Seminarski rad-MK280-Biznis u sportuTema: Sportska oprema za koarku

Student: Mirko Boovi 1031

Uvod Koarka je vrsta timskog sporta u kom dve ekipe sastavljene od pet igraa pokuavaju postii to vie poena ubacivanjem lopte kroz obru koa po odreenim pravilima. Do poena se dolazi ubacivanjem lopte kroz obru koa. Ekipa koja na kraju utakmice postigne vie poena je pobednik. Ko postignut unutar luka vredi 2 poena, iza luka vredi 3 poena, a slobodno bacanje vredi 1 poen. Loptom se upravlja njenim udaranjem o podlogu (voenje) ili meusobnim dodavanjem izmeu saigraa. Telesni kontakt koji ometa igraa u igri nije dozvoljen. Postoje strogo odreena pravila i naini na koje se lopta sme voditi.

Tokom vremena koarka je razvila uobiajene tehnike utiranja, dodavanja i voenja, kao i pozicije igraa i napadaki i obrambeni mehanizam. Dok se uobiajena takmiarska koarka odvija pod strogim i tano odreenim pravilima, razne varijacije koarke uinile su koarku bliu igraima i s manjim brojem pravila. Dok je takmiarska koarka iskljuivo dvoranski sport koji se odvija na terenu za koarku, manje regulisane vrste koarke mogu se igrati i kao sport na otvorenom, na podlogama razliitim od parketa, koji je standard za takmiarsku koarku.Nastanak i razvoj kosarke

Poetkom decembra 1891, Dejms Nejsmit, kanadski lekar Univerzitetu Mekgil i profesor fizikog vaspitanja na Koledu Springfild, osmislio je novu dvoransku igru s namerom zadravanja kondicije svojih uenika tokom dugih zima. Nakon odbijanja ideja objanjenjem da su pregrube ili nepotpune, modifikovao je deju igru Patka na kamenu, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i napisao je jednostavna pravila. Ko je stavio na visinu od 3.05 metara. Taj ko se razlikovao od dananjega po tome to je imao vrsto dno, dok dananji koevi imaju mreicu koja proputa loptu.

Dok su koevi imali vrsto dno, svaki put nakon postignutoga koa lopte su se morale izbijati iz koa. Nejsmitova nova igra bila je vrlo slina rukometu koji je nastao otprilike u isto vreme kao i koarka, krajem 19. veka. enska koarka poela je 1892. kada je Senda Berenson, profesorka fizikog vaspitanja prilagodila Nejsmitova pravila enama. Prva slubena koarkaka utakmica odrana je 20. januara 1892. u dvorani Gimnazije Udruenja mladih hriana. Igralo se s devet igraa na terenu upola kraem nego dananji NBA teren. Originalni naziv koarke na engleskom je basketball, a sloenica je od rei basket - ko i ball - lopta. Ime je Nejsmitu predloio jedan od njegovih uenika. Igra je bila popularna od samog poetka. Koarka se prvo igrala s fudbalskom loptom.

Prve lopte izraene iskljuivo za koarku bile su smee, to je bila uobiajena boja sve do pedesetih 20. veka kada je Pol Toni Hinkl, u potrazi za loptom koja bi bila uoljivija, u upotrebu uveo narandastu loptu, koja je i danas standardna. Voenje ili odbacivanje lopte od podloge (enleski: dribling), nije bilo predvieno prvim pravilima. Predvieno je bilo samo dodavanje lopte izmeu saigraa odbacivanjem lopte od podloge. Dodavanje lopte bio je prvi primer kretanja lopte. Voenje je postepeno nalo put do koarke i postao dozvoljen, meutm, nije se previe koristio zbog nepravilnog oblika tadanjih lopti i njihovog nepravilnog odskoka. Tek je sredinom pedesetih voenje postalo popularna metoda baratanja loptom, to je bilo uslovljeno poboljanjem njenih svojstava za to je zasluan Pol Toni Hinkl.

PravilaSmisao igre je premaiti broj koeva (poena) druge ekipe ubacivanjem lopte kroz obru protivnikog koa pod uslovom da je lopta ula kroz obru bez da je prola kroz donji deo obrua, ve od iznad, kao i spreavanje protivnike ekipe da ubaci loptu kroz ko tima koji se brani. Pokuaj ubacivanja lopte kroz obru (u ko) zove se udarac ili ut. Uspean ut iz igre vredi dva poena ako je ut upuen na nain da je zadnje mesto na kojem je uter stajao bilo unutar luka poluprenika 6.25 metara u Evropi, i 7.24 metara u NBA. ut izvan toga luka vredi tri poena. Utakmica se igra po etiri evrtine od deset (meunarodna koarka) ili dvanaest minuta (NBA). Na fakultetima se igraju dva poluvremena od 20 minuta, dok veina koleda igra etiri etvrtine od osam minuta. Veliki odmor nakon dve etvrtine traje petnaest minuta, a odmor izmeu dve etvrtine traje dva minuta. Ako je igra neodluena nakon etiri etvrtine igra se jedan produetak od pet minuta. Ako je nakon jednog produetka utakmica i dalje neodluena, produeci se nastavljaju dok se ne dobije pobednik. Ekipe menjaju koeve (strane) nakon odigrane dve etvrtine. Sat se pomie dok je lopta u igri; kad je lopta izvan granica ili nije u aktivnoj igri, sat se zaustavlja. Upravo zbog toga utakmice traju otprilike dva sata, mnogo vie od predvienih 40 (meunarodna koarka) ili 48 minuta (NBA). Na terenu u igri sme biti pet igraa jedne ekipe u isto vreme. Timovi smeju imati maksimalno sedam zamena. Zamene se mogu obavljati neogranieno, ali samo kad je sat zaustavljen, tj. kad igra nije aktivna. Broj tajm autova na utakmici ogranien je najee na est. Utakmicu kontroliu sudije kojih je na jedmoj utakmici etiri: glavni sudija, dva pomonika i jedan sudija za stolom, koji vodi brigu o broju postignutih koeva, linim grekama igraa, vremenu, strelcima i vremenu napada.Oprema za kosarkuto se tie sportske opreme za kosarku ona se sastoji od rekvizita koji su potrebni za igranje kosarke i garderobe odnosno obue koju koriste ucesnici u igri.Kosarkaski rekvizitiJedina oprema koja je preko potrebna za odigravanje koarkake utakmice su lopta i ravni pravougaoni teren sa koevima na suprotnim krajevima terena. Koarka na takmiarskom nivou zahteva vie opreme kao sat, tablu s rezultatom, alternativne strelice poseda, i operativni sistem na konstrukciji koa sa sirenom. Regularni koarkaki teren za meunarodnu koarku ima mere 28x15 metara, a u NBA 29x15 metara. Veina terena ima parket izraen od drveta. Metalni ko s tablom, mreom i obruom koji se nalazi 1.2 metara unutar terena po sredini s visinom gornjeg obrua od 3.05 metara. Ove mere skoro su identine u svim ligama na svetu. Dok dimenzije terena ili table na kou mogu varirati bez preteranog uinka, vrlo je vano da obru bude na tanoj visini od 3.05 metara. Ko je deo opreme koarkakog igralita. Sastoji se od metalnog obrua na koji je privrena mreica. Cilj koarkake igre je ubaciti loptu u ko. Kad je dr Dejms Nejsmit izumeo koarkaku igru, igrai su pokuavali ubaciti loptu u obian pleteni ko za voe, zapremine polovine buela (oko 18 l). Otuda i potie ime "ko". Koevi su bili prikucani na ivicu balkona i bili su zatvoreni s donje strane. Meutim, pokazalo se nepraktinim vaditi loptu iz koa nakon svakog pogotka (penjanjem na lestve), te je na dnu izrezan mali otvor, kroz koji se lopta motkom izbacivala prema gore. Godine 1893. uveden je ko od elinog obrua izraen kao visea koara. Mreica koja je otvorena na dnu uvedena je 1912-13. Koevi su esto bili uvrivani na balkone u dvoranama, pa su i gledaoci sudelovali u igri - naginjali su se preko ograde i usmeravali loptu u ko ili van njega, zavisno o navijakim sklonostima. Zbog toga su 1895. klubovi podstaknuti da iza koa postave platno dimenzija 1,2 1,8 m. Kasnije se drvena tabla pokazala prikladnijom. Staklena tabla je za profesionalce legalizovana 1908-09, a za kolede 1909-10. Zbog izbegavanja uestalih prestupa, tabla je 1920-21. pomerena od zadnje linije igralita za 0,6 m (2 stope), a 1939-40. za 1,2 m.Dananji ko[3] je obru izraen od elika, unutranjeg prenika 450 - 459 mm. Debljina metala je od 16 - 20 mm. Obojen je u narandastu boju. Na obru se vezuje mreica, koja slui da uspori let lopte, ali je ne sme zadrati. Obru se postavlja na tablu na visinu od 305 cm (6 cm) od poda, po sredini izmeu vertikalnih ivica ploe, a najblia unutranja taka na obruu je na udaljenosti od 151 mm (2 mm) od lica ploe.Koarkaka tabla je dio koarkake opreme. To je vertikalno uzdignuta tabla na koju je privren obru. Pravi se od ravnog, krutog materijala, najee od pleksiglasa. Obino je oblika pravougaonika i takva se koristi u NBA, NCAA i meunarodnoj koarci. Ipak, mnoge table mogu biti i ovalnog oblika, naroito u amaterskoj igri.Obru se montira na tablu preko fleksibilne spone, tj. nosaa, koji apsorbira silu koju proizvede lopta pri dodiru s obruom ili igra prilikom zakucavanja, pa se obru ponovo vraa u horizontalni poloaj.Tabla se vrlo esto koristi u igri da se o nju lopta odbije u obru. Za razliku od obine koarke, u koarci na pijesku i netbolu tabla se uope ne koristi, ve samo obru.Koarkaka lopta je lopta za igranje koarke. Vanjska povrina lopte napravljena je od prirodne ili vjetake koe, a moe biti i od gume. Povrina lopte ne sadri toksine ili bilo koje druge materijale koji mogu prouzrokovati alergiju.Osobine lopte:Crni avovi i naranasta boja; boja moe biti i naranasto-/svijetlosmea, to je odobrila FIBA[1]8 ili 12 avova, ija irina ne prelazi 6.35 mmPritisak zraka je takav da, kada se lopta pusti da padne na podlogu za igru s visine od 1.8 m, mjereno od podnoja, odskoi na visinu izmeu 1.2 i 1.4 m, mjereno do vrha lopte.Obiljeen broj svoje veliine (za mukarce 7, teine od 567 do 650 grama, a za ene 6, teine od 510 do 567 grama)U dananjem vremenu sa savremenom tehnologijom, novim materijalima i sa velikim znanjem sportska oprema mnogo kvalitenija i dostupnija. Prua vei stepen zatite pri svakodnevnom korienju u razliitim sportskim aktivnostima, prua komfor i pomae u postizanju sve boljih sportskih rezultata. Takoe svojim kvalitetom ali i komforom sportska oprema je pronala put i do korisnika koji se sportom bave samo rekreativno ili se ak uopte ne bave sportskim aktivnostima pruajui im vei komfor u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Sa razvojem sportske opreme kroz istoriju, razvila se i posebna industrija koja ima za cilj da radi na njenom daljem razvoju i usavravanju. Sa velikom potranjom za najrazliitijim oblicima opreme razvio se i veliki broj proizvoaa sportske opreme koji su postali svetski lideri u proizvodnji i prodaji sportske opreme kao to su Najk (Nike), Ribok (Reebok), Adidas, Puma, Fila, Diadora, itd. Ovi proizvoai svojim mnogobrojnim proizvodima (patike, majice, trenerke, duksevi, ortsevi, razni sportski rekviziti) privlae veliki broj korisnika (potroaa) svih uzrasta.

Upotrebom najmodernijih materijala i tehnika, stalnim razvojem, svojim kvalietom i konforom, proizvodnjom irokog raspona prilagoene opreme, za razliite sportske ali i svakodnevne aktivnosti industrija sportske opreme pronala je put do velikog broja korisnika irom sveta, i zauzima znaajno mesto u svakodnevnom ivotu skoro svakog pojedinca. I u dananje vreme zauzima znaajno mesto u svetskoj ekonomiji.

Sto se tice gardarobe i obuce koja se koristi u kosarci najupotreblajvanije su kosarake patike kosarkaski dresovi i kosarkaske patike.