (u -ključu ju ći tu i fi lo zof ski: na roči to fi lo zof ski!) dis kurs, u bu du -će, ne mo že sve sti na jed nu je di nu, u ni ver zal nu, a u to ri tar nu,pot pu no ko he rent nu i, na rav no, fa na tič nu priču.

Sta ra e pi ste mič ka če žnja za Jed nim/I stim/I sti nom bi vade fi ni tiv no iz ne ve re na. Ali, pri to me, tek stu al na in ter ven ci jako ja sa so bom do no si to iz ne ve ra van je u o sno vi je čin od go -vor no sti pred i sti nom, um nošću i smi slom, od go vr no sti predo nim što je u nji ma u pra vo – ne mo gu će, ne iz račun lji vo, ne iz -ve sno. Post mo der ni gest bi, pre ma to me, tre ba lo da mo že dao mo gu ći (ako sme mo ov de da u po tre bi mo taj kan tov ski o brt)ta kav pri stup i sti ni, um no sti ili smi slu ko ji bi, s one stra nesva ke (di ja lek tič ke, to ta li zu ju će itd.) me ga lo ma ni je, znao zasvo je u nu trašnje i spol jašnje gra ni ce, za svo ju mnoštve nost iras prše nost, svoj su stav ni plu ra li zam. Mi sli ti, u i sti mah, se- man tič ki i den ti tet ne ke mi sli i nje go vu gra ni cu, to je, u pra vo,post mo der ni stav od go vor no sti za smi sao, pa, ako ho će te, iza bi lo ko ji se man tič ki i den ti tet ko ji se jav lja u pro stra nompol ju ra zli ka. Ta i sti na ko ja nam je do stup na mo že još sa moda se na zo ve i sti nom slom lje nog o gle da la...

Ako nam je sta lo do stvar nog is ku stva i sti ne/smi sla, on dabi smo mo ra li, u iz ve snom smi slu, da sa vla da mo ovu raz lom -lje nost, da i zađe mo na kraj s raz mrv lje nošću, da prođe mo ra- su tost i ras parča nost i to, ka ko bi Da ko vić re kao, „uz duž ipo pre ko“! Taj po stu pak, za tim, mo že mo na zva ti i (kva zi) to ta l-i za ci jom: da li je to još u vek ono fa mo zno „He ge lo vo oko“ o


ko me Da ko vić go vo ri u i sto i me nom o gle du iz Post mo der ne ci- tan te? Ako nam je ovo „oko“ još u vek ne op hod no, to bi, i pak,bi la jed na plu ra li stič ka, ras pršu ju ća „to ta li za ci ja“ ko ja ne bri -ne o to me da li Bi će pre la zi ili je već prešlo u Ništa! U ko li kopo tmo der na mo ra da se, na svo jim ru bo vi ma, slu ži ne ka kvimme ta-dis kur som, u tre nut ku ka da že li da stvar za hva ti u te -mel ju/ko re nu ko ga ne ma, od no sno ka da že li da ras po lo ži ve i -den ti te te po sma tra iz per spek ti ve dru gog, taj po stu pak mo že,on da, da de lu je kao ne do sled no pri sva jan je iz ve snog pra va(na to ta li zu ju ći, me ta dis kurs) ko je se dru gi ma od riče. U o -vom kon tek stu, među tim, to ta li za ci ja ni je cilj ne go sred stvoko je ide pro tiv u pra vo sa mo ga se be kao mo gu ćeg cil ja (sa m-o svr he), da kle, pro tiv vla sti te sup stan ci ja li za ci je.

Da bi se rasči nio, o tvo rio je dan za tvo re ni, ka te go ri jal noblin di ra ni lo go cen trič ki po stav, po treb na je a na li za ko ja ba -ra ta pre ci znim se man tič kim je di ni ca ma, poj mo vi ma. U tomsmi slu post mo der ni dis kurs ko ji is pi tu je le gi tim nost umane sa mo što se ne pro ti vi, već, šta više, su ge riše, pod stiče nako ri snu u po tre bu ja snih poj mo va, u po tre bu a na li tič ke, dis -kur ziv ne pro ce du re. Ali cilj te u po tre be ne mo že bi ti stra -teško fe tiši zo van je se man tič ke pre ci zno sti kao ne ka kvogi de al nog i den ti te ta. Ta kva stvar, na i me, na pro sto – ne po s-to ji. I de al ni se man tič ki i den ti tet je fik ci ja ko ja mo že bi ti ko- ri sna sa mo ka da „zna“ za svo ju gra ni cu i ono dru go, da kleme sto na ko me je ne sa mo mo guć ne go i nu žan is ko rak. Upro tiv nom, de si lo bi se sa mo to da se u po tre ba poj mo va o -la ko sup stan ci ja li zu je ili funk ci o nal no pod ve de pod jed nuVe li ku ra ci o na li stič ku priču, re ci mo priču o „ve li koj u ni ver -zal noj i sto ri ji shva će noj kao na pre do van je pro ce sa sa mo sa -zna van ja“. Ta baj ka je o dav no is priča na, ali će i da nas mno gia dep ti i ču va ri taj ne, ho li sti i he no lo zi, da je pre taču iz šu- pljeg u pra zno, ne vo de ći raču na o do sa di u vek-i stog i jed -nog-te-i stog.


Među tim, dis kur su ko me je za i sta sta lo da is pi ta le gi tim -nost uma i nje go vih kon struk ci ja sva ka ko ne će pa sti na pa metda ovu ko ri snu a na li tič ku u po tre bu poj mo va ili se man tič kih i -den ti te ta te le o loški fi na li zu je u ne koj stra te gi ji Poj ma ili u ne -kom u mišlje nom si ste mu i den ti tet. Da kle je dan, re kli bi smopost-kri tič ki ras kid sa sup stan ci jal nom, lo go cen trič kom u po -tre bom se man tič kih i den ti te ta pod ra zu me va i ras kid sa te le o -lo gi jom Poj ma, od no sno sa ra ci o na li stič kom stra te gi jom ilu kav stvom ap so lut nog znan ja/poj ma/i sti ne. Za to Da ko vi ćevtekst ši rom o tva ra vra ta naj ra zliči ti jim „iz ra žaj nim“ sred stvi -ma, pr ko se ći tra di ci o nal nim žan rov skim de o ba ma i isključi- van ji ma (gde se, na ža lost, fi lo zo fi ski ma ni ri, na roči to u jed nojma loj, pa la nač koj sre di ni, po ka zu ju kao naj ri gid ni ji!).

No, ovo pi tan je o o do go vr no sti i, za pra vo, o in di fe rent no -sti pred su više pro raču na tom „od go vor nošću“ po Da ko vi ćuse po stav lja pre sve ga u rav ni iz ve sne bri ge o je zi ku i za je zik.„Ži vi mo u rit mu bi nar nih, di gi tal nih me dij skih mo de la, u bi- nar nom ko lu, pot pu no o sve tlje ni, iz a na li zi ra ni, op sce ni i mr -tvi. Ta post mo der na sa blast, to flu o re scent no ču do vište ko jese u me ha nič kom rit mu pa li i ga si, o sve tlja va ju ći ili o stav lja -ju ći na tre nu tak u ta mi e lek tron sko se lo u ko me si mu li ra moži vot, ne spo sob ni za sim bo lič ku raz me nu, pod ap so lut nomkon tro lom me dij skih mo de la – sve to je sa mo la ič ka po sle di -ca jed ne lin gvi stič ke struk tu re ko ju je svo jom a na li zom po et- skog je zi ka u sta no vio So sir. Ni ka da ne će bi ti do vol jnona glaše na nje go va u lo ga u ar ti ku la ci ji o vog pre lo ma, o vogras ki da sa mo der nom, ras ki da sa jed nom fa ta li stič kom ge ne -a lo gi jom zla“ (159).

Post mo der na je, na rav no, vra ti la do sto jan stvo je zi ku: tojsim bo lič koj sen ci ko ja je, od u vek, s neči stom sa vešću, pra ti -la pri vi le go va ne po ret ke stva ri. Među tim, ona se, sa da, ne jav -lja kao iz gu blje ni i po no vo nađe ni „za vičaj“: jed na a fir ma tiv nada tost ko ja se, po sle ve li ke (di ja lek tič ke) o di se je, po no vo vra -


ća ku ći, bi va re a ha bi li to va na, ra zo tuđe na itd. Ona je, pre, dru- gost sva kog za viča ja, do ma, bez bed no sti: lu ka bez o ba la, me -sto s ko jim, u stva ri, ne ma mo ni ka da iz vor ni do dir/ko na takt,od gođe nost ko ja po sta je ras po lo ži va tek po sred stvom (naj ra -zliči ti jih) po kuša ja da se iz nađe bez bed no si drište, „lu ka“ de- fi ni tiv nog „spa sa“ itd.

Ti me je, on da, je zik po stao ono što je od u vek bio: stal na re-in kar na ci ja, ob nav ljan je sop stve nog kor pu sa, te la ili, ako ho -će te, „sa blast te la“. Re zul tat o vog post mo der nog o kre ta pre maje zi ku je, re ći će Da ko vić, pa ra dok sa lan, te u pra vo za to „za da -je to li ko pro ble ma mo der ni sti ma, ko ji se još ni su o slo bo di lidi ja lek ti ke smi sla i za ko je ova post mo der na a na gram ska dis- per zi ja, ili re ver zi bil nost, znači sa mo di ja bo lič no ništa vi lo“(233). Za u te hu, nji ma će pre o sta ti al bum sa sta rim fo to gra fi -ja ma, na ko ji ma su, ako ne lepši, on da bar mlađi. Re tro mo d-er nost kao u te ha. Ali, i na tom re tro pla nu u vek će već bi tiu re za ni i na bo ri jed ne in di fe ren ci je, u ko joj Da ko vić, s pra -vom, di jag no sti ci ra ne iz bri si vi stig mat post mo der ne.


NE MA ŽI VO TA BEZ ZA JED NIČ KOG ŽI VO TA

Knji ga Bo ži da ra Jakši ća Bal kan ski pa ra dok si, ko ja je po vodza naše o ku pljan je ov de1, je ste skup tek sto va-do ku me na ta ko -ji na dvo stru ki način sve doče o jed nom vre me nu pa ra dok sau ko jem smo po sled njih de se tak go di na ži ve li. Naj pre, to jeknji ga ko ja ve o ma u spešno kon cep tu al no i den ti fi ku je i a na li -zi ra ključ ne pa ra dok se ko ji su ’vla da li’ na o vim pro sto ri ma io ko ji ma ću i ja, ka sni je, nešto re ći. U o vom tre nut ku, hteobih da u ka žem na je dan za nim ljiv mo me nat ko ji Bo ži noj knji -zi do la zi u iz ve snom smi slu »spol ja«. Na i me, reč je o to me dai sa ma nje go va knji ga ima po ma lo pa ra dok sal nu sud bi nu ko -ja se sa sto ji u sle de ćem: ona će, vre me nom, u me sto da gu bisve više da do bi ja na vred no sti!

Kod nas su ta kve knji ge ret ke. O bič no, ne ki a u tor iz da svojspis i on (spis) u tom tre nut ku do bi ja na ’va žno sti’, da bi ka s-ni je po la ko počeo da pa da u ne-ak tu el nost… U bi bli o te ciKrug po sto ji još jed na knji ga – reč je o Con tra bel lu mu Mi la -di na Ži vo ti ća – ko ja je ta kođe sa zda na od tek sto va-do ku me -na ta i ko joj je, ta kođe, na men je na ova pa ra dok sa la na sud bi na:da u svom vre me nu bu de pri ma na s o grom nim ot po ri ma ine pri hva tan ji ma, a da, sa da, vi di mo ka ko ta vre me na spo ro

1 Reč na sku pu održa nom u In sti tu tu za fi lo zo fi ju i društve nu te o ri ju u Be o gra du.


ali po sto ja no išče za va ju… Na rav no, u pi tan ju su tek sto vi-do -ku men ti ko ji su se po jav lji va li i pre sa mog ob jav lji van ja knji -ge… Re ci mo, tekst Bo že Jakši ća „Bal kan ski pa ra dok si”, poko me je nje go va knji ga do bi la na ziv, po ja vio se pr vi put 1995.,i on je pred stav ljao sna žan a na li tič ki i kri tič ki in to ni ra ni spisko ji je u to vre me, u ’našem’ du hov nom tki vu, de lo vao kaonešto ’tuđe’ i ’ne le gi tim no’, kao stra no te lo ko je ga sam or ga -ni zam – od ba cu je! Da nas se, oči gled no, stva ri u tom po gle duznačaj no men ja ju… U krat ko, i sto ri ja počin je se bi da pri zna -je sop stve ne za blu de. A ov de je, za tim, reč o tra go vi ma ko jino se u se bi iz ve snu i sti nu ko ja se, u zlim vre me ni ma, is pod o -grom nih i de o loških na sla ga, za blu da i pro pa gan de, jed no -stav no ni je mo gla vi de ti. Sa da ta i sti na po sta je ono če mu sesvi mo ra mo, pre ili ka sni je, vra ti ti, raču na ju ći da je sve dru -go bi lo sa mo fan ta zi ja, san i, za pra vo, košmar!

Ka ko je u opšte mo guć o va kav o brt? Deo od go vo ra na ovopi tan je mo že mo na ći u sa moj knji zi Bo ži da ra Jakši ća, u ko joja u tor o va ko o pi su je je dan od va žnih pa ra dok sa ko ji su o be -le ža va li zbi van je na o vim pro sto ri ma po sled njih de se tak go- di na: „o be ća ni raj no vo na sta lih na ci o nal nih dr ža va pre tvo riose u pa kao sva ko dnev nog ži vo ta is pun jen ma te ri jal nom be -dom, stra ho vi ma i mr žnja ma” (v. st. 127). Reč je, da kle, o jed- nom pro ce su či je „do bre na me re” su po ploča va le „put upa kao”. Ono po ti snu to, mrač no, de struk tiv no, što se skri va loiza le pih žel ja i o be ćan ja, u br zo je poče lo da iz bi ja u pr vi plan,kao je di ni re zul tat i uči nak o pe ra ci je. O pe ra ci ja je u spe la, sa -mo što je pa ci jent u mro. Ovo na pad no i a gre siv no – jer ’naj -višim’, ’su ve re nim’ na ci o nal nim cil je vi ma vođe no – de lo van jeni je mo glo da spreči u pra vo kon tra cil jno, kon tra svr ho vi tokre tan je: vla sti ti put u u žas be de, ja da i oča jan ja.

Po sto je, u vek, cil je vi – a ta kvi su oni ko je, po pra vi lu, pre- fe ri ra na ci o na li stič ka bez ob zir nost, nje no sle pi lo i nje na me- ga lo ma ni ja – ko ji u prak tič noj rav ni, u pro ce su vla sti tog


’o zbil jen ja’, fa vo ri zu ju učin ke ko ji su, za pra vo, sušta su prat -nost o be ća nom. Pri tom, o be ća ni raj na ci o nal ne slo ge-je din -stva-i den ti te ta, pa on da i (ka ko stvar ne ta ko i u mišlje ne,ne be ske) su ve re no sti (= dr ža ve) – jer o to me se tu ra di – du -gi niz go di na je mo rao bi ti le gi ti ma ci o na o sno va za isključi -van je sva kog dru gači jeg mišljen ja. Re zul tat se, sva ka ko,svo dio na ne ra zum lji vi ili ne shva tlji vi po raz, da kle, po razzbog ko jeg je u vek ne ko dru gi kriv, ne ki iz daj nik ili za ve re -nik, i ko ji, čak, ne mo že ni da se pri zna kao po raz ne go se pro- glaša va po be dom! Po ka za lo se ili, još bol je, u pra vo sepo ka zu je da su u pra vu bi li oni ko ji su, po put B. Jakši ća, u po- zo ra va li da tim pu tem ni pošto ni je tre ba lo ići.

A to je, sva ka ko, bio put na ci o na li stič ke u beđe no sti da ži- vot ni pro ble mi ljud stva na Bal ka nu, kra jem XX ve ka, mo guda se reša va ju sa mo me to dom ja ke vol je, sna ge ili na sil ja, apočev od raj skih o be ćan ja na ci o nal nih e li ta. „Već sa da se s ve- li kom do zom ve ro vat no će” – ne za bo ra vi mo, to B. Jakšić piše1995 god. – „mo že pret po sta vi ti da će svi uče sni ci u pred rat -nim i rat nim su ko bi ma na tlu bivše ju go sla vi je bi ti – gu bit ni -ci” (i sto). A o pet, u tre nut ku ka da je to pi sa no, po sto ja la je,na rav no, na svim stra na ma, kri vi ca o nih ko ji ta ko pišu! Svena ci o nal ne e li te su ta kve ’prog no ze’ pro glaša va le iz da jom. Ti -me su, im pli cit no, pri zna va le da dis kur si su ko ba, ras ta kan jai ras pa da Ju go sla vi je ni su bi li ni ka kvi kon sta ti vi ne go u pra voper for ma ti vi, da kle, dis kur si ko ji pro jek tu ju i gra de tu re al -nost ko ju na vod no ’kon sta tu ju’. Ta kvim dis kur si ma, na rav no,sva ko dru go shva tan je pred stav lja lo je smet nju za re a li za ci -ju ’naše’ Stva ri. Ko nač no, slič ni pri ti sci se i da nas o se ća ju! Ali,oni su, sa da, sa mo re ci di vi jed ne „i sti ne” ko ja je du go pri sil -no va ži la na o vom sad već ra zo re nom tlu. Da nas mno gi in te -lek tu al ci, i a ko u viđa ju da je ta „i sti na” do ži ve la te žak po raz, poi ner ci ji još u vek pru ža ju ot por o voj stvar noj ali još u vek po- ti snu toj i sti ni, na da ju ći se, mo žda, da će ne ki no vi i sto rij ski


ho kus-po kus vra ti ti točak vre me na u stan ja ka da su na ci o -nal na nad vi ki van ja bi la po se bi le gi tim na i sa mo ra zum lji va.

I pak, da nas po sta je sve oči gled ni je da su lju di, na o vimpro sto ri ma, „i bez ljud skih žr ta va i bez ma te ri jal nih ra za ran -ja mo gli da po stig nu ono što im se sa da či ni kao pri vlačan aline do sti žan cilj.” U tre nut ku dok pišem o vaj tekst (a to je tre- nu tak pot pu nog i mir nog re in te gri san ja u Sr bi ju tzv. Zo nekop ne ne bez bed no sti) po sta je još oči gled ni ja, od no sno i sto rij -ski po tvrđe na čin je ni ca da je Sr bi ja, i pak, u stan ju da u mi ruvra ti ono što je u ra tu iz gu bi la, od no sno da do ka že ka ko, eto,ni je gu bit nik u mi ru ne go u pra vo u ra tu i da, u bu du će, sa momir nim, ci vi li za cij skim sred stvi ma mo že da o stva ri te „pri -vlač ne ali ne do sti žne cil je ve”! A to su, za ce lo, cil je vi ko ji u -ključu ju in te gra ci ju jed nog za vađe nog ljud stva u ci vi li za cij skipro stor to le rant nog za jed nič kog ži vo ta.

Da nas je, na rav no, već pri lič no oči gled no da je iz vor naj ve -ćeg zla na o vim pro sto ri ma bio – ka ko s pra vom tvr di B. Jakšić– tri jumf, na svim stra na ma, šo vi ni stič kih po li ti ka ko je su seru ko vo di le i de jom da „ne ma na ma za jed nič kog ži vo ta”. Ta i de -ja, bez sum nje, ni je bi la ni ka kav kon sta tiv ne go, u pra vo, per- for ma tiv, da kle, (me dij ski, me ha ni zmi ma pro pa gan de i va žnimkul tur nim/du hov nim in sti tu ci ja ma po sre do va ni) is kaz ko jigra di tu re al nost mr žnje, iz go na i et nič kog čišćen ja ili, što sesvo di na i sto, zloči nač kog ob raču na van ja sa svi ma ko ji ni su i -ste ve re i i stog ro da. Na taj način smrt (kao za da van je-smr ti)po sta la je for ma tiv no nače lo i sto ri je, me ha ni zam ko jim i sto -ri ja ra se ja va svo je učin ke: pro go ne, čišćen ja, ma sa kre, lo go -re, zloči ne, pljač ku, ka sa pljen ja i to me slič no.

Po treb no je shva ti ti da se u tom kon cep tu pot pu nog raz d-va jan ja, ko ji je „na te re nu” po stao do mi nan tan, kri la u pra voova po li ti ka ap so lut ne pro tiv-ljud sko sti ili, što se svo di na i -sto, po lit ka zloči na i to bez ob zi ra što su i de o lo zi bi li u stan -ju da priča ju o ’hu ma nim’ raz dva jan ji ma, pre sel jen ji ma itd.


To je, sva ka ko, jed na po li ti ka pro tiv ljen ja ljud skoj u ni ver zal -no sti (počev od tzv. ’ljud skih pra va’), od no sno po li ti ka za gri -že nog, isključi vog, bez ob zir nog o ku pljan ja, gru pi san ja,ho mo ge ni za ci je, ko ja sve što joj do la zi spol ja, od dru gih, ma -kar to bi le i vred no sti po put i sti ne i prav de, ili in stru men ta li -zu je ili či ni ništav nim.

Pre ma to me, ova flo sku la o ne mo guć no sti za jed nič kog ži- vo ta ni je stu pi la na rang po pu li stič ko-dr žav ne pro pa gan de ini je po sta la ’naša’ stvar nost i naša pošast na je dan be ni gannačin, re ci mo, za to što je ne gi ra la ne ka kvu i de o lo gi ju ju go -slo ven stva. Ne, ni je reč o i de o lo gi ji. U žas ove ne ga ci je bio jemno go te mel jni ji! Ju go slo ven stvo shva će no u ključu i de o lo -gi je ni je bi lo je di no ju go slo ven stvo ko je je tre ba lo po ništi tida bi se o stva rio taj na log: mi s nji ma ne mo že mo da ži vi mo.Sam so ci ja li stič ki i de o lo gem (’brat stvo i jed nin stvo’) i od go -va ra ju ća mu i de o loško-su per struk tur na da tost mo gli su dase ne gi ra ju i na sa svim mi ran ili spo ra zu man način. Kao štose to deša va lo u dru gim ’veštač kim’ tvo re vi na ma u E vro pi. Alita ko nešto se ni je do go di lo. I za to su, sva ka ko, od go vor ne na- ci o nal ne e li te. Na i me, one su od go vor ne što Ju go sla vi ja kao’veštač ka’ dr žav no-prav na in sti tu ci ja, da kle, ne ka vr sta ’su -per struk tu re’ ko ju mo že mo da od ba ci mo da bi se, on da, od -re di li pre ma o nom što je ’u te mel ju ju će’, ’ba zič no’, ni jene gi ra na – ako je u opšte tre ba lo da bu de ne gi ra na – na je danci vi li zo va ni način! Ali, o vaj ci vi li zo va ni raz laz ju go slo ven skeza jed ni ce bio je mo guć sa mo po ce nu, u pra vo, op stan ka jed -nog u te mel ju ju ćeg, ba zič nog ju go slo ven stva ili za jed ništva ko -je je, u o sta lom go di na ma i de ce ni ja ma pre o vih bal kan skihsu ko ba na kra ju mi le ni ju ma, sve doči lo o sva ko dnev nom to le -rant nom ži vo tu sa dru gi ma, da kle, o jed noj ci vi li za ci ji, a ne odiv ljaštvu ili lju do žder stvu.

Za to se svi pa ra dok si o ko ji ma go vo ri B. Jakšić u svo joj kn-ji zi te mel je, u stva ri, na jed nom „o snov nom” ko ji bi smo mo -


gli na zva ti pa ra doks raz bi jan ja Ju go sla vi je. Na i me, tvr diJakšić, tu „la žnu”, „veštač ku”, „ne stvar nu” ili, čak „kri mi nal nu”tvo re vi nu tre ba lo je raz bi ja ti u toj me ri na sil no, uz ta kva ljud- ska i ma te ri jal na stra dan ja, da se ona, u bu du će, više ni ka dane bi mo gla re-kon stru i sa ti i re-kon sti tu i sa ti. Da kle, ova pre -ko mer na že sti na šo vi ni stič kih su ko ba kao da je, na je dan pa -ra do ska lan način, „de mon stri ra la sna gu i du bi nu po ve zi van jaju go slo ven skih na ro da i građa na u jed nu za jed ni cu”, a ne –ka ko se na sav glas tvr di lo – „sla bo ću” i „tru lost” te za jed ni ce!Sve je iz gle da lo kao da su u o vom ra tu mr žnja i na sil je hte lida iza se be spa le sve mo sto ve, ka ko bi „rat nim zloči ni ma, ’et -nič kim čišćen ji ma’, se jan jem se me na mr žnje među o bič nimlju di ma, do juče rašnjim su se di ma”, u ništi li „sva ku mo guć nostre in te gra ci je ju go slo ven skog pro sto ra. Kao da su na ci o nal nili de ri že le li da na ci o nal nu ne za vi snost o ku pa ju u kr vi! Kaoda su bi li ne po ver lji vi pre ma vla sti tim na ro di ma ko ji bi, mo -žda, bi ra ju ći iz među ra ta i za jed nič kog ži vo ta i za bra li – zajed nič ki ži vot!”

Ka da je je da red bi la us po stav lje na, no vo na sta la re la nostmr žnje, na rav no, ni je mo gla bi ti fon na ko me će se iz gra di tibi lo šta ci vi li zo va no, ta ko je sve što se tu ’i gra di lo’ mo ra lo bi -ti u ci vi li za cij skom za o stat ku ili, čak, te žak pad u pred-mo -der no stan je. „Ljud ski jed no sta van od go vor na tu i de ju (dane ma na ma za jed nič kog ži vo ta: M. B.) je da na pod ruč ji ma za- hva će nim ra tom ili o ni ma ko ji ma pre ti rat na o pa snost ’ne maži vo ta bez za jed nič kog ži vo ta’. U su prot nom, mr žnja i zločinbi će traj ne ka rak te ri sti ke bu du ćeg ži vo ta na o vim pro sto ri -ma.” Ali, B. Jakšić od mah, ta kođe, u viđa da, i a ko je nor ma to l-e rant nog, za jed nič kog živ ljen ja ap so lut no ne op hod na unašim ži vo ti ma i zbog ži vo ta, i pak ona, pa da dok sal no, u tom i -stom ži vo tu, i u ras ko ra ku s o nim što je nje gov naj tvrđi re a -li tet, još za du go („go di na ma, ve ro vat no i de ce ni ja ma”) o sta jene mo gu ća. U tom smi slu, ono što bi tre ba lo da bu du „pred u -


slo vi nor mal nog ži vo ta na Bal ka nu”, sva ka ko, ne će još du gobi ti pred u slo vi i našeg stvar nog ži vo ta. To, za tim, pod ra zu -me va da ni naš stvar ni ži vot ne će bi ti sa svim stvar ni ži vot ne -go će bi ti, u naj bol jem sluča ju, sa mo vol jna i mi ta ci ja stvar nogži vo ta, pošto, i pak, „ne ma ži vo ta bez za jed nič kog ži vo ta” i ne -ma slo bo de bez slo bo de-sa-dru gi ma.

Tu ta kođe mo že da se go vo ri o jed nom za go net nom pro ce -su ko ji B. Jakšić ne pre viđa: ka da se je da red kre ne pu tem ko -ji, u pra vo, tra ži u vek iz no va i sve više i više ljud skih žr ta va ima te ri jal nog ra za ran ja, on da se, na tom pu tu, mo ra, po pra vi -lu (sa mo, ka kvo je to de mon sko pra vi lo?), sti ći naj pre do dna, dabi se za tim u opšte i mo gao nači ni ti pre o kret na pred, tj. po vra -tak ci vi li za cij skim op ci ja ma i rešen ji ma. Dru gim reči ma: „Po -li ti ka zloči na mo ra la je da po pri mi sve ob li ke na ka zno sti ko jihse ci vi li zo va ni svet gro zi, a u lju di ma ko ji ži ve na bal kan skomtlu i za zi va o se ćan je sti da. Va tre Vu ko va ra, Sa ra je va i Mo sta ra,bo san skih, sla von skih i lič kih se la ba ca ju ta kvo sve tlo na pre- ten ci o zne ’na ci o nal ne cil je ve’ srp skih, hr vat skih i mu sli man -skih na ci o nal nih e li ta da pre ci zno o sve tlja va ju put nji ho vei sto rij ske od go vor nost, pre sve ga, pred vla sti tim na ro di ma”(127). Pri tom, na rav no, po li ti ka zloči na se o gle da, ta kođe, u ra- zo re nim u slo vi ma ži vo ta svih na ro da ko ji su bi li po gođe ni ras- pa dom Ju go sla vi je, a to, on da, pod ra zu me va i sa mo ra za ran je,od no sno ra za ran je „sop stve nog” na ro da: pot pu ni du hov ni, mo -ral ni i ma te ri jal ni pad, do sa mog dna, jed nog na ro da ko jem suna ci o nal ne e li te o be ća va le naj ve ću sre ću i iz bav ljen je.

U Hro ni ci Ra dolp hu sa Ga be ra, iz je da na e stog ve ka, o pi -su je se stra dan je lju di u rat nim vre me ni ma, u ko ji ma vla da -ju gla di i bo le sti: ta ko da su lju di je li čak i ljud sko me so, ana rod lu tao u go mi la ma, va pi ju ći: ’Mir, mir!’ U tom o pi su B.Jakšić ot kri va pa ra doks: „Rat je uči nio da mir za iz glad ne le iiz be zum lje ne lju de po sta ne o snov na po tre ba i vred nost, a ne,na pri mer, hleb. Ali to znači da je za ne ke dru ge, ili čak i ste


lju de, rat bio ve li ki cilj i vred nost. (…) Sva ka rat na tra ge di ja,da kle, o tva ra pi tan je mi ra kao vred no sti i ra ta kao od go vor -no sti” (129). Tek ka da ljud ska svest do pre do pr vog u zro ka zla– a to je ov de, vi di mo, rat – on da će ona mo ći i da po sta vi pi- tan je o od go vor no sti za pri zvod nju zla. I o br nu to. Ako ne ma -mo po kre nu to pi tan je o od go vor no sti za de ce nij skupro iz vod nju zla, on da ne će mo i ma ti ni ja snu svest o to me dazlo ni je u to me što da nas ne ma mo ’hle ba’, ne go u neče mumno go ’te mel jni jem’.

Ka da se je dan put po sta vi ovo pi tan je o od go vor no sti, on -da ono ne mo že da se po sta vi tek re da ra di, ni ti, pak, ra di ne -ke više prav de, da bi ’grešni ci’ bi li pošto-po to ka žnje ni itd.,ne go u pra vo za to da bi o vaj i sto rij ski put po sr tan ja-do-dnako nač no bio za prečen, o su je ćen, za bran jen svim sle de ćim ge -ne ra ci ja ma Sr ba, Hr va ta i Mu sli ma na/Bošnja ka, da bi dno ikal ju ga zloči na, u bu du će, za njih po sta li ne mo gu ći. Zbog oveod go vor no sti ko ja je naša (= ljud ska) od go vor nost pred i sto -ri jom B. Jakšić je mo gao sa svim u me sno da po sta vi (još u veksmo u 1995. go di ni) zah tev: „Da nas je naj va žni ji cilj za u sta vi -ti rat, a po tom i ka zni ti zločin ce na svim stra na ma”! Na i me,bez (eg zem plar nog) ka žnja van ja zloči na ca sa mi zloči ni ne će,još u vek, bi ti zloči ni ne go će bi ti jed na re zer vna, ma lo od -gođe na ili po ti snu ta i sto rij ska mo guć nost ko ja će, pre ili ka -sni je, tra ži ti svo ju re ha bi li ta ci ju, od no sno po nov noo živ lja van je i, za pra vo, po vra tak po ti snu tog i li ti po vra tak jed -nog no vog lu di la u ko jem će mo o pet is pi pa va ti dno naše be -de, u ža sa i oča jan ja… Ka zni ti zločin ca, bar ov de, ne značisa mo ka zni ti zločin ca ne go pod ra zu me va i kraj ili, što se svo -di na i sto, prav ni ras plet jed ne po li ti ke-zloči na ko ja je, u jed -no, po li ti ka za da te-smr ti, od no sno po li ti ka li kvi da ci je sve gadru gog i sva kog dru gog ko ji se kon-fron ti ra ’našoj’ su ve re nojho mo ge ni za ci ji, našem na ci o nal-pa tri ot skom u jed nača van jui o bez ličen ju.


U jed no, ova svest o ne do pu sti vom pre stu pu, o zloči nu –ko ja se kod lju di o si gu ra va nji ho vim pri hva tan jem sa mog ka -zne nog po stup ka, od no sno u te mel jen jem pra va kao prav de(a ne kao po li tič kog in stru men ta ri ja ili, što je i sto, in stru -men ta s po li tič kom ce lis hod nošću) – ne sa mo što, u bu du će,po ka zu je ko jim se pu tem ne bi sme lo ići, ne go ona, ta kođe,tek o tvo ra lju di ma put i stin skih de mo krat skih pro ce sa. Za toB. Jakšić s pra vom tvr di da je „greška bi la u to me što ni ka dani je po kuša na de mo krat ska al ter na ti va ko ju o vaj mul ti kul -tur ni, mul ti et nič ki i mul ti kon fe si o nal ni pro stor ne sum nji voza slu žu je. Mo žda je i pak mo gu će da ra zli ke po sta nu bo gat -stvo, a mir kao vred nost za me ni u sud ra ta ko ji se pre no si sage ne ra ci je na ge ne ra ci ju.” (138). Ovo Bo ži no mo žda je, za ce -lo, stav jed ne od go vor no sti-za-mo gu će i pred-mo gu ćim, stavko ji isključu je srl jan je u ne mo gu će, ko je (srl jan je) je, iz gle da,ljud stvu na o vim pro sto ri ma ta ko dra go. Mo žda je, za i sta, mo -gu će da na Bal ka nu jed nog da na za vla da „duh to le ran ci je”.Ali, to sva ka ko ne će bi ti dar s ne ba ne go, pre, re zul tat iz ve -snog in te lek tu al nog an ga žma na o ko jem knji ga Bal kan ski pa -ra dok si na sa vrše no pri me re ni način sve doči.

Do da tak:

O su di ti zločin

Pre iz ve snog vre me na u Sre bre ni ci se do go dio zločin ko ji jekoštao ži vo ta pre ko se dam hil ja da lju di. I pak, da nas još u vekima o nih ko ji su sprem ni ne sa mo da po rek nu taj zločin ne -go i da po rek nu sam do gađaj: taj ma sa kr se ni je do go dio ili,bar, ne u tim raz me ra ma... Mno gi će, su oče ni sa u ža sa va ju ćimvi deo snim kom zliči na, i pak pri hva ti ti da se to de si lo, ali ćeod mah po kuša ti da „re la ti vi zu ju” do gađaj: bi lo je to ga i dru -


gde, dru gi su či ni li i go re stva ri... Ka ko da ob ja sni mo ne sum -nji vu ret kost, u našem društvu, vol je da se zločin jed no stav -no pri zna kao zločin?

Pro blem je u to me što pri znan je zloči na u ključu je i iz ve -snu o su du. Sva ko bi s la ko ćom pri znao bi lo ko ji zločin kad toza so bom ne bi po vlači lo i o su du. A o pet, ta mo gde ne ma o -su de, tu, za pra vo, ne ma ni zloči na. Pa ako ne ma zloči na, on -da je nu žno o su di ti one ko ji o suđu ju zločin ko je ga „ne ma”.Ako ne ko „naš” ka že da je za o su du to što je ne ko od „nas” u -ra dio, on da je on, jed no stav no, iz daj nik, tuđi pla će nik, kri vo -klet nik i, pre ma to me, više i ni je „naš”.

Bez sum nje, pro blem o su de zloči na ni je jed no sta van. Po -sto je ra zliči ti nači ni da se zločin o su di. Jed no je mo ral na o su -da, dru go prav na, po li tič ka, o bičaj na, i de o loška... Te o su dene ki put pro ti vu reče jed ne dru gi ma. Su više če sto, mo ral i po- li ti ka ni su sa gla sni čak ni u pro ce ni šta je zločin i da li je neštou opšte zločin ili ne. Ot ku da te ra zli ke?

Mo ral na o su da se ja sno ra zli ku je od dru gih, po to me što jeto o su da ra di o su de. Na i me, ta o su da je a u to nom na, jer is-ključu je sva ku spol jašnju (he te ro nom nu) svr ho vi tost. Ne za -mi sli vo je da se mo ral na o su da zloči na stav lja u funk ci ju ne kespol jašnje (po li tič ke, fi nan sij ske, i de o loške itd.) ko ri sti. To bi,na pro sto, bi lo li ce mer no. Cilj mo ral ne o su de ne mo že bi ti iz -van o su de. Ta kva o su da ni je vred nost ko ja bi slu ži la ne kimdru gim (van-mo ral nim) vred no sti ma. Ona je, ka ko bi re kaoA ri sto tel, vred nost po se bi. Tre ba o su di ti zločin za to što jezločin, a ne za to što bi to ko ri sti lo neče mu, ne kom po li tič komili i de o loškom cil ju.

Ali po sto je dve vr ste lju di: jed na je sprem na da svoj mo raliz naj mi ili, ka ko bi re kao Vuk Ka rad žić, da ga da u a ren du, adru ga to ni je. O so ba ko ja ne že li da se mo ral no potči ni na lo -zi ma ne ke po li ti ke ili i de o lo gi je, la ko će pre po zna ti u ne komzloči nu zločin i o su di ti ga. Oni ko ji ne o suđu ju oči gle dan


zločin, oči gled no su sprem ni da žr tvu je mo ral ne kim „višim”vred no sti ma ili cil je vi ma.

Ka da i ma mo društvo u ko me do mi nant nu u lo gu i ma ju lju -di ko ji su sklo ni da svoj mo ral bez re zer vno in stru men ta li zu juu ko rist do mi nant ne na ci o nal-po li tič ke i de o lo gi je, pa i mi to -lo gi je, on da će se u ta kvom društvu mo ral no ne za vi sne o so bepre ili ka sni je i sa me su oči ti sa o su da ma. Eto zašto je kod nas,po sled njih de se tak go di na, po sto ja la (i de o loška, po li tič ka, o -bičaj na) po tre ba da se o su de i o bla te svi oni ko ji su se „dr znu -li” da mo ral no o su de zločin ka kav se de sio u Sre bre ni ci.

U stva ri, naše društvo još u vek zah te va od mo ra la da bu deor gan ski (= mo ral u ja tu, gne zdu) i funk ci o na lan. Ili, što se svo -di na i sto, da bu de na ci o nal no po do ban. Za to je on da nas in- stru men ta li zo van na sličan način kao što je to bio u raz do bljuso ci jal ni zma, kad se od nje ga zah te va la po li tič ka po dob nost,od no sno ka da je mo ral na po dob nost bi la ne o dvo ji va od i de o -loško-po li tič ke. Mi struk tu ral no iz to ga ni smo i zašli i, za pra vo,još ni smo is ko rači li iz društva u ko jem je mo ral ni po je di nacman je-više ništa van. Sta re na vi ke se ne na pušta ju la ko.

Naj zad, te na vi ke i ma ju du bo ke i sto rij ske ko re ne. U Sr bi -ji na is to ku S. Mar ko vić o pi su je tra di ci o nal no iz ob ličen je ko -je tr pi mo ral ka da bi va potčin jen lo gi ci ne pri ja teljstva:„Oče vid no, srp ski na rod ni je pri zna vao ni ka kvo pra vo svo jim’su građa ni ma’ Tur ci ma – čla no vi ma i ste dr ža ve – da ži ve nasrp skoj zem lji. Srp ski na rod išao je pro sto da is tre bi Tur ke.To se po ka za lo doc ni je u Srp skim u stan ci ma, gde su Sr bi u -bi ja li Tur ke ko ji su im se na ve ru pre da li. Spram Tu ra ka Sr -bi su i ma li o so bi te poj mo ve o pra vu i mo ra lu. ’Sa vest’ kao daih ni je ni ma lo gri zla da uči ne ma ka kvo zlo de lo po sa vre me -nim našim poj mo vi ma, sa mo da se o sve te za na sil ja ko ja suTur ci ve ko vi ma či ni li.”

U našoj prošlo sti, oči gled no, o pro ce ni ne kog zloči na ni jeod luči vao mo ral ne go, pre, iz ve sna lo gi ka bor ba. U na ve de -


nom pri me ru reč je o bor bi jed nog na ro da za vla sti to o slo -bađan je, ali i o sle pom na go nu za o sve tom. U sva kom sluča -ju ta mo gde i ma mo bor bu, tu od luču ju me ri la ko ja po la ze oddi fe ren ci ja ci je iz među pri ja tel ja („nas”) i (na ci o nal nog, kla s-nog ili bi lo kog) ne pri ja tel ja („njih”). U pi tan ju je, sva ka ko,kla sič no de ci zi o ni stič ko od ređen je po li ti ke.

Po li tič ki ili na ci o nal no-po li tič ki po do ban mo ral nam ka -že: zločin či ne u vek dru gi, ni kad mi. Za to ono što ra de dru gimo že i mo ra da bu de za o su du, ni ka da ono što ra di mo mi.Zločin se u vek sa o bra ža va o no me što je po li tič ki ko ri sno za„nas”. I pak, to je pri mi ti van način viđen ja stva ri ko je su ko ri -sne za jed nu za jed ni cu. Društvo ko je se dr ži sa mo me ri la ne- po sred ne po li tič ke ko ri sno sti u o sno vi je pred-mo der no ivred no sno ne di fe ren ci ra no. Ono što nje mu iz gle da ko ri sno,u stva ri, de lu je u ko rist nje go ve šte te. U ta kvom društvu mo -ral je du žan da se po ko ri do mi nant nim i de o loško-po li tič kimzah te vi ma, i nače po sta je in ci dent.

Da li Sr bi ja, da nas, još u vek ži vi u pred-mo der nom raz do- blju ili je ona, i pak, odškri nu la vra ta mo der no sti i ci vi li za ci -je? Ako bi sa da u Sr bi ji ne ke po li tič ke sna ge pro ce ni le da jeza po li tič ku za jed ni cu bol je da se zločin o su di o na ko ka ko tomo ral na la že, to bi, u jed no, bio po kušaj da se stvo ri mo der -no društvo u ko jem mo ral ni je pod vrg nut me ri li ma na ci o -nal ne, po li tič ke ili ne ke tre će po dob no sti. Bez sum nje,da našnjem srp skom društvu na sušno je po treb na po li ti ka ko -ja bi od bi ja la da ma ni pu liše mo ra lom, kao i e le men tar nim ci- vi li za cij skim vred no sti ma, jer bi te ži la da društvo po sta vi nazdra vu, a to znači slo bod nu, mo ral nu o sno vu. Ta kva po li ti kabi pod ra zu me va la vla sti to (pro ce du ral no) o gra ničen je, od no -sno ne pri sta jan je da se (a u to ri tar no) meša u mo ral ne i dru -ge a u to nom ne vred no sti društva. Jer naj zad, zločin je zločin,šta god da o nje mu mi sli po li ti ka ili i de o lo gi ja.


PRA ZNO ME STO U NI VER ZAL NOG

Da nas više ni je mo gu će e sen ci ja li stič ko tu mačen je od no sadruštva i dr ža ve. Na rav no, ni je mo gu će ni je din stve no (on to-te o loško, svet sko-i sto rij sko) u te mel jen je tog od no sa. Tra gan jeza čvr stim te mel ji ma na ko ji ma bi se zi da la ne ka kva ne pri ko -sno ve na zgra da društve no-dr žav nog u stroj stva je u za lu dan po -sao, već za to što je, ka ko ka že Slo bo dan Di vjak na sa mompočet ku svo je stu di je „Tra di ci o nal ni e sen ci ja li zam i plu ra li zam– društvo, dr ža va i hrišćan stvo“ (Za vod za ud žbe ni ke i na stav -na sred stva, Be o grad, 1999.) , „svet lišen u te mel jen ja“.

Na rav no po kuša ji „u te mel jen ja“ u vek su po sto ja li, pa i da -nas po sto je, ali nji ho ve po sle di ce se, na pro sto, ra zi la zi le s name ra ma. Za to, val ja no shva ćen od nos iz među društva idr ža ve mo ra da se te ma ti zu je u nu tar ne-e sen ci ja li tič kih, ne-me ta fi zič kih poj mo va ko ji pod ra zu me va ju od su stvo ho li stič -kih i ho mo ge ni zu ju ćih tu mačen ja. To, u jed no, pod ra zu me vada se o vaj od nos, u bu du će, shva ta počev od i de je o he te ro ge -no sti (ob li ka po sto jan ja, is pol ja van ja i te žnji) sve ta. He te ro -ge nost sve ta se tu mači kao nešto što je nje go va pred nost, a nema na ko ja bi mo ra la iz ve snom ho mo ge ni za ci jom što pre dase ko ri gu je. Ključ na te za Di vja ko ve knji ge o ne-e sen ci ja li stič -kom o be lež ju od no sa dr ža ve i društva zah te va, oči gled no, re- de fi ni san je iz ve snih me ta fi zič kih na vi ka ili pret po stav ki


u nu tar ko jih je, do sko ra, taj od nos bio (ne u pit no, sa mo ra -zum lji vo) shva tan.

Sin tag mu tra di ci o nal ni e sen ci ja li zam Di vjak ko ri sti za i den- ti fi ko van je i a na li zu ka ko iz ve snih prak tič nih ta ko i te o rij skihpo sta va. Na i me, e sen ci ja li zam je mo gao da bu de ne sa mo te o -rij ski stav ili i de o loško o prav dan je iz ve sne prak se ne go i o be -lež je sa mog (re gu la tiv nog i, po pra vi lu, ne sve snog) ob li kaor ga ni zo van ja ne ke za jed ni ce, od no sno nje nog u prak si u si -dre nog, o bičaj nog po sta va.

I sto rij ski gle da no, u pre mo der nom do bu, od nos društva idr ža ve – bi lo da je teč o te o ri ji ili prak si – pro fi liše se po u zo runa pri ro du i nje ne sklo po ve, od no sno u skla du s (na tu ra li stič -kom) pret po stav kom da or gan ska ce li na pret ho di de lo vi ma.Rođen je grč kog po li sa za ce lo je sve doči lo o iz ve snom po ma kuili od ma ku od pot pu ne u to no lo sti u „krv no-srod nič ke“ i dru gepri rod ne od no se, o iz ve snoj dis tan ci u od no su na sa mu pri ro -du ili, što se svo di na i sto, dru gu pri ro du: na vi ku. U ko li ko se po -lis, kao ta kav, u bar iz ve snoj me ri kon sti tu i sao počev od no mo sa,za ko na, da kle, na te mel ju za ko no dav ne funk ci je, to je, za ce lo,mo rao bi ti va žan ko rak na pu tu nje go vog raz dva jan ja i dis tan -ci ran ja od fi zi sa, pri ro de.

Među tim, je din stvo po li sa ni je poči va lo sa mo na za ko ni mane go i – Di vjak to po ka zu je ni zom za nim lji vih a na li za – na sup- stan ci jal noj o bičaj no sti ko ja se pre no si tra di ci jom... Za to Gr ci,na pro sto, ni su po zna va li po jam a sprakt nog građa ni na, ko ji bi upot pu no sti bio „očišćen od fi zi sa ili, što je i sto, u pot pu no sti de- sup stan ci ja li zo van: ap strakt ni građa nin je do kra ja for ma li zo -va na struk tu ra, u to li ko što je od ređe na sklo pom for mal nihpra va ko ja, u nače lu gle da no, pri pa da ju sva kom čo ve ku, bez ob- zi ra na nje go vo me sto rođen ja, ve ro i spo vest, bo ju ko že, so ci jal -ni sta tus itd.; on je u pra vom smi slu čo vek bez (kon kret nih)svoj sta va, či sta nor ma tiv na kon struk ci ja“ (st. 94). Gr ci ni su bi liu stan ju da no mos (i de al-tip ski) uz dig nu na rang u ni ver zal ne


kon struk ci je, ta ko da u nji ho vom po li su raz dva jan je sfe ra dru-štva i dr ža ve ni je mo glo bi ti do ve de no do kra ja. U ni ver za li zmuno mo sa pro ti vu reči la je, i pak, u to nu lost u sup stan ci jal no pro- fi li sa nu an tič ku o bičaj nost, u pri rod nu da tost kon kret nog ži vo -ta na kon kret nom pro sto ru.

I ma ju ći to u vi du, S. Di vjak za ključu je da je hrišćan ski kon- cept jed na ko sti pred Bo gom ta kođe ko rak na pred na pu tu ob -li ko van ja jed nog poj ma u ni ver zal nog ko ji bi op ti mal no, ako nei mak si mal no, ap stra ho vao od u to nu lo sti u pri ro du i o bičaj -nost. Pred Bo gom svi lju di su jed na ki bez ob zi ra na me storođen ja, vre me, bo ju ko že, krv, o biča je, tra di ci ju itd. Raz u mese, i ova hrišćan ska u ni ver zal nost je pro dukt i de al-tip ske a -na li ze, ta ko da ona, na ni vou fak ti ci te ta, ne isključu je iz ve snaod stu pan ja od nor me.

Kraj ra zliči tih ob li ka pre mo der nog, or ga ni ci stič kog shva tan -ja ve ze iz među društva i dr ža ve ni je, u po ve sti po li tič ke te o ri je,od mah pro iz veo ras kid s e sen ci ja li zmom. U mo der no sti su sepo ja vi li, ka ko u prak si ta ko i u te o ri ji, ra zliči ti po kuša ji no vog, o -vog pu ta „mo der nog“ u te mel jen ja te na sve o bu hvat nost i na su-šti nu u pu će ne stra te gi je. Di vjak se, u tom kon tek stu, o gra ničiona te o rij ske a na li ze. Nje ga su, na pr vom me stu, za ni ma li po ku-ša ji da se od nos dr ža ve i društva u te mel ji na di ja lek tič kom tota li te tu, od no sno na to ta li zu ju ćem ho du di ja lek ti ke. Ta kvi supo kuša ji, kod He ge la i Mark sa, ta kođe pod ra zu me va li iz ve stane sen ci ja li zam.

I He gel i Marks su zna li za de o bu iz među građan skog dru-štva i dr ža ve, od no sno iz među ap strakt nog građa ni na (ci toyen)i kon kret nog sta nov ni ka (bo ur ge o is), na ko joj je in si sti ra la Fran- cu ska re vo lu ci ja u svo jim do ku men ti ma i de kla ra ci ja ma. Među- tim, Di vjak pre ci zno po ka zu je da kod He ge la de o ba iz među tedve sfe re ne funk ci o niše kao či sta o po zi ci ja – ka ko su mno gi in- ter pre ta to ri he ge li jan skog na sleđa že le li da pret po sta ve – većda He gel, od sa mog počet ka, u sfe ru građan skog društva u -


ključu je i e le men te ko ji se o bič no ve zu ju uz sfe ru dr žav no sti.Ta ko se, re ci mo, u O snov nim cr ta ma fi lo zo fi je pra va is tiče da ue le men te građan skog društva, po red o sta log, pa da ju i pra vo -suđe i po li ci ja. Na taj način je načel na raz dvo je nost iz među sfe -re društva i dr ža ve, u He ge lo vom si ste mu, u ki nu ta još pre ne gošto je i na sta la!

Kad je, pak, o Mark su reč, on da je tu stvar, ta kođe, ne dvo -smi sle na: on zna za de o bu iz među ci toyena i bo u re go is, ali jespre man da je že sto ko kri ti ku je i to sa jed nog u i sti mah mo ni -stič kog, ho li stič kog i e sen ci ja li stič kog sta no višta. U stva ri, Di v-jak po ka zu je da je Mark so vo pre o kre tan je He ge la „s gla ve nano ge“, za ce lo, pre o kre tan je iz ve snog (kod He ge la) u sta nov lje -nog od no sa iz među sušti ne i po ja ve (ta ko što se sušti na iz sfe -re dr žav no-po li tič kog pre ba cu je u sfe ru društva), ali da to ni je,u jed no, ras kid sa e sen ci ja li stič kim dis kur som.

Naj ne zgod ni ja im pli ka ci ja o vog pre o kre tan ja (ko je još u vekču va me ta fi zič ki go vor sušti na) je ste u to me što ono (pre o kre -tan je) po vlači za so bom bes kom pro mi snu kri ti ku prav ne dr ža -ve ko ja je, na vod no, sa mo po jav ni ob lik kla sne struk tu reka pi ta li stič kog sve ta. Ta kri ti ka je, s Mark so vog sta no višta, nu -žna, jer, „u ko li ko prav na dr ža va ima svo je po re klo u ka pi ta li -stič kim pro iz vod nim od no si ma, on da ra di kal na kri ti ka o vihod no sa znači i ra di kal nu kri ti ku prav ne dr ža ve, to jest im pli ci -ra zah tev za us po stav ljan je za jed ni ce ko ja će poči va ti na sup- stan ci jal noj jed na ko sti“ (230).

Po red po kuša ja da se od nos dr ža ve i društva u te mel ji naum nom to ta li te tu, od no sno na to ta li zu ju ćem ho du di ja lek ti ke,u mo der no sti po sto je i vo lun ta ri stič ke (de sničar ske) stra te gi jeko je su, ta kođe, in si sti ra le na kri ti ci prav ne dr ža ve, par la men -ta ri zma i, u opšte, de o be iz među ci toyena i bo u re go is. Di vjak, usvo joj knji zi, po sve ću je je dan znača jan o del jak Kar lu Šmi tu, či -ji de ci zi o ni zam je, bez sum nje, spe ci fičan po kušaj da se u mo- der nom do bu oču va e sen ci ja li stič ki o bra zac tu mačen ja od no sa


dr ža ve i društva. Po li tič ka od lu ka pret ho di prav noj nor mi kaosušti na – po ja vi. Od lu ka je, za ce lo, ono u i sti mah suštin sko iza sni va ju će, u sta nov lju ju će na sil je ko je u te mel ju je po re dak, u -ključu ju ći tu, on da, i nje gov prav ni a spekt (o na ko ka ko se on o -bič no shva ta).

To na sil je, tvr di Di vjak, „ko je je u stan ju da se pred sta vi kaoono što ima pra vo na pra vo, ni je po Šmi tu nešto što je stra nopra vu, što pra vu do la zi spol ja, već nešto što u na pred pri pa dapo ret ku jed nog pra va ko je ho će da u te mel ji – ono je struk tu -ral na, od ređu ju ća ka rak te ri sti ka pra va, in stan ca ne-pra va ko jau te mel ju je pra vo“ (249). Di vja ko va kri ti ka K. Šmi ta i nje go vogde ci zi o ni zma po seb no je za nim lji va za to što je, da nas, u našojpo li tič koj si tu a ci ji na de lu, za pra vo, de ci zi o ni stič ko (a ne mark- si stič ko) ra za ran je prav ne dr ža ve...

In stan ca ne-pra va (kao od lu ke) ko ja u te mel ju je pra vo je steo si gu ra na jed nim pre po li tič kim je din stvom ko je sva ki plu ra li -zam či ni iz lišnim, ako ne i iz daj nič kim. Raz u me se, ovo po li tič -ko je din stvo, o ko jem go vo ri i Šmit, je ste o be le že nona tu ra li zmom pre mo der nog ti pa, ta ko da „ono ne poči va na sa- gla sno sti pri pad ni ka jed ne po li tič ke za jed ni ce u ve zi sa for ma -li zo va nim i opštim pra vi li ma i gre ko ja se tiču nači na do nošen jaod lu ka, već na kon kret nom sup stan ci jal nom te mel ju, na od re-đe noj i de o lo gi ji u ko ren je noj u kon kret nom tlu“ (107).

De ci zi o ni zam mo ra da se o slo ni uz ne ko sup stan ci jal nopo li tič ko je din stvo jer bi, i nače, nje go vo shva tan je po li ti kekao dis kri mi na ci je iz među pri ja tel ja i ne pri ja tel ja mo glo dase, u ob li ku sa mo ra str zan ja, o kre ne i pro tiv da tog po ret ka,od no sno sa mog su bjek ta od luči van ja, te bi u se bi no si lo la- tent nu kon tra dik ci ju i sa mo po ri can je. Za to de ci zi o ni zam nu -žno za vrša va u po li tič koj ri gid no sti, a u to ri tar no sti, ako ne i(de snom) to ta li ta ri zmu, ta ko da ova ri gid nost isključu je sva -ku o tvo re nost pre ma dru gom, o tvo re nost za po li tič ke i i de o -loške ra zli ke.


Počev od pro du blje ne kri ti ke or gan ske ili e sen ci jal ne po ve -za no sti društva i dr ža ve, Slo bo dan Di vjak pred la že shva tan jepo ko me se, bar u sa vre me nom ci vi li zo va nom sve tu, ova dva en- ti te ta u sta nov lju ju kao dve u za jam no ne za vi sne sfe re ko je stu- pa ju u spol jašnje od no se, pošto i ma ju vla sti te kri te ri ju meva lid no sti i le gi ti ma ci je. Ta kvo shva tan je nu žno po vlači za so -bom pre i spi ti van je ne kih va žnih fi lo zof skih poj mo va, među koji ma se is tiču poj mo vi uma i ra ci o nal no sti.

U me ri u ko joj su poj mo vi uma i ra ci o nal no sti još u vek o be -le že ni iz ve snim mo ni zmom i e sen ci ja li zmom, oni, po Di vja ku,ne mo gu da fi gu ri ra ju kao val ja na fi lo zof ska (te o rij ska) o sno vaza raz u me van je od no sa društva i dr ža ve. Bar ne o na ko ka ko jetaj od nos pro fi li san u ci vi li zo va nom sve tu. Među tim, Di vjak spra vom ve ru je da ova de o ba ko ja od no se društva i dr ža ve či nispol jašnjim ne o prav da va, sa mo, je dan be nig ni kon cept po li tič -kog plu ra li zma ne go, u iz ve snom smi slu, sa mu i de ju plu ra li zmara di ka li zu je, uz di že na rang pi tan ja o plu ra li stič kim o be lež ji -ma sa me um no sti i ra ci o nal no sti.

Na rav no, ti me se, ne mi nov no, do vo di u pi tan je tra di ci o nal -no i sko ro pri sil no shva tan je o jed nom umu i jed no um no sti, ko -je je na po naj bol ji način eks pli ci rao He gel u jed nom tek stu ko jiDi vjak na vo di kao mo to za vršnog, kri tič ki in to ni ra nog o delj kasvo je stu di je: „Da je fi lo zo fi ja sa mo jed na, poči va na to me da jeum sa mo je dan; i kao što ne mo že bi ti ra zliči tih u mo va, ta ko iiz među uma i sa mo sa znan ja ne mo že sta ja ti zid za hval ju ju ćiko me bi to mo gle bi ti ra zliči te po ja ve; jer um, po sma tran kaoap so lu tan i u ko li ko po sta je sa mo o bjekt sa mo ga se be u sa mo -sa znan ju, da kle u ko li ko po sta je fi lo zo fi ja, o pet je sa mo je dan i -sti i o tu da pot pu no i sto ve tan.“ O vom is ka zu Di vjak su prot stav lja(ta kođe kao mo to) slav nu iz re ku Žan-Fran soa Li o ta ra: „Sku posmo pla ti li če žnju za ce li nom i za jed nim, za iz mi ren jem poj mai čul no sti, za tran spa rent nim i ko mu ni ka tiv nim sa znan jem. Izaopšteg zah te va za smi ren jem ra za bi re mo tek od već ja sno ša-


pu tan je žel je da se još jed nom ot poč ne sa te ro rom, da se fan- ta zam ob u hva ti stvar nošću i pre tvo ri u čin. Od go vor na to gla -si: rat ce li ni, sve doči mo u ko rist ne-pri ka zi vog, ak ti vi raj mora zli ke, spa si mo čast i me na.“

Naj man je što ova o po zi ci ja iz među He ge lu sa mo ra zum lji vejed no um no sti uma i li o ta rov skog na lo ga da se toj jed no um no -sti ko nač no ob ja vi rat (i to ne sa mo u po li ti ci ne go i, po naj pre,u fi lo zo fi ji) da nas od nas tra ži je ste – da ne bu de mo više na iv -ni i da se, ka da je reč o umu, ništa više ne sma tra sa mo ra zum -lji vim. Da je um sa mo je dan: mi u to ne mo že mo više bi tisi gur ni, ni a pri o ri, a po go to vu ne a po ste ri o ri. Da iz među umai sa mo sa znan ja ne mo že sta ja ti zid za hval ju ju ći ko jem bi to mo -gle bi ti ra zliči te po ja ve: u to još man je mo že mo ve ro va ti, jer, ko- nač no, čak i da je um je dan, nas, naših op ti ka i di men zi javiđen ja, naših te o rij sko-prak tič nih, per for ma tiv nih in ter ven ci -ja na tlu tog „Jed nog“ bi lo bi, još u vek, pre više, ta ko da bi ono i -de al no u vek ka ska lo i po sr ta lo za re al nim, ko je je, u sud njoj iza pra vo ži vot noj in stan ci, je di no – re le vant no.

S dru ge stra ne, „Jed no“ je po to me jed no što ono isključu je„Dru go“ i za pra vo sva ko dru go (u se bi i iz van se be) ili, što se svo -di na i sto, sva ki plu ra li zam, ta ko da ni po li tič ki plu ra li zam ne mo -že bi ti jed na prin ci pi jel na si tu a ci ja, već sa mo na bor napo li tič kom umu ko ji (na bor) bi mo rao, pre ili ka sni je, da se „is -pra vi“. Sva ka dru gost u rit mu spe ku la tiv ne di ja lek ti ke u naj bol -jem sluča ju se o spol ju je kao dru go biv stvo i stog, da bi, na kra ju,u vek išče zla kao pe na na mor skom ža lu... Gle da no sa suštin skogni voa a na li ze, tvr di Di vjak, „po sto jan je Dru gog u di ja lek tič komto ta li te tu je isključe no i sto ga je o vaj to ta li tet ne spo jiv sa plu ra -li stič kom kon cep ci jom sve ta. Na i me, Dru gi, kao bit no dru gi, po- sto ji tek on da ako ra zli ke iz među i den ti te ta ni su svo di ve naza jed nič ki te melj; u pro tiv nom – a to je slučaj sa di ja lek tič kim tota li te tom – to bi bi le ra zli ke u nu tar bit no i sto ga, ra zli ke ko je sure zul tat u nu trašnjeg di fe ren ci ran ja jed ne te i ste sušti ne...“ (260).


Da bi um bio je dan on mo ra, u jed no, da bu de ap so lu tan i sa- mo me se bi i den tičan ili, što se svo di na i sto, mo ra da bu de se bisa mo me „od go vo ra ju ći“ pred met (sa mo-) spo zna je. Či ta va mu- drost o vog uma svo di va je, u od luču ju ćoj in stan ci, na iz ve stansi stem ta u to lo gi ja. Za to um no je din stvo, a na toj (sa mo ra zum -lji voj) o sno vi i sva ko (jed no um no) iz ve de no po li tič ko je din stvo,u vek po sto ji – s pra vom su di Di vjak – ex an te, a ni ka da ex post,jer bi u o vom dru gom sluča ju ono im pli ci ra lo ra zli ku kao „te -mel jni do gađaj“ ko ji, u stva ri, „pret ho di je din stvu“ (262)!

Za to, re ci mo, Šmi tov de ci zi o ni zam ko ji po li tič ko de fi niše kaopro ce du ru ra zli ko van ja/dis kri mi na ci je iz među pri ja tel ja i ne- pri ja tel ja mo ra da se o slo ni uz jed no u mi ru ju će, an te ce dent nopo li tič ko i, za pra vo, pre po li tič ko (jer po li ti ka je in stan ca ra zli -ke/raz do ra) je din stvo ko je, na iz ve stan način, „u te mel ju je“ da tipo li tič ki po stav. Ono um no, u o vom de ci zi o ni zmu, je ste o slu-ški van je zo va tog u vek-već-u na pred da tog je din stva, tog „Jed -nog“ i „jed no um nog“ ko je ja sno po ka zu je da u Šmi to vom„eg zi sten ci ja li zmu“ (jer on je ve ro vao da je de ci zi o ni zam svo je- vr sni e gi sten ci ja li zam!) i pak, još u vek, e sen ci ja pret ho di eg zi -sten ci ji!

Za to, ko nač no, jed no shva tan je o stvar nom a ne pro la znom,e fe mer nom, po vršnom i pri vid nom plu ra li zmu nu žno po vlačiza so bom od ba ci van je i de je u te mel jen ja kao an te ce dent ne ilikon se ku tiv ne sa gla sno sti uma sa sa mim so bom, da bi, pri tom,o sta vi lo pro stor za do gađaj ra zli ke, za ra zli ku kao do gađaj. Ovood ba ci van je i de je u te mel jen ja, po Di vja ku, im pli ci ra to da se„ra zno vr snost sa znaj nih pred met nih pod ruči ja ne mo že po- sma tra ti kao ra zno vr snost po jav nih iz ra za jed ne i ste suštin skemo ći, već kao plu ra li tet a u to nom nih re gi ja iz među ko jih, bašza to što su a u to nom ne, po sto je ne u nu trašnje već fun da men -tal ne gra ni ce“ (263).

Ra ci o nal na ra zli ka je, tvr di Di vjak, u slov lje na re gi o nal nomra zli kom. He te ro ge nost uma ko ju na zi va mo „plu ra li zmom“ mo-


gu ća je za to što se te mel ji (u ko li ko taj ter min još sme mo da u -po tre bi mo) na he te ro ge no sti sve ta, na ne svo di voj o so be no sti nje- go vih de lo va, frag me na ta, re gi ja i en ti te ta, liše noj bi lo ka kvogob je din ju ju ćeg, u je din ju ju ćeg, glo ba li zu ju ćeg, to ta li zu ju ćeg na-če la. Ta mo gde se ta kvo nače lo jav lja ono, po Pa ska lo vim reči -ma (ko je Di vjak na vo di), ima ti ran ske im pli ka ci je, pošto supra vi la jed nog po ret ka, po pra vi lu (ko je je pra vi lo he te ro ge no -sti), „stra no te lo u or ga ni zmu“ dru gog.

Pri tom, ni sa mo nače lo (ako je to nače lo, re ci mo: nače lo-bez-nače la) he te ro ge no sti ne mo že da se ni na ko ji način ap so -lu ti zu je. Na i me, Di vjak u oča va čin je ni cu da su po je di nipost mo der ni sti sklo ni da op ti ra ju za i de ju pot pu ne he te ro ge no -sti, re ci mo, ob li ka znan ja. Sa ma ob ja va „ra ta ce li ni“ ne im pli ci -ra, bar ne nu žno, ap so lu ti za ci ju ra zli ka. Ako se, na pro tiv, „podob ja vom ra ta ce li ni mi sli na o tva ran je pu ta ne o gra niče nom plu- ra li zmu či ja je eks pli cit na ili pre ćut na pret po stav ka ap so lut nahe te ro ge nost, o vaj rat bi mo gao i ma ti za po sle di cu ono pro tivče ga se vo di – o tva ran je vra ta to ta li za ci ji, sa mo dru gači jegpred zna ka“ (266–267).

In si sti ran je na a po slu tu, čak i u nu tar sin tag me ap so lut na he- te ro ge nost ili ap so lut na ra zli ka nu žno bi ho mo ge ni zo va lo/po i -sto ve ti lo pol je he te ro ge nog/ra zli ka, ta ko da bi se, na taj način,iz ve stan i den ti tet kao a na te ce dent na i kon se ku tiv na i sto vet nostuma sa so bom uz di gao iz nad sa mih ra zli ka i he te ro ge no sti i nji -ma ko man do vao... U stva ri, ra zli ka kao do gađaj ko ji je i na u gu -ri san ob ja vom „kra ja ce li ni“ je ste, iz među o sta log, i ra zli kaiz među ra zli ke i i den ti te ta. He te ro ge nost je he te ro ge nost sve -ta u ko jem funk ci o nišu i ra zliči te te žnje ka ho mo ge no sti, i den -ti te tu, u ob liče ne u „ve li ke“ ili „ma le“ priče...

Ra zli ka je sa mo „pr va“. Ona ne po riče i ne de stru i ra ne go,je di no, u mre žu je i den ti te te, te ho mo ge ne en ti te te, „je din stva“i „ce li ne“, od u zi ma ju ći im, tim u mre žen jem (u si ste mu ra zli ka),ap so lut ni smi sao ili, što se svo di na i sto, de kon stru išu ći ih. De-


kon struk tiv ni smi sao priče o kra ju ve li kih priča je ste, u pra vo, uto me da o vaj „kraj“ ne pod ra zu me va ni ka kvu de struk ci ju ne go,sa mo, liša van je i ma nent ne ve re u ono A po slut no, u ap so lut nuum nost bi lo ko je e pi stič ke priče ko ja se po jav lju je u „mre ži“. Ali,kao što ni je mo guć ap so lut ni i den ti tet ta ko ni je mo gu ća ni ap- so lut na ra zli ka. Po stav ka o ap so lut noj he te ro ge no sti sa ma se bepo ti re, tvr di Di vjak.

Ako bi he te ro ge nost ra zliči tih ti po va ra ci o nal no sti bi la „ap -so lut na“, on da bi, ne mi nov no, mo ra lo da se po sta vi pi tan je per- spek ti ve iz ko je se to iz riče. Ovu per spek ti vu, oči gled no, ne bimo gao da o si gu ra, sa svog (o so be nog) sta no višta, bi lo ko ji odtih he te ro ge nih ti po va ra ci o nal no sti, na rav no, ako se pod ra zu -me va da su oni ap so lut no ra zliči ti. Jer, u ko li ko su „svi sek to risa znan ja ap so lut no he tro ge ni“, on da, „ni su mo gu ća znan ja tran -ssek tor skog, već sa mo u nu tar sek tor skog ka rak te ra“ (267). Pre -ma to me, sa sta no višta pu ne he te ro ge no sti već i sa ma te za oap so lut noj he te ro ge no sti ne bi bi la iz re ci va.

Pa skal je go vo rio o du hu ge o me tri je i du hu fi ne se i tu o po zi -ci ju je sa že to iz lo žio reči ma: „Sve je jed no, sve je ra zno“. U o s-no vi i je dan i dru gi duh je – duh kon struk ci je ili, što se svo di nai sto, lo go cen trič ke te žnje da se spo zna ja o be le ži iz ve snom ap- so lut nom pre ten zi jom. Pri tom, fi lo zo fi ja i te o ri ja još i mo gu dais tr pe ovu i de a li za ci ju, ali po li tič ki am bi jent je me sto na ko jemne cve ta ju – bar ne bez ne pri jat nih kon se kven ci – ta kve i lu zi -je, i do li i i de a li za ci je. Za to se, u pra vo, u po li tič ko-prav noj sfe ripo ka zu je naj oči gled ni jim čin je ni ca da iz u me sne kri ti ke mo ni -zma i e sen ci ja li zma ne pro iz la zi le gi tim nost ne kog ap so lut nogili ra di kal nog, već sa mo o gra niče nog plu ra li zma.

Jer, ako pret po sta vi mo da je mo guć plu ra li zam bez i ka kvihnor ma tiv nih o gra ničen ja, to bi, u stva ri, znači lo „da društve niak te ri u pro ce su svo je sa mo kon sti tu ci je i sa mo de ter mi na ci jene mo gu do la zi ti jed ni s dru gi ma u kon flik te i an ta go ni stič keod no se (...) što bi, hte lo se to ili ne, im pli ci ra lo po sto jan je ne ke


pre sta bi li ra ne har mo ni je, tj. ne ke tran cen dent ne mo ći ko ja in- ter ve niše u i sto rij ski tok ili, pak, pri da van je čo ve ku kao čo ve kubo žan skih a tri bu ta, či me bi se za pra vo tran scen den ci ja u ve la ui ma nen ci ju sve ta“ (269-270). Nor ma tiv no o gra ničen je o si gu -ra va eg zi sten ci ju plu ra li zma od mo gu ćeg sa mo po ništen ja.

Nu žnost o gra ničen ja po li tič kog plu ra li zma, od no sno po li -tič ke mo ći ra zliči tih društve nih su bje ka ta, te mel ji se na in stan -ci pra va, od no sno na pra zno-de sup stan ci ja li zo va nom iliu ni ver zal nom u stroj stvu dr ža ve. Dr ža va se, za to, jav lja kao ga- rant o gra ničen ja i ka na li san ja mo gu ćih društve nih su ko ba. Pra -vo je re gu li sa na moć, od no sno moć ko ja svo jom re gu li sa nošćuo gra niča va moć. Ako pra vo ne bi o gra niča va lo moć, on da bi ovanje ga in stru men ta li zo va la u svo je svr he i ti me dis kva li fi ko va laplu ra li zam. Pre ma to me, za ključu je Di vjak, o gra niča van je mo -ći nu žan je u slov plu ra li zma.

To le ran ci ja ra zli ka ne u ključu je i to le ran ci ju ne to le rant nihra zli ka, o nih ko je se pre o bra ža va ju u pre te ra ne, pre više za o-štre ne – ako ta ko mo že da se ka že – an ta go ni zme, one ko ji pre- ko raču ju i po ništa va ju sam si stem to le ran ci je ra zli ka. Za ce lo,ta kve krajn je isključi ve „ra zli ke“ za pra vo i ni su ra zli ke. Lo gi kato ta li zu ju će nad mo ći do pušta sa mo „ra zli ke“ ko je se funk ci o -nal no svo de na o si gu ra ni te melj. S dru ge stra ne, ni sam si stemra zli ka ne tre ba shva ti ti kao ne ka kav za tvo re ni si stem. Ka da De- ri da go vo ri o si ste mu ra zli ka on, on da, isključu je mo guć nost dataj si stem ima bi lo ka kvo sup stan ci jal no u po rište u biv stvo van -ju. Reč je o struk tu ral nom, di fe ren ci jal nom sklo pu u ko jem isa mi i den ti te ti i ma ju iz ve snu vred nost, ali ni ka da ap so lut nu.

Pra vo je ta in stan ca ko ja, da kle, o gra niča va i ka na liše su ko -be (i pre sve ga one ko ji su ne spo ji vi s plu ra li zmom, ko ji te že daga u nište) ka ko in di vi du al nih ta ko i grup nih, od no sno po li tič kihsu bje ka ta. Ali, to ta kođe znači da prav ni u ni ver za li zam ne mani ka kav or gan ski i den ti tet već se od ređu je kao pra zno me stokon kret nih po li tič kih od lu ka. U tom smi slu je, on da, plu ra li zam


„mo guć sa mo za to što u ni ver zal no ne mo že na ći svoj nu žni sadr žaj. Ko ji će sa dr žaj ono pri vre me no do bi ti za vi si od is ho danad me tan ja, po da tim pro ce du ra ma, ra zliči tih po li tič kih kon- cep ci ja da svo me par ti ku la ri zmu da ju pri vre me no funk ci ju u -ni ver zal ne re pre zen ta ci je. O tu da ni jed no par ti ku lar no ne mo žebi ti in kar na ci ja u ni ver zal nog i po tom o sno vu ste ći pri vi le go -va nu po zi ci ju u od no su na dru ge par ti ku la ri te te...“ (276). Poštone ma me ta fi zič ki ga ran to va ni nu žni sa dr žaj, u ni ver zal no nemi nov no pret po stav lja, na ni vou društva, o gra niče no mnoštvokon ku rent skih pro je ka ta. U tom smi slu su društvo i dr ža va re- la tiv no a u to nom ne i u za jam no o gra niče ne, od no sno spol -jašnjim ve za ma po ve za ne vred no sne sfe re.

Ovo, na rav no, va ži sa mo u nu tar i de al-tip skih a na li za ko jena la zi mo u knji zi „Tra di ci o nal ni e sen ci ja li zam i plu ra li zam“.Ka da se u i gru u ve de i fak ti ci tet, on da sli ka, na rav no, bi va slo- že ni ja i man je ja sna. Na i me, sa sta no višta po li tič ke te o ri je ko jau kršta i de al-tip ske mo ti ve sa is pi ti van jem fak ti ci te ta mo gu će jedo ći do za ključa ka ko ji bi pro ti vu reči li te zi o u ni ver zal nom kaopra znom me stu po li tič kog od luči van ja. Ti me bi, on da, po sta laak tu el na tvrd nja da je u ni ver zal no u vek već o pre del je no, pri- stra sno ili par ti ku lar no pro fi li sa no.

Na rav no, po li tič ka te o ri ja je ne op hod na i nje ni re zul ta ti su,če sto, e pi ste mo loški sa svim svr sis hod ni. Među tim, Di vja ko vaknji ga u ka zu je na ono što je spe ci fič no o be lež je fi lo zof skog pri- stu pa po li tič koj pro ble ma ti ci. Reč je, na i me, o ra di kal nom ge -stu ko jim se, u a na li zu, ne u vo di ni jed na pret po stav ka, pama kar ona go vo ri la i o „fak ti ci te tu“, a da se o to me ne po lo že e -pi te mo loški raču ni! Na vod ni „fak ti ci tet“ je u stan ju da, im pli -cit no, u ve de u i gru sa svim dru gači je i de al-tip ske su po zi ci je, a dato ga u opšte ni je ni „sve stan“. Za to a u to ri ma ko ji se ba ve po li -tič kom pro ble ma ti kom ret ko po la zi za ru kom da se s naj te žimpro ble mi ma po li tič ke fi lo zo fi je su oče na do vol jno ra di ka lan ilu ci dan način, ka ko to S. Di vjak de mon stri ra u svom spi su.


TRI TAČ KE GLE DIŠTA

U pred go vo ru za Du re fus a l’in vo ca ti on (1940) G. Mar sel tvr -di da je od naj ve će me ta fi zič ke va žno sti to da se u vi di da ni -je mo gu će bez pro ti vu reč no sti mi sli ti to ta li tet, iz među o sta logi za to što nam je svi ma on dat kao par ci jal na, o so be na per spe-k ti va. Ap so lut no sta no vište, ko je je sta no vište To ta li te ta, i mo -je o so be no, in di vi du al no sta no vište kao da se isključu ju! Jer,ka kav bi to bio o so be ni Ap so lut/To ta li tet? Ne mo gu će je za mi- sli ti ap so lut no sta no vište, a da se ja, ti me već, u nje mu nesmeštam u iz ve snom smi slu i de al no. Pa i pak, sma tra G. Mar- sel, tu ni je reč o pu koj pro ti vu reč no sti, već o pra voj a po ri ji:„Za i sta ka ko bih ja mo gao da go vo rim o ’mo joj tač ki gle dišta’a da je, pri tom, ne su prot sta vim toj ’ap so lut noj tač ki gle dišta’ko ju sam u pra vo pro gla sio ne poj mlji vom?“ Reč je, da kle, ome ta fi zič koj o po zi ci ji u ko joj je mo gu će u si dri ti se na jed- nom po lu sa mo ako se ču va u re zer vi (ma kar i ne na stan jen)dru gi pol. Ga bri el Mar sel ni je spre man da se za tvo ri u „svo -ju“ tač ku gle dišta, što bi on da bio ne ka kav „no vi“ su bjek tiv nii de a li zam ko ji bi o sta tak – to ne poj mlji vo/ne mi sli vo ko je mo -žda baš je di no i za slu žu je, u pu nom smi slu te reči, da bu depoj mlje no/mišlje no, ma da je to ne mo gu će – u iz ve snom smi- slu po ništio. Ali, i sto ta ko, on ne mi sli da je nje go va o tvo re nostpre ma ap so lut noj tač ki gle dišta, u stva ri, o tvo re nost jed nog


de per so na li zo va nog mišljen ja ili, ne daj bo že, ne ka kvog o b-jek tiv nog i de a li zma.

Ako nam je do zvol je no da G. Mar se lo vu pod sti caj nu mi saoov de in ter pre ti ra mo po ma lo slo bod no, on da bi smo mo gli re -ći sle de će. Bi ti op ti mal no o tvo ren za ne poj mlji vo, ne mi sli vo,ne pro zir no, da kle, za taj o sta tak ko ji do bi ja mo on da ka da supo ni ra mo ap so lut nu tač ku gle dišta kao ono če mu su prot -stav lja mo našu tač ku gle dišta, mo gu će je sa mo počev od oveo so be ne, eg zi sten ci jal ne po la zne tač ke. Dru gim reči ma, ap so- lut nu tač ku gle dišta ni je mo gu će kon cep tu al no po ko ri ti u nu -tar ne ke te o ri je ili sta no višta ko je bi bi lo pro dukt, kon struktde per so na li zo va nog mišljen ja, re ci mo, u nu tar tran scen den -tal ne fe no me no lo gi je. Zbog to ga ona je ste tač ka gle dišta ne- poj mlji vog/ne mi sli vog: to je u i sti mah ne mo gu ća i nu žna,da kle, pa ra dok sal na, a po re tič na tač ka.

U iz ve snom smi slu, ta tač ka je ap so lut na sa mo kao bes ko -nač ni o sta tak, kao tri tač ke... Ove tri tač ke su, za G. Mar se la,ta kođe tač ka gle dišta sa mog biv stvo van ja, o no ga što je u nje -mu ne poj mlji vo/ne mi sli vo, ne sklo no ap sor bo van ju u nu tar bi -lo ka kve pro ble ma ti za ci je, što je, da kle, mi ste ri ja. Ce li napri sut nog ili to ta li tet je, u ko li ko se za i sta, da kle, ap so lut noshva ti kao ta kav, to jest kao ce li na/to ta li tet, u i sti mah naj višamo gu ća (a mo gu će se tu gra niči sa ne mo gu ćim) iz ve snost inaj viša ne iz ve snost! Ili, ako ho će te, kao naj viša iz ve snost onje, u stva ri, naj viša ne iz ve snost. Ta kom ple men tar nost je u -pra vo nje go vo struk tu ral no svoj stvo.

Pošto ne ma sve vi de ćeg oka/op ti ke, to on da znači da ne mani po zi ci je iz ko je bi se ce li na vi de la ili, što se svo di na i sto, tapo zi ci ja je, u stva ri, po zi ci ja (me ta fi zič ke, e sen ci ja li stič ke) i -lu zi je. Ce li na je i sti na, baš kao što je i i sti na ce li na. Ali, šta tovre di kad nje no sta no vište, da kle, tač ka gle dišta i sti ne/ce li ne,u vek ide u pa ru s ne-i sti nom (ne-i den tič nim, ra zliči tim) i o -vim o stat kom (tri tač ke) ko ji sva ki to ta li tet či ni u vek ne do -


reče nim, ne i sto vet nim sa sa mim so bom. Ta in ter punk ci ja (tritač ke) je u pi sa na u sam tekst-bi ća ko ji nam se (kao iz bri sa niili ne) trag nu di za išči ta van je. Mi i ma mo tu spo sob nost da(fi lo zof ski) te ži mo spo zna ji sve ga i niče ga, ali, a vaj, mi ništane spo zna je mo do kra ja i na za do vol ja va ju ći način. Ne spo z-na je mo ni sve ni ništa, ta ko da, u o vom dru gom sluča ju, ni smou stan ju da za snu je mo čak ni sam ni hi li zam ili skep ti ci zam!I a ko pre ten du je da bu de naj i sti ni ti ji od svih poj mo va, ce li na,to ta li tet je, i pak, sa mo jed na me ta fo ra, po mak, pre nos smi sla.

Više ni ka ko ne mo gu da do pu stim po mi sao o jed noj o no -stra no sti i sti ne..., ka že G. Mar sel. A i pak nje go vo sta no vištese o znača va kao hrišćan ski eg zi sten ci ja li zam. I a ko taj eg zi -sten ci ja li sta u viđa tu struk tu ral nu kom ple men tar nost, nu ž-nost da se ap so lut na tač ka gle dišta pret po sta vi i ne mo guć nostda se ona poj mi, mi sli, pro zre, da kle, kom ple men tar nost ve- li ke I sti ne i i lu zi je, Poj ma i me ta fo re, i pak on ni je hteo da kon- se kvent no do mi sli ovu u bi ti de kon struk tiv nu u slov nost, većje tra žio da iz nje i zađe van. Ve ra, oči gled nost ne viđe nog, ka žeG. Mar sel i na stav lja: „ne pre sta no po nav ljam ovu lu cid nureče ni cu, no ona je to tek na knad no“ (9. 3. 1929). O no stra -nost i sti ne/ce li ne je ne do pu sti va i ne viđe na, ali sve dok se na -knad no, pu tem ve re, ne us po sta vi kao oči gled nost ne viđe nogi do pu sti vost ne do pu sti vog. Ni su li po sled nje kon se kven cetog o br ta na naj bol ji način eks pli ci ra ne u nu tar Ter tu li ja no vefor mu le: „Ve ru jem, jer je ap surd no“!?

O pa snost ko jom je op hr van Mar se lov o brt, nje go va kon ver -zi ja (kon vul zi ja?) pre ma hrišćan skoj op ti ci to ta li te ta, o gle da seu ne po bit noj i u i sti mah o pa snoj mo guć no sti da se sva ka oči -gled nost ne viđe nog pro gla si ve rom, mi ste ri jom. Ali, zar ti me nebi bi la isključe na eks klu ziv nost bi lo ko je po seb ne ve re. Sa mave ra, liše na eks klu ziv no sti, bi la bi liše na sop stve ne ve ro do stoj -no sti, pra ve ve re u sop stve nim oči ma. S dru ge stra ne, ve ra inje na eks klu ziv nost u plu ra lu je, ta ko re ći, če tvo ro u gla sti tro u -


gao. A ova sin tag ma če tvo ro u gla sti tro u gao znači, ov de, sa mo toda ni ka kva pot pu no ko he rent na ra ci o nal nost, da kle, ni ka kvoap so lut no sta no vište, ni ka kva jed na je di na i sti na/ce li na ne mo -že da re de fi niše taj (za pra vo post-me ta fi zič ki) plu ra li zam. Mo -žda je i sti na/ce li na jed na, ali nas je pre više! Ni jed nalo go cen trič ka, re li gij ska, dok tri nar na, fi lo zof ska, i de o loška imi to loška pro ce du ra u ve ra van ja u o vaj ili o naj to ta li tet, ma ko- li ko da sti že na knad no, kao ne ka kvo po sre do van je, ne po tvrđu -je do vol jno onu pret po stav lje nu ap so lut nu tač ku gle dišta. Našaspo sob nost da za mišlja mo to ta li tet je sud bin ski stešnje na iz -među te, ne to li ko di ja lek tič ke, ko li ko struk tu ral ne, kom ple -men tar no sti iz ve snog i ne iz ve snog, I sti ne i i lu zi je, ve re isum nje. Pa i pak, G. Mar sel, kao i mno gi dru gi, mi sli da je iz to -ga iz laz van i pak ne ka ko mo guć. Pri tom, za raz u me van je temo guć no sti od luču ju će značen je ima reč na knad no. Ve ra, oči -gled nost ne viđe nog, ali – na knad no. Taj ne o bičan re do sledmo že da se ob ja sni i jed nom o pa skom ko ju je G. Mar sel za be -le žio 12. ju na 1929. go di ne, u svom me ta fi zič kom dnev ni ku:„Pro blem pri o ri te ta e sen ci je u od no su na eg zi sten ci ju, ko jimsam od u vek bio za o ku pljen. U stva ri, ja ve ru jem da tu po sto jijed na či sta i lu zi ja...“ G. Mar sel mno go pre Sar tra vrši pre o kre -tan je tog pri o ri te ta: eg zi sten ci ja pret ho di e sen ci ji. U jed noj fu -sno ti ko ju je do dao, a pri la 1934. god., a u tor je do ne kleu stuk nuo pred svo jim pre više ra di ka li zo va nim eg zi sten ci ja li -zmom, na la ze ći mu, i pak, is pri ku u to me što je tu po sto ja la te -žnja da se ras ki ne „sa sva kim i de a li zmom, ma ka kav on bio“.

Za i sta, ako je pri mat e sen ci je, u stva ri pri mat i de al nog i ukrajn joj in stan ci I sti ne/Ce li ne, on da je taj pri mat „či sta i lu zi -ja“, jer „mi sao ne mo že na pu sti ti eg zi sten ci ju“... Ali – i to je,sa da, va žno – ona se ne mo že ni sve sti na eg zi sten ci ju, sem nata kav način da tim svođen jem (= eg zi sten ci ja li zmom) na k-nad no e sen ci ja (i de ja/i de al no – He ge lov Po jam – ko ja je napočet ku „či sta i lu zi ja“, od no sno ono ne viđe no: od su stvo re-


fe ren ce, si mu la ci ja) po sta je oči gled nost (ne viđe nog), to jestve ra. E sen ci ja ta ko, i pak, pret ho di eg zi sten ci ji, ali post fe stum!

Ni je li o vaj na knad ni e sen ci ja li zam, u stva ri, smeštan je u -nu tar ko or di na ta He ge lo ve fi lo zo fi je i, u krajn joj li ni ji, nje- go ve fi lo zo fi je re li gi je? Ti me još jed nom po sta je ak tu el noFu ko o vo – i ne sa mo nje go vo – pi tan je: „Ne ka kva fi lo zo fi jamo že li, ona, još u vek da po sto ji i to ta ko da, pri tom, ne bu -de više he ge lov ska“ (L’or dre du di sco urs)? I sto pi tan je mo gu -će je po sta vi ti i u ve zi s di ja lek ti kom in di vi du al nog i to ta li te ta:bi lo ko ji tip po sre do van ja da se bi pri svo ji in di vi dua, u svomhten ju da, re ci mo „na knad no“, do seg ne to ta li tet – to jest onoE sen ci jal no/I de al no – i pak tu u vek o sta je o tvo re no pi tan je uko joj me ri se to svo di sa mo na jed nu po ma lo skra će nu he ge -lov sku pro ce du ru.

Za i sta, u Fi lo zo fi ji, tom pot pu no ko he rent nom dis kur suum nog Čo ve ka, či ji ne pre va ziđe ni, pa ra dig ma tič ki iz raz namje dat kod He ge la, do gađa se sa mo se ri ja po sre do van ja ko jato ta li tet/i sti nu na knad no či ni iz ve snom (kon kret no opštom)oči gled nošću ne viđe nog. No, tim pot pu no ko he rent nim dis- kur som, Čo vek do vrša va kre tan je svog u ob liča van ja u ko li koje ovo bit no skopča no sa sa vla da van jem još ne sa vla da nih ra -zli ka i još ne raz reše nih pro ti vu reč ja, pa čak i a po ri ja! A tosa vla da van je pro ti vu reč ja i a po ri ja u jed noj je din stve noj ili,ako ho će te, jed no um noj i sti ni/ce li ni e kvi va lent no je us po -stav ljan ju iz ve sne, ako sme mo, ov de, da u po tre bi mo Ba ta jevter min – pu stin je smi sla.

Po jam je sin te za. Ali, u pra vo on da ka da je rad te sin te zenaj pro duk tiv ni ji, ka da je sin te za sa dr ža ja op ti mal na, ta da seus po stav lja pu ka pra zni na i pu stoš jed nog Poj ma ko ji je jošsa mo nar ci stič ki za gle dan u sa mo ga se be... Na rav no, pri tomje man je-više sve jed no da li je sa dr žaj Poj ma sa ma nje go vafor ma, kao što je slučaj kod He ge la, ili je on, re ci mo, dat kaopro jek ci ja iz ve sne um no sti ko jom se prak tič ki po i sto ve ću je e -


sen ci ja i eg zi sten ci ja, na tu ra li zam i hu ma ni zam, kao kodMark sa. U sva kom sluča ju u pi tan ju je po jam-pu stin ja. On daka da pre ten du je na naj ve ću ob u hvat nost sa dr ža ja, Po jampred-stav lja naj ve ću pra zni nu smi sla! Dru gim reči ma, nje govskrom ni uči nak sto ji u o br nu toj sra zme ri s nje go vom me ga -lo man skom am bi ci jom: u pra vo ka da te ži naj ve ćem to ta li zu -ju ćem za hva tu i bo gat stvu sa dr ža ja, Po jam, kon tra in di ka tiv no,gu bi sva ki sa dr žaj i po sta je pu stin ja smi sla.

Po kušaj da se stvar na ras prše nost i raz laz, ra zro kost per -spek ti va i op ti ka, ko je su za gle da ne u to tal nost sa be ru u Jed -nu pri vi le go va nu, po li fem sku tač ku, „ve li ko sve vi de će oko“,pu tem iz ve snih po sre do van ja, do vo di sa mo do jed ne te le o -loške sin te ze ko ja sa mu se bi pra zni smi slom tač no u me ri uko joj ne u spe va da ap sor bu je de kon struk tiv nu u slov nost štose oči tu je kroz da tu su mu su prot no sti, spo ro va, su ko ba, di- sen zu sa i ra zli ka da tih u toj dis per ziv noj per spek ti vi ne raz -reši vog. To je per spek ti va u ko joj ni ka kva ho mo ge ni zu ju ća imo ni stič ka raz rešen ja ni su mo gu ća. Čak i ka da bi Po jam ili,bol je re ći, to „oko“ i sti ne/ce li ne po sto ja lo, ono ne bi vi de lodo vol jno do bro dru ge op ti ke i svo ju sle pu mrl ju, ta ko da bisva ka pret po stav lje na ce li na bi la sa mo deo ’pra ve’ ce li ne či jibi se za da tak us po stav ljan ja od gađao ad in fi ni tum. Na rav no,reč je o lošoj bes ko nač no sti, ko ja bi lju bim ce „ve li ke u ni ver -zal ne i sto ri je shva će ne kao na pre do van je pro ce sa sa mo sa -zna van ja“ o sta vi la krajn je ne u tešni ma...

U jed nom nu žno ap strakt nom smi slu mo gu će je re ći dase (me ta fi zič ko) mišljen je i sti ne/i stog, već od svo jih pr vih(kla sič no-on to loških) poče ta ka do da nas, ni je ni mo glo po ja -vi ti („kao ta kvo“), a da, pret hod no, ni je bi lo u iz ve snom smi -slu nad-de ter mi ni sa no – na dru goj (se mi o tič koj) sce nivla sti tog smi sla – dru gošću, ra zli kom. U pra vo ova nad-de ter -mi nišu ća u slov nost je ono što sva kom po kuša ju za do vol jen -ja ap so lut ne tač ke gle dišta iz miče tlo pod no ga ma,


i re ver zi bil no po me ra smi sao iza leđa. Ali, ni je pro blem u to -me što i sti ne ne ma ili što je ima pre ma lo – kad se s njom većbes ko nač no od la že pu no za do vol jen je – već u pra vo u to mešto je, ka ko ka že De ri da, ima pre više! A nje ima pre više mo -žda baš za to što je jed na ili, što se svo di na i sto, za to što za tajvišak/o sta tak I sti ne ne do sta je (pra vo) „oko“. Nas ima mno go,za i sta pre više, i mo žda baš za to – ne do vol jno! Pre ma to me,„po zi ci ja“ dru go sti/rA zli ke ili, ako ho će te, po zi ci ja iz ve sne de -kon struk ci je je ono što o sta je – a to je u pra vo ništa (ili: sko -ro-ništa) – ka da se i sti na/ce li na u po zna sa svo jimbes ko nač nim viškom a spi ra ci ja. U tom smi slu bi, ne ma sum- nje, tre ba lo tu mači ti De ri di nu tvrd nju: „Šta de kon struk ci jani je? – Sve! Šta de kon struk ci ja je ste? – Ništa!“

Na rav no, to ne znači da je de kon struk ci ja već u na predliše na učin ka u svom po slu raz grači van ja e ta bli ra nog po sta -va i sti ne/ce li ne. U stva ri, de kon struk ci ja e fek tiv no in ter ve nišeta ko što u da tim bi nar nim o po zi ci ja ma – u našem sluča ju o -po zi ci ji in di vi du al ne op ti ke i sve vi de ćeg oka ko je ar ti ku lišepo zi ci ju To ta li te ta – pre o kre će u sta nov lje nu hi je rar hi ju. Za -to, ta mo gde je lo go cen trič ka mo der nost uči ta va la ne muštepost he ge lov ske po kuša je da se i zađe iz ko or di na ta i sti ne/ce -li ne (ma kar ona bi la sa mo es ha to loški o be ća na), de kon struk -ci ja, u tim po kuša ji ma, ot kri va simp to me ko ji ruše si lo vi tuhi je rar hi ju, pre o kre ću njen po stav i pri pre ma ju mi sao za raz -u me van je o nog što je tu po zi ci ja dru go sti/ra zli ke. Ra zliči tefi lo zo fi je eg zi sten ci je su na pr vom me stu bi le dis kur ziv no o -te lov ljen je u pra vo ta kvih simp to ma.

Kad je reč o sa mom G. Mar se lu, i slič nim mi sli o ci ma, onošto je ži vo u nje go voj i nače mr tvoj fi lo zo fi ji je ste u pra vo onokon flik tu el no i simp to mal no, što jed nu eg zi sten ci ju, jed nogsu bjek ta pro fi liše na fo nu u vek mo gu ćih di sen zu sa i a po ri ja.U stva ri, fi lo zo fi ja eg zi sten ci je kao svo je vr sno de cen tri ran jee sen ci ja li stič kog lo go cen tri zma i da nas je ak tu el na, u pra vo u


me ri u ko joj ona svo ju in di vi duu/su bjek ta smešta na drh ta votle iz mak nu tog i ras prše nog smi sla gde se ho ri zont ra ci o nal -no raz reši vih pro ble ma ne po vrat no pre ko raču je u prav cu o -no ga što Mar sel o znača va me ta-pro blem skim i mi ste ri jombi ća, a što, u stva ri, mo že i mo ra da se mi sli pro tiv stra te gi jesu ve re nog Mišljen ja ili pro tiv i den ti tar ne stra te gi je Poj ma.Po ni ran je u mi ste ri ju me ta-pro blem skog se ar ti ku liše počevod ot pi si van ja lo go cen trič ke si mu la ci je ra ci o na li te ta. Ti mesu pri prem lje ni u slo vi i za po sled nje pi tan je: mo že li in di vi -dua na tlu ras pr snu tog to ta li te ta u opšte i da pre ži vi? To je,sva ka ko, pi tan je o smr ti (sa svim-dru gom) i pre živ lja van ju, pai nad živ lja van ju.


O FI LO ZO FI JI DI FE REN CI JE

Po sto je bar dve vr ste fi lo zo fa: jed ni mo gu, na za la sku svog ži- vot nog pu ta, da po gle da ju svom de lu „u oči“, a dru gi to ne mo -gu! Jed ni mo gu da se bi po lo že raču na o smi slu o no ga či me suse ba vi li, a dru gi to rađe – iz be ga va ju! Vre me je ne u mol ji vo,ono ne za u stav lja svoj let, a nje go va ne po vrat nost u na ma bu -di ne op hod nu o pre znost, pošto je da red za pi sa nu i pot pi sa nudo xu (i do le, i de o lo gi ju), za ce lo, ne će mo mo ći ni ka kvim ho kus-po ku som da uči ni mo – ne po sto je ćom, ne do gođe nom. Pa i pak,ži ve li smo u vre me nu ve li ke la ko mi sle no sti, vre me nu u ko mesu se za kle tve i kon tra-za kle tve pri lič no ko mot no de li le, u ko -me je, u fi lo zo fi ji, i de o loška ve ra o stav lja la više ne go u oč ljivtrag, pošto je i ma la ne sum nji vu pre va gu nad me to dič komsum njom. U o vom na da sve mi sa o no-o skud nom vre me nu dog- ma ti zam se, su više če sto, kri ti ko vao sa mo dru gim, ma lo mek-šim dog ma ti zmom. Za to su, kod nas, ret ki fi lo zo fi ko ji mo gu,bez rđa ve sa ve sti, da po gle da ju u knji ge ko je su pi sa li pre tri- de set i više go di na.

Među ove ret ke a u to re, sva ka ko, val ja u bro ji ti i Ni ko lu Mi- loše vi ća či ji slo že ni fi lo zof sko-knji žev ni pro jekt je, bez sum- nje, značaj no u ve ćao ko liči nu ra ci o nal no sti na našojin te lek tu al noj sce ni ko ja je – i to se, na ža lost, mo ra re ći –pri lič no de fi ci tar na tom vr stom du hov ne ’ro be’. Za o kru žu ju -


ći svoj ne ma li i, za ce lo, vre dan spi sa teljs ki o pus, o vaj a u tor je,u ne dav no ob jav lje nim knji ga ma – po seb no u Fi lo zo fi ji i psi- ho lo gi ji (O gled iz di fe ren ci jal ne fi lo zo fi je) Sve to vi, 1997 god. iCar stvu bo ži jem na zem lji (Fi lo zo fi ja di fe ren ci je), Li ber tas,1998 god. – po nu dio pa žnje vre dan o svrt na te o rij sko i me to- do loško po la zište svo jih du go go dišnjih is tra ži van ja. Mi loše vićje, po vla sti tom sa mo ra zu me van ju, počev od za pa že nih An- tro po loških e se ja (No lit, 1964 god.) do da nas, pre vas hod note žio da u te mel ji jed nu no vu di sci pli nu ko ja bi se mo gla na -zva ti psi hi lo gi jom znan ja. Pr vo bit no je to či nio, ka ko tvr di,„pre ćut no, a tek ka sni je man je ili više ar ti ku li sa no.“ Ja ću, uo vom tek stu, po kuša ti da od go net nem smi sao fi lo zof skih im- pli ka ci ja ko je po vlači za so bom taj, za ce lo, ve o ma znača janpro blem (di fe ren ci jal nog) u te mel jen ja psi ho lo gi je znan ja.

Reč u te mel jen je je sva ka ko dvo smi sle na, kao, re ci mo, i reči sto ri ja: njom se, su više če sto, u i sti mah pod ra zu me va da- tost/pri sut nost neče ga, u o vom sluča ju sa mih „te mel ja“ (me -ta fi zič kih sušti na, nače la itd.) i, s dru ge stra ne, po sto jan jeod go vo ra ju ćih e pi ste mo loških pro ce du ra ko ji ma se sti že dotih „te mel ja“. A u tor Car stva bo ži jeg na zem lji s pra vom sma- tra da u te mel jen je ni je do ga mi tič ki ili la ko mi sle no-pro iz vol -jni gest. Ono ne o sve doču je ni ka kvu, ni sta ru ni no vu, ve ru u„naj viša nače la“, „pr ve u zro ke“ itd. U te mel jen je je, naj pre,pro ce du ra ko ja na la že raz ma tran je iz ve snih e pi ste mo loškihpro ble ma.

Ka da je u pi tan ju psi ho lo gi ja znan ja, on da je mo gu će rečida nje no u te mel jen je im pli ci ra u vid u skup značaj nih prob -le ma ko ji se gru pišu pod na zi vom: fi lo zo fi ja di fe ren ci je. Ko jije smi sao ove im pli ka ci je – to je, sa da, pro blem o vog tek sta.Jed no je si gur no: tek sa sta no višta fi lo zo fi je di fe ren ci je mo -guć je za i sta u te mel ju ju ći pri stup psi hi lo gi ji znan ja. Pri tom,to ne bi mo gao da bu de pri stup bi lo ka kvoj „sušti ni“ ili „sup -stan ci“ psi ho lo gi je (u o vom sluča ju – psi ho lo gi je znan ja). Ne-


će mo, ov de, tra ga ti ni za ka kvim me ta fi zič kim sušti na ma ne -go će mo po kuša ti da raz ja sni mo iz ve stan od nos. Reč je o di- fe ren ci jal nom (ra zli ku ju ćem) i di fe ren ci ra nom (ra zno vr snom)od no su iz među, s jed ne stra ne, sfe re znan ja (u ključu ju ći tu ipro ce du re nje go vog na stan ka) i, s dru ge stra ne, svih (psi ho -loških) či ni la ca ko ji na o vaj ili o naj način (pre-) u sme ra va ju,od no sno re me te e pi ste mič ki pro ces.

U krat ko, psi ho lo gi ja znan ja se, pre sve ga, te mel ji na ra zli -ci iz među znan ja i o no ga što u gro ža va u nu trašnju lo gi ku zna-n ja. Ona je, ta ko re ći, psi ho lo gi ja te ra zli ke, ta ko da,ne mi nov no, ima po tre bu za jed nom re flek siv nom, fi lo zof -skom per spek ti vom u ko joj bi i sam kon cept e pi ste mič ke ra- zli ke bio raz mo tren i pre ci zi ran. Tu per spek ti vu a u tor knji gači ji pod na slo vi su O gled iz di fe ren ci jal ne fi lo zo fi je i Fi lo zo fi jadi fe ren ci je, sa svim ra zum lji vo, na zi va di fe ren ci jal nom fi lo zo -fi jom ili fi lo zo fi jom di fe ren ci je.

Sa mu e pi ste mič ku ra zli ku mo gu će je „u jed noj je di noj re-če ni ci“, tvr di Mi loše vić, for mu li sa ti na sle de ći način: „pred -met naše spo zna je nu žno je di fe ren ci ran, prem da ni ka da uis toj me ri i ni ka da na i sti način“ (Car stvo bo ži je na zem lji, st.235). Da kle, di fe ren ci ra no je ne sa mo to šta sa mog pred me -ta ne go i nje go vo ka ko i u ko joj me ri. Od mah za tim, a u tor u -po zo ra va da to va ži i za e pi ste mič ku pro ce du ru ko jom sepri stu pa pred me tu: i ona je, na i me, nu žno di fe ren ci ra na. Utom kon tek stu, ta kođe, va ži pra vi lo: di fe ren ci ra nost – da, alini ka da u is toj me ri i na i sti način. Re ci mo, na pi tan je ka kvihsve o bje ka ta ima u jed noj te is toj so bi drukči ji od go vor bi da -la ne ka do mači ca u od no su na mi kro bi o lo ga ili sli ka ra. Zna-n ja su, iz među o sta log, re la ti vi sa na iz ve snim su bjek tiv nimop ti ka ma i (in ter-su bjek tiv nim, „di sci pli nar nim“, „žan rov -skim“ itd.) o kvi ri ma, a mo žda i mno gim dru gim stva ri ma.

Ova di fe ren ci ra nost, ka ko pro ce du ral nih ra zli ka u pri stu -pu (sa znaj nom) o bjek tu ta ko i sa mog o bjek ta, za sno va na je


na jed noj pret po stav ci ko ja ima, či ni se, od luču ju ći značaj.Reč je, na i me, o kon sti tu ci o nal noj (a ne kon tin gent noj) o gra -niče no sti e pi ste mič kog pol ja. Ova o gra niče nost se re zi mi ratvrd njom po ko joj „ono što mo že mo sa zna ti, ni je ni ti mo žebi ti nešto ap so lut no, kao što ni naša spo zna ja ne mo že bi tida ka ko ap so lut na“ (i sto). Pre ma to me, o gra ničen je ko je po- sto ji u čo ve ko voj spo zna ji na pro sto isključu je nešto ta ko kao– ap so lut. Tek na fo nu ne mo guć no sti a po slut nog, naša znan -ja po sta ju za i sta di fe ren ci ra na. Jer, ko nač no, i sa ma di fe ren -ci ra nost, sa svo je stra ne – a na He ge lo vu ža lost – ne tr pi usvo joj bli zi ni ni ka kav ap so lut!

Na te mel ju ove va žne ne ga tiv ne u slov no sti N. Mi loše vić,u Psi ho lo gi ji znan ja (No lit, 1989 god.), pro fi liše kon kret ni jusli ku sa mih u slo va-mo guć no sti naše spo zna je. Naj pre, ti u -slo vi isključu ju pre te ra ni e pi ste mo loški op ti mi zam ko ji ne o -prav da no pret po stal ja da je mo gu će (dog ma tič ko, mi stič ko,e mi ci o nal no, po stu la tor no) po i sto ve ćen je ili sta pan je su bjek -ta i o bjek ta spo zna je. Ovo sta pan je za ce lo je naj kra ći put dase stig ne do ne žel je no-ap so lut nog. Za to spo zna ja nu žno us -po stav lja iz ve snu (kri tič ku, me to dič ku) dis tan cu pre ma svompred me tu. Sva ko val ja no spo zna van je pre je dis tan ci ran je ne -go pri mi can je spo znaj nom pred me tu! Su više ve li ka i pre br -za (in tu i tiv na, mi stič ka, dog ma tič ka) bli zi na sa mo – sme ta!Po gle daj mo, sa da, iz bli že ka ko a u tor pre ci zi ra ovu ne za o bi -la znu i ne op hod nu dis tan cu.

Ona se, naj pre, shva ta kao „prin ci pi jel na dis tan ca“ (436).Sa mo, pri tom, ni je reč o (me ta fi zič koj) po tvr di ne kog prin ci -pa ko ji bi sta jao u te mel ju dis tan ce, već je reč o iz ve snoj nemo guć no sti prin ci pa ili prin ci pi jel noj ne mo guć no sti:pot pu nog sta pan ja spo znaj nog su bjek ta i o bjek ta. Ta prin ci -pi jel na ne mo guć nost, val ja pod se ti ti, „znači, u jed no, ne mo -guć nost do la žen ja do ap so lut nog znan ja“ (437). Sa mopo ri can je ap so lu ta, od no sno ap so lut nog znan ja sto ji u te me-


l ju iz ve sne re la ti vi sa no sti i di fe ren ci ra no sti ljud skog znan ja!Ali, po ka za će se, u br zo, da ni sa ma ova re la ti vi sa nost ni je pot- pu na ili ap so lut na, iz če ga sle di da već pr va kon se kven caisključen ja ap so lut nog ni je ap so lut na! U me sno je, u o vomtre nut ku, u pi ta ti se: ko ji su raz lo zi za ovu ne mo guć nost ap- so lut nog (od e le men tar ne iz ve sno sti do he ge lov ske en ci klo -pe dič no sti) znan ja?

A u tor Psi ho lo gi je znan ja sma tra da je mo gu će, u pri log od- ba ci van ja (u e pi ste mo loškoj rav ni) i de je ap so lut nog, na ve stidva va žna raz lo ga. Pr vi in si sti ra na čin je ni ci da su naša sa- znan ja u vek na ne ki način – jed no stra na. „Sva ko sa znan je popri ro di stva ri je ne ko iz dva jan je i per ti ku la ri zo van je“. U tompro ce su se u vek nešto gu bi ili stav lja u za gre de. Dru gi raz logpod ra zu me va da je sva ka spo zna ja, u stva ri – ne pot pu na. Onaje to za to što „pot pu ne spo zna je ne ma bez pot pu nog ob u -hva tan ja o no ga što se spo zna je“, a to je u pra vo ne mo gu će.„Pre ma to me“, za ključu je Mi loše vić, „po sto ji iz ve sna e pi ste -mo loška pre pre ka ili e pi ste mo loška gra ni ca, pre ko ko je i iz -van ko je ni je dan čo vek ne mo že da is ko rači“ (i sto).

Sve nas to, bez sum nje, ne u vo di, bar ne nu žno, u ne ka kave pi ste mo loški ni hi li zam ili pe si mi zam, po ko me, on da, ni ka -kvog znan ja i ni ka kve i sti ne ne bi bi lo. „Jed no stra no i ne pot -pu no znan je još u vek je iz ve sno znan je, kao što je jed no stra nai ne pot pu na i sti na još u vek i sti na.“ Jed no stra nost i ne pot pu -nost ne im pli ci ra nu žno za blu du. „Iz ne o spor ne čin je ni ce dane ma ap so lut nih spo zna ja ne sle di za ključak da su sve spo- zna je pot pu no re la tiv ne.“ Znan ja se sa mo od no se (i to nu žno)na to što o sta je kao mo gu će ka da se u va ži nji ho va kon sti tu -ci o nal na jed no stra nost i ne pot pu nost. Pre ma to me, ona ni supot pu no ne go o gra niče no re la tiv na ili od no se ća. Ova o gra -niče na re la tiv nost na pro sto o ne mo gu ću je bi lo ko ji po kušajda se (sa-) znan je sme sti u Pro kru stov kre vet ne kog da tog ilio be ća nog ap so lu ta, pa ma kar to bio i ap so lut iz ve sne re la ti -


vi za ci je! Kao što je isključe na hi per ge ne ra li za ci ja, ta ko jeisključe na i hi per di fe ren ci ja ci ja.

Hi po sta zi ran je ap so lu ta u e pi ste mič koj rav ni pod jed na koje ti ran ski gest kao što je to i po kušaj da se či ta vom društvu ilii sto ri ji na met ne ne ka kav ap so lut ni i den ti tet ili, što se svo di nai sto, iz ve sno tu tor sko jed no um lje. Za jed nič ki te melj svih hi li -ja stič kih dok tri na dat je u ve ro van ju da je mo gu će bes kon -flikt no društve no u ređen je na zem lji, a to je, tvr di N. Mi loše vić,u jed no ve ro van je „da je nešto ap so lut no ili dru gim reči manešto fun da men tal no ne di fe ren ci ra no u opšte mo gu će u rav nii sto ri je“ (Car stvo bo ži je na zem lji, 240). No, car stvo bo ži je nazem lji ni je mo gu će kao što ni su mo gu ća ni hi li ja stič ka, es ha -to loška, on to-te o loška tu mačen ja i sto ri je. Ili, još pre ci zni je, ta -kva tu mačen ja su mo gu ća ali sa mo kao u to pij ska o be ćan ja sapo ži vot na ka rad nim po sle di ca ma, svu da gde ona bi va ju po li -tič ki-o pe ra ci o na li zo va na, od no sno po dr ža na u prak si.

Ne mo guć nost ap so lu ta ili, što se svo di na i sto, nu žna di fe- ren ci ra nost ne sa mo sa znaj nih ne go i mo gu ćih so ci jal no-an -tro po loških od no sa pod ra zu me va, ta kođe, da i sto ri ja ni jeve li ka te le o loška priča, te da ona ni je sa zda na od Smi sla, kaošto, na i sti (ho li stič ki) način, ni je sa zda na ni od Be smi sla, od- no sno ni je be smi sle na u svim svo jim de lo vi ma i seg men ti ma(a to je te ma ko jom se ba vi Mi loše vi će va knji ga Ima li i sto ri -ja smi sla? – v. na roči to po sled nji o del jak ko ji ima i sto i me nina ziv, a či ji pod na slov je: Ko per ni kan ski o brt u fi lo zof skoj an- tro po lo gi ji, 1998 god.). Zvuči mo žda pa ra dok sal no, tvr di a u -tor, ali i sto ri ja ni je pot pu no be smi sle na na pro sto „za to što unjoj ne u re du je ni ka kva tran scen den ci ja, ma ka ko je mi za mi-šlja li“ (195).

Smi sao je sa mo ljud ski (ili: ’su više ljud ski’?), te, pre ma to -me, na pr vom me stu (ili me stu Pr vog?) on je skup di fe ren ci -jal nih na bo ra i pe ri pe ti ja ko je pro ži ma ju i no se ka ko su bjek te,ta ko i nji hov od nos pre ma o bjek ti ma. Ako ne ma tran scen -


den ci je ili, da bu de mo sa svim pre ci zni, „či ste“ tran scen den -ci je, on da je sve re la ti vi sa no, ali ne u ne kom ap so lut nom smi- slu ne go u smi slu da je sve – u-od no si ma... Pa ako bi ne kotvr di da mo žda, i pak, po sto ji ne ka tran scen den ci ja-u-i ma -nen ci ji o vih od no sa, on da ona, sva ka ko, ne bi više i ma la zna-čen je – ap so lu ta. Sam ap so lut od u vek je bio, naj pre, ne ka kavi den ti tet, od no sno ap so lut na i sto vet nost sa so bom. Nešto sa- mo me se bi do vol jno... ta ko da, shod no to me, on ne bi smeo daza vi si od bi lo če ga du gog, od no sno, još pre ci zni je, od bi lo ka- kvog od no sa-pre ma-neče mu-dru gom. Za to se, sva ka ko, mo -že re ći da bez i den ti te ta ne ma ap so lu ta. To je, za ce lo, vr lodo bro zna la kla sič na ne mač ka fi lo zo fi ja, pa je, na svo jim vr -hun ci ma, se be na zi va la fi lo zo fi jom i den ti te ta.

E sa da: u ki dan jem tran scen den ci je ne u ki da se sa mo ap so- lut ne go i sam (či sti) i den ti tet, to nar ci so id no o gle dan je i stogu i stom... Pa, pre ma to me, za to što ne ma tran scen den ci je, za -to – ka ko tvr di Mi loše vić – „ni su sve e po he i svi društve ni si- ste mu u nji ma i sti“ (i sto). Ove e po he/si ste mi ni su i ste jer unji ma od luču ju ći od no si (u ključu ju ći i od no se-po ređen ja) i -ma ju, u stva ri, di fe ren ci jal ni smi sao i, ta ko re ći, smi sao ra zli-či tih je zi ka ko ji nam go vo re (na je dan di fe ren ci ra ni način)ra zliči ti stva ri. Sve e po he/si ste mi, na pro sto, ne ma ju ne ku zajed nič ku tran scen den ci ju/a po slut na či jem fo nu bi, on da, usud njoj (es ha to loškoj, hi li ja stič koj) in stan ci, bi le – i ste, ta koda bi se ra zli ko va le sa mo u ne bit nom smi slu, re ci mo u ra zli-či tom stup nju pri mi can ja a po slu tu, na pri mer: o stva ren ju car- stva bo ži jeg na zem lji... Itd. Da li bi se, mo žda, mo glo re ći daje smi sao u vek već u hva ćen u iz ve sne (di fe ren ci jal ne) mre žeje zi ka, ka ko spe ci jal nih (o nih sa po seb nim e pi ste mič kim stra- te gi ja ma i o ba ve za ma), ta ko i u ni ver zal nog, „ma tern jeg“, ko jimsmo noše ni od ka ko zna mo za se be?

U Psi ho lo gi ji znan ja, kri ti ku ju ći Ma slo va (st. 478), a u torjoš jed nom pod se ća da je za val ja nost ne ke spo zna je u vek po-


treb na iz ve sna dis tan ca, a ne (dog ma tič ko, mi stič ko itd.) sta- pan je s pred me tom spo zna je i, za tim, do da je: „pa je u to li kopo treb na i ne ka vr sta sa znaj ne ’ma pe’, sa svim ne do sta ci ma,ali i sa svim pred no sti ma što ih ma pa ima“. Ovu me ta fo ru ma -pe iz mi slio je, na i me, Ma slov, ve ru ju ći pri tom da nje no po- grd no značen je ide na kon to iz ve snog sci jen ti zma ko ji da jepred nost pla nu ku će u od no su na sa mu ku ću ili ma pi u od no -su na o blast ko ju pri ka zu je. Ni ko la Mi loše vić, među tim, s pra- vom, sma tra da u vek po sto je ka ko bol je ta ko i go re „ma pe“,te da je, ko nač no, ma pa, sa svim ne do sta ci ma i pred no sti mako je ima, je di no sred stvo za val ja nu spo zna ju, pošto ona o -mo gu ću je znan je ko je je u sta nov lje no kroz iz ve sno o prav da -no/kri tič ko ve ro van je, od no sno či ja dis tan ca isključu jedog ma tič ko sta pan je su bjek ta i o bjek ta.

De for ma ci ja spo znaj nog pro ce sa i o bjek ta, ko ja je kon sti -tu ci o nal no svoj stve na lju di ma, pošto po tiče od prin ci pi jel nihi ne pre mo sti vih e pi ste mo loških o gra ničen ja (u tom kon tek -stu, vi de li smo, pre sve ga je reč o jed no stra no sti i ne pot pu -no sti sa znan ja), u stva ri, i ni je u pra vom smi slu de for ma ci ja.Pra va je de for ma ci ja, ako ta ko mo že da se ka že, ona ko ja ra- di kal no iz vr će ili iz o paču je sa znaj nu op ti ku. Sa da se po stav -lja pi tan je šta je pra vi raz log o vih „pra vih“ de for ma ci ja. Onesu najčešće, s pra vom tvr di Mi loše vić, psi ho loški i i de o loški u -zro ko va ne. Pre ma to me, iz ve sna „ri gid nost i ap strakt ni ka- rak ter u spo zna van ju pred me ta društve nih na u ka po tiču iziz van te o rij skih iz vo ra i ne tre ba ih meša ti sa e pi ste mo loškimpre pre ka ma u sled ko jih sva ki sa znaj ni po du hvat ima jed nune iz be žnu me ru kru to sti“ (478-479).

Na rav no, dis tan ci ra ju ća, kri tič ka spo zna ja mo gu ća je kaota kva za to što lju di i ma ju iz ve snu po tre bu ili in te res za i sti -ni tim, lo gič nim pro suđi van jem. Već sam prak tič ni na log sna- la žen ja u sve tu is pun je nom stvar nim pred me ti ma ido gađa ji ma dik ti ra čo ve ku za da tak za tač nim i ko he rent nim


sa gle da van jem od no sa u nje mu, na rav no, i po red svih o gra -ničen ja i kon sti tu ci o nal nih pre pre ka ko je mu na tom pu tusto je. Među tim, „ova vi tal no za jamče na mo guć nost čo ve ko vada tač no i lo gič no, što znači di fe ren ci ra no pro suđu je, su ko -blja va se sa na dru gi način vi ral no ta kođe za jamče nom po- tre bom za pri kri van jem društve no ne do pu sti vih po bu da i izsu ko ba ova dva či ni o ca na sta je pro ti vu reč ni ka rak ter svih ra- ci o na li za ci ja, o nih te o rij skih pre sve ga“ (Fi lo zo fi ja i psi ho lo -gi ja, Sve to vi, 1997 god. st. 346-347).

Taj i sti mo tiv se, u Psi ho lo gi ji znan ja, for mu liše u li ku su- ko ba iz među, u slov no go vo re ći, dve o preč ne, ra ci o nal ne i i ra- ci o nal ne ljud ske sna ge ko je, obe, i ma ju prak tič nu, od no snovi tal nu za sno va nost. Re zul tat su ko ba je u vek iz ve sna – pro- ti vu reč nost. Zašto baš pro ti vu reč nost? Za to što se u su ko buo vih dve ju o preč nih si la pre va ga ko ju i ra ci o nal no sti i fik ci jeod no se u vek nečim pla ća: „Pro ti vu reč no sti su u pra vo ne kavr sta ’dan ka’ za pre va gu o ko joj je reč, kom pro mi sa što ga po- tre ba za i lu zi jom pra vi sa po tre bom za i sti nom“ (452). Ali ta -kve pro ti vu reč no sti sve doče ne sa mo o nad mo ći i ra ci o nal nog(„af ke tiv nih po ri va i in te re sa“) ne go i o čin je ni ci „da je mi sli -lac na ne ki pri gušen i de li mičan način i pak sve stan ne i sti ni -to sti svo je te o rij ske kon struk ci je i da u nje mu po sto ji i dal jene ka kav smi sao za re al no pro cen ji van je sve ta, pa ma kar onbio po me ren – kao što po pra vi lu i bi va – na sa svim spo re dante o rij ski ko lo sek“ (i sto). Ova sin tag ma re al no pro cen ji van jesve ta ne su ge riše pri su tvo ne ka kve ap so lut ne/ne di fe ren ci ra -ne re al no sti, već sa mo isključu je pri kri ve no-i ra ci o nal ne a -spek te pro cen ji van ja. U sva kom sluča ju, pro ti vu reč no sti sene po jav lju ju zbog to ga što ne ki te o re tičar ne zna lo gič no dami sli, već za to što u nje mu de lu ju ne ki moć ni ji, a fek tiv ni, i ra- ci o nal ni či ni o ci. U krat ko, pro ti vu reč no sti su, sa mo, „naj oči ti -ji vid u ko me se is pol ja va de for mi san je sa znaj nih op ti ka“(Fi lo zo fi ja i psi ho lo gi ja, 342).


Po ja vom pro ti vu reč no sti u te o rij skom dis kur su, bi le oneman je ili više pri kri ve ne, krši se lo gič ko nače lo pro ti vu reč -no sti (prin ci pi um con tra dic ti o nis) ko je, sva ka ko, ni je do vol janali je nu žan u slov znan ja. Na rav no, tom i stom po ja vom (pro -ti vu reč ja) krši se, na po sre dan način, i nače lo i den ti te ta (prin -ci pi um i den ti ta tis), jer se, ta kođe na man je-više pri kri vennačin, a fir miše po mi sao da ne ke stva ri ni su jed na ke sa me se -bi. U o vom tre nut ku po stav lja se je dan vr lo o zbil jan pro blem.

Ako je svoj stvo sva kog ap so lu ta od u vek bi lo to da se on u -ob liča va u iz ve snu ne di fe ren ci ra nost, u ap so lut nu i sto vet nostsa so bom ili i den ti tet, i ako je u klan jan je iz te o rij skog dis -kur sa vi zi je ta kvog ap so lu ta (kao i nor me ap so lut nog znan ja)po sta lo nešto za i sta ne op hod no, da li iz to ga, on da, sle di za- ključak da i sa ma po ja va pro ti vu reč no sti u rav ni dis kur sa ni -je baš ne ki na roči ti pre kršaj!? Ta kav la kon ski za ključak biobi, na pro sto – po grešan. Ali ni je na od met da ga, u o vom tre- nut ku, iz bli že o smo tri mo.

Po gle daj mo iz ve snu („me ku“) ar gu men ta ci ju ko ju bi shva- tan je da je u te o ri ji do pu sti vo sa mo pro ti vu rečen je mo ga lo dau po tre bi u svo ju ko rist. Na i me, ako po ja va pro ti vu reč ja u di-s kur su ni je ne po sred na po sle di ca ne mo guć no sti a po slut nogznan ja (što bi bi la pre ja ka te za), u tom sluča ju o sta je još mo- guć nost da je ta po ja va (pro ti vu reč no sti) nešto što, po ne gde,sto ji u sa gla sno sti, što ko in ci di ra sa sa mom ne mo guć nošćuap so lu ta (a to bi, on da, bi la mekša i, mo žda, pri hva tlji vi ja te -za). Da li iz ove ko in ci den ci je sle di te za o iz ve snoj do pu sti vo -sti sa mo pro ti vu rečen ja u te o rij skom dis kur su? Re ci mo, uskla du sa mak si mom – ako ne ma ap so lut nog znan ja, ako jeBog mr tav, ta da su (bar ne ke) pro ti vu reč no sti jed no stav no dopu sti ve, pa je, pre ma to me, nji ho vo prin ci pi jel no raz rešen je uko rist jed nog čla na ne po treb no, ako ne i ne mo gu će...

Re kli smo, već, da bez i den ti te ta ne ma a po slu ta. Da li tatvrd nja im pli ci ra i jed nu dru gu ko ja gla si: bez a po slu ta ne -


ma i den ti te ta? Oči gled no te dve tvrd nje ni su e kvi va lent ne.Da li po sto ji i den ti tet bez ap so lu ta ili po sle ap so lu ta? Ako bi i -den ti tet bez ap so lu ta bio mo guć, on bi mo rao da bu de, u iz- ve snom smi slu – di fe ren ci ran. Šta to znači? A u tor Fi lo zo fi jei psi ho lo gi je taj pro blem (im pli cit no) reša va po sred stvom iz- ve sne kri ti ke Mon ten ja ko ji je tvr dio: „Di stin go je naj sve stra -ni je pri men ji va ni član mo je lo gi ke.“ Za mer ka o voj tvrd nji jeta da Mon ten je vo shva tan je di fe ren ci ra no sti pod ra zu me vaisključi vo u oča van je iz ve snih ra zli ka u pred me tu spo zna je.Ali u nje mu ne po sto je sa mo ra zli ke. Na i me, u ras po lo ži vimpred me ti ma sa znan ja po red ra zli ka u oči će mo i mno ge slič -no sti. Slič no se, na rav no, od ređu je kao i sto-u-ra zliči tom. Samod nos ra zliči tog i slič nog u pred me ti ma mo ra da se po sma -tra di fe ren ci ra no. Ne gde su slič no sti ve će, a ne gde man je...„I u o vom po gle du e pi ste mo loška op ti ka mo ra bi ti di fe ren ci -ra na. Šta će i ma ti pre va gu – slič nost ili ra zno li kost – za vi si odpri ro de pred me ta spo zna je“ (F, 338).

Da li to znači da ne po sto ji ni ka kav u ni form ni, de fi ni tiv nood luče ni i, pre ma to me, ap so lut ni od nos iz među ra zliči tog ii stog, od no sno slič nog? Mo že li se re ći da (u pri ro di, ži vo tu,spo zna ji itd.), na pro sto, ne po sto ji jed nom za svag da u tvrđe -ni i den ti tet mo gu ćih od no sa (ili mo gu će rav no te že?) iz međui stog i ra zliči tog. Što bi on da, dal je, pod ra zu me va lo da su oviod no si u pri ro di, sa znan ju ili je zi ku u vek di fe ren ci ra ni, sa moni kad u is toj me ri i na i sti način...

Pa ska lu je, s pra vom tvr di Mi loše vić, Mon ten jev di stin go po- slu žio kao in spi ra ci ja za ono što je on na zvao du hom fi ne se. Kaosu prot nost du hu fi ne se o vaj lu cid ni a u tor vi deo je duh ge o me -tri je i tu o po zi ci ju pre ci zi rao je reči ma: „Sve je jed no, sve je ra -zno“. U pi tan ju su, tvr di Mi loše vić, sa mo dve kraj no sti uu po tre bi i nače jed ne te i ste sa znaj ne mo ći. „Pa ska lo vu reč da jesve jed no i sve ra zno, iz per spek ti ve di fe ren ci jal nog pri stu pa zako ji se ov de za la že mo, tre ba lo bi do pu ni ti i pre o bli ko va ti ta ko da


gla si: sve je jed no, ali ni kad u is toj me ri i na i sti način i sve je ra -zno, ali ni ka ko u jed na koj me ri i na jed nak način“ (342).

Do kle, u stva ri, mo že mo da i de mo sa o vom i de jom ne op -hod ne di fe ren ci ra no sti sve ga? Da li ona in ter ve niše i u sampro blem i den ti te ta? To je ono što bi, sa da, na pr vom me stumo ra lo da nas za ni ma. Re kli smo, na i me, da ako je nešto ta -ko kao i den ti tet u opšte mo gu će, ono je mo gu će kao ne-ap so -lu tan i, pre ma to me, di fe ren ci ra ni en ti tet. Šta to znači? Da lito znači da je i den ti tet u vek, sa mo, u mre žen u iz ve snu me re -žu od no sa ko jom, među tim, go spo da ri nače lo di fe ren ci ran ja?U o voj for mal noj mre ži (ili: ma pi?) i den ti tet ni je ni ka da ne- ka kva ap so lut na sa mo pri sut nost. Već sa mo nače lo A = A go- vo ri nam – a to je još A ri sto tel za pa zio – da se tu, za pra vo,jed no A po i sto ve ću je sa dru gim. U vek nam je po tre ban iz ve -stan duh ge o me tri je da bi smo mo gli da od ove o znači teljs kedvo stru ko sti ili, ako ho će te, di fe ren ci ra no sti ap stra hu je mo i,na taj način, po tvr di mo da je či sti i den ti tet mo guć sa mo kao– i de al na kon struk ci ja. Svi naši se man tič ki i lo gič ki i den ti te -ti su i de al ne kon struk ci je i oni, kao ta kvi, sve doče da se našereči i poj mo vi ne mo gu, u bi lo ko joj sa znaj noj pro ce du ri, dasto pe sa svo jim pred me tom. Za to je, ko nač no, naša lo gi ka sa -mo for mal na, tj. sa dr žin ski pra zna lo gi ka ko ja raču na i mo žeda raču na tek sa i de al nim kon struk ci ja ma („nače li ma“) i den -ti te ta, pro ti vu reč ja, isključen ja tre ćeg i do vol jnog raz lo ga! Lo- gi ka naših znan ja je u vek iz ve sna lo gič ka ma pa ko ja sve dočio nji ho voj nu žnoj dis tan ci ra no sti od vla sti tog pred me ta.

U o vom tre nut ku, mo gu će je u pi ta ti se: da li taj dis tan ci -ra ju ći a spekt znan ja, nje go vog ne-sta pan ja s pred me tom, do- la zi o tu da što je znan je u vek iz ve sna o znači teljs ka, je zič katvo re vi na ili je dis tan ci ran je sa dr ža no već u sa moj iz mak nu -toj-lo gič koj i the o rij skoj pri ro di znan ja? Zar „ma pa“ ni je, po -red lo gič ke/i de al ne kon struk ci je, u jed no i iz ve sni gra ma tič ki(i gra ma to loški?) sklop? Ili je zik, ov de, mo ra mo da shva ti mo


kao, u o sno vi, je dan iz van te o rij ski i u naj bol jem sluča ju pra- te ći či ni lac (raču na ju ći da te o ri ja na pr vom me stu ba ra ta i de -al nim/lo gič kim en ti te ti ma), te, pre ma to me, u vek-la tent niiz vor i no si lac psi ho loških i i de o loških pre u sme ra van ja/re -me ćen ja e pi ste mič kog pro ce sa? U krat ko: da li je je zik sa mosmet nja ili je on, pre, ga rant dis tan ce o ko joj Mi loše vić go vo -ri? Ova pi tan ja mo gu da se pre for mu lišu ta ko da se, on da, po- sta vi pro blem o od no su lo gič kog i je zič kog sle da u (sa)znan ju.Za ce lo, to je ve o ma o zbil jan pro blem za ko ji, ov de, na ža lost,ne ma mo do vol jno pro sto ra...

U o vom tre nut ku ne op hod no je, i pak, re ći da ra zli ka iz- među du ha fi ne se (ili: du ha ra zli ke) i du ha ge o me tri je (od -no sno: du ha i den ti te ta) mo ra, u nu tar za znaj nih pro ce du ra, isa ma da bu de di fe ren ci ra na i to, za ce lo, ni kad u is toj me ri ini kad na i sti način! Ova di fe ren ci jal nost ne isključu je lo gi kui den ti te ta ili, na pro sto, lo gi ku. Ona nju, sa mo, smešta u nu tarras po lo ži ve i, sva ka ko, pro men lji ve mre že/ma pe od no sa. Pre -ma to me, ni je mo gu će po re ći da iz ve stan i den ti tet po sto ji, alinje go va eg zi sten ci ja ni je ap so lut na ili tran scen dent na. Onaje, pre, o gra niče no-re la ti vi sa na ili, što se svo di na i sto, ve za -na u vek uz dru ge e le men te ko ji se po jav lju ju u ma pi/mre ži.

Ako se u zme sam za se be, i den ti tet (re ci mo: ne ke „stva ri“)je sa mo jed na i de al na kon struk ci ja ko ju ob li ku je iz ve stan duhge o me tri je u na ma! Pre ma to me, i den ti te ti kao o be lež ja se -bi-sa mi ma-i den tič nih-stva ri, ako već ni su mo gu ći kao neštoap so lut no (kao ap so lut na pot pu no spol jašnja re fe ren ca), i paksu mo gu ći kao deo „ma pe“, kao „u mre že ni“. Dru gim reči ma,oni su mo gu ći sa mo u ko li ko ne sve doče o bi lo ka kvoj či- stoj/ap so lut noj tran scen den ci ji ili o pot pu no spol jašnjem re- fe ren tu. Stva ri ko je nas o kru žu ju i ma ju svoj i den ti tet tek usklo pu iz ve snih od no sa u ko ji ma ih mi tre ti ra mo kao o znači -tel je s ne ka kvim smi slom/značen jem. Stva ri za nas i ma jusmi sao/značen je sa mo za to što smo mi u stan ju da se pre ma


nji ma od no si mo kao pre ma je zi ku, od no sno me stu o znače -nom na ma pi. Tu još jed nom va ži Fu ko o va mak si ma ko ja gla -si: mno ge stva ri nam go vo re, a ne, sa mo, naš ma tern ji je zik.

Pošto mi ne ma mo ne po sred ni, me ta fi zič ki, mi stič ki ili pa- ra psi ho loški do sluh sa stva ri ma, to on da znači da su one u vekveć u mre že ne u ne ki sklop/si stem. Taj si stem je iz ve stan a nalo gon je zi ka, ta ko da se ti me sa mo, na svoj način, po tvrđu jePa ska lo vo ge slo po ko me je sve – jed no. Pri tom je i o vog pu -ta sa svim u me sno do da ti: sve je jed no, ali ni kad u is toj me rii na i sti način... Da kle, i o vaj je din stve ni „si stem“, ovo „jed no“u vek se is pol ja va na dru gači je nači ne, ta ko da tu, u jed no, i ma -mo i mak si mu ko ja gla si: sve je ra zno, od no sno i ma mo nače -lo di fe ren ci ran ja... ko je se i sa mo di fe ren ci ra no is pol ja va!

Ni je li sve to – u pi ta će ne ko – i pak ma lo pre više is ko mli -ko va no? Na ovo pi tan je mo glo bi da se od go vo ri po stav ljan -jem jed nog dru gog pi tan ja: zar je sam ži vot baš u vek ta kojed no sta van? Za ce lo, on je (ne ki put) i jed no sta van. Ali, po en -ta ove jed no stav no sti je, po pra vi lu, u pra vo u to me da ta mogde se ona po jav lju je, kao ta kva/jed no stav na, ne po jav lju jese kao ne ka kav ap so lut ne go, sa mo, kao sa stav ni deo i gre ko -ja je, iz nad sve ga, i gra ne iz mer ne slo že no sti. U ko li ko slo že -nost ne bi u se bi in te gri sa la i iz ve snu (ni kad i stu!)jed no stav nost bi la bi, ti me, sa mo ma lo man je slo že na!

I sto to pra vi lo va ži i za (se man tič ke i on to loške) i den ti te -te. Bez njih di fe ren ci jal nost ne bi i ma la du bi nu! Za to, tek ta -mo gde se i den ti te ti po jav lju ju, u e le men tu je zi ka/znan ja (uje zi ku, na rav no, i den ti tet ili A = A po pri ma ob lik ta u to lo gi je,ob lik ne kog A je A), di fe ren ci jal no pol je se pro du ža va u ne do- gled... U ko li ko bi nače lo di fe ren ci jal no sti ko je pri men ju je mou našim sa znan ji ma bi lo liše no kom ple men tar ne, ali ne nad-de ter mi nišu će, lo gi ke i den ti te ta (ili na pro sto: lo gi ke), on dabi ono bi lo ne o prav da no sve de no na jed no ap so lut no i, pre -ma to me, ne di fe ren ci ra no nače lo!


Iz sve ga to ga sle di da duh ge o me tri je i duh fi ne se ne sto jeu jed no stav noj o po zi ci ji, već da je o vaj pr vi, u jed no, mo gu ćare fe ren ca o vog dru gog i da tek u ka zi van jem na ono ge o me -trij sko, da kle, na i de al nu kon struk ci ju (ma pu itd.) duh fi ne seili, što se svo di na i sto, duh di fe ren ci je do sti že svo je pra ve raz- me re. Ni kad-i sti-i den ti te ti ili, što se svo di na i sto, ni kad-i stim-sa dr ža jem-is pun je ni-i den ti te ti su sa stav ni deo i gre ra zli ka iovu, za ce lo, o bo ga ću ju. Znan je ni je sa mo jed na stra te gi ja u t-vrđi van ja se man tič kih, lo gič kih i on to loških i den ti te ta već jeono, u jed no, ot kri van je (i no va ci ja i in ven ci ja – a to je, za ce lo,de ri di jan ska te ma) ra zli ka, od no sno iz ve stan di fe ren ci jal ni(ra zli ku ju ći) i di fe ren ci ra ni (ra zno vr sni) po stu pak.

Da se, sa da, vra ti mo pro ble mu u te mel jen ja psi ho lo gi jeznan ja. Svi van-te o rij ski či ni o ci ko ji (pre-) u sme ra va ju ili re- me te e pi ste mič ki pro ces, u no se ći iz ve sne pro ti vu reč no sti usfe ru znan ja, re me te, u jed no, i o vaj duh fi ne se/di fe ren ci jal -no sti ko ji ni ti isključu je ni ti o bo go tvo ru je mo gu ći se man tič -ki i den ti tet te o rij skih is ka za. Među tim, ne op hod no je ute o rij skom dis kur su ra zli ko va ti iz ve sne „pro ti vu reč no sti“ ko -je su, sa mo, in ven ci ja ra zlik i ko je mo gu da se ras tvo re u ra- zli ke, od pro ti vu reč no sti ko je su ne ka vr sta „kom pro mi sa štoga po tre ba za i lu zi jom pra vi sa po tre bom za i sti nom“. Pr veod ove dve vr ste pro ti vu reč no sti zah te va ju de kon struk ci ju,a ne ki put i je su već za poče ta, spon ta na de kon struk ci ja (od -no sno: in ven ci ja ra zli ka), dok dru ge, za ce lo, po sle fa ze deši -fro van ja, zah te va ju rad iz ve sne psi ho-a na li ze ilikri tič ko-i de o loškog tu mačen ja. S dru ge stra ne, mo gu će jera zli ko va ti (a) eks pli cit no (sa mo-) pro ti vu rečen je se man tič -kom i den ti te tu već-reče nog, u da toj te o ri ji i (b) im pli cit nopro ti vu rečen je du hu fi ne se/di fe ren ci jal no sti, ko ji je la tent -no pri su tan u sva kom te o rij skom dis kur su. U krat ko, i sampo jam pro ti vu reč ja ko ji o pe riše ne gde na raz međi psi ho lo -gi je znan ja i di fe ren ci jal ne fi lo zo fi je mo ra da se po sma tra


kao nu žno di fe ren ci ran, prem da ni ka da u is toj me ri i ni ka -da na i sti način!

Da za ključim. Re kao sam, na počet ku, da ću u o vom tek- stu po kuša ti da od go net nem smi sao fi lo zof skih im pli ka ci jako je za so bom po vlači o vaj, za ce lo, ve o ma znača jan pro blem(di fe ren ci jal nog) u te mel jen ja psi ho lo gi je znan ja. Na dam seda sam „o be ćan je“ is pu nio, pošto sam, počev od značaj nihsta vo va i shva tan ja ko je sam iz ne dav no ob jav lje nih knji gaNi ko le Mi loše vi ća pre u zeo i a na li zi rao, ve ru jem, na pri kla -dan način re kon stru i sao ono što bi se mo glo na zva ti fi lo zof -sko-di fe ren ci jal nim pret po stav ka ma pro ble ma u te mel jen japsi ho lo gi je znan ja.

I pak, mi slim da je ov de ne op hod no da po me nem i to ka kosam, ne gde na kra ju svo jih a na li za, iz vo dio za ključ ke ko ji pose du ju, ako ta ko mo gu da ka žem, iz ve stan višak kon se kven ci,ko ji (višak), za ce lo, ne mo ra da bu de pri hva tljiv a u to ru Fi lo -zo fi je i psi ho lo gi je. Za taj višak, bez sum nje, sav te ret od go -vor no sti pa da na mo ja ple ća. Pa i a ko sam to ga bio sve stan, jasam se, eto, iz jed nog sa svim pre ci znog raz lo ga, od lučio dasvo je a na li ze iz gu ram do tač ke u ko joj one, mo žda, pre sta juda bu du sta no vište ko je bi Ni ko la Mi loše vić bio sklon da za- stu pa. Na i me, reč je o to me da mo ti vi fi lo zo fi je di fe ren ci je,ka ko ih raz vi ja o vaj a u tor, u mno go me ko in ci di ra ju sa, da nas,u sa vre me noj (na roči to post struk tu ra li stič koj) fi lo zo fi ji, ve -o ma raz vi je nim in te re so van jem za pro blem ra zli ke i dru go -sti. Mo ja na me ra bi la je da po ka žem ka ko, u o vom kon tek stu,po sto ji, s jed ne stra ne, pro stor za plo dan di ja log, a, s dru ge,to da je Ni ko la Mi loše vić a u tor ko ji se, na pro sto, ne o ba zi re nakod nas u mno go me vla da ju ću pro vin ci jal nu bor ni ra nost, bu- di ći da je pot pu no o tvo ren za da nas u sve tu ak tu el ne di le mei pro ble me.


A ZA LI NA PO U KA

Ka ko ot kopča ti ča ro li ju

U o bim nom i ra zno vr snom spi sa teljs kom o pu su Ste va naPeši ća iz dva ja se jed na knji ga u ko joj su u kon cen tri sa nomob li ku da ti svi pro zni i po et ski kva li te ti o vog iz u zet nog a u to -ra. Reč je o de lu Kat man du ko je je, for mal no po sma tra no, iz -ve stan pu to pis či ja fi lo zof ska, po et ska, mit ska i mašto vi taznačen ja da le ko pre va zi la ze pu ki o pis jed nog gra da i bo rav -ka u nje mu, ma kar to bio i ču de sni grad-mu zej na ob ron ci maHi ma la ja. I pak, Peši ćev Kat man du ni je ni jed no stav ni spojde skrip ci je, mi ta i fi lo zo fi je; u toj pro zi ne ma mo pu ku sin te -zu ili sim bi o zu fak to gra fi je i pri po ve dač ke fik ci je in spi ri sa nera zliči tim dis kur ziv nim sti lo vi ma. Ne, al he mi ja ko ju nam nu -di Ste van Pešić u Kat man duu sa svim je po seb ne vre ste. Onaje od one vr ste ko ja u met nost u pra vo či ni u met nošću. Da kle,to je al he mi ja jed nog pi sca ko ji ča ro li jom svog ge sta či ni dažan rov ski ra zliči te stva ri, ra zliči ti stil ski po stup ci i dis kur ziv -ni re ži mi pro go vo re je din stve nim je zi kom ko ji je u pra vo je -zik u met no sti. Mi će mo po kuša ti da u o vom tek stu napo se ban način pro nik ne mo u tu al he mi ju ko ja nam o mo gu -ću je da Kat man du svr sta mo u iz u zet nu tvo re vi nu srp ske kn-ji žev no sti na kra ju XX ve ka. Iz pret hod no reče nog, i pak,oči gled no je da za „eks per ti zu” te kre a tiv ne, tvo rač ke i za pra -vo al he mij ske spo sob no sti ko ju je Ste van Pešić po se do vao ni -


je do vol jna u o biča je na knji žev no-te o rij ska a na li za, jer ta kavpo stu pak bi mo gao da de lu je kao če rečen je ko je u ništa va svojpred met u pra vo on da kad ga stav lja pod lu pu…

I pak, val ja re ći i to da se od stu pan jem od u o biča je nih (ge -ne a loških, for mal nih, kom pa ra tiv nih itd.) knji žev no-te rij skiha la ni za mi, ov de, ne o pre del ju je mo ni za o bič nu mi sti fi ka ci -ju ili fe tiši za ci ju o no ga što je Ste van Pešić ra dio. Ako u ne -kom tek stu ima ča ro li je, za nju je od go vo ran sam a u tor i onase da deši fro va ti. Pi tan je je sa mo: ko jim sred stvi ma? Pri tom,jed no je si gur no: ne ma ne do stup ne du bi ne do ko je bače nika men ne mo že da do pre… Za to će mo e ste ti ku ne do kuči vetaj ne i ne pro zir no sti o sta vi ti kao pri vi le gi ju o nim e ste tiča ri -ma ko ji ne ma ju sko ro ni ka kve ve ze sa stvar nom u met nošću iknji žev nošću.

Ka ko, da kle, pri stu pi ti tek stu al nim ča ro li ja ma Kat man -dua? Ka ko deši fro va ti ar ti stič ku al he mi ju tog „pu to pi sa”? Al- he mi ju ko ja je sačin je na od o so be nog tek stu al nog ši fro van jači ji ključ, re kli smo, po se du je sam u met nik? Oči gled no, to jemo gu će sa mo ako tu ši fru po tra ži mo u sa mom tek stu ko jinam se ras kril ju je za deši fro van je, ko ji nam nu di iz ve snu su- ge sti ju da bi, počev od nje, mo gli da mi sli mo ne sa mo u met -nič ki sta tus Kat man dua ne go, im pli cit no, i u met nič ki sta tussa me u met no sti kao ta kve. Na i me, u sva koj knji zi vred noj pa -žnje po sto je pri vi le go va na me sta u ko ji ma se o so be na ar ti -stič ka ča ro li ja na ne ki način ot kopča va, o tva ra, po sta jedo stup na za pro duk tiv no či tan je, raz u me van je i u ži van je, asa mim tim i pri stu pač na za vred no sno u ni ver za li zo van je, zavla sti to us po stav ljan je kao o so be nog u zo ra.

Ta kva me sta u knji žev nom de lu, po pra vi lu, i ma ju a na -lošku ši ri nu, od no sno he u ri stič ku sna gu. Ona nam nu deznačen ja ko je i ma ju spo sob nost da se ši ri, da se is svo je spe -ci fič ne si tu a ci je po me ra ju u prav cu nečeg dru gog, opšti jeg iličak u ni ver zal nog. Na rav no, u tom sluča ju ni je čud no ka da se


jed no ta kvo me sto na me tlji vo nu di kao ključ za deši fro van jeo so be no-u met nič kog u stroj stva či ta vog spi sa, u o vom sluča -ju Peši će vog Kat man dua. O sta je još sa mo da se u pi ta mo o ko -jem me stu je tu, za pra vo, reč.

O bič no i dra go ka men je

U Kat man du du Ste van Pešić, iz među o sta log, priča o po znan -stvu sa A za lom, še sna e sto go dišnjim tr gov cem dra gim ka men- jem. U nji ho vim su sre ti ma ni je mo glo da se za o biđe pi tan jeda li je to što A za la nu di dru gi ma, za ma le pa re, za i sta dra goka men je ili su to, sa mo, o bič ni ka menči ći ko je on no si u svo- joj ša re noj tor bi...

A za la, u sva kom sluča ju, ni je bio o bičan tr go vac dra gimka men jem! Ako u met nik mo že, na ne ki (ču de san?) način, dado de li u met nič ki sta tus jed noj za pra vo o bič noj, već način je -noj stva ri (u li kov noj/vi zu el noj u met no sti to se zo ve re adyma de), zašto to ne bi mo gao, na svoj način, da uči ni i sam A -za la? Pro da ju ći ne gde nađe no, „o bič no” parče ste ne, on jepro da vao o be ćan je a me ti sta i to pa za, o be ćan je dra gog ka me -na i o be ćan je svih o be ćan ja ko je je ne ko u stan ju da za mi sli...A za la je, či ni se, bio u met nik po put Mar se la Diša na.

I pak, u pi taj mo se: u če mu je ra zli ka iz među A za le i Diša -na? Dišan je pro da vao svo ju Fon ta nu (više sto ti na pri me ra ka!)sko ro i sto kao i A za la svo je ka menči će. Ni je dan ni dru gi nao vim pred me ti ma ni su ništa men ja li. A za la ni je glačao svo jeka menčić, do da vao im sjaj ili bo ju, ka ko bi ne kog ti me za va -rao. Dišan je pre u zeo čak i ime fir me (Fon ta na) i nje nog vla -sni ka, ta ko da je ta kođe iz gle da lo da na Fon ta ni ni je ap so lut noništa nje go vo, da tom re ady-ma deu (pi so a ru) on, na pro sto,ništa ni je do dao. Pa i pak, kao što su A za li ni ka menči ći ne komča ro li jom po sta li dra go ka men je, ta ko je i Diša no va Fon ta na


po sta la jed no od naj slav ni jih de la mo der ne u met no sti. Ka koje to bi lo mo gu će?

Či ni se da je i u jed no mi u dru gom sluča ju uz dr man, po- me ren, pro men jen i den ti tet sa me stva ri. Ka kvom ča ro li jomsu ti u met ni ci, A za la i Dišan, u spe li da to uči ne? Mo žda je pi- tan je po grešno po stav lje no? Mo žda pra vo pi tan je gla si: zaštobi ka men mo rao da bu de sa mo i sa mo ka men, a pi so ar sa mopi so ar? Za i ta, mo žda ne sa mo ka men i pi so ar ne go i sve stva -ri na o vom sve tu i ma ju moć da iz mak nu toj i sto vet no sti sa so -bom? Da ne bu du sa mo to što je su, već da bu du i nešto dru go,i čak o be ća va ju će. Mo žda stva ri ko je nas o kru žu ju u vek u se -bi no se i ne ku po me re nost značen ja/smi sla, ne ku ne i sto vet -nost sa so bom/sop stvom? Mo žda je u sva ku i sto vet nostu građe na i ne ka ra zli ka ko ju ne vi di mo ili ne že li mo da vi di -mo, ali ko ja, zbog to ga, ništa man je ne ra di svoj „pod zem ni”ili „nad zem ni” po sao.

Oči gled no, ni A za li no dra go ka men je, ni Diša no va Fon ta -na ne mo gu ničim da nas pri mo ra ju da u nji ma vi di mo sa moo bič no ka men je i o bičan pi so ar. I den ti te ti su mre že ko je ba- ca mo na stva ri, a ne fa tal no o be lež je sa mih stva ri. Pri tom,ne ma jed ne mre že ko ju mo ra mo svi da ple te mo i da bu de mou ple te ni u nju. To je ne oče ki va na mu drost A za li na! O vaj pro- da vac o be ćan ja je bio vr lo po no san, i u vređen ako bi mu sere klo da je pre va rant. „On ho će da iz me ni si stem vred no sti“,tvr di S. Pešić i na stav lja: „Sve je u o vom sve tu re la tiv no, pazašto bi on da gru men zla ta bio vred ni ji od o bič nog be lut ka?A za la ni je ni lud ni va ra li ca; on je ge ni ja lan. Ali lju di ni su ge- ni jal ni i ne ku pu ju nje go vo dra go ka men je. I pak, on je ve dari sa ne sman je nom u por nošću go vo ri lju di ma da se pro bu de,o tvo re oči i na ći će se u ra ju“.

A za la ne pro klin je stvar nost što ona ne će da ku pi nje go vuu met nost… On zna da čo vek, ka ko-ta ko, ži vi od gad ne, prl ja -ve re al no sti o vog slo bod no-ne slo bod nog tr go vač kog sve ta.


Ali, ta kođe, ne zna ju ći za Kaf ki nu priču o u met ni ku u gla do -van ju, A za la je i pak, re klo bi se, znao za nju. U met nost je tako ja ži vi u o po zi ci ji iz među o bič nog i dra gog ka men ja, i pritom ona je, na rav no, na stra ni dra gog ka men ja. Na toj pro tiv -stra ni, ko ja je ta kođe stra na ži vot ne o skud no sti, stvar ne,prak tič ne ne do vol jno sti. Pa ako se u met ni ko vo dra go ka men -je po sta vi pot pu no iz van o po zi ci je s o bič nim ka men jem, on -da ta kvoj u met no sti pre ti o pa snost da iz gu bi svo ju vred nost,da po sta ne slat ko, ali pra zno ili pu sto o be ćan je…

Eto zašto ar ti stič ko o be ćan je ne sme da iz gu bi tu na pe tostsa stvar nošću, kao što ne sme ni da se o voj po sled njoj pot pu -no potči ni. Jer, pr va pret po stav ka u met nič ke, knji žev ne i sva -ke dru ge ča ro li je je he te ti da se bu de više od o no ga što sesa mo i sa mo o pi su je. Hte ti da išče znu o vešta la za klin jan ja:„to je to“ i „to pa to“, kao i nar ci stič ka o gle dan ja: „ja pa ja“ i „mipa mi“. A on da, u toj ne ga tiv noj bud no sti kri je se i šan sa da seduše i o kru žu ju će stva ri o tvo re za ču do mo gu ćeg i ne mo gu -ćeg, za ne iz mer no ša re ni lo dru go biv stvo van ja, za ča ro li ju ra -zli ka i tr pel ji ve mnoštve no sti među ka men jem i lju di ma.

Nad ži ve ti Kat man du

Ako nam je, sa da, do pušte na iz ve sna an lo gi ja, on da bi smo re -kli da je Ste van Pešić od A za le po zaj mio to ča rob no znan jeda o bič ne reči po nu di kao dra go ka men je, da od značen ja na-đe nih na u li ci ili tr go vi ma Kat man dua, Pa ri za ili Be o gra da,nači ni nešto na lik na a me tist ili to paz... Pri tom, Ste van nasničim ni je pre va rio; kao što nas ni Mar sel Dišan, De Ki ri ko iliMunk ni su va ra li...

Ne, Kat man du ni je o bičan pu to pis. To je priča o lju ba vipre ma ne sa mer lji voj le po ti jed nog u i sti mah stvar nog i nestvar nog gra da, u kle sa nog u ste ne Hi ma la ja. To je priča o bo-


rav ku na ne bu i na zem lji... u stvar nom i fan ta stič nom. Ta- kođe, to je priča o več no sti ko ja je u i sti mah več nost ži vo ta ismr ti, ko ja je u ki nu ti ho ri zont, u ki nu ta li ni ja što de li ži vot ismrt. Jer, u Ste va no vom Kat man duu značen ja na sva kom ko- ra ku is ko raču ju iz ljuštu re sva ko dnev nog i re al nog, da bi do- dir nu la Ne bo.

Ka da no ću, i a ko je me sec pun, Kat ma du o pu sti Ste venPešić ta da u nje mu vi di po ma lo ne stva ran, De Ki ri kov grad,grad me ta fi zič kog tra jan ja i tu ge ko ja ga o ba vi ja. A to je tu gasmrt ni ka ko ji se su oča va s več nošću, ko ji se gu bi u ne iz re ci -voj le po ti jed nog tre nut ka zbog ko ga je vre de lo pu to va ti hil -ja de ki lo me ta ra; ta tu ga je le pa kao noć, noć ko ja nas vra ća unig di nu iz ko je smo po te kli... „Kao da si za pao u ne ka kav ču -dan san“, tvr di Ste van, „u tom snu ne ma vre me na i ne ma nite be. Či ni ti se da će u sko ro, pre ko tr ga pod me seči nom, pro -ći tvoj sop stve ni spro vod.“

Ako je ve ro va ti Mon ten ju: Fi lo zo fi ra ti, to znači na uči ti u -mre ti... Je dan dru gi, još sta ri ji mu drac, E pik tet, us tvr dio je:Bez smr ti ži vot ne bi bio vre dan živ ljen ja. I za i sta, tu po u ku je,svo jim po et skim bo rav kom u Kat man duu, na svoj način, is ku- sio i Ste van. Vra ti ću se u taj grad, go vo rio je on, ne sa mo zbogpre ve li ke sre će ko ju sam u nje mu o se ćao ne go i za to što samu nje mu „počeo da se na vi ka vam na smrt. U počet ku to je bi -lo ne pri hva tlji vo, bo rio sam se, ali sam vre me nom pre stao,shva tivši da se ži vot i smrt pod jed na ko mo gu vo le ti.“

Priču ko ja gla si „Priča sta ra kao svet“ (iz zbr ke Do pi si van -je sa Bo gom) Ste van za počin je tvrd njom da je to „po vest o ve- li koj mo ći lju ba vi za ko ju mno gi drev ni spi si i spi si iz no vi jegdo ba ka žu da po beđu je smrt.“ Pi sac od mah do da je da je to,ta kođe, priča o u met no sti či ja moć ni je ništa man ja od mo ćilju ba vi. Ali, o ka kvoj mo ći je tu reč? To je moć, reči će S. Pešić,da se u bor bi s vre me nom, tim ne pri ja tel jem lju di i bo go va,bu de – po bed nik. I za i sta, de lo ko je nam je Ste van o sta vio u


na sleđe na naj bol ji način sve doči o uz dig ni tim vred no sti mako je su u stan ju da po beđu ju ka ko ne po vrat no vre me ta ko ine u mit nu smrt! Eto zašto je Kat man du spis ko ji je u stan ju danad ži vi i sam grad Kat man du, ka kvog su po zna va li Ste vanPešić i nje go va ge ne ra ci ja.

Ni je sve na pro da ju

Na kra ju pr vog to ma svo je, za ži vo ta ne o bjav lje ne, Ve li ke knji -ge, Ste van Pešić pri po ve da o mu dro sti sa mog pi san ja i za timjoš jed nom na ne o bičan način go vo ri o ka me nu te mu dro sti:„O naj ko ji ho će sve da vi di, a ta kav je pi sac, sam mo ra po sta -ti ne vi dljiv za dru ge. On mo ra bi ti“, ka že Ste van, „mi ran kaoka men bačen na mor sko dno, dok go re, na po vrši ni, be sni bu -ra i ta la si se di žu.“ O naj ko ji ho će sve da vi di, i be lo i ne-be -lo, i i sto i dru go, i ka men i dra gi ka men, mo ra po sta ti ne vi dljivza dru ge. On mo ra bi ti mi ran kao sam dra gi ka men bačen nadno, dok go re, na po vrši ni, be sni bu ra i ta la si se di žu. Mo ždasu, za i sta, poče ci o sam de se tih go di na, ka da je na stao Kat- man du, bi li do ba u ko jem ni je bi lo ne kih pre te ra nih bu rasem, na rav no, o nih ko je su od u vek po gađa le mla dost. Mo ždaje u tom vre me nu A za li na, kao u o sa tlom i Ste va no va, mu drostmo gla da se baška ri na o sunča noj pa di ni Ne pa la, a ne na ne -kom dnu, jer ni je i ma la od če ga da se skri va ili da be ži... Pa i -pak, ako je ve ro va ti Ste va nu, u sva kom vre me nu mo gu ći sufi lo zo fi ko ji ne gu je svo ju bašti cu. „Tu baštu mo gu će je ne go -va ti i u o vom ve ku pu nom bu ke i be sa; ne dav no je u le je sa ku- pu som pa la bom ba, u ništivši i le je sa pa sul jem i krom pi rom.Pret po rošle go di ne mi no ba cač je od neo po la kro va sa mo jeku će, de si lo se to u le to, što je u od no su na zi mu ili do ba je- sen jih kiša za i sta sre ća. Krov je po prav ljen, a bašta po no vopre ko pa na i za sađe na i to i sto ku pu som, pa sul jem i krom pi -


rom. Mo že se, da kle, bi ti mu drac i u o vom vre me nu.“ Ka menmu dro sti, kao i dra gi ka men, ni ko ne će mo ći da nam o du zme.Sa mo ako ga i ma mo. Ako ga ču va mo na dnu, ali ne i ako se dr -zne mo da ga ba ci mo na dru ge ko ji su nam se o pa sno za me -ri li... Jer, dra gi ka men se ne ba ca... On, kao i ka men mu dro sti,mo guć je tek s one stra ne ži vot ne bu re, bu ke i be sa, da kle, nadnu ko je je, u i sti mah, o snov, te melj našeg ži vot nog do sto -jan stva.

Jer, za i sta, kad se sve sruši, o sta je još sa mo te melj. Kad sveprođe i ne sta ne o sta je dno ili taj bez dan ko ji je u vek i bez danna de. Kad sve prođe, ne sta ne, kad ve tar ja ve raz ve je sno ve, i kadpo mi sliš da na de ne ma, on da, ka že Ste van Pešić, po sto ji put uKat man du. To je put u o so be nu, sin gu lar nu u ni ver zal nost ko -ja je ta kva bi la za či ta vu jed nu ge ne ra ci ju iz dru ge po lo vi neXX ve ka, a ne ma raz lo ga da ne bu de i za na stu pa ju će ge ne ra -ci je, u ko li ko se one ne mi re s čin je ni com da u ži vo tu mo že daprođe sa mo ono što u i sti mah mo že i da se pro da. Jer, kad sesve ras pro da o sta će nam, još u vek, A za li ni ka menči ći ko ji,zbog svo je dra go ce no sti, u stva ri i ni su na pro da ju. O sta ćenam, naj zad, i ro ni ja jed nog sjaj nog u met ni ka (Raše To do si -je vi ća) ko ji je, ne dav no (u o kvi ru 50. Ok to bar skog sa lo na), najed nom tro lej bu su u Be o gra du krup nim cr ve nim slo vi ma is -pi sao: Maj ka na pro da ju. Jer, i pak, i pak, ima nešto što ni je napro da ju... Nešto što ne mo že da se ku pi kao do bra tu ri stič kade sti na ci ja. Mo žda je su više sta ro mod no re ći da su to našisno vi. Ali, sva ka ko, o sta ju nam: u met nost, knji žev nost i A za -li ni ka menči ći. Pa on da, na rav no, i put u Kat man du...


O KE AN SKO O SE ĆAN JE

U spi su Ne la god nost u kul tu ri Frojd raz ma tra hi po te zu o jed- nom po seb nom o se ćan ju ko je bi mo glo da se na zo ve o se ćan jemveč no sti ili o se ćan jem bez gra nič nog, ali, ta kođe, i o ke an skim o se -ćan jem... Ta hi po te za, ko ju mu je su ge ri sao je dan pri ja telj (Ro -men Ro lan), značaj na je za to što se na nju o slan ja jed na dru gako ja tvr di da je to o se ćan je – iz vor svih re li gij skih o se ća ja! Šta- više, mo žda je s mo o ke an sko o se ćan je već po se bi (iz vor no) re- li gij sko o se ćan je, bu du ći da se lju di – ka ko tvr di Frojd, u ob li kuhi po te ze – „mo gu na zva ti re li gi o znim sa mo na o sno vu o vog ’o -ke an skog o se ćan ja’, čak i ako se od riču sva ke ve re i sva ke i lu zi -je“. Po sto je raz lo zi ko ji nam do pušta ju da, ov de, u ve de mo u i grujoš jed nu hi po te zu, po ko joj bi na ve de no o se ćan je bi lo iz vorman je-više sva ke on to-te o lo gi je, a mo žda i sa me fi lo zo fi je! Is -pi tu ju ći o ke an sko o se ćan je, sva ka ko, ne će mo mo ći da za o biđe -mo ni tu hi po te zu.

Ako, za tre nu tak, o sta ne mo kod sa mog o se ćan ja, u tom slu-ča ju Stvar de lu je do sta jed no stav no: po sto je lju di ko ji i ma ju o -se ćaj da su o kru že ni nečim bes ko nač nim (o ke an skim) što ihpre va zi la zi... Ka da je dan put u plo ve u taj bes kraj u bu du će, iznje ga, više ni ka da ne će is plo vi ti ili is pli va ti. I de ju o ne mo gu ćemiz la sku iz za tvo re nog kru ga biv stvo van ja, iz sve ta shva će nog kaoveč na pri sut nost ili pri sut nost u več no sti, Frojd i lu stru je reči -


ma jed nog pe sni ka ko ji me di ti ra o smr ti: „Da, iz sve ta ne će mois pa sti. Jed nom i za u vek smo u nje mu“ (Di e trich Chri sti anGrab be: Han ni bal). Čak i ka da smo mr tvi mi to za u vek je smo.Ta ko da je i sa ma smrt čin je ni ca-biv stvo van ja. A to da smo bi liu jed nom sve tu ko ji tra je do u več nost, da kle, ta čin je ni ca-bi lo -sti – ne iz bri si va je!

Po kuša va ju ći da u sta no vi de fi ni tiv ni ne sa mo psi ho loški ne -go i sa znaj ni pro fil o vog (o ke an skog) o se ćan ja, a u tor Ne la god -no sti u kul tu ri za ključu je: „Da kle, to je o se ćan je ne ras ki di vepo ve za no sti, pri pa dan ja ce li ni spol jašnjeg sve ta“. I od mah za timdo da je da mu sve to „više liči na ne ku vr stu in te lek tu al nog u vi -da...“ (v. Ne la god nost u kul tu ri, Rad, 1988, st. 6).

Sin tag ma in te lek tu al ni u vid je tu, po ma lo – u bla ža va ju ća.Frojd, u stva ri, go vo ri o in te lek tu al noj kon struk ci ji či ji im pli -cit ni rad (= pro ce du ra na stan ka) sve doči o to me da s m taj u -vid/kon strukt ni je u te mel jen na pri mar nom/iz vor nomo se ćaj nom is ku stvu ne go da je pro iz vod, po pra vi lu ka sni je, sa- znaj ne e la bo ra ci je. Mo žda, u stva ri, o ke an sko o se ćan je na sta jetek na fo nu do živ ljaj nih su ge sti ja već do vrše nih, raz vi je nih re- li gi ja? I pak, Frojd ni je hteo da stvar pot pu no liši psi ho loškogznačen ja, pa je, za to, us tvr dio da taj u vid/kon strukt i pak ni je„bez pro prat nog o se ćaj nog to na“ (i sto)!

Ali, gde i ka ko se oko o vog u vi da, oko nje go vog in te lek tu al -nog je zgra, go mi la ju ti pro prat ni o se ćaj ni to no vi? – eto pi tan jako je Frojd ne sma tra va žnim, pa mu ni ne po klan ja po seb nu pa -žnju. Reče ni to no vi, oči gled no, ni su či ta va (o se ćaj na) par ti tu rako ja bi iz se be iz ne dri la, kao ne ka kvu nu žnost i kao ključ nu re- fe ren cu: i de ju (ili, još bol je, i de ju-bez-i de je: da kle, o se ćan je)več no sti.

Svo jom na me rom iz u mi telj psi ho a na li ze, u stva ri, o za kon -ju je ra zli ku iz među (iz vor nog) o se ćan ja ko je ge ne ri ra ne ku i de -ju i i de je ko ja (tek se kun dar no, počev od svo jih ra zliči tihre li gij skih ili me ta fi zič kih in di vi du a ci ja) o ku plja o se ćaj ne to-


no ve! Da li on, ti me, pri pre ma za ključak da o ke an sko o se ćan je,na pro sto, ni je da to na iz vo ran način? Či ni se da je, na počet nimstra na ma Ne la god no sti u kul tu ri, to za i sta i bi la a u to ro va na me -ra. I pak, či ta va Stvar ni je sa svim jed no stav na. Jer, o sta je po ma -lo ne ja sno: šta u opšte znači reč iz vor no (ili: pri mar no)?

Da li je iz vor no ono što se uče sta lo po jav lju je u is ku stvu?Sva ka ko – ne. Ili bar: ne o ba ve zno. U o sta lom, tom pi tan ju ne- do sta je pre ci znost: kad i gde se nešto po jav lju je uče sta lo u is -ku stvu? Ako su mno gi po je din ci u stan ju da ’pri ja ve’(su bjek tiv no) po sto jan je o ke an skog o se ćan ja, on da ni je ra ci o -nal no re ći da ta ko nešto ne po sto ji, bar kod ne kih su bje ka ta.Frojd to, na rav no, ni ne či ni, ali na glaša va da o sta je pro blem ta-č nog tu mačen ja tog o se ćan ja, gde god i kad god da se ono po- ja vi.

Pri tom, on je spre man da po ma lo la kon ski iz ja vi: „Na svo- joj lič no sti ni sam se mo gao u ve ri ti da je ta kvo o se ćan je pri mar -no“! Da bi od mah do dao da psi ho a na li zi zvuči stra no po mi sao„da čo vek pu tem ne po sred nog, od počet ka na to u sme re nog o -se ćan ja sa zna je o svo joj po ve za no sti s o kol nim sve tom“ (6)!

Ta tvrd nja je za nas, ov de, po seb no va žna. Na nju će mo se jošvra ća ti. Tre ba, u o vom tre nut ku, za pa zi ti da je u njoj sa dr ža noi iz ve sno raz u me van je iz vor no. Na i me, iz vor no je ono sa znan je(neče ga) ko je se po sti že pu tem ne po sred nog, od počet ka na tou sme re nog o se ćan ja. Šta god da to znači!

U o vom tre nut ku, na me će nam se pret po stav ka: ako su iz- vor na, na go ni ma ili e mo ci ja ma pre po ruče na sa znan ja mo gu ća,on da ni za o ke an sko o se ćan je ne bi tre ba lo da ima načel ne pre- pre ke! Pri tom, na rav no, pre pre ke u nače lu ili načel ne pre pre -ke ne mo ra ju bi ti i je di ne.

Ali, reči o ke an sko, več nost, po ve za nost sa o ko li nom itd., poj- mov no su pro fi li sa ne i za to su re zul tat (u nu trašnjeg, raz voj nodo stig nu tog) in te lek tu al nog u vi da. Dru gim reči ma, iz vor no is -ku stvo se ne nu di „tek ta ko“ in te lek tu al nim kon struk ci ja ma. Za


de te ko je još ništa ne zna (u stro gom e pi ste mič kom smi slu) poj- mo vi več no sti, sve ta, smr ti ili bes ko nač nog jed no stav no ne po- sto je. Ono još man je mo že da se bi pri ušti is ku stvo me ta fo rič kihpred sta va (po put, re ci mo, o ke a na) ko je bi sta ja le u me sto ne kogpoj ma (u o vom sluča ju poj ma bez gra nič no).

Čak i u sluča ju ču ve nog fort-da (iz S one stra ne nače la za do -voljstva, pog. 2), ko je je, sva ka ko, o pis pr vo bit ne sim bo li za ci je, o -sta je o tvo re no pi tan je da li je to de te tov in te lek tu al ni kon struktili nje go vo iz vor no is ku stvo. Bez sum nje, ka da ne bi bi lo iz vor -nog is ku stva ko je bi, u jed no, bi lo pre sim bo lič ko, on da ne bi mo -glo bi ti ni se kun dar nih sim bo lič kih is ku sta va. I mo žda ne biu opšte bi lo is ku stva! A i pak, po sto ji značaj na ra zli ka, ako ne ipre gra da, iz među sim bo lič kog i pre sim bo lič kog is ku stva.

Na ma o sta je da se u pi ta mo: da li je u de te to vom iz vor nomis ku stvu mo gu će uči ta ti, i den ti fi ko va ti, na ći pro vo bit ni trag ne-če ga što bi ka sni je mo glo da do bi je iz gled in te lek tu al ne kon- struk ci je zva ne o ke an sko o se ćan je? Da li je to is ku stvo u stan juda le gi ti miše ili o be ća taj kon strukt? Ili, još bol je: da li u čo ve ku,od no sno de te tu po sto ji iz vor no o se ćan je i mo žda čak na gon zajed nom me ta fi zi kom pri sut no sti!?

Tvo rac psi ho a na li ze bio je, u jed no, kri tičar ra zno-ra znih na- gon skih kon struk ci ja ko je su smišlja li nje go vi sa vre me ni ci. I toje, sva ka ko, bi lo pi tan je o pre zno sti. A i pak, u No vim pre da van -ji ma on je mo gao da us tvr di: „Na u ka o na go ni ma je, ta ko re ći,naša mi to lo gi ja. Na go ni su mit ska bi ća, ve ličan stve na u svo jojne o dređe no sti. Ni za tre nu tak ne mo že mo da o nji ma ne vo di -mo raču na u našem ra du i pri tom ni ka da ni smo si gur ni da ihja sno vi di mo“.

U če mu je ra zli ka iz među te o rij skih i mi to po e tič kih kon- struk ci ja? Na go ni su sa mo u po rišna struk tu ra za sim bo lič ku ar- ti ku la ci ju (ka ko god da je na zo ve mo: te o rij skom ilimi to po e tič kom) ko ju oni o be ća va ju. Za psi ho a na li zu naj i zvor -ni ja je – fi zi o lo gi ja. Na i me, tvo rac psi ho a na li ze nam (još u vek


na pr vim stra ni ca ma Ne la god no sti u kul tu ri) tvr di: „Ni je la kona uč no ob rađi va ti o se ćan ja. Mo že mo po kuša ti da o piše mo nji- ho ve fi zi o loške zna ke (pod vu kao: M. B.)“. Ali, ka da je reč o o ke -an skom o se ćan ju, tu bi smo – sa mo, to ni je sa svim oči gled no –mo ra li da bu de mo skep ti ci: ne ma tih fi zi o loških zna ko va ili na- gon skih pred sta va ko je bi sta ja le u o sno vi jed nog ta kvog o se -ćan ja.

Na su prot to me, Frojd je bio sklon da na gon smr ti kao na -gon za po vrat kom a nor gan skom stan ju pro gla si pri mar nim... Ai pak, i de ja o na go nu ko ji te ži po vrat ku u a nor gan sko stan je ni -je ništa man je in te lek tu al ni u vid ili kon struk ci ja od i de je o o -ken skom o se ćan ju ili o se ćan ju traj ne po ve za no sti s o kol nimsve tom!

Za ce lo, na gon je iz ve sno psi ho-so mat sko je din stvo. Za to seon ve zu je uz pred sta ve i de lu je kroz pred sta ve. Nje go va nag -nu ća (po Ma tiči nom Reč ni ku, 1969 god.: nag nu će = na klo nost,sim pa ti ja, lju bav; sklo nost, na gon), od no sno nje go ve lju ba vi (!)su pred-stav lje ne, re-pre zen to va ne pred sta va ma. Ali, na ni vouko je pred sta ve je u na go nu smr ti (ili: lju ba vi za smrt?) u pi sa nate žnja za po vrat kom a nor gan skom stan ju sve ta? Da li je, to,pred sta va sa me smr ti? Ili pri si le po nav ljan ja? Mo žda: a gre si je?

Bez ob zi ra na ko ju pred sta vu se tu mi sli, o sta je čin je ni ca dabi ona mo ra la da mo že da re-pre zen tu je to nag nu će za po vrat -kom iz ve snoj a nor gan skoj ma te ri ji. Sa mo, da li u opšte ima smi- sla go vo ri ti o na go nu/nag nu ću (= na klo no sti, lju ba vi) zapo vrat kom u a nor gan sko stan je?

Bez ob zi ra ka kav će mo da ti od go vor na to pi tan je, jed no jesi gur no: Froj dov na gon smr ti go vo ri o čo ve ko voj iz vor noj po- ve za no sti sa (a nor gan skim) sve tom! Ta kođe, mo gu će je reči daje i sti can je te žnje za po vrat kom u a nor gan sko stan je, u stva ri,svo je vr sna po hva la več no sti ili več ne pri sut no sti. I mo žda je to,za pra vo, Froj do va mi to lo gi ja/re li gi ja? Od no sno: nje go vo o ke -an sko o se ćan je (bu du ći da je o ke an, na pr vom me stu, i sam iz-


ve sno ne or gan sko stan je)? Pri tom, tu bi, oči gled no, bi la reč oo se ćan ju ko je Frojd u se bi ni je u speo da pre po zna! Na ma se,sa da, po stav lja pi tan je: da li po sto ji je dan ili više na go na za po- ve za nošću s o kol nim sve tom? I da li ljud sko bi će od sa mog po-čet ka (rođen ja? ili, mo žda, i pre tog do gađa ja?) no si u se bi taj/tena go ne?

In di vi dua u svom raz vit ku nu žno pred u zi ma po sao i tr pi uči- nak iz ve snih ra zli ko van ja i po i sto ve ćen ja. Jed no od naj va žni jihra zli ko van ja cil ja na od nos iz među Ja i spol jnog sve ta. Ono po-d ra zu me va ka ko i den ti fi ko van je o bje ka ta, ta ko i i den ti fi ko van -je su bjek ta. U o vom po sled njem sluča ju, reč je, u stva ri, opo i sto ve ćen ju sa svo jim Ja kroz ko je (po i sto ve ćen je) to Ja, u o -sta lom, i na sta je. Među tim, sa moj fa zi di fe ren ci ja ci je-i den ti fi -ka ci je, ko ja na bi tan način o be le ža va iz vor no is ku stvo (a mo ždabi tre ba lo re ći: i je ste, u pra vo, iz vor no is ku stvo), pret ho di onošto bi mo mo gli na zva ti ne raz li ko van jem Ja i spol jašnjeg sve ta!Da li je to ne raz li ko van je noše no ne kim is ku stvom? Ja se kon- sti tu iše pu tem sa mo i den ti fi ka ci je, ali taj pro ces se od vi ja di fe -ren ci jal no, od no sno za ra zli ku od pret hod nog (pri mar nog)stan ja ne raz li ko van ja ili sto plje no sti. Reč je o ra zli ko van ju pu -tem pu tem (u nu trašnjih) sa mo i den ti fi ka ci ja i (spol jašnjih) i -den ti fi ka ci ja.

Ta tvrd nja je, na pr vi po gled, e kvi va lent na Froj do voj: „U po-čet ku Ja sa dr ži sve, a ka sni je o dva ja od se be je dan spol jni svet.Naše da našnje o se ćan je svog Ja sa mo je za kr žljao o sta tak jed- nog mno go ši reg, šta više sve o bu hvar nog o se ćan ja, ko je od go -vo ra pri snoj po ve za no sti svo ga Ja sa o kol nim sve tom“(Ne la god nost, st. 8). I pak, pre ci zni je bi bi lo re ći: u počet ku (da -kle, iz vor no/pri mar no) Ja ni ne po sto ji! Ne po sto ji ni nešto ta -ko kao deo ili ce li na sve ta. Po sto ji sa mo ne raz li ku ju ća,pre sim bo lič ka, ne ras ki di va po ve za nost o no ga što će se, ka sni je,di fe ren ci ra ti i od re di ti kao Ja i spol jašnji svet. Da li je to na gon?Ili o se ćan je? Ili, sa mo, ne ka kva or gan ska, fi zi o loška da tost?


Tre ba u oči ti čin je ni cu da a u tor Ne la god no sti u kul tu ri, u na- ve de nom ci ta tu, ne go vo ri o na go nu ne go o o se ćan ju, što je, ponje mu, mno go man je o ba ve zu ju će. On, za tim, do pušta mo guć -nost da se to o se ćan je o dr ža lo u ve ćoj ili man joj me ri u ži vo tumno gih lju di, ali od mah do da je da, po red nje ga, po sto ji i o se -ćan je zre log Ja ko je je oštro kon-fron ti ra no sa sve tom.

U toj (re flek siv noj) stra te gi ji se oči gled no, naj pre, ve ru je ufron to ve, rat, po le mos sa sve tom, od no sno u po le mo cen trič kupo zi ci ju zre log Ja, u jed nom sve tu ko ji je pun i za zo va i ne pri -jat nih na dra ža ja... Za to je, naj zad, i pod lo žna sum nji sva ka pričao značaj ni joj u lo zi o ke an skog o se ćan ja u dušev nom ži vo tu lju -di.

I a ko ne će spo ri ti da pr vo bit nom o se ćan ju sto plje no sti Ega sasve tom od go va ra ju „sa dr ža ji pred sta ve o bez gra nič no sti i po- ve za no sti sa va sel je nom“ i da je, čak, hi po te tič ki za mi sli vo da topr vo bit no o se ćan je sto ji „kao pan dan uz bok o nom uže i oštri -je o gra niče nom o se ćan ju svo ga Ja u zre lo do ba“ (i sto), Frojd ćenas, i pak, sta vi ti pred di le mu: „da li smo u pra vu ka da tvr di moda ono pr vo bit no i dal je ži vi po red ka sni jih ob li ka ko ji su po sta -li od nje ga?“ Pri tom, sa mo ono što ima sta tus na go na, ima, za- ce lo, i moć da ži vi po red ka sni jih ob li ka ko ji su od nje ga na sta li.

Oči gled no, i a ko ga je pri znao kao iz vor no o se ćan je, Frojd ni -je sklon da o ke an skom o se ćan ju pri piše sta tus na go na. Na kra -ju, on ne pro pušta pri li ku da po sta vi od luču ju će pi tan je: s ko jimpra vom se o kan sko o se ćan je sma tra iz vo rom po tre be za re li gi -jom?

Na to pi tan je od go vor je eks pli ci tan i ja san: Po tre ba za re li -gi jom „po tiče od de tin je bes po moć no sti ko ja je po bu di la če žnjuza o cem“ (12), od no sno za oče vom zašti tom. Pri tom, Froj du nepa da na pa met da ta če žnja za o cem i nje go vom zašti tom mo -žda, sa mo, još jed nom de mon stri ra i de ju ne ras ki di ve po ve za -no sti ili pri pad no sti spol jašnjem sve tu... Na pro tiv, on za ključu je:„Ta ko je u lo ga o ke an skog o se ćan ja, ko ji bi mo gao da pri želj ku -


je us po stav ljan je ne o gra niče nog nar ci zma, po ti snu ta iz pr vogpla na“ (i sto). Re li gij sko o se ćan je ne sa mo što ni je iz vor no pod- stak nu to o ke an skim o se ćan jem ne go ono nji me bi va po ti snu tou dru gi plan! Oči gled no, to o se ćan je ne ma do vol jnu sna gu, sna -gu traj nog u ti ca ja, jer zna se: je di no na go ni i ma ju traj ni u ti caj,a o se ćan ja (ma kar bi la i pr vo bit na) – ne (u ko li ko iza njih ne sto -ji, o pet, je dan na gon).

U stva ri, Froj do va po zi ci ja u Ne la god no sti u kul tu ri je dvo- smi sle na! Na i me, a u tor, s jed ne stra ne, od u sta je od svo jih pr vo- bit nih sum nji u pe re nih pro tiv o ke an skog o se ćan ja kao iz vor nog(„...ni sam se mo gao u ve ri ti da je ta kvo o se ćan je pri mar no“) i ti -me (pre ćut no) pri zna je da to što je psi ho a na li zi zvuča la stra nopo mi sao na o ke an sko o se ćan je pred stav lja, za pra vo, njen mi -nus! Ali, s dru ge stra ne, tom o se ćan ju Frojd, i pak, ne nu di sta- tus na go na! A zna mo da on – s pra vom ili ne – tek na gon skomis ku stvu nu di sta tus iz vor nog. Pa ako u o ke an skom o se ćan june ma fi zi o lo gi je i nje nih zna ko va, ni je li već to do vol jan do kazda ono ne mo že da bu de tra jan iz vor i o snov re li gi je?!

Ali, re ći će ta kođe Frojd, po sto ji jed no o se ćan je, ko je po se -du ju zdra vi, od ra sli lju di i ko je, još jed nom, či ni da gra ni ca iz- među Ja i spol jašnjeg sve ta išče za va. To je, sva ka ko, o se ćan je –zal ju blje no sti. Za hval ju ju ći nje mu zal ju blje ni, ne vo de ći raču -na o čul nim iz ve sno sti ma, „sma tra da su Ja i Ti jed no i spre manje da se po naša kao da je ta ko. Ono što mo že pri vre me no da u -klo ni fi zi o loška funk ci ja (pod vu kao: M. B.), mo že, na rav no, dabu de po re me će no i u sled ne kog bo le snog pro ce sa“ (7). U to se,za ce lo, ne mo že sum nja ti. Ali, o ka kvoj fi zi o loškoj funk ci ji jereč? Sva ka ko, to je fi zi o loška funk ci ja ko ja ot klan ja an ta go ni -zam Ja i sve ta!

Iza o se ćan ja zal ju blje no sti sto ji, da kle, funk ci ja ko ja sve dočio pred sta vi ne ras ki di ve po ve za no sti ili pri pa dan ja neče mu/ne -ko me spol jašnjem... Ni je li i o dojče, zbog i ste te fi zi o loške funk- ci je, u stan ju da ne ra zli ku je svo je Ja od spol jnog sve ta?! Iza


zal ju blje no sti Frojd, da kle, vi di fi zi o lošku funk ci ju ko ja je, u jed -no, na gon ska funk ci ja. O kom na go nu je reč? Za ce lo o sek su al -nom na go nu ili E ro su. Da li taj na gon sto ji i u o sno vi pr vo bit nogne raz li ko van ja i ne ra zdvo ji vo sti Ja i spol jašnjeg sve ta? Ni je li o -ke an sko o se ćan je i pak sa mo jed na in di vi du a ci ja E ro sa?!

Ako to me do da mo da po sto je ra zni ob li ci (o se ćan ja) lju ba vi,počev od one pre ma bo gu i lju di ma (u ključu ju ći tu i sa mo gase be), pa do lju ba vi pre ma tra vi ko ju ga zi mo, ne znači li to dasam E ros, sve do svo jih naj viših su bli ma ci ja, sve doči o ra zliči -tim mo da li te ti ma čo ve ko vog o se ćan ja ne ras ki di ve po ve za no stii pri pa dan ja sve tu?! Iz to ga bi, za tim, sle di lo da su i sa ma pri sut- nost ili me ta fi zi ka pri sut no sti (lo go cen tri zam) mo guć ni tek na(e ner get skom i, za pra vo, li bi di nal nom) fo nu E ro sa ili na go naži vo ta!

Ne sa mo u naj ra ni joj mla do sti ka da, ka ko ka že Frojd, „o -dojče još ne ra zli ku je svo je Ja od spol jnog sve ta“ ne go i u sva- kom ljud skom uz ra stu po sto ji i taj od nos „ne ras ki di vepo ve za no sti“ su bjek ta i o bjek ta, in di vi due i sve ta; od nos, ko ji sekon sti tu iše kroz na gon/o se ćaj, ali u vek i kroz iz ve snu in ten ci o -nal nost (sa dr ža nu u na gon skim pred sta va ma ili, pak, u poj mo -vi ma ko ji se ve zu ju uz o se ćan ja); i on na ne ki način pret ho disvim po ton jim ra zli ko van ji ma.

Sve što, počev od na go na (na gon skih pred sta va) pa do fi lo -zof ske re flek si je, ima in ten ci o nal no o be lež je sve doči, u jed no, o„ne ras ki di voj po ve za no sti“ su bjek ta i sve ta: svet je za su bjek ta iu su bjek tu, a su bjekt je za svet i u sve tu. Ni ti svet mo že da i zađeiz su bjek ta ni ti su bjekt mo že da i zađe iz sve ta. Na i me, to ni jemo gu će, a ako je i pak mo gu će, on da je mo gu će sa mo uz teškea po ri je ili pa ra dok se! I tu, on da, još je di no o sta je o tvo re no pi- tan je: zašto su su bjekt i svet na men je ni je dan dru go me? Ni je lito, i pak, sa mo, i lu zi ja? Mo žda ne ka kav pre re flek siv ni pakt ko jitek na knad no o mo gu ću je u sta nov ljen je vla sti te me ta fi zič ke ilire li gij ske sli ke?


Mo ris Mer lo-Pon ti eg zi sten ci ju shva ta kao pro jekt sve ta (pro -jet du mon de) i to u pra vo u dvo stru kom značen ju: u ko me pro- jekt pri pa da sve tu i, za tim, u ko me svet pri pa da pro jek tu,od no sno sa mom pro jek tan tu/su bjek tu. U Fe ni me no lo fi ji per- cep ci je Mer lo-Pon ti tvr di: „Svet je ne o dvo jiv od su bjek ta, ali odjed nog su bjek ta ko ji ni je ništa dru go do pro jekt sve ta, i su bjektje ne o dvo jiv od sve ta, ali od sve ta ko jeg on sam pro jek tu je. Su -bjekt je biv stvo van je-u-sve tu ( tre-au-mon de), a svet o sta je ’su -bjek ti van’, jer su nje go vo tkan je i nje go ve ar ti ku la ci je o be le že netran scen di ra ju ćim kre tan jem su bjek ta“ (v. Ph nom no lo gie de laper cep ti on, Gal li mard, 1945. st. 491-492). Šta sto ji u o sno vi te’ne ras ki di ve po ve za no sti’ su bjek ta i sve ta? Šta ako ne na gon ži- vo ta ili E ros? Ili ne ka nje go va su bli ma ci ja?!

Naj zad i re li gi ja je, po naj pre, jed na su bli ma ci ja E ro sa. Tekza tim ta su bli ma ci ja mo že da po pri mi očin ski/zaštit nič ki ob lik.O lju ba vi je, vi de li smo, mo gu će go vo ri ti na ra zne nači ne, a on -da, iz među o sta log, i u nu tar sin tag me lju bav pre ma mu dro sti!Kod fi lo zo fa ko ji su o se ća li in ten ziv nu lju bav pre ma sve tu sje- din ja van je s tim (e rot skim!) o bjek tom ima je din stve ni, he no -loški, ce lo sni ob lik svud pri sut nih i den ti te ta. Ako zal ju blje ni nevo di raču na o čul nim iz ve sno sti ma, on da i ni je čud no što je lju- bi telj mu dro sti spre man da ka že: u to li ko go re po čin je ni ce... I -den ti tet ili A A, za ko jim če zne lo go cen trič ka fi lo zo fi ja od svogna stan ka do da nas, mo guć je tek na o sno vu tog o se ćan ja sto- plje no sti, lju ba vi ko ja ne pra vi ra zli ku iz među dve ra zliči te in- di vi due, pa on da ni iz među A i A (iz među ta dva, pr vog i dru gogA). Ali, na o sno vu iz vor nog o se ćan ja ne raz li ko van ja ili, ako ho- će te, na o sno vu o ke an skog o se ćan ja ni je mo guć sa mo lo gič ki i -den ti tet (A A) ne go i ma te me tič ka jed na kost (A = A) i, naj zad,je zič ka ta u to lo gi ja (A je A). Na o sno vu pr vo bit ne lju ba vi ili neraz li ko van ja dva A mi, za tim, u opšte i mo že mo da mi sli mo... Za -to i ni je čud no što u toj lju ba vi, on da, tre ba tra ži ti iz vor ne sa mosve ko li ke re li gi je ne go i s me me ta fi zi ke pri sut no sti.


A VR BE, A VAL CE RI

Po ru ka ru ke

Post hum no ob jav lje na knji ga Mi la na Dunđer skog Pe sme (1973–2007) pred stav lja is cr pan pre gled već po sto je ćih Mi la no vihzbir ki po e zi je, među ko ji ma se, bez sum nje, is tiču A na tom sen -ke, 1986. i Pli ra li ja tan tum ili me sec iz nad re ke, 2003. I pak, u tojknji zi mo gu se na ći i do sa da ne o bjav lje ne i iz u zet no značaj nepe sme Dunđer skog, ko je je u red nik o vog iz dan ja (Jo van Zi vlak)gru pi sao pod na zi vom: I gre. Oči gled no, ovu knji gu je ob ja vi lasud bi na. Pa i pak, u njoj je pre po zna tlji va i jed na ru ka ili, akoho će te, po ru ka jed ne ru ke. O ka kvoj ru ci je reč? Naj bol ji od go -vor na to pi tan je dao nam je sam Dunđer ski, u svo joj pe smi I -gra ru ke (iz ci klu sa I gre):

po ru ka ru ke : ni je na dla nu/ u li ni ja ma : što sud bi nu račva ju/u sme ru zve zda : šut šum skih sta za/ ni u ras tva ran ju u gu bljen -ju/ u mi lo van ju i ru žen ju/ po ru ka ni je u pi san ju : u da van ju/ uru ko van ju i ma han ju/ u kre tan ju žel je/ u tr pljen ju i od bi jan ju/po ru ka ru ke : ni je na do hva tu/ u vi do kru gu : u do maša ju/ međupr sti ma : u i gri pre meštan ja/ sa kri van ja

Naj zad, po ru ka ru ke ni je ni van ru ke, u o no me što njoj slu -ži ili o no me če mu ona slu ži. U če mu je on da da ta ta, bez sum- nje, po et ska po ru ka ru ke? Pred kraj pe sme do zna je mo da je, ustva ri, reč o pra znoj po ru ci, te da za to, pa ra dok sal no, po ru ke ne -ma kao što/ ne ma ni ru ke. Ona po sled nja i sva ka ko naj va žni ja


po ru ka je pra zna. I to je kon sti tu ci o nal no o be lež je po e zi je. Ko -ja se, za hval ju ju ći neči joj ru ci i nje noj po ru ci, smešta na pra znome sto ru ke i po ru ke. Ono naj više i naj bol je što mo že mo da pre- po zna mo u pre po zna tlji voj ru ci jed nog pe sni ka je ste nig di na,je ste pra zni na po ru ke ko ju ne ka, bi lo či ja ru ka šal je! Ve ći na pe- sni ka, do stoj na tog i me na, su da ra se s na lo gom ko ji tra ži neštona iz gled sa svim jed no stav no: da se ne za tr pa pra zni na, da sene u guše reči, da se o sta vi pra zno me sto di san ja za po e zi ju, me -sto ko je ni ka da ne će bi ti na stan je no do vrše nošću ili, ne daj bo -že, sa vršen stvom. Sa mo, šta on da o sta je? O sta je, ka že pe snik, ito ka že bez gorči ne, a i pak, s ma lo ne op hod ne i ro ni je: ples i mo- li tva/ mi lost i vlast/ nad moć. O sta je nešto što, i pak, i pak, ne ćemo ći da de fi niše po e zi ju. Bar ne za u vek. Ma da zna mo i to da jede fi ni ci ja po e zi je nu žna, čak i on da ka da je ne mo gu ća.

Plu ra li ja tan tum

Iz raz plu ra li ja tan tum Dunđer ski je sta vio u na ziv svo je po sled -nje i sva ka ko najz načaj ni je knji ge. Taj iz raz nam pu no to ga ob- jašnja va. Nji me se, na rav no, o znača va reč ko ja ima sa momno ži nu, ne i jed ni nu. Na rav no, pe snik taj iz raz u po tre blja vana po me ren, me ta fo ričan način. Či ni se da sko ro svi mi i ma mone ku reč ko ja nam znači mno go više od te jed ni ne u ko joj se na- la zi, reč ko ju vi di mo kao plu ra li ju tan tum, i a ko ona to, pra vo go- vo re ći, ni je. Za Mi la na Dunđer skog ta kva reč je bi la ti sa (ili:Ti sa). To je bi la reč ko ja je i ma la moć da ka že sve. Sa mo, o ka- kvom „sve“ je reč? Od go vor na ovo pi tan je po jav lju je se već u pr -voj pe smi iz zbir ke Plu ra li ja tan tum ko ja počin je sa: ti sa : re kati sa/ a što ti sa/ a čam ci : a bro do vi/ ta la si : kru go vi/ a vr be i val- ce ri/ hod ni ci i lju ba vi/ ne be ski zna ci. Naj pre i ma mo jed no u pit -no a – a što ti sa; za tim i ma mo a ko je po stav lja kon tra pi tan je i,za pra vo, ima funk ci ju a fir ma tiv nog na bra jan ja – a čam ci, a vr -


be i val ce ri... U br zo se po jav lju je a ko je više ne ma funk ci ju da i -den ti fi ku je Ti su i nje no o kru žen je; to je sa da a a na lo gi je: a mo -ra: ja stre bo vi/ a muč ni na i du ho vi/ pra zne bo ce : du ge bo le sti/ aprošlo sti i ljil ja ni... Na kra ju i ma mo a ko je, bez sum nje, ne do- da je ništa Ti si, sem u ko li ko več nost ni ka da ni smo mo gli ni ti će -mo i ka da mo ći da mi sli mo bez o nog e fe mer nog, trošnog igrešnog u njoj – a sta rač ki do mo vi/ a bez bo žni gre ho vi... da bi se,po sle sve ga što smo do zna li, što nam je pe snik re kao po ja vi lo o -pet pi tan je: ti sa : re ka ti sa/ a što ti sa, kao da nam pe sma ni je ništare kla, kao da je več nost, i nje na i sa me re ke Ti se – ne iz re ci va.

Pe snik ne ma šta da piše

Dunđer ski se u hva tio u koštac s jed nom ne mo gu ćom u pit -nošću: ko je, za pra vo, pe snik? Ko ja o be lež ja nje ga o be le ža va -ju? Ili: raz be le ža va ju? I da li ta pi tan ja i ma ju smi sla u jed nomvre me nu u ko jem sam smi sao gu bi smi sao? Pe snik je o naj ko -ji ži vi/ u pe smi/ on diše du bo ko/ vi di ja sno/ sluša što čuo ni je/lju bav je sve tlost ko ju do di ru je/ gor ka sen ka mu je kraj no gu(Plu ra li ja tan tum, 8). Re klo bi se, na pr vi po gled – sve je u re -du. Pe snik je o dan pe smi, ži vi za nju i u njoj. Za nje nu po ru ku.Diše du bo ko i vi di ja sno. I pak, da li je sve baš ta ko jed no stav -no? Vi de će mo od mah da ni je! Pa ra dok sal nost po et ske si tu a ci -je na go vešte na je već tvrd njom da pe snik sluša što čuo ni je.Za i sta, pe snik sluša ono neču ve no, ne viđe no i ne iz re ci vo. Svesa ma od reč na, ču li ma ne do stup na stan ja. Sluša neču ve no, ada ga ni čuo ni je. Tu če sto i ma mo jed no uz nošen je, eg zal ta ci -ju, us hi ćen je ko je je, u po et skom po slu, či ni se – ne mi nov no.Sa mo ne pre više! Pe snik sluša u tim po seb nim stan ji ma onošto je di no mo že da ču je, a da ga, za pra vo, ni kad i nig de čuo ni -je... I sta ta kva je i lju bav ko ju kao sve tlost do di ru je, a da je i stin- ski do dir nu ti – ne mo že. Za to, naj zad, on go vo ri o gor koj sen ci


ko ja mu je kraj no gu... Gorči na te sen ke do pi re do sa me po e -zi je. I naj pre do nje.

pe snik je o naj ko ji ni je hreo ništa dru go/ do ono što ne mo že/ jersva ka lju bav ga po ni ža va/ sva ka žel ja o dal ja va/ sva ka mi sao za- vo di/ i ma šta uči nio/ko ju god reč iz go vo rio/ se be na pušta/ dru- gom te ži/ a do nje ga/ zna/ sti ći ne mo že (i sto, 10)

Pe snik gorči ne, da kle, ho će ono neču ve no, ne iz re ci vo, ne mo- gu će i u tom po gle du on, u pe snič koj in stan ci, či ni sve što mu jedo stup no. A to je, na ža lost, jed no sko ro-ništa ko je je, i pak, be-s ko nač no u dal je no od ap so lut nog ništa. Pe snik gor ke sen ke ne- gu je svo ju ra zli ku i svo ju o so be nost, po naj pre, po to me što jesve stan čin je ni ca da on (kao i sa ma po e zi ja) ho će ne mo gu će.On se sma tra od go vor nim pre ma ne mo gu ćem ili, što se svo di nai sto, pre ma po e zi ji. Za to, s pra vom tvr di Dunđer ski, pe snik ne -ma šta da piše/ jer po e zi je ne ma/ da je ima/ iz lišna bi pe sma bi -la/ pe snik po go to vo/ on je tu tek da pro tvr di/ u ret kim pri li ka ma/da ne piše/ da po e zi je ne ma (6).

Ono po et sko je iz van, u vek dru gde, ne do stup no ili ni ka dado vodljno do stup no. Za to pi sac ne ma šta da piše. Ono naj va -žni je što bi on hteo da ka že, o sta je ne iz re ci vo. To po et ski neču -ve no se za pra vo ne ću je. Ni je na ras po la gan ju, ma da bi mo ra loda bu de. U spe će i us hi ćen je ko je do živ lja va mo stva ra ju ći ili či- ta ju ći po e zi ju ne mo že da pri kri je ne iz re ci vost ne iz re ci vog. Za -to je on, naj zad, o naj ko ji piše u iz gnan stvu: nje go va do mo vi naje o str vo po to plje no/ nje gov za vičaj je san za bo rav ljen/ ... duh ču -var so bom je za o ku pljen/ dru gog sa put ni ka do reči ne ma (11).

Pro iz vođać ša re nih ba lo na

I a ko je još Rem bo tvr dio: Ja je dru gi, to ni je do vol jno. U stva -ri, ni ka da nam u po e zi ji i ži vo tu ne će bi ti do vol jno tog is ku stvane i sto vet no sti-sa-so bom. Mo žda zdrav ra zum i o bičan, sva ko -


dnev ni ži vot mo gu bez ta kvog is ku stva, ali ži vi pe snik, bez sum- nje – ne. Jer, pe snik je u vek o naj ko ji po sma tra li ce što gle dadru gog u o gle da lu/ ka ko pe re zu be pe sni ka (28). Ni je ne op hod -no da se ob li ku je dru ga, „po et ska“ stvar nost, pu tem u po tre bepre no snih značen ja, pu tem sim bo li za ci je, me ta fo ri za ci je, me- to ni mi za ci je... Do vol jno je vi de ti da već u sva koj i sto vet no sti saso bom bo ra ve dve stva ri: i sta i dru ga. Ili: sa ma stvar i nje nasen ka. Eto zašto se ne mo že re ći da sa ma stvar ni ka da ni je sa -ma, a pe snik ni ka da ni je u na pred si gu ran ko ga i šta će na ći sdru ge stra ne.

U stva ri, pe snik bi da je de te/ ma le no sa svim/ ko je pr vi putvi di/ ka men i ne bo/ cvet i pti cu/ svo je li ce/ de te je pe snik ko ji sepi ta šta je to/ i pru ža ru ku da u be re bo ju (18). Za i sta, on bi da jede te, bu du ći da ne že li da u na pred zna i sto vet nost sa so bomstva ri. Ne že li da u po zna „stvar nu“ bo ju pred me ta. On se, kaoi de te, pi ta šta je to, ali to šta je to ni je o vešta lo tra gan je za ne -gde u tvrđe nim pra vi li ma, značen ji ma i reč ni ci ma. Pe snik nepo stav lja pi tan ja na ko ja su od go vo ri već da ti. Za to, u iz ve -snom smi slu on ni ne po stav lja pi tan ja/ (on ću ti u pit ni ke/ od -u zi ma im tač ku)/ ta ko se us kra ću je/ uz vič ni ci ma/ ža mo ruod go va ra/ što po put o trov nih kiša/ pla ve zem lju (20). Us kra ti tiuz vič ni ci ma pra vo na uz vik, da bi, on da, uz vik u se bi no sio ne- vi nost o nog pr vog, be be ćeg plača, to je pra vi lo bez pra vi la pe- snič ke za mo za ko ni to sti... De tin je/po et sko šta je to pr vi putču je, vi di, pi pa, i u bi re bo ju ko ja još ni je o bo je na, ko ja će mo -žda tek ka sni je bi ti iz mišlje na, ko ju će on, pe snik, kao po ne -kom u su du, pre tva ra ti u bo ju ba lo na ko ji ne be si ma ša ra. Jer,za i sta, pe snik je pro iz viđać ša re nog ba lo na/ u nje ga on dah svojsmešta/ raz dva ja bo je/ kao de te se i gra/ i po sma tra ga ka ko le -ti/ dok ne ne sta ne (15). To je sud bi na pe sme, ako u nju ni je u -zi da na i ne ka dru ga... Pa i pak, pe snik se pre po zna je po da le koji ne u tešnoj dru go sti ko ju kao da ne mo že da iz beg ne, kao damu je u kle to po da re na, kao ta i gra ne stan ka, i gra sa ša re nim


ba lo ni ma, ko ju ne mo že da iz i gra, ali za ko ju zna i već ti me se -be spa sa va pred bu kom us klič ni ka i ža mo rom od go vo ra.

Za a na to mi ju sen ke

Već sa po ja vom zbir ke A na tom sen ke (1986) Dunđer ski nas je uiz ve snom smi slu – raz o ru žao. Bi lo je, od mah, oči gled no da tojpo e zi ji ne mo že mo bez bri žno i la ko um no da pri stu pa mo, poštonjen cilj ni su do ko li ca i raz bi bri ga. Još man je je njen cilj stva- ran je le puška stih, uz bun lji vih ili bo le ći vih o se ćan ja. Krajn jevre me je da po e zi ja pre sta ne da se svo di na ne mi sa o no draška-n je slu zo ko že ču la i e mo ci ja. Pri tom, ona ne bi sme la ni da bu -de pu ka teh nič ka o pe ra ci ja: ne o ba ve zna i gra me ta fo ra ime to ni mi ja. Po go to vu ne na u skom pro sto ru neči jeg pri vat nogis ku stva i skuče nog o br zo van ja. Za to i tra di ci o nal ni kri tič ki pro- se dei, ko ji pe smu stav lja ju u e pru ve tu, da bi je, pr vo, do bro pro- muć ka li i za tim a na li tič ki raz lo ži li, sva ka ko, teško da bi do pr li dopo e zi je ko ju nam je u na sleđe o sta vio Mi lan Dunđer ski.

Pa ka kva je, on da, to po e zi ja? To je pi tan je či je od go ne tan jeće u o vom tek stu i ma ti više e pi zo da. Za poče tak, reč je o po e zi -ji ko ja ne ve ru je sa mo u se be ne go i u svo ju sen ku. O tu da da klesin tag ma: a na tom sen ke. U me ri u ko joj ve ru je u svo ju sen ku,pe snič ko se ci ran je sen ke ne ve ru je, bar ne sa svim, u se be sa -mo! U Po e zi ju, sa ve li kim P. Jer, a na to mi ja su ge riše su sret s mr t-vim te li ma... I po naj pre, s mr tvim te lom je zi ka. Sva is ku stva ko jase sa bi ru, zbi ra ju u po et skoj reči u i sti mah su pra će na sen ka -ma, nad ko ji ma se nad vi ja sen ka nad sen ka ma, ko ja je, na rav -no, sen ka smr ti. Stva ri, raču na ju ći tu i po et ske stva ri, ni suni ka da pot pu no i sto vet ne sa so bom, ni ti su se bi i dru gi ma napu nom ras po la gan ju. Ni su pro zir ne ili pro zrač ne... Njih u vekpra te nji ho ve tmi ne i nig di ne. Za to, ka da bi bi la mo gu ća, po e -zi ja bez sen ke bi a na to ma sen ke o sta vi la – bez po sla. Po et ska


reč je du ža od svo ga značen ja, ma kar to značen je bi lo po me re -no, pre ne se no, iz mak nu to.

Iz među značen ja i sen ke po sto ji i gra ko ju po e zi ja mo ra dasa vla da, ko ja njoj ne bi sme la da iz mak ne, da je po rek ne. U A -na to mu sen ke Dunđer ski je pr vi put u veo lu dič ki (od lat. lu do -i gram) mo me nat u de fi ni ci ju po e zi je. Po e zi ja je, da kle, (iz međuo sta log i mo žda na pr vom me stu) i gra. Sa mo, ka kva je to i gra?To je i gra u ko joj, kao i u sva koj i gri, ne ma u na pred od ređe nog,de fi ni sa nog, o venča nog po bed ni ka. Ni ti reč mo že da, jed nom zasvag da, po ko ri svo ju sen ku, ni ti sen ka mo že da raz o ru ža i po ni-šti reč, na rav no, u ko li ko je ona za i sta pe snič ka. Ali sen ka naspra ti sve dok ima sun ca... Pa je he li o cen trič ki sjaj po e zi je, i pak,var lji va sli ka ko ja u sva kom pe sni ku na la že post-ko per ni kan -sku bud nost ko ja se gra niči s po me ran jem sen ke. Za a na to masen ke ne ma sa vrše nog, u zor nog pra vi la: sve je u po ma ci ma i i -gri po ma ka... Sva ka oči gled nost ima svo ju sen ku. U pra vo za tošto po sto ji iz ve snost pr vog stup nja, mo guć je rad u pe ren pro- tiv nje. Mo gu ća je a na to mi ja nje ne če sto je dva pri met ne is kriv -lje no sti, iz o pače no sti, tašti ne. Naj oči gled ni je od svih oči to sti su,bez sum nje, one ko je go vo re o i stom. U krajn joj in stan ci: ta u -to lo gi ja (A je A) i i den ti tet (A = A). Ov de u po tre blje ni iz raz kraj-n ja in stan ca bez sum nje je krajn je sum ljiv. Gde tu in stan cutre ba da po tra ži mo: u lo gi ci, gra ma ti ci, zdra vom ra zu mu? U po -e zi ji sva ka ko – ne. Jer u njoj, u ve ra va nas Dunđer ski, stva ri ko -je su pod lo žne krajn jim oči to sti ma, za pra vo, naj po god ni je suza se ci ran je. I ne bi lo ka kvo se ci ran je, već ono ko je spa da u po -ziv a na to ma sen ki: ko li ko sva ko dnev nih oči to sti.../ ko li ko i stih pri- me ra pri su stva i od sut no sti/ za a na to ma sen ke...

Za i sta, za a na to ma sen ke ne ma jed no cen trič kog, iz vor nog,u te mel ju ju ćeg za ko na, sun ca či ja bi ap so lut na sre ća bi la u to -me da nas o ba sja va... Sva ki pe snik se do spi sa teljs ke sušti ne,ako ta kve u opšte ima, pro bi ja kroz o so be no is ku stvo, kroz is ku- stvo po seb nog i po je di nač nog i to po seb nog i po je di nač nog ko -


ji su pre preče ni po ma ci ma, pre no si ma i skre tan ji ma... On sepro bi ja. I do kle sti že? U vek ima ne ke gra ni ce. Ne ke pre pre ke.Ne kog ne do stat ka. Dunđer ski za to o so be noj sušti ni pe sni ka do- da je jed nu cr tu ko ja liči na tam ni za kon. Za kon ko ji ba ca sen kuna sva ki za kon. Na sva ko po stig nu će. Od u vek se ve ro va lo da je„pra va“ po e zi ja – za kon. I to tač no u smi slu u ko jem, da nas, mla -di ka žu: „To je za kon!“ Ali sa za ko nom pro blem je u vek dvo struk.Naj pre: ka ko o so be nim pu te vi ma u opšte do nje ga sti ći? Taj te- gob ni deo po zna je sva ki pe snik. Pri tom, po sto ji i dru gi deo ko -ji gla si: ka ko sti ći do za ko na ako na tom pu tu mo ra mo daga zi mo po sop stve noj sen ki? Po o nom ne i sto vet nom ko je namse is preču je na pu tu i stog, i den ti te ta? Ka ko sa bra ti svo ju po e -zi ju u jed nom sre dištu ko je ne že li o la ko da pre ga zi sop stve nusen ku? Ta za go net ka se ne će la ko od go net nu ti.

Jer na počet ku bi ha os

Na počet ku bi ha os, a po sle sve ga, po sle Te lo sa i Es ha to na, ha osje još ve ći! Ta ko nam se bar či ni. Ali zašto? – To ni ko ne zna. Po -e zi ja je, mo žda, pr va ko ja ovu si tu a ci ju ne do živ lja va kao u des. U -me sto „zbi ra ju će zbra no sti“ ve li kog, sve o bu hvat nog i sve o ba -ve zu ju ćeg Lo go sa, Li te ra tu re ili Smi sle nog-go vo ra ko ji bi, u sva- kom tre nut ku, hteo da o sve doči vla sti to pri su stvo (i den ti tet), po -e zi ja M. Dunđer skog nas su oča va s de kon stru kriv nim ras pr ska- van jem smi sla na ru bo vi ma zgu snu tih značen ja, sa ras tva ran -jem i rasčin ja van jem, ras plin ja van jem i vi vi sek ci jom lo gi ke ču- ven ja, i za pra vo o nih o venča nih ili, bol je, o vešta lih mi to-po e ma,ži vot nih po e ma „he roj stva“ i „po be de“, gde o naj ko lju bi li ce po- be de li ce to san ja/ vi se će li ce vrt u no ći vrt li ca. Pre ili ka sni je do -zna je mo da i ve li ka „he roj stva“ i „po be de“ pla ća ju da nak – ha o su.

Naša po e zi ja, juče rašnja, pa i da našnja, u glav nom je po e zi -ja bez mi sli (i de ja, kon cep ta). To je za kopča ni svet jed nog „smo -


ta nog“ is ku stva u ko jem se vešto (ili ne vešto) ba ra ta me ta fo ra mai me to ni mi ja ma, bez na de da će se ka pi ja pe sme pre ma bi lo če -mu o tvo ri ti. O tu da i ma mo za kon ko ji je for mu li sao još Zo ranMišić, u o gle du Pe snič ko is ku stvo. Taj za kon gla si: gde je plit kami sao, plit ko je i o se ćan je. Ži vi mo u plit koj sređe no sti, u sređe -nom ha o su. Ta sređe nost ni je ni ka kav Ap so lut i nju nam ne do- no si ni is ku stvo, ni mi sao, ni po e zi ja. Ona je zlo po ko me je „sveu re du“. Ma da smo dav no na pu sti li uči o ni ce va vi lo na, o kru žu ju -ći ha os svih vred no sti i smi sla ko ji zo ve mo ži vot i dal je o sta jesvi ma i sta po la zna tač ka i tač ka stal nog (u pit nog) po vrat ka.

Taj ha os je i sti ka ko za o nog ko ji ži vi ka ko-se-ži vi, ta ko i zao so ben ja ka, ka ko za ju na ka, he ro ja ta ko i za nje go vog post- mo der nog se kun dan ta. I pak, za ra zli ku od se kun dan ta, na o -ru ža nog do vol jnim od sto jan jem i lu cid nošću, he roj se binu žno u mišlja, do u bes ko nač nost, ve li ke pro me tej ske i lu zi -je, ve li ke priče, mi to po e me o Mi si ji, o sve pro ži mu ćoj ce lis -hod no sti, či je kon ce dr ži čvr sto u ru ka ma, o le plji vom iras te glji vom ko’ žva ka ća gu ma Te lo su ili Es ha to nu... Za i sta,Nor top Frye je, u A na to mi ji kri ti ke, s iz ve snim pra vom tvr- dio: „... pe sni ci ma je u in du strij sko do ba Pro me tej, ko ji je u -krao va tru da bi ko ri sti la čo ve ku, je dan od o mil je nih, ako nei u i sti nu naj mi li ji mi to loški lik“. Ali, mi da nas ži vi mo u do buu ko jem po et ski se kun dant he ro ja po sta je ne sklon mi to loškimza ma ja van ji ma. Pro me te ju, tom pr vom sve cu u fi lo zof skomka len da ru, on, sa da, pret po stav lja – u bi cu: ma da kroz me tež/reč mi iza zi da pro la zi/ iza po kret ne šu me i po u zda nih ba ri ka -da/ i sva ko ko se na da po nav lja je: / (u bi ca u bi jan je u bi ja ti u -bi lač ki).../ u bi ti... Pr vo bit na smrt ni je smrt „o vo ga“ ili „o no ga“,već u pra vo ta, skri ve na iza po kret ne šu me, či ji bes ko nač ni pr -kos pro go ni lik na sli ci/ oštro re zba ren i po me ri več no sti – du- bo ko od vra tan... Pa ako su se da nas ve li ke-od vrat ne-pričeras pa le u pa ram parčad, ti a gre siv ni parčiči nas, bar na o vimpro sto ri ma, i dal je, ne u mit no, sud bin ski op se da ju.


Se kun dant smr ti

Smrt je ne u mit na bar i sto o no li ko ko li ko je sva ka ne u mit nost –smrt. Ho će li smrt ve li kih priča, či ju be lo svet sku pro po ved većde ce ni ja ma sluša mo, ko nač no i na o vim pro sto ri ma ro di ti neštono vo i do bro? Da bi to bi lo mo gu će, ona bi u jed no mo ra la dabu de smrt oca, he ro ja, i sil ni ka, da kle, cr ni pas ko ji za ci pe lu u -je da sva ku su ve re nost, što čo ve ko vom ko nač nošću go spo da ri.Ba taj je go vo rio o po et skoj su ve re no sti. Da bi ta ko nešto u opštei bi lo mo gu će, po treb no je da po e zi ja u sa moj se bi u smr ti sva -ku dru gu su ve re nost. Ne znači li to, on da, da je njoj, više ne goi kad, po treb no me ta fo rič ko ili do slov no o ce u bi stvo. Bar na o vimov dašnjim su više pa tri jar hal nim pro sto ri ma! A ti me se, i pak,sa moj po e zi ji ništa ne ga ran tu je. Jer ka ko bi i nače Pol Va le rimo gao, u svom vre me nu, da tvr di: Pri zna jem da ne ve ru jem sva- kog da na u bu duć nost po e zi je (Sve ske, II). Po sao a van gard neisključi vo sti tu teško da mo že nešto da uči ni. Pa ma ko li ko da jenu žan, on je u i sti mah ne mo guć. Ljud ska, su više ljud ska smrtje i gra su ve re no sti i smr ti u ko joj se preče sto sa ma i gra kva ri.

Evo tog pa ra dok sa: u i gri smr ti i i gre i gra je pr va; u smr ti i -gre, bi la to i gra smr ti i i gre, smrt je pr va. Mo žda je baš u ta kvojde o bi sa dr ža na ona sko ro ne vi dlji va nit ra zli ke ko jom Dunđer -sli raz dva ja svet sa dr žan u Se kun dan tu he ro ja od sve to va pri- sut nih u ci klu si ma ko ji raz vi ja ju mo tiv i gre. Po tre ban je sa moje dan ma li, sko ro ne pri me tan po mak da bi te be leške smr ti (većtri de se ti tre ću u mi rem/ iz ča sa u čas/ dan-noć/ na kiši i ve tru/ napram cu i u dnev noj so bi/ za sto lom i u po stel ji/ u mi rem ne po -vrat no/ kraj sve žeg vo ća...) pre ra sle u i gru tra žen ja (šta po sle kiše:po sle o lu ja/ kap po kap: bol iza bo li/ bez dan i jad/ šta go vo riš: o če -mu mniš/ reč po reč: muk iza mu ka...). No, jed no je si gur no: du -el iz među i gre i smr ti, e stet skog i o zbil jnog, ko me di je itra ge di je, još u vek je, bar u o vom našem pre te ra no o skud nom(i po red sveg „o bil ja“) do bu, krajn je ne iz ve stan.


Ta ne iz ve snost ne isključu je le gi tim nost de kon struk tiv nogge sta. Mo žda je sa mo ma lo o gra niča va. Iz mišljan je i gre/ra zli keta mo gde su se, do sko ra, ko’ pa un še pu ri li sve ti i den ti te ti imaviše ne go ja snu sub ver ziv nu u lo gu. Pa ako je i sto ov de još u veku i gri, ta ko je sa mo za to što ono tu slu ži pro duk ci ji/pro du ci ran -ju ra zlik . Za i sta, noć je noć, sa mo, za Dunđer skog, to znači: nida : ni ne/ ni ži vi : ni bu di/ nit bdi : nit mri...

Ići pro tiv i den ti te ta, u krajn joj li ni ji i den ti te ta sa mog de la,mo gu će je je di no uz nje go vo stal no sa put nič ko pri su stvo, pri z-na van je ili na vođen je. sa mo gle daj/ svo na i go lu bo vi/ pre vr tači :pre sre tači/ pro le te ri : de zer te ri/ nar ko ma ni : pi ro ma ni/ o sva jači: pod vo dači/ psi tra gači :/ iz vođe ći/ kor mo ra ni : ad mi ra li/ ras -pe va ni ka pe ta ni/ kra tak plu ton: zrač na la va/ u sna pla va: gon- go ri na gla va/ na pol ju je ta ma : na pol ju je smrt/ ne iz la zi izgro blja de te :/ sa po sled njeg i gra lišta sve te. Pa kao ni bi lo ko jede lo, ta ko ni o vaj ci tat ne tre ba shva ti ti kao pu ko re-pre zen to -van je jed nog u da le koj tran scen den ci ji već fik si ra nog i den ti te -ta, već pre kao po mak po ma ka, kao po kušaj kri ti ke dasred stvi ma ko la ži ran ja-ci ti ran ja-mon ta že sa mu se be us po sta -vi kao mi me sis bez u zo ra, kao mi mi kri ju stva ran ja, kao kre a ci -ju ne i sto vet nog. To bi on da bi la pro duk ci ja na jed nom, ka ko bire kao Bart, „po me re nom“, a na loškom fo nu (pošto pra vog, je di -no is prav nog fo na više, jed no stav no – ne ma). Na rav no, za je -dan is trošen i po ha ban u kus i sam o vaj tekst mo že da de lu jekao su više „po me ren“. Ali, da nas za i sta ima pre ma lo raz lo ga dakri ti ka se bi u mišlja ka ko ona mo že da nam po nu di bez bed ni i -den ti tet ne kog de la. I gre bez gra ni ca Mi la na Dunđer skog nassva kim svo jim slo vom od go va ra ju od neče ga ta kvog!

S ove i s one stra ne raz u me van ja

I a ko su ob jav lje ne post hum no, bez na me re sa mog a u to ra, Pe -sme (1973–2007) pred stav lja ju jed nu, po tra di ci o nal nim me ri -


li ma, ce lo vi tu, do bro sklo plje nu, ko he rent nu priču. I pak, ta po -et ska priča ne ras pi su je u sa moj se bi ni ka kav ne pri ko sno ve niza kon, za kon bez iz nim ke, za kon do vrše ne priče... Ne, ona, prebi smo re kli, o bav lja a na to mi ju te sa mo za ko ni to sti, svu da gdese ona, sa mo za ko ni tost, gra niči s od go dom, s mra kom i s ne i -sto vet nim. Mrak je to za šta po et ska sve tlost ne mo že da se u h-va ti, ni kad do kra ja. A sen ka je, on da, po lu mrak: jem stvo da imanečeg što ba ca sen ku, te da je od su stvo u i sti mah i pri su stvo.Ništa, pa ni sa ma reč, ni je pri sut nost bez sen ke. Pa ako je to ne- o bič no po lu-stan je, u stva ri, pri rod no, i mo žda sa ma ne vol japri rod nog, ot kud on da po tre ba da se vrši a na to mi ja te ne vol -je/pri ro de? Ho će li se njom išta po pra vi ti? Mo že li se a na to mi -jom sti ći do o nog e le men tar nog što sen ku či ni sen kom?U hva ti ti zver za ro go ve? Ili je to, sa mo, jed na u za lud na strast?Ako ne i pu ka lo vač ka priča?

Blanšo je u L’E spa ce litt ra i re sko vao kri tič ku sin tag mi ko jagla si: „au del ou des de la com pr hen si on“ (s one ili ove stra neraz u me van ja). Či ni se da ta sin tag ma i ov de sa svim do bro pri- sta je: a na to mi ja sen ke je pro ce du ra ko ja se po stav lja i s ove i sone stra ne raz u me van ja. Tu, on da, i ma mo Ja nu so vo li ce po e zi -je. Li ce pri su stva i od su stva. Po e zi ja je ono što je tu, ali je i ta -mo gde je ne ma. I ma ko li ko to pa ra dok sal no zvuča lo, ona jeviše ta mo gde je ne ma. Za to ne mo že bi ti reč o to me da po e zi -ja smišlja lu kav stva ko ji ma će u spešno da u kro ti svo ju sen ku,svo je na lič je, svo ju dru gu stra nu. Ne, jer nešto u raz u me van ju,bi lo da je to raz u me van je pe sni ka, bi lo sa mog či ta o ca, o sta je u -vek de lom s ove, a de lom s one stra ne... Pe sni ko va reč ne mo žeda se is cr pi u bi lo ka kvoj sa mo pri sut no sti. On sam se bi stva raza kon, ali u i sti mah i sop stve nu sen ku ko ja je u vek i s one i s ovestra ne, ko ja je i za kon te po e zi je i za kon dru gog od te po e zi je!Šta pe snik mo že da uči ni on da ka da je su očen s tom ras pe -tošću? Bez sum nje, ništa. Ili sko ro ništa. I za pra vo, je di no štomo že je ste: da ne bu de smu tlji vac i na ivči na.


U go di ni cr nog psa na u la zu

Mo že pe snik da lju bi ovu zem lju/ nje nu tam nu bo ju/ va tre no sr -ce/ tra ve što niču u vis/ tvr do kri le bu be i mo že, na is toj toj zem- lji, da li ce svo je tra ži/ praši nu što ve tar po ne se/ načas/ u vis (29),on to, za i sta, mo že, ali ni ta zem lja ni to li ce ni ka da ne će mo ćida se u ob liče u je dan lik bez praši ne, ko ji tra ži ili o ti ma, na me -će ili u zur pi ra vla sti tu su ve re nost. Eto zašto je pe snik o naj ko -ji, u stva ri, is pi su je mr tav je zik/ u na pušte noj ku ći (30), ku ći predči jim u la zom bo ra vi o znači telj smr ti. Za Dunđer skog pe snik jetaj ko ji kao da tra ži ku ću svo ju, bez na de da će je i ka da na ći, bezna de da će to kao da (tra žen ja ku će) po pri mi ti ob lik iz riči to stiko ja se uz di že iz nad praši ne. Pe snik ne ma ni ku ću ni za vičaj,sem ako to ni su u tva re ko je stva ra praši na po ne se na načaj u vis.Pa ako nešto u opšte tra ži, a on, bez sum nje, u vek nešto tra ži,pe snik to ne će ni ka da na ći. Jer ako bi ga našao, on da to više i nebi bio pe snik ko ji ga je našao. Ono što se u po e zi ji i pak ne gde ine ka ko na na la zi, to ni je vred no ni po me na u ko li ko ne sa dr ži use bi ne ku pre ko mer nost, su višak, mnoštve nost značen ja sa že -to u jed noj reči, ko je se, u vek, pre li va i za sve nas po sta je ne do -hvat no. Tu ne iz re ci vost mo ra mo pošto va ti kao o be ća nu reč, rečko ja nam znači sve, sve ko je je svu gde i nig de... Ko je je sve iništa. Za jed no sa svo jom u pit nošću i svo jom od go vor nošću.

Pe snik, ako je u opšte pe snik, mo že da bo ra vi sa mo i sa mo usvom po zi vu (ili: od zi vu). Dru gde je on stra nac. Bez po zi va ne bibi lo ni te re ke u ko ju se ne mo že dva put kroči ti, a da ona o sta -ne i sta... Mo žda naj pre ci zni ji o pis po zi va pe sni ka na la zi mo usti ho vi ma: pe snik je o naj/ ko ji vi di ku ću pe sni ka/ cr nog psa na u -la zu/ mo za ik pom pe ja/ na ga te la/ va tru i ples/ hil ja du i je danpri stup va gi ni/ ku ću taj ni i jav nu ku ću pe sni ka vi di on/ cr nogpsa/ sa mu smrt (25). Pe snik ku ću pe sni ka vi di kao što je vi di de -te. Da kle, kao ne ko ko u toj ku ći ne po sma tra se be ne go dru gogpe sni ka ko ji pe re zu be... Vi dim svo ju ku ću, sa mo što ta ku ća ni -


je više mo ja ne go nje go va. Ja ni sam on, a on je u vek ne ko dru -gi. Za sa mog pe sni ka ni je pre ve lik pro blem ta ne i sto vet nost-sa-so bom/sop stvom. Jer, nje gov po ziv od u vek je bio sa zdan odpo ma ka, raz ma ka i ra zli ka, u sud njoj in stan ci, od ne i sto vet no -sti se be sa mog sa sa mim so bom... Pra vi pro ble mi na sta ju on daka da se taj, kao i bi lo ko ji, i pe se i tet su oči sa cr nim psom na u la -zu, od no sno ka da pe snik vla sti to dru go biv stvo, bez ko jeg ne mapo e zi je, poč ne da ot kri va u ključu dru gog ko je više ne ma biv stva,ko je je ap so lut no ne pri su stvo i ko je, da kle, ni je dru go ne go –sa svim dru go. U go di ni cr nog psa...

* * *

Pa ra fra zi ra ju ći Kar la Kra u sa mo gli bi smo re ći: Mi lan Dunđer -ski je ve o ma po znat pe snik sa mo što se to ne zna jer se ni je ra-šču lo. Ša lu na stra nu, ali tu i ma mo, u stva ri, o pis da našnjeSr bi je. U njoj se, počet kom XXI ve ka, na pr ste jed ne ru ke mo -gu da pre bro je stva ra o ci ko ji bi, po du bi ni po et ske mi sli, mo glida se u po re de sa Mi la nom Dunđer skim, ali, ali, pod u slo vom daje za nje ga ne ko još u opšte „čuo“! Pri tom, na rav no, za bo rav ljase da su me ri la ču ven ja, sa svim dru go od po et skih me ri la, i dasu da nas na sta la ta kva vre me na da su ču ven ja po sta la sko ro u -vre da za po e zi ju, knji žev nost, fi lo zo fi ju... I to, na rav no, ni je ništačud no ka da zna mo da ži vi mo u raz do blju u ko jem je po e zi ja nesa mo po sled nja ru pa na svi ra li ne go i stvar ko ja je, za pra vo, isa ma iz gu bi la smi sao za sa mu se be, u opštoj kul tur noj po met -nji i o be smišlje no sti.


ZAČA RA NI KRUG PO E ZI JE

Po e zi ju svi pišu

Sve o bu hvat ni sud o po e zi ji je, da nas, nu žno ras tr zan, ras petiz među više o preč nih stra te gi ja tu mačen ja. Među nji ma seis tiču dve, ko je su pod jed na ko la žne: (1) po e zi ji ni ka da ni jeišlo bol je; i (2) ona je mr tva! Obe te stra te gi je raču na ju s (na -vod nom) čin je ni com da po e zi ju da nas pišu svi! Jer za nju jesa da do vol jan u slov: i ma ti o lov ku i pa pir. Mlađi ma je, na rav -no, do pušten i raču nar. To je na pre dak ko ji je pro iz ve la de mo- kra ti za ci ja kul tu re. Po e zi ja više ni je eks klu ziv na, e lit na,pri vi le go va na de lat nost. Ona je, sa da, stvar u ko joj sva ko mo -že da se is kuša. Sva ko ima svo ju šan su... I to je ve o ma le po, sa -mo što ta kvo stan je mo že da se shva ti i kao svo je vr sni – pad!Od no sno, kao čin je ni ca da je na počet ku XXI ve ka po e zi ja po- sta la o te lov ljen je jed nog sa mo vol jnog, o skud nog ili na iv no-počet nič kog shva tan ja slo bo de, sve de ne na – pro iz vol jnost iličak raz u zda nost. Spol ja po sma tra no, po e zi ja, po pra vi lu, mo -že da se pri hva ti kao u i sti mah bez bri žna i op se siv na za ni -ma ci ja ko ječi me ili, što se svo di na i sto, kao raz bi bri ga, na lik,re ci mo, na gle dan je tv. se ri ja, i gran je kom pju ter skih i gri ca iličač kan je no sa... Ti me na rav no ona gu bi, ako ne uz više nost ido sto jan stvo ko je je ne ka da i ma la, on da bar eg zi sten ci jal nudra ma tič nost. Reče ni gu bi tak po e zi ja ne u spe va ničim dru- gim da na dok na di. I to on da po sta je njen ključ ni pro blem.


Liše na pre ve li kih pi tan ja i e mo ci ja, mi sa o nih uz buđen ja iza no sa, po e zi ja je, sa da, za gle da na u hi per bo lič nu pri vat nostsvog stva ra o ca, u nje go vo nar ci stič ki su že no i na du va no ži- vot no is ku stvo, u nje go vu in tim no-skuče nu, do ma ćin sko-svoj tin sku mi to-po e ti ku. I a ko u se bi mo že da in di vi du i ranaj ra zliči ti je pri vat ne hi ro ve, ta kva po e zi ja, ma kar bi la i be- lo svet ska, i pak ne pre ko raču je o kvi re pa la nač ke sve de no sti.Pri vat no je i nje no viđen je ne-pri vat nog... Pri vat ne su i nje -ne mi to ma ni je... Sve nam iz gle da kao da je po e zi ja zlo u po -tre bi la slo bo du ko ju su joj pret hod ne ge ne ra ci je da ro va lesvo jim i de o loškim i pro tiv-i de o loškim bit ka ma. Mo že li se ota kvoj po e zi ji u opšte i go vo ri ti smi sle no? Za i sta, da li je mo- gu ća (ne kao iz u ze tak ne go kao pra vi lo) po e zi ja ko ja ne bi bi -la pu ka sve-re la ti višu ća is pra znost, blju ta vost i do sa da?Slič no pi tan je mo gu će je u pu ti ti i na a dre su da našnje fi lo zo -fi je! Sa mo, u o vom tre nut ku, i pak, go vo ri mo o po e zi ji.

Da li je da nas u opšte mo gu ća po e zi ja ko ja bi bi la do stoj nasvog i me na? Ili je ona, na pro sto, mr tva? Jed no je si gur no: ne zami sli va je ži va po et ska reč ko ja bi bi la liše na po sto ja nog na po -na vol je, od no sno ko ja ne bi u se bi o de lo tvo ra va la na pe tu,ne po mir lji vu, bor be nu vol ju za tu mačen jem sve ta i za sa mo tu -mačen jem. Po e zi ja ne mo že da ne pre u zme na se be od go vor -nost za ši fro van je i deši fro van je smi sla o kru žu ju će eg zi sten ci je,pa on da i za kru go ve ko je sa ma o pi su je i u pi su je u eg zi sten ci -ju. Ona ni je tek ma hi nal na, kon tin gent na, ’ras pe va na’ ili ’raz o -bruče na’ i gra tro pa. Ako je već ne ka ka va i gra, po e zi ja je i grako ja po vlači za so bom o pa sno sti, ko ja pod stiče i va ga, dra ži ipre me ra va dra mu ljud ske e mo ci o nal no sti ka ko bi, za tim, se beus po sta vi la kao toj dra mi pri me re nu e stet sku in ter ven ci ju.

Mo žda je ovo shva tan je i pak pre te ra no. Ali nje ga ni je mo- gu će od ba ci ti sa sta no višta ko je pe smu shva ta kao pu ku sa- mo vol ju. Jer, da bi smi sle na priča o po e zi ji bi la mo gu ća,po treb no je po ći od o no ga što je u njoj nu žno, što ni je stvar


pro iz vol jnih, hi ro vi to-pro men lji vih značen ja. Ne ka da je po- e zi ja sa dr ža va la u se bi ne ke for mal ne i me ta fi zič ke po sto ja -no sti i ve liči ne. Da nas – ne. Da li je to nje na vr li na ili ma na?Mo žda mi, u stva ri, tra ži mo ne mo gu će? Mo žda u pe smi višei ni je do pu sti vo nešto ta kvo kao po sto ja ni na pon vol je? Mo ždase po e zi ja da nas, i pak, ra su la u mnoštvu be značaj no sti? Ka kogod bi lo, ona ni kad ni je svo di va na da to stan je stva ri, već je u -vek i na log, nor ma, ono što tek tre ba da dođe. Eto zašto po e -zi ja sa mo na pr vi/po vršni po gled mo že, kao i u met nost u opšte,da se shva ti kao pot pu no flu id na, ras pli nu ta, ne po sto ja na ipro men lji va eg zi sten ci ja...

Ko stur ni ca reči

U o vom tre nut ku po zi vam u po moć ve se lu Vi na ve ro vu tvrd -nju iz 1912. go di ne: „Da nas je po e zi ja ko stur ni ca reči“! Ne- ma mo pre više raz lo ga da ve ri je mo da se na počet ku XXI ve kanešto u tom po gle du pro me ni lo! Eto on da pr ve po sto ja no sti,pr ve kon stan te. Po sto ja no sti ima čak i u ras prše noj be značaj- no sti sa dašnjeg stan ja po e zi je. Jer po sto ja na je, na i me – smrt!A to, sva ka ko, ni je ništa no vo. I po e zi ja u mi re, zar ne? Ne kiput, či ni se, još pre ne go što je rođe na. A to je, s ret kim iz u -ze ci ma, u pra vo da nas slučaj. Za to nje nih ko sti ju ima na pre- tek, u ča so pi si ma, knji ga ma, me di ji ma… Ma da je smrt, kao isvu gde, ta ko i u sa moj po e zi ji, Stvar ko ja se ra do za bo rav lja.Što znači da se ta po et ska kon stan ta – ko stur ni ca reči – u sa -moj po e zi ji, kri ti ci i te o ri ji, na mer no ne pre po zna je kao ta -kva! Eto on da još jed ne kon stan te: za bo ra va smr ti. Ži vi mo iu mi re mo sa za bo ra vom smr ti. Ili još bol je: za bo ra vom po ha -ba no sti, is troše no sti i smrt no sti po e zi je. Iz to ga se, za tim,rađa i lu zi ja ko ja gla si: »sve ide«, »sve mo že da prođe«. Sve jeta ko re ći a pri o ri u pi sa no u več nost...


Pa i pak, kao i u svim ljud skim po slo vi ma, tko i u po e zi ji nade lu je za kon – nu žnog pro pa dan ja. Ni ko ne će iz be ći fa tal nisi lo gi zam iz u| be ni ka lo gi ke: svi lju di su smrt ni; So krat je čo -vek; So krat je smr tan. I sto va ži i za Ho me ra! Be smrt ni Ho -mer je za sa vre me nu po e zi ju, ta kođe – ko stur ni ca reči. I a koje on u i sti mah deo ar hi va. I pak, po e zi ja je da nas ske let bezme sa u jed nom mno go ba nal ni jem i sko ro o tu žnom značen -ju te reči. I na rav no, ona ni je ni ti će i ka da bi ti deo bi lo ka- kvog ar hi va. Da kle, ako po e zi ju pišu svi, on da ništa ili sko roništa od to ga ne će ući u ar hi vu. Da li je tu, za pra vo, reč o raz -do blju o stva re ne ne ga tiv ne u to pi je? Pi tan je po sta je u me snoako se i ma ju u vi du u to pij ska pred viđan ja Bran ka Milj ko vi ća:jed nog da na/ ta mo gde je bi lo sr ce sta ja će sun ce/ i ne će bi ti uljud skom go vo ru ta kvih reči/ ko jih će se pe sma od re ći/ po e zi juće svi pi sa ti. Ti sti ho vi (iz pe sme „Po e zi ju će svi pi sa ti“) da naspre liče na ša lu ne go na po e zi ju. I pak, u vre me nu u to pi je onisu gor do zvuča li. Za to su, re kao bih, i oni deo ar hi va!

U o vom tre nut ku su više je la ko re ći: ta mo gde je sr ce ne ćesta ja ti sun ce. Ni ka kva i de o lo gi ja sve tlih per spek ti va, u ključu -ju ći tu i da našnje, ne će u spe ti da na do me sti dra mu ljud ske e -mo ci o nal no sti. Sem ako sr ce liše no sun ca i pak pro gla si mo,pu tem sup til ne i de o loške ma hi na ci je – sre ćom svih naših tre- nu ta ka. Pro blem je što se u pra vo to da nas deša va! Ali, na su protta kvoj »sre ći« sto je reči. A one u svo joj sva ko dnev noj, na sušnoju po tre bi ne is pi su ju ni sre ću, ni sun ce, ni sr ce. Po e zi ja će u vek,po sto ja no da se od riče ta kvih reči. Od ri ca će se nji ho ve go vor -ne ba nal no sti, ne-po e tič no sti i an ti-po e tič no sti. Eto zašto po e -zi ju ni ka da ne će svi pi sa ti. Sem – o pet ta pre do stro žnost! – akoje ne pri hva ti mo kao ko stur bez me sa. Eto u če mu je po en ta.

Ako da nas vi di mo da je raz men ska vred nost zva na po e zi japo be di la, on da nje na po be da ima i sti o naj smi sao ko ji joj se(nor ma tiv no) nu dio u ko mu ni stič koj mi to-po e ti ci: po e zi ju, sa -da, pišu svi! I ti me je ona, od mah, iz gu bi la svo ju po vlašće nu, za-


ko no dav nu u lo gu, da bi po sta la, ako ne o ke an, on da bar ba ra bezmreškan ja, pez po kre ta. Po e zi ja je, ti me, sa mu se be – u ćut ka la!I ta tiši na, u ko joj sa mo još čan grl ja ju ko sti, da nas nam se pre- po ruču je kao o stva re na ne ga tiv na u to pi ja, da kle, kao po e zi ja bezme ri la, kri te ri ja, s pot pu nom slo bo dom/raz u zda nošću, bez sim- bo lič kih o ba ve za i od go vor no sti, bez su oča van ja s ne mo gu ćim,bez o pa sno sti. Bez žel je da se ono što je ste od ba ci kao pri vidbez sušti ne. To je si tu a ci ja u ko joj je po e zi ja liše na po tre be da use bi no si i mi ni mum mo ral nih na lo ga. Liše na ot po ra la žlji vom išu pljem o kru žen ju u ko je je bače na. Eto on da mo gu će di jag no -ze: po e zi ja je, da nas bar, te mel jno o bez vređe na, o pu stoše na ipo troše na. Više ne go i kad i ma mo u ti sak da je ona po sta la či stine do sta tak, ako ne ništa on da bar jed no sko ro ništa.

Mo že li po e zi ja da se po mi ri s u lo gom pot pu ne iz lišno sti?Mo že li pe snik da pre ki ne s po e zi jom i sto o na ko kao što je Dišanpre ki nuo sa sli kar stvom? Mo žda je na log ko ji gla si: Po e zi ju ćesvi pi sa ti, ne ka (ko mič na?) vr sta re ady-ma dea u po e zi ji? Po e zi -ju će svi pi sa ti, pošto su je već na pi sa li, pošto ona kao na log,nor ma, za da tak više ne po sto ji. Sam Milj ko vić ni je bio na pr -vom me stu i de o log (u jed nom vre me nu u ko jem je i de o lo gi ja i -ma la he ge mo nu u lo gu) već pe snik, pa je za to po et sko-i de o loškuu to pi ju is pe vao sa zrn ce tom so li: ja pri hva tam ve li ku mi sao bu- du ćih po e ti ka:/ je dan ne sre ćan čo vek ne mo že bi ti pe snik/ ja pri- mam na se be o su du pro pe va le go mi le:/ ko ne ume da sluša pe smusluša će o lu ju. Bez sum nje, o lu ja kod nas ni je bi la ta ko strašnakao u ne kim is toč no-e vrop skim zem lja ma. Za to je pe snik, u o -sta lom, i mo gao da o pe va o su du pro pe va le go mi le...

Ali, sa da je reč o na ma. Ni smo li mi, u o voj našoj slo bod -no-raz men skoj si mu la ci ji po e zi je, u si tu a ci ji da sluša mo jed -nu dru gu, man je i de o lošku (u smi slu i de o loških a pa ra ta) i višeme dij sku (u smi slu me dij skih a pa ra ta!) o lu ju?! Naša pro pe va -la go mi la no si u se bi ta kođe o su du po e zi je, o su du svih o nihne sreć ni ka ko ji bi još u vek hte li da do i sta bu du pe sni ci, u sve -


tu si mu la ci je bez o ri gi na la. Za i sta, da li je slo bo da u ko joj ži- vi mo, u ko joj slo bod ni svet da nas ži vi, u stva ri, reše na e nig mako stur ni ce reči? U svom vre me nu, ko je još ni je bi lo vre me do- gođe ne u to pi je, Milj ko vić je pe vao: Sad je to još u vek o pa snostko ja pe va. A ka da dođe vre me u to pi je (te svud pri sut ne in fla -ci je/o bez vređi van ja po et skog) on da će, na rav no, svi pe va ti bezo pa sno sti! Za i sta, po e zi ja je da nas, po sve mu su de ći, o stva re -na u to pi ja: pe van je bez o pa sno sti. To je ga ran to va na bez bed -nost u na iz gled slo bod no i, za pra vo, sa mo vla sno/sa mo vol jnoi za bra nom (pa la nač kom) za bra nu. Ne ki u to me vi de san ja nii de al slo bo de. Mo žda Milj ko vi će vu u to pi ju? Nju sva ka ko – ne.Pre bi se re klo: o stva re nu ljud sku ko me di ju slo bo de (jer, za- ce lo, po sto ji i jed na ko me di ja slo bo de!). Pa i a ko smo, s pu nimpra vom, od ba ci li o lu ju, i pak, za uz vrat, ni smo do bi li ništa ili,još bol je, do bi li smo ono što smo tra ži li, sa svom am bi va lent -nošću ko ju u se bi no si taj iz raz! Sam pe snik ne bi bio pe snikkad nas ne bi su očio sa vre me nom o pa sno sti, vre me nom ko jeu se bi no si u me sno i po ma lo na iv no pi tan je: ho će li slo bo da u -me ti da pe va/ kao što su su žnji pe va li o njoj.

Na rav no da ne će. I u to me je či ta va i sto rij ska ša la. Zbog ko -je pa da ju u vo du sve u to pij ske kon struk ci je. Pa on da, i ta kon- struk ci ja ko ju na počet ku XXI ve ka ži vi mo kao nig di nu svihnaših tre nu ta ka. Nig di nu u ko joj je o lu ja sro za na na ba nal nostko ja stva ra ba nal no. Ta ko da, u i sti nu gle da no, sa da za i sta višeni ko ne piše po e zi ju. Iz nim ke, raz u me se, po tvrđu ju pra vi lo.Po treb no je, u o vom tre nut ku, bi ti su ro vo iz ričit, da bi se po ru -ka u opšte i ču la. U na ma i oko nas ne ma više pe sni ka! Opštaraz men ska, tr žišna u slov nost je pre ga zi la po e zi ju. I to ta ko te- mel jno, da su i sa me iz nim ke po nište ne opštom si tu a ci jom!Milj ko vić je for mu li sao u slov nost ko ju po e zi ja ni ka da ne će iz- gu bi ti, a da u i sti mah ne iz gu bi se be: Reči greše pe sma se stva -ra. U to me je, sva ka ko, sud bi na po e zi je. Ka da po et ska reč ne bibi la sprem na da pri zna sop stve nu grešnost, a ti me i o pa snost


ko ja je vre ba, on da ta reč više ne bi ni po sto ja la. Sve dok rečigreše, do tle ne ma u to pi je. Ne ma bez grešnog zače ća. Ima ri zi -ka. O pa sno sti. Ima su oča van ja, kon fron ta ci je, pre stu pa. Po e zi -ju tre ba u vek tra ži ti s one, dru ge stra ne. Pa on da i s dru gestra ne u si dre no sti u svom u skom, kr žlja vom, bed no-pri vat nom,kon tin gent nom, ma hi nal no i za bra nom, ’slo bod nom’ sve tu. Za -to u pe sni ko vu grešnu lu cid nost mo že mo da u bro ji mo i spo s-ob nost za sop stve nu o su du ko ja gla si: Slo bo da je za sta re la/Mo je pra vo ime če ka da u mrem (Za mo re na pe sma).

Ne ko će re ći da je e li ti stič ko od bi jan je po e zi je da pri hva -ti li be ral nu u slov nost sa vre me nog sve ta, u slov nost slo bod ne,po opšte ne raz me ne i za pra vo ras pro da je svih vred no sti, akone re ak ci o nar na, on da bar pri lič no an ti-de mo krat ski na stro -je na. To, među tim, ni je tač no. Sa vre me na de mo kra ti za ci jakul tu re je po žel jna i ne iz be žna stvar. Za to su po e zi ja i kul tu -ra s pra vom na men je ne svi ma. Ma da je značen je reči svi ma,u do me nu re a li za ci je, či sta u to pi ja... Sam e li ti zam po e zi je ne -ma raz lo ga da ide pro tiv tog na lo ga; on, sa mo, za se be tra ži usva kom po opšta van ju (bi lo da je reč o raz me ni ili od luči van -ju, e ko no mi ji ili po li ti ci) sta tus o za kon je ne iz nim ke, od no snosta tus po zi tiv no dis kri mi ni sa nog! Ti me bi e lit ne vred no sti is -ko rači va le iz opšteg si vi la, uz u i sti mah u va ža van je te ko vi naslo bo de i de mo krat ske kul tu re. Je di no, pri tom, o sta je ne u -god no pi tan je: gde da nas još, u sve tu, po e zi ja po se du je tajsta tus po zi tiv no dis kri mi ni sa nog? U is kušen ju smo da ka že -mo: nig de! S tim što nas, u tom po gle du, uz dr ža nim či ni sa -mo ne pre gled nost po et ske si tu a ci je na počet ku XXI ve ka.

O pi si van je zača ra nog kru ga

Kao i u met nost u opšte, po e zi ja je u vek te ži la da se o si gu ra odpre te će smr ti. Rešen je je na la zi la u zača ra nom kru gu u ko -


jem se o se ća la bez bed nom. I de ju o zača ra nom kru gu pre u zi -mam od Vi na ve ra (vi de ti nje gov o gled o Rem bou), ko ji je njupre u zeo iz na rod nih priča u ko ji ma se o to me če sto go vo ri.Zača ra ni krug is cr ta va glav ni ju nak u kri tič nom tre nut ku, ta -ko da u taj krug ne mo gu da pro dru »raz ja re na ču do višta«…S one, dru ge stra ne kru ga, o sta je »car stvo zlih si la«… A na mapre o sta je da se u pi ta mo: mo že li po e zi ja da is cr ta se bi je danta kav zača ra ni krug? Od go vor je jed no sta van: ne sa mo štomo že ne go je ona to od u vek i či ni la! Ali, sa da se po stav lja no -vo, fi ni je pi tan je: mo že li po e zi ja se be da spa se, da uči ni traj -no bez bed nom u jed nom ta kvom kru gu? Od go vor na topi tan je ni je jed no sta van. Pri vre me ni spas je mo guć. Ali več -nog spa sa i pot pu ne o si gu ra no sti, jed no stav no – ne ma.

Ne ka da se po et ski krug o pi si vao iz van sa me po e zi je, pri- stan kom na bez u slov ne spol jašnje vred no sti ko je se po stav -lja ju kao u mi ru ju ća, ne pri ko sno ve na za ko ni tost. U pi sa ti se ukrug ve li kih i sto rij skih, mit skih, re li gij skih, i de o loških, po li -tič kih ili mo ral nih vred no sti jed nog vre me na i po ret ka, liči loje na naj be zbed ni je o pi si van je zača ra nog kru ga. Pa i pak, u -pra vo je vre me po ka zi va lo da je kru žen je u nu tar naj višihvred no sti sa mo po nav ljan je ko jim ko man du je pro me na. Za toje po e zi ja, ko nač no, od luči la da zača ra ni krug is piše oko se -be sa me ili u se bi sa moj. Sa mo za ko ni tost po e zi je po sta la jenje no nače lo br. 1, nje na u slov nost si ne qua non.

Ove dve stra te gi je – o pi si van je kru ga spol ja i u nu tar po e -zi je – mo gu, u jed nom dru gom poj movm nom re gi stru, da seo znače kao in stru men ta li zam i l’art po ur l’ar ti zam. Reč je oprak tič nom po sta vu: da li u met nost/po e zi ja svr hu vi di u se -bi sa moj ili iz van se be? U sva kom sluča ju to su dve eks trem -ne si tu a ci je. Jer krug ne mo ra da se o pi su je počev od pot pu nospol jašnjih ili pot pu no u nu trašnjih me ri la. Po ka za lo se da niko re ni ta dru go za ko ni tost (he te ro no mi ja) ni ti ko re ni ta sa mo -za ko ni tost (a u to no mi ja) ni su jem stvo do bre zača ra no sti zača -


ra nog kru ga! U stva ri, i sto rij ski po sma tra no, po sto ji mnoštvospa so no snih kru go va. To je i Vi na ver u očio: »Sa naj ve ćim napo ri ma ci vi li zo va ni čo vek o cr tao je mnoštvo spa so no snih kru- go va. Če sto su o cr ta ni pro iz vol jno i iz vuče ni ne do vol jno: ka kose kad u gra bi la pri li ka, pred na past« (v. Vi na ver: Nad gra ma -ti ka, Pro sve ta, Bgd, 1963 god, str. 77). I pak, ti kru go vi i kru- go vi kru go va su se po pra vi lu pre pli ta li i ra zi la zi li, či ne ćio si gu ra nu stvar nost spor nom, na pe tom ili pro ti vu reč nom.Ne ma da kle jed nog kru ga, jer bi u nje mu, on da, nu žno bo ra -vi la i sa ma raz ja re na ču do višta. Ali, ne ma ni mnoštva kru go -va ko ji bi sta ja li in di fe rent no jed ni pre ma dru gi ma. »I samčo vek, u la vi rin tu na sleđe nih i steče nih kru go va i lu ko va, sveviše po sta je za tvo ren u kri vu li ni ju iz ko je se ne mo že u sko-či ti u slo bo dan pro stor« (i sto). To je si tu a ci ja ko ju mo že moda raz u me mo sa mo ako is pi si van je ča rob nog kru ga, ko je nesa mo sva ki čo vek ne go i sva ki pe snik mo ra da pre u zme na se -be, shva ti mo kao per for ma tiv ni čin. Čin ko ji reči ma u sta nov -lju je stvar nost. Go vor ni čin ko ji stvar nost ne za tiče već gra di.Čo vek u toj stvar no sti mo že, jed no vre me, da bu de bez be dan,ali u ne kom dru gom tre nut ku učin ci la ko po sta ju kon tra svr -ho vi ti. Krug spa sa po sta je krug i ner ci je, za tvo re no sti, ro bi -jan ja. Za tvo re nost u ča rob nom kru gu la ga no po sta jeza tvo re nost u jed noj zloj, za kriv lje noj li ni ji…

Ko je god kru go ve da je oko se be o pi si va la po e zi ja, oni su,pre ili ka sni je, gu bi li svo ju zača ra nost. A po ne gde, kao u Milj- ko vi će vom sluča ju, gu bi li su je kroz an ti ci pa ci ju, već u se bi sa -moj. Spol ja, iz ne ke dru ge po zi ci je sve ta/po e zi je na di ra la suraz ja re na ču do višta ko ja su bi la ve li ki kri tiča ri i no va to ri, ču do -tvor ci no vog, na do la ze ćeg vre me na, ko vači no vih ta bli ca vred- no sti. Ta ko su ti u pr vi mah zli volšeb ni ci po sta ja li do bri da bi,po sle bo rav ka »na vla sti«, po no vo po sta ja li zli i ta ko pre pušta -li svo je me sto no vim do brim/zlim volšeb ni ci ma… Za to vre mečarb ni krug se pre i nača vao, re de fi ni sao, po me rao svo je gra ni -


ce, men jao svo ju ge o gra fi ju… U to pij sko za tva ran je je, sa mo,gra nič ni slučaj te priče. Za nim lji vost da našnje si tu a ci je je u to -me što se pr vi put deša va da i ma mo o stva re nu u to pi ju, o stva -re no »kao da«. O stva re ni si mu la krum bez kom ple men tar nogo ri gi na la. A to ni je sa mo po en ta po e zi je ne go i či ta ve sa vre -me ne u met no sti i kul tu re. Pri tom, o sta je ne reše no pi tan je: do -kle će mo da ro bu je mo tom »kao da« liše nom iz vor nog,u po zo ra va ju ćeg, ko rek tiv nog »da«. Liše nom i den ti te ta ko ji nasvo di (ko ji je u zor) i ko ji se, u i sti mah, i mo ra i ne mo že do seg -nu ti, zbri nu ti, za tvo ri ti u jed nom de fi ni tiv nom kru gu?

Da nas nam se kao me ga zača ra ni krug ili, ako ho će te, krugsvih kru go va na me će i de ja po opšte ne ili glo ba li zo va ne raz me -ne. Ta he ge mo na i de ja se us po stav lja kao pro ce du ra spa so no -snog e ko no mi san ja svim i svačim, pa on da i sa mom po e zi jom.I pak, o sta je pi tan je: da li je mo gu će e ko no mi san je s po e zi joma da, pri tom, po e zi ja i dal je bu de po e zi ja? Naj zad, da li je po- e zi ja u opšte i mo gu ća kao e ko nom ska ka te go ri ja? Pod e ko no -mi jom pod ra zu me vam skup u ređi van ja u vre me nu i pro sto ruko jim svo ju u nu trašnju eg zi sten ci jal nu dra mu pod vr ga va moo no me što je sva ko dnev na ko ri snost, od no sno što bes po go -vor no a fir miše nače lo ko ri sno sti. Pod pre si jom ta kvog kon cep -ta e ko no mi je/ko ri sno sti, po e zi ja (kao i sve dru ge vred no sti)pre sta je da bu de vred nost po se bi i po sta je vred nost za dru go,ne dru go u sa moj po e zi ji (ili: dru gu po e zi ju) ne go za dru go odsa me po e zi je. Ali po e zi ja ni ka da ni je mo gla da se je de.

Po e zi ja ni je ka stri ra ni spis

Po et skim stva ran jem, po Vi na ve ru, ko man du ju dve ključ nežel je: jed na ho će da proši ri krug; a dru ga, »ne o dol ji va«, dapot pu no iz nje ga i zađe. Obe te žel je o be le ža va ju, u po e zi ji,raz do blje mo der no sti. To je raz do blje u ko jem je, tvr di Vi na -


ver, prošao pr vi strah od de mo na i zlih si la… Pri me ti će mo daa u tor, pre do stro žno sti ra di, go vo ri o pr vom, raču na ju ći, bezsum nje, s ti me da proši ri van je kru ga mo že da se su oči i sadru gim i tre ćim stra hom. Re ci mo, kao što je (Kan to va i A dor- no va) pro sve će nost u svo jim ob raču ni ma sa zača ra nošću ili,da u po tre bim Vi ne ve ro vu sin tag mu, sa zlim volšeb ništvom,mo gla u ne kom di ja lek tič kom su no vra tu da se i sa ma nađena po zi ci ja ma zača ra no sti i stra ha. Za to je kri tič ko deši fro -van je u vek no vih vr sta zača ra no sti, u stva ri, bes ko načan za- da tak. Sva ko zbrin ja van je u u skom, ne do vol jnom kru gu preili ka sni je se po tvrđu je kao kon tra ce lis hod na de lat nost. Jer, usud njoj in stan ci, ne po sto ji ni ka kav zača ra ni krug. Ili, što je i -sto: ne po sto ji pra vi, fa tal no zača ra ni krug… A o pet, ima po- kuša ja, če sto »ne o dol ji vih«, da se u je dan ta kav, za u veko si gu ra ni kru ga u|e. Kao što ima po kuša ja da se iz nje ga de- fi ni tiv no i zađe. Ovo po sled nje »je da našnje« – reč je o 1923.go di ni, ka da je Vi na ver pr vi put ob ja vio svoj o gled o Rem bou– »stan je mi sle nog čo ve ka. Nad maši ti sa mog se be, pre va zi ćisop stve ne kru go ve, čo vek da pre ra ste čo ve ka, da pre bo li čo- ve ka: i de al Niče o ve ve se le na u ke i du hov nog na po ra Berg so -no vog” (78). Za to jed na ne mi sa o na, si ro va bu da la više nemo že da bu de pe snik.

Na kra ju XX ve ka, pa i sa da, ne sa mo u našoj po e zi ji, ne gona či ta voj kul tur noj sce ni, na go mi la li su se mno gi ča rob nikru go vi mit skog, fol klor nog, kva zi-re li gij skog, zdra vo ra zum -skog i i de o loškog po re kla. Ta na o pa ka di ja lek ti ka ko ja nas jevra ti la u stan je ko je pret ho di stan ju mi sle nog čo ve ka (ka koga je 1923. go di ne vi deo Vi na ver), bez sum nje, na me će zah- tev za pre va zi la žen jem da tih kru go va i kru ži ća kao u o vomtre nut ku naj va žni ji, hit ni zah tev/za da tak. To ni je ob ja va kra -ja ili de struk ci ja funk ci je ko ju zača ra ni krug ima u kul tu ri,po e zi ji, ži vo tu. Ne, to je, sa mo, na log da se do dir ne i dru gastra na, da se u vi di da su svi kru go vi u te mel je ni u ne-kru gu,


ne-kru žno sti, da se ži vot i po e zi ja, i pak, te mel je na raz o -bruče no sti, o tvo re no sti, a ne za tvo re no sti bi lo ka kvog kru ga.Ma ko li ko da su za tva ran je, do vrše nost i ko nač nost funk ci jeko je su lju di ma, pa i pe sni ci ma po treb ne, ko je nu de si gur -nost u ne si gur nim vre me ni ma, po sto ja nost i po stup nost u ži- vot noj zbr ci, a ne ki put i spas pred ve li kim stra hom… i pak,o tva ran je je ne mi nov nost. Šta više, u da toj si tu a ci ji, ono i sa -mo pre u zi ma na se be funk ci ju ča rob nog kru ga. S tim što je tosa da krug ko ji, u našem vre me nu, ret ko ko o psu je!

Da našnja po e zi ja se i re ver zi bil no za tvo ri la u sve o bu hvat -noj pri vat no sti i nar ci zmu o te lov lje nog »kao da«. Ča rob nekru go ve sa da svi is pi su ju. Po sto ji pra va in fla ci ja i ras pro da jača rob nih kru go va. I tu ima sve ga, sa mo, na rav no, ne po e zi jeu su ve re nom smi slu te reči. Ne ma više ve li ke po e zi je. O sta juma le, pa tul ja ste (da li još u vek po et ske?) priči ce... Is pra znaza ni ma ci ja me ta fo ra ma i me to ni mi ja ma. U ko ji ma se ono mahi nal no, kon tin gent no i sud bin sko spa ja, gu ta ju ći sve kul tur -ne vred no sti. O sta ju ne o ba ve zne i gri ce reči ma, liše nemi sa o nog na po na. I na rav no, liše ne od no sa pre ma i sti ni. O -noj ko ja se de fi niše kao u dar u pe ren pro tiv bed nih pre ten zi -ja o kru žu ju ćeg bi ti san ja. Pro tiv kvi je ti stič ke rav no dušno stivre me na. Za to je sti ho tvor stvo po sta lo bez gla vo i bez re zer -vno, a če sto i pri glu po, za do vol ja van je u se bi sa so bom. Ul julj- ki van je u su više o si gu ra nom sve tu-ne-sve tu. Pa po e zi ji nepre o sta je dru go ne go da se išču pa iz tog sa mo za do vol jnog ja -da. Ili je, u pro tiv nom, ne će bi ti. Kao što ne će bi ti ni u met no -sti. Pa ra dok sal no: ži vi mo u vre me nu u ko jem je po e zi jao si gu ra na (kao po e zi ja) je di no kroz su oča van je s o pa snošćui s ne mo gu ćim.

Ali o po e zi ji da nas ne bi smo ni pi sa li ni raz go vo ra li da jeona de fi ni tiv no mr tva. Piše mo jer još ve ru je mo u mo guć nostži ve po et ske reči. A to je on da reč ko ja je na lik že ni, o na koka ko je de fi niše Pol Klo del: »Žena vam je, zna te, građa ni ne,


ako po raz mi sli te o to me, skup svih bi ća ko ja se na la ze jed nou dru go me i ko ji ma ne ma kra ja.« Za i sta, po e zi ja je, da nas, akou klo ni mo sa mo za do vol jni pri vid (taj si mu la krum bez o ri gi -na la), baš kao i že na: skup svih kru go va ko ji se o tva ra ju jed -ni u dru gi ma, ko ji ma u vek nešto sud bin ski ne do sta je, i zako ju (že nu/po e zi ju), za to, ne ma Kra ja, ne ma ča rob nog kru ga,ni ti pak kru ga svih kru go va. U krat ko, da kle, po e zi ja je – že -na. Ali že na, pod u slo vom da se pre ma sa moj se bi, u sva komsvom sti hu, od no si kao pre ma žel ji za ko ju ne ma ko nač nogza do vol jen ja.

Pa ako za do vol jen ju ne ma kra ja i ako, u i sti mah, ne makra ja kra ju, to je on da po zi ci ja iz ve snog bez ko je na se be tekpre u zi ma ri zik po e zi je, ri zik od gođe no sti ko ja se stal no ne u -tra liše i po no vo us po stav lja, u pra vo naj višim žen skim či nom,či nom rađan ja, tog naj su ve re ni jeg stva ran ja. Či nom ko jim sepo ru ka šal je dru gom, bez na de da će se krug za tvo ri ti... SamBo dler je u Veštač kim ra je vi ma tvr dio: Za ključi ti znači za tvo -ri ti krug. Ali po e zi ja, čak i ka da po kuša va da u se bi ili iz vanse be ko nač no za tvo ri krug, o sta je nešto što se ničim ne da za- ključi ti. Sem, mo žda, čin je ni com da u njoj ni ka kvog za ključ -ka ne ma, i po go to vu ne o nog vr hov nog. Ta ko shva će na po e zi jaje u da rac za dat bed noj, sa mo zal ju blje noj fa lu so kra ti ji/ka -stra ci ji... Muškoj o so bi ni ko ju, ne ki put, po se du ju i že ne. Etozašto po e zi ja da nas pred se be mo ra da po sta vi pi tan je: ka koda pre sta ne da bu de ka stri ra ni spis, spis iz ko ga su glav name sta iz bače na, ko ji je sve den na svo ju ža lo snu sa mo do vol -jnost? To pi tan je ona ne će do sti ći bez po vrat ka se bi kao ve-či toj ne do vol jno sti, kao žen sko sti ko joj ne ma kra ja, kaone do sta ju ćem ko je će tek, mo žda, do ći. Eto on da po sto ja nogna po na vol je ko ji se ne će iz be ći: po e zi ja je jed no bez bez ko -jeg se, među tim, ne mo že!


Sadržaj

Fi lo zof ne sme da ide u Si ra ku zu ............................................... 5 Fi lo zo fi ja u pr kos me di ja ............................................................. 21 Po vra tak pa lan ke .......................................................................... 49 Ne ma po be de bez po ni žen ja .................................................... 79Da li Sr bi ja ima e vrop sku in te li gen ci ju ................................. 93 Fi lo zo fi ja kao način pi san ja ..................................................... 121Moć E vro pe ................................................................................. 131Pra zno me sto značen ja ............................................................ 153 Ne ma ži vo ta bez za jed nič kog ži vo ta ..................................... 167Pra zno me sto u ni ver zal nog .................................................... 179Tri tač ke gle dišta ........................................................................ 191O fi lo zo fi ji di fe ren ci je .............................................................. 199A za li na po u ka ............................................................................. 215O ke an sko o se ćan je ................................................................... 223A vr be, a val ce ri ......................................................................... 233Zača ra ni krug po e zi je .............................................................. 247

Mi lo rad Be lančićFIL OZOF NE SME DA

IDE U SI RA KU ZU

Zača ra ni krug fi lo zo fi je

Izdavač

CENTAR SLOBODARSKIH DELATNOSTIDr Ilije Kolovića 12, Kragujevac

Za izdavača

Đorđe Savić, direktor

Štampa

Centar slobodarskih delatnosti Kragujevac

Štampano u tiražu od petstopedesetttri primeraka oktobra dvehiljedesete godine

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

Naslovnu strana:Digitalni kolaž Mapa Siracusa e Contorni iz 1893. godine; Pogled sa teatra na panoramu Sirakuze, B.R. Davisa, gravura, 1839. godina;Anatomski crteži iz publikacije Fabrica, Andreae Vesalii Bruxellensis, 1543. godina; kopija maniskripta kolekcije Pappus of Alexandria, X vek, Vatikanska biblioteka

Forzec:Digitalni kolažKopije maniskripta Works na latinskom, Arhimed, 1270. godine i maniskript logike na grčkom Elementi, Euklid, IX vek; Studije čoveka 16 i 17, I.Tanić, sepija na papiru, 2005. godina; Napad na Sirakuzu, gravura iz knjige Ignatius cathedra divini amoris igne concionem inflammat, 1640. godina

Reprodukcije u knjizi:(strana 4) Gustave Courtois, Arhimedova smrt, gravura, detalj(strana 47) M. fon Landšut, Samrtni čas, bakrorez, XV vek(strana 48) Albert Direr, Jovan guta knjigu, drvorez, 1498, detalj(strana 78) Martin Šongauer, Iskušenje Sv. Antonija, bakrorez,

pred kraj XV veka(strana 152) Moris Kornelijus Ešer, Relativnost, litografija, 1453, detalj(strana 152) Nepoznati autor, Ubistvo hipatie, gravura, kraj XIV veka(strana 198) Danijel Hantington, Filozofija i hrišćanska umetnost,

gravura, 1878.(strana 260) Nepoznati autor, Hipatia, drvorez, detalj(strana 262) Majstor A.S., Slovo P iz figuralne azbuke, drvorez

1:32821.163.41-4

BELANČIĆ, Milorad, 1943-Filozof ne sme da ide u Sirakuzu : začarani krug filozofije /

Milorad Belančić. - Kragujevac : Centar slobodarskih delatnosti, 2010 (Kragujevac : Grafostil). - 266 str. : ilustr. ; 24 cm. - (#Biblioteka #Kartagina)

Tiraž 333.

ISBN 978-86-87863-10-1

COBISS.SR-ID 178581516

Documents

Milorad Belancic - Filozof ne sme da ide u Sirakuzu