Moderna

MОДЕРНА Термин модерна јавио се осамдесетих година 19. вијека у њемачкој књижевности, означавајући настојања младих стваралаца окренутих против позитивизма у филозофији и реализма у књижевности. Модерна је назив за све тенденције ка новом и модерном у књижевности с краја 80-их и почетка 90-их година 19. вијека, па све до Првог свјетског рата (1914 – 1918). Појаву модерне су условили: 1. незадовољство стварношћу 2. незадовољство реализмом у књижевности 3. појава неких идеалистичких и метафизичких филозофских учења Модерна је збирни појам који означава различите, а истовремене стилске и идејне тенденције: парнасизам, симболизам, импресионизам, експресионизам, футуризам, дадаизам, зенитизам и надреализам. Заједничка карактеристика свих модернистичких покрета је: - култ субјекта (у дјелима доминира властито Ја) - незадовољство животом (песимизам и разочарење) - бјежање од реалности и затварање у себе - ослобађање дјела од идеје и поруке (важна је љепота и ефекат) - важна је форма, израз и склад - одумирање прозе, нарочито романа, и процват поезије као субјективног књижевног рода Представници: - у француској књижевности: Шарл Бодлер, Артур Рембо, Стефан Маларме, Пол Валери - у руској књижевности: Андреј Бели, Вјачеслав Иванов, Александар Блок - у енглеској књижевности: Оскар Вајлд - у српској књижевности: Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Јован Скерлић.

Documents

Moderna