MIŠLJENJE, JEZIK I SAZNANJEODNOS MIŠLJENJA I JEZIKA

ZNAK I SIMBOLVRSTE SAZNANJA

MIŠLJENJE I JEZIK

• I opažanje i mišljenje su nerazdvojno vezani sa jezikom i ne mogu imati objektivni, društveni karakter ako nisu jezički izraženi.

• Šta je neko opazio ostali ljudi mogu da znaju samo kad je drugima pomoću reči izrazio sadržaj svesti.

MIŠLJENJE I JEZIK

• Za nauku su važne formulisane misli, misli izražene jezikom.

• Jezik je spoljašnja materijalna forma iskustva i mišljenja.

• Veza između mišljenja i jezika toliko je prisna da jedno odvojeno od drugog uopšte ne postoji.

JEZIK I SAZNANJE

• Reči unose određenost, konstantnost i opštost u mišljenje.

• Iskustveni i misaoni sadržaj se • vezuje uz jednu reč, • izdvoji, • fiksira i • obnovi u sećanju kad god se kasnije sa tom

rečju ponovo sretne.

JEZIK I SAZNANJE

• Bez jezika čovek ne bi mogao drugim ljudima da prenese svoje misli.

• Misli ne bi mogle imati objektivan, društveni karakter.

• Na primer, bez obzira na različita iskustva i misli koje pojedinci imaju o svojim roditeljima, za reč majka ostaje vezano samo to što je identično kod svih, da je to žena koja nas je rodila.

JEZIK I SAZNANJE

• Mišljenje i iskustvo pojedinca se ne može svesti samo na njegove jezičke iskaze.

• Međitim, svi oni elementi mišljenja koji se jezikom ne mogu formulisati ostaju neodređeni i subjektivni.

ZNAK I SIMBOL

• Jezik je sastavljen od rečenica, a one od reči koje su naročita vrsta znakova.

• Znaci - materijalni objekti koji osobe koje ih razumeju upućuju na nešto drugo, različito od sebe.

• reči, cifre, fotografije, saobraćajni oznake, muzički tonovi

• Na primer, crveno svetlo na raskrsnici znak je da se ulica ne sme preći. Klimanje glavom znak je da se dotična osoba sa nečim slaže.

ZNAK I SIMBOL• Jezički izrazi su • materijalni objekti, • izgovoreni zvuci ili • mrlje mastila ili • štamparske boje na hartiji, • koji uslovljavaju da svako ko ih razume• zamisli jedan drugi materijalan objekt koji je

njime označen.

ZNAK I SIMBOL

• Na primer, • kad u novinama pročitamo sutra

mraz, ove reči same po sebi su skup šara crne boje na hartiji.

• Međutim, za čitaoca koji razume srpski jezik ovo su znaci koji skreću pažnju na to da će sutra zahladneti.

SIGNALI I SIMBOLI• Postoje dve osnovne vrste znakova:

SIGNALI SIMBOLI

munja, otisak stopala u snegu, dim

reči, slike, grafikoni

prirodne pojave veštačke tvorevine

označavaju pojedinačne predmete

označavaju ono opšte u nizu pojedinačnih slučajeva

izazivaju čulne predstave izazivaju pojmove

SIGNALI I SIMBOLI• 1. Signali su prirodne pojave, dok su

simboli veštačke ljudske tvorevine. • signali (munja, otisak stopala u snegu i dim)• nalaze se u konstantnom odnosu,

nezavisnom od ljudi, prema nekoj drugoj pojavi koju označavaju

• Munja je znak udara groma, stopala u snegu su znak da je tuda neko prošao, dim je znak da u blizini gori vatra.

SIGNALI I SIMBOLI

• simboli su tvorevine čoveka• (izgovorene ili napisane reči, slike,

grafikoni)• značenje zavisi od ljudskog dogovora i

ljudskih potreba, od volje ljudi• ljudi mogu menjati značenje reči,

uvoditi nova imena za iste stvari

SIGNALI I SIMBOLI

• 2. Signali kao prirodni znaci označavaju konkretne pojedinačne predmete.

• Na primer, munja je vezana za jedan konkretni udar groma, a ne za grmljavinu uopšte.

SIGNALI I SIMBOLI

• Za razliku od signala simboli se odnose na ono što je konstantno i opšte u nizu pojedinačnih slučajeva.

• Na primer, reč grom označava ono što je zajedničko u svim konkretnim pojavama grmljavine.

SIGNALI I SIMBOLI

• 3. Kad opazimo jednu pojavu koja igra ulogu signala, u stanju smo da predstavimo sebi drugu pojavu koju ona označava.

• Naš doživljaj ima karakter čulne predstave zato što je ta označena pojava pojedinačna i konkretna.

SIGNALI I SIMBOLI

• Međutim, razumeti simbol znači zamisliti strukturu predmeta na koji se on odnosi.

• Tako simboli ne izazivaju čulne predstave već pojmove.

PODELA SAZNANJA• Različiti izvori saznanja određuju i njegove

vrste.• Na osnovu čulnog iskustva dobijamo

svedočanstva o iskustvenim činjenicama. • Na osnovu mišljenja dobijamo zaključke o

opštim, strukturnim svojstvima opaženih činjenica.

• Na osnovu intuicije dolazimo do neposrednih uvida o prirodi složenih celina.

PODELA SAZNANJA

• Nijedan ne vodi sigurno istinskom znanju jer su moguće čulne iluzije, logičke greške i greške intuicije.

• Vrste saznanja jedna drugu proveravaju, pa se primenom pravila može utvrditi da li je zaista reč o znanju.

SVEDOČANSTVO

• SVEDOČANSTVO ili evidencija • verodostojno iskustveno znanje• nesumnjive činjenice koje su

relevantne za neki istraživani problem

OČIGLEDNOST

• OČIGLEDNOST• visok stepen verodostojnosti iskustvenih

podataka• ponekad ono što je očigledno nije i istinito • zvezda večernjača (planeta Venera) očigledno je

veća i sjajnija od bilo koje druge zvezde na nebu • Prihvatanje mnogih složenih i značajnijih naučnih

teorija zavisi od toga da li je očigledan neki ključni podatak.

MNJENJE

• Mnjenje • sirov materijal mišljenja• rezultati nisu podvrgnuti kritičkoj analizi i

proveravanju• neophodna faza kroz koju prolazi proces

saznanja • Javno mnjenje• zdravorazumskim razmišljanjem dobijeni

rezultati široko prihvaćeni u jednoj zajednici

VEROVANJE

• Verovanja • izraz emocija i interesa• jedna od najvećih prepreka na putu ka istinitom

saznanju• Uverenja • verovanja pojedinca za koja on smatra da ima

dovoljnog razloga da smatra istinitim• uverenje je subjektivno, ali se suprostavljanjem

raznih ličnih uverenja umože doći do objektivne istine