PRIPREMA PELINJIH DRUTAVA ZA BAGREMOVU I SUNCOKRETOVU PAU I
PROIZVODNJA RANIH ROJEVA
PRIPREMA PELINJIH DRUTAVA ZA BAGREMOVU I SUNCOKRETOVU PAU I
PROIZVODNJA RANIH ROJEVA
Oekujem da e i ovog prolea, kao i prethodnih, ostati dosta
praznih konica. Osnovni razlog za gubitke bie varoa i nozema.
Opisau ta se deavalo na mom pelinjaku od avgusta do kraja
oktobra, a to se deavalo i na ostalim pelinjacima u mom okruenju.
Odmah posle suncokretove pae, negde posle 1. avgusta, zapoeo sam
zadimljavanje drutava protiv varoe. Dimio sam tri puta u razmaku od
po 6 dana izmeu svakog zadimljavanja. Ovaj ciklus dimljenja nije
dao zadovoljavajue rezultate, izbrojano je do 50 otpalih varoa po
drutvu. Sledei ciklus dimljenja zapoet je oko 10. septembra i na
moje veliko iznenaenje izbrojan je vei broj otpalih krpelja, u
nekim drutvima i do 500. Tek u treem ciklusu dimljenja koje je
obavljeno krajem oktobra broj otpalih varoa je bio u granicama
tolerancije. Iz ovog moemo zakljuiti da je varoa bila u zatvorenom
leglu, a kada se leglo smanjivalo varoa je ostajala na pelama te je
masovno padala pri zadimljavanju. Posle iznurenosti pela varoom,
nadovezae se nozema, te u prolee moemo oekivati dosta gubitaka.
Pokuau da opiem nain kako preostala drutva razvijam za bagremovu
pau, kako dobijam mlade matice, nukleuse i rojeve, a da neznatno
umanje snagu drutava za bagremovu pau.
Poetkom januara svako drutvo dobilo je po jednu eerno-mednu
pogau. Ovako rano davanje pogaa je radi sigurnosti ako neko drutvo
ranije potroi mednu kapu, da se zadri na pogai. Pogau drutva obino
troe od tree dekade januara pa nadalje. U drugoj dekadi februara
dodajem drugu pogau u ijem se spravljanju, pored eera i meda,
koristi i i kvasac, soja, forsapin i drugo. Evo recepta za
spravljanje pogae u sopstvenoj reiji:
50 kg eera u prahu
3,5 kg meda
3 kg pekarskog kvasca (6 funti)
1 kg sojinog brana
100 grama vonog sireta
Nozecid po uputstvu proizvoaa
Forsapin po uputstvu proizvoaa
voda po potrebi (moe i pelinji aj).
Nakon dodavanja druge pogae koja je oplemenjena stimulansima,
pele je intenzivno koriste, a samim tim bolje hrane maticu koja
svakim danom sve vie i vie polae jaja. Drutva dobro utopljavam
folijom i ostavljam da miruju sve do poetka cvetanja danarike, za
to vreme matica je zalegla 4-5 ramova. Kada se pojave prvi cvetovi
danarike i kajsije okreem nastavke sa leglom za 180 stepeni, ne
dirajui utopljavajui materijal. Poto se u to vreme leglo nalazi na
4-5 ramova, ali samo u prednjem delu, a u zadnjem delu je med koji
pele ne trpe do leta, one ga intenzivno raznose po praznim elijama
saa, a samim tim troe vie hrane za sopstvene potrebe, te jo bolje
hrane maticu i pospeuju je da vie polae leglo.
Kada je denerika u punom cvetu, dodajemo po jednu satnu osnovu
izmeu rama sa leglom i rama sa polenom. Ovu priliku, kada otvaram
konice, koristim da dodam i treu pogau. Posle 3-4 dana dodajem
drugu satnu osnovu, a prethodno dodatu stavljam u sredinu legla da
bi je matica potpuno zalegla.
Za vreme cvetanja ostalog voa (trenja, vinja, kruka, jabuka i
dr.) i dalje dodajem satne osnove, ali sada u sredinu legla, ako
pritom vremenska prognoza kae da e naredna 2-3 dana biti lepo
vreme. Ramove sa medom koje vadim iz plodita malo ogrebem sa
pelarskim noem i stavljam ih u donji nastavak ispod legla da bi ga
pele iz njega prebacile u gornji nastavak jer ne trpe med ispod
legla. I ovo je jedan od naina stimulisanja matice da polae vie
jaja.
Od poetka cvetanja voa, pa sve do poetka cvetanja bagrema, i
pored toga to imau pogae, svako drugo vee vrim prehranu sa sirupom
uz dodatak Forsapina ili Kobalta.
Kada je voe u punom cvetu i kada je temperatura najmanje 16
stepeni, pristupam detaljnom pregledu drutva da bih ocenio kvalitet
i koliinu legla. Sve zapisujem u belenicu u koju drutva kategoriem
u tri grupe: jaka, srednja i slaba. Obino u to vreme drutva imaju
od 3 do 5 ramova legla. Sledeeg dana iz tree grupe (slaba drutva)
vadim po jedan ram zatvorenog legla bez pela i dodajem u konice iz
srednje grupe. Sada su drutva prve i druge grupe opredeljena za
bagremovu pau. Posle 7-8 dana ponovo iz tree grupe (pomona drutva)
uzimam po jedan ram zatvorenog legla, takoe bez pela i dodajem
najslabijim drutvima iz prve ili druge grupe drutava koja su malo
zastala u razvoju. Na ovaj nain sam dobio 2/3 drutava koja e se
potpuno razviti za bagremovu pau.
FORMIRANJE ODGAJIVAKIH DRUTAVA (STARTERA)
Za vreme ovih prolenih radova pratim razvoj 4-5 drutava koja se
najbolje razvijaju i iz dva najbolja drutva isecam kocke 4x4cm
zatvorenog legla. Te kocke stavljam u hladnjak da prenoe kako bi
leglo uginulo. Sledeeg dana vraam kocke u ramove na mesta gde su
odseene, zatvaram konice i pratim drutvo koje prvo oisti uginulo
leglo iz kocke. To drutvo koje je to prvo uradilo odreujem za
drutvo iz koga u uzimati materijal (larve) za proizvodnju
matinjaka. Ove radnje se obavljaju za vreme cvetanja jabuke.
Kada jabuke budu u punom cvetu, pristupam formiranju odgajivakog
drutva na sledei nain: iz pomonih drutava vadim po jedan ili dva
rama zatvorenog legla sa pelama bez matice, vodei rauna da ne
oslabimo mnogo pomona drutva. Te ramove stavljam u unapred
pripremljen nastavak. Nastavak punim do 8 ramova legla, a sa strane
su po jedan ram sa medom i polenom. Nastavak stavljam na novu
podnjau, a preko nastavka poklopnu dasku sa ugraenom hranilicom,
potom ide utopljavajui materijal i na kraju krov. Starter sveko vee
prihranjujem. etvrtog dana otvaram starter i svaki ram sa leglom
prekontroliem, tj. da li su zapoeti matinjaci. Ako matinjaka ima,
trebao ni ih ponititi poto se iz njih prethodno izvadi mle. Osmog
ili devetog dana izai e skoro svo leglo i bie mnotvo mladih pela
koje su sposobne da odgaje 20 matinjaka. Devetog dana od formiranja
startera otvaramo ga, iz njega vadim jedan ram iz koga je leglo
izalo, a ako takvog nema, onda vadim ram sa medom, a ostale ramove
grupiem tako da u sredini nastavka ostavim mesto za ram sa
materijalom za matinjake, nastavak potom zatvaram i naredna 3-4
sata pripremam materijal za matinjake (presaivanje larvi, Jenter,
Alijeva ili druga metoda). Kada otvorimo starter da bismo dodali
pripremljeni materijal, videemo da su mlade pele potpuno popunile
prazan prostor svojim telima, polako dodajemo pripremljeni
materijal koji pele vrlo rado prihvataju. Poto se ovaj materijal
dodaje kada je jabuka ve procvetala, kod nas nastupa bespani period
sve do cvetanja bagrema. Startere bi trebalo zato prehranjivati
svako vee sa litra sirupa (med rastvoren u toploj vodi).
PRIPREMA DRUTAVA ZA SUNCOKRETOVU PAU
Kada sam u startere ubacio materijal za matinjake, to je vreme
kada je ve precvetala jabuka, a u proizvodnim drutvima ima najmanje
8 ramova legla, onda otpoinjem pripremu za suncokretovu pau.
Otvaram konicu i traim maticu )ona je obino u gornjem nastavku), a
kada je pronaem, ram sa maticom stavljam na stranu dok ne
''preuredim'' konicu. Iz donjeg nastavka vadim prazne ramove, ili
one sa po malo meda (oko 5-6 ramova) i sada u sredinu donjeg
nastavka stavljam ram sa maticom, a iz gornjeg nastavka vadim jo
dva rama sa otvorenim leglom i stavljam do rama sa maticom, zatim
sa strana po jednu satnu osnovu, do zidova po ram sa medom, a
ostatak popunimo sa izgraenim saem. Na donji nastavak stavljam
Hanemanovu reetku, pa nastavak sa zatvorenim leglom koje se nalazi
u sredini tog nastavka i praznim ramovima iz donjeg nastavka, a
viak ramova stavljamo u magacin kao rezervu. Preureenu konicu svako
vee prihranjujem sa eernim sirupom. etvrtog dana je otvaram i
prekontroliem da li u gornjem nastavku ima zapoetih matinjaka, a
ako ih ima razorim ih, a da prethodno iz njih izvadim mle. Narednih
dana konice ne otvaram, sve dok ne ponem dodavanje matinjaka. Dan
pre nego to u dodati matinjake, konicu preureujem na sledei nain:
skidam gornji nastavak kao i Hanemanovu reetku. ta se desilo u
donjem nastavku? Poto je drutvo u usponu (pritom je i svako vee
prihranjivano), matica je zalegla skoro ceo nastavak, pa na ovaj
nastavak stavljam polunastavak popunjen sa delimino izgraenim saem,
a na polunastavak stavljam Hanemanovu reetku. Na nju dolazi
nastavak sa izgraenim saem, a na njega stavljam pregradnu dasku sa
otvorenim letom za gornji nastavak, pa nastavak sa izlazeim leglom.
Sledeeg dana otvaram konicu i procenjujem koliko je mladih pela
ostalo u gornjem nastavku i koliko je jo ostalo zatvorenog legla.
Ako procenim da ima dosta pela, istresem ih u donje drutvo jer u
gornjem nastavku ne bi trebalo da bude mnogo pela, dovoljno je vrlo
malo, dovoljno da proizvede maticu. Sada u ovaj nastavak na ram sa
leglom ugraujem zreo matinjak iz koga e za vreme bagremove pae izai
matica, oplodie se i poeti sa zaleganjem jaja. Ako je paa dobra,
donjem drutvu dodajem jo jedan polunastavak.Odmah poto se matinjaci
iskoriste, iz startera se dodaje nov materijal za dobijanje sledeeg
ciklusa matinjaka koji e stii krajem bagremove pae i dodau ih tamo
gde nema matica iz prethodnog ciklusa, a ostatak za formiranje
rojeva od pomonih drutava. Kada se u rojevima oplode matice, rojeve
pojaavam sa po kojim ramom zrelog legla iz pomonih drutava. Kada iz
startera uzmem drugi ciklus matinjaka, u starteru obavezno ostavim
jedan ili dva matinjaka i od njega e se do jeseni razviti dobro
drutvo. Ako se nukleusi i pomona drutva u toku leta redovno neguju,
do jeseni e biti dobro razvijena drutva, sposobna da preive
zimu.
Sada se vratimo proizvodnim drutvima.
Posle zavretka bagremove pae, donja drutva su postigla svoj
maksimum razvoja. Da se odmah posle vrcanja meda drutva ne bi
izrojila, umesto pregradne daske izmeu donjeg drutva i mlade matice
(koja je ve jajima zalegla najmanje jedan ram) stavljam Stenglerovu
dasku na kojoj otvaram gornja prednja leta (daska ima ianu mreu
3x3cm). Posle par dana, kada se mirisi matica izjednae, pristupam
preureenju konice na sledei nain: poto sam prethodno pripremio
rezervnu podnjau, na nju stavljam gornji nastavak sa mladom
maticom, a zatim nastavak popunjen izgraenim ramovima koji sadri i
''ram hranilicu'' ispunjen malo reim eerno-mednim testom.
Poto prethodno uklonim staro drutvo, na njegovo mesto stavljam
drutvo sam novom podnjaom gde na drugi nastavak stavljam pregradnu
dasku sa otvorenim letom, pa nastavak sa starom maticom i puno
legla, a preko toga polunastavak koji je ve bio u sastavu starog
drutva i poklopnu dasku sa ugraenom hranilicom. ta se sada deava?
Sva izlegnica iz starog drutva e se vratiti na donje leto kod mlade
matice. Poto je mlada matica u punom zamahu, kada dobije ogroman
broj izlegnica, a u nedostatku pae ima hrane u ram hranilici koja
joj moe trajati dve nedelje), popunie leglom donji nastavak. Gornje
drutvo je izgubilo gotovovo svu izlegnicu, a kako ima mnogo legla,
za 5-6 dana dobie nove izletnice. Ako se donjem drutvu doda nova
ram hranilica i ako se gornje drutvo povremeno prihranjuje i
nedostatku pae, oba drutva e na nedelju dana pred suncokretovu pau
imati najmanje 15 i vie ramova legla. Sada se vadi pregradna daska
izmeu drutava, a na isto mesto stavlja se Stenglerova na kojoj se
otvaraju gornja leta. Posle 4-5 dana gornje drutvo se skida i
stavlja sa strane, die se Stenglerova daska i iz drugog nastavka
donjeg drutva se vadi ram hranilica i jo par ramova, a na njihovo
mesto se stavljaju ramovi sa zatvorenim leglom koji vadim iz
gornjeg drutva, ali bez pela. Na drugi nastavak stavljam trei
nastavak u koji stavljam ramove izvaene iz drugog nastavka donjeg
drutva, a ostatak popunjavamo sa satnim osnovama. Na treem nastavku
obavezno bi trebalo otvoriti leto, gornje drutvo na mesto oduzetih
ramova sa leglom dodatih donjem drutvu legla popunjavamo praznim
izgraenim ramovima i stavljamo ga na novu podnjau. Iz ovog drutva e
sva izletnica otii na staro mesto, tj. kod mlade matice, kroz leto
na treem nastavku. Sada smo dobili drutvo za suncokretovu pau sa 13
i vie ramova legla i izletnicama u oba drutva. Sada se javlja
problem kako ovakva drutva preseliti na pau. Drutvo mora imati ianu
podnjau i zbeg sa ianom mreom, a ako je spoljna temperatura visoka,
drutva seliti bez krovova i teiti da se na lokaciju doe pre svanua.
Odmah po postavljanju pelinjaka na novo mesto irom otvoriti leta
drutvima, a sledeeg dana doneti za svaku konicu po jedan nastavak i
polunastavak koji emo oduzeti sa roja kog smo oformili od stare
matice. U ranim jutarnjim satima sa drutva skidam gornje nastavke i
na donji nastavak stavnjam prazan polunastavak, pa nastavak sa
leglom i na njega nastavak sa praznim ramovima (satnim osnovama),
na kraju prazan nastavak. Stavljanjem praznog polunastavka izmeu
nastavaka sa leglom spreie nagon za rojenjem.
Ako na mestu gde smo doselili pelinjak ima i najmanje pae, ova
drutva donee dosta meda. Ovaj nain rada zahteva mnogo materijalnog,
umnog i fizikog ulaganja, sve radnje se moraju proraunati u
detalje, ali na kraju se sve to isplati jer e se dobiti dosta meda,
novih rojeva i drutava, a to je i cilj naeg rada.
Ove radnje se odnose na LR konice, to ne znaiu da se ne mogu
primeniti i na drugi tip konice, uz odreene izmene u nainu
rada.
Moda e najvei problem manje iskusnim pelarima biti proizvodnja
matinjaka, ali uz veliku upornost uspeh je neizostavan.
Stevanovi Milutin
Smederevska Palanka
Omladinska br.15
Biografija: Roen sam 1935. godine u Vlakom Dolu, a zapelario sam
1961. godine. Ove godine sam zazimio 180 drutava u LR konicama.
