Miroslav Džigurski_Tranzitni Prostor Kao Heterogeni Prostor

7/21/2019 Miroslav Džigurski_Tranzitni Prostor Kao Heterogeni Prostor

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-dzigurskitranzitni-prostor-kao-heterogeni-prostor 1/15

TEORIJA I KRITIKA URBANE SREDINE Miroslav Džigurski A1-19/2015

Prvi seminarski rad

1

TRANZITNI PROSTOR KAO HETEROGENI PROSTOR:

PLUTAJUĆI GRAD, MVRDV




Prvi seminarski rad

2

SADRŽAJ:

1. Uvod ............................................................................................................................................ 3

2. Tranzitni prostori i nemesta ........................................................................................................ 4

2.1 Stanični prostori: višeslojnost značenja ............................................................................... 5

2.2 Nemesta: uspostavljanje značenja ....................................................................................... 6

2.3 Redefinisanje granice u savremenom društvu ..................................................................... 7

3. Promena karaktera prostora: učitavanje hibridnih programa ................................................... 8

3.1 Stanica kao integralni deo grada .......................................................................................... 9

3.2 Program stanice i program grada: kombinovanje i podržavanje programa ...................... 10

3.3 Redefinisanje protočnih mesta u mesta zadržavanja ........................................................ 11

4. Zaključno razmatranje .............................................................................................................. 13

5. Literatura .................................................................................................................................. 15






Prvi seminarski rad

4

nusprodukta nadmodernosti, u mesto sa jasno definisanim identitetskim, relacionim i

istorijskim svojstvima.

2. Tranzitni prostori i nemesta

Razmatranje mesta i prostora je od iznimne važnosti prilikom pokušaja definisanja mesta i

nemesta. Vitalne su analize Mišela de Sartoa7 (Michel de Certeau), koji opoziciju mesta i

prostora posmatra odvojeno od opozicije nemesta i mesta. Posmatrajući prostor kao „efekat

proizveden situirajućim operacijama koje ga orijentišu i vremenski određuju u polivalentnoj

uniji suprotstavjenih programa i ugovornih blizina“8 on ga jasno razlikuje od mesta kao „bilo

kakvog reda gde su elementi dovedeni u koegzistirajuću vezu“9. Dalje on pojednostavljuje svoje

odrednice, definišući prostor kao „praktikovano mesto“10. Ovo bi označilo postojanje prostora

samo u okviru mesta, gde mesto prostoru pruža kontekstualnu određenost. Međutim, danas se

termin prostor „sistematično i bez razlike upotrebljava“11 i tako njegova određenost mestom

gubi na značenju. Tranzitni prostori su upravo jedan takav primer, gde se današnji termin vezuje

za nemesto, a do nedavno nije ni postojao u takvom obliku.

12

Suprotstavljen terminu staništakao „mesta obitavanja individue ili grupe“13, on ostaje uskraćen bilo kakve odrednice ličnosti

prostora - pretvara se u sterilne zone odlaska, odnosno nesterilne zone dolaska.14

7 Mišel de Sarto je bio francuski učenjak i član isusovaca. Kroz svoje radove bavi se temama koje se dotiču poljaistorije, psihologije, psihoanalize i društvenih nauka. 8 Michael de Certeau, The Practice Of Everday Life (Berkeley: University of California Press, 1984), 117.

9 Ibid.10 Ibid.11 Ože, Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti , 79.12 Ibid., 102.13 http://www.merriam-webster.com/dictionary/habitat14 Pol Virilio, Kritični prostor , (Beograd: Biblioteka Alef, 2011), 7.




Prvi seminarski rad

5

2.1 Stanični prostori: višeslojnost značenja

Danas se stanični prostori, kao produkti nadmodernosti, doživljavaju kao mesta bez značenja.Da to nije oduvek bio slučaj, govori u prilog i opis pariskog metroa od strane Marka Ožea15

(Marc Augé), kao značajne prostorne odrednice impregnirane u sećanje deteta i odraslog

čoveka, gde on povlači paralelu podzemnog saobraćaja sa mapom memorije grada.16 Nazivajući

ih lini jama života, Ože pariske stanice metroa označava kao ekstrateritoriju svog detinjstva, gde

je moguće na mapi ovih staničnih tačaka čitati prošlost.17 Kroz ovakvu jednu deskripciju, postaje

jasno da su stanični prostori kao mesta bez značenja, isključivo produkt sadašnjosti. Mogućnost

ovih prostora da prime značenja, možda leži u činjenici da mesta generišu susret, razgovor, amogu i da sadrže istorijsku konotaciju, kao i da su za njih „vezana čvorišta sećanja koja ne mogu

da se odmrse“18, sećanja koje čine život vrednim življenja.19 Voziti se metroom, u jednom

ovakvom kontekstu, znači nesvesno slaviti kult predaka20, gde slojevi sećanja, bio korisnik

svestan njih ili ne, svakako doprinose označavanju ovog prostora mestom.

Kada je reč o staničnim prostorima danas, iako sadašnji trenutak pokušava da opovrgne njihov

karakter, nesumnjivo je vidljivo da su to i dalje prostori susreta i razmene, što jeste odlika

mesta. Ono što postaje problem jeste promena stava korisnika prilikom upotrebe ovakvih

prostora u savremenom trenutku - dolazi do potpunog isključenja iz života, odnosno

doživljavanja ostalih korisnika samo kao „postojanja lako ograničenog na trenutnu radnju“21,

gde ovo negiranje života oko sebe postaje odbrambeni mehanizam prema sadašnjosti koja je

nametnula strah od gubitka sopstvenog vremena i bilo kakvog spontanog ljudskog kontakta; u

pitanju je strah od usporavanja.

15 Mark Ože je francuski antropolog. Za ovaj rad je značajan zbog svoje kovanice „nemesta“, koja označavaantropološke prostore koji ne sadrže dovoljno značaja da bi se nazivali mestima.16 Marc Augé, In the Metro, (Minneapolis, University of Minnesota Press, 2002), 4.17 Ibid., 5.18 Ibid., 9.19 Ibid.20 Ibid., 18.21 Ibid., 34.




Prvi seminarski rad

6

2.2 Nemesta: uspostavljanje značenja

Nemestom se označavaju dve različite stvarnosti, od kojih jedna čini prostore sačinjene radiodređenih ciljeva, a druga odnos ljudi prema tim prostorima.22 Tranzitni prostori su svakako

uključeni u ovu kategoriju, i suprotno mestima, generišu usamljenost.

Nemesta kao prostori manipulacije obećavaju anonimnost, međutim, nisu u stanju da je pruže.

Pri upotrebi nemesta, putnik željenu anonimnost stiče „tek pošto je pružio dokaze o svom

identitetu“23, što zapravo govori o teško ostvarivoj anonimnosti u svetu nadmodernosti. Upravo

kroz obećanje utopijske želje savremenog čoveka za „skrivanjem“ u svetu prezasićenom

preeksponiranošću, nemesta generišu svoje korisnike.

Značenjsko odsustvo u prostoru nemesta jeste njegova glavna karakteristika, kao i glavni

problem. Kreirano bez ikakvih intencija da tretira svog korisnika kao bilo šta drugo osim

plutajuće informacije u simulaciji života, ono postaje prolazni prostor, gde se korisnik ponaša

poput statične figurine na pokretnoj traci svakodnevnice. Desenzitivisani odsustvom ljudskosti

ovih prostora, korisnici život doživljavaju tek nakon napuštanja područja nemesta.

22 Ože, Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti , 89.23 Ibid., 97.




Prvi seminarski rad

7

2.3 Redefinisanje granice u savremenom društvu

Definicija granice kao linije koja razdvaja mesta24 dobija sasvim nove konotacije u savremenom

društvu - „granična površina je zabeležila nebrojene vidljive i nevidljive transformacije od kojih

je interfejs verovatno poslednja“.25 U svetu nadmodernosti, nestaju granice objekata, materijali

postaju sve transparentniji, pri čemu se teži lakoći koja mentalno uklanja granice, gde se sve čini

dostupnim. U svetu računara i kompjuterskih ekrana, oslobođen fizičkih okvira, arhitektonski

element počinje da lebdi u elektronskom etru, lišen svih prostornih odrednica u pravomfizičkom smislu, ali i dalje ostaje upisan u virtuelnom prostoru.26

Redefinisanjem granice u savremenom društvu, gubi se ideja o tome da je nešto nedostupno. U

svetu gde su granice određene kompjuterskim ekranima, postavlja se pitanje da li njihovo

značenje ostaje isto ili se ono pomera ka nečemu što se može definisati kao porozna prostorna

membrana spremna da prihvati razne ulazne podatke, provlačeći ih kroz razne filtere, menjajući

ih i propuštajući u realan svet?

Ukoliko je to slučaj, onda se prostorna transformacija arhitektonskog tima MVRDV nad

železničkom prugom Bolonje koja je prethodno predstavljala jaku fizičku prepreku, može

24 http://www.merriam-webster.com/dictionary/border25 Pol Virilio, Kritični prostor , (Beograd: Biblioteka Alef, 2011), 9.26 Ibid., 9.

Prilog 1. Prikaz konteksta




Prvi seminarski rad

8

definisati kao jedna od tih prostornih poroznih membrana. Ovako redefinisana granica više ne

deli dva prostora, suprotno ona ga spaja. Prostorna pauza formira karakter graničnog prostora

u odnosu na svoje okruženje. Plutajući grad generiše korisnike na osnovu svojih kvaliteta koji su

direktan produkt premišljanja značenja tranzitnog prostora u savremenom društvu i njegovomhumanizacijom.

3. Promena karaktera prostora: učitavanje hibridnih programa

Bolonja je grad sa značajnim istorijskim nasleđem, te prostori grada u sebi sadrže bogate slojevememorije, pružajući podlogu za kreiranje višeznačnih heterogenih prostora.

Železnička pruga, koja u gradu postoji od 1934. godine, predstavlja jasnu granicu između

severnog i južnog dela grada. Osavremenjavanjem pruge, ona neminovno postaje tranzitni

Prilog 2. Ilustracija rešenja - prikaz programa




Prvi seminarski rad

9

prostor nadmodernosti, nemesto. Automatizovanjem života, bez prave mogućnosti zastajanja,

korisnici postaju „sagovornici u permanentnom tranzitu“27 - oni više nisu stanovnici grada.

Kako se danas prepliću i međusobno nadopunjuju i prožimaju mesta i prostori, tako su mesta i

nemesta zapravo nerazdvojni fenomeni.28 Svuda se javljaju polivalentni prostori, te „na svakom

mestu je moguće pronaći nemesto.“29 Iz ove uzajamne povezanosti mesta i nemesta zapravo

proizilazi i mogućnost da se jedno određenim sredstvima u vidu prostornih intervencija

transformiše u drugo. Preklapanjem više programa, ovo polazi za rukom arhitektonskom birou

MVRDV. Kombinovanjem staničnog stajališta sa sadržajima kao što su stanovanje, poslovanje,

ugostiteljstvo, kultura i orkestrirajući ih tako da kreiraju urbani javni prostor, u vidu plutajućeg

isečka gradske sredine, oni uspevaju da uspore kretanje i da u potpunosti izmene karakter

jednog protočnog mesta.

3. 1 Stanica kao integralni deo grada

27 Ibid., 8.28 Mark Ože, Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti (Beograd: Biblioteka XX vek, 2005), 102.29 Ibid.

Prilog 3. Ilustracija rešenja- uklapanje u postojeći kontekst




Prvi seminarski rad

10

Da stanica kao tranzitni prostor ne mora da poseduje konotacije nemesta, postaje jasno na

primerima pariskih metroa, gde oni predstavljaju deo „zajedničke memorije“.30 Odizanjem

programa od tla i multiplikacijom morfologije blokova Bolonje, autori projekta Plutajući grad

ostvaruju vezu sa istorijskim kontekstom, neraskidivo uvezujući svoje rešenje u urbanu matricugrada. Na ova j način oni obezbeđuju mesto projektu u svesti dve kategorije stanovništva (kako

ih kategoriše Ože na svojim primerima vezanim za Pariz) - interpoliraju se u kolektivnu

memoriju starijeg stanovništva, dok grade novu kolektivnu memoriju mlađeg stanovništva. Na

ovaj način se suštinski problem nemesta, a to je nedostatak mogućnosti identifikacije, rešava na

takav način da korisnici prostora mogu da prepoznaju njegove kvalitete vezujući ih za neka svoja

pređašnja saznanja, a gde mlađi korisnici mogu te kvalitete da prepoznaju u živosti mesta kojom

ono odiše, i na taj način ga dožive kao ishodište svog života u gradu.

3. 2 Program stanice i program grada: kombinovanje i podržavanje programa

Podvojenost programa projekta Plutajući grad omogućava vezu sa gradom - program železničke

stanice se nastavlja na postojeći karakter mesta, dok program novog grada iznad podržavaprogram svoje okoline. Sadržaji okolnih blokova sa severnog i južnog dela grada Bolonje postaju

povezani izdignutim sadržajima koji imitiraju njihove karaktere, uključujući sadržaje poput

stanovanja, gde se novonastalim rešenjem stvara fluidniji programski karakter ove zone, bez

naglog prekida, kao što je to ranije bio slučaj.

Veza sa gradom nije ostvarena samo u programskom smislu, već i u vizuelnom, gde se

korisnicima ovog prostora pruža pregled grada sa novog nivoa.

Novokreiran prostor Plutajućeg grada je aktiviran programima u okviru jedne urbane

akupunkture, gde se prostoru daju potpuno nova značenja. Novim ulaznim podacima u vidu

30 Marc Augé, In the Metro, (Minneapolis, University of Minnesota Press, 2002), 16.




Prvi seminarski rad

11

raznih sadržaja, ali i dovođenjem korisnika u nove pozicije, postavljanjem u više nivoa i u novi

kontekst, ostvaruje se polivalentnost prostora, karakteristična za mesto zadržavanja.

3. 3 Redefinisanje protočnih mesta u mesta zadržavanja

Preklapajući teme granice u savremenom društvu, postavljanjem hibridnih programa nad

homogenim tranzitnim mestima, i dodavanjem sloja javnog prostora trga, karakteristike starog

nemesta se dovode u nove pozicije koje redefinišu njegov osnovni karakter.

Prostorna membrana, u vidu izmenjene granice između dva dela grada, generiše poroznu

prostornu pauzu, kao mesto zastajanja prilikom prelaska iz jednog dela grada u drugi.

Organizovan poput gradskog centra, projekat autorskog tima MVRDV upravo ima za cilj da to i

postane - novi cilj kretanja, stecište ljudi iz raznih grupa korisnika. Identifikujući kor isnike

Prilog 4. Ilustracija rešenja - prikaz upotrebe prostora




Prvi seminarski rad

12

okolnih blokova, autori pružaju ekstenziju postojećih sadržaja, u vidu lebdećih preklapajućih

funkcija, koje se pružaju sa oba kraja grada i spajaju u javni prostor trga.

Homogeni sadržaj železničke pruge preklopljen sa novim hibridnim prostorom plutajućeg

gradskog centra ostvaruje heterogeni prostor koji generiše nova značenja.




Prvi seminarski rad

13

4. Zaključno razmatranje

Suprotnost utopiji, nemesta postoje bez mogućnosti razvijanja ikakvih društvenih veza.31

Uvremenu opterećenim socijalnim medijima i neprestanom potrebom za komunikacijom,

nemesta postaju „mera našeg doba“32. Paradoksalno, u stalnom pokretu, okruženi ljudima,

korisnici danas ne uspevaju da ostvare kontakt bilo koje vrste - zajedno sa komunikacijom,

kontakt jedinke se svodi na opštenje sa „slikom same sebe.“33 U konstantnoj degradaciji

vremena, čini se jedini cilj svakog dostignuća je da „uništi tempo društva.“34 Ako su nemesta

produkti nadmodernosti, treba postaviti pitanje šta je suštinski cilj nadmodernosti? Ukoliko bi

odgovor bio da poboljša kvalitet društva i da zbliži ljude, postavlja se pitanje zašto se onda svakomunikacija i svi „socijalni mehanizmi obrazuju negde drugde“35, a ne na mestima koja su

produkt ovog vremena?

Posmatrajući projekat Plutajućeg grada, uočava se mogućnost prostora nadmodernosti

ogoljenih od svojih društvenih karakteristika da prime nove sadržaje, pružajući korisnicima nove

kvalitete. Tranzitni prostori, koje savremeni čovek konzumira svakodnevno u velikoj meri, imaju

potencijal da postanu nova mesta ostvarivanja kontakta, komunikacije - novi javni prostor.

Upravo ovim postavljanjem homogenih prostora u nove odnose, imajući na umu izmenjeno

značenje života savremenog čoveka, mogu se očekivati jedinstvene prostorne sintakse,

prikladnije današnjem vremenu.

Gradovi, u stalnoj promeni, suočeni su sa paradoksom gde urbana politika, planiranje i

projektovanje nisu u stanju da se nose sa realnošću gradskog života; realnost i planiranje se

svakodnevno razilaze.36 Pristup projektovanju nije više usklađen sa zahtevima ljudi, a pogotovo

je van konteksta tehnološkog vremena jer je ograničavajući, i ne dozvoljava da se „realnost

31 Mark Ože, Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti (Beograd: Biblioteka XX vek, 2005), 106.32 Mark Ože, Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti (Beograd: Biblioteka XX vek, 2005), 76.33 Ibid.34 Virilio, Kritični prostor , 11.35 Mark Ože, Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti (Beograd: Biblioteka XX vek, 2005), 106.

36 Miloš Bobić, Between the Edges (Bussum: THOTH Publishers, 2004), 42.




Prvi seminarski rad

14

manifestuje u potpunosti u sadašnjem trenutku.“37 Ukoliko se ovakva praksa nastavi, rezultat

može jedino da bude dalje otuđenje čoveka od okružujućeg prostora. Sa druge strane, stalnim

preispitivanjem sadašnjeg trenutka u kontekstu društva, politike i sopstvenih uverenja kao

merom ispravnosti, uspostavljanje novih značenja postaje moguće.

37 Ibid.




Prvi seminarski rad

15

Literatura:

-Knjige:

Augé, Marc. In the Metro. Minneapolis; University of Minnesota Press, 2002.

Bobić, Miloš. Between the Edges. Bussum; THOTH Publishers, 2004.

De Certeau, Michael. The Practice Of Everday Life. Berkeley; University of California

Press, 1984.

Ože, Mark. Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti . Beograd; Biblioteka XX vek,

2005.

Virilio, Pol. , Kritični prostor . Beograd; Biblioteka Alef, 2011.

-Internet izvori:

Merriam- Webster. Desensitize. http://www.thefreedictionary.com/desensitize

Merriam- Webster. Habitat. http://www.merriam-webster.com/dictionary/habitat

-Indeks ilustracija:

Prilog 1. Prikaz konteksta. http://www.mvrdv.nl/en/projects/394-citta-sospesa

Prilog 2. Ilustracija rešenja - prikaz programa.

http://www.mvrdv.nl/media//scraped/a7a8e5f6-9e22-40fd-83f6-2972a4ed000d.jpg

Prilog 3. Ilustracija rešenja - uklapanje u postojeći kontekst.

http://www.mvrdv.nl/media//scraped/3f66fbdb-70eb-4f8c-a7dc-16c086a65262.jpg

Prilog 4. Ilustracija rešenja - prikaz upotrebe prostora.

http://www.mvrdv.nl/media//scraped/b9c40065-2d28-4603-82d6-1960c2f4a995.jpg

Documents

Miroslav Džigurski_Tranzitni Prostor Kao Heterogeni Prostor