MODUL 7. ANALIZA POSTUPAKA PROMENE STANJA

Zadatak :

Uvid u stanje posmatranog preseka sistema putem upoređenja planiranih i ostvarenih veličina, utvrđivanje uzroka i uzročnika odstupanja i izrada podloga za projektovanje postupaka podešavanja sistema.

Osnovne podloge za analizu postupaka promene stanja u procesu rada su:

• Baza podataka koju čine skup planiranih veličina

• Skup podataka o efektima promene stanja (ostvarene veličine) dobijene putem nosilaca informacija direktno iz sistema.

Obuhvata :

• Upoređenja projektovanih veličina posmatranog sistema i sistema etalona iz razvijenih industrijskih sistema

• upoređenje projektovanih i ostvarenih veličina posmatranog procesa rada u različitim vremenskim periodima (trednovi)

2. OSNOVNA PODRUČJA ANALIZE

2.1 Analiza ulaznih veličina

.1 Analiza ugrađenih struktura radnih sistema

Struktura radnog sistema – izabrana varijanta ostaje u dužem vremenu nepromenjena.

Potreba analize podobnosti ugrađenih struktura za proizvodni program datog vremenskog perioda. Analiza odnosa efektivni kapaciteti / planirani kapaciteti. Rezultat analize daje osnovu za podešavanje kapaciteta sistema i programa proizvodnje.

Analiza stepena serijnosti u datom vremenu i datim uslovima okoline. Promene proizvodnog programa menjaju parametre stepena serijnosti – utiče na potrebu promene tehnološke opremljenosti odnosno rekonstrukciju struktura sistema

obuhvata analizu ugrađenih struktura radnih sistema, strukture rada, proizvoda i postupaka prenošenja troškova indirektnog rada na proizvod.

Stepen tehnološke opremljenosti se može posmatrati kao:

1. Odnos učinka tehnološke varijante višeg reda i osnovne tehnološke varijente

Q1 – obim rada za dati vremenski period osnovne varijante

L1 – broj učesnika potreban za ostvarivanje obima rada Q1

2. Vrednosni odnos primene različitih tehnoloških varijanti

Cr – cena koštanja u uslovima primene ručnih postupaka promene stanja

Cm – cena koštanja u uslovima primene mehanizovanih postupaka promene stanja

Ca – cena koštanja u uslovima primene automatizovanih postupaka promene stanja

3. Odnos vrednosti sredstava rada prema broju učesnika u procesu rada

.2 Analiza strukture rada

Struktura rada je zavisna od : strukture-količina u programu proizvodnje, stepena tehnološke složenosti, tipa tokova u sistemu, načina organizovanja sistema.

Analiza strukture rada podrazumeva poređenje strukture rada u datom trenutku sa strukturom rada u etalon industrijskom sistemu.

indirektni rad

direktni rad

s

gb

Indirektni rad

.3 Analiza projektovane složenosti proizvoda

Osnovni pokazatelji :

• pogodnost obrade tio

• pogodnost montaže tim

• stepen tehnološke složenosti tii

• masa proizvoda qj

• broj delova u proizvodu k

• struktura raspodele mera delova qj(d),qj(D),qj(l)

• struktura raspodela područja kvaliteta qj(IT), qj(Ra)

• struktura primenjenih materijala pj

• troškovi po jedinici proizvoda Ti

Izvedeni pokazatelji :

• učešće vremena obrade/ukupno vreme izradetio

Σ tii

• učešće određene vrste rada/ukupno vremeΣ tii

tii

• utrošak rada po jedinici težine qj

Σ tii

• učešće materijala/ jedinici proizvodaqm

qp

• učešće jednog materijala/ukupni materijaliqmi

qmu

• učešće količine standardnih elemenata u proizvodu qst

.4 Analiza postupaka prenošenja utrošaka i troškova indirektnog rada na proizvod

• opterećenje radnih naloga za izradu proizvoda troškovima indirektnog rada

• opterećenje mesta troškova, troškovima indirektnog rada

Prenošenje troškova se vrši prema planiranom učešću indirektnog rada u jedinici proizvoda.

Prenošenje troškova prema utvrđenoj metodi upravljanja troškovima.

Poređenje sa industrijskim sistemima u razvijenim državama.

2. Analiza procesnih veličina

Obuhvata područja funkcionalne podobnosti tehnoloških sistema, elemenata režima rada, vremena izrade, opterećenje kapaciteta, utrošaka i troškova materijala i alata, nedovršene proizvodnje, izvršenja operativnih planova, pojava stanja U OTKAZU.

.1 Funkcionalna podobnost tehnoloških sistema

Određena stepenom fleksibilnosti sistema tj. merom prilagodljivosti parametara sistema datom programu proizvodnje. Stepen fleksibilnosti je određen:

• sposobnošću tehnoloških sistema da zadovolje potrebu programa proizvodnje mogućnošću prihvatanja i obrade proizvoda u projektovanom kvalitetu.

• veličinom vremena podešavanja strukture sistema pri promeni programa rad.

.2 Elemeti režima rada

Elementi režima rada izlazne veličine procesa rada na pojedinim operacijama rada.

Stalna analiza povratnih informacija treba da utvrdi osnovu za dobijanje STANDARDIZOVANIH VELIČINA elemenata režima rada.

DEO TEHNOLOŠKE KARTE ZA PROCES OBRADE REZANJA

osnovne elementi režima rada

l v Smin a

d n So i

Projektovane veličina Podešene veličina

.3 Režim rada radnih jedinica

Određen strukturom vremena rada sistema, utvrđeni efektivni kapacitet Ke, koji može biti veći, manji ili jednak radnom opterećenju.

Analiza režima rada radnih jedinica ima za cilj utvrđivanje odnosa

opterećenje / kapacitet

Promena parametara efektivnog kapaciteta može održavati odnos u granicama dozvoljenih odstupanja.

Parametri me, Se, ne, ηe

.4 Analiza vremena izrade

Vremena izrade određena u postupku projektovanja se podešavaju u skladu sa izmenama u procesima rada.

Radna lista je osnova za podešavanje vremenskog standarda.

VREMENA RADA

tpz tii

projektovano ostvareno projektovano ostvareno

30 30 2,0 2,2

Normativ pripremno – završnih vremena

Zavise od :

• tehnološke složenosti jedinice rada

• osobina predmetnog tehnološkog sistema – mašine

• izabranog načina rada ( pojedinačni ili grupni )

Utiče na :

• vreme izrade naloga na datoj operaciji

• preko izraza za optimalnu veličinu serije na povećanje redova čekanja i nedovršene proizvodnje.

Vremena trajanja ciklusa proizvodnje

Veličina koja pokazuje kvalitet procesa rada i uslovljana je :

• stepenom tehnološke složenosti

• količinom jedinica proizvoda u radnom nalogu

• načinom prelaza predmeta rada sa operacije na operaciju

• veličinom međuoperacionih vremena

• režimom rada sistema

• vremenskom slikom stanja tehnoloških sistema

• kvalitetom integralne sistemske podrške

Osnovni podaci za analizu vremena trajanja ciklusa proizvodnje su sadržani u KARTI ROKOVA.

Izvedene veličine

Stepen funkcionalnosti kao odnos stepena složenosti proizvoda i vremena trajanja ciklusa proizvodnje :

f = Σ tii

Tcpkreće se: 0 < f < 1

Recipročna vrednost stepena funkcionalnosti pokazuje koliko je predmet rada duže u procesu rada u odnosu na normativno potrebno vreme

Intenzitet toka predstavlja veličinu koja pokazuje protok predmeta rad u jedinici vremena.

q1 = k QT

Q – broj obrađenih jedinica

T – vremenski perod obrade Q

k – koeficijent neravnomernosti

Stepen ujednačenosti intenzitata toka u radnom sistemu ukazuje na kvalitet procesa rada

5. Analiza opterećenja kapaciteta radnih mesta i tehnoloških sistemaUslovljeno je :

Strukturom i obimom pozicija u operativnom planu, stepenom tehnološke složenosti, redosledom ulaza radnih naloga.

Potreba:

Analiza svih uticaja u cilju uravnoteženja kapaciteta u vremenu

6. Analiza utrošaka materijala

Utrošci materijala su određeni normativom materijala koji sadrži tehnološku veličinu potreba materijala.

U realnim uslovima dolazi do odstupanja što izaziva povećanje troškova materijala u odnosu na projektovane.

Uzroci odstupanja u potrošnji materijala :

• razlike između tehnološke i planske mase

• projektovana šema obrade

• korišćenje materijala većih dimenzija od potrebnih

• unutrašnje greške u materijalu

• kvar u procesima rada

7. Analiza utrošaka i troškova alata

Visok uticaj na troškove izvođenja operacija rada.

Kvalitet obarade uslovljen kvalitetom alata.

Potrošnja alata direktno zavisi od kvaliteta obrade.

Minimiziranje troškova alata je stalan cilj.

Osnovni uzroci veće potrošnje alata :

• nedovoljna postojanost alata

• neoptimalni režimi rada

• kvaltet tehnološkog sistema – mašine

• preopterećenje sečiva alata zbog lošeg materijala

• greške radnika

8. Analiza nedovršene proizvodnje

Zadatak : održavanje projektovanog nivoa nedovršene proizvodnje.

DIN

Srednja vrednost

PROIZVOD

NEDOVRŠENA PROIZVODNJA

materijal

Tcp t

Srednja vrednost nedovršene proizvodnje se menja u funkciji :

• broja serija u operativnom planu

• kontinuiteta toka

• poremećaja – zastoja u izvođenju postupaka promene stanja

• veličine serije

• vremena trajanja ciklusa proizvodnje

9. Analiza ostvarenja operativnih planova

Poremećaji u procesu rada i uticaji okoline uslovljavaju odstupanja koja snižavaju stepen izvršenja operativnih planova.

Osnovni uticaji :

• grupa uticaja uslovljena strukturom proizvodnih tokova

• grupa uticaja vezana za pojavu stanja U OTKAZU.

10. Analiza pojava stanja u otkazu

• Stanja U OTKAZU uslovljena projektovanim režimom rada radnih jedinica

• Stanja U OTKAZU uslovljena uticajima okoline i poremećajima u procesu rada