Miroslav Pantić Pravo i Lazno u Narodnom Pesnistvu

7/23/2019 Miroslav Panti Pravo i Lazno u Narodnom Pesnistvu

1/21

Miroslav Panti

Pravo i lano u narodnompesnitvu, u svetu i kod

nas, u prolosti i danasPravo i lano narodno pesnitvo, Despotovac, 1996, str. 9-31.

Pravo i lano i njihov suodnos u narodnom pesnitvu u prolosti i danas,emu je posveen ovogodinji nauni skup resavskih "Dana srpskogaduhovnog preobraenja", ne tiu se samo velike i znaajne oblasti narodnogili usmenog stvaralatva, niti je to pitanje od posebnog, pa i najvieg interesajedino za srpsku knjievnost i kulturu. Isto tako, duni smo rei da se topitanje ne postavlja tek u nae vreme i najpre kod nas. To je, zapravo, svetskopitanje i njegova istorija duga je bezmalo koliko i ljudski ivot sam. tavie,o tom predmetu napisano je u svetu i vie knjiga, katkad zanimljivih poputnekog kriminalistikog romana.

!dvajkada se krivotvori ili se oponaa, mistiikuje ili podmee umestopravog i izvornog ono to je lano i nainjeno, sa vie ili manje umea ispretnosti, na priliku autentinog i ini se to tako#e me#u ljudima od nekogpradavnog trenutka koji nije upamen, bezmalo u svemu to je od neke veevrednosti za ljudski ivot. $rlo esto, ako ne i najee, krivotvore se nova%,drago%enosti i ostala materijalna dobra, ili spisi pomou kojih se do tihdobara dolazi, kao to je to sluaj sa ispravama svih moguih vrsta,diplomama, testamentima, darovni%ama, genealokim stablima. &aroito jerazvijena ta vrsta delatnosti bila u srednjem veku, potom u doba baroka, kadasu smireni monasi za svoje manastire i za %rkvu, ali i za monike, ili inaeueni ljudi za bogatu nagradu alsiikovali svakovrsne dokumente, oko ije susumnjive verodostojnosti ili nepostojee izvornosti u '$II stoleu lomljenakoplja i vo#eni u nau%i pravi ratovi, nazvani diplomatikim ("$elladiplomati%a") a predvo#eni od strane uenih benediktina%a * bolandista. Istotako, ali jo vie, i uestalije, ti su se alsiikati javljali u duhovnoj seri i presvega u umetnosti. +rivotvorili su se, tako, arheoloki predmeti, kada nije


2/21

bilo dovoljno pravih i sa strau traenih, a koliko bi se htelo valjanih nalaza,a pored njih, i u svim vremenima veoma esto, meta takvih nastojanja bile suslike i skulpturenajveih umetnika, ili pesnika dela, knjige i rukopisi, zatimpisma i predmeti line upotrebe slavnih knjievnika. +ako bi onda, i kako bi

uopte, pesnitvo koje je nazvano narodnim, a koje se u poslednje vreme sveee zove usmenim * a oba su ta naziva koliko u odnosu na sutinu stvarineodre#ena, toliko barem po znaenju dvosmislena * kako bi, dakle, narodnopesnitvo moglo da ostane po strani od te sveopte pojave krivotvorenja ioponaanja koji se skrivaju i lano predstavljaju kao da je kod njih re otvorevinama nepore%ive izvornosti

-azlozi i polazni motivi, koji su sve te svakovrsne, i bezbrojne,krivotvoritelje, mistiikatore i vie ili manje vete tvor%e imita%ija, odmah ilitek do%nije otkrivene i raspoznate, a katkada i do danas neutvr#ene ineustanovljene, vodili u njihovom opsenarskom poslu nisu uvek isti, kao to

nisu uvek bili ni bezazleni i asni a njihove rtve nisu samo lakoverniljubitelji ili sakupljai retkosti i drago%enih spomenika prolosti, nego supokatkad na spiskove obmanutih, zavedenih ili oteenih dospevali i pojedininauni%i, me#u kojima je bilo izuzetno kritinih, a ne samo neopreznih, kao ibiblioteke, muzeji i galerije, a sa njima, na dui ili krai rok, i nauka sama,koja je njihove zablude prihvatala.

/e#u razlozima i motivima za odavanje ovakvim poslovima najnie na listivrednosti neosporno stoji gola materijalna korist, koju ovakva "dela"pokatkad donose svojim "autorima". 0edva su neto vie na toj skali udnja zaslavom, kakvom*takvom, ili potreba za samopotvr#ivanjem, makar zatajenim

ili prikrivenim maskom sa neijim tu#im, a poznatim likom. +atkada se tirazlozi, i ti motivi, daju svesti na puku igru, ili iznai u potrebi da sesavremeni%i povuku za nos i obmanu, ne bez elje da se oni na taj nainizvrgnu ruglu. $rlo visoko, u nizu tih motiva, postavljena su rodoljubivaoseanja linosti koje se na ovakve postupke odluuju. !ni to ine u uverenjuda time koriste svome narodu i doprinose njegovoj kulturnoj batini iliistorijskoj slavi, iako * ali oni toga nisu svesni * tu nema nikakve na%ionalnekoristi, a moe naprotiv biti samo nesumnjive tete, niti se pak predstava onjihovom narodu i njegovoj ulozi u prolosti time moe trajno ulepati iliuiniti veom i znaajnijom. 1 istoj ravni otprilike nalaze se religiozni imoralistiki razlozi za mistiikovanje i krivotvorenja. 1 poeziji, na primer,umesto "neednih" i odve "proanih" i "bludnih" pesama, ije su melodijeinae, ili neke druge ormalne odlike, stekle zavidnu i ak optu popularnost,podmeu se, bez zazora, %rkvene i pobone molitve i himne pisane u istimmetrikim shemama kao i izvorne narodne pesme, kako bi se bez tekoa onemogle pevati, umesto prvobitnih tekstova, koji se na taj nain ele daodstrane. Istovetnim postupkom pesme koje su moralistima iz %rkvenihredova smetale zbog po njihovim merilima nedopustivo krupne neednosti


3/21

zamenjivale su se pesmama zakopanim do grla i potpuno beulnim.

&arodna pesma, od asa kada je tim imenom nazvana * a nazvao ju je tako (laroesie populaire) prvi koliko sada znamo znameniti 2ran%uz pozne renesanse

/iel de /ontenj (/i%hel 345uem de /ontaigne) u glasovitimsvojimEsejima (Essais), redigovanim izme#u 6786. i 6789, a tampanim67:; * i od pojave najranije zapisanih tekstova * a oni po postanju i potrenutku kada dobijaju pisani oblik, ponegde u svetu znatno prethode/ontenju * javlja se i opstoji u, skoro bi se reklo, nerazdvojnom drutvu sasvojim parnjakom ili dvojnikom, koji joj je i protivnik, ak na mahove i ljuti,to jest s poezijom koja je oponaa ili je ak kopira. Ta njena ponekadnezgodna druga, preuzevi od nje sadraje i motive, i prisvojivi zatim njenuodeu, njen bogati nakit, njen stil i njenu poetiku, tiska se da staneravnopravno uz nju ne krijui ak nameru da je istisne i da joj preotme njenomesto.

/ontenj, koji je bio ovek od ukusa, bez kolebanja je preimustvo i svu svojunaklonost poklanjao prvoj, koju je smatrao izvornom i narodnom, a preziraopotonju, koja mu se inila izvetaenom i odve nakin#urenom. "&arodnapoezija, ista i prirodna * kae on * ima bezazlenosti i ljupkosti po kojimamoe stati naporedo sa najviim lepotama savrene poezije, gra#ene popravilima umetnosti, kako se to vidi u vilanelama iz


4/21

razlinim, kao to, tako#e tamo, dolaze i iste patvorine, bilo da su prikrivenei ne odmah uoljive, bilo da su sasvim otvorene i ve na prvi pogled jasne.

1 Dubrovniku su takve pesme nazivali "pjesni na narodnu", kada su bile

ljubavne, ili "pjesni od kola", kada su se njihovi autori trudili da pogode ilivaspostave duh i ritam narodnih poskoi%a, to im je, istina, retko kadapolazilo za rukom. "=jesama na narodnu" ima u zbirkama prvih dubrovakihpetrarkista, ika /enetia i Dora Dria, a vie nego dvadesetak nalo ihse anonimno u kan%onijeru mladog vlastelina &ike -anjine iz 67;8. godine.!d pravih narodnih pesama, koje su sluali i u svome i u tome su sledili stope svojih italijanskih uzora. =onekad bi sesva njihova obrada sastojala u tome da ujedno skupe i sastave po vie lirskihminijatura, u ijem su sadraju nalazili neku bliskost, i na taj nain gradili sunovu i potpuno vetaku %elinu. &ikola &aljekovi koji je u jednoj svojojkomediji iz roda arsi pustio dubrovake sluavke, to jest ene sa sela, da nas%eni otpevaju neku pesmu iz svoga ambijenta, ali umesto da tu pesmu %itira,smislio ju je sam, u maniru narodne, ali odmah prepoznatljive kao oponaanje("=oruila $idosava"). Dubrovaki vlastelin Dinko -anjina i vlastelin hvarski?anibal @u%i imaju me#u svojim pesmama "razlikim" i one kojima jeumesto naslova stavljena naznaka" !d kola", ali teko bi se moglo verovatida ih je neko mogao pevati u omiljenom narodnom plesu, i onda i danas.

Aadranin =etar Aorani poao je u svome oponaanju potpuno drugim putem>u pastirskom romanuPlanine,pisanom 67BC, tampanom 67C9, u kome jealegorijski prikazao osloba#anje od ljubavi zemaljske i trijum ljubaviduhovne ili ak nebeske, nalazei da je neprilino da njegovi ugla#eni iotmeni pastiri pevaju o ljubavi od ovoga sveta, a ne elei da se lii melodije("zuka", kako je govorio) onda iroko poznatih, ali izrazito ulnih narodnihpesama, smislio je dve pesme istanane platonistike oseajnosti i naznaioda se one imaju pevati po zvuku pesama " ti devojko egljiva" i "Drazi migoru projdoe" od tih narodnih pesama on je naznaio samo poetne stihove,ali se jedna od njih (" ti devojko egljiva") sauvala i to u rukopisu iz '$Iveka, dok se druga od njih na alost izgubila, jer moda nikada nije ni bilazapisana. =okazao je time put hrianskim istun%ima i misionarima kasnijegvremena, koji, uostalom, o mogunosti takve zloupotrebe narodnog pesnitvanisu i bez njega bili neobaveteni, znajui za istovetnu praksu svojihideolokih suparnika protestanata> kajkavski pisa% &ikola +rajaevi"Eartorius", elei da iz narodnog pevanja odstrani "pogane, lotrene (tj.bludne) i neiste popevke", kao to su bile pesme "Igralo kolo iroko","?ranila devojka tri siva sokola", "=osejal sam boulak" i "@epo mi poje rnikos", na njihovo mesto, u njihov ritam i melodiju, uturio je svoje prepeve


5/21

glasovitih %rkvenih molitava, himni i psalama, kao to su ! gloriosa Dominave, maris stella ve /aria i /iserere.

Isgi put je kod nas ekao i epsko narodno pesnitvo i to bukvalno shvaeno,

od samih najranijih njegovih beleenja. &aporedo s pesmama koje subeleene po pevanju izvo#aa, a moda i pesnika, iz naroda, bujala je iproizvodnja njihovih otvorenih i lako raspoznatljivih imita%ija. $lastelin ipesnik hvarski iz vremena renesanse =etar ?ektorovi, koji je u svom"-ibanju i ribarskom prigovaranju" 677C. udenuo dve narodne srpskebugarti%e, uz tri poasni%e i jednu baladu, kao deo "prigovaranja" svojihribara, osetio je potrebu da se pred prijateljem i kumom svojim, pesnikom/ikom =elegrinoviem, pravda stoga to je "poal one stvari ke i druziznaju povidati", a nije za svoje delo, individualno i umetniko, sam "od svogauma", "kojegodi bugari%e i pisan izmislio i sloio". 1kazao nam je tomodbranom svojom dobri "na gospodin" =etar ?ektorovi da je me#u

njegovim savremeni%ima postojao ve uvelike ustaljen obiaj da oponaajunarodne pesme, i da je to onda ak i vie bilo %enjeno od njihovog tanognavo#enja. Eamo koju de%eniju do%nije pokazao je to tako#e, sopstvenimprimerom, Aadranin 0uraj Farakovi, koji je u svoj barokni epos VilaSlovinka, tampan 6C6G, uvrstio "bugarski%u"Majka Margarita, koju jesmislio sam ili sainio od elemenata neke prethodne pesme iste vrste, alidoteravi je uvelike i prilagodivi je tako da bi u njoj opevao, i tim nainomproslavio, vlastite ro#ake. 1 zbirkama narodne poezije, koje su se ubrzopotom stale javljati, u hajdukom i gusarskom =erastu, po Foki +otorskoj i uDubrovniku (krajem '$II i u prvoj polovini '$III veka) nisu retkebugarti%e u kojima se jasno osea ruka uenih pesnika. !sim toga poinje sa

njima jo jedna nova pojava krivotvorenja. +ako je tada poezija bugarti%abila na svomezalasku i sve oitije je uzmi%ala pred poezijom epskihdesetera%a, ivljih, lakih i vie po ukusu novoga doba i novih sluala%a, tisakupljaiuzimali su umetniku poeziju, odnosno spevove ili pojedinanepesme, o doga#ajima veeg istorijskog znaaja i ispevane u ondaprevladavajuim osmer%ima, sa rimama i u stroama od etiri stiha, imehaniki spajajui po dva osmeraka stiha u jedan esnaestera% i dodajuiim jedino pripeve (rerene) na odgovarajuim mestima pretvarali ih ubugarti%e. 1inili su to, primera radi, sa pojedinimodlom%ima OsmanaDiva


6/21

pastirima i "goranima" koji dolaze da se poklone novoro#enome Isusu daovlastite stihove organizovane u oblik bugarti%e da ih "pjevaju na izmjenu unain popijevke". Anaajni dubrovaki pesnik i erudita najviega reda Ignjatur#evi, koji je krajem '$II i u prvim de%enijama '$III veka sav svoj

ivot posvetio poeziji i studijama istorije i ilologije, veoma je blisko biosro#en s narodnom poezijom, pa ju je rado i oponaao. 1 svojim pesmama"pirnim, aliti zainkama", pisanim za svadbe u uglednim dubrovakimkuama narodnu poeziju podraavao je, diskretno dodue, u izrazu zapesmu% $o$a &ovana do dvije djevojke od naroda je pozajmio prii%u kojajoj je u osnovi, a zatim i ton i jezik u njoj vrlo su bliski narodnoj poezijinaoj, a uPo$ijev'i vru (tj. o)smrti Marka raljevi*a, koja poinje stihom"+ralj $ukain vojsku kupi", pokuao je, barem metriki, razmerom stihova iraspodelom rerena, a osim toga unekoliko i u stilu, da podraava narodnebugarti%e, koje su se za njegovih dana jo mogle uti u Dubrovniku i ponjegovoj okolini, i koje su tada zapisivali ljubitelji i znal%i, ali koje su, u

stvari bile na svome umoru.3psku poeziju nau, zbog njenog gloriikovanja junakih podviga ipostupanja njenih junaka koji nisu bili uvek u skladu s religioznim uenjima ibojim zapovestima, napadali su estoko u svojim "bogoljubnim" knjigama iu plamenim besedama sa predikaoni%a %rkveni moralisti, naroito izranjevakog i isusovakog reda, i borbeni propagatori +atolike obnove. !nisu najradije snivali san, na njihovu alost neostvariv, o potpunomeliminisanju te poezije iz narodne svesti. 2ranjeva% iz /akarske ndrija+ai /ioi, koji se sa svojim "guslama javorovim", po vlastitoj rei "skitaood Ekadra do Aadra, od /ostara do +otara", znao je, kao to su to znali i

njegovi prethodni%i * humanisti tri veka ranije, da "slovinski" narodi "ono todrugi narodi uzdre u knjigam, oni uzdre u pameti, pivajui po sobetim,derne%im i po svim mistim, kada putuju, pisme svojiJ kralja, bana, vitezova ivrsniJ junaka", ali kao ovek jednog prosvetiteljskog i eruditskog stolea onza razliku od humanista nije verovao da te pesme predstavljaju usmenuistoriju i da su "posve istinite", ve da sadre i mnogo istorijskinezasvedoenog i neistinitog, premda "nita ne manje svaka (od njih) imadobar temelj od istine". Euvie je on, kao guslar ("stara% /ilovan", kako jegovorio) voleo tu poeziju, da bi dolazio na pomisao kako bi je trebalo upotpunosti odstraniti, ali je zaeleo da je preudesi i prepeva, u deseter%ima saslikovima, i u njenoj poeti%i, i u njenom izrazu, zasnivajui svaku pesmu napouzdanim istorijskim knjigama, na dokumentima, na injeni%ama i naproverenim svedoanstvima. 1 stvari bitno je prera#ivao neke stare pesme i,jo mnogo ee, u skladu sa svojim naelima pravio je potpuno nove pesme,koje su, me#utim, ostavljale utisak autentine narodne poezije. Tako je nastaonjegov+azgovor ugodni naroda slovinskoga, izdat u dva maha, 687C. i 6879,a zatim pretampavan nebrojeno puta, u latini%i izvorno i u prenosu nairili%u.+azgovor ndrije +aia /ioia odmah je iziao na veliki glas,itao se na sve strane i uio se, i u nepismenom narodu, itav napamet,


7/21

zadobio je brojne sledbenike i podraavao%e * on koji je i sam biopodraavala%, a u neku ruku i mistiikator * izazvavi svojim "pismama",rasprostranjenim po irokim prostorima naim, ono to se zove povratnimpevanjem, a u ovom sluaju to bi bilo, zapravo, imitovanje imita%ija.

+ai je onim to je u njegovom+azgovoru snano podsealo na narodnupoeziju zavarao potom mnoge, pa i uenog Italijana lberta 2ortisa, koji je iu svoj Ogled s o$askama o resu i Osoru i uPutovanje uDalma'iju,tampanim na italijanskom jeziku 6886. i 688G. uneo vlastiteprevode pojedinih +aievih pesama na italijanski jezik * a preveo je i urukopisu ostavio i jednu koju nije tampao * i skupa s-asanagini'om, kojajeste prava narodna pesma, za razliku od drugih, ponudio ih je uenom svetuu 3vropi. Anao je me#utim 2ortis vrlo dobro da je +ai usvoj+azgovor unosio "nepotrebne" i "apokrine pesme" * termini su njegovi *i zamerao mu je na r#avom ukusu sa kojim je pesme birao, mada ga je ipak

shvatao kao "sakupljaa", a njegovo delo smatrao je "zbirkom junakihpesama". Iz 2ortisovih prevoda, i preko njih, +aieve umetne tvorevine "nanarodnu", skupa s-asanagini'om koja je za njih predstavljala najboljedrutvo iz naih strana, ule su u uvene ?erderove zbirke #lasovi naroda u$esmama, 688:.

=ojava ?erderovih zbirki, iako se u njima nalo ne malo neautentinihprimeraka narodne poezije, bila je od ogromnog znaaja i od neizmernoguti%aja, tako#e. =ojavile su se te zbirke u doba predromantiarskog zanosa zapoezijom prostoga naroda, kao izrazu autentinog narodnog duha i kaomogunom tragu za koji se oekivalo da bi mogao odvesti do odgonetanja

prastare i naravno nereive zagonetke ?omerove poezije. Taj zanos, zaudo,svoje poetke duguje knjievnim mistiika%ijama> razgoreo se on posleneoekivanih "nalaza" starokotskih balada tobonjeg kotskog barda !sijanaiz treega veka po ?ristu o ratnikim podvizima njegovoga o%a kralja2ingala. &jihov "pronalaza" i "izdava" Dems /akerson (/a%pherson)uveravao je svet da ih je samo preveo sa starog gelskog jezika, ljutei se silnokada mu to svi nisu verovali * prvi od drugih veru mu je uskratio slavnidoktor Donson, najvei kritiki um 3ngleske '$III veka * a u stvari oni kojisu sumnjali bili su u pravu, jer se posle i dokazalo da su to zapravo bile vete/akersonove mistiika%ije. Aanos za poezijom prostoga naroda jo vie jedobio krila kada su se, nekoliko godina zatim, 68C7, pojavili Osta'i stare$oezije Tomasa =ersija (-egsu), mada ni engleske i kotske balade koje su seu njemu nale nisu posve verodostojne, poto je ustanovljeno da je njihovetekstove =ersi samovoljno i bitno menjao, iako je on, za razliku od/akersona, njihove rukopise imao.

!ve mistiika%ije * jer nita drugo kotske i engleske balade nisu do to, sobzirom da se rukopisi sa kojih su ih njihovi "izdavai" tobo prevodili naengleski jezik ili nisu nikada nali, ili ako su se i nali, pesme u njima bile su


8/21

znatno drukije, oduevljeno su prihvaene u 3vropi i na mnogim stranamasu prevo#ene i tampane, iroko komentarisane i zanosno slavljene, i ustrasnim polemikama isto tako i osporavane, dok se prava istina o njima nijenajposle ipak ustanovila, to zaudo nije ugrozilo njihovu popularnost. !sim

tog trijumalnog njihovog prijema u kulturnim krugovima ondanje 3vrope *sitim dotadanje uene i neprirodne umetnike poezije i ve pripremljenim daprihvate proizvode pesnika iz prostoga naroda, koji su pravi izraz "narodnogaduha", mistiika%ije engleskih pesnika irom su otvorile put slinimtvorevinama u 2ran%uskoj i drugde u evropskom svetu. $e 68::. godineran%uska spisatelji%a englesko*italijanskog porekla, groi%a -ozenberg(Eomtesse de -osenberg) egzotini svet i poeziju primitivnog oveka nala jeu "/orla%ima" dalmatinskog =rimorja, koji je znala uistinu vie nonedovoljno, i jedino po 2ortisovomPutu u Dalma'iju i po pripovedanjimasvojih prijatelja koji su tamo zalazili. 1 svoj roman o njima, nazvan kao i oni,to jestMorla'i (@es /orla5ues), unela je, uz ostalo, deset "esklavonskih

pesama", koje je posredstvom 2ortisa prenosila iz +aia i, jo mnogo vie,koje je jednostavno sama izmislila. I posle izlaska prvih $ukovihPjesnari'a.mistiika%ije ove vrste nisu u ran%uskoj knjievnosti nestale> arl &odje(Eharles &odier) koji je neko vreme boravio u @jubljani, sluei svojoj vladi ikoji je ve samim tim imao prilike da bolje upozna slovenski svet i njegovupoeziju, u svome antastinom romanu Smara ili demoni no*i iz 6:K6.godine, koji je, u podnaslovu, predstavljao kao "romantine snove prevedenes esklavonskog" od kneza /aksima !dena (!din), koje on samo izdaje,dodao je tri "esklavonske" pesme, od kojih su dveprevodi-asanagini'e i/goda ljuveni (@a @u%iola) baroknog dubrovakogpesnika Ignjata ur#evia, a trea, koju je nazvao0e Veu s$alatin,,jedina je

me#u njima mistiika%ija smiljena u njegovoj glavi, a ne proizala iz nekeprave narodne pesme nae. Tim romanom &odje je dao ideju svomesavremeniku =rosperu /erimeu (/erimee) za njegovu mistiika%iju0a#uzla mnogo krupnijih razmera i glasnijeg, i kudikamo ireg, odjeka. !na se,na pesnikovom jeziku i sa naslovom #usla ili izor ilirski $esamasku$ljeni $o Dalma'iji, 1osni i -er'egov2i,prvi put pojavila 6:K8, a posleniza godina, i poto je na italaki svet 3vrope ostavila odre#eni, i ne mali,utisak, izila je opet u drugom izdanju, 6:GK, kada su $ukove knjige narodnihpesama bile bolje poznate u 2ran%uskoj, preko prevoda i re%enzija o njima utamonjim asopisima. 1 toj udnoj knjizi donosi se u ran%uskom prevodudvadeset osam tobonjih" esklavonskih" balada iz Fosne, koje je, po svojojizmiljenoj prii, /erime sluao na jednom imaginarnom putovanju po naimkrajevima, i koje mu je tobo uz gusle pevao guslar, koji isto tako nikad nijepostojao, a pesnik mu je dao ime ?ija%int /aglanovi, stavivi na naslovnojstrani i nekakvu njegovu sliku. !vom svojom knjigom, i pesmama koje su unjoj, a koje su u stvari svirepo /erimeovo ruganje romantiarskomoduevljenju za "lokalnu boju", ran%uski pesnik uspeo je da zavede mnogeitao%e, me#u kojima je bilo i opreznih naunika i znala%a kao to su @eopold-anke ili oni iz uglednog Eollege de 2ran%e, a ne samo pesnike kao to su


9/21

=ukin, /i%kijevi, Teoil


10/21

pesme tada su doista bile, ili su $ukovom zaslugom postale, ono to je on unjima osetio i video> "jedino i vjeno blago i ukraenije literature nae".Evojim knjigama, u kojima su sabrane, $uk ih je izneo pred evropski svet, itamo su te pesme nepismenog i neobrazovanog naroda srpskog primljene s

istinskim divljenjem ali on je, istovremeno, vrednost i lepotu, a time ve ineprolazni znaaj te poezije, otkrio i vlastitome narodu.

/ora se, me#utim, i to rei da je $uk narodne pesme srpske, poeo da belei,po vlastitom seanju i po kazivanju svojih najbliih, a posle i da ih po narodutrai kod najboljih pevaa i prikuplja od svojih saradnika, na podsti%aj, pa inagovor svojih prijatelja, kao to je bio pesnik, ali veliki erudita srpski@ukijan /ui%ki, i njegov prvi i najvei, a u mnogom pogledu i najuplivniji,uitelj, ilolog 0ernej +opitar, Aasluge tog uenog Eloven%a u $ukovom radu,ali i ivotu, nikada se ne mogu ne samo pre%eniti, nego ni po pravdi, i kolikobi se to moralo, jednostavno iskazati. li mladome i tada u svemu neukom

$uku, koji se tek bojaljivo spremao da zakorai u veliki, i za njega takonepoznati svet knjievnosti i nauke, ni /ui%ki, ni +opitar nisu, isprva, umelitano rei koje su i kakve te narodne pesme, i gde se one mogu nai. Davalisu mu stoga, kao ugled,+azgovor ugodni naroda slovinskoga, za koji su tadaverovali da predstavlja zbornik prave narodne poezije nae a neto kasnije, ipoto je bila ve ugledala sveta prva $ukovaPjesnari'a, 6:6G. godine,+opitar je $uku savetovao, na traenje nekoga "+ranj%a", da+aiev+azgovor "na srpski prepie", odnosno da "iz loeg +aievogpravopisa, punog greaka, uspostavi srpski tekst", "da prenese %elog +aia usrpska slova", ime bi+azgovor "i za nas, za ok%e, postao itljiv i tek bismotada zapravo mogli da uivamo u njemu" "ovo bi zaista trebalo da uinite *

pisao je +opitar $uku u to vreme * i da na taj nain za sebe prisvojite svuzaslugu da ste lepe pesme vaih sunarodnika otrgli od postepenog zaboravaili makar samo odsaka*enja u ustima tolikih pesnika" pored toga *proirivao je +opitar svoj predlog * $uk bi uz ve tampanu prvusvojuPjesnari'u,"eventualno u nekom drugom tomu", mogao dati +aievu"zbirku" po svome pravopisu, i zatim, "u nekom treem tomu", pesme koje jeu me#uvremenu uo, i za koje je naao "da su vredne da ovamo u#u"."0er va2 taan sud . zavrne su rei 0erneja +opitara u tom predlogu, i one su,treba to naroito istai, od najvie asti za $uka, i uopte, a ne samo spogledom na to da potiu iz tog poetnog trenutka njegovog knjievnogdelovanja * i va2 $oetski ose*aj nisu najmanja me#u vaim zaslugama". &asvu sreu $uk u pogledu +aia nije posluao savet 0. +opitara, a uostalomsamo godinu dana kasnije dvoji%a prijatelja jednovremeno i jedan od drugognezavisno doli su do uverenja da +ai u svome+azgovoru nije doneoautentine narodne pesme i da su to, u stvari, samo njihove imita%ije. 1 tomsmislu +opitar je, ve marta 6:67, $uku preporuivao da "nastavi hrabro isavesno sakupljati samo narodne pesme", i javljao da upravo vidi "da ih+ai nije sakupljao, ve sve sam nainio i to u srpskom metru, pa uz to jorimovane", pitajui ga ta on o tome misli. !dgovor $ukov stigao je za manje


11/21

od deset dana, iz &ovoga Eada, gde je on tada bio, i u njemu $uk senedvosmisleno izjasnio> "Aa +aia imate pravo> on nije one pjesne skupljaopo narodu, nego je samo materiju uzeo iz naroda, pak je sam sastavljao povkusu i po nainu narodnom no on je svoje pjesne u haljinu narodnu tako

obukao, da ih narod prosti ne moe razlikovati od svojih pjesana, ali mimoemo ih lasno razlikovati i poznati". +ada je, zatim, poetkom aprila6:K6, u dodatku "&ovina srpskih", tampana neka +aieva pesma, $uk seodmah javio +opitaru iz +ragujev%a, i ogoreno u svome nainu odsekao dabi "trebalo nekoliko vruiJ o%ijepiti i onome koji je poslao, i onome koji jeprimio (ali ovome udvoje, utroje vie) barem da je onako kao to je u+aiu, nego iskvareno i u jeziku i stihovima". I "!no

nijesu narodnepjesme, nego iJ je on gradio, kao to i sam kae, i premda su#ekoje (osobito koje nijesu na sroke) dosta nalik na narodne pjesme, ali seopet lasno moe poznati da nijesu narodne".

$rednost $ukovih knjiga sa srpskim narodnim pesmama i silni utisak koji suone ostavile na svoje itao%e, i kod nas, i u svetu, uti%ali su da se za nekovreme smetne s uma da u tom poslu on nije bio ni prvi, niti pak jedini. 0o odsredine '$ veka belee se, sporadino, narodne pesme, i poneke od njihizlaze pred svet i u tampanim knjigama naih pisa%a, ali i ponekih strana%a,kao to je to sluaj s 2ortisom ali od poslednje de%enije '$II veka javljajuse ve i itave zbirke narodnih pesama, najee bez ikakvog uti%aja sa

strane, a ponekad i pod dejstvom +aievog primera. Takve su, primera radi,velika zbirka narodnih pesama od svake vrste, * istina, izmeanih i spesmama polunarodnim ili pak sa nesumnjivim imita%ijama * pomorskogkapetana &ikole Furovia iz =erasta, i zbirke njegovih sugra#ana, 0ulijaFalovia, &ikole /azarovia i vie drugih ljubitelja ove vrste knjievnosti,znanih i neznanih, koji su nastavili njegovim putem zatim zbirka bezimenog&em%a, nastala u prvim de%enijama '$III veka u raznim krajevima naim, asauvana u 3rlangenu u &emakoj potom veliki zbornikPo$ijevkeslovinske,koji je 687:. godine u Dubrovniku, pod uti%ajem+aievog+azgovora ugodnog naroda slovinskoga, koji se u nekoj vrstipredgovora tamo i navodi, nainio dubrovaki isusova% i jedan od najveiherudita ?$III veka Ivan /arija /atijaevi, ukljuivi u nju sve ranije zapisetakve poezije (ura /atijaevia, 0oza Fetondia), ali i mnoge do%nije, svojei tu#e, preteno anonimne kao i brojne "pjesmari%e" Erba ondanje 1garske,u kojima su u daleko premonijoj veini bile poluumetnike i poluknjievnepesme takozvane "gra#anske" ("gradanske") poezije, ali je u njima bilo ipojedinih zapisa narodnih pesama, ne uvek na najbolji nain nainjenih.$altazar Fogii svakako je u glavnoj svojoj misli, ako ne u pojedinostima,bio u pravu, kada je poetkom ovoga stolea s ponosom isti%ao> "1pravo, to


12/21

se sabiranja narodnih pjesama tie, nek se, osobito u Dubrovniku, ne zaboravida je najstariju zbirku takih pjesama osnovao Dubrovanin uro /atijaevijo pri kraju '$II ili poetka '$III vijeka (a drugi Dubrovanin, Fetondiproduio) to je dakle bilo dosta ranije nego je /akerson !sijanom, a 2ortis

sanagini%om probudio u jevropskom umstvenom svijetu ivlju eljuneposrednijeg poznavanja prostonarodnih pjesnikih tvorevina".

&ajvei deo tih starih zapisa $uk nije mogao znati, jer su, u najdubljemzaboravu, amili po rukopisima i u retko sauvanim primer%ima starih knjigaali i one koje je mogao videti, ili za koje se zna da su do njegovog saznanjadolazile, hotimi%e nije unosio u svoje zbirke. !n je traio, i sam i od svojihsaradnika, jedino pesme koje su jo uvek ivele i koje su neposredno moglebiti zabeleene od pevaa ili kazivaa u narodu. !d toga svog naela odstupioje samo u dva maha, i u oba sluaja to je i priznao. Aa-asanagini'u rekao jeda je dugo nastojao da je uje od narodnih pevaa, ali kako u tome nije uspeo,

njen tekst doneo je po 2ortisu, istina unekoliko jeziki preudeen zapesmu&ak2i*i ku2aju ljue rekao je to u "raunu" o poreklu pesama svojezbirke poneto nejasno i uvijeno, tako da se inilo da svoj pravi izvor svesnoprikriva> "ova je pjesma tampana u Satiru -eljkovia, ali sam je ja sluao i unarodu naem, osobito od jednoga mometa iz 1ike nahije, od koga sam jeovako prepisao". 1 kritikoj nau%i o narodnoj poeziji (Etojan &ovakovi,/atija /urko, Evetozar /ati) podozrenje koje je izazvalo ovako sroeno$ukovo obavetenje pretvorilo se u u#enje to je ta pesma u pore#enju spesmom -eljkovievog Satira "skoro vrsta po vrstu jednaka", ili u otvorenuneveri%u u mogunost "da se jedna pesma, makar i u najkraem vremenu,sauva nepromenjena".

1mesto da za narodnim pesmama traga po starim rukopisima i po knjigamasvojih prethodnika, $uk ih je nalazio i zahtevao je to i od svojih saradnika, nakoje se u tom pogledu oslanjao, kod pevaa iz naroda, koji su ih znali ipamtili, a ne retko i stvarali. @ino se uvek starao da pred sobom ima najboljepevae i da od njih zabelei najlepe pesme iz njihovog repertoara, a kada seto nije doga#alo, davao se u potragu za boljim pevaima i nastojao da od njihizvue pouzdanije i lepe verzije pesama. =ritom je neprestano nastojao da iod svojih pevaa i od svojih saradnika dobije "pravo vino", to jest upotpunosti verodostojne tekstove, kao to su to uostalom od njega oekivali+opitar i


13/21

Ea toga razloga, etiri knjige njegovih Sr$ski narodni $jesamapredstavljajuu stvari mnogo pre antologiju negozornik te poezije one su na svojimstrani%ama donele, i tako zauvek sauvale, najvei broj najboljih pesamanarodnoga ili usmenog postanja. Etoga je obaveteni i u najvioj meri

pozvani 0. +opitar mogao, s pravom, da u njima vidi "divno %vee", koje bivaljalo da neki pesnik dostojan "Da li se ikoji narod dananje 3vropemoe(u narodnoj poeziji) meriti sa Erbima"

Tekstove tih pesama $uk je zabeleio u jednom asu njihovoga ivota i takoih "od zaborava i propasti sauvao", kako je sam govorio, sporei se sasvojim ogorenim oponentom /iloem Evetiem oko sasvim drugestvari. Feleei na taj svoj nain i po takvim svojim merilima samo najboljeverzije narodnih pesama od najboljih njihovih pevaa, $uk se nimalonije zavaravao da je tako iz njih izvukao i po njihovom pevanju ili kazivanju

zapisao sve to su oni u svom pamenju uvali naprotiv, i sam je iznosiouverenje da su mnogi njegovi "pjevai i pjevai%e odnijeli njihove pjesme sasobom na oni svijet, n.p. 2ilip $inji, Tean =odrugovi, stara% /ilija,ljepi%a Etjepanija it.d.". 1 svoje knjige, me#utim, $uk nije hteo da unese niveliki broj pesama narodnih ije su mu zapise pribavljali i sa raznih stranaslali mnogi njegovi saradni%i neto u njima, bilo da je to sadrina njihova,bilo da je to njihov oblik, ili se stvar ti%ala valjanosti zapisa, nije izdralovisoka $ukova merila. I te pesme, koje su ispunile jo deset knjiga, po opsegujednakih svaki put knjigama koje je $uk izdao za svoga ivota, prire#ene suza tampu i objavljene u dva maha posle njegove smrti u takozvanomdravnom, ili u akademijskim izdanjima njegovih dela.

Ea svojim zbirkama narodne poezije srpske, i sa domaim i svetskimuspehom koji ih je pratio * $uk je postao primer i ugled za sve koji su elelida po#u po njegovom tragu i da narodnim umotvorinama koje on nije stigaoda uje i zabelei, i da ih uvrsgi u svoje knjige, ili pak onim na koje se moglonaii u predelima i krajevima naim u koje se $uku nikad nije dalo da za#e,zbog ondanjih neprilika narodnih ili zbog neprilika njegovih, upotpunesveukupno nasle#e nae u narodnom pesnitvu. Drugi su opet udeli zaslavom ravnoj onoj koju je svojim zbirkama narodnih pesama $uk dosegao,ili za materijalnim dobrima koje je, po njihovom uverenju, $uk stekao,unapred uvereni, s vie ili manje osnova, ili ak bez ikakvih osnova, da sve tomoe da dopadne i njima. Filo je napokon i nastojanja da se zasnivanjemnajireg prikupljanja narodne poezije, na svim stranama gde je nje moglo biti,i svakojake kakva se mogla nai, barem obimom i koliinom, ako ne povrednosti nadmae $ukove knjige, i da se tako za vlastiti narod zajednopovrate ili osvoje vrednosti koje je $uk prigrabio iskljuivo za narod srpskitakvi su, u osnovi, bili motivi /ati%e ?rvatske u ostvarivanju velikog i samopo obimu i broju objavljenih knjiga monumentalnog poduhvata izdavanjahrvatskih narodnih pesama. Dok je bio u ivotu, $uk je s vrlo malo


14/21

blagonaklonosti gledao na takve pokuaje, ne samo kao na pojavu neeljenekonkuren%ije i preuzimanje poslova koje je smatrao prevashodno svojimdelokrugom * kao to je oigledno bilo kada je re o Eimi /ilutinoviu i onjegovom sabiranju i publikovanju narodnih pesama iz Hrne neki su bili osu#eni nazaborav, pa i nestajanje, drugi su imali sreu da dospeju do ondova pojedinihnaunih ustanova, biblioteka i muzeja, naih i stranih, i da tamo saekajubolje dane i mogune itao%e.

&ikada ta ogromna sabrana gra#a nije kritiki sre#ena i izuena, nikada nijeak ni popisana i prebrojena. &eke od najpoznatijih me#u zbirkama pesamao%enjivane su, mahom kada su predavane za tampu ili kada su izdavaneobino su te o%ene bile ovlane, a samo u retkim prilikama bile su stroge i

nepovoljne. !stale su ivele svoj tihi vek, i upotrebljene su, u nau%i ili me#uzainteresovanim itao%ima, onakve kakve su bile i onim to su nudile, kada ihse neko setio. Eve to se u njima moglo nai nije, me#utim, bilo od istevrednosti, ni od podjednake verodostojnosti. /noge pesme u njima bile su, iknjievno i u istorijskom pogledu, i kao svedoanstva o pojedinim trenu%imau prolosti naeg narodnog pesnitva, vrlo oskudne vrednosti, ili ak i bezikakve vrednosti. &eretke su opet predstavljale obino pretakanje ve oddrugde poznatih tekstova * re je o proizvodima takozvanog naknadnogpevanja pesama nauenih iz tampanih zbirki * pa i ista prepisivanja iliplagijate. Druge su, me#utim, bile alsiikati i mistiika%ije, gdekad veto ibrino prikriveni, drugi put sasvim nespretni i grubo otvoreni, i gdekad samodelimini, i drugi put u %elini i bez ikakvog izvornog ostatka. Mekao se, i jouvek se oekuje, dugotrajni i u najvioj meri kompetentni, najire zasnovani itanani rad nauke, da u tom sada nepreglednom mnotvu naini reda, da utvrdivrednosti, da odvoji tekstove sigurne i pouzdane, znaajne i koji u bilo kompogledu mogu biti od koristi, od parazitskog i nepotrebnog korova, koji samoini tete i odvodi na pogrene zakljuke.

&a sve te zadatke koji u odnosu na istoriju i nesagledivi znaaj narodnog


15/21

pesnitva naeg, predstavljaju jo uvek neodueni dug nae nauke, ukazivaoje, u vie navrata, vrhunski znala% narodnog ili usmenog stvaralatva, naeg,ali i svetskog, $ojislav /. 0ovanovi. 0ovanovi je u najvioj meri za to biopozvan> on je skoro itav svoj vek posvetio razotkrivanju mistiika%ija *

poput one, i najglasovitije, koju je nainio =rosper /erime, ili one druge,manje uspele i srene, kojom se "proslavila" kneginja -ozenberg *, otkrivanjuknjievnih kra#a * kakvi su bili plagijati $ladimira +rasia u oblastibeleenja narodnog pripovedanja, razobliavanju krivotvorenja svih vrsta *kakvi su lani zlatni%i srpskih %areva i kraljeva i tobonja kruna %ara Duana,alsiikati na +osovskom spomeniku ili izmiljeni likovi 2ilipa $injia idrugih srpskih guslara *, ili ukazivanjuna neosnovanost pojedinih legendi,ugodnih naem na%ionalnom ponosu, ali koje su u stvari mehuri od sapuni%e *kakve su na primer one o razglaenom a neistinitom boravku pesnika Fajronana naim obalama, ili o Hetinjukao sreditu tamparstva koje bi u prvompoluveku od izumevanja te vetine prethodilo @ondonu.

1 jednom od tih svojih javnih istupanja u prilog kritikog rada na izuavanjubogatog nasle#a u oblasti narodne poezije objavljenom u "&inu" jo daleke697C. godine u broju KCG. od KK. januara pod karakteristinim naslovom Stoiljada $esama ali . koliko 4alsi4ikata5 i s isto tako reitimpodnaslovom-aos u narodnim $esmama, koji je, na alost, nezaslueno ostaobez ikakvih odjeka, $ojislav 0ovanovi obznanio je niz nepoznatih ilizanemarenih injeni%a od presudnog znaaja. 0edna je od njih da ponjegovom priblinom raunu kod nas ima to tampanih, to u rukopisimapriblino sto hiljada zabeleenih narodnih pesama, mahom naunoneizuenih. druga je jo alarmantnija> da u tom mnotvu ima "veliki broj

alsiikata, plagijata i mistiika%ija, koje su ubaene u nau knjievnost i naunauku kao tobonje narodne pesme". 1 produetku svog osvrta koji imasnaan programski karakter i dramatian ton. 0ovanovi je o%rtao puteve iobjasnio razloge i motive toga posla> "Iz najraznovrsnijih pobuda (deakoslavoljublje, besposli%a, senilnost, loe shvaeni patriotizam ili kakvi drugipekulantski motivi), otprilike jedna stotina nabe#enih olklorista, objavilo jepa i danas objavljuje, ponekad tiho i nezapaeno, ponekad sa praskom iuspehom, itave knjige lanih narodnih umotvorina. 2abrikovale su se pesmei pripovetke, deje brojeni%e, basne i basme, pa ak i "zbirke narodnih reikojih nema u $ukovom reniku". Eav taj materijal, ukoliko ve nije objavljenu psevdonaunim ili psevdopatriotskim izdanjima, poiva u dolapima naihuenih drutava, koja su ih objavljivala esto preuzimajui jedno drugomnjihove promuurne proizvo#ae". Easvim jasno i odre#eno i do poslednjegslova tano, 0ovanovi je naznaio krajnje tetne posledi%e po nauku odupotrebe tekstova lane, pravljene i neautentine poezije. "0edan odnegativnih rezultata stvaranja lane narodne poezije jeste zabuna koju je onaunela u nauku. /ogla bi se navesti duga lista imena knjievnih istoriara,etnologa, leksikograa, muzikologa, naih i stranih, i to onih najuglednijih,koji su bili rtve ovih mistiika%ija, sluei se u svojim raspravama takvom


16/21

nesolidnom dokumenta%ijom. &eki od tih radova, koji se ba u najglavrmsvojim takama oslanjaju na tako nesigurna uporita, izgledaju pisani usaradnji sa &uiem ili Domanoviem".

&ajdublje uveren da naoj nau%i predstoji, i da je apsolutno neophodan, dug,sloen i krajnje odgovoran posao "kritikog prouavanja postojeihtekstova", s %iljem da se iz njihovog pretrpanog mnotva odstrane svialsiikati, za koje se pouzdano ustanovi da to jesu, kao i ostale vetaketvorevine sline vrste, koje predstavljaju suvian balast i svoje prouavao%eodvode u nepotrebne i opasne zablude, $ojislav 0ovanovi je u oekivanju dase takvi timovi znala%a obrazuju inokosno krenuo da koliko moe samraisti teren i da ga pripremi za bolji rad u navedenom prav%u.

De%enijama 0ovanovi je strpljivo i temeljno izuavao iroko i nedoglednomore naeg narodnog pesnitva, zabeleenog u rukopisima i tampanog u

knjigama, i na osnovu svojih kriterijuma i sa uporitem u razvijenom svomulu za raspoznavanje odvajao sigurnom rukom pravo od lanog u tom morusvakovrsnih tekstova. Iz razba%anih njegovih zabeleaka nastalih u toku togarada i naznaka nainjenih uzgredno i u hitnji, razabiru se, s dovoljno jasnosti,i predmeti njegove pretrage i kriterijumi kojima se rukovodio. Traio jenaroito i u prvome redu "publika%ije koje ne predstavljaju autentinonarodno pesnitvo, ve su knjievnog ili poluknjievnog postanja>alsiikovane tekstove, preruene alsiikate, mistiikatorske sastave i slinaizdanja, koja ni do danas nisu otkrivena, i od kojih se na alost i danas iniozbiljna upotreba i u naoj i u inostranoj nau%i i literaturi". Iznalazio je timnainom pesme nesumnjivog knjikog porekla, "nauene iz knjiga", zatim

"pesme koje nikada nisu prole kroz gusle" (dodavao je usto> kroz kolo i krozgrlo), ve su neposredno iz mastioni%e dospele pravo na hartiju ("%veemastioni%e", kako je govorio Ekerli), zatim pesme "sastavljene odpolukolovanih ili kolovanih ljudi", i sve takve pesme u njegovom vi#enju iprema njegovim kriterijumima bile su neautentine, abrikovane i lanepesme, ije odstranjenje iz korpusa narodnog pesnitva naeg ne bi bilo ni odkakve tete. =o tim kriterijumima, tako#e, autentine i izvorne pesme moralebi da proisteknu "iz narodne tradi%ije, a ne iz knjiga", i da od trenutkanastajanja pro#u "kroz narodni plebis%it". Aanimljivo je napomenuti da seosnovni kriterijumi $ojislava 0ovanovia za razluivanje pravoga pesnitvanarodnog od onoga koje to nije poklapaju s kriterijumima odvajanjanarodnog (rorolare) od narodskog (rorolareggiante) i autentinog (autenti%o)od lanog (also) izgra#enih na primer u italijanskoj nau%i i obznanjenih uasopisu za narodnu tradi%iju "@ares" jo 69B9. godine konana i krajnjesaeta ormula tih kriterijuma bila bi> "narodni (popolari) su oni tekstovi ukojima je uee imala narodna ili opta obrada (popolare o %omuneelaborazione)".

Ishode svojih ispitivanja i dokaze za svoja zakljuivanja 0ovanovi je izneo u


17/21

nekoliko opsenih naunih rasprava, bezmalo monograija, o pojedinimsakupljaima narodne poezije, nekada na glasu, a koji su, po njegovom sudu,najvie podlegli iskuenju krivotvorenja, podmetanja lanog za istinito,pretakanja i "prepevavanja" ve poznatog, pozajmljivanja iz drugih zbirki i

istih kra#a. Te 0ovanovieve rasprave * o Fogoljubu =etranoviu, o Faldu/elkovom


18/21

/ilojevi, 2ilip -adievi, /ihovio =avlinovi, 2ranjo +uha, /anojlo+orduna, /ilan !bradovi, Tihomir !stoji, &ovi%a auli, @uka "!no toja predlaem, to nije nikakva revolu%ija u naoj nau%i * to je prosto vraanjekritinosti i kriti%i velikih slavista 0erneja +opitara, $atroslava 0agia,Etojana &ovakovia". I za utehu i smirenje razljuenih dopisao je jo, kao

neko svoje pokrie, da ne treba iveti "u uverenju da je to (to jeuAntoologijiizneto ili to iz nje proizilazi) neka naa amilijarna aera kojutreba da krijemo od strana%a", ve da je upravo stvar koja ima svetskerazmere i da je isto tako i toliko svetska situa%ija.

&e bez oseanja nelagode, i tavie s poneto jeze, neizbeno se morapristupati poslednjem odeljku ovoga po nudi brzoga osvrta okrenutognarodnoj poeziji, ali i onome to bi se pod to asno ime elelo podvesti i tose, bez mnogo prava razume se, gdegde pod njega i podvodi.

1 ovo nae doba dosad nevi#enog razvoja %iviliza%ije, nauke i tehnike, doba

bezmalo opte pismenosti, kompjutera, televizije i drugih monihobavetajnih sredstava, narodna poezija u smislu te rei koji je odavnouobiajen i koji je skoro klasian, a koji se ipak odrao uprkos svemu, i kaoivi organizam koji traje, i kao naporedni tok pisanog i umetnikog pesnikogstvaranja, uistinu pripada prolosti, po svemu sudei neopozivo i nepovratno.!na se odrava jo ponegde, na podrujima smetenim podalje od glavnihprava%a svakodnevnog saobraanja, i to samo u osta%ima iz prolih dana, ikao seanje, ali njenih tvora%a, kakvih je bilo nekada, nema vie, a po istinigovorei, ne moe ih zapravo ni biti. Iz tih silno prore#enih rezervata svojih,ta poezija po sluaju sauvanih ostataka dolazi blagodarei trudu revnihsakupljaa i muzikologa koji se uputaju u traganje za pojedin%ima sa joneusahlim pamenjem i belee ono to na#u, a potom izdaju u knjigama,spasavajui tako od neumitnog i sveopteg zaborava ono to se s mukomodralo u usmenom vidu do naeg vremena.

!no pak to se kao narodna poezija i narodna muzika danas nudi esto snevi#enom bukom i reklamom, i uz zdunu pomo, i na alost uz preglasnupropagandu od strane masovnih medija * nazivalo se u poetku poezijom imuzikom "narodnjaka", potom s manje skromnosti novokomponovanim


19/21

narodnim pesnitvom ili neoolkom, a sada se to ve s otvorenim prkosom, iizazovom ak, zove turboolkomN &ajbolje bi bilo dodue * i ja nisam prvikoji to predlae * da se nazove kvazinarodnom poezijom i muzikom, ilikiom i undom u takozvanoj olk*poeziji i olk*muzi%i.

=odjednako je teko, a i tuno, oseanje koje to tobonje narodno pevanje (uobostranom smislu te rei) izaziva kod upuenih sluala%a pri susretima,obino u prepunim kon%ertnim dvoranama i na njihovoj estradi, satakozvanim guslarima, upara#enim i kostimiranim u raskona i stilizovananarodna odela, koji izvode svoj ubogi repertoar, jo nekako i podnoljiv kadaje nauen iz knjiga, i upravo nesnosan kada prelazi na deseter%e (mahom saslikovima) sklepane kojekako, a najee do zla boga oajno, o savremenimtemama, koje me#utim njihovi pesni%i do kraja obezvre#uju svojomoskudnom inven%ijom i preslabom izraajnom moi. Ea takvom vrstompredstavljanja te vrste naeg takozvanog olklora ide se u tipino nae

krajnosti organizovanjem estivalskih smotri, pa i masovnih takmienja,nali%kanih i lanih "guslara", koji, u mnogo sluajeva, pripadajuintelektualnom, ili poslovnom, pa i rukovodeem sloju naega drutva oni ugarderobama ostavljaju svoja gra#anska odela, po poslednjoj modi, i navlae,kao pravi proesional%i, skupljene i bogato naarane kostime za koje bi htelida im se veruje da je to odea guslara, da bi za nekoliko sati uestvovali u timnazovipriredbama s lanim predstavljanjem pesnikog stvaralatva narodnog.

Avezde estradnog olklornog kia pokuavaju da preskromne vrednostistihova koje pevaju i muzike koju izvode, kao i svojih glasovnih mogunosti,uveaju i nadoknade preraskonim haljinama, skupo%enim i bletavim

nakitom i napadnom kozmetikom kojima je %ilj i namera da to vie stave nauvid dodue vanumetnike, ali svakako nezanemarljive njihove kvalitete.

+ako sve to izgleda u takozvanoj naoj stvarnosti i po selima nae dananji%e,izloenim reklo bi se> namerno i svesno, metodino i planski, razornompro%esu medijski usmeravanog oprostaenja, naslikao je majstorski isigurnom rukom knjievnik Livojin =avlovi u nedavno objavljenom ogledunazvanom upravo Turboolk ("=olitika" 6:. ebruar 6997). Euvie je reit islikovit taj ogled da bi zaista grehota bilo ne navesti iz njega barem sledeiodeljak> "Aemlja ustalasana, mahom nepoorana * urasla u korov i iblje.$onja%i puni roda koji niko ne bere. Etara kuita pusta, posrnula uraspadanju. =razni ambari, mrtve tale, nevezani kerovi u hladu podsatrulelim tarabama i pijanim plotovima nadomak ogromnih, neukusnoraskonih i nesvrsishodnih trospratni%a, namenjenih tatini i nadmetanju.!grade od livenog betona ili kovanog gvo#a. &adstreni%e nad traktorima,kombajnima i u blato ukopanim mer%edesima. 2arme bikova, kokoakanosilja, tovljenih svinja. =lastenja%i sa zimskom zelenom salatom i ranimparadajzom. =repune trpeze teleih orbi, sarmi od kiselog kupusa, praseeg ijagnjeeg peenja. $aari, atre, svadbe, krtenja, sahrane i ispraaji u vojsku


20/21

kamioni pretovareni tekim nametajem kupatila u kojima se niko ne kupaklozeti u kojima niko ne vri nudu. Iza nagomilanih zbrda*zdola zbubanihtekih, u reh sazidanih zdanja uzdiu se naba%ana u stajske zidove brdaneprevrelog, u mokrau ogrezlog gnojiva, dok se njive zasejane peni%om,

kukuruzima ili sun%okretom zaprauju hemijskim preparatima protivuinsekata i pti%a. &akraj sela nazire se groblje naikano staklenimgrobni%ama i kapelama mermernih zidova, aluminijumskih vrata, bakarnihkupola i pozlaenih krstova. 1 kapelama i povrh sveih humki lee lae vinai rakije, zastruzi sa sirom, pani%e i tanjiri s mesom, poskuri%e, gibani%e itorte, tamjan i svee za pokoj dui pomrlih od visokog krvnog pritiska iliizginulih u kaanskim tuama i saobraajnim nesreama. kole prazne.+aane pune. 1 opustelim domovima star%i i stari%e na umoru. (...) umestoptijeg %vrkuta ili konjske njiske iznad serbske seoske idile razlee se stranzistora ili televizijskih zvunika veseli je%aj abana aulia, Deja-amadanovskog ili turbo*olk*seks bombe He%e $elikovi. &o ta vriska (ili

hropa%) ne nastaju na panja%ima pred kolibama ili sred proplanaka udrevnim stoletnim hrastovim umama, ve u radioonskim i televizijskimemisijama mnogobrojnih, silnim akultetima ukraenih..."

Avono za uzbunu od neizmernog nasilja neukusa, vulgarnosti i * zato nerei * razarajue primitivnosti, koje nas sa svih strana obasipa i sa njih nampreti, ubijajui i poslednje ostatke kredita narodnoj poeziji i muzi%i, potezanoje u vie mahova dosad, i sa strane najmerodavnijih. 0edno je zazvonilo jodaleke 69CC. napisomProtiv lani narodni $esama koji je objavljen ukulturnom dodatku "=olitike". 1inio je to, na nain i tonom koji su sasvimodre#eni i jasni, i koji ne ostavljaju mesto nikakvoj dvosmisli%i, umni,

razloni, tihi i u svemu odmereni ovek, koji je u tom asu usto bio i najboljii najobaveteniji poznavala% narodne knjievnosti, i proesor njen naFeogradskom univerzitetu, $ladan &edi.

"Ea ovim pesnitvom nesumnjive izvornosti, ijem poslednjem trenutkuprisustvujemo upravo danas * pisao je tada &edi, spominjui najpre izvornonarodno pesnitvo * ne bi se nikako smela meati jedna posebna vrstaliterature. !na se ve nekoliko desetina godina potura neobavetenima kaonarodna iako to ni po emu nije. !d oblika u kojima se javlja najbitnija sudva. Aa ljubavne narodne pesme katkad se proglaavaju nadritune inadriulne rimovane stroe koje su sastavili pismeni ili polupismeni ljudi sapotpuno izgubljenim prisnim odnosom prema izvornoj usmenoj liri%i. Istotako za narodnu epiku katkad se proglaavaju deseteraki sastavipolupismenih ljudi, koji, mnogo vie u sraunatoj negoli u bezazlenoj elji dase priblie svome vremenu, opevaju skoranje ili dananje doga#aje, i to nanain esto vrlo nedostojan ovih doga#aja. =omenuta vrsta literature daleka jei od pravog narodnog pesnitva, a, po pravilu, i od umetnosti uopte.=oslednjih godina ona se na alost sve vie uje sa naih kon%ertnihpozorni%a, sa naih radio*stani%a, sa naih televizijskih stani%a.


21/21

obuzima nedoumi%a kada, na primer, izme#u izvrsnih narodnih igaraansambla J+oloJ mora da slua iste veeri, u potpunom neskladu s njima,pevanje stihova koji ne samo to nisu narodni, ve nisu ni od kakve vrednosti. zatim, naem itao%u nude se esto takve pesme kao narodne i u

tampanim zbirkama, u asopisima i u lan%ima. &ije on kriv to prestajeponekad razlikovati ta je ta grehota je do ljudi koji ga obmanjuju..."

li, ta se tu, i u takvoj jednoj stvari. moglo postii golom rei, ma kako onabila prava, i sa pukom strunou, ma kako ona bila visoka, protivproesionalno organizovane, industrijski zasnovane, bunom reklamompoduprte i agresivnom podrkom tampe. radija, televizije i diskograskihkua osnaene proizvodnje tobonje i u svemu lane narodne poezije imuzike, kojom se svakodnevno i masovno zasipa trite I da li se od tenajezde potkulture i kia mogu uopte braniti izvorne vrednosti narodnepoezije i muzike I da li, pred sumnjom u povoljan ishod takve odbrane, ne

zautati, do nekih boljih dana, ako ih uopte i bude, s onim rezigniranim iodve dobro poznatim> "Aato brani $ladislava mrtva, to ga brani kad ga neodbrani"

O K;;;*K;;6 Elavi%

Documents

Miroslav Pantić Pravo i Lazno u Narodnom Pesnistvu