MONA DOBRA VESTRobert D. Vilend

MMXII

Robert. D. Vilend MONA DOBRA VEST Naslov originala: Powerful Good News By Robert J. Wieland Pesme prepevao: Zvonimir Kosti Palanski Dizajn korice: Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com Prvo izdanje Beograd, 2012. Elektronska verzija knjige Mona dobra vest besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na: dobravest@yahoo.com

SadrajUvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1. Bog je svojim rukama obgrlio svet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Zato Bog neto ne uini? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 3. Mladalako traganje za smislom ivota. . . . . . . . . . . . . . . .28 4. Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?. . . .37 5. Ako nije zanimljiva, moda nije istinita . . . . . . . . . . . . . . .53 6. Ako to nije dobra vest, ne moe biti istinita . . . . . . . . . . . .62 7. Ako je ne razumete, onda nije jevanelje . . . . . . . . . . . . . .72 8. ta je Hristos ostvario na krstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 9. Moe li dobra vest biti suvie dobra? . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 10. Dragocena blizina naeg Spasitelja . . . . . . . . . . . . . . . . .111 11. Slavna dobra vest o Novom zavetu . . . . . . . . . . . . . . . . .130 Dodatak Novozavetno opravdanje nasuprot rimokatolikom opravdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144 Renik 147

UvodMogu pouzdano rei da tokom svoje pedesetogodinje pastorske slube, prilikom savetovanja ljudi sa duhovnim problemima, nikada nisam sreo nekog obeshrabrenog ili duhovno poraenog a da njegov problem nije poticao od jednog od ova dva uzroka: ili on/ona nikada nije razumeo/razumela koliko je dobra vest jevanelja zbilja dobra, ili nikad nije u nju verovao/verovala. Ako itate jednostavni izvetaj o Isusovim reima u etiri Jevanelja, nai ete mnogo puta da On ima dobru vest za iskrene ljude koji eznu za mirom. On je govorio: Gospod me pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenim slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica (Isaija 61,1). Ova knjiga je zasnovana na premisi da takva dobra vest ima snanu prodornu mo. Sila pak nije u linosti vesnika, nego u samoj vesti. To je posebno oigledno kad je re o novozavetnoj istini o opravdanju verom. Za mnoge je ta doktrina suva i dosadna; moja je molitva da ovaj skromni pokuaj da se ona oivi uini da se u vaem srcu rodi pesma za danas i za venost. Robert D. Vilend

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok su starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.

5

Prvo poglavlje

BOG JE SVOJIM RUKAMA OBGRLIO SVETU ostacima ruevina drevnih carstava nalazimo besceni dragulj neopisive lepote novozavetnu dobru vest. Ona je nekada spasla ljudsku civilizaciju od samoubistva. Veina problema koji mue ovaj svet potie od zla svojstvenog ljudskoj prirodi. Na neki nain to zlo manipulie drutvom i pojedincima da izaberu put sebinosti. Otuda i uasi s kojima se suoavamo, kao to su droga, korupcija, kriminal, rat a koji prete globalnim unitenjem. Dodue, svetlost je jaa od tame, ali da li je isto tako tano da je dobro jae od zla? Moe li ljubav eventualno trijumfovati nad mrnjom? (Na primer, moe li Bliski istok ikada nauiti da voli? Da li se milijarderi koji zarauju na kokainu mogu obratiti?) Moe li dobra vest nadvladati lou? Milioni uznemirenih mladih ljudi sumnjaju u to. Oni instinktivno oseaju da e strana sudbina zadesiti oveanstvo. Ako nas AIDS ne ubije, smanjenje ozonskog sloja svakako hoe. Sutra emo umreti, govore oni, i hedonistiki se predaju udovoljavanju svojih elja danas. Njihov cinizam je bar racionalan. Oni znaju da svetski izvori mogu doi glave gladi i nematini, a ipak nam se ogromno siromatvo i dalje ruga. Oni oseaju da e, ako su problemi drugih ljudi neizleivi, i njihovi sopstveni jednog dana biti isti. Don Dun iz 17. veka iskazuje svoja iskrena oseanja koja su moda nesvesna ali ipak znaajna: Ako more odnese grumen zemlje, Evrope je manje... Smrt svakog oveka smanjuje i mene, zato

7

Mona dobra vest

Bog je svojim rukama obgrlio svet

to sam deo ljudskog roda; i stoga nikada ne pitaj za kim zvone zvona; za tobom zvone.1 Nisu samo mladi uznemireni. Bake i deke brinu kakav e ivot zavetati svojim unucima. Sve dok glad i oseaj beskorisnosti vladaju u treem svetu (koji sada ukljuuje i stare siromane delove amerikih gradova), sigurnost u naem sopstvenom svetu postajae sve krhkija. Moemo li mi zauvek ostati tvrava mira i blagostanja u okeanu ogorenosti zbog nematine? Moraju li nai unuci da se zabarikadiraju u svojim domovima naoruani automatima pukama? U naoj Severnoj Americi suoavamo se sa zabrinjavajuim propadanjem drutva. Godine 1964. predsednik Lindon Donson obeao je da su dani primanja socijalne pomoi odbrojani. Posle tri decenije i utroenih stotina milijardi dolara, gde je to sjajno drutvo? Siromani su uglavnom sve siromaniji, a bogati sve bogatiji. Dok nai siromani postaju oajni, imuni takoe smatraju da je sve tee nositi se sa postojeim problemima, i da ljudska psiha zbog toga plaa smrtonosni danak. Riard Rivs, piui za Universal Press Syndicate kae da su mnogi od nas pukli - poraeni zbog droge ili alkohola, zavisti ili bolesnog stanja uma, naih sopstvenih demona ili slabosti hoe li Amerika poludeti? Ako Amerika sa svim svojim novcem i mozgovima nije u stanju da rei svoje probleme u vezi sa drogom, kriminalom, nepismenou, nasiljem i siromatvom, mladi se pitaju ima li onda uopte nade za ostali svet. Ameriki primer slobode bio je poslednja, najbolja nada ljudskog roda. Ako ova nacija uniti samu sebe, novi Hitleri i Idi Amini poee svuda da cvetaju. Insajt veli da je nae kriminalom zaraeno siromatvo poprimilo uasne dimenzije u gradovima. Progresivno propadanje starih, osiromaenih delova grada zapanjuje one koji1 Devotions, XVII.

pamte, samo nekoliko godina unazad, eru utivog ophoenja i sigurnosti. Karavan-vozila u Harlemu sada se zaustavljaju na samom trotoaru da bi prodavali krek ljudima kojih je i po 20 u redu. Moji najgori snovi, najgori, nisu bili ni blizu ovome, kae akur Alduvani iz Obrazovnog programa Akcije mladih u oblasti graevinarstva. Nikada nisam pomiljao da e toliko biti loe. Zato ljudska bia, irom otvorenih oiju, srljaju u zavisnost od kokaina ili druge vrste zavisnosti? Neto je strahovito pogreno, jer su sve te zavisnosti u sutini samoubistvo. Samo e vrlo bolesna vrsta unititi samu sebe. Ukoliko ubrzo ne doe do neke promene, lako shvatljiv scenario za 21. vek moe biti jedno polarizovano drutvo grozni ogromni zatvori i bolnice za kriminalce, rtve Aids-a i ive leeve usled unoenja droge, i s druge strane normalni ljudi koji crne puno radno vreme da bi izdravali one prve. Jedan zloslutni oblak na ne tako dalekom horizontu nagovetava moguu pojavu nanovo roenog Hitlera koji e podlei neuvenom pritisku javnosti i smisliti jeftinije konano reenje, ovog puta za kriminalce, narkomane i razne nepoeljne. Nacizam je bio izbijanje na povrinu podzemnog toka kolektivne demencije, koji samo eka na pojavu krize ljudske jarosti. Neki trezveni nereligijski analitiari sada otvoreno okrivljuju predbrani seks i branu nevernost kao osnovni uzrok naeg naglo naraslog sindroma siromatvo-kriminal-zavisnost. Dok solidni brakovi skoro uvek vode razumnoj srei i redu, porodice sa jednim roditeljem, uz nekoliko izuzetaka, gravitiraju ka nesagledivim nedostacima. Daniel Mojnihan kae da razbijene porodice trae haos i dobijaju ga. Kriminal, nasilje, nespokojstvo, nered ... skoro da su neizbeni. TV i film propagiraju neverstvo svake vrste.

Da li je teko verovati u Boga ljubavi?

8

9

Mona dobra vest

Bog je svojim rukama obgrlio svet

To je moralno previranje koje je Isus prorekao za nae vreme: Zbog mnogog bezakonja ohladnee ljubav mnogih. Ona se sve vie hladi zato to ljudi vie ne veruju u nju. Nepravda je bezakonje, unutranja pobuna srca protiv Bojih moralnih naela. Ukoliko smatramo da je teko pojmiti postojanje pravednog Boga, sve to treba da uinimo jeste da ponemo da promiljamo o stvarnosti zla. Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Bojem zakonu, niti moe (Rimljanima 8,7). Tajna izopaene ljudske prirode dovoljna je da dokae istinitost Biblije, zato to stvarnost zla pretpostavlja postojanje dobra, ba kao to senka pretpostavlja svetlost iza zaklona. Bez obzira da li je osoba religiozna ili nije, on ili ona jedva da mogu porei da smo doli do vremena koje je Isus detaljno opisao reima: Ljudi e izdisati od straha i oekivanja onoga to ide na svet (Luka 21,26). to je ovek obaveteniji, to je i opsednutiji senkama sutranjice. Ali postoji nada. Dok svakodnevne vesti postaju sve gore, postoji dobra vest koja biva sve bolja. Biblija stupa na pozornicu sa velianstvenom porukom nade. Ona nas uverava da postoji jedan lini Bog, nebeski Otac, Stvoritelj-Spasitelj, koji stvarno voli ovaj suludi, svirepi, sebini, nasilni, nemoralni, avolski svet. Ta dobra vest odnosi prevagu nad svim loim vestima zato to je On izvor ljubavi koja je pozitivna, aktivna i po svojoj prirodi mora biti delotvorna. Najpoznatiji tekst u mnogim jezicima glasi: Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni (Jovan 3,16 Vukov prevod). Mnogima od nas teko pada da zagrlimo prljavo, odbojno ljudsko bie. Bog grli ovu planetu i privija je k srcu, ma koliko ona bila loa i prljava. On je kao

Naa mrana budunost je osvetljena

otac koji grli svog izgubljenog sina, uzimajui zlo na sebe i istei ga. Ova ljubav je najudesnija istina koju ljudski rod moe da sagleda. Ta nova ideja zapanjila je mudri svet novozavetnog doba. Verovatno je veliki procenat ljudi tada kao i danas verovao u neko Vrhovno Bie, ali je i rimskim patricijima i robovima bilo nepojmljivo da se Bog zaista stara za bezvredno oveanstvo. Da On to ini, kako bi mogao da posmatra takve nepravde kao to su ropstvo, politika izopaenost i prolivanje krvi gladijatora u Koloseumu, a da nita ne uini? Zamislite do kakvog je komeanja dolazilo kad su apostoli isticali da Bog zaista voli podle, sebine, svirepe, loe ljude. Ne da On voli zlo u njima, nego voli njih Zar On voli robove, gladijatore, prostitutke, ubice, grabljive poreznike, svirepe imperatore? Da, govorili su apostoli. Bog naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom (Jovan 3,17). Bila je to radikalna, revolucionarna ideja za ljude koji su Boga posmatrali kao nekog ko sasvim ravnoduno titi dobre, a mrzi zle. Meutim, ljudi nikada ne bi mogli da poveruju u takav preokret u redosledu starih vrednosti da nije postojao vrst dokaz koji je to potkrepljivao. Apostoli moraju dokazati da nisu oni izmislili takvu ljubav, da ona nije plod njihove mate. Dokaz je bio tu i neosporan: Dok su svirepi rimski vojnici ubijali Sina Bojeg, On je uinio neto nezamislivo voleo je svoje neprijatelje i molio se za njih: Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine (Luka 23,34). Niko nije mogao da se seti da je bilo ko ikada ranije rekao neto slino tome. Na oigled celom svetu, Hristos je dokazao da je Bog... ljubav (1. Jovanova 4,8), ona istinska koju ljudski rod ne bi mogao da falsifikuje. I sada se svet naao u situaciji da bude preokrenut (Dela apostolska 17,6). Ni neko stvorenje sa Marsa ne bi izazvalo veu zapanjenost od te nove ideje. Ljubav koja ne zavisi ni od lepote svog

10

11

Mona dobra vest

Bog je svojim rukama obgrlio svet

objekta ni od njegove dobrote? Ljubav koja ne samo to voli rune i zle ljude bez vrednosti nego zacelo stvara vrednost u njima? Kad su ljudi uli za to, hteli su da saznaju jo vie. Najbolji mislioci toga doba veliali su ljubav Grkinje Alceste prema Admetusu kao vrhunsko otkrivenje boanske dobrote ona je bila voljna da umre za dobrog oveka. Apostoli su kazali: Ne, to nije ono pravo: Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time to je Hristos umro za nas... kad smo jo bili grenici (Rimljanima 5,8.10). Jevreji i Rimljani zgledali su se u udu. ak i kad su verovali da postoji Bog, drevni narodi zamiljali su Ga kako boravi u uzvienoj usamljenosti, oekujui da Ga ljudska bia sama potrae. Hristos Ga je otkrio u otroj suprotnosti sa takvim gleditem, kao linog Spasitelja koji je doao da potrai i spase ono to je propalo (izgubljeno Vukov prevod) (Luka 19,10). Ljudi koji su uli tu vest postali su krajnje uzbueni i radosni. Sada njihovo jednolino postojanje poprima dragoceno znaenje. Tuga, razoarenje, bol, ak i podnoenje robovanja i, da, muenitvo, bivaju poast i neto sveto u svetlosti takvog novog otkrivenja. Smrt je izgubila od svog uasa zato to joj je Hristos oduzeo alac (1. Korinanima 15,55-57). Sam Bog nam je doao sasvim blizu, govorili su, uzeo na sebe nau prirodu, patio sa nama, postao jedno sa nama! Svaki rob koji je poverovao postajao je princ a svaki princ koji bi verovao bio je spreman da klekne kraj svog roba. Nije bilo kraja grananju ove zapanjujue ideje. Dolazei u linosti svoga Sina da potrai ono to je bilo izgubljeno, Bog je uinio neto neshvatljivo. Sputao se sve nie i nie do tako mranih nivoa ponienosti da je dospeo do dubina iza kojih samo ponienje nije vie postojalo. Oni koji su sluali apostole videli su stepenike, ali ne one koji vode od oveka ka Bogu, nego one kojima je On siao do

Praktina posledica te nove ideje o ljubavi

najdubljih dubina nae pale ljudske prirode. Ne samo to je napustio drutvo anela i ponizio se postavi ovek, nego je i roen u jednoj prljavoj straari gde su grube ivotinje potraile zaklon. Zatim, iveo je ivotom seljanina, radei najnie teke poslove. Na kraju ivota odluio je da bude posluan do konane smrti, suoavajui se neposredno sa njenim uasom, umesto da pokuava da izbegne kaznu kao to to ine samoubice. I to nije sve. Ono to je uinilo da se ljudima prosto zavrti u glavi bila je pria da su Ga voe Njegovog naroda, poto su Ga najpre odbacile, na kraju razapele kao zloinca na rimskom krstu. To je znailo, kako su svi razumeli, da je On podneo krajnji emocionalni bol usled odbacivanja od strane Boga, jer se od davnina verovalo da je proklet pred Bogom ko je obeen [na drvo] (5. Mojsijeva 21,23; Galatima 3,13). [O tome emo raspravljati u 6. poglavlju]. Sin Boji podneo je neto to je bilo jednako paklu! On je rtvovao ne samo svoj ivot ovde i sada, ve i svoju nadu na venost. O ovome su ljudi razmiljali i razgovarali po itavu no. Oni su se naprezali da bi sa svima svetima mogli razumeti to je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje (Efescima 3,18.19). On nije mogao videti da e se Njegovo vaskrsenje zaista ostvariti. U procesu sagledavanja tog boanskog dela, oslobaala se izvanredna sila koja menja ivot. Zaboravljajui i na svoj obrok dok su tragali za istinom, uviali su da se sada suoavaju sa ivotom kao nova osoba. Drugaiji ivotni cilj sada je nadilazio bol ili zadovoljstvo. Takva ljubav ostvarivala je i ono nemogue za ljude na visokim i najniim poloajima, za bogate i siromane, slobodne i robove: ona je izbavljala one koji su strahujui od smrti celoga ivota bili u ropstvu (Jevrejima 2,15). Zajedniki imenilac koji se nalazio iza bola u svim ljudskim tugama potpuno je ieznuo...... Pokuajte da dokuite kakvo su uzbuenje ti ljudi osetili:

12

13

Mona dobra vest

Bog je svojim rukama obgrlio svet

Potom se pokazala Boja ljubav prema nama, to je Bog poslao u svet svog jedinorodnog Sina da mi njime ivimo... Ljubav (agape) je kod nas dola do savrenstva u tome da mi imamo pouzdanje na sudnji dan; jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu. U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah (1. Jovanova 4,9-18).

I kao kruna te slavne dobre vesti, Sin Boji ustao je iz mrtvih treeg dana posle sramne smrti na krstu. Trijumfalno je izjavio da poseduje kljueve smrti i groba, tako da e i svi oni ija su srca cenila ogromnost Njegove revolucionarne ljubavi odneti sa Njim pobedu nad smru (Otkrivenje 1,17.18). Dinamika ove ljubavi koja menja ivot sadrana je u bescenom dragulju iz pera apostola Pavla. On govori zato i kako su oni koji su verovali u tu ljubav pronali silu u njenoj dobroj vesti: Jer Hristova ljubav nas obuzima kad smo doli do ovog zakljuka: jedan je umro za sve, znai da su svi umrli. A on je umro za sve, da ivi vie ne ive sami za sebe, nego onome koji je za njih umro i vaskrsnut bio (2. Korinanima 5,14.15). Najzad, boanska istina prodrla je do najdubljih odbrambenih poloaja naeg samoivog stava. Slino raketi sa glavom za toplotno navoenje, ona je potraila izvor sebinosti koja mene stavlja na prvo mesto i unitila ga. Tako je koren iz koga su se razvili svi gorki plodovi ljudskog zla bio iupan zahvaljujui toj poniznoj rtvi i slavnom Hristovom vaskrsenju. Gotovo prekono, ljudska bia koja su poela da veruju, a prethodno bila podla, runa, i svirepa preobrazila su se u ljubazne

Hristovo vaskrsenje dokazuje istinitost jevanelja

ljude koji se daju voleti. A oni u samom vrhu te grupe koji su mislili da imaju sve to im srce eli otkrili su koliko je svetovni uspeh prazan bez Hrista. To je uinila dobra vest. Novozavetni dokument koji je napisao Pavle prua nam deliminu listu raznih kategorija osloboenja od zavisnosti ostvarenog tim jednostavnim jevaneljem. Vernici su nekadanji bludnici, idolopoklonici, preljuboinci, homoseksualci, sodomiti, kradljivci, pohlepni (to bismo mi nazvali zavisnici od opinga), kae apostol skupu vernika u Korintu. Ali su oni doiveli osloboenje od tih zala koja su ih obuzimala iznutra i postali oprani i posveeni, novi ljudi (videti 1. Korinanima 6,9-11). Ti ljudi nisu nita posebno uinili da bi ostvarili to radosno i uzbudljivo osloboenje iz psiholokih lanaca; oni su neto videli i poverovali u to u vest pomirenja koje je obavio Sin Boji. U jednom svetu gde je sebina svirepost bila tako uobiajena kao prljavtina, ovo otkrivenje predstavljalo je neku vrstu katarze. Tokom hiljada godina ljudske istorije, nijedan filozof, dramski pisac, pesnik ili svetenik nikada nije doao do takve zapanjujue zamisli. Ta Boja ljubav za grenike jo uvek je najbolja vest koju e iko ikada uti. Ona je pozitivna, aktivna, istrajna, traga za izgubljenima te je, dakle, isto toliko mona danas kao to je oduvek bila. Niko je ni na koji nain ne moe prenebregnuti. Bez obzira da li u nju verujete ili ne verujete. Niko ne moe ostati neopredeljen poto uje njeno istinito objavljivanje. Najuasnija zla naeg savremenog sveta potiu iz istog izvora ljudske sebinosti koja je predstavljala prokletstvo sveta u doba apostola. Da li bi ta ista vest mogla da preobrazi trgovce kokainom i njihove zavisnike, prostitutke, one koji su proneverili tu novac, rasiste, ubice, senzualne materijaliste dananjeg vremena? Milioni ljudi kau: DA. I to je jo vani-

Ta ista dobra vest mona je i danas

14

15

Mona dobra vest

je, Sveti Duh preko Biblije kae: DA. Ona isto tako preobraava imune i obrazovane, samozadovoljne, tajkune tvrdog srca, naunike i politiare. Tri pretpostavke su zato izgleda da je teko poverovati u istinu o ovoj jedinstvenoj ljubavi: (a) Budui da ljudi koji potuje sebe ne grle prljave, nezaslune loe ljude, zato bi Bog to inio? (b) Kako moe jedan beskonani Bog imati oseanja kakva imamo mi ljudska bia? (c) Ako On zaista voli svet, zato to ne dokae inei neto da zaustavi srljanje dananjeg sveta u propast? Mnogi pretpostavljaju da je nemogue na to odgovoriti. Konvencionalna mudrost zaista ne moe, ali upravo ovde Biblija preuzima inicijativu i neposredno pobija sumnje. Pomenuta pitanja razmotriemo u sledeem poglavlju.

Drugo poglavlje

ZATO BOG NETO NE UINI?Tano je da mi ljudska bia ne volimo prljave, nezaslune, loe ljude, ali Biblija kae za Boga da ih On stvarno voli. To je posledica jedinstvenog kvaliteta Njegove ljubavi (Jovan 3,16). Dok ljudska ljubav zavisi od lepote i dobrote svog objekta, Njegova ljubav je suverena i nezavisna. Upravo je zbog toga slobodna da voli i zle ljude. On ih je voleo u Hristu, i jo uvek svojim rukama vrsto grli ovaj svet (2. Korinanima 5,19-21). On je jo uvek dobri pastir koji trai svoju izgubljenu ovcu (Luka 15,3-7), tesno povezan sa oveanstvom tako da naa patnja postaje Njegova patnja (videti 1. Korinanima 12,12.26.27). Ljudski rod je jedno u Hristu, te je On sada deo nae porodice. On ne moe da zaboravi svoju sopstvenu porodicu niti da je se odrekne! Ovo je moga Oca svet, pa i kad mono izgleda zlo, Bog je ipak Vladar svega. O, neka nikad ne zaboravim to! Ovo je moga Oca svet, Zato da mi srce tui tada? Gospod je car; nek nebo zvoni! Zemlja nek klie, jer Bog vlada! Na problem lei u nedovoljnom razlikovanju izmeu onoga to mi nazivamo ljubavlju i prirode ljubavi koju otkriva Biblija. Kad ona kae da je Bog... ljubav, u grkom se tu koristi re agape, strani pojam uvezen sa neba, neto potpuno od-

16

17

Mona dobra vest

Zato Bog neto ne uini?

sutno u uroenoj ovozemaljskoj svesti. Nijedna drevna religija izvan Starog zaveta nije imala mogunosti ak ni da nagovesti njeno postojanje. Ma koliko nauan bio na um danas, ma koliko logian i racionalan u svojim pokuajima da dovede u sumnju linost Boga, stvarnost ljubavi agape otvoreno se suoava sa nama. Moemo je negirati kao to slep ovek moe poricati sunevu svetlost, ali ako smo poteni, ona nam svedoi o linom Bogu punom ljubavi, koji je i Otac i Spasitelj svetu. Ta ljubav blokira agnosticizam i ateizam sve do trenutaka kada je savest konano ne prihvati, ili pak podlegne cininom neverovanju. Posle tog odbacivanja, ak ni Boji aneli ne mogu vie nita da uine. Nijedan istoriar, evolucionista, ili ateista ne mogu poreklo ljubavi agape povezati sa nekim drugim izvorom osim sa krstom podignutim na malom brdu izvan Jerusalima. Da su ribari-apostoli imali dovoljno plodan um da izmisle takvu ideju, oni bi zasluili Pulicerovu nagradu svih vremena.

Veliki putniki avion koji eksplodira u vazduhu, poludeli ubica koji iz automata gaa nevinu decu u kolskom dvoritu, zemljotres koji ubija hiljade usnulih ljudi kako jedan svemoni Bog posmatra takve stvari sa neba i doputa da se dogaaju, ako voli i ima oseanja? Milioni ljudi hteli bi da veruju u Njega, ali se pitaju da li je On jedno pasivno Boanstvo poput Bude, odsutni Gospodar koji zanemaruju svoje zakupce na planeti Zemlji. Ako je Biblija u pravu kad kae da je Bog boanska osoba, lako je pretpostaviti da je On udobno smeten u savrenoj sigurnosti, besmrtan, da uiva u stalnom zadovoljstvu s milionima anela koji Mu slue. S nae take gledita, stanovnici Beverli Hilsa ne moraju da brinu o beskunicima i prosjacima u Kalkuti.

Kako moe beskonani Bog imati oseanja kakva mi imamo?

Deizam je iroko rasprostranjena pretpostavka da je Bog, mada postoji, hladno odsutan, preputajui nas naem nevetom ja. Kako takva ideja raa sebinost, ona je veoma loa vest. Ako je Broj Jedan ljubitelj broja jedan, zato se i mi ne bismo isto tako ponaali? Pretpostavka da je Bog isto tako sebian i ravnoduan kao mi predstavlja stvaran razlog zato je ja iznad svega postalo tako popularna filozofija. Sva sebinost ovog sveta proistie ili iz pogrenog pojma o Bogu ili od otvorenog odbacivanja istine. Biblijska slika Bojeg pravog karaktera otkriva Ga kao Linost, koja ima i ljudsku dimenziju. On zacelo brine, On osea zemaljske bolove i nije ravnoduan. On je osetljiv i saoseajan, to znai da duboko osea patnju. U stvari, On ne moe da se smiri sve dok se na Zemlji nalazi ijedna nesrena osoba. Bol Njegovog srca je neprestan zato to je On beskrajno blizu ljudskog roda. Na primer, Njegova ukljuenost u najtananije nijanse enji naeg srca je izuzetno praktina: Ne prodaju li se dva vrapca za as? Pa nijedan od njih nee pasti na zemlju bez Oca vaega (Matej 10,29). On se kao deo nas do te mere unosi u sva naa iskustva da svojim nervnim zavrecima osea na bol tako potpuno kao i mi sami, ak daleko vie, jer mi nikada nismo u punoj meri svesni potencijala patnje. Tinejder koji se odaje drogi ili nemoralu ne moe da predvidi agoniju u svojoj budunosti; Bog vidi i osea sve to unapred. (O, kada bi i tinejderi to mogli!) Govorei o stradanju Bojih sledbenika na Zemlji, Isaija kae: U svakoj tuzi njihovoj on bee tuan... Podie ih i nosi ih sve vreme (Isaija 63,9). Hristovo ime je Emanuilo to u prevodu znai s nama Bog (Matej 1,23). Drugim reima, nema bola koji ljudsko bie poznaje a da ga On ve nije osetio. Isaija dalje objanjava boansku svesnost nae patnje: A on bolesti nae nosi i nemoi uze na se... On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa

18

19

Mona dobra vest

Zato Bog neto ne uini?

bezakonja; kar bee na njemu naega mira radi (Isaija 53,4.5). Nae inae nesnoljivo postojanje moe biti preobraeno jednostavnim verovanjem koje se naalost esto odbacuje da je Bog oseajna Osoba puna ljubavi. ak i usred nevolja, mi kao ljudska bia jo uvek uivamo u ogromnom miru, mada moda nismo svesni njegovog pravog izvora. Isaija zapravo kae sledee: Niko od nas ne moe osetiti dobrobit ijednog trenutka prolazne sree koja mu biva odobrena, ukoliko raun boanskog Stradalnika nije ve zaduen umesto naeg. To je istina koja lei u osnovi svake ljudske radosti, svakog prolenog dana, svake sone jagode. On je bio odbaen na Zemlji i prognan, jer su ljudi izjavili: Neemo da ovaj vlada nad nama (Luka 19,14). Umesto gorkog odbacivanja koje je On osetio, mi doivljavamo da nas On bezuslovno prihvata, ba kao i Otac. udno je to je On ne samo oprostio svojim ubicama, nego to nas u velikoj ljutini nije prepustio nezgodama nae ljudske sudbine. Mi uveliko zasluujemo da ostanemo bez Njega, ali u najveoj moguoj meri On nas uverava: Evo ja sam s vama u sve dane do svretka sveta (Matej 28,20). Isusov posao bio je da otkrije injenice o karakteru svog Oca. Ne samo da su Hristos i Otac jedno, nego je Hristos, budui da je uzeo nau ljudsku prirodu, u stanju da se uivi u nae enje i naa iskustva. Ovo deluje zapanjujue naem umu, jer smatramo da je teko poverovati da dobra vest moe biti toliko dobra. A jeste. No, nae pitanje glasi: Ako je Bog toliko zainteresovan za nas, i ako je svemoan, ako osea nae patnje, kako moe dopustiti da se zlo i dalje nastavlja? Biblija otkriva kosmiki sukob koji se odvija iza scene. Postoji veoma dobar razlog za ono to, povrno gledano, de-

luje kao Njegova nezainteresovanost. Istina je, pak, da je On vrlo zainteresovan. Ali, On ima neprijatelja koji ratuje s Njim. To objanjava ono to izgleda kao tajanstvena Boja nemo. Nas ne iznenauju pobune i ratovi na Zemlji, ali ko bi oekivao da se tako neto dogodi na nebu? A upravo se tamo zaelo zlo: I posta rat na nebu; Mihailo (drugo ime za Hrista videti Juda 9 i 1. Solunjanima 5,16) sa svojim anelima zarati na adaju. I adaja i njeni aneli zaratie, ali ne odolee i ne nae im se vie mesta na nebu. I bi zbaena velika adaja, stara zmija, zvana avo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbaena na zemlju i njeni aneli behu zbaeni s njom... Teko zemlji i moru, jer avo sie k vama s velikim gnevom znajui da ima malo vremena (Otkrivenje 12,7-12). Tokom Drugog svetskog rata, podanici britanske krune prolazili su kroz teke muke. Na prestolu je u to vreme bio dobar i oseajan kralj Dord VI sa svojom draesnom kraljicom. Kralj je svakodnevno sluao vesti o razaranjima, i srce mu se kidalo dok je sauestvovao u agoniji svojih podanika. On bi rado okonao rat u bilo kom trenutku, samo da je mogao. Ali rat nije bio njegova zamisao. Adolf Hitler izazvao je sukob, i bezbednost Evrope iziskivala je da se rat vodi do gorkog kraja. To je samo letimian pogled na problem koji Bog ima. Neprijatelj je otpoeo veliki rat protiv Njega i to je borba koju Bog nije izabrao. Kosmika drama sukoba izmeu dobra i zla otpoela je u I inu ratu na nebu u kome je sotona bio poraen. Drugi in je nae delo, pobuna na ovoj planeti. Nai prvi roditelji, Adam i Eva, predali su ovaj svet vlasti Bojeg neprijatelja i sami postali zarobljenici. Ovde je pobunjenik uspeo da nadoknadi ono to je izgubio u I inu.

Da li On ini sve to je u Njegovoj moi? 20

21

Mona dobra vest

Zato Bog neto ne uini?

Boja ljubav nije mogla da napusti svet. Sama priroda te ljubavi zahtevala je od Njega da nas izbavi. I tako dolazimo do III ina. Otac mora da podnese teinu saoseanja sa ljudima u agoniji na ovoj planeti, dok veliki sukob izmeu Hrista i sotone ne bude razreen. Hristos je doao pre dve hiljade godina da od vladara ovog sveta zatrai mesto koje Mu po pravu pripada. Da je bio prihvaen, odavno bismo ostvarili svetski mir, bezbednost i sreu za kojima eznemo. Ali poto je bio odbaen, razapet, izbaen iz sopstvenog sveta, sama planeta je jo uvek u pobuni protiv Njega i ne priznaje Njegov autoritet, ba kao to nacisti nisu priznavali autoritet Dorda VI ili Franklina Ruzvelta. Premda danas ima ljudi koji svim srcem prihvataju Hrista kao punopravnog Vladara ove planete, oni su u manjini, borei se podzemnim putevima, da tako kaemo. Gospod silno eli da se vrati na ovu planetu kako bi uinio kraj komaru sebinosti i greha sa svom prateom svirepou. On nipoto ne sedi besposlen, niti uiva u nebeskoj raskoi dok ovde besni rat. Njegova ljubav prema svetu je izuzetno jaka. Sam svemir jedva eka na kosmiki Dan pobede kada e okrutni neprijatelj zauvek biti poraen (Rimljanima 8,19-23). Jedno od najdubljih otkrivenja Svetog pisma glasi da je jedan na dan pred Bogom kao hiljadu godina (2. Petrova 3,8). Nama je najmraniji dan uvek kratak, jer je bol koji moemo da osetimo ogranien, samo na sopstveni ili u najboljem sluaju saoseanje koje gajimo prema nekolicini nama bliskih osoba. Meutim, Bog u svojoj beskrajnoj osetljivosti mora oseati bol svakog oveka na Zemlji. Sigurno je da Mu zbog toga jedan na kolektivni dan mora izgledati kao hiljadu godina. On je daleko svesniji patnje nagomilane u jednom danu nego mi. Zamislite ta znai uestovati u agoniji miliona, da, milijardi ljudi! On nikada ne moe da ode na spavanje poput nas (Psalam 121,3). Otuda Njegova tolika enja da se patnja okona.

Njegovo reenje za svetske probleme beskrajno je efikasno: nisu to samo flasteri koji privremeno reavaju problem u spektakularnim ili beskorisnim eksperimentima. On mora dopreti do korena ljudskih problema do grene sebinosti uanene u ljudskom srcu. Sva patnja na ovom svetu je na neki nain njena posledica. Da bi se reio problem, taj izvor zla mora biti potpuno uklonjen. To ne znai da treba istrebiti sebine ljude, ali sebinost mora biti iskorenjena. Ovo se pak ostvaruje objavljivanjem i isticanjem dobre vesti o onome to je Hristos uinio na krstu i to nastavlja da ini kao Prvosvetenik ovog sveta, kao Spasitelj koji izbavlja od tog greha. Sotona se tome suproti. Njegov uporan stav je njegova tvrdnja da Hristova rtva i Njegova sluba koja je u toku predstavljaju beskoristan posao. Pogledajte, osmehuje se on podrugljivo, svet je gori nego to je bio u trenutku kada je Sin Boji umro da bi ga spasao! Da bi odgovorilo na tu optubu, jevanelje mora da proizvede divnu promenu u verovanju oveanstva, i tako dokae da plan spasenja nije napravljen uzalud. Tako stiemo do IV ina. Postoji li takvo jevanelje? Da li je ono zaista dobra vest? Ima li ono snage? Ako je to sluaj, kako deluje? Dragocena poruka koju Gospod alje svetu nije gromoglasna i munjevita osuda greha, nego okrepljujua vest o daleko izobilnijoj blagodati. Upravo to prodire do najveih dubina ljudskog zla i menja srca. Kad se vi i ja molimo: Molimo Te, Gospode, zato ne uini neto da pomogne ovom jadnom svetu?, On nam uzvraa odgovor: Zato vi neto ne uinite? Time to je odbaen i razapet, Hristos je pobeen na izborima na ovoj planeti. On ne moe da izvri dravni udar ili uzurpira vlast tamo gde je nepoeljan, ali On moe da radi u ljudima i preko ljudi koji Mu se predaju i odgovore na poziv Njegovog Svetog Duha.

Boji sadanji problem

22

23

Mona dobra vest

Zato Bog neto ne uini?

On je istinita svetlost koja osvetljava svakog oveka koji dolazi na svet [Vukov prevod] (Jovan 1,9). Nisu svi spremni da poele dobrodolicu svetlosti i da je prime, ali hvala Bogu, neki ipak jesu. On je obavio svet atmosferom blagodati stvarnom poput vazduha koji udiemo. Oni koji odlue da je rado prihvate postaju Njegova deca i Njegovi saradnici. On e imati saradnju nevidljivih snaga koje su Mu odane u ovoj velikoj borbi, pruajui tu blagodat svetu na praktian nain. Jedine ruke koje On moe da upotrebi, jedini glas preko kojeg moe da govori, pripadaju nama. Pobunjenik, naalost, takoe ima svoje saradnike: hriane koji poriu jevanelje. Kao to istinsko jevanelje iri svetlost, tako njegovo poricanje iri tamu. Jevanelje zvano tama deluje dobro u tom smislu to nas asti dobrim savetima, detaljnim uputstvima ta da inimo. Problem je u tome to mi ne znamo kako da inimo ono to je pravo. Ono to je potrebno da znamo jeste ta je Hristos inio i ta ini. Jedino to saznanje omoguie nam da se preobrazimo. No, ljudi skloni razmiljanju smatraju da Hristovo jevanelje moe biti obuzeto podmuklim, zamaskiranim legalizmom. To je ideja da mi moramo da uinimo ovo, moramo da uinimo ono, moramo vie da radimo, moramo da budemo verniji, moramo da zadobijemo pobedu, moramo vie da prouavamo. Moramo vie da se molimo, moramo vie da svedoimo i tako u beskraj. Uvek postoji neka misao da treba da radimo ovo ili ono; nad nama visi dug, obaveza koja e nas smrviti. Sutinski otrov brige o samom sebi ostaje uprkos svim ljudskim naporima. Ros D. London, piui u Njuzviku, 24. aprila 1989. kae da ukoliko ovek bira dobro da bi zadobio nebo a izbegao pakao, jednostavno postupa iz sebinih interesa. To je sutina legalizma. Mnogi se pridruuju Jevrejima Hristovog doba pitajui: ta da radimo da bismo inili dela Boja? Oni ne sluaju Isusov boanski odgovor, moda propraen uzdahom: Ovo je

delo Boje, da verujete (Jovan 6,28.29). Postoji skriveni strah od sile kakva je istinska vera, da na kraju neemo imati dovoljno dobrih dela. Vekovima se pretpostavljalo da je jedina delotvorna motivacija strah od vene kazne ukoliko ovek ne postupa u svemu ispravno. Meutim, iskrivljeno jevanelje zasnovano na strahu moe da proizvede samo frustraciju, obeshrabrenje i duhovnu nemo. A opte rairena sklonost preputanju, u gotovo svakoj religiji, svedoi o toj preovlaujuoj iskrivljenosti. Problem je u tome to vera nije shvaena kao svesrdno prihvatanje nebeske ljubavi koja izgoni strah (1. Jovanova 4,17-19). isto, istinito jevanelje otkriva veru koja deluje Otuda je ono sila Boja na spasenje (Rimljanima 1,16). Ono proizvodi svesrdno prihvatanje celokupne istine i poslunost prema istini. Nadahnuti apostol kae: Jer sam odluio da meu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga... Moj govor i moja propoved ne bee u nagovorljivim reima ljudske mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile (1. Korinanima 2,2.4). U ovim poslednjim danima Gospod je obeao da e takva vest ponovo biti objavljivana po celom svetu, vest koja nadilazi strah i stvarno ga izgoni. Razlog zato ona deluje ogleda se u tome to ona zamenjuje legalistike imperative mogunostima koje prua jevanelje: I videh drugog anela kako leti posred neba, imajui veito jevanelje da objavi ... svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu. Taj aneo nas poziva: Bojte se Boga, to jest da cenimo Njegov karakter, i odajte mu slavu, jer doe as njegovoga suda (Otkrivenje 14,6.7 naglasio autor). Ideja je da Ga proslavljamo, da cenimo slavnu stvarnost Njegovog karaktera koji se otkriva u nesebinoj ljubavi. Posle prvog dolazi drugi aneo nosei takoe dobru vest koja upozorava na veti falsifikat: I jedan drugi aneo

Odgovor je bolja motivacija

24

25

Mona dobra vest

Zato Bog neto ne uini?

doe za njim govorei: pade, pade Vavilon veliki. Trei aneo upuuje opomenu povodom jo vetijeg budueg falsifikata, najlukavijeg koji je svet ikada video: oboavanje zveri i njene ikone i primanje njenog iga (stihovi 8-11). isto obnovljeno jevanelje spremno je je za ovu ranu zoru dvadeset prvog veka. Ono se naziva veno jevanelje zato to je koncentrisano u jednom blistavom zraku svetlosti, koji je nejasno sjao tokom prolih vekova. Knjiga Otkrivenje hrabri nas da se nadamo najboljem. Ta iroka aktivnost na Zemlji nije uzaludna. Javlja se plod ustaje narod irom sveta za koji Bog moe poteno da kae: Ovde je istrajnost svetih koji dre Boje zapovesti i veru u Isusa (12. stih). Dajui svog Sina svetu, Bog je napravio beskrajnu investiciju. I sada e se videti da se to isplatilo. Hristos nije uzalud dao sebe na rtvu. Pojavljuje se narod koji to duboko ceni. Nade i strahovi neiskazanih milijardi iz svih vremena sabrani su u tom konanom obeanju o izvrenom, ostvarenom pomirenju. Tekst nas uverava da e On irom sveta imati narod koji e odslikavati lepotu Njegovog karaktera. Sami po sebi oni ne poseduju nikakvu uroenu dobrotu, ali kao to komadii razbijenog, dakle bezvrednog ogledala mogu da nas zaslepe usled odbijanja sunevih zraka, tako e svaki vernik u Hristu odraavati deli Njegovog savrenog karaktera. Ako je Bog tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao pre dve hiljade godina, moemo biti sigurni da On jo uvek tako voli svet danas da nee dozvoliti da ijedno ljudsko bie propusti da uje koja je to dobra vest. Apostol Pavle to naziva od vere nad pravde (Vukov prevod), to je delotvorna motivacija za promenu srca (Galatima 5,5.6). To konano otkrivenje istine simbolino je predstavljeno u vidu drugoga anela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana njegovom slavom (Otkrivenje 18,1). Ljubav Boja, Hristov krst iziskuju blisko ispunjenje tog proroanstva. To je sledea taka na dnevnom redu ovog sveta.

Dobra vest otkriva tri slavne istine: Boga koji je nebeski Otac; Spasitelja koji kroz itavu venost ostaje lan ljudske porodice, jedno sa nama; i Svetog Duha koji je Duh Hristov poslat da boravi u svakom ljudskom biu koje Mu poeli dobrodolicu. Neka velika linost, kao to je predsednik nae drave, moe nam izgledati bliska zahvaljujui TV ekranu, ali ostaje prolazno ljudsko bie koje zapravo moe biti blisko samo aici ljudi u malom krugu prisnih osoba. Hristos je svakome od nas pojedinano blii nego to to moe biti bilo koje ljudsko bie, zato to On dolazi uz prisutnost Svetog Duha. Moe li iko biti potiten ako poveruje u tako dobru vest?

26

27

Mladalako traganje za smislom ivota

Tree poglavlje

MLADALAKO TRAGANJE ZA SMISLOM IVOTAMisaoni mladi ljudi jedva da mogu biti neodluni kad je re o njihovim ubeenjima. Kad im religija izgleda smislena, njihova predanost biva bezrezervna. Ali ako ona to nije, skloni su da sve odbace. Neki odravaju religiju podstaknuti generacijama dugom porodinom tradicijom. Nominalni katoliki, protestantski ili jevrejski religijski koreni se uvaavaju. Ali tradicionalna hrianska omladina koja danas ivi u bezbonom drutvu nailazi na sukob kad treba da izae na kraj sa jedinstvenim zahtevima biblijskog hrianstva. Pritisci sekularnog sveta ve su dovoljno ozbiljni, pa jo kad i prijatelji nipodatavaju njihova biblijska ubeenja, mnogi iskreni mladi ljudi poinju da se pitaju da li je biti hrianin vredno sveg tog truda i muka. Jedan crkveni voa je jadikovao: Skoro svaki odrastao ovek sklon razmiljanju brine zbog sve gore situacije meu naim lanovima adolescentima. Zabrinutost i nervoza su opta pojava. Prazna sedita u naem omladinskom odeljenju i na bogosluenjima vrlo esto predstavljaju reito svedoanstvo. Skoro svaki crkveni odbor moe zapaziti, iz prve ruke, koliko je ozbiljno opadanje vernosti kod mladih. Iako neki moda i odravaju veze sa Crkvom zato to se njihov drutveni ivot okree oko nje, samo fiziko prisustvo u crkvi esto moe biti maska za duboku duhovnu prazninu. Evo nekih dokumentovanih opaski mladih, odgajenih u hrianskim domovima, o tome ta misle o religiji. Na neki nain oni je vide kao lou vest. Oni nikad ne bi mogli rei tako neto kada bi novozavetno veno jevanelje shvatili kao istinsku dobru vest:

Dosadna i ometa oveka. Ona je samo skup pravila ini i ne ini. Nemam nikakvog miljenja u vezi sa religijom. Neto obrednog tipa. Emocionalni uzleti i padovi.1 Meu onima koji pokuavaju da se odre neretko se javlja duboka duhovna frustracija. Odvie je teko biti dobar, misle oni. Slediti Hrista u savremenom drutvu lii na munu borbu. Malo njih ima hrabrosti da izdri. Evo jo nekih tipinih primedbi koje je zabeleio dr Roder Dadli: Moram mnogo da radim ako elim da budem spasen. Kamo sree kad bih bio potpuno dobar, ali to nije uvek lako. Hou da sluim Bogu, ali smatram da je to veoma teko. Ne bih mogao da idem kroz ivot sa svim tim pravilima: ovo ini a ono nemoj. Ali pretpostavljam da u ipak morati ukoliko elim da stignem u nebo.2 Stavovi mladih esto su samo demaskirani, otvoreno ispoljeni stavovi odraslih. Odrasli obino vide nivo sopstvene pobonosti preslikan u njihovoj deci. Eto kako se erozija moralnih vrednosti stalno produuje. Neko zlo zatrovalo je ivot na ovoj planeti. Druge komparativne ankete o mladima u javnim kolama otkrivaju da alarmantno veliki broj nee da podnese bilo kakvu rtvu radi moralnih ili duhovnih vrednosti. Da bismo pokazali bezrezervnu odanost Hristu o kojoj govori Novi zavet, potreban nam je hranljivi sastojak koji nedostaje u naoj standardnoj duhovnoj hrani. Problem nije u1 Roger Dudley, Why Teenagers Reject Religion, (Review and Herald, 1978), str. 20.21 2 Isto, str. 9,17

28

29

Mona dobra vest

Mladalako traganje za smislom ivota

tome to je dananja mlade po prirodi gora od prethodnih narataja; oni jednostavno pate od duhovne neuhranjenosti. Negde izmeu kolevke i koleda, hrianska omladina upila je izvesnu ideju o jevanelju koja je motivisana strahom. A takav strah ne uspeva da ih sauva kad doe iskuenje. Oni rezonuju da je sadanje zadovoljstvo dva puta vrednije od onog u nebeskoj budunosti, i da strah da e izgubiti neto od uzbuenja ovog sveta baca u zasenak strah da e izgubiti budui svet. Strah od pakla i nada na nagradu na nebu predstavljaju spektakularne promaaje kad je u pitanju uspena motivacija za mlade. Otkuda to da smo, to se drugi Hristov dolazak vie pribliava, sve manje motivisani dobrom veu o tome? Zato nismo u stanju da sagledamo tu zvezdu koja je tako jasno blistala za apostole, reformatore i misionare-pionire iz prethodnih narataja? Jedan odgovor nalazimo u dva vida izvrtanja hrianstva koji su nastajali tokom vekova crkvene istorije. Oba ubacuju otrov u duhovnu hranu: (a) Jedan je krajnje krut, autoritativan kult - biti na liniji i u skladu sa pravilima i visokim spoljnim merilima. Taj visoki uinak se iziskuje da ovek ne bude odbaen na Bojem konanom sudu. Osnovna ideja je da je teko slediti Hrista na pravi nain, a da je istovremeno lako biti izgubljen. Mladi esto imaju utisak da uitelji ne pate ba od nesanice ako uenik padne na zavrnom ispitu; i tu ideju prenose u svoje utiske o Bogu. Izgleda da se i On nee mnogo brinuti ako oni padnu na svom velikom zavrnom ispitu na kraju ivota. On je uradio svoj deo dosta davno, kao to je uitelj uinio sve sa svoje strane prenosei im sadraj asa, a sada je na njima da urade domai zadatak i da dalje napreduju. Za mnoge, ovo je tradicionalno jevanelje. Oni esto oseaju da ne mogu napred, da je breme odve teko. Da li je

Mladi nisu jedini problem

njihov utisak u redu ili ne, nije ono to hoemo da naglasimo, nego ono to smo im omoguili da ostvare, a to je u stvari bitno. (b) Suprotna krajnost postala je popularna, posebno u urbanim sredinama oputeni stav liberalizma gde je sve prihvatljivo. Time se umanjuje neophodnost pa ak i mogunost istinske pravednosti ili poslunost Bojem svetom zakonu. Nemogue je da ga bilo ko odri, istie ovakvo gledite. Stoga On to i ne oekuje od nas. Pokuaj da bude moralan ako moe, ali ako to nije lako, pouzdaj se u Njegovu popustljivost i dedovsku blagost. On e vam oprostiti. Povremene omake moralne prirode sasvim se normalno oekuju. Poto je Isus na Zamenik, Njegova savrena poslunost mora postati nae pokrivalo umesto mitske poslunosti koja nam nikada nije bila mogua. Ozbiljni i misaoni hriani bili su naivni u svojoj striktnosti. Tako veli alternativno jevanelje. Svaka od te dve krajnosti predstavlja protestnu reakciju u odnosu na onu drugu. I svaka proizvodi pometnju u umu i srcu mladih. Tradicionalna krajnje konzervativna filozofija raa ili ozlojeenost sa buntovnitvom, ili ponos ukoliko ovek zamilja da je na visini zahteva. Liberalna filozofija raa ravnodunost zato to izvrgava podsmehu osvetana visoka merila i podrazumeva da nema budueg suda za ljude koji pretpostavljaju da ne mogu iveti po njima. Patetino gledano, iskreni konzervativci naglaavaju koliko je teka i gotovo nemogua staza prema nebu. Mladi slikaju Boga kako ukazuje na strmu stazu ka spasenju: elite da idete na nebo? To je neravan, kamenit, trnovit put; Nadam se da ete uspeti. Mnogi ljudi nisu. Neu biti iznenaen ako i vi napravite promaaj. Ako ne uspete, imamo nekog drugog koji eka da preuzme vau krunu. Mnogi misle da se njihovo odsustvo na nebu nee ni primetiti. Zato onda da pokuavaju i da se trude? Zato da izgube oba sveta?

Mladi pod unakrsnom vatrom na niijoj zemlji

30

31

Mona dobra vest

Mladalako traganje za smislom ivota

Suprotna jeres bezbrine oputenosti paradira svetovnou i senzualnou uprkos boanskim opomenama. Meutim, isto tako sigurno kao to kruti tradicionalizam odvlai ljude od Hrista, i teologija sve je dozvoljeno mami ih da odu daleko od Njega. isto novozavetno jevanelje donosi osveavajuu dobru vest. Problem se moe ispraviti. Sa takvom armijom mladih koji su dobro obaveteni i pred kojima se nalazi izazov jevanelja istine, svet zaista moe biti osvetljen slavom te vesti. Postoji uzrok za nau optu nelagodu mlakosti, na legalizam i duhovnu nemo. Ti problemi nisu svojstveni biblijskoj vesti. Oni su posledica njenog smrtonosnog izopaavanja Neka gigantska sila u istoriji pomraila je prvobitnu jevaneosku vest i zamenila je iskrivljenom verzijom koja je pokvarila svet. Ta sila je mistini Vavilon iz Otkrivenja. (Videti Otkrivenje 14,8; 16,19; 17; 18; uporediti Danilo 7,19-26; 8,9-25). Ta duga kampanja u cilju iskrivljavanja i izopaavanja iste poruke dobre vesti opteretila je svet nepotrebnom agonijom. I priroda i Crkva uasavaju se vakuuma. A Vavilon je stvorio vakuum u koji su pohrlile pomenute alternativne jeresi kruti tradicionalizam i labavi liberalizam. Obe poriu sutinske elemente jevaneoske vesti. Obe umiru od gladi za njenim jedinstvenim hranljivim sastojcima. Obe krajnosti biju bitku ve decenijama i nijedna da pobedi. I dok se borba otee u nedogled, neprestano tee reka iskrenih mladih ljudi zbunjenih i obeshrabrenih. Novozavetna jevaneoska vest prikazala je izuzetno zanimljivog Hrista kao istinskog Vou svih onih koji cene Njegovu dobru vest. Apostoli i rani hriani potpuno su se uivljavali u Njegova oseanja i nain miljenja. To jedinstvo s Njim je ono to mnogi dananji mladi nisu osetili. No, nije njihova greka to su u velikoj meri bili lieni vizije koja je tako jasno blistala u apostolskoj vesti. Ne moemo kriviti bespomone ljude to su gladni ili pothranjeni. Vreme je da ujemo istinsku dobru

vest koja nadoknauje nedostatak delotvorne motivacije. Obilje greha iziskuje jo vee obilje blagodati, a Bog je obeao da je blagodat spremna. Novozavetna vest bila je krajnje uzbudljiva, jasna i povezana sa ivotom. Ona je zapalila iskustvo prve ljubavi u srcima onih koji su je uli. Postoje odreeni razlozi zato je njen duhovni rod efikasan i danas. 1) Ona govori istinu o Gospodu ija je ljubav aktivna, a ne pasivna. Hristos je vien kao Dobri Pastir koji trai svoju izgubljenu ovcu, a ne da izgubljenu ovcu ostavlja da trai svog pastira. Spasenje ne zavisi od toga da mi drimo Boga za ruku, ve od naeg verovanja da On nas dri za ruku (Isaija 41,13). Na jedan veoma praktian nain koji prevazilazi teoloko cepidlaenje, jevanelje je vest o spasenju samo verom verom koja deluje, a ne verom i delima. (Galatima 5,6; grka re glasi pokrenuti, osnaiti). 2) Hristos je predstavljen kao Spasitelj koji je blizu, a ne daleko. Ova ideja je osveavajue razliita od onih kojih se ljudi obino dre u nae vreme. Gledite da je Hristos uzeo na sebe samo nepalu, bezgrenu Adamovu prirodu pre pada zaostavtina je srednjovekovnog hrianstva koje je propustilo da oceni koliko je potpuno Bog postao ovek u Hristu. Suprotna istina o tome koliko nam je Hristos blizu uveliko nadilazi teoloke rasprave: to je divna praktina pobonost. Kao to emo videti u 10. poglavlju, koncept Hristove pravednosti je besmislen ako se odvoji od jedinstvene novozavetne istine da je On uzeo nau palu, grenu prirodu, a ipak ostao bezgrean i iveo bezgrenim ivotom. On ne moe istinski biti naa Zamena ukoliko nije istinski zauzeo nae mesto, Emanuilo, s nama Bog. 3) Opravdanje verom biva uzdignuto iznad doktrinarnih sitniavih prepirki i postaje vitalna, udarna vest o jedinstvu s

Zato je novozavetno reenje delotvorno

32

33

Mona dobra vest

Mladalako traganje za smislom ivota

Hristom. Tako ona motivie pokajnikog grenika koji veruje da se radosno pokorava Bojem zakonu. Pobonost vie nije neto teko, a rtvovanje sebe za Hrista postaje pravo uivanje. Ako se ova istina shvati, predanost Hristu koju su ispoljavali apostoli biva ne samo mogua nego i izvesna, ak i u ovim poslednjim godinama dvadesetog veka sa njegovim svetlucavim nagradama koje nudi onima koji sebe stavljaju na prvo mesto i jure za zadovoljstvima. 4) Dva zaveta, doktrina koja se esto posmatra kao suva i dosadna teologija, postaje uzbudljiva, zanimljiva i privlana vest. Pavlov koncept nadilazi sebinu motivaciju i aktivira uspavanu sposobnost u otvrdnulom, naizgled neosetljivom srcu da voli. ini se da je duhovno ropstvo neprestanog poraza i depresije direktan plod iroko rasprostranjenog starozavetnog uenja koje je pogreno shvaeno kao novi zavet. Mnogi koji misle da su otili suvie daleko, da su im srca suvie hladna da naue da veruju oseaju kako im suze naviru na oi kad u novozavetnoj istini otkriju duhovnu silu. (O tome e biti rei u 11. poglavlju). I opet, doktrina nadilazi teologiju i postaje praktino hriansko ivljenje. 5) Jevanelje preseca Gordijev vor sebine motivacije koja se nalazi u osnovi blaziranog licemerja tako odvratnog mnogim mladima. ista novozavetna ideja motivie na svesrdno potovanje jedinstvene Hristove ljubavi koja Ga je odvela na krst. Zahvaljujui potpunoj jednostavnosti te vesti sa njenim izvodljivim zahtevima i imperativima, ukidaju se i strah koji obeshrabruje dananje mlade i dosada koja ih umara. To takoe prua duhovnu energiju koja napaja doivotnu predanost Hristu. 6) Mnogi od nas shvataju da je nemogue proitati sve hrianske knjige koje se danas izdaju. Ali ono to se ne moe ostvariti putem doivotnog dubokog prouavanja moe se dogoditi u vrlo kratkom vremenskom razdoblju ako shvatimo tu vest o jo izobilnijoj blagodati. Ona izaziva glad i e za Reju

Bojom koja nagoni onoga ko veruje u Hrista da istrauje Bibliju da bi je razumeo. ovek vie ne mora sebe da primorava da krene s programom molitvenog prouavanja i molitve, zdrava osoba ne mora vie da navija svoj budilnik kako bi se setila da svakodnevno uzima svoje obroke. Zdrav apetit sada brine o tom problemu! Jedna duhovna pesma koja nadahnjuje nadom iskazuje na neki nain uzbudljivost ove vesti: Ja pevam o ljubavi Hrista Spasa, koji pod tekim krstom hoda, da bi u tajni Njegovog prisustva moje ropstvo bilo sloboda. On je doao da zavije ranjene, u klonuloj dui On da caruje, ulje radosti umesto alosti i nakit umesto pepela daruje. Ja pevam o lepoti jevanelja, Koje ne seje trnje, ve cvee. Koje me poziva da samotnima delim osmehe i zrake sree. Ono odelo za pohvalu svima Umesto duha tunoga nudi; I nakit umesto pepela daje, razgoni senke i radost budi. J.G. Kreb Mladi danas koji imaju sree da uju vest oseaju istu izvanrednu motivaciju koja snano obuzima njihova srca. Strah koji ih nagriza zbog neizvesne budunosti ili pak savremenog terorizma izezava zato to vest ponovo osvaja srce

Ukljueno je i srce, a ne samo glava

34

35

Mona dobra vest

privlanou Novog zaveta i ini da se u nama ostvari Hristov identitet. Sada moemo oiveti novozavetno jevanelje ak potpunije nego to je to uinila vest reformatora u 16. veku, ma koliko da je bila udesna. S druge strane, senzualnost, apetit, bogatstvo, ljubav prema dokolici i zadovoljstvima, instinkt za zaraivanjem novca, stav da sam ja na prvom mestu, privlanosti naeg svetlucavog elektronskog doba, sve to gubi ar za onoga koje je shvatio vest o Hristovoj pravednosti. Ljubav prema svetu ne moe da preivi pri njenoj prodornoj svetlosti, a ne moe ni konzervativna mlakost. To nije zato to su oni koji veruju u dobru vest sainjeni od neeg ozbiljnijeg i boljeg nego to su to ostali. Oni su jednostavno videli neto to ostali jo nisu. Pogledajmo ta je to.

etvrto poglavlje

USKORO HRISTOV DRUGI DOLAZAK: TA ZNAI TO USKORO?Veina hriana veruje da je Drugi Hristov dolazak blizu. To je dobro, zato to je veoma tano, ak vie nego to mislimo. Ali ko voli tu misao da je on blizu? Osim nekih starih ili bolesnih ljudi, ili zatvorenika, ko zaista eli da Hristos uskoro doe? U prvoj polovini devetnaestog stolea mnogi smerni hriani poeli su da gaje takvu jednu elju. Mada lanovi raznih denominacija, oni su otkrili u simbolizmu knjiga Danilo i Otkrivenje proroku mapu koja prethodno nije bila dobro shvaena. Sve crkve su tokom mnogih vekova pretpostavljale da su pomenute knjige zapeaene. Meutim, tim istraiocima proroanstava, Danilo i Otkrivenje postali su neto stvarno, podstiui u njima uverenje da je muno putovanje ljudskog roda u ovom svetu greha na pragu da bude okonano. Iako je vie pojedinaca tokom vekova uvek govorilo o moguoj blizini Hristovog dolaska, nije se nikada ranije javio nijedan znaajniji pokret koji bi shvatao kako niz jasno povezanih biblijskih proroanstava dokazuje da je on zaista blizu. Bilo je to kao da je Crkva spavala dubokim snom gotovo osamnaest vekova i iznenada se probudila za jedno novo iskustvo nagovetavanje bliskog Isusovog povratka. Taj izvanredno novi ivot usledio je po isteku prorokog perioda od 1260 godina kada je 1798. godine otpoelo vreme posletka.11 Danilo 7,25; 11,33-35; 12,4; Otkrivenje 12,6.14; 13,5. Skoro bez izuzetka,

36

37

Mona dobra vest

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

Bila je to velika dobra vest, i sada su ovi hriani poeli da je objavljuju drugima. Moete zamisliti kako su ti ljubitelji Biblije radosno pratili znake na prorokoj mapi. Misao o Njegovom povratku i uspostavljanju Njegovog carstva za njih su predstavljali veu radost nego to bi veliki dobitak na lutriji bio za ljude danas. O linom dolasku ljubljenog Spasitelja za njihovog ivota govorilo se kao o blaenoj nadi. Vest da je putovanje grenog sveta skoro zavreno bila im je uzbudljiva ne zato to su oni eznuli za olakanjem od muka i liavanja devetnaestog veka, ma koliko da je sve to bilo teko, ve zato to su njihova srca bila u jedinstvu sa Hristom. Oni su Ga uvaavali kao Linost. Duboko su cenili Njegov karakter nesebine ljubavi. Odnos s Njim bio im je drai od bilo kog drugog ljudskog odnosa. Bilo je to oboavanje. Kod tih ljudi nije postojao sebini interes koji bi zamraio blistavi plamen takve pobonosti. U brzom proticanju vekova koje slika knjiga Otkrivenje, oni se mogu prepoznati kao pokret simbolino prikazan prvom aneoskom veu iz 14. poglavlja stihovi 6.7. Taj irom sveta rasprostranjen pokret upuivao je poziv svim stanovnicima zemlje: Bojte se Boga i odajte mu slavu... i poklonite se Tvorcu neba i zemlje. Upravo je u tom pokretu 1840. godine Isus mogao prvi put od vremena apostola da pronae na Zemlji zajednicu vernika ija su srca bila povezana s Njegovim, u radosnom oekivanju Njegovog skorog povratka. Bilo je to neto tako posebnobiblijski naunici iz svih protestantskih crkava u to vreme priznavali su princip dan=godina u razumevanju vremenskih proroanstava (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6). injenica da Otkrivenje ponavlja 1260 dana jeste dokaz da se to nije moglo doslovno ispuniti u starozavetnim vremenima. Budui da su i Danilo i Otkrivenje zaokupljeni kosmikim sukobom izmeu Hrista i sotone i to opisuju pomou simbola, oigledno je da su i vremenski periodi takoe simboliki.

Prvi od apostolskih vremena

ba kao i oseanja neveste prema eniku2 kad se uporede sa oseanjima devojice koja na svadbi nosi cvee. Oni su bili meu onima za koje je Isus rekao: Blaeni su koji ne videe a poverovae (Jovan 20,29). Ove pionire obeleavala je pobonost slina onoj koju su rani hriani pokazali na dan Pedesetnice. Ona se naglo irila kroz vekove poput vatre koju raspiruje vetar. Jedan pomorski kapetan potroio je svoju ivotnu uteevinu na objavljivanje vesti tako da je starost doekao bez prebijene pare.3 Jedan mladi ovek koji je diplomirao na koledu napustio je karijeru koja je mnogo obeavala a latio se, uz mnoge muke i liavanja, da izdaje literaturu i tako iri vest. Njegova sestra prerano je potroila snagu svoje mladosti.4 Ostali su prodavali farme i davali novac za delo. Mladi ljudi svesrdno su radili na onome to je nazvano adventni pokret. Neki su putovali u prekomorske zemlje podnosei tegobe kao pioniri misionari, nikad ne mislei na linu nagradu. Ukus blaene nade bio je u njihovim ustima sladak kao med (videti Otkrivenje 10,9. Ovo poglavlje opisuje adventno iskustvo). Poutele stranice njihovih pisama i asopisa svedoe o radosti koju su oni imali zbog blaene nade. Otkrivenje poistoveuje nevestino oekivanje sjedinjenja sa svojim enikom sa uzbuenjem zbog vesti koja je iznedrila veliki Drugi adventni pokret. Ljudi koji su tada voleli tu vest esto su bili izvrgnuti ruglu, dok sada mnogi tvrde da veruju u Drugi dolazak. (Videti Otkrivenje 19,6.7) Hladna teologija i prozaina matematika koje nastoje da razmrse Danilovih 2300 ili 1290 dana nikada ne bi mogle da pokrenu ljudska srca i oseanja kao to je to uinila ta vest. Oni su se upravo spremali da dobrodolicom pozdrave svog Ljublje2 Mladoenji 3 Joseph Bates. Videti Mervyn Maxwell, Tell it to the World (Boise, Idaho, Pacific Press, 1976), str. 74-84. 4 Isto, str. 95-105.

38

39

Mona dobra vest

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

nog koji je bio odsutan dugo, dugo vremena. Nije to bila povrna oseajnost, ve snano iskustvo koje su ljudi toga doba nazivali delo srca, ista istinska radost, preputanje spremno na rizik, to neki mladi uzalud trae u opijenosti izazvanoj drogom. Dananja mlade nikad ne postie takvo iskustvo jer nalazi samo njegov jadni falsifikat. Sveti Duh ispoljio je svoje sveano prisustvo u tom adventnom pokretu, a rezultat je bio trezveno, razumno, doivotno uzbuenje za one koji su u Rei videli vest. Sva zanesenost nedozvoljene ljubavi, svaka idolatrija ak i kad je u pitanju vredna ljudska ljubav, predstavljaju uzaludno traganje za stvarnou koja postoji samo u Hristu. Tajanstveni arm koji blista na privlanom ljudskom licu samo je bledi odblesak svetlosti Njegovog lica. Romeo i Julija umiru zato to nisu uspeli da Ga vide. Gilda peva svoju divnu ariju Caro Norme u Rigoletu da bi izrazila ljubav prema svom Valteru, ne znajui da je jedino ime koje donosi veno uzbuenje Isusovo ime. Mladima kojima se dopala misao o Hristovom povratku nije bila potrebna zavisnost od bilo kakve hemijske supstance, nikakva ljubavna afera da bi izleili duu od oseaja dosade. Oni su iz prve ruke znali za uzbuenje koje je arlsa Veslija nadahnulo da zapeva: Isus, Onaj koji ljubi moju duu. Oni su ponovo otkrili ono to je mladi Savle iz Tarsa naao na svom putu za Damask, kada je slavna svetlost zaslepela njegove oi a zauvek obasjala njegovu duu. Pavle nikada nije bio neposluan u odnosu na nebesku viziju i tako se drao sve do onoga dana kada je ugledao sunevu svetlost poslednji put, dok se delatova sekira sputala prema njemu. On je zavetao svoju radost svima koji su svu ljubav posvetili njegovom dolasku (2. Timotiju 4,8).

ljavanje jevanelja. Ovi mladi pioniri znali su unekoliko za izvanrednu veru koja je obuzimala srca hriana apostolskog doba. Mnogo pre njegovog vremena, muenici u Rimskoj imperiji mogli su da zapevaju himnu Ajzaka Votsa: Kada gledam udesni krst Golgote, Na kojemu Gospod slave strada, Tad sve je nita spram te lepote, I gordost moja u prah pada. I kada bi sav svet pripao meni, Time bih vratio tek mali deo, Jer Boja ljubav to me pleni, Zahteva duu i ivot ceo. Ajzak Vots Za ove iskrene vernike biti sa Isusom znailo je da su kao na nebu, zato to su u svom srcu cenili ljubav koja Ga je odvela na krst. Uprkos tekim ekonomskim uslovima, nikakva rtva nije im bila teka kad je u pitanju bila istina. Ni misionarska sluba, ni dobrovoljno izgnanstvo radi ostvarivanja misije u osami mranih stranih zemalja nisu predstavljali muno liavanje. Poziv u slubu nije bio propraen pitanjima o plati, olakicama, klimi, smetaju ili uslovima rada. Beneficije, zdravstvene ili u pogledu penzije, nisu im uopte padale na pamet. Isus je rekao: Idite! i zajednica s Njim bila je dovoljna nagrada. Pomisao na blaenu nadu podravala ih je kroz iskuenja koja je, po naem shvatanju, tee podnositi danas kada svest o blizini Gospodnjeg dolaska kao da nestaje iz nae vizije na kraju dvadesetog stolea. Nae najjednostavnije pogodnosti i luksuz za njih bi bili nezamislivi, a ipak, to vie imamo, to smo - ini se - manje radi da Gospodu posvetimo deo onoga to posedujemo. Zato je nae ljudsko srce tako uvelo, kao pomoranda koju smo odavno ostavili na polici? Da li gubimo nadu na Isusov povratak? Ljudi svuda pitaju: Moemo li nastaviti vei-

Vie nego uobiajena motivisanost strahom od suenja i nada na linu nagradu na nebu predstavljaju patetino iskriv-

Ova veza ljubavi sa Hristom predstavlja istinsko hrianstvo 40

41

Mona dobra vest

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

to da govorimo da e Hristos uskoro doi? Zato se vreme produilo decenijama posle trenutka kada su ljudi shvatili da je blizu i da vremena malo ima? Da li je to zbog toga to mi zapravo ne elimo da On doe? Postoji iroko rasprostranjeno shvatanje da je Bog predodredio vreme Hristovog dolaska i fiksirao datum. Nebeski asovnik ima vrsto ugraen mehanizam, a sve to mi moemo uiniti jeste da iskoristimo ovaj svet i ivot dok posmatramo kako taj nebeski mehanizam pokree vreme i evo - Hristos dolazi na oblacima nebeskim. To bi znailo da oni koji Ga slede verom ne mogu nita uiniti da ubrzaju ili odgode Njegov dolazak. Ta ideja je izdanak kalvinizma, doktrine koja naglaava suvereno predodreenje unutar Boje volje. Postoje Isusove izjave koje kao da ukazuju da je vreme Drugog dolaska neto uslovljeno, to jest, njegovo ostvarenje zavisi od vernosti Bojeg naroda. Na primer, Isus je ispriao ovu parabolu: I govorae: tako je carstvo Boje kao kad ovek baci seme na zemlju, i spava i ustaje nou i danju, a seme nie i raste sam ne zna kako. Zemlja sama od sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda puno ita u klasu. A kad rod dopusti, odmah alje srp, jer je etva nastala (Marko 4,26-29). Iznosei tu parabolu, Isus je oigledno nameravao da govori o vremenu svog povratka, zato to se isti simbol pojavljuje u slici Njegovog dolaska u Otkrivenju. Neto se znaajno dogaa to Mu omoguuje da najzad doe: I videh, i vidi, beli oblak, a na oblaku seae neko slian Sinu oveijem, sa zlatnim vencem na

Zato se Hristov dolazak tako dugo odlae

glavi i otrim srpom u ruci. I jedan drugi aneo izie iz hrama viui snanim glasom onome to seae na oblaku: poalji svoj srp i poanji, jer doe vreme da se poanje, jer je zemaljska etva sazrela (engl prev) (Otkrivenje 14,14-15). Prema ovim odlomcima, stvarno vreme Hristovog drugog dolaska zavisi od sazrevanja etve, to e rei, od spremnosti Bojeg naroda za Njegov dolazak. Oigledno, On ih suvie voli da bi doao pre nego to se oni pripreme! Kada bi doao i zatekao ih nespremne, oni bi bili uniteni svetlou Njegovog dolaska (2. Solunjanima 2,8). Ovo pitanje zavisi od njihove spremnosti. Ovo objanjava zato se Njegov dolazak toliko odlae posle vremena kada Ga je Njegov narod oekivao. To ima vrlo mnogo smisla. Meutim, to takoe moe dalje proiriti jaz proroke verovatnoe. Ako su proroanstva koja izjavljuju da je kraj blizu uslovljena vernou Bojeg naroda, ta e se desiti ako Boji narod zauvek ostane neveran? Pretpostavite da oni nikada stvarno ne poele da budu spremni. Da li e to onemoguiti Drugi dolazak? Ovo objanjenje, ukoliko se ne shvati, moe preneti uasno lou vest. Da sada je Boji narod zbilja bio neveran. Istorija drevnog Izrailja, u znaku neprestanog otpada, ponavlja se u savremenoj hrianskoj istoriji. Zbog naeg neverstva, vreme se produava mnogo vie nego to bi trebalo. Da li onda kraj zbog toga nikada nee biti istinski blizu? Koliko je blizu to blizu? Iako nam Isus kae da ni aneli na nebu ne znaju tano vreme Njegovog drugog dolaska (Marko 13,32), Biblija nedvosmisleno izjavljuje da e se prilikom odvijanja scenarija opisanog u Danilu i Otkrivenju, u dane glasa sedmoga anela, kad on bude zatrubio, svriti tajna Boja, kao to je objavio svojim sluiteljima, prorocima. Nee vie biti odla-

42

43

Mona dobra vest

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

ganja (Otkrivenje 10,7.6). Vreme se ne moe produavati do neodreenih granica, inae bi ast i kredibilitet samog Boga bili dovedeni pitanje. inilac koji moe proizvesti veliku razliku jeste ono o emu Biblija govori kao o poznom dadu, to jest, izlivanju Svetog Duha.

Ta slika o sazreloj etvi tako da Hristos moe baciti svoj srp da bi penica bila ponjevena, lep je i izraajan simbol. Onaj koji je za nas otiao na krst, koji je dao duu svoju na smrt, koji je podneo neizrecivu agoniju radi naeg iskupljenja, gleda na to sazrelo zrno kao na teko steeni plod svoje rtve. On zasluuje nagradu! Sve te hiljade godina zemaljske istorije bile su period rasta i sazrevanja sve do ovog momenta kad se On lino vraa. Od milijardi zemaljskih stanovnika u svim vekovima najzad se obrazuje ostatak dragocenih dua koje radosno primaju pljuskove izlivanja Svetog Duha. Jedino ako ta kia padne, moe doi do sazrevanja zrna. Zrela vera onih koji veruju u Boju Re napokon je proizvela zajednicu vernika koji odslikavaju lepotu Hristovog karaktera. Upravo to odraavanje Njegovog karaktera u njima predstavlja rod. Neizostavno, veliko i sjajno delo treba da se ostvari izvesti jedan narod koji e biti u stanju da opstane na dan Gospodnji. To je praktian aspekt pobonosti prilikom sazrevanja zrna. Nita to se danas deava u ovom svetu nije tako bitno kao ovo! Od svih milijardi ljudi na Zemlji postojae jedan ostatak vernih koji se nee postideti kad budu videli Hrista pri Njegovom povratku, i koji e Mu iskreno poeleti dobrodolicu. A ni On se nee postideti njih. Tone rude konano su dale malo najistijeg zlata. Nebo se raduje to je Hristova rtva u potpunosti nagraena u vidu naroda ija je zrelost u veri do-

Zato se pozni dad razlikuje od ranog dada

kazala da je Hristos doao da spase svoj narod od greha, a ne u grehu. Najzad, isto jevanelje pravednosti kroz veru dobija priznanje. rtva na krstu i Njegova prvosvetenika sluba garantovali su taj rezultat. Zapazite da niko ne priprema sebe za etvu. Nijedno zrno ne moe nikada sazreti samo od sebe bez zalivanja. Naa uloga je da toplo pozdravimo taj blagoslov, a ne da ga odbijamo i da mu se odupiremo. Pozni dad u vidu izlivanja Svetog Duha podstie sazrevanje zrna Rani dad pao je na dan Pedesetnice, i otada ga je tokom proteklih dve hiljade godina primilo neizrecivo mnogo ljudskih dua dok su se pripremale za smrt. Slika je uzeta iz odgajanja jema u Palestini, jer su godinji periodi ranih i poznih kia predstavljali za zemljoradnike neto sasvim blisko. Rani dad omoguuje zrnu da proklija i raste, ali ne i da sazri za etvu. Sazrevanje je pak promena koju moe proizvesti jedino pozni dad. Isto tako, pre Hristovog drugog dolaska mora doi do jedne duhovne promene. Ljudi se moraju pripremiti, ne za smrt, nego da budu preobraeni ne videvi smrti, jer Biblija pravi razliku izmeu mnotva koje je umrlo verujui u Hrista i onih koji budu bili ivi kad On doe: Ne elimo, brao, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli, da ne budete oaloeni kao ostali koji nemaju nade... Mi koji ivimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg neemo pretei one koji su usnuli. Jer e sam Gospod na zapovest, na glas arhanela i na trubu Boju sii sa neba, te e mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim emo mi ivi, mi koji preostajemo biti... odneti na oblacima u vazduh u susret Gospodu; i tako emo svagda biti sa Gospodom (1. Solunjanima 4,13-17).

44

45

Mona dobra vest

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

I videh, i vidi, jagnje stajae na Sionskoj gori, a s njim njih sto etrdeset i etiri hiljade, koji su imali njegovo ime i ime njegovoga Oca napisano na elima svojim... I pevahu novu pesmu pred prestolom... i niko nije mogao da naui tu pesmu sem onih sto etrdeset i etiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje... I la se ne nae u njihovim ustima jer su bez mane pred Bojim prestolom [engl prevod] (Otkrivenje 14,1-6). Gospod kae da je spreman da radi sa svakim onim na Zemlji koji je za to voljan. Veliko izlivanje Svetoga Duha izvrie posao koji e pripremiti irom sveta rasprostranjenu zajednicu vernika za dolazak Gospodnji. Ono ih isto tako osposobljava da dovre veliki neostvareni nalog o objavljivanju venog jevanelja celom svetu. Samo oni koji su ponizna srca, koji oseaju potrebu, koji su gladni i edni pravednosti kroz veru, mogu uoiti i primiti taj posebni dar Svetoga Duha (uporediti Matej 5,6 i Otkrivenje 3,14-19). Svi koji u svojoj oholosti oseaju da su bogati i da su se obogatili u svom posedovanju spasenja, propustie da ga dobiju. Ako moete da zamislite edne biljke kako ire kiobrane da bi se zatitile od kie, onda vidite pravi stav hriana koji ne ele da prime nebeski pozni dad. U meuvremenu, moemo biti sigurni da Hristos sa enjom eka da se objavi svom istinskom narodu koji Ga ljubi. Kada se njegov karakter bude savreno ogledao u Njegovom narodu, tada e On doi da iz zatrai kao svoje.

Drevni Izrailj je vrlo esto padao. Stari zavet nas izvetava kako su se alili na Boje vostvo i to ih je izveo iz Egipta, kako su odbijali da uu u Hanan kad su ih Isus Navin i Halev

Molimo se za neto a u isti mah se tome odupiremo

na to podsticali, kako su kasnije prieljkivali cara po ugledu na okolne narode, kako su njihovi carevi uzastopno zapadali u idolopoklonstvo i otpad, kako su vladari i narod na kraju postali tako izopaeni da su Jerusalim i Hram bili uniteni od strane Vavilonjana a narod u okovima bio odveden u ropstvo. Vrhunska tragedija usled neverovanja usledila je kasnije kada su njihovi potomci, koji su se dve hiljade godina molili za dolazak svog Mesije, odbacili tog Mesiju kada se zaista pojavio. Hristov jevaneoski nalog mogao je biti izvren mnogo ranije da savremeni Izrailj nije odbijao dar poznog dada, to jest Svetog Duha, kao to su nai preci nekada odbacili Mesiju. Taj dar nije emocionalizam, nego jasnija istina. Neki se danas oseaju obeshrabrenim zato to misle da taj sindrom odbacivanja nebeskog blagoslova mora i dalje da se nastavi u organizovanoj hrianskoj Crkvi. Ali, to nije, to ne moe biti tano. S obzirom da su oba carstva, i Izrailj i Juda, bili neverni u staro vreme, da su Jevreji odbacili Hrista a hrianska Crkva bila jedva neto bolja, ti obeshrabreni ljudi su alosno zakljuili da je dananja Crkva i sama osuena na konanu propast. No, postoji jedna istina koju su ove obeshrabrene due previdele. Bog je zaloio sopstvenu venu ast dajui svoju re: Doi u opet (Jovan 14,3). Budui da to obeanje ne moe da izneveri, ne moe da izostane ni priprema Njegovog naroda za Njegov dolazak. Ta priprema je proreena u ovom proroanstvu: Do dve hiljade i tri stotine dana i noi (tj. godina koje se zavravaju 1844. god.); onda e se svetinja oistiti (Danilo 8,14). Svetinja je sredite Boje spasonosne aktivnosti u korist Njegovog naroda i ovog sveta. U velikoj kosmikoj borbi izmeu Hrista i sotone, ukljuena je i ast Bojeg prestola, a svetinja je mesto gde se moraju reavati pitanja pobede. Danilovo proroanstvo daje ogromnu nadu hrianima svuda u svetu. Hristova ast e najzad biti u potpunosti odbranjena putem slube u nebeskoj svetinji. Pokazae se da je plan

46

47

Mona dobra vest

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

spasenja uspean, i sotona e zauvek biti poraen. Pred nama je blistava nada! U starozavetnoj slubi izrailjske svetinje, simbol ili tip nagovetavali su pravu slubu Hrista kao Prvosvetenika u nebeskoj svetinji. Deo tog drevnog simbolizma bila je sluba prvosvetenika na Dan pomirenja, u drugom odeljenju svetinje.5 Svaki verni Jevrejin gledao je u godinjem Danu pomirenja u Svetinji nad svetinjama minijaturni dan suda. (Ortodoksni Jevreji jo uvek neguju takvo shvatanje). Danilovo proroanstvo izjavljuje da pravi Dan pomirenja treba da otpone po isteku 2300 godina.6 Neto treba da se dogodi prilikom tog kosmikog ienja svetinje to se nikada ranije nije dogodilo. I tu dolazimo do tajanstvenog neslaganja izmeu vere i neverstva. Vera prihvata to Danilovo proroanstvo i sarauje sa velikim Prvosvetenikom u Njegovom zavrnom delu u kosmikom Danu pomirenja Neverstvo odbacuje tu istinu. Ono predstavlja odbijanje da se Hristos sledi u potpunosti. Hristos je na Spasitelj; mi ne moemo spasti sebe ak ni samo jedan posto. Ali moemo saraivati s Njim. Moemo prestati da Mu se odupiremo. Moemo Mu dopustiti da radi svoj posao za nas i u nama. Takva vera prestae da se opire vostvu Svetog Duha. Ona e nas motivisati da se potinimo krstu gde se nae ja razapinje s Hristom. Takav jedan preobraaj je zaista udo, ali udo za koje se specijalizovao na5 Videti Jevrejima 7-9 kad je re o novozavetnoj primeni drevne simboline slube u Svetinji na stvarnu Hristovu slubu na nebu. Zapazite da postoji razlika izmeu slube u odeljenju svetinje i odeljenju Svetinje nad svetinjama. 6 Aneo je rekao Danilu da e se po isteku 2300 godina svetinja oistiti. Mojsije je znao da zemaljska svetinja predstavlja samo simbol ili jednostavan, deji prikaz prave skinije koju je podigao Gospod a ne ovek (Jevrejima 8,2). I Danilo je ovo shvatao. Nebeska svetinja je mesto gde Hristos slui kao Prvosvetenik. Stare verzije Danila potkrepljuju ideju ienja u KJV i NKJV u 8,14, dokazujui na taj nain da se tu misli na stvarni Dan pomirenja (uporediti 3. Mojsijeva 16,29.30). To je ta zavrna faza Hristove prvosvetenike slube koja je otpoela 1844. i nastavie se sve dok se narod ne pripremi za Njegov drugi dolazak.

veliki Prvosvetenik. Na taj nain biva savladana ljudska sebinost. Bog je odluio da veruje da Ga Njegov narod nee izneveriti (videti Galatima 2,20; Rimljanima 3,3.4). Prethodni beskrajni sindrom neverstva i neverovanja koji je preovlaivao tokom mnogih milenijuma najzad e biti prekinut. Pripremiti se dok smo jo ivi da Sudiju cele Zemlje susretnemo licem u lice, kad se On lino bude vratio po drugi put to uliva uasan strah mnogim smelim srcima. Oni koji bezbrino odbacuju ovo iskustvo kao neto nimalo ozbiljno, jednostavno o tome nisu razmiljali. Ali veno jevanelje iz Otkrivenja 14 je dobra vest poslata da odagna strah i da pripremi narod za etvu. Od vremena apostola, kroz vekove, i sve do naih dana mnogi ljudi potenog, iskrenog srca radovali su se primanju dara Svetog Duha, ali to je uvek bio rani dad Tokom tog vremena nije bilo poznog dada. Prvi Gospodnji apostoli toplo bi pozdravili primanje poznog dada da su danas ivi. Postoji jasna razgraniavajua linija izmeu ranog i poznog dada, i ona je uoljiva i u ovim poslednjim danima. Ove istine o svetinji uveliko nam pomau da razumemo tajnu odlaganja Hristovog povratka. Vera iskrenih hriana u Njegov skori dolazak nije seoski naivna. Sveto pismo zaista potkrepljuje njihova ubeenja. Nije Bog kriv za to odgaanje. Istinska vera u Hristovo zavrno delo pomirenja razreie problem pometnje i uiniti da to skoro zaista postane skoro.

Apostol Petar nas podsea da nae razumevanje jevanelja ne sme nikada postati statino, ve mora da se razvija. Mi treba da budemo utvreni... u ovoj istini (2. Petrova 1,12). Priprema za Drugi Hristov dolazak je pokret koji treba da krunie rodom proteklih dve hiljade godina hrianstva.

Vera u Hristov dolazak predstavlja sadanju istinu

48

49

Mona dobra vest

Uskoro Hristov drugi dolazak: ta znai to uskoro?

On treba da dovri zaustavljenu protestantsku reformaciju iz 16. veka i vaspostavi istine koje ak ni Don i arls Vesli u 18. veku nisu mogli sasvim da dokue, ma koliko da su bili revnosni. Princip Bojeg vostva glasi da je je On rezervisao neto bolje za nas koji ivimo u poslednjim danima (videti taj princip izraen u Jevrejima 11,40). Svetska pozornica u devetnaestom stoleu bila je postavljena za okonanje vladavine greha i patnje. Dogaaji u politikom svetu, svrstavanja unutar islama, katolicizma, protestantizma i paganstva predstavljali su savrenu pozadinu za scenario iz Danila i Otkrivenja. Zapanjujue je ali tano da je pre pronalaska radija, TV-a, mlaznih aviona i kompjutera, bilo lake i bre odneti veno jevanelje celom svetu toga doba nego to je na zadatak danas. Nae najefikasnije elektronske prezentacije danas bivaju brzo preplavljene beskrajnim talasom veto smiljenih zabava esto nadahnutim od strane sotone. Objavljivanje Hristovog jevanelja iziskuje delotvornu komunikaciju izmeu dva ljudska srca, a ne samo vizuelno ili auditivno izlaganje elektronskim impulsima. Da bi problem bio jo vei, mnogi hriani izgubili su iz vida celokupnu proroku sliku Danila i Otkrivenja. Potrebe sveta u pogledu socijalnog poboljanja tako su ogromne i sloene da mnogi sada vide jedino mnoge godine socijalnojevaneoskog rada. Na primer, milionima koji robuju zavisnosti od raznih droga i neodgovarajuim navikama u ishrani potrebno je fiziko osloboenje pre nego to ponu da shvataju jevanelje. Stotine miliona, ak milijarde toliko su izmueni borbom za ekonomsko preivljavanje u prenatrpanim gradovima i selima da su jedva u stanju da uju vest jevanelja. Meutim, Sveti Duh e obezbediti silu da se privue panja zemaljskih milijardi. To zahteva Boja ljubav. Nijedan koji je spreman da dobrodolicom pozdravi Gospoda kad se On bude vratio nee se postideti toga dana. Dok bude gledao unazad na svoj ivot, bie srean zbog sazna-

nja da je koristei sve svoje mogunosti posvetio svoje vreme i snagu saradnji sa Hristom, kako bi pomogao i drugima da se pripreme za taj veliki dogaaj. Mnogima u ovom narataju, papstvo vie ne izgleda kao zver iz Danila i Otkrivenja, kako su to shvatali protestanti ranijih generacija. Sada oni misle da mora postojati neka druga svetska sila. Proroke izvesnosti prihvatane od prethodnih generacija za njih su besmislene. Neskladni glasovi ponekad pokuavaju da ponovo tumae Danilo i Otkrivenje, ali su meusobno protivreni i uspevaju jedino da prodube konfuziju. Moemo li se mi ponovo usredsrediti na tu sliku? Da, tako to emo ozbiljno obratiti panju na ono to kae Isus. On nas podstie, u ovim poslednjim danima, da proverimo da li razumemo ta Danilova proroanstva (Matej 24,15). U stvari, Hristos je klju za njihovo razumevanje. Dalje, On sam podjednako istie da treba da obratimo posebnu panju na Otkrivenje: Blaen je ko ita i blaeni su koji sluaju rei prorotva (Otkrivenje 1,3). To je sadanja istina koja vie vredi od svih nagrada na lutriji na ovom svetu shvatiti jevanelje blagodati Hristove u kontekstu Njegovih proroanstava. Razlog zato nam Isus nalae da treba da shvatimo Danila i Otkrivenje jeste taj to ova proroanstva otkrivaju istinu o velikoj duhovnoj borbi koja se odvija izmeu sotone i Hrista. etvrta zver iz Danila 7 i mali rog iz 8. poglavlja zgodno opisuju religijski pokret koji tvrdi da je hrianski, ali je zapravo pokrteno paganstvo. Otkrivenje razvija istu temu tog velikog kosmikog sukoba koji se zavrava ogromnom duhovnom bitkom u poslednjim danima. Boji narod e podneti konani test u vidu progonstva i stajati vrsto uz Hrista, uz Jagnje, i pripremati se za Njegov drugi dolazak. Jedino ako pravimo jasnu razliku izmeu istinskog Hrista i sotoninog vetog falsifikata, lanog hrista, moemo biti sigurni da emo

Dugo odlaganje pojaava na problem

50

51

Mona dobra vest

izbei najmonstruozniju i najkobniju obmanu u sveukupnoj svetskoj istoriji. Da li bi ita moglo biti vanije od otkrivanja te dobre vesti koja obelodanjuje prevaru i upuuje na istinskog Hrista?

Peto poglavlje

AKO NIJE ZANIMLJIVA, MODA NIJE ISTINITARe jevanelje znai dobra vest, a dobra vest je uvek zanimljiva. Kad ju je Isus objavljivao, mnogi narod sluae ga rado (Marko 12,37). Propovedi apostola bile su takoe do te mere snane i privlane da su njihovi neprijatelji priznali du su apostoli ceo svet uzbunili [engl prevod: preokrenuli svet] (Dela apostolska 17,6). U svim vremenima, Boja dobra vest zadobijala je panju ljudskog roda. Nikada Sveti Duh nije upuivao neku dosadnu, beivotnu vest. Poslednju objavu jevanelja vre aneli stanovnicima zemlje i svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu. Zatim se vest mono iri obasjavajui Zemlju svojom slavom (Otkrivenje 14,6; 18,1-4). Aneli simboliu misiju Bojih slugu. Ovakav scenario iziskuje najsnaniju i najzanimljiviju komunikaciju za koju je svet ikada uo. Neutralnost je nemogua reakcija u ovom sluaju. Kao u danima apostola, ljudi e napustiti neopredeljenost te e vest ili prihvatiti svim srcem, ili je isto tako odluno odbaciti. Svako iznoenje jevanelja koje je nezanimljivo i dosadno svakako je sumnjivo. Mladi koji se ale da hrianstvo nije dovoljno uzbudljivo, ni jasno odreeno, ni privlano, najverovatnije nikada nisu uli tu istu jevaneosku vest koja je katalizator oveanstva. Puna istina novozavetne vesti jevanelja je najslaa melodija koja moe doi sa ljudskih usana opravdanje verom, Hristova pravednost. Zamislite jednu tako radosnu vest koja

52

53

Mona dobra vest

Ako nije zanimljiva, moda nije istinita?

nadahnjuje nadom da su sluaoci u iskuenju da pomisle kako je ona suvie dobra da bi bila istinita. Upravo su to pomiljali ljudi uvi apostola Pavla kako objavljuje radosnu vest (Dela apostolska 13,32). udesnost ove vesti ne ogleda se toliko u hranjenju gladnih, ve daleko vie u razvijanju duhovnog apetita ljudi, koji su tako pothranjeni da ak i ne oseaju glad za istinom Boje Rei. Gospod eli da nauimo da cenimo blagoslov zdravog apetita. Bez njega, ivot bi jedva bio vredan ivljenja, a smrt usled izgladnjivanja usledila bi kao rezultat. Gospod ne samo to je na Pastir nego je i na Domain koji nas postavlja za svoju trpezu prepunu hranljivih duhovnih elemenata. Ali, veina od nas nije duhovno ni gladna ni edna, a mnogi doslovno umiru od gladi, bez hrane za duu. Dan za danom, sedmica za sedmicom odlaze u nepovrat a oni ne uzimaju lino duhovni Hleb. Milioner koji umire od gladi usled nedostatka apetita moda je u gorem poloaju od izbeglice koji osea glad. oveanstvo umire u nedostatku uenja o predmetu opravdanja verom u Hrista, i srodnih istina. Poseban blagoslov pripada onima koji imaju pomenuti duhovni apetit. Isus kae: Blaeni su gladni i edni pravednosti, jer e se oni nasititi (Matej 5,6). Kakvu emo sreu spoznati kad nauimo da osetimo tu glad? Poznate biblijske istine prikazae se naem umu na novi nain; tekstovi Svetog pisma koje smo moda nauili u detinjstvu zablistae novim znaenjem. Znaemo da nas sam Hristos vodi svojim Duhom; boanski Uitelj bie uz nas. tavie, neemo vie morati da prisiljavamo sebe da drugima govorimo o svojoj veri. Biemo motivisani da drugima govorimo o utenim stvarima koje su nama otkrivene. eleemo da prenesemo neku sveu misao u pogledu Hristovog ka-

Neocenjivi blagoslov oseaja gladi i ei

raktera ili dela. Imaemo ideju kako da Njegovu ljubav saoptimo onima koji Ga vole a i onima koji Ga ne vole. Mudrost koja je osposobila Isusa da dopre do svih vrsta ljudi moe biti data i onome ko veruje u Njega, jer On kae: inie i vea od ovih (dela), jer ja idem k Ocu (Jovan 14,12). Kada Gospod kae da nam je blago kad smo gladni pravednosti, o kojoj vrsti pravednosti On govori? Samo o jednoj a to je ona koja se dobija verom. Nijedna ljudska dua ne poseduje ak ni najmanju koliinu uroene, prirodne pravednosti. Biblija kae da svi su zgreili i postali krivi pred Bogom [engl prevod]. (Rimljanima 3,23). Prvi korak u primanju dara stvarnog spasenja jeste shvatanje i priznanje da nam je on potreban u potpunosti. Hristos nije majstor koji samo popravlja i pokuava da nas malo zakrpi. Oni koji su obraeni bivaju nanovo stvoreni, dobijaju novo srce (Jovan 3,3-8; Psalam 51,10; Jezekilj 36,26). Drugaije reeno, oni koji misle da ve razumeju pravednost kroz veru gube blagoslov, dok su oni koji se oseaju praznim jedini koji mogu biti ispunjeni. To je tragina stvarnost, jer ima ak nekih propovednika i crkvenih voa koji ne oseaju svoju potrebu i koji nemaju apetita. Oni se oseaju punim, dok u stvari umiru od gladi. Prema Gospodu Isusu, mi i voe i narod imamo jedan osnovni opti problem. Obraajui se posebno voama svog naroda u poslednjim danima, On kae: Govori: bogat sam i obogatio sam se i nita mi ne treba (Otkrivenje 3,16.17). To je drugi nain da se kae: Govori: Ne oseam da sam gladan ili edan. Gospod opisuje kako se Njegov narod uglavnom osea bogatim u svom razumevanju jevanelja, a u stvari su oajno siromani. Mi posedujemo istinu, mi razumemo doktrinu opravdanja verom, hvaliu se oni. To oseanje zadovoljstva izaziva zbunjenost kod ovog sveta, jer Isus kae da smo bedni i kukavni i siromani. Ima malo ega u takvom hrianstvu to bi svet mogao da zapazi.

54

55

Mona dobra vest

Ako nije zanimljiva, moda nije istinita?

I, kae Gospod, oni koji pre svega ispoljavaju taj nedostatak zdravog apetita jesu voe Njegovog naroda u poslednjim danima.1 Aneo crkve nije isto to i sama Crkva. Crkve su sedam zlatnih svenjaka, ali aneo laodikijske crkve je njeno vostvo, ukljuujui administrativno osoblje, vaspitae, pastore, stareine, akone, uitelje, voe mladih, itd. Kao grupa, po Gospodnjim reima, mi svi patimo od opte bolesti oseamo da smo puni, a u stvari smo pothranjeni. On nas ne kritikuje niti nam iznalazi greke; on je Lekar koji pacijentu saoptava istinu, da ima kancer i da mu samo hitna operacija moe spasti ivot. To je vest ljubavi, jer samo one koje voli bliskom porodinom ljubavlju (phileo) On kara i kanjava (Otkrivenje 3,19). U ranijim vremenima, verni propovednici vapili su Bogu da ohola srca lanova Crkve shvate i duboko osete znaenje iskupljenja, i da se potrude da se naue Isusovoj krotosti i poniznosti. U svim crkvama ima ozbiljnih misaonih ljudi koji oseaju da je tu neto pogreno. Oni duboko oseaju da je oivljavanje istinske pobonosti naa najvea i najhitnija potreba. Oni u Crkvi vide ponos, licemerje, obmanu, tatinu u odevanju, povrnost i sklonost ka zabavi. Oni vide elju za vladanjem. Svi ti gresi mogu zamagliti um tako da se vena stvarnost ne moe razaznati. Mada mi danas oseamo nedostatak oivljavanja i reforme, postoje divne slike uspeha koje opisuju budunost Bojeg dela. Propovedae se ovo jevanelje... po svemu svetu, kae Isus uverljivo. Jer e se zemlja napuniti poznanja slave Gos1 Stih 14; Otkrivenje 1,20. Crkva Laodikejaca je sedma, poslednja u dugom nizu koji se protee od vremena apostola pa sve do kraja istorije sveta. Tako je Laodikeja iz Otkrivenja oigledno Crkva naeg vremena. Aneo crkve predstavlja vostvo Crkve. Prema Hristovim reima u Otkrivenju 3,14-21, upravo se tu nalazi koren problema Crkve.

Vest izleenja za Crkvu

podnje kao to je more puno vode. I posle u izliti Duh svoj na svako telo... I svaki koji prizove ime Gospodnje spae se, jer e na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje (Matej 24,14, Otkrivenje 18,1-4, Avakum 2,14; Joil 2,28-32). Isus je poistovetio svoj narod sa mehovima u kojima se ne moe uvati novo vino ukoliko se i oni sami ne obnove (Matej 9,17). Ako zahvaljujui veri u Hrista postanemo novi mehovi, On e nas ispuniti novim vinom dragocene novozavetne istine. Bog e dati dodatnu svetlost, a stare istine koje su dugo bile izgubljene bie ponovo naene i postavljene na svoje mesto. Preovladavae samo jedan interes, jedan predmet potisnue svaki drugi isto, nepomueno jevanelje HRISTOS NAA PRAVEDNOST (videti Jeremija 23,6; 33,16; Isaija 32,17). Ova poslednja vest treba da bude jednostavna, lepa i uvek zanimljiva. Budunost u Bojem planu treba da postane dobra vest. Dok budemo otkrivali ta predstavlja tu najdragoceniju vest, pronai emo da se ona razlikuje od onoga to se obino smatra doktrinom o opravdanju verom. Pronai emo da su se popularne ideje izvan Biblije uvukle u na nain razmiljanja tako da Hristos izgleda veoma dalek, i kao da ne brine o nama. Istina o Njemu je dobra vest, daleko bolja nego to veina ljudi to moe da zamisli. Otkrivanje Hrista nae pravednosti prikazuje Ga kao Spasitelja koji nam je uvek pri ruci, a ne dalek i odsutan. Retko se neka bolesna osoba moe izleiti prisilnim hranjenjem, iako u nekim kritinim situacijama to moe biti neophodno. Stisnuti zube, stegnuti pesnice i primorati sebe na itanje Biblije i molitvu moe eventualno biti od pomoi, ali je ta pomo sumnjive prirode. Zdrava osoba ne jede dva ili tri obroka dnevno zato to joj to veli Biblija ili zato to joj je lekar tako naloio. Ona jede zato to je gladna; njen apetit je na to podstie.

Kako moemo nauiti da osetimo glad i e?

56

57

Mona dobra vest

Ako nije zanimljiva, moda nije istinita?

Upravo takvu glad istinsko jevanelje aktivira u srcu oveka koji veruje. Ako nema gladi, razlog tome moe biti jedan ili drugi od sledeih problema: (a) on ili ona nisu shvatili koliko je dobra vest zaista dobra; ili, ne daj Boe, (b) on ili ona su je odbacili. Na primer, Gospod kae: A vama, koji se bojite imena mojega, granue sunce pravde, i zdravlje e biti na zracima njegovim, i izlaziete i skakaete kao teoci od jasala (Malahija 4,2). Zapazite da ozdravljenje aktivira rast! Bojati se Njegovog imena ne znai plaiti se da e nas On unititi ukoliko ne postanemo bolji. To znai gajiti duboko potovanje prema Njegovom karakteru, a to postaje mogue samo ako vidite i cenite Njegovu dobrotu