Miroslav Luki}KARNEVAL

KRAJ [UMSKE REKEPesme

iz romana UJKIN DOMPripremio za {tampu

Savatije Ig. Mitrovi} (1939 - 2001)Prire|iva~ Esmer Belatukadruz

Redaktor Dimitrije Luki}

Kwi`evnoumetni~ka radionicarukotvorenih izdawa

VALTAZAR PREVALEZBeograd, 2003.

Kolekcija ZONA PRELIVAWAUrednik Ivan Luki}

Objavqeno u 53 bibliofilska primerkaKwi`evnoumetni~ka radionica rukotvorenih

izdawa VALTAZAR PREVALEZBeograd, 2003.

Naslov izvornikaFLORA DE LA MUN]E

(kraq homoqa)

Pesme Bore Mi{qenovi}a (1919 -1977)Sakupio, sredio i na svet izdao:

Miroslav Luki}Kolekcija FENIKS, 1

ZAVETINE, Beograd, 1993.Tisak

Kwi`evna manufa ktura Luki} i Todorovi}

50 str.

*[tampano u 105 pr.

(Povodom desetogodi{wice postojawa ZAVETINA.Godinu danaposle toga, izdava~ i pesnik M. Todorovi} je umro, 1994. )

MiroslavLuki}

Pesme Bore

Mi{qenovi}a Iz romana UJKIN DOM

Copuright ©© 2003. by Miroslav Luki}Copuright ©© za Jugoslaviju ZAVETINE Plus ultra

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se

umno`avati, pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj

formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili

izdava~a, niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in ili

bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili

umno`avana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za

objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i izdava~, prema

odredbama Zakona o autorskim pravima.

W E B - S I T EW.W.W. ZAVETINE. COM

E - M A i LZAVETINE@VERAT. NET

1(Martovska no})

No}, no} pored Peka,no}, i topi se sneg,no}, i nabujala reka

hu~i i ru{i re~ni breg.

Visibabe, qubi~ice, kukurek,u{tap, jazovi, krik i krilo sojke,

izmamili su hajduka u vrbak,u mrak, podatan, kao o~i devojke.

Unaokolo sve je zaklon; mrak -ne poma`e hajduku da bude ja~i,

on je, omamqen, dovoqno jak,iz wega zlo lepotom zra~i:

topi se, kao posledwi sneg,ru{i se, kao re~ni breg -

kad krik no}ne ptice, ko teg,pretegne, i zagrqaji, ruku steg.

2(Motiv iz Bosiqkovca; Dubrave)

Sala{i, okolina sala{a - pitkijaod soka borovnice, od kvasa;

nastavi}e se, nastavqa sebekstvo odavde, kao od u`asa.

Kako je ovde bilo uo~iposledweg rata! Na padine su, ko sneg,

padala nepregledna stada bela.

5

[ezdesetak fijakera, svira~i, iha,uz prasak preloma~a i pesmu,po badwak, iz susednih sela,

dolazili su. Ve} godinamane dolazi niko. Zar

su izumrli, ili zabraweni obi~aji?"Trte mrte - ka`u - jebo vajdu }ar!"

3 (Prole}e u Homoqu)

[to uzle}e visoko, sve vi{e,~emu se raduje {eva, o ~emu peva?

Da li se napila jutarwesvetlosti i jorgovana iznad Ku~eva?

Ili je raduju otvoreni pupovii klice {to vire iz semena?

Mo`da je razgaquje divqa kru{kau cvetu: mirisna {umska pena?

4(Tradicija i poezija)

Sve staviti na tapet - tradiciju, sebe, svet.@urbu i oklevawe, bare i brzavice.

Apsorbovati neke stvari, mo`e umetnik.Od spokojstva su boqe trzavice.

Narodni duh i jezik za pravog piscazna~e {to i brus, tocilo za kosu, no`.

Folklor je zdenac iz koga pijem,iz koga izvire pitka voda, jo{ i jo{.

6

Kwi`evni kriti~ari nemaju apotekarsketerazije: oni mere onako od oka.

Malih qudi u usponu kwi`evni otrovdeluje ja~e od gnojewa, streptokoka.

Kwi`evnici i fariseji podi`u jazoveu du{ama: navr}u}i vodu na svoj mlin.

Lekcije o poeziji - lekcije varo{kih u~a -gu{e, ko vow karabita, ko plin.

Biv{e kalfe, biv{i {loseri, abaxije,biv{i u~iteqi - postado{e fatum.

Sve treba razlo`iti, osporiti,ispitati, pojave, doga|aje, datum.

Voda se mo`e razlo`iti na proste elemente.Atomi tako|e. [eherezada pri~a svoju pri~u

da odlo`i najgore, da zavara cara.Ko mravi, bezbrojne slike, polako se mi~u,

stvarnosti ogromne, a zatim se raspr{avaju, ~ilekao da ih rasipa u nepovrat kakav vrag.

Pesnik urawa u predawe, wu{i dim duvana,ugao ulice, trg, obi~aj, ulazi u trag:

ulazi u trag - prvo sebi. Hvataju}i nekase}awa, slike - iz svog ugla - hvata nit

neuhvatqivih stvari. Poezija, kao usisiva~,usisavaju}i, ko levak, stvara svoje Veruju, bit.

Poezije se sve - ti~e: Venus Vulgivata,Venus pandemos, Venus urania, crna lala, krin.

Ukr{taju}i svetove, vremene, raspolo`ewa,mikrokosmose, od otrova spravqa veratrin.

7

Kurs pisawa poezije traje na neodre|enirok. Nije to nekakav kratki te~ajlepog pisawa. Ve} prilika da se

napravi i objavi - potpuni ste~aj.

Ste~aj, pre svega, mnogih zabluda, opona{awa.Ko kamen kad se baci u vir, pa pqusne,

poezija je bumerang, a odjek wenuporediv je sa izve{tajem sa teritorije trusne.

Uobraziqom vo|en ste~aj, {irinom zbiqe,dubinom mita, tradicije, fine intuicije,

bez zastajawa na polovini putauz blagoslov nesumwive indicije.

Nadahnu}e je razvoj razvoja, kada duhstekav{i polet, silu inercije, kondicije,

iako u krugu zveriwaka, legla strave,ne gubi prisebnost, verodostojnost transkripcije.

Nadahnu}e je plod i{~ekivawa, nesanice,nastojawa, mla|a sestra zbli`avawa, pre~ice.

Ono raste iz humusa i pewe se uz vrbei rakite, kao pavit kraj {umske re~ice.

Sve je prili~no tu`no, obeshrabruju}e,krto, sivkastotrulo kao stare daske,nagri`eno - ne vlagom, ve} sumwom.

Sada{wost nema lice (skrivaju ga maske).

Nali~je je dobilo op{te pravo glasa,ne oti~e, ostaje u situ, u talogu truwa.

Duwe opadaju i nestaju. Zimu ne prezimqujuduwe jedre, ve} slatko od duwa!

8

Uspomene su ostav{tina proteranog Hrista.I kad su sklowene u mrak trapa, podruma, teskobu,

one su ~etvrto agregatno stawekoje ~uva legendu o sebi, u sobi i grobu.

Ne pet minuta poezije - do}i }e, sporo, Nemogu}e!Ni~ija nije do zore gorela, pa ne}e ni belaj.

Takve mi poruke {aqe nadahnu}e.Tim porukama je ispuwen i Beskraj.

Treba da po`urim polako u susret svemu,sve ~eka na mene: najskupqe srpske re~i,

slike zaboravqenog kraja, nemu{ti jezik,gajde, kraqice i kraqevi, i biqe koje le~i...

5(Kraq Homoqa)

Voji Marjanovi}u

Ratomiru Markovi}u

Probudi se, probudi,sa tvoje verande}uprija na reci

`uti se ko dren.Ovce li`u malter,

{alitra zid jede,lastavice lete

uzvodno uz rekui prele}u brvna,brvna preko reke,

vrati} i rastavi}i vodenu drezgu.

Otvori oko,tako, tako, hop, hej!

Tako bela, hop,hajde, bela, hej!

9

Lastavice od pquva~kevrba i od perja

gnezdo lepepod verandom

sa koje se voda slivapquska kratkog,

FLORA DE LA MUN]E.

Ustani, hop, ustani,na va{aru vrvisela devedeset,

`andarmi obukliparadna odela.

Bajoneti ble{tekao kocke leda

ispod kojih le`i,ko riba na suvom,nepomi~an, miranKraq od Homoqa.

Ustani, hajde, ustani,i dohvati vlas

iz kose, ili nokat,il nit iz dolame -

amajliju protiv no`a,metka, crvenoga vetra.

Tri `andara, tri rusaqegledaju se ispod oka.Ukrstiv{i bajonete.Dok ga biv{a `ena

leskovim pruti}em bije.Niko vi{e i ne misli{ta }e biti u zaranke

kad se va{ar razilazi,kad ga natovare

na kamion i ponesu

10

prema grobu bez belega,FLORA DE LA MUN]E?

- Koga budi{, u~eni~e?Kome je jo{ stalodo istine, reci?

Zar ona nije zakopanau grobu bez krsta?Ne spomiwi vi{e

va{ar i smrt Kraqa,ni zar|ala kopqa

na varo{kom grobquobrasla br{qanom,pogled na Ku~ajnu,

pogled sa Rakita,Zelenik, Laznicu,gnezdo lastavica,verandu i va{ar,niti te{ke re~i

Slava, Qubav, Smrt,Sre}a, ^ast, Istina,jer ne mogu, ne mogu

da poprave svet,FLORA DE LA MUN]E.

Ustani, najzad, ustani,ne govori tako,

po`uri za `enom,po`uri u {umu,

u~iteqicu gura vetaru po`ar zalaska!

[umar se ~udi kakovetar i po`ar raspasuju!

[umar je nai{ao pre~icomkao i u~iteqica,

11

tragom prepelicai jorgovanske izmaglice.

Ustani, zar se boji{da po`ar zalaska

ne sagori sve?

Ugu{i}e{ se na verandiu dimu gustom jorgovana,

FLORA DE LA MUN]E.

- Pusti me da sawam,u~eni~e, uz prisustvolastavica, neke stvarinajboqe je prespavati.^ast jedino ~uva san,

propadawe, a ne qubav.Jer ona je, kao krompir,

ka`u: na ovome cveta,a ra|a na onom svetu.

Polomi}e{ noge za onom,koja `uri za tobom.

Ne mo`ete, ne mo`ete sesusti}i nikada i nigde:Qubav je kao dan i no},

kao no} i dan,FLORA DE LA MUN]E...

6(Kraqice i kraqevi ili isterivawe Bele, zlog duha)

Divqe ru`e, mnogo divqih ru`a.Neizvesnost, ko odlagawe, sve je te`a.

Napredujem sporije od pu`a.Prelazim, mic po mic, preko granice

kroz vre`a mirisnih ladole`a.

12

[ta se krije u @ivoj kwizive} iza slede}e stranice?

Ponor, bukvik, izvor~i}, il glog?"^ujete li me, molim vas!"

Ko to zove? Vila, rusaqa, ili Bog?

Ili je to duh stalaktita i stalagmita?Duh pe}ine, tamnog vilajeta, neukrotiv?

Vr{wak totema zmije, prvobitne religije?Bela? Zovu ga tako, jer nije beo, naprotiv.

Mo`e li o wemu pone{to da izvestipredose}awe i nemir padalice, wen pol,

weno otkrivawe nagote, gr~evi,krici i znoj, ko{mari i bol?

U kakvom je srodstvu s gajdama,pelenom?[ta ka`u o wemu orske igre: drnd, @ikino,

prepi{or, dobo{arka, la{ire{, todorka,neresni~ko, ora lok, pop Marinkovo, Tasino,

tripaze{}e, |or|onka, ostraganka,batrna, hoj bajac, |ur|evka, poloska, arabao,

trojanac, dancu, osmaputka, {ikc, kobiqanka,zavrzlama, juta, vlajna, cuca, galauna, kacao?

7(Povratno kolo)

^ega se bojim? Pusto{i ove ku}e?Ili zlog duha u sebi, malih oazazavejanih peskom pustiwe, `utim,

poriva beskrajne tuge - kamikazapro{losti, probu|ene, prisne, uporne?

Ko{mara, privi|ewa, usamqene vrbeu svitawe? Ili je to zaludno htewe?

13

Kad kraste srastaju, onda i svrbe.Lepotu zaustavqa nestrpqewe.

Ro|en sam u zodija~kom znaku Raka.Svitawe ka`e: Spavaj, tvoje su o~i umorne.

[ta ~eka{? Ne vaqda po~etak Smaka?Na mu~na se}awa i no}nu ti{inuja ni kao mladi} nisam bio imun:

Nek odigraju do kraja svoj ples.Iscedi}u svoju du{u kao limun,

izgubqene godine, proma{aje, stres.Ko ispod poklopca lonca vri, vri.

Nek napokon to {to se kuva iskipi.

Moj pravi zavi~aj su - Havaji.Bogiwa vulkana, Pele, sme{i se, ko s reprodukcije,

lik havajke. Nek potpiri vatreu kraterima i izazove nove erupcije.

Nek uga{eni vulkan ponovo proradi,ne}e to biti katastrofa prva,

nek iz utrobe okeana pokuqa lavai stvori nova lep{a ostrva.

Velika je tajna - osmeh Bogiwe vulkana,sa Havaja zra~i i otvara svaki pup.

Nikad ne}u zaboraviti ni{ta.Svaki je zaborav gori od mu}ka, glup!

Sa~uvao sam u sebi se}awa dragocena.Ne kidam veze. Ne prizivam smiraj.

Rana je po~ela da zarasta. Povratakiz zatvora je, kao zid tek ofarban. Ne diraj!

Srbija je imala svoje more - na Golomotoku. U`ivawe u zlo~inu, kakvo ni somnabule

14

spodobe ne bi smislile, ispuwava me bolomi jezom, ko ostrvqene, kraj Golog, ajkule!

Ma {ta da ka`em vi{e, dvorski istori~arii udvorice bi na neki na~in osporili.Ko i svi verni psi, ni za {ta se drugo

nisu, osim za svoj komad, izborili!

Na{i se putevi, zar ne, razilaze?Epoho strava, ti nastavi daqe.

No, pre toga podre`i izrasle nokte,operi krvave ruke, skini sa tela maqe!

Znam da te mnogo privla~i Evropa,Bela Demonija, osvajawe, kao loz

koji donosi veliku sumu. [ta te ovdezadr`ava? Idi, da ne zakasni{ na voz!

Put je pred tobom otvoren,na wemu se niko ni~ega ne stidi.

Dok jo{ ruke, obrazi i usne,i ~itavo telo bride - idi!

Mese~ina na stranicama kwiga,na ~ar{avu, ne ubija bliske slike,

ona ih sen~i ne`no i strpqivodok ne dobiju modru boju perunike.

Vetar se pritajio, ali samo}a zjapi,kao vetar vulkana, kao ponor provalije,

vetar se pritajio jo{ u sumrak,ali seta u o~ima nije.

Ona lovi neuhvatqivi smisao, u steg,godina minulih, pravi trenutak, mesto za disawe

punim plu}ima. Ko magnet privla~i uzvi{en breg

15

iznad Dunava i Save - Breg za razmi{qawe.

Seti se oktobra na izmaku, susretakod Ru`ice, u rani zrnca soli.

Pratilo nas je babqe leto kao psi,hiqadu pogleda, proli, proli, proli.

Ako je neko dovoqno lud budi mu ~italac."Kad ne mo`e dose}i savr{enstvo Stvorewe pati

i wegov jecaj je jedva ~ujan, {u{tawe svile" -tako nekako pi{e Borhes. Najva`nije je prepoznati

senke i nevidqive poluge epohe, su|ewau~estala,saterivawa demokratije u rezervate,

partijsku birokratiju (bratiju),dru{tvena geta za studente, gra|ane demokrate.

Konce koje neko vu~e iz pozadine.Ko neke vesti nikada u {tampi ne objavquje?

Ko od naroda pravi - stado, od li~nosti - lutke?Ko zaveru satansku protiv naroda kuje?

Ko duh u mladi}ima zapaqen, kao mnoge sve}eu crkvama, gasi? Parlament - tiranija frazeologije?

Ko uni{tava biqe? Ko pod pla{tom karikaturedemokratije name}e zakon zoologije?

Ako je gra|anski rat pro{lost, budu}nostrevolucija - {ta je sada{wost? Tiha jeza?

Nije li od svih premisa, Potemkinovih sela,najboqa sinteza - ona u li{}u - fotosinteza?

Toliko je o~igledno: svuda, svaka klika,ima svoja stada, ispa{e, pojili{ta, predvodnika.

Biqe, stvarawem kiseonika, za plu}a planete,~ini uvek vi{e od stoke i vrhovnika.

16

Ko{mar od sino}, ko paw zapaqen,ko zna, u stvari, od kada dimi, tiwa?

Kwi`evni `ivot nije ni izbliza ono{to bi mogao biti, ve} - pustiwa.

^itave obrede gu{ewa istine - dokle kriti?Kakve su {anse onoga koji stoji po strani, ba{ka?

Kwi`evnost {esdesetosma{a vozi se u lokaluna liniji Kragujevac - Sombor - Ra{ka.

Besumwe, u du{ama se rika sle`e.Iako je pro{ao septembar,

rika jo{ traje jelenovau barawskim lovi{tima; novembar.

Epoho, la` i strah su ti svojstveni,ko {to je `eni la` slatka, i greh.Svemu cena ima, cena tvog poleta

prema{ila je i najve}i ceh!

Neka naivnije du{e i poete,kojima nikad nije zabluda i divqewa dosta,

posve}uju tebi uzvi{ene sonete,ja imam pre~a posla.

Ne, ne ~ekam qubav, ve} ve{ticuda uzja{e metlu (predmet mesto uda).

Ko poveruje, s ove strane groba, `eni,mora da je lakoverna luda.

^ak i one najpametnijei najlep{e, suvi{e su uske

pameti. I u mnogo ~emu,na`alost - prave guske!

17

Privla~e ih ~izma,vlast, ra~un, novac, graja.

Sla|a im je od la`ii greha zajedno - izdaja.

Upoznao sam ih boqenego sopstveni xep.

[to neka izgleda ~ednije,to sitnije {tepa {tep.

Koliko put ni svojim o~imanisam mogao da poverujem!

Na `eni ne vredi nikomistinu da isteruje.

Neka oprosti Bogorodica,molim za opro{taj i moju majku.

@enu su mladi}i doveli iz bajke,nek je neporo~no za~e}e vrati u bajku.

--------------------------------------8

( 23. avgust 1971. godine )

Lepo si sve to smislio, Bo`e,u tiho sun~ano letwe popodne.

Iznenadni dolazak i odlazak an|ela,

spu{tawe zavesa, skidawe ko`e.Mrak {ume nepregledne, neprohodne.

Slast i bol drhtavih tela.

Sudar tela kratak, razotkrioje pravo stawe stvari.

Titravi plami~ak sve}eplanu: ne telo, ve} du{a - krvari.

18

An|eo je is~ezao kroz kapiju rodnog doma,upekla je nad dvori{tem i sokakom zvezda pse}a.

^ini mi se da je senka duda preko putabila preba~ena preko plota, kao vre}a.

9( Savremena istorija )

Nema kraja. To je samo zastoj.Stanica u beskraju za novi skok.

Ni po~etka nema, zvezde u nizu.

Sve {to je bilo, ponovo sledi.Nered je kao grip, du{in {ok.

Ono {to izgleda daleko, sasvim je blizu.

Muzika, koju donose talasi okeana sa Havaja,pome{ana s vetrom i pepelom, sa ostrva korala,

povezuje najudaqenije stvari i jezike,sne`ne vrhove Arktika, Antarktika, Anda i Urala.

Nevidqivom je vezom opasana planeta.[ta zna~i kidawe te veze i par decenija

(kad je duh slobode zatvoren u bocu)u odnosu na veli~inu proteklih milenijuma?

Svoje mesto u beskona~nom, ko ustupisilama Bele Demonije, vulgarne glorije,

smawuje izglede nade i razmere svega,tumaraju}i bez ciqa slepim ulicama istorije.

Dva pisma koja nikada ne}u uputitigovore o plemenitom ponosu koji se zasniva

na vrlinama i talentu korisnom svima.Uzdignutost i veli~ina du{e se skriva.

19

Porok }e se ipak pokloniti vrlini.Vrlina, iako skrajnuta, ima najve}e {anse.[ta zna komunisti~ki pesnik o an|elima?

Bezbo`nici kade prostorije komitetas kadionicama. Proizvode dim i maglu.

Izgubiv{i smisao za nijanse.

Nek Oskara Davi~a i wemu sli~ne slu{ajui ~itaju qubiteqi uvodnih referata.

Mene su ne~em drugom u~ili govor i jezikkulturna smotra naroda, mama i tata.

Pesnike ne ubijaju, kao kowe, imajuza to mnogo drugih, perfidnijih na~ina.

Mrtvi pesnici `ivotvorniji su od mnogih `ivih.

Poezija poubijanih, u vreme kad je stihijadavala ukus i boju prevratu, poput paprenih za~ina -

streqawima bez presude, progovori}e umesto krivih.

Nijedan zlo~in ne sme da ostane misterija.Mrtvi pesnici su nepotkupqivi svedoci prvog reda.

Poezija je opasna, neuni{tiva materija.Iz svakog neobele`enog groba jedno oko gleda!

Vaskolike sada{wosti u pro{losti je koren.Svet se ne osvaja na o-ruk, ma koliko se trude.

Novi poredak nije iz ni~ega stvoren,mada od ni{tavila kre}e u zablude.

Pro{lost nije saten, nije, bogme, ni pismo,da se u navali srxbe pocepa u komadi}e.

Jer onda bi mi{evi najvi{e postiglipo{to imaju izvrsne sekuti}e.

20

Istina, istina! ponavqam kao u bunilu.Ona }e do}i, nenadano, ne uz smernice,

ve} kao begunac za kojim su ovdeve} poodavno raspisane poternice.

Prizivam Istinu, jer ho}u da sklopimsve sitnice u nerazdvojnu celinu.

Strpqewe, an|ele moj, tvoj sam, bez pogovorapodanik. Zamrsi me, kao oluja detelinu!

Kroz iglene u{i istina se probija,ko raskovnik otvara zaklop veka,

~udom, voqom Bo`ijom. I kad na nos izbija,ona omek{ava i ~ini ~vr{}im ~oveka.

Tamno je, kao u tamnici bez ijednog zra~ka.Vladaju}a klika ima bezbroj finih turpija.

Zoologija je smislila pogubnu igru mi{a i ma~ka.Ishod se svuda vidi: svakodnevna apatija...*

*Kada se ~ovek napokon suo~i sa neumoqivim faktima, sa

nepovoqnim okolnostima, rizicima, sa po~etkom starewa,slo`eno{}u odnosa sa drugim bi}ima, epohom, sa svim svojimpreterivawima i strogo{}u, sa onim {to }e biti posle (rata,

`ivota, nekog poduhvata), sa obavezama prema ve~nosti `ivota,sa obzirima, gre{kama, sa qubavqu, sa neizvesno{}u, sa Bogom

pravde, Bogom jedinim - a sa svim tim ja sam bio suo~en 4.novembra 1971. godine (u vreme privremene zabrane rasturawa

~asopisa VIDICI. Kad neko jednog dana sve zabrane listova i~asopisa zumbira, neka kao prilog sve Odluke javnog

tu`ila{tva

21

10( Zastupnik Optu`nice Srba pred Bogom)

^itao sam kroz dvogledkoji se zove Sveto Pismo, red po red,

najtamniji list u sudbinskoj kwizisrpskog naroda: prenera`en i bled.

Video sam Svetoga Savu, s le|a,i ~uo: Kao {to stado pojuri na pojili{te

tako ste i vi skrenuli s druma u {umu!

Ko vas vodi? Ono {to poni`ava, vre|a?Kao zastupnik Optu`nice pred Bogom,

ja ve} godinama imam na umuargument: Baraba vam je izvor zar?

Sve {to vas je sna{lo, od gube do li{ajeva,od bele kuge do propadawa, smislio je

Baraba uz pomo} krtica, slepih mi{eva!

29. novembar 1971.

Beograd, kao pregr{t podvala, sumira), kao i sa mra~nim

stepeni{tem koje vodi prema vrhu Piramide. Pisao sam stide}i

se mo}i komunisti~kih jawi~ara. Stid je bio neprobojna,

svemo}na, posledwa odbrana od la`i, podvala, demagogije i

protuva, kao i prkos. Kao vera, pre svega, da }e sve to jednom

nestati kao ko{marni san. ^inilo mi se da stvari po~iwu da

zauzimaju mesta koja wima odgovaraju, {to na prvi pogled ima

izvesne sli~nosti sa savr{enim neredom, i ~oveku preostaje

jedino wegova Li~nost kao ogroman rudnik, teret, mo`da kajawe

zbog po~iwenog istinskog greha iz nehata, iz najboqe `eqe, iz

`eqe da se sve doku~i. ^ovek mora da prizna toliko toga, ako

nikom drugom ono sebi. I tako po~iwe da li~i na bogo~oveka, na

22

onog koji iz sebe gradi poredak, koji odra`ava isprepletenostsvih veza sa vidqivim i nevidqivim svetom. Poredak koliko~udovi{tan toliko fantasti~an zbog obiqa veza koje postoje ikoje treba u~initi vidqivijim, pre svega sebi, jer tako }e postatijasnije i ~ove~anstvu. Za{to je Istina va`na? Nepoeti~na iantiumetni~ka osnova epohe i prozai~na atmosferasvakodnevnice fakti~ki podvajaju ~oveka i bi}e . To je sasvimmogu}e u varvarskim dru{tvima koja mogu da `ive bez istine i daim za wihovo postojawe ona nije potrebna. Kriza modernog~oveka u socijalizmu name}e ponovo pitawa postavqena i ranije- ko je ~ovek i {ta je stvarnost, {ta je priroda i istina, {ta jevreme i {ta je bi}e? ^ovek je u policijsko - birokratskom sistemuvladawa i ovladavawa izlo`en sveop{toj manipulativnosti"qudima i stvarima, ~ovekom i prirodom, idejama i ose}awima,`ivima i mrtvima" (kako pi{e Karel Kosik - moja napomena:Bora Mi{qenovi}...)

KRATKA BIOGRAFIJABORE MI[QENOVI]A

(1919-1977)

Ro|en u Bosiqkovcu, na kraju prvog svetskog rata,kao prvo mu{ko dete u uglednoj i bogatoj familijiMi{qenovi}a, u ~iju je ku}u dolazio kao dragi gostpredsednik vlade Kraqevine Jugoslavije VojislavMarinkovi} (koji je prvi put biran i izabran za narodnogposlanika u srezu Zvi{kom, zahvaquju}i, pre sveganeospornom uticaju i anga`ovawu Pavla Mi{qenovi}a,pisara i delovo|e op{tine Bosiqkovac, dede BoreMi{qenovi}a), Bora Mi{qenovi} je, prema `eqamaPATER FAMILIASA, trebalo da zavr{i gimnaziju, azatim pravni fakultet, i postane sudija, advokat ilivisoki dr`avni ~inovnik. Gimnaziju je u~io u VelikomGradi{tu, Po`arevcu i Beogradu. U Beogradu je stanovao,

23

prvo, kod svoga kuma Petra Pekovi}a, rodom iz Ku~eva,novinara, osu|ivanog zbog subverzivne komunisti~kedelatnosti i proterivanog iz Beograda u mesto ro|ewa.Uz svoga kuma Bora Mi{qenovi} je ve} kao gimnazijalacu{ao u doma}e i internacionalno komunisti~kopodzemqe i po~eo da pi{e prve stihove, a zbog jedne pesme(objavqene u gimnazijskom listu) iskqu~en je iz gimnazijei na kratko prekinuo {kolovawe. Uz pomo} beogradskihveza wegovog dede, ponovo je upisan posle godinu i podana u tre}i razred. Stanuje u Balkanskoj ulici u stanulepe mlade udovice Ruskiwe Nata{e Jaku{ev sa wenom}erkom iz drugog braka, ina~e bli`om ro|akombosiqkova~kog popa Nikolaja Jaku{eva. (Oni su dospeli uBeograd iz Konstantinopoqa dvadesetih godina, izVrangelove evakuacije.) Beograd napu{ta posle okupacije Jugoslavije i prvih streqawa (me|u `rtvama je iMi{qenovi}ev kum, novinar i komunista Petar Pekovi}),i vra}a se u rodno mesto, Bosiqkovac. Zajedno sa svojimzemqakom Bakarelom Wagojevi}em uspeva da izbegneodlazak u nema~ko zarobqeni{tvo. Radi nara{~i{}avawu bombardovanog Beograda. Kada sesredinom leta ponovo vra}a u rodno mesto, ne pristupapartizanskom odredu, iako je {tab tog odreda u wegovojku}i, tj. u VELIKOJ MAGAZI, ali izvr{ava neke zadatkekoje mu poveravaju. Posle propasti partizanskog ustanka,radi kao "pozadinski radnik" i uspe{no se krije. Iako mupartizani likvidiraju oca, on sa wima sara|uje ilegalno,sve dok ga ~etnici ne mobili{u u prole}e 1944. godine. Ujesen iste godine, prikqu~uje se prvim ruskim jedinicamazajedno sa svojim prijateqom Vlastimirom Petrovi}em izKaone i u~estvuje u oslobo|ewu Beograda. Maturira uuniformi i zavr{ava novinarski kurs. Radi sve do kraja1948. godine kao novinar. Dru`i se najvi{e (poredostalih) sa Vlastimirom Petrovi}em i kapetanom@arkom @ujom, koji je pre rata radio kao fizi~ki radnikna izgradwi pruge Po`arevac - Ku~evo, a zatim kao slugau kafani wegovog dede. Stanuje opet u Balkanskoj ulici, u

24

stanu pokojne Nata{e Jaku{ev (koju je Gestapo streqao1943.godine), sa Nata{inom }erkom Tawom, ~iji je mu`poginuo u prvim borbama na Sremskom frontu. Nameravada se `eni sa Tawom. U to vreme ve} po~iwu hap{ewa,uhap{en je Vlastimir Petrovi}. Jedne no}i do{li su ipo Boru Mi{qenovi}a i odveli ga, zapretiv{i Tawi dadr`i jezik za zubima i da zauvek zaboravi B.Mi{qenovi}a. Kada se 1954. godine vratio u Bosiqkovacna praznik Duhova (nekoliko nedeqa posle tragi~nesmrti svoga dede Pavla Mi{qenovi}a), zatekao je pustuku}u. Radio je neko vreme kao bibliotekar, arhivar, ali jeuglavnom `iveo od zakupa na zemqu koju je nasledio odsvog pokojnog dede. Vodio je rokovnike iz dana u dan, onakoza sebe - stotinak svesaka, a u wegovoj rukopisnojzaostav{tini koju ~uva wegov sestri}, Filip Senkovi}(profesor kwi`evnosti) sa~uvane su " MAGACINSKAKWIGA" (oko 28 tabaka) i "FANTAZMAGORIJA" (oko 10tabaka; zabele`en san koji je B. Mi{qenovi} sawao28/29.decembra 1976. godine). B. Mi{qenovi} se nikadanije `enio i umro je kao posledwi mu{ki izdanakporodice Mi{qenovi} po~etkom zime 1977. godine.

Ovde se, prvi put, objavquje d e o Mi{qenovi}evihstihova, preuzetih iz wegovog rokovnika za 1971. godinu,pod naslovom KRAQ HOMOQA (Flora de la mun}e).Savremena poezija koju je Mi{qenovi} ~itao, pratio,naro~ito wena avangarda, odbijala ga je kao i svaka drugaindustrija "koja proizvodi samo prototipove, a nikako dase re{i da serijski proizvodi, za qude". Gogoq,Dostojevski, Blok i Pasternak, i uop{te pisci nezavisnedestruktivne slovenske kwi`evnosti, oduvek su mu biliprivla~niji od amerikanizma. Folklor severoisto~neSrbije (Zvi`da, Homoqa, Rtwa, Krivog Vira) privla~io gaje snagom magneta. Bio je opsednut misterijama i mitom.[to je bilo dobro, jer u mitu ima ne{to {to ga svagda~ini aktuelnim, kao "neku prostranu formu i strukturu,koja mo`e da otelovi najosnovnije crte ~ovekova mi{qewai dru{tvenog pona{awa, kao i umetni~ke prakse". Analiza

25

strukture mita upu}uje na etnologiju i kwi`evnost,budu}i da su one "zapo~ele na osoben na~in uzajamno dadeluju". ("Kwi`evnost je genetski povezana s mitologijompreko folklora; naro~ito pripovedna kwi`evnost",smatra Meletinski.)

Negde na sredini Rokovnika za 1971. godinu (sveskakartonskih korica formata A4, oko 200 listova)zalepqena je novinska fotografija PETORO BRA]E. Tosu pet jednakih hrastova lu`waka, koji imaju najmawe stogodina, visoki su petnaestak metara, a wihove zdru`enekro{we {ire hlad u pre~niku od dvadeset metara. Previ{e od jednog veka Kora}i~anin Qubomir Lazi} u svojojlivadi punoj trwa polomio je u parampar~ad kosu o jedanhrast, livadu je odmah prodao @ivojinu Mitrovi}u kojije strpqivo iskr~io trwe, a zatim je na gomilu skupqao`ir i wime hranio sviwe. Iz gomile `ira izniklo je petmalih hrastova. Bri`qivo ih je ~uvao, a kasnije su to~inili i wegovi sinovi Radomir i Tihomir i tripraunuka od kojih je najstarijem Vitomiru, prilikomdeobe pripala livada s PETORO BRA]E. B. Mi{qenovi}je na prvom praznom listu napisao krupnim {tampanimslovima ZMIJSKO KOLO, pa to precrtao i ispod togadopisao Povratno kolo, a u zagradi Kolo koje rusaquvra}a u `ivot. Posle toga sledi rukovet pesamaMi{qenovi}evih, onih koje su ovde objavqene. One suobjavqene u onom obliku u kakvom su se zatekle urukopisnoj rukoveti. Neke od tih pesama su kona~neverzije, a neke varijante pre|a{wih verzija. Uz pesmuKraq Homoqa, sa strane, stoji telegrafska bele{ka: Izovog `ira nikli su, ~ini mi se, hrastovi svih ovihpesama. Uz pesmu Kraqice i kraqevi ili isterivaweBele, zlog duha pi{e: U krajevima oko Rtwa veza izme|usvetova uspostavqena je preko obreda. Oko Duhova, kada uZvi`du padaju neke `ene (rusaqe) u zanos, one u transurazgovaraju sa pokojnicima, odgovaraju}i na pitawa koja impostavqaju u~esnici obreda. U tim obredima su sa~uvanielementi mitolo{kog nasle|a Stare Evrope. Na praznik Duhova, 1991. Miroslav Luki}

26

VAPAJ IZ KARANTINA

(Pogovor Savatija Ig. Mitrovi}a, pisan pred wegovuneo~ekivanu smrt, 2001)

Kada se sredinom 1993. godine pojavila kwi`ica od 50. -ak stranica FLORA DE LA MUN]E (kraq homoqa), svisu tih desetak objavqenih pesama, ~itali kao pesme BoreMi{qenovi}a (1919 - 1977), koje je samo sakupio, sredioi na svet izdao Miroslav Luki} (1950), u to vremeautor samo tri kwige, nepoznate naj{iroj ~itala~kojjavnosti. Kwigu je objavio u zanemarqivom biblifilskomtira`u od 105 primeraka, stariji pesnik MiodragTodorovi}( 1930 - 1994), koji je slede}e godine preminuood te{ke bolesti. To prvo izdawe, {tampano povodomdesetogodi{wice postojawa ZAVETINA sadr`alo je iDodatak Kolekcije Zavetina, U susret desetogodi{wici,Letopis ZAVETINA i Pismo iz karantina. Posledwitekst u tom izdawu je potpisao Doma}in slave ilikola~ar. Nije to bilo samo pismo jednog ~oveka iz wegoverodne zemqe, pretvorene u karantin. Bio je to vapiju}iglas iz karantina jednoumqa; krik one druge, nepoznate, iskoro ugu{ene Druge Srbije. Kasnije su Pesme BoreMi{qenovi}a sa kratkom bele{kom o wemu bilepre{tampane, kao posledwe poglavqe Luki}evog romanaUJKIN DOM (Beograd, 1997). U stvari, ovom kwi`icom jeLuki} najavio jedan stra{ni karneval razistorije naBalkanu, ali i sebe - kao velikog pesnika, zanimqivijeg iubedqivijeg u svakom pogledu, od mnogih kwiga i wegovihvr{waka, ali i drugih kwiga mnogo poznatijih ihvaqenijih srpskih pesnika.Da je re~ zaista o izvanrednojkwi`ici, shvatio sam odmah, ali shvatao sam to i kasnije: kada bih po`eleo da ~itam dobru poeziju, nela`nu,srpskih pesnika druge polovine 20. veka, ma{io bih se zato prvo izdawe...

27

Upoznav{i pesnika, i napisav{i niz tekstova i onekim drugim wegovim kwigama, objavqenim poslePesama Bore Mi{qenovi}a, predlagao sam mu da{tampa i drugo izdawe te kwi`ice; ponudio sam danapi{em kratak pogovor; ali Luki} je to odlagao za nekadruga vremena. Ne ka`em da je ovaj pesnik podcewivaopojedine svoje pesme objavqivane u ~asopisima, i drugimwegovim proznim kwigama; jednostavno, on je taj "vi{ak"nosio kao ne{to sasvim prirodno; radio je na drugimstvarima; objavqivao druge stvari. Trudio se da u~inidostupnim i onaj deo wegovog pesni~kog opusa, koji jesticajem mnogih nepovoqnih okolnosti, decenijama ~amiou wegovim fijokama. Poku{avao sam ne jednom da gauverim, da je wegov trud razuman, ali sam istovremenosavetovao da bi bilo dobro da pre{tampa posebno PesmeBore Mi{qenovi}a pod drugim naslovom - KARNEVALKRAJ REKE, jer tih deset pesama su savim dovoqno da sestekne prvi i glavni dojam o wemu kao pesniku. Tako jenastala ova kwiga. Sve pesme iz prvog izdawa ovdeuvr{etne, pre{tampavaju se, onako kako su prvi putobjavqene. Sa tim pesmama, Luki} stoji rame uz rame, sanajve}im srpskim pesnicima 20. veka, napisa}u i wihovaimena : Du~i}, Raki}. Luki} nije pateti~an, kao RastkoPertovi}, ne govori nekim ~udnim cincarsko - srpskimjezikom kao Nastasijevi}; nije sentimentalan kaoCrwanski. Po{teninji je i savesniji od Pope, Pavlovi}ai Rai~kovi}a, Rakiti}a, Noga, Maksimovi}a...Na kraju smose dogovorili da ponovqeno izdawe ove kwi`ice iza|e,kao bibliofilsko, sa najkra}im mogu}im mojimpogovorom, i dopuwenim Bio - bibliografskimdosijeom o wegovom celokupnom stvarala~kom radu.Brzo sam okon~ao taj posao, zahvaquju}i okolnosti, da samnajve}i deo posla ve} bio obavio (v. u wizi NA VETRU,NA ^ISTINI, NA VISINI, Pariz - Beograd, 2000,260 str.; poglavqe Bio - bibliografski dosije, str. 205- 215). Kopiju rukopisa poslao sam Luki}u, ali on je idaqe otezao sa objavqivawem. Nije prihvatio moju

28

sugestiju, da u tom eventualnom drugom izdawu budeobjavqen i wegov `ivotopis, jer bi u tom slu~aju, kako mije rekao u telefonskom razgovoru, to bilo napadno, da neka`e pretenciozno. Smatrao je da je boqe da se objavi,umesto toga, wegova kratka biografija, koja bi bilapotpuna u tom smislu, {to bi uzela u obzir sverelevantne podatke, sve {to je objavio do trenutka kadarukopis KARNEVALA odlazi u {tampu...*

S. Ig. Mitrovi}

*Mitrovi} nije do~ekao da vidi objavqeni primerakdrugog, ponovqenog izdawa Luki}evog KARNEVALA KRAJ[UMSKE REKE.Umro je; rukopis koji je on priredio za {tampudo`iveo je sudbinu zato~nika fijoke. Pogovor koji je Mitrovi}napisao pred svoju smrt, bio je du`i; skra}en je. Skratio sam sveono {to se mo`e u kulturnoj javnosti do`iveti kao hvalidbenikli{e, iako je hvala imala svoju dubqu osnovu. Isto tako,Bibliografski dosije o Luki}u, posle 9. oktobra 2002. godine iobjavqivawa UMETNOSTI MAHAGONIJA - Dela u 32 kwige,zbogpromene situacije, morao je biti dopuwen, kao i Biografija.Prihvatio sam se toga, ne ba{ sasvim neznatnoga posla, kako bidogovoreni koncept drugog izdawa ove kwige bio zaokru`en.Luki}eva Biografija je preuzeta iz wegove nove kwige TRE]ASRBIJA, a u Mitrovi}ev Bibliografski dosije su ugra|eni svinovi podaci o objavqivawu Luki}evih radova. To je pre svegau~iweno i zbog pesnika, ali jo{ vi{e iz pijeteta premaMitrovi}u, ali iz pijeteta i prema prvom izdava~u, Todorovi}u.U Bibliografiju je uneto, i sve ono {to je Luki} u me|uvremenuobjavio. Dakle, Mitrovi}ev Bibliografski dosije je pretrpeotemeqnu na{u redakciju (u obzir je uzeto sve {to je Luki} objaviodo januara 2003. godine). Naravno, i takva Bibliografija }e ve}krajem 2003. godine biti - nepotpuna. Ali }e onima, koji dolazeposle, u mnogo ~emu biti olak{an trud. Iako oboga}eno, ovo drugoizdawe, nije pre{lo obim prvog. Naprotiv. (Krajem decembra, 2002.E. Belatukadruz)

29

D O S I J E P O L I G R A F A(BIO - BIBLIOGRAFSKI)

(Miroslav LUKI], 1950)

Poduhvatili smo se da sa~inimo Bibliografski dosije M.

Luki}a, pisca poligrafa, koji bi bio potpuniji; i obuhvatio i

ono {to je Luki} posledwih godina objavqivao, zakqu~no sa

martom 2003. godine. Luki} je veoma interesantna figura. Pravi

zato~nik umetni~kog neoficijalizma. Plodan pisac : Luki}

je objavio oko {esdesetak kwiga, sa nepunih pedeset i tri godine!!

Po~etkom oktobra 2002. godine objavqena su DELA M. Luki}a :

UMETNOST MAHAGONIJA u 32 kwige (obim oko 8000

stranica, odnosno 500 {tamparskih tabaka!). O Luki}evom radu i

stvarala{tvu napisano je nekoliko kwiga, studija, monografija...

U studiji NA VETRU NA ^ISTINI NA VISINI :

mit i metafora : uvod u opus Miroslava Luki}a n 1

umetnost mahagonija (koautorskom delu Aleksandra Luki}a,

Savatija Ig. Mitrovi}a, Batri}a Cerovi}a, Mobarov institut /

Editions SECTIO CAESAREA, Paris, Beograd, 2000, 260 str. ;

do{tampano izdawe iz 2002, koje poseduje Narodna biblioteka

Srbije u svom fondu), objavqeno je u okviru poglavqa ^ISTINA

KONA^NA Bio - bibliografski dosije, str. 205 - 215. Data je

iscrpna Bibliografija objavqenih radova Miroslava Luki}a

1968. - 1999 (2000) (listovi, ~asopisi, antologije zbornici). Kao

i Bio - bibliografski podatak o Luki}evim kwi`evnim

radovima objavqenim kao samostalne kwige, gde su pobrojana

skoro sva izdawa Luki}evih kwiga objavqenih do 2000. - te godine..

Na kraju je data i (selektivna) Bibliografija objavqenih radova

o Miroslavu Luki}u (koja broji 45 objavqenih radova).

Razre{ili smo u ovom radu i nekoliko Luki}evih

pseudonima: Dolon Mosin, Deli Jovan Pek, + Marko Ro{uq,

An|elko Pudin, + Slobodan Truji}, Mida Banker, Anonim...

Verovatno ovih pseudonima ima i vi{e? ; neki sigurno nikada ne}e ni biti

razre{eni? Tako je, paradoksalno, i pisac Luki} pomogao savremenicima u

vlastitom skrivawu!! Za{to? Bio je pesnik, pisac, a odbijao je da to bude po

svaku cenu... U jednom od wegovih najobimnijih i verovatno najbowih romana,

VLA[KOJ GOZBI, 1 - 3, Beograd, 2001, na{li smo pre{tampane mnoge

tekstove i stihove, prethodno objavqene u ~asopisu ZAVETINE Plus ultra,

i drugde, pod imenima Dolona Mosinog, Marka Ro{uqa, Mide Bankera, a u

30

kwizi Luki}evoj VA[ARI HIPERBOREJE, Beograd, 2002. (objavqene u

okviru Luki}evih DELA) i tekstove prethodno objavqene po ~asopisima

potpisane Deli Jovan Pek, Anonim... itd. Zar Luki} nije i pesme iz romana

UJKIN DOM, preliminarno, objavio pod imenom Bore Mi{qenovi}a? Po{to

}e ovaj bibliografski dosije poligrafa biti objavqen na kraju

KARNEVALA KRAJ REKE [ kwige pesama koja je prakti~no 3. izdawe

nevelike kwige FLORA DE LA MUN]E (Kraq Homoqa) (prvo je

objavqeno 1993. godine, drugo u okviru romana, kao posledwe poglavqe

UJKINOG DOMA, Beograd, Apostrof, 1997), tre}e - ovo, ali pod drugim

naslovom ( prema ideji S. Ig. Mitrovi}a, i u saglasnosti sa pesnikom) ],zgodna je prilika da se na to podseti, uka`e, koliko budu}im istra`iva~ima i

tuma~ima Luki}evog bogatog opusa, toliko i dana{wim eventualnim

prevodiocima Luki}eve poezije na druge svetske jezike. Jer KARNEVAL KRAJ

REKE, nije samo dobra i uverqiva poezija jednog pesnika, ve} i lep primer

poligrafskog, pome{anog na~ina pisawa. Na{ bibliografski dosije zato

obuhvata 3 celine. U prvoj su dati - bibliografski podaci o tome {ta je i gde

sve Luki} objavqivao u periodu : 1968. - 2003 (listovi, ~asopisi,

antologije, zbornici...). U drugoj celini su dati bibliografski

podaci o svim Luki}evim objavqenim kwigama (ra~unaju}i i te{ko

dostupna bibliofilska izdawa - poseduje ih Narodna biblioteka

Srbije u svom fondu!), zakqu~no sa ovim izdawem. U tre}oj celini je

dat pesnikov @ivotopis (skra}ena i autorizovana verzija

prethodno objavqenog u kw. NA VETRU...), izbor ocena kriti~ara, i

rezime na engleskom (preuzet iz drugog izdawa Luki}eve kwige

KRAQEVSKE INSIGNIJE, prema izri~itom nalogu pok. S. Ig.

Mitrovi}a). Izbor kritika je maksimalno su`en, jer KARNEVALU

KRAJ REKE, nisu potrebne posebne preporuke iz druge ruke,

vodono{a sa izvora i kriti~ara; eventualni ~italac se sam mo`e

uveriti ~itawem...

Zakqu~ak : Luki} po~iwe da pi{e i objavquje poeziju vrlo

rano (1964 / 1965), povremeno, a redovnije objavquje od 1968 / 1969.

godine (Male novine, Na{ glas, Brani~evo, Mladost, ^ik, Veseli

svet, Student, Kwi`evne novine, Radio Beograd, BORBA... i td.).

Ovom bibliografijom nije sve obuhva}eno (treba i daqe istra`ivati

period i periodiku 1965 - 1969). Dakle, i ova je bibliografija

nepotpuna; ona }e to biti ve} mesec - dva, posle objavqivawa ove

kwige, imaju}i u vidu Luki}ev tempo objavqivawa. Ona mo`e biti

dragocen podsticaj drugim, akribi~nijim bibliografima, jer je

glavninu dala. Ovaj i ovakav bibliografski dosije poligrafa

potvr|uje, konkretno i direktno, na delu, proverqive podatke i

31

~iwenice. Potvr|uje da u Luki}evom stvarala{tvu postoji

neprekidnost, od najranijih, {kolskih, do dana{wih dana. Zbog

toga ovaj rad mo`e korititi i budu}im bibliografima i svim drugim

kwi`evnim istra`iva~ima, tuma~ima...

1968. - 2003.

(periodika : listovi, ~asopisi,

antologije, zbornici...)

I Poezija

Tuga, BRANI^EVO, Po`arevac, januar - april, 1969, str. 157 ; Moj

profesor ruskog, MLADOST, br. 649, 20 - 27. 3. 1969, str. 26 ; Voz

za more, TRA@EWA, Ni{, br. 1 - 2 / 1969, str. 26 ; Ku~evo, Isto,

str. 26 ; Raso, KWI@EVNE NOVINE, Beograd, br. 352, 26. 4. 1969,

str. 15 ; Vodeni~ni to~ak, Isto, str. 15 ; Monolog samrtnika, Isto,

str. 15 ; Ispovest Sto}e Ciganina, STUDENT, br. 8, 25 mart 1969 ;

zbornik NAJLEP[I STIHOVI, Mladost, 1969, str.12 (Ove

radove autor potpisuje imenom i prezimenom: Mirko Luki}.

Luki} u po~etku objavquje pod imenom Mirko, zatim Miroslav

Mirko , da bi, objavqivawem romana "Dnevnik za

Senkovi}a",1983, svoje radove potpisivao kao Miroslav

Luki}...Jedan broj svojih radova, Luki} je, devedesetih,

potpisivao i pseudonimima. Neki su ovde razre{eni.)

Homoqke, RE^ NARODA, Po`arevac, br. 1056, 9. 5. 1969, str.

7 ; Tre{win cvet Homoqa, Isto, br. 1064, 4. 7. 1969, str. 8 ; Sun~eva

devica, MLADOST, Beograd, br. 687, 11 - 18. 12. 1969, str. 18 ; Grad

na Peku, VESELI SVET, Novi Sad, br. 161, 26. 6. 1969, str. 18 ;

Vra}am se no}u zukvanskom bagremaru, Isto, br. 167, 18. 9. 1969, str.

18 ; Branka, MOSTOVI, Pqevqa, br. 5 / mart 1970, str. 61; Ju`ni

vetrovi, BAGDALA, Kru{evac, br. 139, oktobar 1970, str. 22 ; Rekvijem

za Dimitrija Baxi}a, STIG, Malo Crni}e, br. 4 - 5, 1971, str. 7 ;

Sudbina raba Miroslava, Isto, str. 7 ; Nokturno, Branko Miqkovi},

VIDICI, Beograd, br. 147 / januar 1971, str. 10 ; Tri pesme, a u

stvari jedna, MLADOST, Beograd, br. 795, 27. 1. 1972, str. 22 ;

Sudbina raba Miroslava, Kwi`evna re~, Beograd, br. 1, 1972. ;

Homoqke, Stara vlajna, Rusaqke, STIG, Malo Crni}e, br. 7, april

1972, str. 16 - 17.

Jedan privatni do`ivqaj u Knez Mihailovoj, Kwi`evna re~,

32

br. 13/ mart 1973, str. 20; Ujkin dom, KWI@EVNA RE^, br. 20,

novembar 1973, str. 14; Letwa sezona u paklu, Beograd, Isto, str. 14.

Tri pesme, a u stvari jedna, Isto, str. 14; Stihovi o Beloj devi,

ZNAK, Beograd, br. 4, novembar 1973, str. 80 (dodatak) ;

Preobra`ewe, VIDICI, br. 162, april 1974, str. 16 ; H o m o q s k i

motivi, Isto, str. 16; Pogled na Rumuniju, Isto, str. 16 ; Saborna

crkva, Isto, str. 16; Gle : idem prema bregovima... STUDENT, Beograd,

br. 2, 9. januar 1975, str. 7 .

Jesenska mese~ina ili u tragawu za izgubqenim vremenom,

FRONT, Beograd, oktobar 1976, str. 14 ; Savet br. 1, OKO, Zagreb, br.

195, 1979, str. 22 ; TRI PESME : Jedan privatni do`ivqaj u knez

Mihailovoj, Mali beli ku}erci, Plastovi, plastovi, LETOPIS

MATICE SRPSKE, Novi Sad, kw. 423, sv. 2, februar 1979, str. 283 -

284.

HOMOQSKI MOTIVI (2) : Jaje ; Veza, KWI@EVNA RE^,

Beograd, br. 327 / 10. septembar 1988, str. 22 ; Zmija bela kao sneg ;

Majstori Male magaze....... , KWI@EVNA RE^, Beograd, br. 444 - 446

/ 1994, 10 septembar - 10 oktobar, str. 13 ; POVRATAK UJKINOM

DOMU - Ovde je kqu~ koji sam izgubio ; Kad sam razgovarao sa

an|elima ; Kad ponekad razmi{qam o tome, Shvatio sam ; Rano sam

osetio da..., LETOPIS MATICE SRPSKE, Oktobar 1990, kw. 446,

sv. 4, str. 444 - 448.

HOMOQSKI MOTIVI, Sveska VII, 1 - 13 : Bregovi,bregovi...; Od Vrela Mlave do Suvog Dola ; Rekvijem za Dimitrija

Baxi}a...; Ukorak sa kalendarom, a, b, v ; Nokturno, a, b ; Skica portreta

umetnika u mladosti ; Bio je mart... ; Bio je maj... ; ^iji je to galop,

SVESKE, Pan~evo, br. 22 / decembar 1994, str. 20 - 24; ZLATNI

RASUDENAC : Zatim, prema svetlosti ; Preko Peka, STVARAWE,

Podgorica, novembar - decembar 1994, str. 910 - 911.

ZMIJA ^UVARKU]A - Otvorilo se vrelo, Jazovi naplaninskim brzavicama , Peglam crne pantalone, Godina ima trista

{esdeset i pet dana, Putovawe ga gradu Jerusalimu , Vitlejem,

Pustiwa, isku{ewa, Eva , Marija Magdalena, Bog se vratio ovde kao

ruski vojnik , Za{titna poveqa Osniva~a Arhiva , Sveska TAMNOG

VILAJETA No 1 , Posve}eno drvo - ZAPIS , SAVREMENIK plus,

30 - 32 / 1995, str. 102 - 108 ; SVESLOVENSKE PESME : 2

Savla|ivawe o~iglednog, po Dostojevskom i po Lavu [estovu ; 3

Kom. Un. Isti ; 4 Opet to isto, malo druk~ije, varijanta A ; 5 Opet to

isto, malo druk~ije, varijanta B , OVDJE, Podgorica, br. 319 - 312 /

33

jul - avgust - septembar 1995, str. 104.

Izgrej , mese~e, pun, pun ; Oh, Majko Bo`ja ; Basma ; [umska

~uma; Balada o Jani ; Nedoterani fragmenti pesama o qubavi i smrti

Sto}e Ciganina ; Duboka pesma nemogu}e qubavi ili Skrivawe

bosioka , monografija Sini{e Risti}a DAVNINA U PAMTIVEKU,

Spomen Dom kulture, Ku~evo, 1997, str. 63 - 83 ; Zapis o uzi|ivawu

qudskih senki ; Bog je proteran iz Bosiqkovca... ; [UMSKA

KRAQEVINA, 1 - 13, Sini{a Risti} AN\EO SA LAMPOM.

Antologija pesnika Brani~eva, Beograd, Apostrof, 1997, 157 str.

(Biblioteka [um vremena ; kw. 76) ; str. 109 - 118.

[umska }erka sa ~e{qugarom, KN. 973 / 1998, str. 10 ;

Homoqski motivi (1, 3, 4), Sveslovenske pesme (3,4,5) , Vladimir

Jagli~i} KADA BUDEMO TRAVA : antologija novijeg srpskog

pesni{tva, Vrbas, Slovo, 1998, str. 204 - 209 SUDBINA RABA

MIROSLAVA ( Vaseqenski sabor arhan|ela (1 - 5) Strasna drama

, Dve uspavanke (1 - 2) , Osnovna {kola, Mi{qenovac (1 - 4) ,Drama

ove mo}ne unutarwe pozadine, Pesma za moj 1050. ro|endan, Zapisi

beskrajnog tugovawa (1 - 10) , Vla{ka basma, Niz pesama, a u stvari

jedna (1 - 4) , Stihovi o BELOJ DEVI, Neka kwi`evni skotovi. . . ,

Detiwstva se rado se}amo. . . , Slika otkupa gqiva u Neresnici, Inat,

Pesma o smrti, Bele{ka o autoru ; Napomene. . . , Savest ), Almanah

za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1 / 1998, str. 415 - 426.

BR[QAN OKO MLADOSTI . (Rapsodija u belom, Bu|ewe

prole}a (1 - 2) , Koren, Paqevine, Leto na Paqevinama (1970) , No}

na Paqevinama, Vla{ka boranija, Putovati apostolski,

Sentimentalno putovawe (1 - 4) , Izlet na kraju leta , Br{qan oko

gimnazije , Duboke su veze izme|u. . . , Ove pesme su napisane. . . (Isto,

str. 426 - 433).

DIJAMANTI I IVERJE . ( Svetlost , In medias res , Motiviz Drugog dvori{ta (1 - 2) , Tog leta 1984. . . , Povratno kolo. . . ) ,

(Isto, str. 385 - 386 ; 388 - 391).

ZMIJA ^UVARKU]A . - ( I [UMSKA MAJKA . Brzalica oi{~ezlom, Gorunova gora, 1 - 10, Onaj drugi svet , [umska }erka sa

~e{qugarom, Leto u Zvi`du, 1 - 2 , Zona prelivawa, 1 - 6 ,

Zapo~eto - verovatno - 1989...

II MALA MAGAZA. U tragawu za Malom magazom, Beluci,Fenomenalni belutak, Budu}i Muzej Nemogu}eg Ratara, Prvi put uspeh

da {~epam... , Majstori male magaze, Zmija bela kao sneg, Himere,

Tragaju}i za malom magazom... ,1 - 12 , Mali `ivi kalem Male magaze ,

34

Ubiti ziminu , 1 - 9 , Zapis o }ubastoj koko{ki, Aran|elovdan,

Pi{u}i Bitni esej , Izve{taj o Bitnom Rukopisu, Sablast kowa,

[tala, Kraj godine : ~udesni bleskovi, Zima u Mi{qenovcu,

Pri~e{}e

III KU]A SVETIH RATOVA . Tamerlan, Stefan Lazarevi} ,1 - 2, LAS VILAJET, 1 - 4 , Krvni~ki ferman Kanun - i - raja, Iz

Arhiva u osnivawu Srbina, koji je trgovao svetlo{}u dalekom,

dalekom, Razgovor umornoga od istorije i `ivota sa svojom du{om

IV KRAQEVSKE INSIGNIJE. Doma}i pauk, 1 - 7 , Zonaprelivawa, 2 , Stihovi iz Bele`nica, 1 - 13, Mrtvi dom, 1 - 8, Va`ne

vesti, Vu~ica, Vu~ija bolest.

Kraqevske insignije . Bruno Barili, Duge wive, 1 - 5, Otpad,

1 - 2 , Infernalno istra`ivawe, 1 - 2 , Trgovci svetlo{}u, Du}an

svetlosti , Terazije , Fatamorgane, 1 , 1 - 3, Opsenarski kufer, 1 - 3

, U~iteqi pecawa , Fatamorgane, 2 , Mese~ina, 1 - 3 , Akademija

Alhemije, 1 - 14.

V ARHIV U OSNIVAWU. Otvorilo se vrelo, Jazovi naplaninskim brzavicama, Peglam crne pantalone, Godina ima trista

{esdeset i pet dana, Putovawe ka gradu Jerusalimu, Vitlejem,

Pustiwa, isku{ewa, Eva, Marija Magdalena, Bog se vratio ovde kao

ruski vojnik, Sveska TAMNOG VILAJETA No 1, Posve}eno drvo -

ZAPIS, Napomene ), Isto, str. 87 - 144.

LITIJE. Dnevnik stvari koje je nad`iveo Esmer

Belatukadruz : ne znam za{to; Mrtvi uglovi; Patwa; Haos; Sudbina;

Zlokobni znaci; Sino}; Pedeseti ro|endan; Dnevnik stvari koje je

nad`iveo Esmer Belatukadruz; (Uz Moravu, niz Moravu); Sumwa;

Raspitivawe > Pesma; NATALIJIN VRT, slutwa; Ve{tica;

(Pre)rana jesen; Pe~at dara Duha Svetoga; Probudiv{i se malopre;

NATALIJIN VRT; Bri{em podvu~enu crtu - ZAVETINE Plus

ultra, 1 - 4 / 2000, str. 33 - 57.

NEOBI^AN SUSRET. Dupqajska kolica. Povratak mrtvih.

Fatamorgana Arhiva sa `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1 -

14, ZAVETINE, Mi{qenovac, 5 - 6 / 2000, str. 54 - 61.

MUZEJ ODBIJENIH RUKOPISA ( 5. septembar 1994; Muzej

pod vedrim nebom ; 1996 ; Pe~urke ; Bezdani vekova ; Justinijanov

ribwak ; Post Scriptum ...), ZAVETINE, Mi{qenovac, 11 - 12 / 2000,

str. 187 - 196.

TAJNA : Tamo gde se seku Mese~eva linija i stablo Posve}enog

drveta, Politika, Beograd, leto, 2001.

35

Va{ari Hiperboreje,?????? Kwi`evne novine

KRAQEVSKE INSIGNIJE (Velika magaza Mihajla Luki}a,

1925; Prepev; Jesen, kraj drugog milenijuma; Zrewe; Ivan Kula.

Izmornik. I magla. Gavranovi pamtiveka kru`e, 1 - 2; Vrisak. Princu

Aleksandru Kara|or|evi}u III ), LIPAR, jesen, 9 / 2001, str. 19 - 20.

Uhvativ{i za per~in prizor letwe vetrune; Sudbina drve}a

na vetru, zrewa, preobra`ewa pesnika, plodnih,LIPAR, leto 2002

LEGENDE O TAPIJAMA, OSTRVU RAKITA (Sveti

apostol jevan|elist Jovan; Ki{a pada...; Sprud iz sna; Sawao sam

majku...; Beskraj; Krajni potok; Putovao sam vozom kao nekada; Izbacio

sam krevet...; Kona~ni raspored..., ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 /

2002, str. 23 - 28

II Proza

Prvi tango, MLADOST, Beograd, br. 618, 15. 8. 1968, str. 10 ;

Homoqski zapisi. BLAGINA KAFANA, STUDENT, 20 / 1969, str. 9;

Fascikla br. 2, PROSVETNI PREGLED, Beograd, br. 1284 - 5 (15 -

16), 25. 4. 1979, str. 6; Rokovnik, zbor. nagra|enih radova "Srce u

izlogu", PROSVETNI PREGLED, 1980, str. 99 - 105; Sudbina

Filipa Senkovi}a, BRANI^EVO, Po`arevac, br. 5 - 6 / 1980, str.

598 - 599; ROKOVNIK, Isto, str. 600 - 601; ROKOVNIK (1), Isto,

str. 602 - 610 ; ROKOVNIK (2), BRANI^EVO, 1 - 2 / 1981, str. 128

- 136 ; ROKOVNIK (3), BRANI^EVO, br. 4 - 5 / 1981, str. 267 -

284.

HOMOQSKI MOTIVI (1), BRANI^EVO, 1 - 2 / 1989, str.

58 - 71; Hiqadu godina samo}e, SAVREMENIK plus, 50 - 52 / 1997,

str. 104 - 105 ; Emili Xons : OGWENI PAS (is - povest), Almanah

za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1 / 1998, str. 213 - 248.

PERPIWANSKA STANICA. Vodi~ za (nepo)kolebqive i

radoznale duhom, ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 5 - 40.

Biblioteka POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA,

ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 40 - 43.

ARHIV ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST I

ALHEMIJU, ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 44 - 46.

MOBAROV INSTITUT pi{~evih izdawa, ZAVETINE, 5 -

6 / 2000, str. 46 - 48.

Bele{ka ( uz stihove NEOBI^AN SUSRET), ZAVETINE, 5

- 6 / 2000, str. 60.

36

Bele{ka o Majstoru ( Stanojku S. Spasi}u) , ZAVETINE, 7 -

8 / 2000, str. 84 - 86.

(Bele{ka) Slobodan Truji}, ZAVETINE, 7 - 8 / 2000, str.

130.

Ovo je prvi objavqeni rad Gospodina Deli Jovana Peka...,ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 166 - 167.

Zvi`d BEOGRAD, ZAVETINE, 11 - 12 / 2000, str. 186 - 187.

RE^NIK PROTOTIPA (Umetnost mahagonija), LIPAR,

Kragujevac, prole}e 2002, br. 11, str. 6 - 2 (ve}i odlomak istoimenog

romana; kraj)

RE^NIK PROTOTIPA (Umetnost mahagonija), LIPAR,

Na{ trag , Velika Plana, maj, 2 / 2002, str. 84 - 96 ( veliki odlomak

istoimenog romana; uvod)

TRUBE. HARMONIKE... Tre}a Srbija, Beograd, 1 - 3 / 2002,

str. 5 - 6

TRI SVADBE, Tre}a Srbija, Beograd, 1 - 3 / 2002, str. 6 - 7

BELE[KE S PUTOVAWA, Tre}a Srbija, Beograd, 1 - 3 /

2002, str. 7 - 10

Anonim : O MAHERODU I MAHERIMA..., ZAVETINE Plus

ultra, 17 - 20 / 2002, str. 29 - 33

III Eseji. Kritika

Du{a, red i mit, BRANI^EVO, br. 1 - 2 / 1990, str. 39 - 52;

DESTRUKTIVNA CRTA NEZAVISNE SLOVENSKE PROZE.

Nekoliko neophodnih obja{wewa, SAVREMENIK plus, br. 1 / 1992,

str 57 - 67 ; Libertenska (is)povest, OSVIT, Leskovac, januar -

februar 1992, str. 96 - 105 ; Bezdu{nost, nered i istorija,

SAVREMENIK plus, 4/5 (5/6), 1993, str. 62 - 69 ; Izve{taj o

pe}ini, SAVREMENIK plus, 18 - 20 / 1994, str. 3 - 11; (Ne)sebi~an

muzej, SAVREMENIK plus, 21 - 22/ 1994, str. 8 - 21; Rekvijem,

BRANI^EVO, Oktobar 1994, str. 137 - 149 ; Dnevnik pisca N° 1, u

kw. PRAZNIK ISPOD VE[ALA. Izabrane pesme Petra

Jevtovi}a. Izbor i pogovor Miroslav Luki}, BRANI^EVO,

Po`arevac, 1994, Biblioteka AB OVO, kw. 1, 162 str ; str. 151 - 161;

Svetski stub, BRANI^EVO, 1 - 2 - 3 / 1995, str. 106 - 116; O sinovi

ri|e ilova~e... SAVREMENIK plus, 26 - 27 / 1995, str. 39 - 49 ;

Re~nik Arhiva u osnivawu, SAVREMENIK plus, 30 - 32 / 1995, str.

108 - 121; ... Majmuni dolaze... , SAVREMENIK plus, 33 - 34 / 1995,

37

str. 76 - 84; Gligorije ponovo me|u nama, PROSVETNI PREGLED,

br. 1893, 23. maj 1995 ; Slu~aj "vrdni~ke vile", PROSVETNI

PREGLED, br. 1901, 4. oktobar 1995 ; Ku}a svetih ratova,

PROSVETNI PREGLED, br. 1912... 20 - 27. decembar 1995 ; Tragom

`ive tradicije, SAVREMENIK plus, 38 - 40 / 1996, str. 137 - 140 ;

Bez iluzija, Isti broj , str. 145 - 147; Motiv zmije u poeziji Zorana

Mili}a, SRPSKI KWI@EVNI GLASNIK. Tre}a serija, Beograd

, januar - februar, 1 - 2 / 1996, str. 108 - 122; Bog nikom du`an ne

ostaje, pogovor u kw. BOG NIKOM DU@AN NE OSTAJE, Beograd,

Apostrof, 1996, Biblioteka [um vremena ; kw. 47 ; str. 14 - 15; Kako

je izdaja stigla u Rusiju , SAVREMENIK plus, br. 35 - 37 / 1996, str.

118 - 126 ; Streme}i istini, onoj potpunoj, SAVREMENIK plus, 44 -

45 / 1997, str. 75 - 78. Dobici gubitnika, Isti broj ~asopisa, str. 90

- 92; Odjek jedne tragedije, SAVREMENIK plus, 47 - 49 / 1997, str.

111 - 113 ; Deset Andri}evih eseja, Isti broj, str, 115 - 117 ; Tema :

izgnanstvo, Isti broj, str. 119 - 121; Stvarnost {este no}i, Isti

broj, str. 124 - 126; "Mili} ludi - ko je to? 1976.", Isti broj, str. 132

- 137; Dva zna~ajna izdawa Mihajlo Al. Popovi} Sa verom u Boga,

Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 1991, Edicija Srpski film 001 ;

Aleksandar Petrovi} : Skupqa~i perja, Prometej - Jugoslovenska

kinoteka, N. Sad - Beograd, 1993) , SAVREMENIK plus, 50 - 52 /

1997, str. 117 - 120 ; Bezdu{nost, nered i istorija, u kw. Slavica

Garowa, POD MESE^EVIM LUKOM, drugo izdawe, Biblioteka

"Jovan Popovi}", Zemun, 1997 " tekst znatno skra}en, po voqi

izdava~a" ( ? ) ; str. 92 - 101; "Dok je du{a du{i tajna..." , RAZVITAK,

Zaje~ar, br. 198 - 199 / 1997, str. 94 - 96 ; Muzej Nemogu}eg Ratara,

monografija Sini{e Risti}a, posve}ena smotri narodnog

stvarala{tva "Homoqski motivi", DAVNINA U PAMTIVEKU,

Spomen Dom kulture, Ku~evo, 1997, str. 47 - 57 ; U spomen na palmu u

oazi Terer, SAVREMENIK plus, 58 - 59 / 1998, str. 40 - 42 ; An|eo

}utawa, Isti broj, str. 63 - 78; Liga slobodne qubavi,

SAVREMENIK plus, 60 - 62 / 1998, str. 99 - 104; ^un od ~empresa,

koji {iba morem bura, [KOLSKI ^AS, Beograd, 3 / 1998, str. 105 -

107 ; An|eo s lampom, POLITIKA, subota, 7. mart. 1998, str. 29 ;

Lekovita poezija, POLITIKA, subota 18. april 1998, str. 30 ;

Rekvijem, kw. BO@JA KWIGA SRBOQUBA MITI]A (priredio S.

Risti}), Apostrof, Beograd, 1998, 46 str; str. 31 - 46 ( kona~na

verzija); isto, pre{tampano (bez dozvole autora) u kw. : LI^NA

KARTA SRBOQUB MITI], Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 2001; 311 str.; str. 282 - 307. IVAN - KULA ( v. u kw. R.

38

Sokolovi} : OGAW I ZEMQA, Beograd, 1999, Pin Elektronik, str.

94 - 123 ; isto i u kwigama : NEBESNICA i NEDOGLED ) ; Mit i

metafora, SAVREMENIK plus, 75 - 76 / 2000, str. 45 - 59 ; Orfej

recenzent, isto, str. 81 - 83 ; Tamno i duboko , isto, str. 91 - 92...

ALMANAH ZA @IVU TRADICIJU, KWI@EVNOST IALHEMIJU, zbornik ili godi{wak, br 1, 1998 ; bro{irano. Format : A4 .470 str. Osniva~i i urednici : Bra}a Luki}. Adresa : 11000 Beograd, SerdarJanka Vukoti}a 1 / 13. - Saop{tewe eventualnim ~itaocima - str. 1

Alamanah alhemi~ara, str. 3 - 7)Temat : Stara i nova Evropa i Aleksandar Luki} :Du{a, red i mit, str. 8;Irska i Srbija.Pri~est , str. 9 - 10;Helenski ~arobni breg, str. 13 - 24;\avoli odlaze, STR. 24 - 43.Bele{ke povodom rukopisne zbirke Vla{kih basmi B.

Mladenovi}a - A. Luki}a : Dobro jutro, reko Jordanska!, str. 70 - 73.Kolekcija ARHIV ZAKOPANOG BLAGA (reprint) : Dr Vojislav

M. Suboti} : RUSAQE U SRBIJI. - Bele{ka prire|iva~a, str. 165 - 166.Kolekcija MALA ZAVETINA : PRI^A O JEDNOJ PRI^I

(Mali{a Stanojevi} : OSENO DRVO @IVOTA -pripovest), str. 252 - 253)Kolekcija NOMOKANON : (NE)SEBI^AN MUZEJ :1. METAFIZIKA U BELOM ODELU (eseji: Bog nikom du`an ne

ostaje; Sebi~ni muzej ; Umetnost radi du{e; Melanholija : Varijacije; DesetAndri}evih eseja; Du{a, red i mit; Destruktivna crta nezavisne slovenskeproze; Libertenska ispovest; Izve{taj o pe}ini; Svetski stub; (Ne)sebi~nimuzej; Dru{tvo mrtvih pesnika; Motiv zmije u poeziji Zorana Mili}a;O sinovi ri|e ilova~e ili tragom metafizike; Napomena), str. 254 - 324;

IN CONTINUO, 1 (kwi`evne kritike: Ni dana bez retka; ko{ava;Ku}a svetih ratova; Gligorije ponovo me|u nama; Slu~aj "Vrdni~ke vile";Tragom `ive tradicije; Bez iluzija; Kratak te~aj podse}awa; Po{astgra|anskog rata; Jeka istorije' Kula na sedam vetrova ili o prirodi jurodivog;Dobici Gubitnika; Bezdu{nost, nered i istorija; Tema : izgnanstvo; Fusnote;Kristalizacija, dekristalizacija; Nobelova osmatra~nica; Bunar, bezdan, pla~i Bog; Apokrifni motivi; Predavawe o Starijem krugu; Prazno poqe; Pisac- kriti~ar - ~italac. Luki} pi{e o novim ili starim kwigama, pesnicima,proznim piscima, esejistima > Danilo Ki{, Adam Pusloji}, Qubica]orovi}, Jovan Pej~i}, milica Stojadinovi} Srpkiwa, Miodrag Pavlovi},Qiqan [op, Mihajlo Al. Popovi}, Aleksandar Petrovi}, @arko Komanin,Milan Komneni}, Mili} od Ma~ve, Dragomir Mati}, Slavica Garowa,Slavi{a Radovanovi}, Dragan Veliki}, Milisav Savi}, Petar Zec, ArturLundkvist, Jon Milo{, Zoran Mili}, Sini{a Risti}, Dragoslav Srejovi},Zlata Koci}, Bodler, ]osi}, str. 254 - 382).

Kolekcija ZAPIS : M. Luki} : DUHOVI, 1. Du{a, red i mit.Bezdu{nost, nered, istorija. (Prekwi`avawe. Uvod - str. 383 - 386

Da je @ivan @ivkovi} umro i da je sahrawen..., str. 387REKVIJEM, str. 392 - 397

39

DNEVNIK PISCA, str. 398 - 401DODATAK : Modefrna vremena i starinski pesnik. PESME BELE

VRANE, str. 401 - 403BUMERANG, str. 404 - 414 SAVEST, str. 415 - 416MIROSLAVQEVO JEVAN\EQE, str. 416 - 418Ove pesme... (Obja{wewe pesnika uz dva wegova odbijena rukopisa

pesama u mladosti), str. 430 - 434Kolekcija FENIKS : ANTOLOGIJA FENIKS / NESEBI^AN MUZEJ

(str. 435 - 457). Bele{ke o autorima zastupqenim u prvom broju Almanaha : 458- 462 str.

*

ANTOLOGIJA : VINAVEROV DUBOREZ. Kratak uvod (

Svet izvire, Istraj,Tkaqa,Ma|ije, Jesi li, Izlo`ba Lazara Vozarovi}a -

Potop, Osvajawe sna, Tropar za Branu Petronijevi}a, Japanski - Hokseov

drvorez, Leonardu, Igra~ka), VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002,

str. 16 - 22

UMETNOST MAHAGONIJA, 2 . - Cepawe paweva sa ~vorom . - I^ar{ijsko ogledalo. - IIKwi`evna istina, VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 /1999 - 2002, str. 32 - 129

Ko je M. Volo{in? , VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002,str. 247

SAVESTI RADI... ( o antologiji srpskih molitava J. Pej~i}a),VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 306 - 307

Kqu~evi VELIKE MAGAZE (o kriti~aru-pesniku), VELIKAMAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 308 - 321

Izve{taj o dodeli kwi`evne nagarde DRVO @IVOTAPrvi dobitnici kwi`evne nagrade DRVO @IVOTAZa{titna poveqa 1; 2, VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002,

str. 325 - 328

ZAVETINE Plus ultra .Kwi`evno dru{tvo za `ivu tradiciju,

kwi`evnost i alhemiju. PRAVILA DRU[TVA , ZAVETINE Plus ultra, 1 -

4 / 2000, str. 5 - 8.

Moderna vremena i starinski pesnik, ZAVETINE Plus ultra, 1 - 4 /

2000, str. 64 - 65.

@IR POSVE]ENOG DRVETA. Zapis. Druga~ije. ZAVETINE

Plus ultra, 1 - 4 / 2000, str. 66 - 74.

^itaocu ( uvodni tekst "programa" ~asopisa ZAVETINE),

ZAVETINE, 5 - 6 / 2000, str. 2 - 4.

40

I za mene i za ~itaoca je zgodnije... - Kult mrtvih,

ZAVETINE, 7 - 8 / 2000, str. 67.

Zbog pove}awa cene... - Rusiju je ubila kwi`evnost... ,

ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 141 - 142.

DOSIJE : kwi`evno nagra|ivawe i podsticawe. - Kwi`evne

nagrade i kwi`evne iluzije, ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 149 - 152.

Ovaj broj ~asopisa... ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 154 - 159.

BOKSOVI PAKLA, ZAVETINE, 9 - 10 / 2000, str. 168.

Univerzalna Biblioteka, ZAVETINE, 11 - 12 / 2000, str. 171

- 172.

Seoska umetnost, ZAVETINE, 11 - 12/ 2000, str. 173 - 174.

@enidba Marka Kraqevi}a. - Povodom dva novinska ~lanka

objavqena u "Politici". Porodi~na stabla. Ostaci drevne kulture.

Komentar, ZAVETINE, 11 - 12 / 2000, str. 175 - 178.

Centar za mitolo{ke studije Srbije, ZAVETINE, 11 - 12 /

2000, str. 178 - 181.

Kanal FILTRA : Druga~ije, Zavetine, ZAVETINE, 13 - 14 /

2000, str. 245.

OGROMNOST : Genealogija, Zavi~aj, Jezik, ZAVETINE, 13 -

14 / 2000, str. 252 - 254.

Prilog kwi`evnoj poligrafiji, ZAVETINE, 13 - 14 / 2000,str. 256 - 257.

Ahiv NADE I VERE ( 1 ), ZAVETINE, 13 - 14 / 2000, str.

259 - 269.

21. VEK. GATALINKA I [QIVOV VIDIK (Legende o

kwi`evnim iluzijama - jo{ jednom okwi`evnoj poligrafiji) ,

SAVREMENIK, Beograd, 95/ 2001 - 96/ 2002, str. 47 - 63

TUGA I OPOMENA :1845 - 2002. STARO I NOVO, VE^NO,

Drvo `ivota, 3- 5 / 2002, str.2 - 3.

TAJNA @IVOTA : USAMQENO DRVO, 2, Drvo `ivota, 3-

5 / 2002, str. 4 - 10

PREKUMANOVSKI INTELEKTUALAC I DEJTONSKI,

Drvo `ivota, 3- 5 / 2002, str. 53 - 74

UMETNI^KA.KONFESIONALNA. LA@ MINULOG VEKA.

VI[EDECENIJSKA LA@NAGRADE I NAGRDE , Drvo `ivota, 3- 5 / 2002, str. 75 - 76.

FRAGMENT O SVETLOSTI , DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto- jesen 2002., str. 5 - 7

KULTURA I PAROHIJA (I) , DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 :leto - jesen 2002., str. 8 - 11

2 ATAR SRPSKE KULTURE I PAROHIJE : DRVO @IVOTA,

41

DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 27 - 29,Dolazim u isku{ewe da zapo~nem memoare, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 :leto - jesen 2002., str. 30 - 31

MUTANTI. Kodifikacija kwi`evnog {pekulanta (kritikaantologije NOVO RASPE]E), DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen2002., str. 38 - 47

@IVA KWIGA POEZIJE OD BARAWE DO BOKEKOTORSKE(Zdravko Krstanovi} : ^udesni kladenac), DRVO @IVOTA,Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 48 - 50

PREVREDNOVAWE. Baksuzni dani... Miodrag Mrki} :PREVREDNOVAWE : Manifest prevrednovawa (Miroslav Luki}) : Triviteza restauracije (Dobrica ]osi}, Miodrag Bulatovi}, Matija Be}kovi}) :Juri{ metafizi~ara na polo`aje : Pono}ni samoprotestnik, Feniks, Beograd,2002, 139 str. 24 cm., DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str.51 - 59

KANAL FILTRA : DRUGA^IJE, Zavetine - plus ultra IZME\UREDOVA. NE^ISTI DUHOVI... (Miroslav Todorovi} : TAMNO IDUBOKO, Apostrof, Beograd, 2002), ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 /2002, str. 68 - 76

IDEJA VOJNIKA @IVOTA I POBEDE (Ranko Sokolovi} :VOJNICI @IVOTA, Interpress, Beograd, 2002, 108 str.), ZAVETINEPlus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 76 - 79

IDEJA BOGONOSACA ( Aleksandar Luki} : BROD LUDAKA,Narodna kwiga, 2001, Beograd, 83 str.)ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 80 - 83

PUT JEDINI... (Vladimir Jagli~i} : NEMOJDAMEZOVE[.Stare i nove pesme, Prosveta, Savremena poezija 2002, 111 str. Tira ̀300 pr.),ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 83 - 89

Ranko Sokolovi} SVAGDA I SADA I UVEK IU VEKOVE.AMIN! -Objavqeno kao pogovor (v. kw. Ranko Sokolovi} : VOJNICI@IVOTA, Interpress, Beograd, 2002), str. 103 - 105

- - - - - - - - - -

IV Drama

KRAQICE I KRAQEVI (Zamka za ptice), Alamanh za `ivu

tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1 / 1998, str. 167 - 192

V Bele{ke. Prevodi. Intervjui. Pisma. Osvrti. Publicistika

Mili}a Stevi}a Mi{qenov~ani... Bele{ka o pesmama seoskog

pesnika M. Stevi}a, RASKOVNIK, prole}e 1971, br. 11, str. 46 - 47

; Bele{ka o pesmama Zvi`da i Homoqa, STIG, Malo Crni}e, br. 7.

42

april 1972, str. 6 - 7.

IZVOR^I] SA VODOM ZELENOM - Qubav, Pretvori me,

Bo`e, u {ta ho}e{; Opustih se na krevetu ; Izvor~i} sa vodom

hladnom ; Ajd, Marija, u {umu ; Ej, draga, Jona ; Vatra te izgorela,

qubavi ; Ili umri, vojno, il ustani ; Kukavica ; Marinika. Rukovet

izvornih vla{kih narodnih pesama koje je M. Luki} zabele`io i

preveo zajedno sa Ratomirom Markovi}em, STIG, Malo Crni}e, br. 7,

april 1972, str. 4 - 7 ; Dositej Obradovi}, [KOLARAC, Beograd, 13

/ 1996, str. 5.

Posebna porodi~na zavetina ili golubice u sun~evom

spektru, sa piscem razgovarala S. Garowa, Kwi`evna re~, 10. 10. 1984 .

Kraj epohe hokus - pokusa, sa Miroslavom Luki}em

razgovarao Batri} Cerovi}, SAVREMENIK plus, 55 - 57 / 1998, str.

82 - 88... SVETIQKA U TMINAMA (Iz objavqenih i neobjavqenihrazgovora sa Miroslavom Luki}em) B. Cerovi}, ZAVETINE, 13 - 14

/ 2000, str. 213 - 244.

Za{to Odojevski?... (bele{ka). ZAVETINE Plus ultra, 1 - 4

/ 2000, str. 31 - 32.Uz ovaj ~etvorobroj, VELIKA MAGAZA. Pismohrana, pismara.

Arhiv za ̀ ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 2 - 3 - 4 / 1999 - 2000 - 2001-2002, str. 3 - 6

Lanac sre}e, VELIKA MAGAZA. Pismohrana, pismara. Arhiv za`ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 2 - 3 - 4 / 1999 - 2000 - 2001 - 2002,str. 7 - 9

DUH MRTVOG PESNIKA, Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002, str. 15

- 17

Mrki} nije oficijelni kriti~ar..., Tre}a Srbija, 1 - 3 /

2002, str. 41 - 42

TRE]A SRBIJA, Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002, str. 46 - 47

IZJAVA MIROSLAVA LUKI]A, autora Opusa

UMETNOST MAHAGONIJA, data specijalno za Tre}u Srbiju, po

zavr{etku Konferencije za {tampu, 10. oktobra 2002. godine, Tre}a

Srbija, 1 - 3 / 2002. str. 61 - 63

KAMUFLA@NO PERJE, Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002. str. 64 -

72

DRVO @IVOTA. Dobitnici kwi`evne nagrade za 2001.,

Tre}a Srbija, 1 - 3 / 2002. str. 94 - 99^ELNI SUDAR SA SLEPIM SOKACIMA SRPSKE

(NE)KULTURE. Prepiska Redakciji POLITIKE Uredniku KULTURNOGDODATKA SUBOTOM POVODOM TRE]EG IZDAWA kratkog romana

43

"POD MESE^EVIM LUKOM" (Pismo Qiqani [op, urednik SR ...Odboru za kwi`evnu stipendiju B. Peki} (UNAKRST DIVQINOMPAM]EWA) PREPISKA (JEDNOG KRUGA). DRVO @IVOTA, Sveska 6 -9 : leto - jesen 2002., str. 12 - 17

PREPISKA (JEDNOG KRUGA) > M. Luki} : MiqurkuVukadinovi}u; Mikanu Ani~i}u; Peru Jakobzenu; V. Jagli~i}u; opet Jagli~i}u;dva pisma R. Popovi}u, novinaru; Prof. B. Dimitrijevi}u; Zoranu M.Mandi}u, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str.18 - 26

Redakciji POLITIKE, Makedonska 29, 11000 Beograd, PrivremenomUredni{tvu Kulturnog dodatka, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen2002., str. 31- 32

VRISAK. Moj pravi ujak. BESKONA^NOI KONA^NO. Intimnidnevnik o kurvi i androginu, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen2002., str. 32 - 35

Vladimiru Jagli~i}u. - REPUBLIKA SRBIJA,MINISTARSTVO KULTURE, Nemawina ulica, Beograd, 9. februar 2001.god. , DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 35 - 36

Bele{ka - upu}ena redakciji Polit. - uz pesmu posve}enu mom mla|emsinu Ivanu, DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 37

VE^NA USPOMENA (Povodom smrti pesnikove majke NatalijeLuki}), DRVO @IVOTA, Sveska 6 - 9 : leto - jesen 2002., str. 91 - 92

DOSIJE Kwi`evno nagra|ivawe i podsticawe.Sjaj i beda srpskog izdava{tva, istinite la`i (2)ANKETA Kakvi su mediji danas u Srbiji?... Osvrt, ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002, str. 61 - 62

UNIVERZALNA BIBLIOTEKA Arhiv nade (3) : SRBIJOMUNAKRST,PE[KE, ZAVETINE Plus ultra, 17 - 20 / 2002, str.63 - 67

- - - - - -

KWIGE

Homoqski motivi (prva kwiga, pesme, Ku~evo,1969, 60

str.), Zemqa Nedo|ija (Beograd, 1993), Flora de la mun}e(Beograd,1993,50 str. ; pre{tampana kao posledwe poglavqe romana

UJKIN DOM, 1997) , Sveska HOMOQSKI MOTIVI (Beograd,

1996; bibliofilsko izdawe; format A4, 43 str.), i Zlatni

Rasudenac (Beograd,1996; bibliofilsko izdawe; format A4; 40

str.) ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 2, Beograd, 1998) ( novo, drugo, i

tre}e pro{ireno, bibliofilsko izdawe kw. Sveska HOMOQSKI

MOTIVI, ZLATNI RASUDENAC, Beograd, 1998, veliki format,

A4, 134 str.) RAJSKA SVE]A: Opus Miroslava Luki}a 1968 -

1998 (Beograd, 1998, 342 str, 24 cm.; tekstovi slo`eni dvokolonalno.

44

Rasko{no, retko, bibliofilsko izdawe!). Vrata Zvi`da ( Beograd,

1999; redtko bibliofilsko izdawe sa puno fotografija! *** str.)

Rusaq ( Sectio Caesarea, Pariz, 1999; vrlo retko bibliofilsko izdawe,

str.). Kraqevske insignije (bibliofilsko izdawe pesnikovih

prijateqa u rasejawu; Pariz - Frajburg - Beograd, 2000; str.; drugo

izdawe 2001). Metla drvene Marije, 1 (Beograd, 2002;

bibliofilsko izdawe; 76 str.). Romane : Dnevnik za Senkovi}a

(Beograd, 1983, 176 str.). Liturgija (Beograd, 1997, 227 str. velikog

formata A4; tekst slo`en dvokolonalno). Ujkin dom (Beograd, 1997,*

str). Trgovci svetlo{}u (Beograd, 1998, str.), Mese~eva svadba

(Beograd, 1999, 178 str.). Ku}a svetih ratova (Beograd, 2000, 88

str.; na koricama reprodukcija Detaqa triptihona Isku{ewa H.

Bo{a; najava Luki}evog Opusa UMETNOST MAHAGONIJA).

Kwige eseja : Muzej Nemogu}eg Ratara (Beograd, 1996, 89

str. vel. formata ; tekst slo`en dvokolonalno - Novo, drugo,

izmeweno i pro{ireno izdawe, objavqeno kao bibliofilsko;

predstavqa retkost Beograd, 1998. Metafizika u belom odelu

(Beograd, 1998, pilot izdawe, retkost; * str ) ; In continuo, 1 (Beograd,

1998; pilot izdawe, retkost; * str.) ; Duhovi, 1 (Beograd, 1998,

pilot izdawe, retkost ; * str. ), Religija poezije ( Beograd, 1999,

str. velikog formata; bibliofilsko izdawe, {tampano u malom broju

primeraka). Antologija FENIKS (Beograd, 1998, str. velikog

formata; bibliofilsko izdawe; retkost)... N E S E B I ^ A N

MUZEJ : Antologija poezije 1938 - 1998 (Beograd, 1998, * str.

velikog formata. Tekst slo`en dvokolonalno. Bibliofilsko izdawe,

i raritet).NESEBI^AN MUZEJ : Antologija poezije 1938 -

2000 (Beograd, drugo, dopuweno izdawe, 850 str.)

DELA Miroslava Luki}a u 32 kwige : Opus 1 :

UMETNOST MAHAGONIJA. Na oko 8000 stranica (500 {t.

tabaka!), objavqen je deo onoga {to je pisac smatrao da je za

objavqivawe. Ne mali broj Luki}evih dela, tu je prvi put {tampan, kao

i ~itav niz dela koja su pre{tampavana po drugi i tre}i put -

dopuwena, pro{irena, prera|ena.

I Zlatni presek (Poezija). 1. Br{qan oko mladosti.

2. Arhiv u osnivawu, 1 - 5. 3. Povratno kolo. II (Ne)sebi~an

muzej (Eseji. Kritike. Antologije). 4. Nesebi~an muzej Plus ultra

(tre}e dopuweno, 2002). 5. Antologija FENIKS (drugo dopuweno

izdawe, 2002). 6. Religija poezije (drugo dopuweno izdawe, 2002).

7. Duhovi, 1. 8. Metafizika u belom odelu. 9. In continuo, 1

45

III FATAMORGANA JEDNE NEMOGU]E KWIGE .

(Ciklus romana I). 10. Zemqja Nedo|ija ( 2. izdawe, 2002). 11.

Liturgija (2. izd. , 2002). 12. Ujkin dom (2. izd. 2002). 13. Re~nik

prototipa (1. izd., 2002)

IV HIPERBOREJCI .(Ciklus romana II ). 14. Dnevnik za

Senkovi}a (2. izd.; pro{ireno, 2002.).15. Mese~eva svadba (2. izd.;

prera|eno, 2002.). 16. Vla{ka gozba, 1 - 3

V MLADOST BEZ STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI.

(Ciklus romana III). 17. Trgovci svetlo{}u, drugo, prera|eno

izdawe. 18. Ku}a svetih ratova. 19. Opus ober, oberlight (Deseta

simfonija) (novi roman trilogije!)

VI FRAGMENTARIUM (Iz Nedovr{enog porodi~nog

ciklusa). 20. Va{ari Hiperboreje (nova kwiga proze, poezije) . 21.

RUSAQE (Zamka za ptice). 22. Tuga golema ( sasvim prera|eni

roman - is - povest : Emili Xons : OGWENI PAS ) 23.

ISTO^NIK. Odlomci; godovi, pawevi i strugotina...

VII FINIS OPERIS ( Eseji. Dnevnici. Poetika ). 24. Muzej

Nemogu}eg Ratara (tre}e, dopuweno, izmeweno u mnogo ~emu

izdawe). 25. Usamqeno drvo, I.VIII UMETNOST MAHAGONIJA. 26. Japanski drvorez .

27. Posve}eno drvo. ZAVETINE, 1 - 2. 28. [QAKA

ISTORIJE. [kart, 1. 29. USPON U EMPIREJ u Vi|ewima

onog sveta. Sablasti.Detaqi. 30. Metla drvene Marije, 1 - 2.

31. Prozor(~i}). 32. Dug pogled unazad.Isku{ewa. Detaq...

*

Na Veb sajtu ZAVETINE Plus ultra (2003) objavqena je

elektronsko izdawe Luki}evih odabranih pesama KRAQEVSKE

INSIGNIJE (znatno pro{ireno u odnosu na drugo {tampano), kao

i skra}ene, elekronske verzije na engleskom, nema~kom, francuskom i

{panskom. U {tampi je ~etvrto, najobimnije i najpotpunije izdawe

KRAQEVSKIH INSIGNIJA (2003), kao i kwiga eseja TRE]A

SRBIJA (Edicija Brani~evo, Po`arevac, 2003). U trenutku kad se

ovaj rad privodi kraju, ~asopis DRVO @IVOTA (br. 10 - 11 i 12 - 13

/ 2002) objavquje u nastavcima novu kwigu M. Luki}a : DERT,

SEVDAH I KARASEVDAH... KARNEVAL KRAJ REKE, tre}e

izdawe kw. FLORA DE LA MUN]E je kwiga koja se upravo {tampa...

^ASOPISI, ZBORNICI

46

Luki} je - osniva~ i urednik ~asopisa ZAVETINE Plus ultra,

Drvo `ivota, UMETNOST MAHAGONIJA, TRE]A SRBIJA,

Alamanaha za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju i zbornika

VELIKA MAGAZA...

Godine 1988. pokrenuo je Almanah za `ivu tradiciju,

kwi`evnost i alhemiju. Nastavio je da objavquje ovaj zbornik, ali u

smawenom formatu, i pod drugim imenom VELIKA MAGAZA ( 2- 3

- 4 - 5 / 1999 - 2002, 345 str. Do{tampano izdawe krajem oktobra 2002.

godine; podatak preuzet sa zadwe strane korica). Po~ev od 2000.

godine, Luki} objavquje i tri nova privatna kwi`evna ~asopisa :

ZAVETINE Plus ultra, DRVO @IVOTA i UMETNOST

MAHAGONIJA. Do decembra 2003. iza{lo je 20 brojeva

ZAVETINA, 13 brojeva ~. D@, 9 brojeva ~. UM. Krajem jeseni 2002.

godine, Luki} pokre}e i ~asopis TRE]A SRBIJA; iza{la 3 broja.

Kao osniva~ i izdava~ tih ~asopisa, Luki} je delovao kao glavni

urednik iz senke ( kada je formirao privremene redakcije ve}ine

svojih ~asopisa), i kao autor - saradnik. Svoje ~asopise nije rasturao

na uobi~ajeni na~in po kwi`arama, ve} preko jednog kulturnog kruga,

koji je polako i strpqivo stvarao. Pregled Sadr`aja svih brojeva

~asopisa i almanaha, objavqen je kao poseban prilog, na kraju prvog

trobroja TRE]E SRBIJE (1 - 3 / 2002, str. 74 - 84); tamo se eventualni

~itaoci mogu upoznati detaqnije i podrobnije {ta je sve Luki}

objavqivao kao urednik i kao saradnik. Celokupna dosada{wa

produkcija ZAVETINA i Luki}a mo`e se bli`e upoznati u

fondovima Narodne biblioteke Srbije.

Luki} je, kao izdava~, pokrenuo ZAVETINE, tj. Pi{~eva

izdawa, pre dvadeset godina (1983) ( nedavno je objavqena bro{ura

ZAVETINE : Mobarov institut DVADESETOGODI[WICA

POSTOJAWA 1983 - 2003 : Identitet izdava~a - Beograd,

Bogojavqewe, 2003., iz koje se mo`e sagledati i ovaj oblik javnog

delovawa Luki}a, kao urednika, izdava~a).

Kruna Luki}evih ~asopisnih napora ogleda se u TRE]OJ

SRBIJI, gde na prvim stranicama stoji kao neka vrsta za{titnog

znaka : Zona isto~nika umetni~kog neoficijalizma

KOV^EG BEZRAZLO@NIH USPOMENA. [ejkin? Ili moj? Ili

tvoj? Ili Sve~ovekov?Ili svakog umetnika {to se zaputio premaneoficijalizmu, bogo~ove~anskom realizmu? (str. 1)

Nije, na 2. stranici ~asopisa, posebno uokviren, slu~ajno,

naravno, i slede}i odlomak jednog od umnijih srpskih bogoslova:

47

... O iluzijo nojeva! [ta poma`e skriti glavu u pesak, acelo telo predati zaboravu i opasnosti? / [ta ste mudriji odnoja vi, o beli qudi? .... Kako }ete do}i do istine samo mozgom,kada se mozak radije da voditi, nego {to sam vodi? I gwuraju}iu analizu, ne gwurate li u beskrajni tunel, {to vodi u svebezizlazniji mrak, {to se du`e i znojnije wime hodi? / Ka`emvam, ko ne unese sobom svetlost u tunel, ne}e je na}i u tunelu...- N. V.

To je neka vrsta amanaeta Osniva~a Privremenom

uredni{tvu TRE]E SRBIJE.

Ali, to je vi{e od toga. Nedovoqno prisutan i valorizovan u

kulturnoj javnosti Srbije, Luki} je, i kao pisac i kao urednik,

sakriven, kako ka`u kao Pepequga, pod korito. Za{to? Za{to je

va`nije, u Srbiji, danas, sakrivawe od otkrivawa? Bi}e razja{weno

vremenom. Ovaj bibliografski dosije - otkriva, mnogo toga. Pre svega,

otkriva da je Luki} bio predodre|en za ulogu pisca, poligrafa.

Pisao je i objavqivao poeziju sa 15 godina, pi{e je i objavquje, pored

svega ostalog, i danas. A povremeno i pod tu|im imenom...

NEPOTPUNA

BIBLIOGRAFIJA

OBJAVQENIH RADOVA

O MIROSLAVU LUKI]U

1. P. M. : Oni koji dolaze, Beograd, Prosvetni pregled, april 1969.

2. Vuli}, Qubi{a : Mirko Luki} - "ve~ito `edni Tantal" poezije, v.

u kw. Mirko Luki} : Homoqski motivi, Ku~evo, Odbor za

organizaciju "Homoqskih motiva", 1969, str. 5 - 7

3. Milatovi}, Vuk : Dnevnik za Senkovi}a je kwiga strepwe i

nesnala`ewa... , ocena, v. u kw. M. Luki} : Dnevnik za Senkovi}a,

Posebna porodi~na zavetina, Beograd, 1983 (klapna)

4. Pej~i}, Jovan : Posmatrano `anrovski, rukopis M. Luki}a mo`e

se, i pored mogu}ih ograda, ozna~iti kao roman...ocena, v. u kw. M.

Luki} : Dnevnik za Senkovi}a, Posebna porodi~na zavetina, Beograd,

1983 (klapna)

5. Stojanovi}, Jovica : Dnevnik za Senkovi}a je proza puna lirskih

momenata... v. u kw. M. Luki} : Dnevnik za Senkovi}a, Posebna

porodi~na zavetina, Beograd, 1983 (klapna)

6.Ikoni}, Mirko : Tragawe za smislom `ivota, Pribojske novine, br.

48

173, 23. mart 1984.

7. @ivkovi}, @ivan : Dnevnik ili poetski roman, VENAC, br. 3 /

1984, str. 13 - 14

8. Jagli~i}, Vladimir : Evo su ~im! , POGLEDI, Kragujevac, br. 168

/ 16 - 30. januar 1995, str. 43.

9. Luki}, Aleksandar : Napomene Urednika uz ovo izdawe, v. u kw.

Miroslav Luki} : ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 2, Beograd, Zavetine,

1996, str. 96 - 97.

10. Jagli~i}, Vladimir : Jedan bogat arhiv, Kragujevac, Pogledi, br.

195, 13. - 27. 1. 1997, str. 19

11. Jagli~i}, Vladimir : Miroslavu Luki}u, Beograd, Kwi`evne

novine, br. 964 / 1997, 15. 9. Ä 97, str. 9

12. Jagli~i}, Vladimir : Predgovor , kw. KAD BUDEM TRAVA :

antologija novijeg srpskog pesni{tva, Vrbas, Slovo, 1998, str. 7 - 8

13. Risti}, Sini{a : Carstvo podzemnih duhova ili o Zemqi

Nedo|iji , v. u kw. ^etvrta dimenzija pesme, Beograd, Apostrof, str.

41 - 44.

14. Todorovi} , Miroslav : Vreme i sudbine, BORBA, Svet kwige, 13.

novembar 1997.

15. Uskokovi}, Mirjana Mitrovi} : Stvarnost je san koji se doga|a,

SAVREMENIK plus, 50 - 52 /1997

16. Luki}, Aleksandar : Bio - bibliografska bele{ka o Miroslavu

Luki}u, k. LITURGIJA, Zavetine, Beograd, 1997, str. 225 - 227

17. Uskokovi}, Mirjana Mitrovi} : U kontrapunktu, SAVREMENIK

plus, 55 - 57 / 1998, str. 129 - 131

18. Mitrovi}, Savatije Ig. : Let krupnih `dralova, Politika,

Bo`i}ni broj 1998 ( redakcijski skra}ena verzija)

19. Mitrovi}, Savatije Ig. : Let krupnih `dralova, SAVREMENIK

plus, br. 55 - 57 / 1998, str. 131 - 134 (potpuna verzija)

20. Garowa, Slavica : Kwi`evni "slu~aj" Miroslava Luki}a, Beograd,

SAVREMENIK plus, br. 55 - 57 / 1998, str. 96 - 101

21. Cerovi}, Batri} : Obrazlo`ewe : roman - liturgija,

SAVREMENIK plus, 55 - 57 / 1998, str. 101 - 112

22. Mitrovi}, Savatije Ig. : PESNIK MIROSLAV LUKI]. Svaka

rana je izvor, objavqeno kao pogovor kw. M. Luki}a RAJSKA SVE]A,

Beograd, Zavetine, 1998, str. 345 - 378

23. Mitrovi}, Savatije Ig. : MIROSLAV LUKI]. Hronologija,

objavqeno na kraju kwige M. Luki} , RAJSKA SVE]A, Beograd,

Zavetine, 1998, str. 379 - 383

24. Luki}, Aleksandar : NAPOMENA IZDAVA^A I UREDNIKA (u

49

drugom, pro{irenom i dopuwenom izdawu ARHIVA U OSNIVAWU,

1 - 2, u tre}em , Beograd, Zavetine, 1998, str. 1 - 2 ; u kwizi RAJSKA

SVE]A, Zavetine Beograd, 1998, str. 1 - 3)

25. Pavlovi}, Miodrag : Pismo POVEQI, Poveqa, oktobar, 3 / 1998,

Neuo~ene (i zapostavqene) kwi`evne vrednosti, str. 59 - 60 ; 60.

26. @ivkovi}, @ivan : Miroslav Luki} : POVRATNO KOLO,

Beograd, 1985. Almanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1,

1998, str. 386 - 387 (kwi`evna ocena rukopisa istoimenog romana ,

koji M. Luki} nikada nije objavio!),

27. Paovica, Marko : Ako bismo tematsku ravan prethodnog

Luki}evog romana...Almanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i

alhemiju, 1, 1998, str. 387 - 388 (kwi`evna ocena rukopisa istoimenog

romana , koji M. Luki} nikada nije objavio!)

28. V. P. M. : POUZDANO ^ULO ZA POETSKO I ESTETSKO,

DANAS, Beograd, br. 612 / petak, 12. mart 1999, str. 12

29. Garowa - Radovanac, mr Slavica : BALKANSKA BAJKA, [kolski

~as, Beograd , 2 / 1999, str. 100 - 103

30. Mitrovi}, Savatije Ig. : IZVE[TAJ IZ ZBEGA, pog. kw.

Miroslava Luki}a VRATA ZVI@DA, 1999.

31. Luki}, Aleksandar : RAZRADA NENAPISANE DESETE

BETOVENOVE SIMFONIJE, v. u kw. RUSAQ, 1999.

32. Mitrovi}, Savatije Ig. : PEPEQUGA SAVREMENE SRPSKE

POEZIJE... , pog. kw. M. Luki}a RUSAQ, Sectio Caesarea, Pariz,

1999.

33. Jagli~i}, Vladimir : ZADATA GRANICA KOJU TREBA

PREKORA^ITI, Poveqa, Kraqevo , 3 / 1999, str. 74 - 76 ; 74

(Predmet POVEQE : Glasovi devedesetih u srpskoj kwi`evnosti)

34. R. Z. : Stvoreno u potaji. ZA^ARANI SVET. Novi roman

Miroslava Luki}a "Trgovci svetlo{}u"... Politika, 5. februar 1999,

str. 24

35. K. J. : BALKANSKA BAJKA ( "Trgovci svetlo{}u"... ), BORBA, 5.

februar 1999. str. 8

36. Simi}, Z. : Iz kwi`evne radioniced Bra}e Luki} :

MIROSLAVQEV "NESEBI^AN MUZEJ", Politika, 14. mart 1999,

str. 24

37. Mandi}, Zoran M. : ANTOLOGIJA ANTOLOGIJA, Dnevnik,

Novi Sad, 25. avgust 1999, str. 15

38. @ivkovi}, @ivan : Pesnik i esejista Miroslav Luki}...

Almanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1 / 1998, str. 437

- 438 (ocena prvog izdawa antologije NESEBI^AN MUZEJ)

50

39. Pej~i}, Jovan : Zapawuje obim antologije Nesebi~ni

muzej...Almanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i alhemiju, 1 / 1998,

str. 438 - 439 (ocena prvog izdawa antologije NESEBI^AN MUZEJ)

40. Todorovi}, Miroslav : ROMAN NA[IH DANA (Mese~eva

svadba, Zavetine, 1999) , BORBA, Svet kwige, 27. januar 2000.

41. Garowa - Radovanac, mr Slavica : DVE ANTOLOGIJE SRPSKOG

RELIGIOZNOG PESNI[TVA ( Miroslav Luki} : Nesebi~an

muzej : srpsko pesni{tvo 1938 - 1998, Zavetine, Beograd 1999; Pavle

Zori} : Srpsko religiozno pesni{tvo dvadesetog veka, Prosveta,

Beograd, 1999), [KOLSKI ^AS, Beograd, 1 / 2000, str. 104 - 108.

42. Luki}, Aleksandar : Povodom Rajske sve}e i zaokru`ewa Opusa N°1 : UMETNOST MAHAGONIJA , ZAVETINE, 5 - 14 / 2000, str. 248

- 252.

43. Jagli~i}, Vladimir : U SMERU VRTLOGA ( Miroslav Luki} :

Mese~eva svadba...) , ZAVETINE, 13 - 14 / 2000, str. 252 - 256.

44. Mandi}, Zoran M. : ROMAN KAO SLIKA U@ASA (Mese~eva

svadba), DNEVNIK, sreda 31. maj 2000, str. 18

45. Z. M. M. (Mandi}, Zoran M.) : ZAVETINE, Dnevnik, sreda 6.

septembar 2000, str. 18

46. Sokolovi}, Ratka : NAGRADA KNEZ PAVLE KARA\OR\EVI],

Beograd 11001, P. fah 99. - Predlog. DESET LUKI]EVIH KWIGA

U 199. GODINI. [est u 1999. , ZAVETINE Plus ultra 5 - 14/ 2000

; str. 152 - 154

47. Luki}, Aleksandar : ROMAN O MESE^INI, pogovor u kw. TUGA

GOLEMA, ZAVETINE : Mobarov institut, DELA, kw. 22, Beograd,

2000, 148 str.; str. 141 - 146.

48.Luki}, Aleksandar :- BOGO^OVE^ANSKI REALIZAM : DUBOKE

PESME NEMOGU]E QUBAVI. TUGA, SVETLOST I BESKRAJNOST... ,

Drvo `ivota, 1 - 2 / 2001, str. 46.

49. Luki}, Aleksandar : KWIGA O APSOLUTU ("Ku}a svetih ratova",

Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2000), BORBA, 4. januar 2001.

50. Jagli~i}, Vladimir : RANI ARHIV (Miroslav Luki} : "Br{qan oko

mladosti"; Sabrane rane pesme, Zavetine, Beograd, 2000), BORBA, Svet kwige,

13. septembar 2001. VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 304 -

305

51. Mitrovi}, Savatije Ig. : Miroslav Luki} : KRAQEVSKE INSIGNIJE,

Sectio Caesarea, Paris - Freiburg - Be~ (bibliofilsko izdawe pesnikovih

prijateqa u rasejawu), 2001. godina, str. 116 , Umetnost mahagonija, 1 - 3 / 2001,

str. 106

52. Mitrovi}, Savatije Ig. : RESUME , Umetnost mahagonija, 1 - 3 / 2001, str.

51

108

53. Jagli~i}, Vladimir : KA BOGO^OVEKU (Miroslav Luki}: Nesebi~an

muzej, antologija srpske poezije, 1938 - 2000, drugo izdawe, izdava~

ZAVETINE, 2000), Lipar, Kragujevac, br. 8, leto 2001. godine, str. 38 - 39

54. Prevalez, Valtazar : PARALELE ( 10) "[umska ~uma" M. Luki}a ( 10)

Pesma o mrtvom bratu (gr~ka narodna pesma) , Drvo ̀ ivota, 1 - 2 / 2001, str. 14

55. T. D. B. D. S. B. : Nevidqivi saveznik, ~italac, Umetnost mahagonija, 1 - 2 /

2001, str. 110 - 117

56. Mandi}, Zoran : Arhiv ose}awa Mobarovog instituta pi{~evih izdawa :

WEGOVA NEVIDQIVOST OSE]AWE ili mali priru~ni esej o

nesvodivosti, ZAVETINE Plus ultra, 15 - 16 / 2001, str. 103 - 106

57. Mitrovi}, Savatije Ig. : KQU ̂ : KWIGA SITNOG INVENTARA

(Miroslav Luki} : Usamqeno drvo, 1) , ZAVETINE Plus ultra, 15 - 16 / 2001,

str. 107 - 108.

58.Savati}, Lazar : STVARALA^KA KRITIKA (Miroslav Luki} :

Metafizika u belom odelu; In continuo, 1; Duhovi, 1, Beograd, Mobarov

institut / ZAVETINE), ZAVETINE Plus ultra, 15 - 16 / 2001, str. 109 - 112)

59. Mrki}, Miodrag : AVETIWSKA METAFIZIKA ROMANA - ESEJA

(OGLED O ROMANU UJKIN DOM MIROSLAVA LUKI]A) , Drvo

`ivota, 3 - 5 / 2002

60. DU[MANI], Velimir BU]URKO : @ENA I GROBQE, Drvo `ivota,

3 - 5/ 2002.

61. AN\ELKOVI], Petar - BOJNATOVAC : TRI PESME (Paralele, esej;

fragmenti) , Drvo `ivota, 3 -5 / 2002

62.GRINVALD, Viktor : TRI ODE DOSTOJEVSKOG I TRI SONETA M.

LUKI]A, Drvo `ivota, 3 -5 / 2002

63. GRINVALD, Viktor : BRA]A LUKI] : PARALELA, Drvo `ivota, 3 - 5

/ 2002.

64. Luki}, Aleksandar : NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije

1900 - 2001. Tre}e srpsko izdawe, dopuwenio i ne{to izmeweno, VELIKA

MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 322 - 324

65. Belatukadruz, Esmer : Zona isto~nika srpskog neoficijalizma, Umetnost

mahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 102

66. Mendeles, Dijana Ramzina : Tra`ite carstvo bo j̀e, a sve ostalo }e vam se

dati, Umetnost mahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 103 - 111

67. Ivawska, Koli [ole : Korali za odabrane , Umetnost mahagonija, 3 - 6 /

2002, str. 112 - 116

68. Kukqan, Bojana : PLUS ULTRA (Sve daqe), Umetnost mahagonija, 3 - 6 / 2002,

str. 117 - 119

69. Kukqan, Bojana : VELIKA MAGAZA, Umetnost mahagonija, 3 - 6 / 2002, str.

52

119 - 121

70. Sokolovi}, R. - Belatukadruz, E. : Neostvareni izdava~ki poduhvat.

JUSTINIJANOV RIBWAK. Odabrane pesme, i ndovoqno poznata lirika iz

romana i drugih kwiga Miroslava Luki}a, Umetnost mahagonija, 3 -6 / 2002,

str. 122 - 123

71. Kukqan, Bojana : DVA NOVA KWI@EVNA ^ASOPISA, Umetnost

mahagonija, 3 - 6 / 2002, str. 124 - 125

72. Jagli~i}, Vladimir : HRONIKA TRAGEDIJE, BORBA, Svet kwige, 28.

mart 2002.

73. Luki}, D. : KWI@EVNI DOGA\AJ. Konferencija za {tampu.... TRE]A

SRBIJA, 1 - 3 / 2002, str. 51 - 60

74. Mrki}, Miodrag : MANIFEST PREVREDNOVAWA (Miroslav Luki}),

v. u kw. PREVREDNOVAWA (Feniks, Beograd, 2002, 139 str.; uvodno

poglavqe), str. 5 - 12

*

Posebne kwige o stvarala{tvu Miroslava Luki}a:

1.Aleksandar Luki}, Savatije Ig. Mitrovi}, Batri}

Cerovi} NA VETRU NA ^ISTINI NA VISINI : Mit i

metafora : Opus Umetnost mahagonija Miroslava Luki}a

(Urednik i recenzent Tomas Daniel Bueno Dos Santos - Brodica.Izdava~i Edition Sectio Caesarea, Paris, Mobarov institut

Beograd, 2000. 260 str. 21 cm. ) Bele{ke o autorima, str. 217.

Hronologija : str. 233 - 234. Bibliografija objavqenih radova

Miroslava Luki}a : 1968 - 1999 (2000) : str. 207 - 213.

Bibliografija objavqenih radova o miroslavu Luki}u :

(selektivna) : str. 214 - 216.

Sklop kwige : Sadr`aj : In medias res ( str. 9 ); Uvod : LET

KRUPNIH @DRALOVA (11); ^ISTINA PRVA: PESNIK NA

VETRU, NA BRISANOM PROSTORU (23). I PEPEQUGA

SAVREMENE SRPSKE POEZIJE PESNIK TRE]E RELIGIOZNE

EPOHE STVARALA[TVA I OBNOVE MITOTVORNOG DUHA

MUZIKE (25). 1 TRE]I IZRAZ (25). 2 VRATA ZVI@DA (57). 3

PISMO UPU]ENO PREKO DEVET MORA, GORA, MAGLI,

MO@DA NEMOGU]EM I DALEKOM ^ITAOCU? (61).

II GRA\A ZA KWIGU O M. LUKI]U. 1 NAPOMENA -

(Urednika ) - uz izdawe RAJSKE SVE]E (103). 2 RAZRADA

NENAPISANE BETOVENOVE DESETE SIMFONIJE (107). 3

UMESTO ZAKQU^NE RE^I : ( Razmi{qawa o Orfeju i Sotoni,

danas) (111).

53

^ISTINA DRUGA : NA KRAJU EPOHE HOKUS -

POKUSA... (125). ROMANSIJER I 1 Iz Pogovora prvom izdawu

romana LITURGIJA (127). II 1 OBRAZLO@EWE : ROMAN -

LITURGIJA (130) . III 1 HIQADU GODINA SAMO]E (149). 2

LINKOLNOVA KUPOVINA BA^VE , ILI O

SINHRONICITETU (152). 3 KWIGA O APSOLUTU (166). IV1 PRVORAZREDNO I TRAJNO UMETNI^KO SVEDO^ANSTVO

(167). 2 ^AS ANATOMIJE APSURDA I TRAGIZMA SUDBINE

NA KRAJU EPOHE HOKUS - POKUSA (169). 3 STVARALA^KI

TRIJUMF (172). 4 ISTINA, SUDBINA ISTINE U SVETU (176).

V UMESTO ZAKQU^NE RE^I (179).

^ISTINA TRE]A : NA VETRU, NA VISINI, NA^ISTINI. ANTOLOGI^AR. KRITI^AR. ESEJIST . 1 Miroslav

LUKI] : NESEBI^AN MUZEJ : antologija poezije 1938 - 1998,

(183). 2 PISAC KAO KRITI^AR (187). Stvararala~ka tajna (190).

Umesto zakqu~ne re~i : kratak rezime (192).

^ISTINA ^ETVRTA:

SRPSKA KWI@EVNOST NA KRAJU HH VEKA I MIROSLAV

LUKI]. ZAKQU^AK (197). ^ISTINA KONA^NA : BIO - BIBLIOGRAFSKI

DOSIJE (205).1 BIBLIOGRAFIJA OBJAVQENIH RADOVA

MIROSLAVA LUKI]A 1968. - 1999 (2000). (listovi, ~asopisi,

antologije, zbornici...) IPoezija (207). III Proza (210).

III Eseji. Kritike (211). IV Drama (212). V Bele{ke. Prevodi.Intervjui (212). Bio - Bibliografski podatak o Luki}evim

kwi`evnim radovima objavqenim kao samostalne kwige (213).

3. Bibliografija objavqenih radova o Miroslavu Luki}u (selektivna)

(214)...

Na kraju ove kwige, prve monografije o celokupnom

stvarala{tvu M. Luki}a, objavqeno je i poglavqe DODATAK :

Hronologija : Album slika (str. 231 - 258), gde je data prva

(atomizovana) biografija M. Luki}a (233 - 241), Legende uz Album

slika (243 - 244) i sam Album (66 fotografija iz `ivota pisca,

ise~aka iz novina, naslovnih stranica wegovih kwiga, ili drugih

fotografija, u neposrednoj vezi sa pi{~evim `ivotom i

stvarala{tvom; str. 245 - 248), gra|a koja mo`e pomo}i u sagledavawu

razvoja pisca od samih wegovih po~etaka...

Luki} je po~eo da pi{e i objavquje (poeziju) rano, jo{ kao

u~enik sedmog razreda (1964) (objavquju}i u sarajevskim Malim

54

novinama, smederevskom Na{em glasu, pod imenom Mirko Luki}).

Prvu kwigu je objavio kao maturant gimnazije, prole}a 1969. Iste

godine je, na jugoslovenskom konkursu za poeziju Fonda mladih

talenata i redakcije lista BORBA, osvojio Prvu nagradu

(jednogodi{wu studijsku stipendiju). Po{li smo, dakle, tragom

kwige NA VETRU... pro{li isti put, pri tom proveravaju}i ta~nost

datih podataka i dopuwuju}i ih. Bilo nam je olkak{ano, jer bi bilo

te`e da ni~ega nije bilo i da smo sve sami morali uraditi od po~etka.

Na{ rad je dopuna prethodnika (bibliografa) ; onima koji dolaze

posle, mo`e biti od koristi...

2. Luki} Aleksandar JEVAN\EQE MIROSLAVQEVO

: studija o bogo~ove~nskom realizmu (Beograd, 2001, 119 str.). -

Sadr`aj : UVOD U LEGENDU (Povodom zaokru`ewa UMETNOSTI

MAHAGONIJA) (str. 7). I BR[QAN OKO MLADOSTI : SENKE

OSNOVA (23). II SAZVE@\A UMETNOSTI MAHAGONIJA (71).

III BOGO^OVE^ANSKI REALIZAM (97).

3. Mrki} Miodrag : AVETIWSKA METAFIZIKA U

ROMANU - ESEJU ( Ogled o "Ujkinom domu" Miroslava

Luki}a) (2002) . -

4. Mrki} Miodrag : PREVREDNOVAWE, Feniks , Beograd,

2002...

SELEKTIVAN IZBOR KWI@EVNIH OCENA LUKI]EVOG STVARALA[TVA

*TRE]ASRBIJA,1, nova kwiga(...) To je prva kwiga koja se {tampa,posle izlaska Luki}evih Dela, i predstavqa izbor eseja, kritika, ipoetskoproznih celina iz wegovih Dela ( Muzej nemogu}eg Ratara,Usamqeno drvo, 1, Religija poezije - drugo izdawe, NESEBI^AN

MUZEJ Plus ultra, Dug pogled unazad...), kao i fragmente izwegovih rukopisa i kwiga u pripremi (Magle na Cereteru), ili

odlomke iz priloga objavqenih po ~asopisima. Izbor i odre|enaskra}ivawa tekstova izvr{io je sam pisac, uklapaju}i se u unapred

zadat obim kwige. [ta je i koliko autor skra}ivao u svojimtekstovima, eventualni radoznalac, i nevidqivi saveznik ~italac,

mo`e utvrditi upore|ivawem verzija ve} objavqenih tekstova.Me|utim, po{to su Dela M. Luki}a objavqena u simboli~nim

tira`ima, do tih tekstova je te`e do}i. Eto jednog od razloga iopravdanosti, {to objavqujemo ovu kwigu. Luki} objavqene tekstove

nije dopisivao; skra}ivao ih je, po svojoj voqi, kako bi se mogaouklopiti u unapred zadat broj {t. tabaka. Redosled tekstova ukwizi odredio je sam pisac, a ne urednik. Ova i ovakva kwiga,

verujemo, predstavqa u novoj svetlosti ovog pisca poligrafa, jednog,mo`da, od najboqih u na{oj kwi`evnosti. Iako je opsednut vizijomili fatamorganom Tre}e Srbije, one sawane, Luki} je pre svega -

55

realan i nepotkupqiv kriti~ar Prve Srbije; wegova je kwiga kanalfiltra; druga~ije je pisana. Ona otkriva onu drugu i nepoznatu

Srbiju; ona je svojevrstan rekvijem mnogim zabludama i nametawima.Nijedna kwiga, verujemo, u minulom 20. veku, nije, kao ova, pru`ilatako sna`an i izvoran otpor qudima zalutalim u kwi`evnost. Ova

kwiga }e biti od velikog podsticaja kwi`evnom nara{taju kojidolazi... (...) Eto jo{ jednog razloga, {to smo, obnavqaju}i EdicijuBRANI^EVO, me|u prvima, uputili poziv i Luki}u, kao piscu iantologi~aru, kriti~aru i istra`iva~u stvarnih problema srpskekulture i kwi`evnosti. Luki} nikoga ne {tedi, ni sebe. TRE]A

SRBIJA ima okvir - magle na Cereteru , trube i harmonike ibele{ke sa putovawa po Srbiji. Drugi razlog je i ~iwenica da jeLuki}, kao gimnazijalac, pre vi{e od trideset i kusur godina,zapo~eo objavqivawe ba{ u ~. Brani~evo... Tre}i razlog je {to

objavqujemo ovu i ovakvu kwigu : potreba da podstaknemo objavqivawesli~nih, kwiga koje ne}e zaobilaziti oko problema i fenomena, ikoje }e biti primer realne i stvarala~ke kwi`evne kritike... Ova

kwiga je, pored ostalog, dotakla i problem filosofijestvarala{tva; tuma~e}i, na jednostavan na~in, istinu o su{tini

umetnosti mahagonija, tj. istinu o stvarima koje su nad`ivele svojemajstore i sopstvenike. Za one ~itaoce, kojima }e ova kwiga bitiprva kwiga M. Luki}a koju su uop{te videli i pro~itali, ona }e,

verujemo, biti dobar podsticaj da se zainteresuju i za druge stvarikoje je Luki} napisao, jer iza ovog pisca stoji ~itav jedan prebogat

opus... ( Aleksandar Luki}, urednik)

*

" (....) Luki} se uzdigao do najve}e mogu}e `rtve, do `rtvekada se vi{e ni{ta ne pita i ne meri! (...) @rtva je najve}e i

najvi{e ushi}ewe. Li~nost se potpuno izdigla iz sebe. Duh jepotpuno zaboravio na svoju qu{turu. Sve je u transu koji je izabran i

sa kojim se ho}e da izvr{i zamena. [to je vi{i trans, `rtva jelak{a. @rtvuje se lak{e jer se ose}a da se zamewuje gore boqim..."

Zbog toga se ono najboqe me|u 25 kwiga UMETNOSTIMAHAGONIJA ~ita kao uzbudqivo svedo~anstvo bogo~ove~anskog

duha, kao nezaboravna kwiga pepela, velikog vra}awa, snova isvetlosti..." (odlomak iz studije Luki}a Mla|eg o bogo~ove~anskom

realizmu M. Luki}a)

*(...)Velikoposve}eni~ki udar munje

Luki}eva knjiga Ujkin dom je svojevrstan put ka bljesku munje,ka gromu. Put mistika kroz `ivotnu praksu i kroz iskustvo drugih,

umnih, iskustvo o svetu u biranim citatima. Taj put nije stilizovantematski i motivski, nije uobli~en kao takav, put prosvetljenja do

udara groma, munje, vi|enja bo`anskog. On je vi{e neki utisak op{teslike o delu, koji se name}e ne tendencijom pisca, namerom - ne

tezom. Utoliko bolje... Svojevrsno otkrivanje, otkrovenje. Taj put kao i put lestvica i o~i{}enja, naravno ide i kroz

erotsko iskustvo, i kroz surovo mu~enje tela ljudskog. Oba taiskustva idu kroz svoj lirski do`ivljaj tanane visoke liri~nosti

56

realno-metafizi~ke. Te`nja da se bude - lagan i prozra~an,oslobo|en svih te`ina i konflikatata" (Gaston Ba{lar).

Njegov put ide i kroz ideolo{ko ~i{}enje, i filozofsko-religiozno, i kroz surovu, i sirovu realnost i kroz prizemno isocijalno; ali istovremeno i kroz fantazmagoriju. Ide i kroz

narodni duh... (...)

... Izdanak balkanskih `reca i {amana, vra~ara, gatara,vidovnjaka koji vide istinu pre pojavne istine.Jednostavan u tome i bolno uporan... Bolno samouveren

boluje vreme, svet i sebe.(...)Sve ovo o ~emu govorimo, ama ba{ ni{ta u romanu Ujkin

dom nema dah knji{kosti, dah knjiga iz druge ruke, knjiga uticaja,trivijalnosti itd. U tome je, pre svega, veli~ina Luki}eve knjige.

Uteha je ~itati ovakvu knjigu. Eto, u trenucima kada se i u Francuskoji u Rusiji ... o umetnosti govori isklju~ivo sa tr`i{nog aspekta. (...)(Miodrag Mrki}, odlomak iz ogleda AVETINJSKA METAFIZIKA

ROMANA - ESEJA....)

*"(...) Kriti~ari su ga, pre svega - srpski, kao zla ma}eha, sakrili

pod korito. ^itali su oni ili slu{ali u detinjstvu bajku oPepeljugi, mo`da i prolili koju suzu; i znaju kraj bajke i pouku. Jerna Balkanu mnogi prolaze kroz epsku poeziju, mit. Mnogi dolaze iz

mita i zavr{avaju u njemu. Da je mit na po~etku knji`evnosti,kako je tvrdio Borhes, kao i na njezinu kraju, najbolje pokazuje i

slu~aj Miroslava Luki}a. Luki}ev Opus je "skriven" uz pomo} tzv.troglave mo}i oficijelne srpske knji`evne kritike, koja, `ilavija

od pirevine, jo{ uvek, opstaje u plodnom humusu bastionaoficijelne literature. Na kraju, ili na po~etku : verujem i nadam se,da }e ova nevelika knjiga, podi}i zavesu koja je spu{tena, i otkriti

jednog zna~ajnog i bitnog pisca, Dichtera. (...)(...)Postoji i kritika knji`evnih dela : ona prava i mo}na,

nadmo}na, koja iz dela zra~i kroz vreme. Nadmo}nost te knji`evnekritike, ~ije dejstvo niko vi{e ne mo`e zaustaviti, te kritike koja

zra~i iz Opusa Umetnost mahagonija, bi}e, verujemo veomaplodotvorna za dalji razvoj mnoderne srpske knji`evnosti, i ne samosrpske... Kona~no : Miroslav Luki} je, verujemo, me|u retkima, odosamdesetih naovamo, uspeo stvarno da ostvari ono o ~emu pri~aju,

pi{u i sanjare tzv. postmodernisti. Naravno, ambicijeMiroslava Luki}a su bile iznad svrstavanja ma koje vrste. Delo koje

je stvorio i stvara nalik je na srebrni titravi sprud ti{ine, namost koji vitim, belim lukovima vezuje Luki}eve knji`evne

mnogostrukosti. Ali i - staro i novo, drevno i ovovekovno, Gvozdenii Zlatni vek. To Delo se uzdi`e iznad nereda malih sredina, iznad

ekstrema, iznad ru{evina precvetalih i potonulih kultura,knji`evnih pravaca i poku{aja, uobra`enosti, pseudo - hijerarhija,eksperimenata i luksuza slepih ulica umetnosti, zaraslih u grmljeili napola utonulih u pustinjski pesak...Stvarala~ki razvoj ovoga

pisca je bio, ponavljamo, po`eljan : jer taj razvoj mu je dao poredisku{enja i mudrosti i hrabrosti. I ma kuda i{ao i lutao, ovaj

pisac na kraju nije izvan harmonije Gospodnje : njegovo delo izvire izmita, upu}eno je na metafore kao na~in saznavanja, i govora. Kao i na

57

an|ele i nauku an|eosku i drevnu, koji su u njegovom opusu vi{e odmetafora... Naprosto , ovaj pesnik u svojim rukama ima oru|e koje

eksplodira snagom vizija, ali ono njega ne ubija ve} stvara po njegovojvolji : on je tim oru|em i opasnostima za{ti}en, deluju}i iz samognjihovog sredi{ta..." (Odlomci iz knjige NA VETRU, NA VISINI,NA ^ISTINI, iz jednog od poslednjih poglavlja : Miroslav Luki}

i srpska knji`evnost na kraju 20. veka)

*KNJIGA O APSOLUTU... Ku}a svetih ratova je jedan od najkra}ihLuki}evih romana : osamdesetak stranica! Luki}s du vr} poredilisa Borhesom, ali to tek sa pojavom ove knjige ima smisla. Luki} je

ovom knjigom dokazao da je mukotrpan i osiroma{uju}i zanos koji sesastoji u pisanju debelih knjiga, u razvijanju na pet stotina stranicajedne misli koja bi se usmeno mogla savr{eno izlo`iti u nekolikominuta. Kudikamo je bolji onaj postupak koji se sastoji u zami{ljanju

da te knjige ve} postoje, i da se onda da njihov izvod, njihovkomentar.

Ovo delo je, dakle, u najboljem zna~enju te re~i vrstankomentar o jednoj misterioznoj temi - putovanju du{e kroz posmrtni

svet.To nije knjiga napisana pod uticajem Tibetanske KNJIGE

MRTVIH. To je svebalkanska knjiga mrtvih... (BORBA, Svet knjige,2001)

*...I oni kriti~ari, koji su ~inili komplimente Luki}u,

smatraju}i da je posle preranih smrti regionalnih pisaca @.Pavlovi}a, D`uni}a, popunio njihovo mesto, ~inili su nepravdu

ovom romanopiscu, kriti~aru, esejisti, antologi~aru i izvanrednompesniku : on je ostvario, kao knji`evnik vi{e od svih njih, i kaoesejista, pesnik i romanopisac, upleo se u svetsku knji`evnost upravom trenutku. Luki} je napisao knjige, koje se mogu ~itati i

razumeti ne samo u zemlji i na jeziku na kome pi{e, ve} i {irom ovogsveta. Luki} je shvatio nenapisani amanet pokojnoga Danila Ki{a,

i vi{e od toga. Izdava~i, ovde i u svetu, koji to na vreme budurazumeli, ima}e i izvesnu vajdu od toga. Luki} je shvatio i osetioduboko da ovde u ovom `ivotu , ve} imamo vezu sa beskona~nim - injegova dela to izra`avaju. U krajnjoj liniji, ona onoliko vrede i uokvirima nacionalne srpske, a i evropske i svetske knji`evnosti

samo zbog su{tine koju otelovljuju, i Luki}ev `ivot nije proma{enzato {to je otelovljuje. Kada je re~ o odnosima Luki}a sa drugim

pesnicima i umetnicima, mrtvim i `ivima, nacionalnim , evropskimi svetskim, najva`nije je pitanje tih odnosa izra`enost elementabeskona~nosti i nesvodivosti. Figura Ben|ujkinog u poslednjem

romanu trilogije je ne samo izvanredni oma` muzi~kom genijuLudviga van Betovena, ve} i muzici, najsavr{enijoj me|u

umetnostima... (...)...Riznici svetske knji`evnosti pridodate su triLuki}eve knjige, napisane u godinama razmaha njegovog stvarala~kog

razvoja i pune zrelosti, knjige o junacima, `eni i ~oveku, koji surazdvojili svoje puteve, da bi se oni ukrstili u ve~nosti. Luki}nije napisao knjigu o varljivoj i |avolskoj duhovnosti - mu{koj i

`enskoj, naprotiv! Ba{ zato {to se iz ovih knjiga vidi kako postaju

58

i op{te an|eli, Luki} je veliki svetski pisac, svedenborskejednostavnosti i uverljivosti. (Aleksandar Luki})

...(...) Nekako bi bilo prirodno i o~ekivano da se takav jedan romanpojavio, kona~no, u prostranoj Rusiji. Pa ipak, VLA[KU GOZBU je

napisao jedan ju`ni Sloven i Srbin. Me|utim, ni jedan Rus u 20.veku, a ni jedan Srbin, tetoviran ruskim ~izmurinama sudbine, nijenapisao, nije mogao da napi{e, ovakvu jednu knjigu. Ovo remek - delo

se dugo kuvalo u njegovom tvorcu, dugo putovalo raznim vozovima,onima kojima je putovao Rozanov, Ber|ajev, i pre svih, Dostojevski...

Miroslav Luki} je pisao Vla{ku gozbu, kao {to se pi{u dubokepesme. Ovakav , po veli~ini i va`nosti roman, ne bi mogao napisatineko ko nije prevashodno uspe{ni i istinski pesnik i esejist. Kao

profesor komparativne knji`evnosti po obrazovanju i kaodugogodi{nji bibliotekar, Luki} je, pored ostaloga, u{ao u

radikalnu protivure~nost epohe Hokus - pokusa, komunizma, ipokazao njeno jezivo nali~je. (...)

*...HRONIKA TRAGEDIJE. Vla{ka gozba, 1 - 3. - Ako bi me ko pitao

da li je Luki}eva trilogija VLA[KA GOZBA roman, knjiga se}anja,dnevnik ili ogled - ne bih mogao da odgovorim. Sve to, i vi{e. (...)Luki}ev knji`evni rukopis je izraz jednog medijuma kroz kojeg se

olak{ava nekakvo, profetsko optere}enje, od suvi{ka onoga {to sasobom nose karavla{ko o~ajanje, barbarska genijalnost i jurodiva

prozorljivost spleteni ujedno. / VLA[KA GOZBA je arhiv jedneepohe.(...)

Miroslav Luki} je, eto, takav pisac. Pisao pesme, ogledeili prozu - on postupa na isti na~in, tra`i onu svakodnevnu

bodlerovsku groznicu i prepu{ta se stihiji ( Pisac mora da stvarabez obzira na potonju sudbinu svojih dela.) Ma kakva bila sudbina

njegovih dela, Miroslav Luki} ju je do kraja ispunio. (BORBA, 2002,Vladimir Jagli~i})

*.... Ovo je knji`evnik koji pripada najre|oj rasi od pamtiveka,

Dichter, u onom borhesovskom, najboljem zna~enju ove re~i. Krozovog pesnika govori duh podneblja koje ga je iznedrilo, tj. duh onoga{to je najbolje i najrasnije u tom podneblju. Kroz njega kao da govoreproro~anstva i glas {amana. Ali ovom pesniku je najvi{e pomogaoHristos, daju}i njegovoj du{i plemenitost i slobodu. Ova poezijaogla{ava i potvr|uje Sve~oveka i Svevreme, ona je sve~ove~anska i

svevremena. Ovoga pesnika nisu podr`ali dr`avni izdava~i, ni oniiz Titovog vremena, ni oni iz vremena Slobodana Milo{evi}a. Za

njih, mi to znamo, ovaj pesnik kao i da ne postoji! To treba u svetu dase zna.

Kraljevske insignije je napisao jedan od najrasnijih srpskihpesnika, jedan od onih doraslih meri vremena i meri sveta, meripro{losti, jezive sada{njosti i budu}nosti, meri vere i nade.

Pisao ju je hrabar ~ovek, ~ija je hrabrost pro`eta umorom i velikom~e`njom. Protiv pesnika i njegove knjige ni{ta ne}e ustati :

nikakvo ju~e, nikakvo sutra; jer XX vek se rasuo u ru{evine. A Luki}i njegova knjiga su ispod tih ru{evina procvetali. Ovaj pesnik se

59

na{ao sa kraljevskim insignijama da bi jedno drugom novo pokolenjebili! - O Srbiji su mnogi stihoklepci i barabe - barabar,

natru}ali koje{ta, kao onaj vojnik Zabolockog, kojeg se s pravomprise}a Luki}. Sve je u ovoj knjizi o Srbiji, poznatoj i nepoznatoj,

drevnoj i ovovremenoj, o njenoj du{i i o njenoj muci, o njenoj veri i osvetlosti, dotaknuto. Ovu knjigu nije napisao pesnik - mutant, kakvih

u Srbiji ima vi{e nego pleve, ve} neko ko je, na kraju jednogmilenijuma, poslednje jeseni tog milenijuma, video mno{tvo kapi

nanizanih na `ici za su{enje rublja ispred neke beogradskepotleu{ice. I u tim ki{nim jesenskim kapima prepoznao je

bezbrojne suze svoga naroda... Kakva je to knjiga? Takve knjige su retke.Takvu knjigu nije napisao nijedan drugi srpski pesnik druge

polovine XX veka. To je knjiga duboke ljubavi prema `ivotu iSve`ivotu, ~oveku i Sve~oveku, vremenu i Svevremenu, skoro - delo

vere. Ova knjiga nije samo jedna od istorija jednog pesnikovog

ludila, ona izra`ava totalno bunilo Balkana; ~ini nam se da onaposeduje sve mogu}e pejsa`e pakla, da dolazi iz alhemije re~i. Tek{to se ideja o propadanju Druge Srbije natalo`ila krajem drugog

milenijuma, zahvaljuju}i pre svega mo}nicima i protagonstima oneproka`ene Srbije, ovaj pesnik se jednostavno, prirodno, kao zec

zaustavio u crvenoj detelini i me|u njenim listovima i cvetovimakroz pau~inu nesanice, mnogih bdenja izrekao svoju Molitvu Mesecui Mese~ini, Dugi, Budu}nosti, Slobodi i ~ergarima demokratske

Srbije. U ovoj knjizi otkucava jedan ~asovnik, i nije te{ko pogoditikome on otkucava.

(...) Luki}, dakle, nije samo pesnik dve, tri ili petvanrednih pesama (kao Laza Kosti}), ili pesnik samo jedne, dve, tri

vanredne knjige ( kao J. Du~i}, M. Raki}, M. Crnjanski, RastkoPetrovi}, Vinaver; Vasko Popa, Miodrag Pavlovi}, S. Rai~kovi},M. Be}kovi}, LJubomir Simovi}...) ; to je pesnik najdubljih li~nih

pesama i stihova u vaskolikoj srpskoj poeziji; tvorac opse`nogopusa, i to odre|uje, ili }e odre|ivati njegovo mesto u nela`noj

hijerarhiji savremene srpske poezije i u istoriji srpske poezije XXveka.

Ako se mo`da ~inilo, na Balkanu i u Evropi, svetu, da jepro{lo vreme poezije, nevernim Tomama predla`emo da urone u

opse`ni poetski opus Miroslava Luki}a, koji je ve} krajemposlednje decenije XX veka prema{io obim od 20 000 stihova!Vreme originalne, ubedljive, koliko drevne toliko i moderne

poezije nikada nije pro{lo, niti }e pro}i! Luki} nije do{ao izponora socijalisti~ke metafizike, ve} iz zlatnih i zaboravljenihambisa starobalkanskoga nasle|a, Stare Evrope, nereda i mita, i

okrilja najvitalnijih tokova evropske i svetske pesni~ke tradicije.Vrhovi Luki}evog pesni{tva pripadaju samim vrhovima srpske

poezije, ali i vrhovima evropskog i svetskog pesni{tva na razme|imilenijuma...

Krajem septembra 2000. S. Ig. M.

(...)

60

@IVOTOPIS

MIROSLAV LUKI] (1950), Mi{qenovac

Miroslav Luki} ro|en je 30. juna 1950. godine. UMi{qenovcu kod Po`arevca. Diplomirao je naFilolo{kom fakultetu u Beogradu (Grupa zajugoslovenske i op{tu kwi`evnost) . Pi{e stihove,pripovetke, romane, eseje, studije i drame. Objavio je,po~ev od 1969, pa do 2003. godine, vi{e od {ezdesetakkwiga - pesama, romana, pripovetki, drama, eseja i kritika,studija, antologija (ra~unaju}i i ~asopisne verzije!) Kaoosniva~ ZAVETINA, i izdava~, urednik, objavio je oko~etrdesetak brojeva ~asopisa i zbornika, i na desetinekwiga drugih srpskih pisaca. Najzaslu`niji je zaustanovqavawe ugledne i korektivne kwi`evne nagradeDRVO @IVOTA, koju dodequje sa svojim sinovima,po~ev od 2000. godine za kwige svih `anrova (poezija,proza, roman, esej, drama, studije). @ivi i radi uBeogradu, kao profesor, pisac, urednik i izdava~. Bio jekratko direktor, {kole u kojoj i danas radi ( devedesetih,ali se sa te funkcije sam povukao). Vi{e od ~etvrt vekaproveo je kao profesor - bibliotekar...

Luki} je po~eo da pi{e i da objavquje vrlo rano (kao u~enik, gimnazijalac. Prve stihove je objavio jo{ kaou~enik sedmog razreda - Male novine, Na{ glas...1964.godine); prvu kwigu je objavio sa nepunih devetnaestgodina. Na jugoslovenskom konkursu za poeziju redakcijelista BORBA i FONDA MLADIH TALENATA (1969),osvojio je prvu (saveznu) nagradu (jednogodi{wu studijskustipendiju). Godine 1978. osvojio je drugu nagradu zaprozu (Prosvetni pregled). Godine 1980. osvojio je prvunagradu za kwigu proze u rukopisu, tzv. Vukovo pero.Godine 1998. Luki}ev roman TRGOVCI SVETLO[]Uu{ao je u konkurenciju za NIN - ov roman godine...

HRONOLOGIJA. ( Hronologija je kqu~ za

razumevawe - tvrdi Marina Cvetajeva )

1950. 30. juna, oko 2 : 00 ~. u Mi{qenovcu, selu na

Peku, sreza Zvi{kog, okruga po`areva~kog, u ku}i Luki}a

ro|eno je prvo mu{ko dete posle rata, nekoliko godina

61

~ekano. Dali su mu prvo ime LAZAR, a zatim ga je kum

krstio po pravoslavnom obi~aju u crkvi i dao mu ime

MIROSLAV.

Te no}i, preminula je Stojna Tin~ina, susetka,

`ena ~uvenog ajduka i komite, junakiwa romana

LITURGIJA .

U ku}i Luki}a u to vreme `ive : Stanko i Quba

(deda u baba), Ratiborka (sestra od strica, 1944), otac

Mihajlo i majka Natalija (ro|. Ranisavqevi} - Stevi})

1955.

Novembar mesec. Umire Stanko Luki}. Tom

umirawu prisustvuje u ku}i samo petogodi{wi de~ak,

Miroslav. Nastupa deoba . (...)

1957.

6. avgusta, ra|a se Aleksandar, mla|i brat pesnikov.

1958.

Polazi u prvi razred, u mesnoj osnovnoj {koli. (...)

Osnovnu {kolu zavr{ava u rodnom mestu, kao

najboqi |ak. (...) Kao u~enik sedmog razreda

objavquje prve pesme.

Mihajlo Luki} tih godina radi, kao {ef Ekonomije

i sekretar Zem. zadruge "Zlatan Pek".

1966.

Juna meseca, pola`e prijemni ispit u po`areva~koj

gimnaziji. Upisuje prvi razred u isturenom odeqewu ove

gimnazije, u Ku~evu. (...) Vrlo dobar |ak. (...)

1968.

(...) Ve} ima zbirku pesama, Pokislo cve}e. Nudi

je SKZ, ali je odbijaju.

U Ku~evu je pesnikov ro|ak, Dragoslav Luki}, sa

drugim entuzijastima, pokrenuo veliku foklornu smotru

narodnog stvarala{tva HOMOQSKI MOTIVI.

1969.

62

Napisao je pesme Branka, Ispovest Sto}e

Ciganina, i preko no}i, po~etkom februara, postao

poznat.

Organizacioni odbor HOMOQSKIH MOTIVA,

objavquje mu kwigu Homoqski motivi, u 800 primeraka,

koja biva rasprodata za tri dana...

Upoznaje lepoticu A. M., ~etiri godine stariju,

verenu za stranca. Maturira.Na zahtev oca, upisuje

Pravni fakultet u Beogradu, i pola`e samo nekoliko

ispita. Dobija Prvu nagradu, na velikom

jugoslovesnkom kwi`evnom konkursu redakcije lista

"Borba" i FONDA MLADIH TALENATA -

jednogodi{wu stpinediju. Umesto na Columbiauniverzitetu, u Americi (zbog neznawa engleskog ; u

{koli je u~io ruski), tro{i je u Beogradu.

1970.

Prelazi na Filolo{ki fakultet u Beogradu i

upisuje se na Grupu za jugoslovenske i svetsku

kwi`evnost.

Objavquje pesme u Studentu, Delu, Vidicima...

1972.

Kada je pokrenuta Kwi`evna re~, objavquje u

prvom broju Sudbinu raba Miroslava... Krajem leta

predaje rukopis kwige pesama Sudbina raba

Miroslava , beogradskoj Prosveti. Kwigu mu vra}aju -

odbijaju ( urednici poezije : Miodrag Pavlovi}, Stevan

Rai~kovi}). Iste i slede}e godine, ~asopis Kwi`evnost

mu odbija rukovet pesama Br{qan oko gimnazije

(videti esej "Savest", u novom drugom dopuwenom izdawu

ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2, 1998)

1974.

Apsolvira na beogradskom Filolo{kom.

Putuje, po~etkom leta, sa prijateqima u Krakov ,

63

Prag i Be~,

Putuje, tokom jeseni, u Budimpe{tu, Sent Andreju,

\ur, Kormoran, Be~, Zagreb.

U Zagrebu susre}e Srpkiwu J. B., }erku jednog

pukovnika.Raskidaju krajem zime 1974 / 75.

1975 - 1976.

U Mi{qenovcu. ^eka poziv za odlazak na

odslu`ewe vojnog roka.

Zimi, provodi dane u Istorijskom arhivu u

Po`arevcu ; prikupqa gra|u za romane.

Bele`i kazivawa zemqaka. (...) Radi kao

bibliotekar u Garnizonskoj biblioteci , u Domu JNA

Titograd.

1977.

Po~etkom jula 1977. godine zavr{ava slu`ewe

vojnog roka i vra}a se u Beograd(...) Ohrabruje kriti~ki

mla|eg brata da nastavi pisawe. Stanuju na kraju Bulevara

revolucije.

1978.

Po~etkom godine po~iwe da radi kao profesor

kwi`evnosti - na odre|eno vreme : u Gra|evinskom

{kolskom centru (Hajduk Stankova), a zatim prelazi u

centralnobeogradsku osnovnu {kolu "Pero Popovi}

Aga" (Jovanova 22).

Upoznaje Miqanu Vi}entijevi} (Zrewanin,

1956), tada studentkiwu slavistike - budu}u suprugu.

Susre}e dugove~nog prijateqa svoga pokojnog dede

Stanka, beogradskog lekara i do`ivotnog predsednika

Srpskog lekarskog dru{tva, generala Vladu

Stanojevi}a, koji umire posle nekoliko wihovih

susreta, u poznoj starosti.

Brat mu odlazi na odslu`ewe vojnog roka. Prelazi

u sama~ki hotel, u Dubrova~koj ulici.

64

Tamo uobli~ava "Dnevnik za Senkovi}a" i

kwigu pesama "Doma}i pauk". Nolit mu vra}a rukopis

kwige pesama "Doma}i pauk". Prosveta mu vra}a rukopis

kwige pesama "Preobra`ewe, i druge pesme o

kraqici Mab".

1979.

Na jugoslovenskom kwi`evnom konkursu

"Prosvetnog pregleda" dobija drugu nagradu za prozu

"Fascikla br. 2" (prva nije dodeqena).

1980.

Tokom sredine leta, `eni se. Po`areva~ki

~asopis "Brani~evo" objavquje u nekoliko nastavaka

~asopisnu verziju romana "Dnevnik za Senkovi}a" ...

1981.

Rodio mu se sin, Dimitrije.

1982 - 1983.

"Narodna kwiga" prihvata "Dnevnik za Senkovi}a"

za objavqivawe ; me|utim, urednik M. N. spre~ava

objavqivawe kwige.

Po~etkom leta 1983. godine pisac osniva

ZAVETINE, u kojima objavquje u 1500 primeraka

"Dnevnik za Senkovi}a".

1984.

Umire mu tast, oficir JNA u penziji.

Hajka na "Kwi`evnu re~" i na pesnikovog brata

Aleksandra zbog pesme "Poqska mu{tikla".

1985.

Po~etkom godine, brat mu poma`e oko lepqewa

tapeta u stanu wegove ta{te. Dobija anonimne

po{iqke i telegrame, sa po{te na Bulevaru

revolucije, koje ne shvata ozbiqno.

1986.

8. marta, ra|a mu se drugi sin, Ivan.

65

Po~etkom maja, dana - kada ~itava Titoslavija, u

transu, obele`ava godi{wicu smrti Vo|e, javqaju mu

telefonom, iz stana, da je wegova supruga - Miqana

na|ena u lokvi krvi na betonu, iza zgrade u kojoj

su stanovali.

Lekari ne uspevaju da joj spasu `ivot.

Poku{ao da pokrene istragu povodom

nerazja{wenih okolnosti smrti pokojne supruge ; bilo je

uzalud. U 36. godini, ostaje udov, sa dva de~aka.

(...) Odlazi sa decom u Mi{qenovac, kod

roditeqa. Gde provodi skoro dve godine.

Gaje}i decu, uz pomo} majke i oca. Pi{u}i

ciklus romana "Pu{tawe vode mrtvima za du{u" (

deset kwiga ).

(...)

1988 - 1993.

Pisac nudi, uzaludno, rukopise kwiga iz ciklusa

romana PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U

skoro svim beogradskim izdava~ima (Prosveti ; KN ; Rad

; SKZ ; BIGZ...)

1990 - 1991.

Maja meseca 1990. Dobija prvu nagradu "Vukovo

pero" na jugoslovenskom anonimnom kwi`evnom konkursu,

za kwigu kratkih proza u rukopisu...

Objavquje kwigu svoga mla|eg brata Aleksandra

OSNIVA^ PODZEMNE PRESTONICE.

Poznat, odranije, kao opozicionar, Luki} se ne

ukqu~uje u rad novosonovanih politi~kih stranaka.

Otpo~iwe saradwu u ~asopisu "SAVREMENIK

plus" (kao kriti~ar, esejist).

1993.

BIGZ objavquje obimnu pesni~ku kwigu "Zemqa

Nedo|ija".

66

Izlazi bibliofilsko izdawe, nevelika obimom

kwiga pesama "FLORA DE LA MUN]E".

1995.

Mihailo Luki}, pesnikov otac, u sedamdesetoj

godini, u snu, do`ivqava mo`dani udar . Pre`iveo.

Izlazi, u "Vremenu kwige" obimna i izvanredna kwiga

"EVROPA" Aleksandra Luki}a, progla{ena za jednu od

najboqih deset objavqenih kwiga te godine, posve}ena M.

Luki}u.

1996.

Aleksandar Luki} objavquje dve kwige svoga brata :

ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 2 (pesme), i MUZEJ

NEMOGU]EG RATARA (eseji).

1997.

Zavetine objavquju Luki}ev obiman roman

LITURGIJA, a beogradski Apostrof roman UJKIN

DOM. Radi na pokretawu Almanaha za `ivu

tradiciju, kwi`evnost i alhemiju.

U monografiji posve}enoj tridesetogodi{wici

odr`avawa HOMOQSKIH MOTIVA, publicista i

po`areva~ki pesnik Sini{a Risti}, pre{tampava

obiman izbor iz Luki}eve kwige "Sveska HOMOQSKI

MOTIVI" (1996), i esej "Muzej Nemogu}eg Ratara".

Isti pisac, kao antologi~ar, uvr{}uje u svoju

antologiju "AN\EO SA LAMPOM" - 14 Luki}evih

pesama , iz kwiga " ZEMQA NEDO\IJA" i "ARHIV U

OSNIVAWU, 1 - 2"

1998.

Po~etkom prole}a izlazi iz {tampe obiman

Almanah za `ivu tradiciju, kwi`evnost i

alhemiju, 1 / 1998, u kome su objavqeni, pored ostalog, i

niz Luki}eviih kwiga (...)

67

Krajem prole}a nudi BIGZ - u obimni rukopis

pesni~ke kwige M O A R A PARASSITA (Pusta

vodenica).

Odgovor sti`e okasnelo, slede}e godine.

( Holding kompanija BIGZ. d. o. o. / BIGZ

- Izdava~ko preduze}e d. o. o. , Bulevar vojvode

Mi{i}a 17

"Po{tovani i dragi gospodine Luki}u,

@ao mi je {to moram da Vam napi{em pismo

kakvo nisam `eleo...

Odugovla~io sam sa wim nadaju}i se boqim

prilikama u BIGZ - u, ali ovde je situacija iz dana u

dan postajala sve te`a. Cele pro{le godine bili smo

u apsolutnoj besparici i sve kwige doma}ih autora

objavili smo samo uz sponzorsku pomo}. A sada ni to

ne ~inimo, jer smo u toku velikih transformacija i

promene. Od Nove godine, ja sam u penziji, a "do

daqweg" obavqam du`nost glavnog i odgovornog

urednika; to "do daqweg" mo`e biti bukvalno do danas

ili do sutra. Jer danas je i direktorka dala ostavku...

Zato Vam {aqem rukopis da se ne bi ovde zaturio...

Dakle, treba sa~ekati izbor novog glavnog i

odgovornog urednika, kao i novog direktora

Izdava~kog preduze}a - pa da se vidi }ta }e biti sa

tim preduze}em. Za sada u Redakciji ostaju Va{i

poznati urednici - Nogo, Maksimovi}, Rosi}....Pa, za

izvesno vreme treba se wima neposredno obratiti...

Ja Vam `elim svako dobro, a ponajvi{e dobre

kwige.

Srda~no i s po{tovawem,

Dimitrije Tasi}, (s. r.)

gl. i odg. urednik

16. marta 1999.

68

Beograd ". )

Tokom jeseni, pojavquje se i kona~no izdawe

ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 5. Izlazi RAJSKA

SVE]A.

1999.

Povodom tridesetogodi{wice javnog kwi`evnog

delovawa, Zavetine objavquju dve Luki}eve kwige :

VRATA ZVI@DA ( pesme) i studiju RELIGIJA

POEZIJE.

Pojavquje se roman MESE^EVA SVADBA.

Izlazi izvanredna kwiga pesama RUSAQ.

Luki} zavr{ava u ovoj mu~noj i zloj godini sve

romane iz tri ciklusa : RE^NIK PROTOTIPA

(TAMNI VILAJET) (posledwu, ~etvrtu kwigu

FATAMORGANE JEDNE NEMOGU]E KWIGE),

VLA[KU GOZBU (veliki roman, tre}i, posledwi iz

ciklusa HIPERBOREJCI), i MLADOST BEZ

STAROSTI I @IVOT BEZ SMRTI ...

Izlaze vrlo laskave ocene Luki}evih antologija i

romana u raznim i razli~itim listovima i ~asopisima.

2000.

Otpo~iwe objavqivawe Luki}evog Opusa ΝΝ°° 1 -

UMETNOST MAHAGONIJA u 25 kwiga, kwigama

Usamqeno drvo I, i (tre}e dopuweno i izmeweno

izdawe) Muzeja Nemogu}eg Ratara, Metafizika u

belom odelu , drame Rusaqe..

Pojavquje se, sa zaka{wewem od godinu dana

(tokom leta) Luki}ev roman KU]A SVETIH RATOVA

...

Sredinom godine danono}no radi na pokretawu

~asopisa ZAVETINE. (...) @ivi u strahovitoj nov~anoj

oskudici...Me|utim, ne gubi veru i ne posustaje...

Sada{wi i budu}i ~itaoci, koji imaju bibera u

69

glavi, zna}e da cene okolnosti i svaku od pojedinosti ove

Hronologije.

Sastavqa~ je u wenom sastavqawu po{ao od onoga

{to je pisac Luki} o sebi napisao ({to je rasuto u

wegovom opusu), ili od onoga {to je o Luki}u napisano.

Nadaju}i se da je ovde pobrojano ono {to je glavno, da su

ovde "kqu~evi za razumevawe", Sastavqa~ radoznalije

~itaoce upu}uje i na prvo izdawe kwige Usamqeno drvo

, I (Beograd, Mobarov Institut / Zavetine, Beograd,

2000)... (...)

(Napomena prire|iva~a : HRONOLOGIJA se ovde

pre{tampava redigovana, skra}ena, specijalno za ovo izdawe, iz

rukopisa pok. S. Ig. Mitrovi}a. Pre{tampava se, dakle, skra}ena,

skra}ewa je u~inio sam wen autor... - E. B. )

RESUME

(...)Miroslav Lukich, a poet, a novelist, an essayist, a literarycritic, an anthologist, an editor of the Almanach for live tradition,literature and alchemy and testament, had different life and literarydestinu of all other Serbian novelistst of the second half of the XXcentury: from Ivo Andrich to Milorad Pavich. In a shelter forwunderkinds where he was shut when he was almost twenty , he metthe whole world, experiences rare poet glory thanks to his firstpublished poems. In a store house he learned well the tragic history ofthe Balkans and his own country Serbia and the world . In narrownessof one increadable quarantine, he cried out in the middle of nineteeswith the cries of the best poets of the Balkans. In one little Belgradeattic surrounded with the whole archives of the Southeast Europe, hecreated a great literary work - firstly poetic, essayistic revealing seriesof extraordinary novels, anthologies, book of creative criticism. SoLukich was a poet in his eighteen, nineteen, and he did not end upwith contarversal withdraw like Artir Rimbaud. (...) Balancedcreative development Nature, Destinu or God gave to Lukicheverything that is desirable. That kept him on surface, that kept himand has been keeping him ON THE WIND, ON THE HEIGHST, ONTHE CLEARING. Lukich iz not only the poet of the two, three orfive extraordinary poems ( like Laza Kostich) or poet of only one ,two , thre wonedrful books (like J. Duchich, M. Rakich, M. Crnjanski,Rastko Petrovich, Vinaver; Vasko Popa, Miodrag Pavlovich, S.

70

Raichkovich, M. Bechkovich, Ljubomir Simovich...) ; he is the poet ofthe the deepest personal poems and verses in all Serbian poetry ; andthat defines , or will define his place in the thrue hierarchy ofcontemporary Serbian poetry and in his history of Serbian poetryof XX century.

If it somehow seemed, that, on the Balkans and in Europeworld, that the time of poetry has passed , we suggest to doubtingTomas to dive in great poetic opus of Miroslav Lukich whose versesnumbered more than of 20. 000 rhymes at the and of the last decadeof XX century! The time of the original, persuasive, as much asancient so as modern poetry has never passed, and never will! Lukichdid not come from the ambus of socialistic metaphysics, but fromgolden long ago forgotten ambusses of old Balcanic heritage, OldEurope, disorder and muth, and under wing of the most vital streamsof Europian and world poetic tradition. The peaks of Lukich's poetrybelong to the peaks of Serbian poetry , but also to the peaks ofEuropian and world poetic art at the turn of two millenium.

When one gives a deep and long look at everything that hasbeen created in poetic art in whole, that 's to say, conquered andgranted to the eternety, every ( sensible person) free spirit, canclearly and without anu doubt realise that the whole art ( poetry also!) from DARKNESS and NOTHINGNESS bit one little bite. (...) (...) his book is incorruptable report, persuasive, about unknown,other Serbia strengled disappeared in fires of history, the one whichrises from ashes. And because this book is a feast where all the heartsopen , at which the best wines is offered . He is the writer who belongsto the most rare race from the time immemorial, Dichter, as Borheswould say with the best meaning of the world. Through these poet aspirit of the climate which created him speaks, that 's to say the spiritof the best and the most typical in the part of the world . It seems asif prophecies and a voice of shaman speak trhrough him . But to thispoet Christ helped the most giving his sole nobility and freedom. Thispoetry anouncens and confirms alman and altime, it is for all mankind and altimes. This poet was not supported by the governamentpublishers either from Tito's, or from Slobodan Miloshevich's time.For them, we know that , this poet does not exists! It is necessarythat this be knowvn in the world.

... I believe Lukich's liteary glory will begin with this book,which is being published now at the time when there have beenalready published, his seven books from his voluminous opus THEART OF MAHOGANY; these are extraordinary shamanistic,prophetic poems, and they represent the whole Lukich's poetry andthe stronges marks of this poet : brilliance and the power of hisintellect, sensibility, consisatnce, nobility, and thruthfulness. A motherof perfection gave birth to these poems , a great loneliness, and theyare turned to millions of soles desirious the real freedom and returnof all things to their natural places. This poet will , from this moment

71

, start to gain enormous , immense army of his invisible allies,readers, on the Balkans and also in the world.

Miroslav Lukich is not the poet sinked in politics; he is thepoet who , beside other, anounces the epoc which is destroyed. Maybe,considering everything else that has been created by a genius, theway another French poet desribed him a hundred uears before Lukichwas born ...

2000. S. Ig. M.(Prevod : Olivera Stojanovi} - Maksimovi} )*

*Odlomci iz REZIMEA, prvi put objavqenog, uz prvo izdaweLuki}eve kwige odabranih pesama KRAQEVSKE INSIGNIJE. Ove re~i jeodabrao za pre{tampavawe sam S. Ig. Mitrovi}. (E. B. )

SADR@AJ:

Martovska no} ........................................5Motiv iz Bosiqkovca; Dubrave................... 6Prole}e u Homoqu......................................... 6Tradicija i poezija........................................ 7Kraq Homoqa................................................... 10Kraqice i kraqevi ili isterivawe Bele, zlog duha......................... 13Povratno kolo................................................... 1423.avgust 1971.godine..................................... 19Savremena istorija........................................ 20Zastupnik Optu`nice Srba pred Bogom.... 23

Kratka biografija Bore Mi{qenovi}a.... 25

Mitrovi} nije do~ekao da vidi objavqeni primerak (napomena prire|iva~a)VAPAJ IZ KARANTINA(Pogovor Savatija Ig. Mitrovi}a, pisan pred wegovu neo~ekivanu smrt, 2001)

DOSIJE POLIGRAFA

72

(BIO - BIBLIOGRAFSKI)

(Miroslav LUKI], 1950)

1968. - 2003.

(periodika : listovi, ~asopisi,

antologije, zbornici...)

I Poezija

II Proza

III Eseji. Kritika

IV Drama

V Bele{ke. Prevodi. Intervjui. Pisma. Osvrti. Publicistika

KWIGE

^ASOPISI, ZBORNICI

NEPOTPUNA BIBLIOGRAFIJA

OBJAVQENIH RADOVA

O MIROSLAVU LUKI]U (periodika)

Posebne kwige o stvarala{tvu Miroslava Luki}aSELEKTIVAN IZBOR KWI@EVNIH OCENA LUKI]EVOG STVARALA[TVA@IVOTOPIS

RESUME

73