Embed Size (px)
Citation preview
Mi}o Jeli} Grnovi}KRAJINA MOJA SUDBINA
Mi}o Jeli} Grnovi}
KRAJINAMOJA SUDBINA
Oj Krajino,evo do|e da zapjevam ov|e
SRBA BUNA U KRAJINI SRPSKOJ
HIQADU DEVETSTOTINADEVEDESETPRVE
u Kninu zapisanopo Spasovdanu 1999-e
Sve iz Knina sa visinaSvevi{wega TvorcaPravoslavqa stvaraocaSa Korduna iz VequnabunaPerjasice ko lasiceLike na{e dikeDalmacije i Banijesestre dvijesrpsko srce bijeqepotice probu|enaDrevni Pla{kitu~e na{kiA iz Glinegle milineSrb SrbujeDvor ga zasjewujeKostajnica ko grlicaosmrtnicu usta{ku sastaviKorenica srpskai Gradusa drskaOku~ani slavom ovjen~aniGra~ac, Lapaci Benkovac i ObrovacVrgin Mosteidu ti u gosteNa{em ti}udivnome Vojni}usrpska krila ni~uPu~e diwa ko Petriwa
9
Umrijeti srpska je svetiwana ogwi{tuna plandi{tu svomemali Gradac iVelika GlavaSrpski narodniko ne uspavaSam se budikad zora zarudiOj Banijorodna grudo mojasva su selaposve}ena tvojaOd Bestrmepa do [a{asve je borba na{aA u Sluwu ko u guwupovrati sesrpska du{a^ukur bijeBio~i} se smijeSa Kosova Dalmatinskogsrpska zvona zvoneCetina se sa @ivajomqubiVaistinu ovog qetasrpski se narodprobudiSlavonija, SremBarawaNema borbebez pucawaniti mirado kona~nog Srba ciqa
10
BORCIMA SRPSKIM
KRAJINE SRPSKE
u Kninu juna mjeseca1992-e zapisano
Ni majke vasod menene poznaju boqeGledo sam vasi malene srpska ~edaa i zaqubqene borci srpskiZnam gdje su vam srpskiosobiti znacii kakve igre igratei kakve pjesme pjevateSrpske pjesme neispjevaneI kad ste sezamom~ilipoznao samVidio je svakoPrve qubavi ste mi povjerilijo{ dok ste omamqeni biliGdje ste dragu milovalizna seMu{karcem kad ste postalinajqep{i ste biliBogomdaniA dijete tek kad ste dobilisvoje dijetesvi smo pijani biliO~evi we`ni iqubavnici miliSvaka je u va{em zagrqajuzadrhtala srpskomili na pogledu
12
ustreptala mu{komSebe ponajmawea sve ste druge voqeliI do|e vrijemei to se znaloda `ivote svojesmr}u zamijeniteI ne bi vam `aojer Bog vam jeNEUMRLU SRPSKU DU[Uu zamjenu dao
13
MATERI SRPSKOJ
u Kninu juna mjeseca1992-e zapisano
Pramajko srpskanijesi li u neznawuBogu sagrije{ila ne{tada porod tvojna no`evimana ko~evima skon~avaSrpska stara majkonijesi li HristaBogo~ovjekakoji isto kao rod tvojskon~aumoliti moglada se sjeti Srbai zajedni~kog krstaO mati srpska ~ujod qudi nequdiporod je tvojkao i ti bezgre{ansvaki put Boguna dar poslanO `enonajmla|a srpskaovovjeka majkoi ti si ve} preranuporodila smrt^etiri matere^etiri srpske `eneu crnomu ovom vijekuza porodom svojimnijemo u pogrebnoj
15
u koloni ideteNijedan od wihsinova ~etvoricene nad`ivini pramajkuni staruni majkuni `enu svojuKo svije}e uga{eneostadoste same skamewene~etiri srpske `ene~etiri srpske materepolu`ivi nadgrobni spomenicisvome srpskome poroduVi~etiri srpske sjene
16
SESTRAMA SRPSKIM
u Kninu juna mjeseca1992-e zapisano
Od Kosovasestro mojanaovamoobogaqena i izbezumqenasamo sa dr{komnegda{weg kondirazlatnogpo rati{timaleti{i odavno po mrtvim svojimprebire{Brat do bratadragi do dragogaNi vina i vode nema{suzom `ivog osvje`ava{Mjesto svilekosu re`e{rane podvezuje{qute rane neprebolnetek ispro{ena obudovqenaporod ~eka{kome se ni u snune nada{Sestro srpskaBogorodice srpskaManastirjecijela srpska zemqau wem ti je vjekovatiu wem ti je bivstvovatiSa ocem Sinomi Duhom SvetimBogorodice srpska
18
MOLITVA ZA SRPSKU DJECU
u Kninu juna mjeseca1992-e zapisano
Ni kolicani benkicaniti kruhanit vazduhadjeco moja srpskatuneli vam preno}i{tastadioni obdani{taptice mine postado{eostrvqene ubojite pticebqesak no`asvjetlost^eda mojasrpska ~edako li vamBog li vam ne dau bo`jem miru nebada i na vasko i na vr{wake va{epogledaNe daj im Gospode hqebani benkica ni kolicaAli vazduha, vazduhaGospodei vodepodaj djeci mojoj srpskojOdgradi imi preno}i{tai obdani{taneka iz slobodei{tu hqeba i vodei neka qudskom rukom
20
ptice napravqenek wima ne dolaze samePreurawenubqeskom no`ane stvaraj smrtsrpskoj i svojoj djeciGospodene zovi samo srpskuprerano u vje~ni `ivot djecuO~e na{ koji jesiTo {to jesiAko jesi
21
PJESMA ZA DJECU
POGINULIH SRPSKIH BORACA
Zapisano qeta gospodweg 1994. jula ~etvrtog na Srpskom moru u Karinu uodmarali{tu djece poginulih
POSVE]ENO: Jeleni, Lidiji, Gordani, Bojanu, Draganu,Aleksandru, Miloradu, Bojanu, Barbari, Zoranu, Gor-dani, Dragani, Emiru, Bojani, Ivani, Dijani, Biqani,Zorani, Mirjani, Dragani, Mileni, Desanki, Sawi,Goranu, Zoranu, Marku, Miloradu, Milanu,Miroslavu,Mirjani, Marjanu, Mladenu, Mirjani, Rajku, Predragu,Dra`enu, Nadi, Bojanu, Zoranu, Marini, Dejani, Bo-jani, Nikoli, Zoranu, Miroqubu, Zoranu, Draganu,Du{anu, Mireli, Maji, Dra`enu, Jagoru, Draganu, De-jani, Dragani, Biqani, Du{anu, Sa{i, Bo{ku, Sa{i,Nedjeqki, Jugoslavu, Bo{ku, Dra`enu, Dragiwi, Gor-dani, Sini{i, Milo{u, Dragi{i, An|i, Borku,Borisu,Daliborki, i svoj djeci unesre}enoj ovim ratom.
Moj tatajo{ sene vra}aiz rataNa pitawa mojamoja mamabrat i seka|edo i bakakroz suze sesmiju
Mora da od menene{to tajnovitobajkovito krijuBojanov i Jovanov
22
Jelenin i MirjaninSavin i Stoj{intatice dolaze
Pune im rukemilo{ta ~ahura raznihbajnih
A moj tatane mo`eku}i do}imama ka`edo kraja ratajer granicusrpsku ~uva
Taj polo`aj seuistinune napu{talakoka`emmoja draga bako
Jo{ sam malini ~etiri nemamne sje}am setatene znam gapo likuali zatoimam slikuda ga odmahpoznam~im ga glednemna vidiku\edo ka`e
23
da smo istija i tatapravi borciprvoborcimu{kar~inesrpske juna~ine
Ja se di~im{to mu sli~imAko mi se tatane vratido krata ratapo`uri}uda odrastemDo tatice takonajbr`e }u sti}ijer }u i samna granicu i}iIpaknajboqe bi bilona javikad bi mi se sniloda i moj tatakao Jovanov i BojanovSavin i Stoj{inu ku}u banei prije kraja rata
Ne tra`im milo{taneka do|e ruku praznihne treba mi {to{taAli mi trebapar ruku maznihi to je sveDa me samo jednomtatine ruke obgrle
24
KNINU, MESIJI SRPSKOM
u Kninu jula mjeseca1992-e zapisano
Na svijetu nigdjepoput Kninatvr|ave nemaOrlovi se u wojgnijezdeSokolovi srpske pticesrpsko nebo premre`i{eGavran staru pticuposlu{a{erugalice ptice potjera{eVaskolikom srpskom zemqomleti perjeptica rugalicaKqun im zlatan orlovimaogaw srpstva noseSokolovi srebrn kopqadobacujuGavran ptica starakanxom kao muwomnebo parapa trobojnu sviluna tvr|avi razvrstavaVjetrovi mu pomo}niciJugo pirisrpski barjak {iriBura duvabarjak ~uvaSrpski sunu narodpa pohitana tvr|avu Srba svetili{tuda zavjetne znakeda pro~ita
26
LI^NA PJESMA SRPSKA
u Kninu avgusta mjeseca1992-e zapisano
Zazivamzaborav zazivamumor sa licada odagnemda zaboravimi ko sami {ta samA kako da zaboravimSrbin da samToga radida qudskog roda~lanom nisamTamni vilajetiProklete avlijeiz wihiz sebe da iza|emu zaboravu prazninuu nigdinuNeko negdje mjestoda na|emte{ko da spustim bremegdje srpskihnije mukai jaukaDa umremkad }e vrijemeJesam li u morusvijetaAhilova petaili svjedok krunskiboli srpskeKRAJINO MOJA SUDBINO
27
RAWENICIMA SRPSKIM
u Jasenov~anima avgusta mjeseca1993-e zapisano
Rana na raniNajvi{e srceprostrijeqenoI neuni{tivasrpska du{anam krvariOslowenina {take na protezei bez wihuspravni ste i ponosniBez vida o~iwegsrpsku budu}nostjasnije od prorokaviditejer u temeq wezindio tijela svoga ugradisteRane neiscjeqive~ulima vidateZdrave hrabriteBolom razdrtpoklaqam vamkao nadomjestaksvaki dio svogapo potrebi vam tijelaA du{u moju srpskuuz svojuodavno u vlasni{tvu imate
28
SVOJIM POKOJNIMA NEUMRLIM
OVOGA RATA SRBIMA
u Jasenov~anima avgusta mjeseca1993-e zapisano
Nema no}ini dana nemada vam u pohodene idemneumrli moji upokojeni SrbiTe{ko, gre{an,do VASDUHOVI SVETIdo VAS, BEZGRE[NIH, dolazimOd svihnajvi{eVA[E dru{tvo volim~estitii ~iste SRPSKE DU[E SRBIHo}u li ikadasvojim `ivotomzavrijeditida VAM punopravnimpostanem ~lanomupokojenineumrli moji SrbiSpokojno spavajtemi budni bdijemonad VA[IM SRPSKIM SNOM
29
SRPSKOM NARODU
u Kninu oktobra mjeseca1992-e zapisano
Narode srpski mojniko nema{to Srbin imadeKrsnu Slavui Svetoga SavuVo`da \or|a CrnogSudbinu srpsku crnuObili}e, Jugovi}ei nesre}ne Brankovi}eUz deobe seobeStani vodoStan’ MoravoDa mu quba iPrijezda iza|uI Quticu BogdanaQute srpskeQute rane na{eVujadinasa obadva sinaMuke srpskeJefimijuzlatnom `icombol operva`enGojkovicumladu zazidanuneprijateqem zazidani srpskirodevasionski Skadar gradi{Jevrosimusrpsku qudsku majkusina moli
31
neka pravdune preboliA Jankovi}A Stojanesvate kitiqube svojeQubu sestromizmewujeGolubanaslugu srpskog neposlu{nog{to nalogsvijetlog carane po{tujeCar Lazara{to zla}anim{to `ezlomza Srbenebesa otvaraNi zemneni nebeskeni podzemneve}e od Srbaniko gradove nemaPod zemqom tijelana nebu ~istiju du{una zemqi pa}enikaniza{toJasenovac rak ranuJadovno, ponor srpskiGlinu, isku{ewe srpskoPosustani Arsenijena granici Srbane vodaj mi narodtamo i ovamoSrpska grobqa odredniceodrednice i granice
32
Srpska du{apu{ka~izma mu{ka~uvarku}aStani Drinorijeko srpskada sa koqada poskidam glavede presu{ide presahni Savoda mrtveda prebrojimda sahranimNiko nema Kajmak~alanNi MojkovacNiti KolubaruTamo dalekoDaleko od moreTamo su gorei Sveti{tai srpski manastirisrpskiod zla zaklon
33
IZBJEGLICAMA SRPSKIM
u Kninu septembra mjeseca1992-e zapisano
Bje`iteapokalipti~no~etiri ja~ada vas ne sustignuPosledwa toplinaogwi{ta vamod ogwa bje{eku}e va{e zapaqeneKao u kockarnicigubitnici za trenpostadostePod starostsa uku}animarasku}enisnovi uni{tenineizvjesnogkraju putaprepu{teniod urankapa do mrakanigdje stankabol i umorpratiocigutqaj vodedo slobodeNi ku}i{tani ogwi{tastrah i sumwakona~i{temalo culau rukama
35
Nekretnine udu{i nositevedro neboi nadawei uzdaweuspomene uni{teneunakrsni put gaziteapokalipti~nasasvim~etiri jaha~ada vas ne opkole
36
O^EVI JOVAN I STEVAN I...
OPLAKUJU SINOVE STEVICU I MI]U
Posve}eno svim oja|enim o~evimai svim sinovima poginulim ovoga rata u Srpskoj Krajini a zapisano u Kninu septembra mjeseca 1992-e
Mu{karci smoqudi smoSrbi smo sineNe, ne}emoi ne smijemoplakatiRecite nam{ta }emosa ku}om nedovr{enomi kako }emonero|enog unuka dobitiu svatovskomkolu zaigratibez mlado`eweKo }e wivu prisojnudanas uzoratino}u lov lovitiKako }e vas majkajutros probuditiiz sna samrtnogaMili sinemilo dijetepodigni seda te tata zamijenina samrtnom odrui mom i tvom
[ani tati ne{to u uvencekao kad si mali bioVi{e qubi{no {to {ap}e{
38
[ali{ li seUvijek za me`iv si
Gledni }aku svogaispod trepavica
Previ{e je {alesada za mes tvoje straneprobudi se da ne zove mama
Joooooooooooooj
snovi moji prekinutidvori moji uga{eniprijateqi neoro|eniporodu moj zatrvenisunce moje nejakosnaho nequbqenaunu~i}i nero|eniodlazi{ mina daleke pute
... ne}une}u vi{e sineoma~e se vapaj tati`ivot dajemobe}awe dajemI u smrtimu{karci smoqudi smoSrbi smosasu{i se suzo mojaskameni se tugo moja... ali ovoni po zemaqskimni nebeskimzakonima zaslu`ili nismo
39
VASCIJELOJ SRPSKOJ ZEMQI
Zapisano u Kninunovembra mjeseca 1992-eStarje{ini slikaraMili}u od Ma~ve posve}eno
Kao rojevi p~elaopet po dupqamaSrpski sveti narodponovou {umamana pawevimaSamo ponekad spustimoumornu glavuMili}evo snovi|eweda usnimoVascijelu srpskuzemqu{titom svetimnatkrivenume|u dojkedragestavi}u grumenzemqo tvoji ludo ludo }uujedno obje da vas qubimsve dotledokle naskrozne poludimZato zemqoda poludimjer u teradije neg’ u neboda Srbi stalno leteZa{to nebeski narod
41
kad je u srpskoj zemqitako lijepotako lijepoda se izkazatine mo`eZa{to odabrania ne obi~ni narodkad je u srpskoj zemqitako lijepoda se iskazati ne mo`ea {ta jediniTISvemogu}iTajnom zakqu~anomdr`i{
42
SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI
Zapisano uo~i Ogwene MarijeQeta Gospodweg 1994-eu Jasenov~anima
QubqenaSvetaBezgre{naPravoslavnaSrpskaSvetosavskaTi {to jedinau odsudnim ~asovimastrepi{ i bdije{nad narodom svojim
U trpwi svojojnajmo}nija siod crkava svih
U molitvi smjernoj, Bogu ugodnoj,najbli`a si Bogu Svedr`itequStvaraocu i Vladaocu
Isku{eni~ka i pa}eni~kaBogu najmilija siistinom svojomli{ena sila qudskei mo}i obezbo`eneSama i usamqenanajmnogoqudnijom postaje{
Skru{eno{}ui samoprijegoromvisine nebeske na zemququdima spu{ta{
Duh i Dah nebeskiu du{u nam ulijeva{rane na du{iblagotvorno izapira{Mu~eni~ka i patni~ka
43
na Tronu Bo`jemsa An|elima nebeskim po~iva{
Voditeqka i Spasiteqkanepogre{ivai Hraniteqka Srba dare`qivauvijek biva{
I gdje ne mo`e{bude{postoji{
I gdje ne smije{za dobro se na|e{
U zlu neponi`enau dobru neuzvi{ena
Lomna a nerazlomqivaPaqena neizgorela
Ru{eno do temeqanesru{ena
Temeqi ~vrstiu Slavu Istinitog BogasazdaniA SVOD NEBESKIKupola je tvoja nesru{iva
Sve Gospodu na DarA od wega ni{tazauzvrat ne tra`i{Ako ne usli{i Gospod molitveTvojeU sebi krivwu tra`i{
Qubqena Svetami te ne znamo dovoqnoali volimo Tejer bogu se s Tobom pribli`avamo~estitijino ro|eni {to smo da umremo
44
KRAJINI SRPSKOJ
Sluw, Spasovdan 1992.
Krajino srpskai mojaSrno prepla{enaQepotice probu|enaMnoga zvona zvone
Pti~e moje prokquvanoKrajino mojamjesto rosomkrvqu oblivenaa obale suzompreliveneJawe moje nejakoTele moje neoblizanoA potoci suzom nabujaliSunce je a u srcu studenLastavice povratniceGnijezda li zatekoste svojaKrajino srpska i mojaneven venenema menesrpski rodedo slobode[qivo ranarano uzabrana
Zvona zvonesuze roneKrajino mojako{uqo {arenano`em izbodenaO~i moje izva|ene
46
Kako da vid povratimi sinoverane da izvidam
Ni{ta za SrbeKrajino moja ne tra`imdo da se porodimoi kao qudi umremoKrajino srpska i moja
47
OTVORENO PISMO SRPSKOG PJESNIKA
PRIJATEQIMA U SVIJETU
Jasenov~an, subota 17-i septembarQeta Gospodweg 1994.
Prijateqi moji draginisam vas napustioni zaboravione pi{u}i vamove tri-~etiri godine
Rat je u mojoj zemqi
Sve osim srca zastalo jea mnoga su i srcazauvijek prestala kucati
Ginemo, dragi moji, ginemo
Ni vi meni ne pi{eteDa li je mo`da i kod vas ratJer mi ukopani u rovovimaneizlaze}imnikakvih vijesti nemamoJedino {to se uzdamo u dobrokoje i vama kao i namaod srca `elimoTe{ko nam je i prete{koi pomislitida ste nas napustili i vijer ~ujemo da va{e vlastinas Srbe krivim progla{avajuJeste, mi Srbi smo krivi{to smo `iviJedino dobri su oni Srbi
48
ka`u neprijateqi na{ikoji su mrtvi
A dosad po tomenajmnogoqudniji smo narodna svijetu
Ali vi{e ne mislimo seqakatini zemqom ni nebesima
Odlu~ili ovdje gdje smo ro|enisvoji i na svom bitimisle}i pritom da je tonajprirodnija i najqudskija`eqa
Ginemo, dragi moji, i sadkao i prije i za vas
^asno bi biloda nas u va{em dijeluodmijenitejer nama je previ{e smrti{to ginemo i za sebe same
Pozdravqa vas va{ kolega,srpski pjesnik, du{e ratomneokaqanom
Ako mi se budetekojim slu~ajem javqalipi{ite mi na istu adresus punim nazivom moje dr`averepublika Srpske KrajineSamo tako me mo`e na}ii sti}i va{e pismo do meneprijateqi moji dragi
49
ZAPIS SA MOG LIJE^EWA U BOLNICI
SVETI SAVA U KNINU
8. JULA RATNE 1995. GODINE
Posve}eno spomenutim i nespomenutimi svem osobqu bolnice na o~inskoj imaj~inskoj brizi na{ih rawenih
Posmatra~ vi{e no pacijentjer boli sunaroda moga srpskogve}e od mojihizbezumqen me|u rawenimle`imdok julski vjetrovioko bolnice kninskespasonosnu ki{u noseDo mene iz GlavacaNe|opo drugi putu ovom ratu rawenSa Dragomiromiz sela mogu Bawi Koviqa~iprethodni put lije~enZemqak mu Sini{apokretan obilazi gaNe znam koji je kogarawen rawenogizvla~io sa boji{taHodnikom mladi}sa ~udesnom ratni~kom frizuromPosve}eno spomenutim i nespomenutimi svem osobqu bolnice na o~inskoj i
50
maj~inskoj brizi na{ih rawenihkolicima jurcaSigurno sawa da nogama svojimlivadama svoga sela tr~iOnaj tamo brkood Biha}a Brankojedanaesti iz izvi|a~ke grupejedini preostao `ivNa rukama svojim dva bratai ~etvoricu kom{ijasa~eka da du{u pusteO tome pri~a ~e{}eno o nozi svojojvaqda zato {to noge nemaa bol u du{i imaMirka ve} rawenog na Grahovuponovo vi{ecijevni zaka~iNije mu ni{tau {ali ka`ejer mali ~itav jeBorcu je srpskomva`na stvarsamo kad na malomnije veliki kvarSve drugo lak{e se podnesejer `ivot mo`e da se nastavii u vrsti svojoj qudskojprodu`i qube}iKanem pokoju suzukad me ne videBoga milostivog mole}ida mi novenepokretne posjeteni ovdje ni drugdjene {aqe
51
NARICAWE SRPSKOG PJESNIKA ZA
@RTVENIM JAWETOM, KRAJINOM,
AVGUSTA PO HRISTU
HIqADU DEVETSTOTINADEVEDESETPETE
GODINE U KOLONI IZGNANIH SRBA
KRAJINSKIH
Krajino mojamoja sudbinoko li mi teiz wedara oteKo li mi te odadeKo li mi te izdadeKo li mi te predadeO Bo`e prevelike li seu Tvoje Ime vatre lo`eSa praga svogasa praga srpskogasa praga svakogatra`e nekogapa makar i jedinogaJedinice sestriceKrajinice qepoticeod sestara tebe iz wedarauzet ho}epremlada siu petoj siGre{ni jesmoni Bogu te ne damoAl’ i Gospod ponajqep{e voliJo{ neumrlojsprovod se pripremiZbog qepote i tvog stasazemqu kuglu
52
narod tvojpet-put opasaNema cvije}a sem suziceza ki}ewe tvojeu Srbiju tebe nosea u pratwi u pretu`nojprvi Medaka Po~iteq zatimu koloni dugojsrpski barjakkao Arsenijetu`ni ^arnojevi}ne na kowuve} na tenku noseMuniciju Pla{ki vu~eKorenica sa Plitvicavodu grabida umije suzne o~ida usta{a negdjene zasko~iNi Knin ptice grabqivicene spre~i{e da zapla~eu koloni tu`nojmoga roda srpskog narodaNosimo ti milodarena na{ oltar srpski tu`nimisle} pritomda je sanak ru`niNeko vu~e prikolicui u woj dje~icuneko praseA neko psetance uza seneko lonacneko kosua svi Srbi u o~ima rosuneko zamrziva~a neko pokriva~niko ne zna za{to uze
53
u o~ima stalno suzeKud idemo kamo }emoJo{ si `iva na{a milaO vidari, o qekarispecijalci srpski gdje steOndud turci, otud vucisami quti krvolocina~iwu ti `ivo telou Topuskom pripremi{e opeloA u Srbu i u Dvorujo{ dr`imo ~asne stra`eneprijateqi na{ida nas ne pregazeAl’ nemaju srca onizasu{e nas avioniNije {teta qepoice svetajer je `rtva na{a strasnai kolona na{a ~asnaVe} smo dali {to imalineko sina neko svataneko oca neko bratasvako dao {to imaoneko majku neko snajkuO sestrice Krajinicesamo da nam ti pre`ivi{Ponijeti nismonekretnine moglini grobove ni ~asne krstoveno volove ni slavske stoloveod prete{kog na{eg jadasestrice premladaNe sti`emo ni krajputa{ni umrlim niti poginulimpodignuti\e svanuti |e li omrknutiTe{ka puta rano qutaZagu{eni, zatrpani `iviNit stanice nit bolnice
54
niti vode niti hladaqepotice na{a mlada[to imali za te daliuzdali se da odraste{uzdali se u te rane quteTi stasati mi imatimi plakati a tebi pjevatiKo te dadeko li te predadeNas da uze a tebe ostavitaj u vje~noj `ivio bi slaviOd Obrovca, od Benkovcazbog daqine zbog mrklineda l’}e iko mo}i sti}iOd Drni{a olovna nam ki{aOd Gra~aca quta bola od topovaa iz Gline qute psinehaubice iznad Kostajniceiz Petriwe divqe sviweuzora{e preora{ea iz sela ~uju se opelaSve dok pu{ka metak puca~ujem tvoje srce kuca\E si sada vilo Ravijojloda nabere{ po Miro~u traveda o`ivi{ prepukla nam srcaiz paprati beri vlatidu{u joj povratiKrajinici miloj nam sestrici
ZAMRLA JE SAMO - ZNAMO
O Krajino na{a poputbinonit stigosmoniti ostadosmo
BO@E SI\IPA NAS VI\I
55
KRAJINSKI SRBI AVGUSTA DEVEDESETPETE
PITAJU VIDA SVETOVIDA ZA SVOJE
NAJMILIJE
Zapisano septembra mjeseca1995-e u Belom ManastiruVidovdane, Vide Svetovidei|e li vi|e liima li Krajinajo{ `iva SrbinaVi|e li |e Kosta ostaVi|e li Ninu `ivuMilana DraganaStoju i OstojuBogiwu DragiwuMilicu jedinicuMuwu DuwuBoru ZoruDva para mladazelenaRadu i RadaNevenu u NevenaI|e li vi|e lina{u majku i snajkuJelku i @eqkuDva brata ro|enaSr|ana i Sretenadva pa{anca dva bratancaJovu i zaovu
Vide Svetovide i|e li vi|e lina{eg tatu i batubaku i StakuOgwena i Mladena
56
na{a dva brata ro|enana{u nevu i Stevusestru Petrusvekra i svekrvu|evera i jetrvupriju DraguBorku sinovkuoba sinovca
I|e li vi|e liMi}a brati}a^eda bratu~edaJuliku svastikuunu~e paunu~e
Vide SvetovideI|e li vi|e lidoju~era{weg ne`ewuSavana mlado`ewui mladu Nadu{urjaka MarkaVaju i BajuNenada PredragaAni{u Radi{uSestri}a Rodi}astrica Acustrinu Macuzeta domazeta@arka nejaka
Pokraj jarkapreklana vi|eI @arka i MarkaDuwu u SluwuBaju mrtvog u Gajui s wim Vaju
57
Savana zaklanakod Tavanapolu`ivu Ninu u KninuSasje~enei Radi{u i Ani{uu Drni{uBez o~iju Milicaluta oko PlitvicaPogibe Mi}a kod Vojni}aKosta mrtav ostakod VrginmostaZoru i Boruzakla{e u DvoruMaju i snajuu OklajuJelku i @eqkuna puteqkujednog vi|e sinovcaraznesena kod @irovcaoba pa{anca iza LapcaNevenu obe{~a{}enuBatu udavqenogu `ivom blatuTuko{e Stakupo stomakudok unu~e paun~ene umu~eI ^eda bratu~edausta{e zakla{eu ogaw turi{ei Ogwena i MladenaIspeko{ei svekra i svekrvui |evera i jetrvuSestru Petruobje{enu su{e na vjetru
58
u{kopi{epa ubi{e Jovua potom zaovuNema `iva tragani Nenada ni Predragau Milana glava odrezanau Dragana razmrskanaDragiwa mrtva babiwaNeven spr`enSreten ispe~enMiomir ba~en u virSr|an preklanNa kolacsvastika nabitaBez traga nestade DragaBaku i tatuisto ugu{i{e u `ivom blatuRaspori{e i Stevu i nevuSilova{e Borku sinovkuKod Hrti}aonijemi{e pa ubi{esestri}a Rodi}aStrica Acui Macu strinustrpa{e u kacui gurnu{e niz strminuNema vi{e ni zeta domazetaA uz mladu NaduJo{ su `ivi samo Stoja i Ostojaposledwi svjedocikrajinskog pokoqai kopa~i svojih grobovau koje }e neubiti`ivi zatrpani biti
59
KRAJINSKA PROGNANI^KA PJESMA:
SRPSKA SRE]A - NESRE]A
u Belom Manastiruzapisano 5-7 februara1996-e na putu od-do
Bez budu}nostia ni pro{losti nemamBiv{i ~ovjekbiv{i ratnik srpskiiz biv{e zemqe srpskeiz biv{e ku}e stoku}eiz biv{eg sela Divoselasa biv{im narodomsapatnik i saputnikna biv{em putuneskon~anom prognan
Biv{e {umevi{e ne {umeBiv{e ki{evi{e na ki{eBiv{a sre}a - nesre}a
Da shvatimda biv{e {umevi{e ne {umemoguda biv{e ki{ene ki{e vi{ei to mogu
Pone{to, znam.nadoknaditima{tom mogu
60
pone{to i kupitiuz to moguku}u novu i ku}i{tekonak i mo`da stani{tena poklon dobiti
A ono {to ne mogukako moguNovo rodno mjestoda kupimi kad bih mogokako
I takoiz no}i u no}sawamda sam tamotamo dalekou Krajiniu otaxbinigdje samomrtvi moji Srbi -wima zavidim~uvari osta{eogwi{ta na{ih biv{ihBla`eni.Ne sawaju onioni su tamogdje ja nikada vi{ebiti ne}u
Ali bez nasni wima dobra nemaNe zamjeri mi gospode Bo`eali jebemti
61
krvavu krajinskui svoju sre}uNi umrijeti imatigdje }une}u
A osim togareci mi Gospode Bo`esmijem li i kako }umo{ti kostiprah i pepeopredaka svojihsrpskom zemqom rasutihsakupiti i prenijetiNEGDJE NIGDJEna novo stani{teda se u smrti barsku}imo i oku}imookupimo i sjedinimoTo da postignemosre}ni bi biliBo`e mili
62
SRPSKA KRAJINSKA NEMU[TA PJESMA
u Belom Manastiruna Zadu{nice 5. Oktobra 1996.-euplakan zapisao
Ki{e suswegovi suSunce pr`iputnike Kraji{nike
Predraga Srbijotumaramo milaZaustavi putnikenamjernikepod trijem nas pustida se od ki{ei suza osu{imoPod {qivu milapredraga stanemoPomajko na{ane prepu{taj nassudbini na{oj lutala~koj
We`ni smo i prewe`niod qubavi prema tebipredragapa te od strahopo{tovawani pitati ni{tane smijemoa kamoli tra`itiod tebe ne{ta
Kao i svakapredraga majkaponudi sama
63
ku}erak kakvimo`e i vajati sojenica mo`eda se u suzamane ugu{imo svojim
U vazduh ve}djecu podi`emoda ih suzni povodawne odnesePredraga~uje{ li nas kad }utimoi muku mu~imoOdazovi se ro|enaOdazovi se dragapredraga SrbijoPomajko, majkodjeca smo tvojenajqep{e k}eri,Krajine,kojati da pre`ivi{na `rtvenikstade
64
SRPSKA KLETVA
Uprkos hri{}anskom i qudskomprotivqewu zapisati moraooktobra Qeta Gospodweg 1996-eu Belom Manastiru
Ako zbog kazne Bo`jeza onolike srpskeo~i pova|enezlotvori na{i obneviditene progledalidok ne sagledaliotkud vas zlo sustiglo
Ako ogluvi porod i rod vamza u{i onolikesrpske odrezanene pro~ulidok ne okajali
Ako onijemi vamunu~e i praunu~eza onolikei{~upane srpske jezikene progovorilidok ne saznali{ta ste nam napravili
Ako vam sjemesnjetqivo budedok od nasne tra`ili zatrtog sjemenaod vas na{egroda ne imali
65
Ako budete kqastii bogaqidok nas ne zamoliline prohodali
Ako vas po{ast sna|ene utekli dok se nasne sjetiliNe zdravili dok Srbinane poqubiliNe umrli dok vas mine ispovidiliNe `enili ne udalidok nas ne pitaliza silovawa ~eda na{ihBolom bolovali dok nasna oprost ne pozvali
Tugom tugovalidok nas ne oplakaliNe orali ne kopalidok nam grobqane opojaliGdje god ste nas uboli`ivu ranu imaliDok ijed iz sebene izbquvalia potom ponovoprogutaliu klupko se savijali
ne sku}ili dok nasu wedra ne primiliNi ru~ali ni pilidok nam ne nazdravili
66
Ni legli ni ustalidok se nas ne sjetiliUmjesto svetaca svojihslike mrtvih na{ih uzimaliko ikone sveteda vam vje~nopred o~ima prijete
Kolo ne zaigralidok ga mi ne zaveliZlo kad svoje spoznalimi vam oprostiliA dotle `ivi bilii na{u muku mu~iliA mi bismo vam i oprostilida sami sebi nisteto {ta jeste napravili
67
MOLITVA ZA SRPSKU OBLAST
NEKA O@IVI REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
INA^E KRAJINSKA INAXIJSKA PJESMA
Zapisano na Usjekovawe Glavesv.Jovana Krstiteqa 1996.-eu Belom Manastiru
Ne mo`emo Gospodei ne}emokako nam je odre|enoA da i ho}emo ne mo`emojer ne}emoNikako ne}emo
A ~emu i da ho}emokad ne mo`emojer i da mo`emone}emoA da se i potrudimone mo`emokad ne}emo
Sve i da ho}emone mo`emoA nismo ni ludida ho}emo kad ne mo`emo
Unedogled gledanone mo`emo
Nema smisla da ho}emokad ne}emoZar da ho}emoono {to ne mo`emo
68
Ne da ne}emonego ne mo`emo
A ne mo`emojer ne}emo
Ma da i ho}emone mo`emoNego Gospode da se dogovorimoPopusti malo Ti, malo mi SrbiPa zar ne vidi{ da smokrajwe iskreniSpasi i nasSebe i nas radiako mo`e{kao {to ne}e{Jer dopusti{ li uni{tewe na{ene}e{ imati svjedokada potvrdepravednost Tvojui uprkos svemuodanost Tebi DragiA k tome i Srbi su djecaa ne pastor~ad TvojaPOPUSTI MILIPOPUSTI DRAGIda spasimo ono{to se jo{ spasiti dadeuz `ivot i du{upokoji kami~akmalo zemqe na{e neotete
Okrajak Krajine i neba na{egzero sunca
69
A ku}e, hranui ostala dobrakoja o nama oviseO tom ne brini mnogoRaj smo u stawuvrt edenskii na stijewu na{emnapravitiIme Tvoje slave}i
U protivnomni za Te ni za nasdobra biti ne}e
70
KRAJINSKA ZAVJETNA PJESMA
Oktobra1997-e zapisanou Vladimircima u Srbiji
Ne mogu i ne}uda odustanemod borbeda odustanemza ku}u svojuza zemqu svojuJer ne samoda je to qudskii prirodnonego jednostavnodruk~ije ne mogu
A i kad bihi mogaone bih bio rad
Ne mo`e ~ovjeki ne smije ~ovjekda djeci svojojne ostavi ono{to im pripadapo svim qudskimi bo`anskim zakonima
Pa i `ivotiwicenakon progonavra}aju seu logu svojuu brlog svoj
71
Kako da ostavimdjecu svojubez trwai livada svojihbez putai {umakoje nam nisu stranei jo{ mnogo toganeizre~enogneizrecivog
Mo`e, a i kad mora,naro~ito kad mora,svuda mo`ei mora ~ovjek po}iali jo{ ja~e`eli i moranarod ka`esvojoj ku}i do|i
Ma kakva ku}a svoja bilaqep{a jeod svih svjetskih vilave}a jeod svih piramidai drugih tu|ihzdawa i imawa
I u tu|inina svakom mjestuna svijetu lijepo jeali wima tamo lijepo je
A meni najqep{ekao {to je i razumqivokao i svima nama
72
samo u na{oj otaxbiniu na{oj Krajinii na{oj ku}iima smislai `ivota
Moglo bi se o ovomjo{ i duqeneko bi mogaoi qep{eAli ja jednostavnoma {ta ko o ovom mislioka`em ononajnu`nijenajtu`nijenajbolnijeka`em jednostavnoukratkoi najqudskije
Ma kako se kome~inilo neshvatqivimja stalno premasvojoj ku}i idem idemudaqavam se odasvudprema Krajinisvojoj bajnoj, lijepojnezamjenqivojOtaxbini
73
SRPSKA OPOMENA ZLOTVORIMA
Zapisano aprila mjesecaQeta Gospodweg 1999-ogu Vladimircima u Srbiji
Usudiste se u Neboj{udirnuti kuluu Gra~anicu Svetuobezbo`eni
Kad qudi ne mogui ne}eBog }e presuditi
Ne dirajte miKosovo SvetoOsiwak je tamoSvetiwa Srpskih~ija mo} za vasnevidqivaod va{e sile nequdske{titom Svetim ~uva nas
Bojte se Bogai Naroda mogakoji vam pjesmomsunovrat sluti
Ja~e je oru`jena{e Sveto PravoslavqeSvetosavqeno bezdu{na ~udatehnike va{e
Ja~e je oru`je molitva tihaod svakog pucwa va{eg
74
i Bogu umilnijaod satanske buke va{e
Daqe se ~uju zvonacrkava na{ih Srpskihno svih zlotvora topovi
Namjeriste An|ela Belogda mi skrnaviteStudenicu da pomjeratei De~ane da izmje{tateLazaricu da spalite
Bez kazne i pomisao na topro}i ne mo`e
A da je neuni{tivi Rod i Duh Srpskidokazaste pucwavom va{omponovo u mrtve na{eod kojih ponekiupokojeni u Gospodustotinama godinau svojoj zemqi le`e
Uostalom da vasi pustimo na Kosovo Svetonetragom }ete nestatijer za vas ni~eg tamo nemaSve je Sveto, sve je Srpskosve je samo Na{e i Bo`ijeSveta je zemqa Kosovo ravnoRaj i za nebeske iSrbe zemaqske podjednako
A raj se ne dajene poklawa, ne prodajeno `ivotom svojim zaslu`uje
75
KRAJINSKA POVRATNI^KA PJESMA
U povratku iz Republike Srpskezapisivano na autobuskoj staniciu [apcu 31. jula, a okon~ano uVladimircima 2. avgustaQeta Gospodweg 2000-og
Oj Krajinoevo do|e da zapjevam ov|ena ku}i{tuna ogwi{tuna buwi{tuna zgari{tuda zavi~emda zari~emda nari~emna kr~evinina o~eviniza Milanom,za StojanomNema StojeNema BojeGnijezdo mojeni pti~ijeni ni~ijeNi ku~etani ma~etaniti sviwcaniti koko{iwcani bera~ani kopa~aniti prelaniti selani znanihni poznatih
76
Sve `ivicenig|e na{e pticeGrlo ste`ezatrle se srpske vrije`eIz dalekajeka nekaGrobna je ti{inaali nig|e miraS kime statia s kim se sastatikome Boga nazivatiO USUDE srpski pratio~esrpske muke djelio~eNema smjene ni danani no}iho}e li nam boqidani do}iSve ni~ijesve sva~ijeNema zboranema razgovorani bunarani drugarani u kaci dugeni na putu drugePosje~ene tre{wei jabukeOskoru{esparu{ile su{ePolomilepu{ke kru{keNig|e stadanig|e nikog mladaSve preb’jenosve sav’jenoutonulo protonulo
77
zar|alo za~a|alonit {ta di{enit miri{e\e }u le}i{ta }u vi{e ste}iSve nevoqakukoq do kukoqaNig|e `itasame snijetiSrce pucaHo}e mrijeti
78
@IVOTOPIS
MI]O JELI] GRNOVI] ro|en je 3. marta 1942. godineu selu Jasenov~ani na BANIJI u SRPSKOJ KRAJINI.Po{av{i 1948. osnovnu {kolu poha|ao je u Papi}ima 4razreda, u Suwi 2, a u Rumi ostatak, gdje je i zavr{io os-mogodi{we {kolovawe 1956. godine.
U U~iteqskoj {koli u Zagrebu maturom je okon~aosredwo{kolsko obrazovawe 1961. godine. Fakultetskoobrazovawe stekao je na Filozofskom fakultetu
81
Sveu~ili{ta u Zagrebu na Odsjeku jugoslovenskih jezika ikwi`evnosti 1969. godine.
Radio je kao novinar na Radioteleviziji Zagreb uZabavnoj i Kulturno – umjetni~koj redakciji radio Zagrebaod sredine novembra 1961. do jula 1963. godine, kadapostaje stipendist Radiotelevizije Zagreb na pomenutomstudiju. Po osnutku Studentskog teatra poezije u Zagrebu1967. godine, kojeg je i osniva~, postaje wegov umjetni~kirukovodilac sve do osnutka Teatra poezije u Zagrebu 1970.~iji je tako|e osniva~ i kojem postaje doma}inom dopolovine 1973. godine.
Prelaskom u Sisak upo{qava se oktobra 1973. i radido 1. februara 1976. godine u [kolskom privrednom cen-tru predaju}i kwi`evnost i umjetnost. U centar za kulturu„Vladimir Nazor" u Sisku prelazi 1. februara 1976. gdjeostaje sve do otkaza na Vidovdan 1991. godine. U navedenomvremenu radi uglavnom rediteqske poslove, a bavi se idrugim aktivnostima, naravno, vezanim uz svoju i djelat-nost Centra. Polovinom osamdesetih godina pokre}e we-govu biblioteku, a saradnik je i ~lan redakcije lista zadjecu „Kurir" ~iji je izdava~ bio pomenuti Centar za kul-turu u Sisku. Kontinuirano se bavi likovnim, pozori{nimi kwi`evnim radom.
Osamdesetih godina postaje ~lan Udru`ewa dramskihumjetnika Hrvatske u Zagrebu i dobija status dramskog um-
82
jetnika kao profesionalni rediteq. Tako|e ostvaruje i sta-tus kwi`evnika u Udru`ewu kwi`evnika Srbije u Beogradu.Kao likovni stvaralac u~esnik je zna~ajnih likovnihkolonija kao stvaralac i izlaga~, a svojom samostalnomlikovnom izlo`bom publici se predstavqa u Beogradu1988. godine i stalnom postavkom u zadu`bini uJasenov~anima od 1989. pa do uni{tewa 1995. godine.Tako|e nastupa na kolektivnim izlo`bama krajinskihlikovnih stvaralaca poslije egzodusa 1995. godine svojimslikarskim i vajarskim radovima.
Mi}o Jeli} Grnovi} je ktitor Zadu`bine „KU]AGRNOVI]A" u rodnom selu Jasenov~anima u kojoj su senalazile: Galerija, etnografski postav „Srpska slava", In-stitut za prou~avawe kwi`evnosti i kulturnog nasqe|aSrba u Krajini pod nazivom „Vuk Stefanovi} Karaxi}",potom Biblioteka „Sveti Sava", Pozori{te na gumnu i Ga-lerija „Ru`a i Pero". U toku ratnih godina postavqena jeizlo`ba dokumenata iz dr`avne i dr`avno – pravne orga-nizacije Republike Srpske Krajine, a Spomen – postavkaIkonostas srpskih sakralnih spomenika uni{tenih u Dru-gom ratu popuwena je eksponatima – ostacima ratnihrazarawa srpskih sakralnih spomenika u ratu 1991 – 95.
Zadu`bina je uni{tena poslije takozvane operacijehrvatskih okupacionih snaga na Republiku Srpsku Krajinupod nazivom "Oluja".
83
Re`irao je pedesetak scenskih projekta, a u mnogimaje bio nosilac naslovnih uloga, npr. u Platonovoj OdbraniSokratovoj, [ekspirovom Hamletu, Cvajgovom Pismunepoznate `ene, VIB – ovom Budilniku, a u mnogimcjelovje~erwim predstavama Teatra poezije u Zagrebu i je-dini izvo|a~.
Organizator je 1, 2. i 3. mitinga mladih pjesnika Ju-goslavije 1967, 1968 i 1969. iza kojih su uslijedile kolek-tivne zbirke radova u~esnika kojih je Mi}o Jeli} Grnovi}i glavni i odgovorni urednik. Pokreta~ je ~asopisa zapoeziju, kritiku i esejistiku o poeziji u Zagrebu podnazivom „Poezija" koji izlazi kvartalno sve do polovine1973. godine, kojemu je bio glavni i odgovorni urednik.Pokreta~ je i glavni i odgovorni urednik Biblioteke Poez-ija u Zagrebu, koja egzistira od 1970. do 1973. godine. Sas-tavqa~ je i glavni i odgovorni urednik antologije„Najnovije hrvatsko pjesni{tvo" koja se pojavquje 1972. uZagrebu.
Po izbjegli{tvu iz Siska 1991. stavqa se na raspola-gawe ratnoj redakciji „Nova rije~" u prvoj polovini jula1991, postaje wen ~lan i pisac Ratnog dnevnika. Uz nov-inarski posao obavqa i politi~ke funkcije u SAO Krajinii Srpskoj demokratskoj stranci Krajine. Biran je zaposlanika Skup{tine SAO Krajina i ~lan je Ustavotvorneskup{tine, koja je proglasila 19. decembra 1991. godineRepubliku Srpsku Krajinu, a izabran je i za ministra zakulturu u prvoj Vladi Krajine.
84
Na Filozofskom fakultetu u Petriwi u toku {kolske1994/5. godine predava~ je scenske umjetnosti, gdjeformira Prvo krajinsko pozori{te. Pod wegovim um-jetni~kim vo|stvom izvedena je i prva krajinska predstavau Kninu jula 1992. godine. Urednik je i prve krajinske bib-lioteke „Rije~ i Prosvjeta" pokrenutoj 1993. godine.
Nakon trostrukog izbjegli{tva, odnosno progonstvatrajno se nastanio 19. maja 1997. godine u Vladimircima uSrbiji gdje nastavqa sa kwi`evnom, likovnom i zadu`bi-narskom aktivno{}u oformiv{i Zadu`binu Srpske Krajineseptembra 1997. godine.
„Samotnik i harfa", Zagreb 1969, „Per aspera adastra", Zagreb 1971, „Ostrvo qubavi ili balade o pauku",Kru{evac 1973, „Moja neposlana pisma", Sisak 1976,„Za~arani krug", Sisak 1985, „Krajina moja sudbina",Beograd 1993, zatim drugo izdawe Jasenov~ani 1994, tre}eBeli Manastir 1996, a tako|e i ~etvrto, dok peto izlazi1997. opet u Belom Manastiru, a {esto dopuweno izlazi2001. Kao i sedmo 2003. u Vladimircima. U Belom Mana-stiru pojavquje se i kwiga za djecu „Ma}uknimKraji{nicima" 1996. „Otvorena pisma otvorenim srpskimneprijateqima" objavqena su u Jasenov~anima1995. godine,a izabrane pjesme pod nazivom „Eno ga bijeli narcis" 1997.godine u Belom Manastiru. Prvi dio Romana o Srbima ob-javqen je u nastavcima u Novoj i Srpskoj novoj rije~i1991/92. a tako|e i drugi dio Romana o Srbima „Ratnidnevnik Mi}e Jeli}a Grnovi}a" 1991/92, dok je jedan dio
85
Ratnog dnevnika za 1995. objavqen u Otaxbini 1995. godine– {to sa objavqenim Otvorenim pismima otvorenim srp-skim neprijateqima u Srpskoj novoj rije~i ~ini objavqeniopus Mi}e Jeli}a Grnovi}a. Integralno Roman o Srbimaobjavqen je 2004. u Rumi, kwiga Kritika na margini 2006.u Rumi, a tako|e i kwiga pjesama za djecu Detiwstva svet uRumi 2006. godine, a i Pute{estvije je objavqeno 2008. uRumi.
Djela objavqena u toku 1991. pa nadaqe pribavila sumu ime kultnog pisca unutar nacionalnog bi}a srpskog nar-oda Krajine Srpske.
Neke pjesme su mu uvr{tene i u hrvatska i u srpska an-tologijska izdawa, a obra|en je u nekim leksikografskimizdawima i u Srbiji i u Hrvatskoj.
Mi}o Jeli} Grnovi} je nagra|ivan za scensku i likovnuumjetnost a za kwi`evni rad nosilac je nagrada „SavaMrkaq” i „Srebrni prsten” umjetni~kog bratstva manastiraKrka i ordena „Nikola Tesla”.
86
Prilog biografiji:
Za svoju djelatnost koja se odvija i mimo umjetni~ke~esto dobijam povratne informacije u obliku posveta onihod kojih biva zapa`ena i prepoznata.
Iz mno{tva reakcija izdvajam tri koje prepoznajemkao priznawe i svojevrsnu podr{ku mojim `ivotnim nas-tojawima u svekolikom o~uvawu opstojnosti srpskog na-cionalnog bi}a Krajinskih Srba.
87
88
Adresa: Mi}o Jeli} Grnovi}
Svetog Save br. 8
15225 Vladimirci
Telefon: +381 15 513 732
Mobilni: +381631594199
89
ЕПСКИ ДНЕВНИК ТРАГИКЕ
(Мићо Јелић Грновић: „Крајина моја судбина“, девето издање)
Живот људи, устројства друштава, њихова добра и зла којачине и која трпе међу собом, једни од других, није могуће ту-мачити само кроз стварност, кроз оно што се догодило, већ крозотисак или одсуство духа, његових вредности моралних, социјал-них, класних и националних посебно када знамо да је националнодоведено до многонационалне острашћености из Једног. Иматисвест о бићу Једног значи очувати вредности крви и језика чијимје растакањем, нажалост, у дугом периоду створен услов за апо-калипсу духа, сукобе и ратове. Докле? Судећи по развоју догађаја,до истребљења без свести да је то пут ка самоистребљењу.
„Апокалипса духа је апокалипса природе.“1 Зна ли човекскрајнутих нагона живота, да је рат нагон смрти, рат има после-дице јер страдају и они који се бране водећи правичан рат? Можели се нагон смрти преобразити собом у живот ако другоме оду-зима живот? На то, одговор је дала теорија о рату, филозофија,психологија, уметност... Уметност није нашла решења али је по-стала неуништиви сведок догађаја јер, средства стављена у сумњуосвајачких ратова јесу средства смрти.
Много тога осликало се на простору Републике СрпскаКрајина крајем прошлог века у великом погрому инструктора иразбраће над српским народом. Историја и антропологија памтечињенице које острашћени крвожедници не познају, које их недодирују, нажалост. Поезија то не може и не сме да прећути. По-грешно је мишљење да треба ћутати пред јамама, кланицама,стратиштима сваке врсте... ма ко их извршио! Сваки злочин, чаксам од себе, да ли смо то разумели, тражи осуду и нема тог зло-чина који застарева. А страдални српски народ не заборавља ниброј ни имена својих сународника који су као, углавном невинежртве, омеђиле стварни српски простор. Варају се они заблуд-
91
ници који мисле да те границе чувају само живи, чувају их и мртвикао и грешна савест оних чије су они жртве.
Песник, сликар, глумац, редитељ, етнолог и новинар, МићоЈелић Грновић2, и сам прогнаник из Републике Српска Крајина,поетички је спознао српско биће на простору конкретности(рођен је у Јасеновчанима) и исто то страдално биће, остављајућидуховну стражу на огњишту3, прати у борби, у прогонима и погро-мима, у повратку који је осликан оном апокалипсом духа и апока-липсом природе у чему је све „преб,јено“ па и слепе душезлотвора, али у срцу је, како је своју песничку књигу насловио„Крајина моја судбина“4.
Овом књигом Мићо Јелић Грновић, „свједочи да пјесницине ћуте увијек кадтопови грме. Мићо Јелић Грновић, и мртав бипроговорио, он је такав, он је ЗАДУЖЕНА ДУША. Какав то дуг душесвоје Мићо враћа Крајини? Памтио је све што је Крајина у својимвијековима, све о чему је пјевала и, нарочито, како је пјевала. Уву-као се у њено било и почео да пулсира њеним ритмом, ритмомматериног млијека. Све овдје, од пјесме до пјесме, чини се, по-знато. Чује се зуј прошлог, говор онога који је стопут умирао и хи-љаде пута слатко живио. И скоро да те уљуљкује њихај ријечи којеси слушао од колијевке. А затим те прене и уздрма нешто у чемуси препознао већ и себе, а то је пјесник, то је оно што је само ње-гово, казано само сада:
Де пресушиДе пресахни Саво, да мртвеДа пребројимо, да сахраним.Но, оно што је створио Мићо Јелић Грновић, слиједи пре-
богату историју и српску поезију кроз ту историју, пажљиви чита-лац наићи ће у свакој пјесми редом. Осјетиће радост читања ирадост откривања пјесника. Таквих полета душе било је често и уписца ових редова да би (...) издвојили само неколико стихова изпјесме Српском народу:
92
Посустани АрсенијеНа граници СрбаНе водај ми народТамо и овамоСрпска гробља одредницеОдреднице и границе.“5
Књигу отвара песма која је топографски увод у просторКрајине Српске када се 1991. српски народ као конститутивни по-бунио против распада земље и плана да буде уништен. И овапесма, као и све друге, имају неки свој облик епског певања, бе-седништва у којем трагика не признаје себе јер, страдалима је „Бог(...) неумрлу српску душу у замјену дао“. Нажалост, траје то с коленана колено („Матери српској“), па песник пита:
Прамајко српскаНијеси ли у незнањуБогу сагријешила нештаДа пород твојНа ножевимаНа кочевима скончава.Мићо Јелић је, закључује Небојша Деветак, „народски пјес-
ник“ који додаје „кондир златни (...) сестрама српским“ које „од Ко-сова (...) па наовамо“, пребирају мртве наше, видају им ране и„сузом живом освјежавају“. То није само мит, то је један духовникрвоток који не сме да пресуши јер би зло све узело за право.Цена је велика и свака ова песма је молитва, попут „Молитве засрпску дјецу“, 6 жртвама само због „атрибута српска“. Молитва замолитвом до поменика погинулих бораца, чија деца чекају да их„татине руке обгрле“. Имају ли зликовци тату, маму, сестру, брата,кућни праг? Ово питање вековима је отворено и на њега нема кода одговори јер, и зло је постало вечни процес, оно ће на крајуизјести само себе. Јелићева поезија зато, није само епика драмеи страдања, она је слика опште људске несреће која се као сврабшири светом упркос прокламоване етике о доброти као импера-
93
тиву свих народа. Лажу нас и то морамо отворено казати, мизнамо али и они који лажу морају схватити да лажу себе. Наш пес-ник зато говори истину коју ако не спознају и они други она ћебити као одапета стрела из њихових руку у њихове главе.
А овом књигом М. Ј. Грновић је „исказао суштину национал-ног бића, у свим насловима његових пјесама постоји атрибутСрпски као стожер око кога се обавија поетско ткање које, илипроистиче из историје, или садашњости српског народа. Грновићје један од оних стваралаца који су имали храбрости да подијелесудбину свог народа и у најтежим његовим тренуцима.“7
И питам се, како се осећа прогонитељ на тврђави у Книнукад зна да се на њој „орлови гнијезде“ и да су „соколови српскептице“? То божије твораштво завет је да тврђава бива и остаје„српско светилиште“, Христово светилиште. Овде се отвара верскиоднос према крви, да не идемо даље у основе Једности из које сесрља у „дом лијепе бедности“ духа. Умност је схватити свет каоједну нацију а што нас је тај свет изделио и дели да не припадамоњему? Све нас ће поправити само поезија, али свет мора бити до-стојан поезије. Није он ње био достојан ни оне ратне године уКрајини али на душу му све клетве и оних који им искрене молбеприносише, не ваљда улудо. „Јесмо ли у мору свијета Ахиловапета“, пита се песник М. Ј. Грновић („Лична пјесма српска“). Он знада припада народу достојном поезије, епском народу. На то ће напромоцији ове књиге у Книну, указати и Драго Ковачевић:
„Цијела Крајина Грновићу је кућа и судбина, а свака стопасрпске земље метафизичко двориште. (...) У његовим пјесмамаимате тврдо усидрене све српске симболе, све луче слободе и љу-бави, од Реље Крилатице до новомученика, од младе Гојковицезазидане у зидине Скадра на Бојани до савремених Гојковица.Онје зидар васељенског Скадра.“8
А какав је Срба циљ“? Природан и правно једино могућ,право на сопствено огњиште. Нема тог Бога који ће благосиљатиноћ на отетом огњишту. Упамет се свете, врати се духу и речима.
94
Морамо ли вечно књиге крвљу писати. Ова књига није писанакрвљу, али је цена огњишта њеног творца (народа Крајине) биладо крви тешка. Ј. Грновић је са душом у ранама, због страдалих,рањених, оних над чијим сном бди, то једино може, стао часнопред род свој, пред човека уопште и пред природу. У свему штопева и записује сместило се памћење и незаборав. Песников духније, дакле, само његов, он је дух иних и знаних, он је поменик.Али, свестан је потпуно да је домет премален. Ипак, Ј. Грновић ве-рује у духовну правду, „крсну славу“, и „Светога Саву“ а свестан једа род наш „васионски Скадар гради“, хоћемо ли се сви горе бару једности препознати, ако пре тога свевишњи не услиши молбунашу да се Арсеније „врати са пута“.
У олуји на Крајину страдали су људи, светиње, књиге, биб-лиотеке, природа, па куда иду они који пале куће и књиге, ако им иљуди нису света бића? И М. Ј. Грновић је сведок националне али иличне трагедије. Као „ктитор задужбине Кућа Грновића у Јасенов-чанима у Републици Српска Крајина“ имао је 300 уметничкихслика, преко три хиљаде књига и других предмета из српске исто-рије које су у недавном рату запленили и уништили Хрвати.“9 Књиго,бар ти им опрости јер „не знају шта раде“. Време ће их довести наступце срама својих страница, кроз поменике и опоменике и ум-ственике потомака. Зато је ово „најмања и најсрпскија књига насвету“ у којој се М. Ј. Грновић „првенствено бави страдањемКрајине, почев од њеног настајања па све до августа 1995. годинекада је већи део ње и формално престао да постоји. Отуда је и„песма Крајински Срби августа 1995. године, питају Вида Световидаза своје најмилије симбол избегличке агоније и страдања које се незавршава прогонством, већ проналажењем укућана и окупљањемпородица. Некада се то завршава трагично, па зато Грновић каже:
Нађоше СаванаЗаклана код тавана,Без очију МилицаЛута око Плитвица.“10
95
Овде песник не записује само чињенице, он се пита какавсе зао дух може смирити на простору где је постао ђаво-гост„укућанима који су раскућени“, страдалим и избеглицамасрпским? Ту не остане „ни кућиште ни огњиште“, али ником сми-ренија до своме. Свој се свога никад и нигде, одрекао није.11 По-тресна је ово књига песама, она је епски дневник дела крајинскетрагике са оним дугачким Јооооооооооооој, које ће до повраткакао ехо одјекивати крајинским простором, простором на коменеће нестати, то поезија овековечује гласове ојађених очева имајки, синова и кћери, за „погинулим овога рата у СрпскојКрајини“. За многе нема више потомака да наричу, нису рођени,њихов глас мора вечно у савест оних који зло починише. А има лисавести? То питање и овај песник држи стално отвореним у свомелегичном певању и казивању попут оног када се у Шапцу12
појавио „огрнут са везеним пешкиром од српског платна, са ша-реницама преко рамена, клечећи са свећом упаљеном свим по-којним неумрлим Србима.“13 То је вечна свећа „српском светомнароду“ и молитва („Српској православној цркви“), она је отво-рено писмо српског пјесника“ свету јуче, данас и сутра. Свету којини сам не зна куда иде посебно онима који мисле да су „Србикриви што су живи“ и да су баш они „исписали“ тешко „нарицањесрпског пјесника“ у колони изгнаних Срба. Нека они само заменеза себе место у колони уместо Срба (а зло се креће себи, никакоод себе) па нека проговоре. Да вам чујем тад глас грешни мајчинисинови!
Улудо је повијати главе које је светлост доброг духа напу-стила и напушта, нажалост и данас. А певање Миће Јелића Грно-вића, његова снага, снага српског духа, јесте „у расипањуунутрашње светлости која овог песника чини принцем поезије Ре-публике Српске Крајине (...) он своју тужбалицу Крајини говориподигнуто, али природно, како је и мисли.“14
„Одлазак“ из Крајине пропраћен је потоњим убојниморужјем – српском клетвом. Тај језик, ваљда, разумеју и уклетници
96
који још у рукама држе „српске очи повађене“ и стрепе од њихо-вог погледа. Зато им и дрхти глас а безумље растеод страха за инатом и севапом српским, и заветом - све то је„српска опомена злотворима“. Песник је ту, а где је песник ту је ињегов народ:
Ој КрајиноЕво дође да запјевам овђе!А где би, на ком другом месту но у Крајини – судбини. Де-
вето је издање ове књиге чији се гласник иза девет гора јавио ина свакој кликће као соко, као душа неодлазећих и никад прогна-них. Епика драме преузима глас страдалних живота, они који неумеше да језику врате име као одроди клекли су на матерњи прагкао туђи. Соко чека покајање да се спусти у своје гнездо и цврку-том угреје простор како би сви били своји на своме.
Све друго, само је тешка заблуда!Милијан Деспотовић
У Горјанима, код Севојна,24. априла 2018.
________________1) Записао је Бранко Лазаревић.2) Мићо Јелић Грновић (Јасеновчани, Република Српска Крајина 1942), пише поезију ипрозу. Објавио петнаест књига. Ово је девето издање књиге „Крајино моја судбино“. Каоизбеглица живи у Владимирцима, код Шапца.3) Време ће ватру правде таркати као ватру чуваркућу.4) Мићо Јелић Грновић: „Крајина моја судбина“, девето издање, Свитак, Пожега, 2018.Прво издање ове књиге објавила је „Задужбина кућа Грновића Јасеновчани“, 1993. „Које тај чија је судбина Крајина“, запитао се др Давор Качар у запису уз прво издање овекњиге и покушао да одгонетне личност песника схватајући да то није само његова суд-бина, „ (усуд људски) већ сам фатум (сила она слијепа апсолутна што је и у античких, по-следњих аутентичних људи, била и над боговима и над људима)? Откуд у Бездану тогадана омрклост Крајишке зоре“?5) Дара Секулић: Из предговора седмом издању ове књиге, стр. 5.
97
6) На промоцији другог издања ове књиге у Книну 2. јула 1995. Давор Лукач је рекао:„Трагедија бањалучких беба половином 1992. један је од догађаја који су оставили ве-ликог трага на овог пјесника и били повод за можда најпотреснију пјесму, у његовојзбирци Крајина моја судбина – Молитва за српску дјецу“.7) Небојша Деветак: „Суштина националног бића...“, из записа о овој књизи, Петриња, 1.априла 1994.8) Драго Ковачевић: „Пред нама је вечрас...“, из беседе о књизи „Крајино моја судбино“,Книн, 25. јуна 1993.9). Богичевић: Из беседе на промоцији ове књиге у Владимирцима, април, 1996.10) „Глас Српски“, Бања Лука, априла 1996. из извештаја са промоције ове књиге у Домувојске Републике српске у Бања Луци, 1. април 1996.11) У мом родном Субјелу записао сам једну изреку (види моју књигу „Изреклице“) којагласи: „Човек који се одриче огњишта, своју будућност препушта ђаволима.“12) На промоцији књиге „Крајина моја судбина“.13) „Војиновић: „У право вече Српске Крајине...“, Шабац, 12. фебруара 1998.14) Љиљана Илић: „Савремена сензибилност битно је развијена...“, Оџаци, 12. децембра2001.
98
ГДЕ ЈЕ ШТА
Срба буна у Крајини хиљаду деветстотинадеведесетпрве 9
Борцима српским Крајине Српске 12
Матери српској 15
Сестрама српским 18
Молитва за српску дјецу 20
Пјесма за дјецу погинулих српских бораца 22
Книну, месији српском 26
Лична пјесма српска 27
Рањеницима српским 28
Својим покојним неумрлим овог рата Србима 29
Српском народу 31
Избјеглицама српским 35
Очеви Јован и Стеван и... оплакују синове Стевицу и Мићу 38
Васцијелој српској земљи 41
Српској православној цркви 43
Крајини Српској 46
Отворено писмо српског војника пријатељима у свијету 48
Запис са мог лијечења у болници Свети Сава у Книну... 50
Нарицање српског пјесника за жртвеним јањетом, Крајином... 52
Крајински Срби августа деведесетпете питају Вида Световида за
своје најмилије 56
Крајинска пограничка пјесма 60
Српска крајинска немушта пјесма 63
99
Српска клетва 65
Молитвa за српску област нека оживи Република Српска
крајина... 68
Крајинска завјетна пјесма 71
Српска опомена злотворима 74
Крајинска повратничка пјесма 76
ЖИВОТОПИС 81
Милијан Деспотовић
„Епски дневник трагике“ 91
100
Мићо Јелић ГрновићКРАЈИНА МОЈА СУДБИНА
Девето издање
УредникБранка Лапчевић
Књигу препоручујуДара Секулић
Милијан Деспотовић
Припрема на рачунаруМилан Мијатовић
Илустрације у књизиМилић Станковић – Милић од Мачве
Фотографија на корициНемања Јовичић, академски сликар
ИздавачСВИТАК, Издавачка радионица Књижевног друштва „Развигор“,
Пожега
ШтампаШтампарија „Кварк“, Краљево
Тираж: 500 примерака
Издањепрво код овог издавача
Штампање завршено у мају 2018.
CIP - Каталогизација у публикацији
- Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
ЈЕЛИЋ Грновић, Мићо, 1942-Крајина моја судбина / Мићо Јелић Грновић ; (илустрације
у књизи Милић Станковић - Милић од Мачве). - 9. изд. - По-
жега : Свитак, Издавачка радионица Књижевног друштва
"Развигор", 2018 (Краљево : Кварк). - 102 стр. ; 20 cm
Тираж 500. - Животопис: стр. 78-83. - Стр. 84-89: Епскидневник трагике / Милијан Деспотовић.
ISBN 978-86-7960-221-3
COBISS.SR-ID 263430156
