Univerzitet u BeograduFakultet organizacionih nauka

MOBILNE FINANSIJSKE APLIKACIJE

Seminarski rad iz Elektronskog poslovanja

Profesor: prof. dr Božidar Radenković

Mentor: Nataša Miloradović

Student: Darko Stojković 433/04

Beograd, 2007

SADRŽAJ

1. UVOD................................................................................................................................32. ELEKTRONSKE TRANSAKCIJE...............................................................................33. m-Commerce ...................................................................................................................54. m-Banking........................................................................................................................95. PRIMER 1 >>Aplikacija: SMS Portal<<....................................................................136. PRIMER 2 >>Aplikacija: NOMAD<<........................................................................167. PRIMER 3 >>m-Parking i SMS4Parking<<...............................................................208. Zaključak........................................................................................................................239. KORIŠĆENA I REFERENTNA LITERATURA ....................................................... 24

2

1. UVOD

Tema ovog seminarskog rada su mobilne finasijske aplikacije. U uvodnom delu će biti opisan nastanak koncepta mobilnog poslovanja, definicija mobilnog poslovanja kao i okruženje i uslovi u kojima se ono obavlja. U nastavku rada će biti predstavljeni primeri nekih konkretnih mobilnih finansijskih aplikacija, kako iz strane tako i domaće prakse.

Pre koncepta mobilnog poslovanja i mobilne trgovine trebali bi nešto reći o nekim malo starijim konceptima: elektronskom poslovanju, elektronskom bankarstvu i elektronskim transakcijama. Najpre će biti predstavljene elektronske transakcije jer su one vrlo bitna karika, kao i njihova istorijska evolucija, primena i značaj.

2. ELEKTRONSKE TRANSAKCIJE

Nasuprot opštem uverenju, elektronske transakcije nisu nikakva novost. Prvi elektronski transfer novca izvršen je još davne 1860. godine. Transfer je izvršila firma Western Union iz SAD-a, uz pomoć telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobičajen. Jedan od najvećih platnih i obračunskih sistema današnjice, američki Fedvajer (Fedwire), započeo je sa radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a.

Elektronske transakcije mogu se podeliti na analogne i digitalne. Transfer novca putem telegrafa je elektronska transakcija, ali elektronska transakcija analognog tipa. Digitalne elektronske transakcije vezane su, međutim, za pojavu elektronskih digitalnih računara. Primena savremenih elektronskih digitalnih računara u oblasti bankarstva omogućila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj elektronskog bankarstva u današnjem smislu reči započeo je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama broj transakcija u bankarstvu narastao je do neslućenih razmera. Primena tradicionalnih metoda obrade transakcija, jednostavno, više nije bila moguća, a problem je narastao do te mere da je pretio ugrožavanjem stabilnosti čitavog finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Država su, krajem šezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodeće britanske banke došle nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Državama je 1968. godine formirana radna grupa za unapređenje razmene „bez papira" (SCOPE — Special Committee on Paperless Entries), koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. Želja je bila da se stvori jeftin, pouzdan elektronski platni sistem, kao alternativa čekovima. Plan je bio jednostavan: pretvaranje periodičnih sitnih plaćanja čekovima (kao što su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja će moći da se „čita" uz pomoć računara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinška banka (ACH — Automated Clearing House), koja je počela sa radom 1972. godine.

Prema podacima UNCTAD–a, troškovi papira i ostalih složenih formalnosti u vezi s tokovima trgovine izvan granica zemalja dostižu i do 10 procenata od konačne vrednosti proizvoda. Jedna tipična trgovinska transakcija može obuhvatiti nekoliko

3

različitih strana i različitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u različite informacione sisteme, obrade i uskladište. Prema procenama UNCTAD–a, nepotrebni transakcioni troškovi iznose preko 400 milijardi dolara godišnje, a oni se mogu smanjiti za 25 i više procenata putem skraćivanja procedura i razvoja trgovine „bez papira". U centru ovakvih promena nalaziće se automatizacija obračuna plaćanja na malo.

Što se tiče elektronskog novca, koji je takođe bitan činilac, ideja je sasvim jednostavna: umesto da smeštamo vrednost na papir, možemo da je „upakujemo" u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo „inteligentniji" od papirnog novca.

Sedamdesetih godina prošlog veka banke su počele da postavljaju svoje mreže bankomata. Međutim, shvatili su da je neracionalno da svaka banka za sebe razvija računarsku mrežu. U tom trenutku dolazi do standardizacije i povezivanja raznorodnih bankarskih mreža na jednom projektu, a to je mreža bankomata. To je omogućilo da bez obzira na koji bankomat korisnik dođe može biti uslužen a banke naknadno u pozadini rasčišćavaju račune. Ovaj nivo automatizacije pokazao se kao veoma uspešan ali su investicije u infrastrukturu bankomata i dalje bile velike.

Slika 1. Bankomat

Početkom osamdesetih godina prošlog veka pojavljuju se prvi telefonski servisi. Masovno se primenjuju ali im je osnovni nedostatak sigurnost. Javne mreže kojima se komunicira podložne su prisluškivanju. Ovakav način poslovanja banaka sa svojim klijentima zadržao se do danas samo u izmenjenim uslovima.

Pojava PC računara omogućila je da se deo bankarskih poslova dislocira u kuću korisnika ili na njegovo radno mesto. PC računar sa dodatnim softverom i telefonskom mrežom za komunikaciju, omogućava po prvi put bankama da deo poslova direktno stave na raspolaganje korisnicima. Prednosti ovakvog načina rada

4

su se odmah pokazale. Prvo investicije u opremu i softver prelaze na korisnika. Zatim za ovakav način poslovanja nije potreban šalter niti šalterski radnik i nije potrebna ekspozitura. Sve što je potrebno je dobro osmišljen softver i pouzdani sistemi zaštite. Ipak ovakav način rada imao je svojih ograničenja. Korisnik je imao softver na svom računaru, na poslu ili kod kuće i uvek je bio lokacijski zavistan odakle će posao da obavi.Internet se tu pokazao kao neprevaziđen medijum. Korisnik može da obavi bilo kakvu bankarsku transakciju od kuće, sa posla ili iz bilo kog internet kafea.

Pojava mobilnih telefona otvorila je nove perspektive. Finansijske institucije sada imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske i usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdžera. Proširenje bankarskih i brokerskih institucija na kanale mobilnih finansijskih servisa izvršeno je agresivno. Većina Evropskih finansijskih institucija ponudila je komplentno mobilno poslovanje svojim korisnicima. 1999. godine oko 90% banaka u Evropi već je u svojoj ponudi imalo neku od formi mobilnog bankarstva. Jedan od pionira u nuđenju finansijskih usluga na polju mobilne tehnologije MeritaNorthBanken. Ona je već 1992. godine nudila neku od formi mobilnog bankarstva. Vodeći na ovom polju u SAD su brokerske firme kao što su DLJ Direct, Fidelity, E-Trade, MSDW Online i Ameritrade. One nude mogućnost za trgovinu akcijama putem mobilne mreže.

3. m-Commerce

Po definiciji, m-Commerce (eng. mobile commerce) predstavlja svaku transakciju novčane vrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mreže. U skladu sa ovom definicijom, m-Commerce predstavlja podskup svih e-Commerce transakcija, kako u B2C (business-to-customer), tako i u B2B (business-to-business) segmentu.

Ideja prema kojoj je m-Commerce nastao je veoma jednostavna i očekivana: širenjem i usavršavanjem mobilnih telekomunikacionih mreža druge generacije, mobilni telefon postao je masovno dostupan uređaj preko kojeg se najlakše i najbrže može pristupiti Internetu, uz pomoć njegovog internog modema i WAP protokola, ugrađenog u praktično sve GSM aparate napravljene od 2000. godine naovamo. Upotreba mobilnog uređaja za elektronsku trgovinu ukida ograničenja nametnuta klijentu koja su se sastojala od njegove obaveze da mreži pristupa sa desktop računara kod kuće ili na poslu, konektujući se korišćenjem nekog od tradicionalnih tipova pristupa Internetu.

Slika 2. Mobilni telefon

5

Bitna tehnička karakteristika od značaja za razlikovanje m- od e-Commerce-a jeste mogućnost korisnika da Internetu pristupa s bilo koje lokacije koja je u dometu standardne mobilne telekomunikacione mreže GSM, GPRS ili 3G generacije. Protokol pristupa Internetu preko mobilnog uređaja druge (GSM) generacije je WAP (Wireless Application Protocol), dok se GPRS i 3G pristup obavljaju paketskom komutacijom podataka, čime se mreže druge i po i treće generacije maksimalno približavaju klasičnom Internetu.

Za mnoge ljude širom sveta mobilni telefoni predstavljaju prvu tačku pristupa Internetu, samim tim i e-Commerce sistemima. Danas, većina istraživanja m-Commerce sistemima predviđa uspešnu budućnost, sa perspektivom da ovaj model elektronske trgovine postane i dominantan na pojedinim nacionalnim i regionalnim tržištima.

M-Commerce aplikacije omogućavaju primenu bežičnih mobilnih uređaja za kupovinu različitih roba i usluga, pozorišnih i prevoznih karata, knjiga, realizaciju bankovnih transakcija, pristup plaćenim sadržajima i informacijama (reportoar bioskopa, red vožnje, vremenska prognoza, kursna lista, izveštaji sa berzi...). Sve ove opcije su prisutne i u e-Commerce aplikacijama i sistemima. Prednosti m-Commerce sistema u odnosi na “klasične” e-Commerce sisteme su višestruke, ali one ne mogu biti u potpunosti iskorišćene dok se ne otkloni niz nedostataka i nesavršenosti ovakvih sistema. Kao najvažniji nedostaci m-Commerce aplikacija izdvajaju se pitanje autentikacije, sigurnosti i privatnosti.

Dinamika razvoja

Predviđanja u vezi s razvojem i implementacijom novih m-Commerce modela bila su veoma optimistička na prelazu iz starog u novi vek. Njegovu dinamiku donekle je usporila recesija, a potom i otvorena kriza razvijenih tržišnih privreda, ali je e-Commerce (i m-Commerce kao njegov deo) ostao relativno vitalan segment ekonomije, sa stalnim rastom. Mobilni operateri su veoma dobro odgovorili na marketinške izazove, što je otvorilo prostor da njihovu bazičnu infrastrukturu počnu da ekonomski isplativo koriste različiti dobavljači usluga i ponuđači uopšte. Širenje mobilnih mreža i dovoljno obimno omasovljenje savremenih uređaja za pristup tim mrežama označio je momenat kada je tehničko-tehnološka strana mobilne trgovine prestala da bude primarno pitanje, ustupivši to mesto dobroj poslovnoj ideji, oličenoj u primamljivoj ponudi robe ili usluga i pogodnim uslovima za realizaciju kupoprodaje.

Različite m-Commerce aplikacije omogućavaju upotrebu bežičnih mobilnih uređaja za plaćanje praktično bilo koje robe ili usluge: mesta za parking, pozorišne karte, realizaciju bankovne transakcije, pristup plaćenim sadržajima i informacijama (reportoar bioskopa, red vožnje, vremenska prognoza, kursna lista, izveštaji s berze...). Dok su sve ove mogućnosti dostupne i putem klasičnih e-Commerce modela, postoje i određene razlike koje se odnose na pitanja autentikacije, sigurnosti i privatnosti podataka, odnosno klijenata.

Segmentacija m-Commerce servisa može se izvršiti spram vremena nastanka, kriterijuma tehnologije i kroz prizmu krajnjeg korisnika. Prvu generaciju čine osnovni servisi, zasnovani na glasovnoj komunikaciji, koja je bila osnovna karakteristika GSM sistema do 1999. godine. Drugu grupu predstavljaju informacioni servisi, kao što su e-mail, vremenska prognoza, turističke informacije i druge. Treću generaciju servisa čine transakcioni servisi – turističke rezervacije, bankarske transakcije, online

6

aukcije, dok u četvrtu generaciju spadaju savremene mobilne mreže druge i po i treće generacije (GPRS, 3G), gde je akcenat ponude na multimedijalnim sadržajima, video konferencijama i online igrama.

Iz korisničkog ugla, sve m-Commerce servise možemo podeliti na:

Bankarske usluge, Berzanske usluge, Online kupovinu (šoping), i Servise sadržaja (novosti, vremenska prognoza, horoskop).

Može se reći da su m-Commerce servisi u osnovi “short-time” servisi, i to iz više razloga.

Prvo, mobilni telefoni i uređaji za mobilnu komunikaciju imaju više tehnoloških ograničenja u odnosu na osnovno sredstvo e-Commerce servisa, personalni računar (ograničenja u manipulaciji, autorizacija, sigurnost i privatnost).

Drugo, mobilni telefoni su uvek kod svojih vlasnika, bez obzira gde se oni nalaze. Zbog toga se nameću kao najbolji izbor u slučaju potrebe trenutne akcije, koja je uslovljena dinamikom i promenama u dnevnom rasporedu i aktivnostima vlasnika telefona. Sve, uslovno rečeno, ozbiljnije online kupovine će se i dalje ostvarivati uz komfor personalnog računara, na poslu ili kući.

Treće, brojni online finansijski servisi su po svojoj prirodi, znatno bliži m-Commerce tehnologijama.

m-Commerce u poslovnim sistemima

Različiti poslovni procesi mogu biti unapređeni i realizovani integracijom mobilnih tehnologija. Uvođenjem mobilnih uređaja kao izbora interfejsa, omogućen je lakši online pristup informacijama i operacijama unosa podataka, povećana je dostupnost zaposlenih u skoro svakom trenutku, u slučajevima donošenja odluka i slično. Poslovni procesi postaju dinamičniji i praktično, real-time.

Danas, postoji više oblasti e-Business-a, gde bežične tehnologije imaju značajan uticaj i stvaraju novu vrednost:

Integracija lanca snabdevanja, Telemetrija, Upravljanje transportnom flotom, Upravljanje odnosima sa korisnicima, Automatizacija prodaje, WASP (Wireless Application Service Provider) i druge.

Od posebnog značaja je uvođenje mobilnih telekomunikacija u zadatke i procese upravljanja odnosima sa korisnicima. Mnogi proizvođači e-Business softverskih rešenja razvijaju “mobile CRM” module. Danas, praktična rešenja su već ponudili najznačajnije softverske kompanije u ovoj oblasti (SAP, Siebel, Oracle, Baan, Onyx, Remedy).

7

SMS trgovina

Bitan trenutak u evoluciji m-Commerce rešenja desio se paralelno s neverovatno snažnom ekspanzijom servisa kratkih poruka (SMS). Na počecima eksploatacije GSM sistema, kratke poruke bile su slabo korišćen metod komunikacije. Poslovni korisnici, koji su (usled visoke cene) bili prvi korisnici mobilnih telefona, na njih su gledali kao na fiksne telefone koji se mogu nositi i koji služe isključivo za razgovor glasom. Tek povećanjem broja korisnika, padom cena pristupa mreži i pojavom pre-paid modela plaćanja mobilnih usluga namenjenog osobama srazmerno slabije platežne moći, SMS je postao popularan servis, jer je nudio jednostavnu i jeftinu supstituciju glasovne komunikacije kratkim kucanim porukama. SMS su najpre prihvatili mladi, kojima je kucanje SMS poruka postao osoben zaštitni znak. Njegova vrtoglava ekspanzija u doba sunovrata ostatka IT tržišta navela je preduzimljive dobavljače usluga (mahom tzv. kontent provajdere) da munjevito reaguju, iznalazivši nove moduse primene poruka kao indirektnog sredstva plaćanja. Danas se SMS-om može platiti sve i svašta – od igle do lokomotive, od seksi logoa na displeju mobilnog telefona, do složene analize stanja.

MMS poruke

Inovativni načini korišćenja SMS servisa izvršili su snažan pritisak na najmanje tri strane: na proizvođače uređaja da brže osmišljavaju, unapređuju i po povoljnim cenama plasiraju nove modele, prilagođene slanju i primanju multimedijalnih (MMS) poruka; na operatere da investiraju u kupovinu licenci i instaliraju GPRS i 3G mreže i, najzad, na kompanije da što pre razviju koncepte novih usluga i ponude ih korisnicima koji su se već privikli na manir česte upotrebe porukica u raznorazne svrhe, od kojih se mnoge nisu mogle ni pojmiti kada su prvi put bile uvedene u upotrebu.

GPRS i 3G zasnovani su na paketskoj komutaciji podataka, što je princip identičan Internetu. To znači da je čovek s priključkom na njih uvek na mreži (Internetu). Korišćenje Interneta nezamislivo je bez multimedijalnih podataka (muzike, animacija, slika, fajlova druge vrste) i njihove razmene među korisnicima. Mogućnost njihovog slanja i primanja automatski označavaju opciju komercijalnim organizacijama da obogate svoju ponudu, prodajući preko (mobilne) mreže muziku, fotografije, video sekvence, filmove, TV programe... U takvom slučaju, korisnik bira sadržaj koji ga interesuje, preuzima ga s mreže uz pomoć svog mobilnog uređaja i plaća ga tako što mu se iznos odbija (pre-paid), odnosno dodaje na račun (post-paid).

8

4. m-Banking

Konvergencija mobilnih komunikacija i Interneta otvara nove kanale za različite finansijske servise. Finansijske institucije sada imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdžera. Pri tom one povećavaju lojalnost svojih klijenata kao i produktivnost svojih zaposlenih.

Kada se donese konačna odluka o prelasku na mobilno poslovanje, veliki izazov predstavlja definisanje uspešne strategije za rad u mobilnom okruženju. Uspešno poslovanje u mobilnom svetu zahteva od kompanija upravo da razumeju razlike između mobilnog Interneta i Interneta i da prihvate izazove koje pred njih stavljaju mobilne tehnologije. Tek tada se može govoriti o uspehu u svetu mobilnog poslovanja.

MOBILNI FINANSIJSKI SERVISI

Broj finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoložive mobilne platforme na kojoj će se izvršavati. Danas imamo različite vrste finansijskih servisa i možemo ih podeliti na:

bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva i druge finansijske servise

Bankarski servisi

Skoro sve veće banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva. Dok je većina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, većina današnjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol). WAP omogućava mobilnim uređajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unošenjem adrese kojoj žele da pristupe. Raniji servisi bili su tipično informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog uređaja proveravaju stanje na računu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske informacije. U novijem vremenu banke su počele da objedinjuju mogućnosti transakcija u svojim servisima. Od ovih servisa najčešće se koriste plaćanje računa, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja.

Brokeri

Brokerske kuće su hitno neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet. Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma atraktivni za one korisnike koji često trguju. Kao dopunu, mobilni brokerski servisi nude svojim korisnicima da hitro reaguju na promene u uslovima tržišta. Inicijalno brokerske kuće nisu u mogućnosti da ponude sigurne aplikacije, oni su se zato fokusirali na informaciono-bazirane aplikacije kao što su praćenje vesti, pregled vrednosti akcija u realnom vremenu i proveru računa.

9

Investiciono Bankarstvo

Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za povećanje produktivnosti njihovih zaposlenih tako i za dodavanje novih servisa za institucije i privatne klijente. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojim klijentima »Just in case« mobilne aplikacije koje će u svako doba biti povezane sa tržištem. Važne vesti, promene cena, različite analize mogu biti isporučene korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na kojoj se oni lokaciji nalazili. Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacije mobilnog poslovanja obezbeđuju komplentnu finansijsku pomoć. Iz oblasti konsaltinga one omogućuju alate za podršku u odlučivanju pomoću kojih donosioci odluka mogu da dele svoje mišljenje sa klijentima.

Drugi finansijski servisi

Dok su banke i brokerske kuće bile prve koje su svoje servise ponudile u bežičnom svetu, druge finansijske ustanove, kao što su osiguravajuće kompanije, zajmodavci i hipotekarske ustanove, savetodavne institucije, kao i kreditne ustanove bi trebalo da u što skorije vreme razviju aplikacije mobilnog poslovanja. Na primer putnik na aerodromu može da primi poruku koja ga obaveštava o paketima osiguranja koje može da dobije. Expert za pozajmice može takođe preko mobinog uređaja da prikaže različite opcije pozajmica svojim klijentima.

MOBILNO PLAĆANJE

Servisi mobilnih plaćanja su još uvek u fazi razvoja. Za sada još uvek nema najboljeg rešenja koje bi zadovoljilo kritičnu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na tržištu. Razvoj mobilnog plaćanja će se nastaviti sve dok se ne iskristališe jedno ili dva rešenja koja će se nametnuti kao standard na tržištu. Za sada imamo nekoliko obećavajućih eksperimenta u ovoj oblasti.

Kartičarstvo

Prvi pokušaji mobilnog plaćanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i debitne kartice u integraciji sa mobilnim telefonom. Postupak plaćanja bio je sledeći. Korisnici su  pomoću telefona ili Interneta naručivali proizvode, preko svog mobilnog telefona primali su SMS poruku o uspešnoj narudžbini a zatim su kompletirali transakciju tako što su ubacivali karticu u čitač i unosili šifru. Ovakva vrsta plaćanja nas dovodi do uverenja da su ovi uređaji korisniji od običnih mobilnih telefona. Međutim kompanije bi morale da ponude integrisano rešenje mobilnih uređaja i čitača kartica. Prednost je naravno stepen sigurnosti koji je u ovom slučaju izuzetno visok i vezan za čitača kartica.

Rešenja koja ne koriste kartice

Kompanije takođe nude usluge mobilnog plaćanja za koje nije potrebna upotreba smart kartica. Korisnici obavljaju transakcije tako što unose poseban broj koji se odnosi na recimo parking servis ili bilo kojeg drugog pružaoca usluga. Operater mobilne telefonije u ovom slučaju igra ulogu klirinške kuće, on kreditira korisnikov unapred određeni račun. Ovakvo rešenje je veoma dobro za mikro plaćanja kao što je plaćanje različitim trgovcima. Ovakve aplikacije plaćanja bez upotrebe kreditnih kartica su veoma privlačne za korisnike pošto omogućavaju klijentima i trgovcima da

10

obavljaju transakcije upotrebom postojeće infrastrukture. Nema nikakve potrebe da pojedinac kupuje posebne uređaje ili da kompanije ulažu dodatne investicije u svoju opremu. Najvažniji nedostatak ovakvog oblika plaćanja je sigurnost. Postojeće rešenje se oslanja na sigurnost GSM mreže koja sama po sebi nije dovoljna da spreči zloupotrebe prilikom transakcija.

Bluetooth rešenje plaćanja

Bluetooth tehnologija koja omogućava uređajima da na malim razdaljinama komunicira pomoću brzih radio signala takođe može da odigra važnu ulogu u sistemima mobilnog plaćanja. Pomoću bluetooth tehnologije korisnici mogu da obavljaju različite vrste mikro plaćanja tako što će svoj mobilni telefon prineti uređaju za plaćanje i tako obaviti transakciju.

Mobilni kešMobilni keš predstavlja način punjenja mobilnih telefona »kešom« najčešće pomoću smart kartica.  Koncept je još uvek u eksperimentalnoj fazi i još uvek nema jedinstvenog procesa koji bi se nametnuo kao standard u ovoj oblasti. oblasti. Postojinekoliko inicijativa uključujući Visu i Barclays iz Velike Britanije. Obe kompanije su pustile u probni rad sistem zasnovan na debitnim smart karticama koji omogućavaju plaćanje i primanje keša putem bežične mreže.

TEHNIČKA INFRASTRUKTURA M-BANKARSTVA

1. Mobilni uređaji

Svaki od mobilnih uređaja zahteva određeni način komunikacije, oni zahtevaju sopstveni gateway za komunikaciju sa aplikativnim serverom. Svaki ima različitu veličinu ekrana prilagođenu različitim vrstama prikaza podataka. Različite tastature generišu i različite sisteme navigacije sa aplikacijom. Izazov za aplikativni server je da razvrstava ove uređaje i da svakom šalje podatke u formatu koji će biti u skladu sa njihovim dizajnom.

2. Povezivanje, Gateway

Polazeći od krajnjeg korisnika, mobilni uređaj može biti bilo koji uređaj kojim on prustupa lokalnom cell centru. Cell centar odgovara za pokrivenost određenog geografskog regiona. Kada primi podatke on ih šalje baznoj stanici. Mobilna mreža snima i identifikuje sve potrebne informacije u lokalnom registru, ukoliko je korisnik na lokalnoj geografskoj pokrivenosti. Ako nije tada stanica prati poziv, tada se određuje roaming poziva.

3. Bežični srednji sloj (aplikativni sloj)

Aplikativni sloj je centralni deo mobilnog sistema. To je mesto gde se tok podataka kontroliše, postavljaju pravila, i izvršavaju fajlovi. Aplikativni softver bi trebalo da bude otvoren sistem koji lako može da uspostavi komunikaciju sa drugim sistemima. Jedan od najčešćih metoda komunikacije sa back-end sistemima je XML-API alat za rad sa podacima.

11

SIGURNOST

Pravilna zaštita zahteva pravilno planiranje - Pošto se rad finasijskih institucija uglavnom odnosi na novčana i druga vrednosna sredstva i servisi mobilnih finansija vremenom rade sa sve većim i većim vrednosnim kapitalom. Upravo zbog toga mobilne aplikacije moraju pružiti odgovarajući stepen zaštite. Ciljevi sigurnosti mobilnih aplikacija slični su kao i kod Weba. Na primer finansijske institucije moraju da rade iako postoji odredjeni rizik za njihovo poslovanje, pri razvoju aplikacije potrebno je definisati koji stepen zaštite je potreban.

Kreiranje zaštite u mobilnim apliakacijama predstavlja veliki izazov. Napraviti sigurnu, Internet mobilnu aplikaciju, nije nemoguće, ali, zahteva pažljivo planiranje, odogavarajuća sredstva i brz razvoj proizvoda. Sigurnost je komplikovan zahtev u mobilnom okruženju ako kompanija želi da njen prozivod bude dostupan na više tržišta. Ukoliko bi želeli da dostignu maksimalan stepen sigurnosti kompanija bi morala da hostuje svoju aplikaciju unutar same kuće. Međutim, ukoliko bi želela da njen prozivod bude rasprotranjen na tržištu različitih kontinenata morale bi da snose visoke troškove održavanja svojih servera i gateway po različitim kompanijama. U ovakvim slučajevima pristupa se outsorsingu odnosno sigurnost se radi u saradnji sa drugim kompanijama, recimo mobilnim operaterima.

Razvoj sigurne aplikacije mora početi intezivnim planiranjem. Odluka o stepenu sigurnosti ne bi trebalo da bude doneta dok kompanija ne napravi jasnu regionalnu strategiju, odredi koliko će investirati u razvoj mobilnog poslovanja i odredi kakvi sve mogu biti udari na sigurnost. Zapravo, ne postoje finansijske aplikacije koje mogu ponuditi potpunu sigurnost bez učešća neke treće strane. Softvera koji bi stajao izmedju finansijske institucije i korisnika. Čak i WAP koji je superioran po pitanju sigurnosti u odnosu na neke popularne servise kao sto je recimo SMS ne pruža potpunu garanciju za bezbednost WAP gateway servera. Različita rešenja treće strane omogućavaju da se ovaj problem prevaziđe, ali ona mogu da stvore nepotrebne troškove za firmu i kasnije probleme prilikom puštanja softvera u rad koji se tiču prilagodjavanja sa njihovom aplikacijom. Sa druge strane finansijske institucije koje misle da su u mogućnosti da dostignu potreban stepen sigurnosti, a da izbegnu probleme koje donosi sistem outsorsinga moraju da sagledaju sve relevante činjenice u vezi zaštite softvera.

Sigurnost je jedan od najvažnijih zahteva mobilnog bankarstva, ako ne i najvažniji. Istraživanja pokazuju da kod mobilnog bankarstva kao i kod on-line bankarstva korisnici imaju malo poverenja u bezbednost aplikacija. Efikasan, za sada standardni način zaštite podataka na internetu je primena tehnike  javnih ključeva (Public Key Criptography) PKI, u osnovi obuhvata privatni i javni kluč koji između sebe dele učesnici u komunikaciji. Treći element, digitalni sertifikat, je potpisan od treće strane koja je autorizovana za izdavanje sertifikata.

Prikazan je postupak rada sa transakcijama baziranim na PKI tehnologiji :

Pošiljalac kriptuje svoje poverljive podatke pomoću javnog ključa primalaca, bitna napomena je da se tajni ključ nikad ne prenosi putem Interneta za vreme transakcije.

Primalac poruke koristi svoj tajni ključ koji mu omogućuje da pročita kriptovanu poruku. Poruka može sadržati finansijska uputstva ili druge poverljive informacije.

12

Ukoliko neko presretne poruku on neće moći da je pročita pošto se ona može dekriptovati samo pomoću tajnog ključa koji se nalazi kod primalaca.

Da bi se osigurali da poruka neće biti menjana u toku prenosa ona može da se digitalno potpiše. Digitalan potpis osigurava da podaci nisu menjani u toku prenosa pošto je on vezan za podatke i svaka promena na njima bi se otkrila.

Slika 3. Infrastruktura

Ovakav metod zaštite drastično smanjuje mogućnosti za hakerske upade i povredu sigurnosti transakcije. Enkripcija zapravo predstavlja trgovinu između bezbednosti i brzine izvršavanja transakcija. Brzina kriptovanja zavisi od mobilnog uređaja, uobičajeno je da se vrši sa 32-bitnim procesorima.

5. PRIMER 1 >>Aplikacija: SMS portal<<

Mobilno bankarstvo nalazi se na samom početku i ono što danas predstvalja realnost to su SMS finansijske aplikacije. SMS ” Short Massage Servis” predstavlja predstavlja isporuku tekstualnih poruka na mobilne uređaje. Generalno SMS tehnologija je široko rasprostanjena kod korisnika mobilnih telefona ali još uvek nema širu poslovnu upotrebu. Banke bi trebalo da uvide na mogućnosti koje im pruža integracija svog poslovanja sa ovom tehnologijom. Prednosti SMS tehnologije su upravo njena jednostavnost i već široka upotreba. Korisnici neće morati da se obučavaju za rad sa novim servisom jer je tehnologija već duže vreme u upotrebi. SMS servis omogućava korisnicima da preko svog mobilnog telefona provere stanje na žiro ili tekućem računu u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Informacija se dobija na jednostavan način putem SMS poruke i ne zahteva dodatno angažovanje korisnika. Za korišcenje servisa potreban je samo mobilni telefon, koji je danas nezaobilazan činilac poslovanja. Korisnik više ne mora da odlazi na šalter banke da bi proverio svoje stanje ili da sedi ispred svog računara kao u slučaju e-Bankinga. Naravno SMS tehnologija ima i neke negativne osobine, kao što su ograničen broj karaktera koji se mogu poslati, mogućnost slanja samo nestruktuiranih poruka, zavisnost od opterećenja GSM mreže i slično. Međutim SMS servis funkcioniše tako da minimizuje nedostatke SMS tehnologije i bez obzira na njih omogućava korisnicima udoban rad.

SOFTVER

SMS portal je softver koji korisnicima omogućava upotrebu ovog servisa. Korisnici željenu informaciju mogu dobiti u određeno vreme ili na zahtev, tako da su podržani i push i pull modeli poslovanja.

13

Pull tehnologija je tehnologiju u kojoj klijent inicira komunikaciju koristeći svoj telefon za poziv gatewaya i zahtevajući podatke. Tada se podaci dovlače sa aplikacionog servera na mobilni uređaj.U push tehnolgiji aplikacioni server ima veću kontrolu nad mobilnim uređajima. Aplikacioni server donosi odluku kada će poslati podatke mobilnom uređaju, za push tehnologiju nije potreban prethodni zahtev klijenta. Bilo koja tehnologija da se koristi metod autentikacije mora biti na prvom mestu.

Pri izradi aplikacije korišćena je troslojna arhitektura. Razdvojeni su prezentacioni sloj aplikacije, funkcije za rad sa modemom koje su deo ActiveX kontrola i baza podataka. Na ovaj način omogućena je potpuna fleksibilnost aplikacije tako da se dodavanje novih rešenja u sistem i potrebne ispravke izvode bez potrebe za narušavanjem integriteta sistema i redudansom. Aplikativni sloj treba da poseduje sledeće osobine :

Lak za instaliranje, konfigurisanje i dodavanje novih servisa. Lak za integraciju sa drugim serverima i back-end sistemima. Mora biti zaštićen od različitih vrsta upada.

Slika 4. Izgled SMS portala

Ukoliko želi da informaciju o stanju na svom računu dobije na zahtev, (u vreme kada on želi, sa bilo kog mesta) korisnik na određeni broj telefona šalje unapred definisanu SMS poruku. Poruka predstavlja šifru upita, na ovaj način rad korisnika sa tastaturom svog uređaja sveden je na najmanju moguću meru. Portal prihvata poruku i vrši autorizaciju korisnika (svi korisnici servisa prethodno moraju biti registrovani u bazi podataka). Portal je povezan sa integralnim IS banke. Koristeći više logičkih procesa aplikacija procesira podatke u formatu pogodnom za komunikaciju sa back-end sistemom odnosno data serverom banke. Ukoliko je autorizacija uspešno izvršena sistem preko ODBC konekcije uspostavlja vezu sa data serverom podataka i pronalazi željene podatke. Nakon toga podaci se smeštaju u lokalnu bazu podataka gde se kasnije arhiviraju. Ukoliko je proces izvršen bez problema korisniku se vraća odgovor na upit koji je postavio. Korisnik će poruku dobiti kroz nekoliko trenutaka u zavisnosti od opterećenja GSM mreže.

Važno je napomenuti da je omogućena potpuna distributivnost sistema. Informacija se dobija u najkraćem mogućem roku bez obzira na velik broj slojeva aplikacije kroz koji prolazi. Naravno korisnik može da odluči da željenu informaciju dobija u neko određeno vreme (recimo na kraju radnog dana banke ili posle određenog klirinškog

14

kruga). U tom slučaju neće biti potrebe da sam inicira postupak dobijanja informacije slanjem SMS poruke. Korisnik samo obaveštava administratora da želi da mu se određena informacija isporučuje i dobijaće je u određenim vremenskim intervalima. Poruke se ne isporučuju nedeljom kada su banke zatvorene i kada nema promene na računu učesnika. Naravno korisnik u svakom trenutku može otkazati ovaj servis a paralerno sa njegovim korišćenjem i dalje može da dobija informacije na svoj zahtev.SMS portal je napravljen potpuno fleksibilno tako da se broj servisa koje on nudi mogu povećavati, bez uticaja na sistem, po zahtevu banke odnosno korisnika.

HARDVER

Za realizaciju sistema korišcen je GSM modem. Modem prihvata poruke od korisnika i šalje sistemu i obrnuto. Odnosno preuzima poruke od SMS Portala i šalje na mobilni telefon korisnika. Osim modema za rad sistema potrebni su još :

PC računar sa operativnim sistemom WIN XP povezan u mrežu sa data serverom

Specijalni kabl koji povezuje COM port PC-ija i GSM modem Kabal preko koga GSM modem dobija napajanje i adapter za njegove

priključenje Antena

Modem funkcioniše tako što se tekst SMS poruke i destinacioni broj telefona transformišu u sekvencu modemskih AT komandi koje prosleđuju COM portu, a zatim modemu koji, iniciran AT komandama, šalje standardnu SMS poruku. Da bi mogao da salje poruke u modem se mora staviti SIM (Subscriber Identification Module) kartica.

KORISTI

Promene životnog stila korisnika, potreba za sve većom brzinom i boljim perfomansama dovode do pogoršanja odnosa između korisnika i standardnih bančinih kanala usluživanja. Nove tehnologije omogućuju da banka zadovolji sve sofisticiranije potrebe korisnika i da ostvari bolju saradnju sa njima. Koristeći nove tehnologije banka treba da razume specifične potrebe korisnika i da im isporuči komplentna finansijska rešenja koja im daju sve potrebne informacije i mogućnosti za komotan rad. Pristup korisniku preko njegovog mobilnog uređaja omogućava banci da ispita njegove individualne potrebe i da iskoristi najmoćnije sredstvo mobilnih uređaja – personalizaciju Na primer ako je korisnik srednje klase neće mu slati reklamu za kupovinu najnovijeg BMW. Dok sa druge strane visoko platežnom bančinom klijentu može poslati reklamu za najnovijeg BMW, mogućnosti osuguranja, informacije o povoljnom kreditiranju kupovine i posebne pogodnosti za plaćanje. Na ovaj način banka menja svoju tradicionalnu ulogu obavljanja bankarskih i finansijskih usluga i postaje provajder personalizovanih i lokalnih informacija, ona povećava svoj dijapazon usluga koje nudi korisnicima. Ukoliko uspešno primeni mogućnosti m-commerca banka može da:

Poveća lojalnost korisnika nudeći mu usluge koje zadovoljavaju njegove specifične potrebe.

Ostvari dodatni prihod počev od prijavljivanja za mobilne usluge pa do procenta po obavljenoj transakciji.

Iskoristi servis kao marketinški adut prema klijentima.

15

Uradi portfolie za svoje profitabilne korisnike i na osnovu njih izvši segmentaciju tržišta.

Od ovog sistema koristi imaju i banka i njeni komitenti. Korisnik najzad željenu informaciju bukvalno nosi u svom džepu jer mu je dostupna u svakom trenutku. Banka na ovaj način dobija na svom imidžu jer koristi savremene tehnologije i prati savremene trendove poslovanja a lojalnost korisnika će se svakako povećati.

Mobilno rešenje sistema isporučuje prave informacije pravim ljudima. Kao posledicu imamo povećanje vrednosti informacije.

lokacijska-vrednost informacije vrednost informacije se povećava kada je ona isporučena na pravu lokaciju- lokaciju gde akcija treba da se preduzme.

personalizacijska-vrednost informacije vrednost informacije se povećava kada je ona skrojena prema meri primalaca i kada primalac može efikasno da je upotrebi.

vremenska-vrednost informacije Vrednost informacije se povećava kada je ona isporučena u pravo vreme- vreme kada akcija treba da se preduzme

6. PRIMER 2 >>Aplikacija: Nomad<<

Nomad je proizvod kompanije Zviz Software iz Beograda, čije su delatnosti računarski inženjering, promet i usluge.

Nomad predstavlja napredno rešenje za mobilno poslovanje koje radi sa široko dostupnim („off-the-shelf”) hardverom. Radi se o klijent-server softverskoj aplikaciji koja omogućava zaposlenima da korišćenjem mobilnog uređaja obave veliku većinu poslovnih zadataka koje su do sada mogli da urade samo na kancelarijskom PC-ju. Nomad radi na svim uređajima koji podržavaju Java MIDP (Mobile Information Device Profile) 2.0 okruženje, što uključuje većinu mobilnih telefona koji su danas u prodaji, PocketPC i PalmOS PDA uređaje, Blackberry uređaje, itd.

Funkcionalnost, način korišćenja i primena

Nomad se može koristiti svuda gde postoji potreba za pristup podacima ili unos podataka na terenu. Pošto se radi o veoma prilagodljivom rešenju, lako se može primeniti u širokom spektru poslovnih procesa i tržišta.

Nomad je klijent-server aplikacija, što znači da se deo ili sav obim obrade može izvršiti na klijentskom uređaju. Ovo je razlika u odnosu na serverske aplikacije (npr. web aplikacije), gde se sva obrada radi na serveru. Prednosti Nomadove arhitekture su višestruke: veća brzina odziva zbog lokalne obrade podataka, veća dostupnost podataka zbog lokalnog keširanja, bolji i prilagodljiviji korisnički interfejs, podrška radu i bez povezanosti na mrežu, manja količina prenesenih podataka, podrška slanju podataka bez intervencije klijenta („push”).

Jedina ograničenja u upotrebljivosti Nomada mogu nastati zbog ograničenja u upotrebljivosti uređaja na kom se izvršava. Na primer, uređaji koji nemaju QWERTY tastaturu nisu pogodni u primenama gde je potreban veći unos teksta na terenu. Ova

16

ograničenja se lako mogu izbeći izborom odgovarajućih uređaja (posebno zato što je veliki broj podržan od strane sistema).

Slika 5. Nomad u radu – HP iPAQ 6340

Nomad se može koristiti u velikom broju poslovnih procesa u raznim oblastima poslovanja. Na primer:

Prodavci na terenu mogu pretraživati i listati informacije o klijenatima, izvršavati upite o stanju klijenta po bilo kom kriterijumu, unositi i odobravati nove narudžbine, pregledati status prethodnih narudžbina, itd.

Serviseri na terenu mogu dobijati elektronske radne naloge bez potrebe za vraćanje u firmu. Radni nalozi u sebi mogu da sadrže sve unapred definisane ključne podatke, uključujući i mapu sa tačnom lokacijom klijenta. Serviser može pretraživati sve podatke koji se nalaze na centralnom serveru u preduzeću – inventar rezervnih delova, prethodnih popravki, uputstva za rad, itd.

Kuriri automatski mogu da prijavljuju svoju poziciju, trenutni status isporuke i slično, kao i da dobijaju nove radne naloge

Radnici na terenu lako mogu da pristupe svim ostalim informacijama potrebnim za uspešno obavljanje posla

U paru sa ugrađenim ili dodatnim GPS prijemnikom, ili geolokacijskim servisima mobilne mreže, Nomad se može proširiti sledećim funkcijama:

praćenje tačne lokacije vašeg radnika ili njegovog službenog vozila na terenu (sa izvedenim podacima – vreme startovanja vozila, dnevna pređenja kilometraža, maksimalna brzina, itd.)

GPS navigacija sa trenutnim prikazom pozicije na grafičkoj mapi (na ekranu mobilnog telefona)

17

Takođe, Nomad se može lako integrisati sa bar-kod čitačima i drugim Bluetooth periferijama potrebnim za specifičnu primenu. On predstavlja automaziovani sistem i stoga ne zahteva angažovanje zaposlenih u toku normalne ekploatacije.

Hardversko/softverski zahtevi

Nomad je dizjaniran sa idejom da radi na što većem broju hardverskih platformi i da se lako povezuje sa bilo kojim informacionim sistemom. Ove karakteristike čine Nomada jedinstvenim na današnjem tržištu.

Sastoji se iz dve softverske komponente od kojih se jedna instalira na novi ili već postojeći server u preduzeću, a druga na mobilni uređaj svakoga ko treba da pristupa sistemu. Svi zahtevi i podaci se prenose putem GPRS servisa. Softver je posebno prilagođen informacionom sistemu i zahtevima (dostupni izveštaji i akcije). Autorizacija pristupa i bezbednost podataka se obezbeđuju putem sistema šifara i SSL enkripcije svih komunikacija.

Sa klijentske strane, Nomad podržava sve Java MIDP 2.0 uređaje. Java MIDP je daleko najraširenija platforma u svetu mobilnih uređaja. U stvari, broj mobilnih uređaja sa Java podrškom je prevazišao broj PC-ja sa Java podrškom. Broj uređaja koji podržavaju 2.0 verziju MIDP-a je nešto manji, ali praktično svi novi uređaji imaju ovu podršku.

Primeri podržanih uređaja su mobilni telefoni svih proizvođača (Nokia, Samsung, Motorola, SonyEricsson, LG, Siemens i dr.), PDA uređaji zasnovani na PocketPC (WindowsCE) ili PalmOS operativnom sistemu, Blackberry uređaji, itd. Nomad radi na svim mobilnim mrežama, bez obizra na mrežni protokol i provajdera.

Kako su i serverske komponente pisane u Javi, podržani su svi moderni operativni sistemi (Windows, Linux, Solaris). Komunikacija sa poslovnim informacionim sistemom se obavlja standardnim JDBC i SOAP protokolima. Nomad se stoga može povezati sa informacionim sistemima baziranim na Oracle, Microsoft SQL Server, IBM DB/2, Sybase, Informix, PostgreSQL i ostalim bazama podataka (npr. SAP, Oracle, Axapta, Siebel, PeopleSoft, Baan...)

Slika 6. Arhitektura sistema Nomad (plavim su predstavljene komponente Nomada)

18

Prednosti Nomada i USP (unique selling point)

Za razliku od svih ostalih sistema na tržištu, Nomad je dizajniran da radi na bilo kom uređaju, bez obzira na proizvođača, model, operativni sistem i mrežni standard (GSM/CDMA), sve dok taj uređaj podržava Java MIDP 2.0 programsko okruženje.

Prednosti ovakvog rešenja su višestruke: kupci moga da biraju iz vrlo velikog spektra podržanih uređaja, što dovodi do nižih cena (zbog velike konkurencije među proizvođačima uređaja); kupci lakše mogu da nađu uređaj prilagođen njihovim potrebama. Kako se obično radi o uređajima koji su u masovnoj proizvodnji, rizik prestanka podrške/nestanka sa tržišta je mnogo manji, nego za specijalivane uređaje koji se proizvode u malim serijama.

Primeri upotrebe

Nakon tri meseca probnog rada, sistem Nomad je od septembra 2005. godine u operativnoj upotrebi u preduzeću Wurth d.o.o. Beograd. Kao svetski lider u oblasti trgovine montažnom opremom i tehnikom u svetu, multinacionalni koncern Wurth ima 306 predstavništva u 80 zemalja.

Preko sto terenskih komercijalista Wurtha Beograd je opremljeno iPAQ 6340 uređa-jima kompanije HP. Ovi uređaji rade pod Windows Mobile operativnim sistemom (varijanta PocketPC operativnog sistema kompanije Microsoft) i koriste GPRS protokol mobilne mreže.

Svaki terenski komercijalista korišćenjem Nomada može u bilo kom trenutku i sa bilo kog mesta (pokrivenog mobilnom mrežom) pristupiti poslovnim procesima od važnosti za posao koji obavlja. To su:

pregled stanja magacina i prodajne cene za svaki od 100.000 artikala u ponudi

pregled podataka o kupcu, uključujući i sva dokumenata vezana za datog kupca (računi i knjižna odobrenja, narudžbine, plaćanja i dugovanja)

unos/odobravanje novih i pregled prethodno unetih narudžbenica, čak i kada uređaj nije u dometu mobilne mreže

pregled plana dnevnih obilazaka i unos podataka o obilascima kupaca (vreme, pređena kilometraža, rezultati prodajnih razgovora)

Korišćenjem sitema Nomad, Wurth Beograd je značajno povećao efikasnost svojih radnika uz istovremeno postizanje važnih ušteda:

broj problematičnih i narudžbina sa greškom je smanjen za preko 90% vreme od zahteva kupca do slanja robe je smanjeno za 50% broj zaposlenih u unutrašnjoj službi za unos podataka je značajno smanjen oslobođeno je 8 telefonskih linija koje su služile za prijem narudžbenica i

podataka o obilasku terena faksom

19

7. Primer 3 >>Aplikacije: m-Parking i SMS4Parking<<

m-Parking

Aplikacija "m-parking" jedan je od modula informacionog sistema naplate i kontrole parkiranja koju je Parking servis Beograd kupio od zagrebačke firme RAO Informatički inženjering. Ova aplikacija u primeni je od novembra 2005. Sistem naplate i kontrole parkiranja (NKP) postavljen je na centralnom serveru, uređaju fizički smeštenom u Parking servisu. Server mobilnog operatera prosleđuje zahteve za plaćanje parkiranja u vidu SMS poruka ovom centralnom serveru, koji ih obrađuje i vraća odobrenje za naplatu.

U roku od 2 minuta, server mobilnog operatera korisniku šalje potvrdu plaćanja, a nakon što je korisnik primi u sistemu se realizuje transkacija plaćanja. Plaćanje se obavlja direktnim skidanjem iznosa za pri pejd računa, odnosno njegovim uspisivanjem na mesečni račun mobilnog pretplatnika

m – kontrola

Kontrola se u sklopu istog sistema naplate parkinga sprovodi takođe oslanjanjem na tehnologije mobilnih mreža. Kontrolori Parking servisa su zato opremljeni prenosnim računarima i štampačima koji su bežično povezani. Tehnologijom GPRS prenosa podataka, u roku od par sekundi nakon ukucavanja broja registarske tablice vozila, kontrolori iz baze podataka dobijaja sve informacije o tome da li je za dotični automobil plaćeno parkiranje, i do kog vremena. U slučaju kršenja pravila, štampa se doplatna karta koja se uručuje vozaču ili ostavlja na vozilu.

Procedura

Vozač treba da napiše kratku SMS poruku koja sadrži broj registarske tablice vozila za koje želi da plati parkiranje i pošalje je na broj m-parking zone u kojoj se vozilo nalazi. Poruka bi, primera radi, trebalo da izgleda ovako: BG123456 - znači, bez razmaka ili specijalnih karaktera. M-parking broj za crvenu zonu je 9111, žutu 9112 i za zelenu 9113. U roku od najviše dva minuta, vozaču stiže potvrda plaćenog parkiranja na mobilni telefon u vidu SMS poruke koja sadrži sve potrebne podatke o uplati: parking zonu, broj transakcije, registarski broj, vreme do koga je parking plaćen i cenu. Plaćanje je, pri tome, izvršeno direktnim skidanjem iznosa sa pri pejd računa, odnosno beleženjem na mesečni post pejd račun korisnika mobilnog telefona. Konačno, 5-10 minuta pre isteka vremena parkiranja, vozaču stiže poruka koja ga podseća na neophodnost pomeranja vozila ili uplate novog sata parkiranja.

SMS4Parking

SMS4Parking - SMS sistem naplate i kontrole parkiranja je novi proizvod kompanije PSC d.o.o. iz Beograda, koji je nastao kao rezultat procene potreba tržišta i koji obuhvata više softverskih sistema integrisanih u celinu, sa ciljem da pokrije sve zahtevane funkcionalnosti naplate usluga parkiranja u urbanim sredinama.

20

Slika 7. SMS4Parking arhitektura

Glavni cilj uvođenja naplate i kontrole parkiranja sistemom SMS4Parking u okviru definisanih parking zona je smanjenje negativnog uticaja stacionarnog saobraćaja na dinamički i pešački saobraćaj, što za posledicu ima podizanje kvaliteta mirujućeg saobraćaja na površinama za parkiranje.

SMS4Parking - SMS sistem naplate parkiranja je jedino domaće funkcionalno rešenje za sistem naplate parkiranja, zasnovano u potpunosti na najsavremenijim softverskim tehnologijama, koje omogućuju brzu, efikasnu i jeftinu implementaciju, bez dodatnih troškova.

Na nivou aplikativnih sistema, SMS4Parking sistem obuhvata sledeće celine:

SMS Centar (Premium); Aplikacija za Pocket PC računare, za pokrivanje rada kontrolora na terenu

(GPRS); Administrativna aplikacija za obradu uplata i kazni pre ulaska u finansijski deo

sistema, za potrebe call centra itd. Microsoft Business Solution Navision, kao osnovni deo sistema za finansijsko

knjigovodstvo sistema, blagajnu itd. Web servisi za potrebe licenciranja sistema; Windows servisi za prebacivanje podataka iz baze podataka SMS4Parking u

Navisin baze podataka u JKP Parking; Baze podataka;

Pored navedenih aplikativnih celina, SMS4Parking sistemu takođe mogu opciono biti dodate i aplikativne celine kao servisi korisnicima, a u cilju što boljeg pružanja informacija korisnicima o radu Parking servisa i njihovim uplatama i nalozima za doplatne karte (kazne):

Korisnički web sajt; Korisnički govorni automat.

21

SMS Centar (Premium Eastern Europe)

SMS Centar Premium je već formiran i operativan SMS centar u okviru grupacije Pakom, koji već ima veliki broj korisnika svojih usluga. Funkcionalno, SMS Centar Premium preuzima na sebe prijem i slanje SMS poruka koje su definisane potrebama SMS4Parking sistema.

Aplikacija za Pocket PC računare

Aplikacija za Pocket PC računare je Web orijentisana aplikacija koja svojom funkcionalnošću pokriva sve procese rada i aktivnosti kontrolora na terenu. Aplikacija je razvijena kroz Microsoft C# .NET Studio 2005. Za komunikaciju se koristi GPRS protokol. Prednost Web orijentisana aplikacije u odnosu na klasične aplikacije tj. aplikacije koje se instaliraju na Pocket PC sisteme, je to što web orijentisani sistemi ne zahtevaju dodatno angažovanje resursa od strane JKP Parking da bi se postigla ažurnost podataka šifarnika koja se kod aplikacija koje nisu Web orijentisane postiže obaveznom dnevnom sinhronizacijom baza podataka na svakom Pocket PC uredjaju sa Centralnom bazom podataka SMS4Parking sistema.

Administrativna aplikacija

Administrativna aplikacija je Web orijentisana aplikacija koja svojom funkcionalnošću pokriva procese i aktivnosti koji su definisani u radu poslovođe kontrolora, administratora podataka, blagajne i službe opštih poslova. Aplikacija se izvršava kroz Internet Explorer 6.0 i novije verzije. Aplikacija je razvijena kroz MS C# .NET Studio 2005.

Baze podataka

Baze podataka SMS4Parking sistema nisu samo skladišta podataka, već sa definisanim stored procedurama predstavljaju i vrlo robustan sistem za rad sa podacima i njihovu obradu. Kao sistem za upravljanje bazama podataka koristi se Microsoft SQL Server 2005, koji za svoj rad zahteva MS Windows 2003 operativni sistem.

22

U srcu sistema

Srce sistema SMS4parking predstavlja Microsoft SQL Server 2005, a za potrebe implementacije je kupljen i instaliran Fujitsu-Siemens klaster server. SMS4parking predviða potpuno centralizovanu administraciju baza svih transakcija u svim gradovima koji budu koristili ovaj servis, na šta su se u PSC-u odlučili najpre zbog brzine i sigurnosti podataka koju obezbezbeđuje pomenuti klaster server. Visoka redundantnost obezbeðuje sigurnost podataka, a skalabilnost obezbeđuje mogućnost proširenja servera u trenutku kada se zaključi da je njegov kapacitet mali za broj transakcija koje se obavljaju.

Sistemom upravljaju superadministratori koji mogu da dodaju ceo grad i prenesu dalje upravljanje na administratore. Inicijalna konfiguracija podrazumeva podelu na gradske zone sa razlièitim tarifama i režimom parkiranja. Naravno, administratori sistema imaju apsolutnu kontrolu nad svim tim parametrima i mogu kasnije da preuređuju gradsku zonu prebacujući ulice iz jedne u drugu tarifnu zonu ili menjajući pravila u zonama.

Posebno je važno istaći da je celokupna troslojna aplikacija napravljena u .NET tehnologiji i da na klijentskoj strani nije potreban nikakav klijentski softver - sve se obavlja iz Web browser-a. Tako kontrolori nisu ograničeni na korišćenje PocketPC uređaja, već mogu upotrebljavati bilo koji uređaj sa Web browser-om uključujući i SmartPhone. I ostali slojevi su modularni, pa nas ništa ne sprečava da u određenom trenutku iskoristimo pokrivenost dela grada WiFi ili WiMax mrežom i tako sa GPRS-a pređemo na standardnu bežičnu mrežu.

Sve je obezbeđeno strogim sigurnosnim mehanizmima koji podrazumevaju poseban VPN za GPRS ureðaje, razmenu klijentskih sertifikata sa PocketPC uređajima i Windows autentifikaciju, a komunikacija se odvija kroz dobro izolovane tunele. U svakom trenutku može se koristiti i bilo koja kombinacija komunikacionih metoda.

Ovaj sistem je danas u upotrebi mnogim većim gradovima u Srbiji.

8. ZAKLJUČAK

Vreme i tehnologije nikoga ne čekaju. Kad uzmemo u obzir činjenicu da je broj mobilnih telefona nekoliko puta veći nego broj računara u upotrebi danas u svetu, i da svi ti telefoni podržavaju GPRS, UMTS i druge standarde, lako je zaključiti da je vizija budućnosti u mobilnosti. Ovo je jedno veliko neosvojeno tržište, na čijim se prostorima u atmosferi brojne konkurencije svakog dana javljaju sve složenija i modernija rešenja. Takođe je bitno naglasiti da je mobilni Internet u jednoj od početnih faza razvoja i da se njegov ekslpsozija očekuje u ne tako dalekoj (mobilnoj) budućnosti.

23

9. KORIŠĆENA I REFERENTNA LITERATURA

[1] http://www.e-trgovina.co.yu/m-commerce/m-commerce.html (last visited 02.02.2007)

[2] http://www.psc.co.yu/sitegenius/article.php?aid=596 (last visited 02.02.2007)

[3] http://www.zviz.biz/sr/nomad_detail.html (last visited 02.02.2007)

[4] http://www.emagazin.co.yu/ (last visited 02.02.2007)

[5] http://www.24x7.co.yu/ (last visited 02.02.2007)

24