Možeš znati Božiji plan za decu - teachkids.eu · Prema tome, Biblija je apsolutno pouzdana i može da pruži odgovore na pitanja svakom iskrenom i revnosnom učitelju, i da mu

Možeš znati Božiji plan za decu 1

Sadržaj

Uvod..................................................................................................................3

Prvi deo - Tri osnovne činjenice ..................................................................5

1. Biblija je Božija reč i nadahnuta je od Boga2. Bog je stvorio dete3. Jevanđelje je poruka koja je potrebna deci

Drugi deo - Proučavanje 5 biblijskih odeljaka o deci ...............................13

1. Peta knjiga Mojsijeva2. Psalam 78,1-83. Jevanđelje po Mateju 18,1-144. Jevanđelje po Marku 10,13-165. Priče Solomonove

Treći deo – Prikazi dece u Bibliji ..............................................................46

Četvrti deo – Biblijski odgovori na 11 pitanja o deci ............................48

Peti deo - Biblijski odgovori na 6 pitanja o službi sa decom ..........100

Šesti deo – Dodatne biblijske istine o deci ...........................................109


UVOD

U vašem pristupu deci, osnova i putokaz trebalo bi da bude jasno podučavanje Božije reči. Ljudska mišljenja, stavovi i teorije imaju svoje mesto, ali moraju biti podređeni Svetom pismu. Ono što mislite i govorite morate meriti prema onom što je Bog kazao. Obrazovanje, filozofija i psihologija zauzimaju veoma važno mesto sami po sebi, ali Biblija mora zauzimati prvo mesto. Kada se neka teorija razlikuje od naučavanja iz Biblije, onda je pogrešna! Prema tome, da bi se krenulo sa bilo kojim proučavanjem evangelizacije dece, potrebno je naći šta u Bibliji piše o deci, jer lična metodologija i celokupni pristup deci biće određeni nečijom teologijom i onim što neko veruje u vezi sa decom. Važno je upamtiti da Biblija ne naučava teologiju o detetu koja je odvojena i različita od teologije o odraslima, već naučava teologiju o čoveku koja obuhvata i decu i odrasle. Iako postoji mnogo fizičkih, psiholoških, društvenih i, na neke načine, duhovnih razlika između deteta i odrasle osobe, njihov položaj pred Bogom je isti. Umesto da predlažem teorije i nagađam, pokušao sam da prikažem biblijske činjenice o deci onakve kakve jesu, uz minimalno iznošenje zaključaka i bez predubeđenja o tome šta ja mislim da te činjenice znače. Nekom se može učiniti da sam prilično pojednostavio ovo što sam izneo u knjizi! Međutim, ja verujem da je potrebno „vraćati se Reči“ i otkrivati šta ona kaže. Imajte na umu da se mi bavimo večnom dobrobiti naše dragocene dece, i zato ne može biti mesta za nagađanje i teoretisanje. Ova knjiga je proširena i ažurirana verzija knjige „Biblijske osnove evangelizacije dece“ (“Biblical Basis of Child Evangelism“), koju sam napisao uz pomoć Roja Harisona (Roy Harrison) 1981. godine, i koju je objavila Dečija misija za Evropu.

4 Uvod

Knjiga je podeljena na šest delova:1. Upoznavanje sa tri osnovne, uvodne činjenice koje se moraju razumeti. 2. Proučavanje pet glavnih biblijskih odeljaka u kojima se naučava o deci.3. Pogled na nekoliko prikaza dece u Bibliji.4. Niz od jedanaest važnih pitanja o deci i odgovori iz Biblije.5. Šest pitanja koje ljudi postavljaju u vezi sa dečijom službom i odgovori iz Biblije.6. Nekoliko dodatnih istina iz Biblije u vezi sa decom.

Moja molitva je da ova knjiga bude pomoć i blagoslov svima koji vole decu i žele da ih vide kako dolaze do spasonosnog saznanja o našem Gospodu Isusu Hristu.

Sem Doherti,septembar 2010.


Prvi deoTri osnovne činjenice

Postoje tri osnovne činjenice koje moramo razumeti i u koje moramo verovati dok počinjemo da proučavamo biblijske osnove evangelizacije dece. Svaka od ove tri činjenice povezana je sa jednom ključnom reči u ovoj frazi – biblijski, dete, evangelizacija.

Činjenica br. 1. Biblija je Božija reč i nadahnuta je od BogaS obzirom da je Biblija osnova za sva proučavanja u ovoj knjizi, potrebno je da svaki učitelj tačno zna šta je Biblija.Mi verujemo da je Biblija uistinu i u potpunosti Božija reč. Verujemo da su je pisali Božiji ljudi, pod nadahnućem i usmeravanjem Svetog Duha, i da je svaka reč izvorno tačna i bez ikakve greške (2. Timoteju 3,16; 2. Petrova 1,21).Prema tome, Biblija je apsolutno pouzdana i može da pruži odgovore na pitanja svakom iskrenom i revnosnom učitelju, i da mu predstavlja čvrstu osnovu za rad sa decom.

Činjenica br. 2. Bog je stvorio detePre nego što krenemo da detaljno proučavamo šta se u Bibliji naučava o deci, korisno je uvideti jednu veoma značajnu i osnovnu istinu o deci iz Božije reči. Ovu istinu treba razumeti, prihvatiti i sprovoditi ako imamo želju da duhovno pomažemo deci. Sva deca su delo Božije stvaralačke moći. U prva dva poglavlja 1. Mojsijeve imamo izveštaj o tome kako je Bog stvorio prvog čoveka. Bog je stvorio čoveka i dao mu je život. Svako dete koje je rođeno na ovom svetu je potomak tog prvog čoveka i ono nastavlja da

6 Prvideo-Triosnovnečinjenice

udiše dah koji je Bog dao prvom čoveku. Isto tako, istina je ako kažemo da svako dete koje je rođeno na ovom svetu predstavlja svež primer Božije stvaralačke moći. Kada David govori o svom začeću i rođenju u Psalmu 139,14, on kaže, „Hvalim te što sam divno sazdan.“ U Delima apostolskim 17,25, Pavle kaže za Božiju stvaralačku moć, „pošto sam daje svima život, i dah, i sve.“Razumevanje i prihvatanje divne istine da je Bog stvorio svako dete trebalo bi da dovede svakog učitelja do nekoliko zaključaka i praktičnih primena Deca imaju dostojanstvo, poštovanje i vrednostDeca su rezultat Božijeg rada i ona potiču od prvog čoveka koji je prvobitno stvoren prema Božijem liku (1. Mojsijeva 1,27; 1. Mojsijeva 2,7). Tragovi ovog prvobitnog lika mogu se još uvek videti na deci, iako je taj prvobitni lik umrljan grehom (1. Mojsijeva 9,6; Jakovljeva 3,9).Takođe, mora se imati na umu da detinjstvo nije samo priprema za odraslo doba, nego je važan, jedinstven i dostojanstven deo ukupnog ljudskog života i iskustva.Ovo se naglašava u stavu koji je Gospod Isus pokazao prema deci (Matej 18,1-14; Marko 10,13-16, i Matej 21,16). On je imao poseban obzir prema deci. Ovaj stav se, takođe, može videti u činjenici da je Gospod Isus došao na ovaj svet kao dete i da je živeo, rastao i razvijao se kroz sve periode detinjstva (Luka 2,7.40.52).Prema tome, neophodno je da se prema deci odnosimo sa dostojanstvom i poštovanjem. Deca u svemu zavise od Boga, svog Stvoritelja, fizički i duhovno U Delima apostolskim 17,26, Pavle je rekao Atinjanima da je Bog Stvoritelj „učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka i da se nastani po svoj zemlji, i postavio je određena vremena i granice njihovog nastanjivanja“; i „u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo“ (stih 28). Fizički život zavisi od Boga, a duhovni život dolazi kao rezultat Božijeg delovanja u srcima dece preko propovedanja jevanđelja (Jovan 6,44,65).


Prema tome, neophodno je da verujemo Bogu da On radi u dečijim srcima. Deca su odgovorna Bogu kao svom Stvoritelju Pavle je naglasio ovu istinu u Atini kada je rekao „On“ (Bog koji je stvorio svet i vas) „sada nalaže ljudima da se svi svuda pokaju jer je on postavio dan u koji će po pravdi suditi celom svetu preko čoveka koga je odredio“ (Dela 17,30.31).U Knjizi propovednikovoj, 12,1 piše „opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj…“Prema tome, neophodno je podučavati decu o ovoj odgovornosti. Deca imaju urođenu želju da obožavaju nekog – ili neštoNa početku svoje evanđeoske poruke Atinjanima, Pavle kaže: „Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje našao sam i jedan žrtvenik na kojem je bilo napisano: »NEPOZNATOM BOGU«. ONOGA koga vi, dakle, ne poznavajući poštujete, toga vam ja objavljujem“ (Dela 17,23).Ili će dete odgovoriti sa zahvalnošću i poslušnošću svom Stvoritelju, ili će, u suštini, obožavati nekog drugog. Prema tome, neophodno je da se deci predstavi istina o Bogu. Deca su stvorena jednaka u Božijim očimaBog je stvorio SVU decu. Dete neće imati veću (ili manju) naklonost od Boga zbog svoje rase, boje kože, kulture, zemlje ili okolnosti. Pavle je jasno naznačio Atinjanima: „On (Bog) je takođe učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka i da se nastani po svoj zemlji“ (Dela 17,26).Prema tome, učitelj nikada ne bi trebalo da ima miljenike, niti da dozvoli bilo kakvu nejednakost. Deca se razlikuju jedna od drugihIako sva deca imaju mnogo zajedničkih odlika, svako pojedinačno dete je Božijom rukom stvoreno kao jedinstvena ličnost, različita od svih drugih. Ne postoji dvoje dece koja su istovetna.Prema tome, neophodno je da prilagodimo sebe i svoj pristup svakom pojedinačnom detetu.


Deca su celovita bićaBog nije stvorio dete samo kao telo, ili dušu, ili duh, već kao celovito biće. Osim toga, detetova duša, ili „stvarno ja“, sastoji se od uma kojim dete razmišlja, emocija kojima oseća i volje kojom donosi odluke – sve povezano zajedno i u uzajamnom međusobnom delovanju.Prema tome, neophodno je da se o detetu uvek brinemo kao o celovitom biću

Činjenica br. 3. Jevanđelje je poruka koja je deci neophodnaOvde je potrebno da razumemo nekoliko pojedinosti:

• Propovedanje jevanđelja nespasenoj deci je zapovest koju je dao Gospod Isus (Marko 16,15). Učitelj treba da evangelizira decu, a ne da ih zabavlja.

• Sveti Duh koristi propovedanje jevanđelja da bi dotakao srce nespasene dece i doveo ih do Isusa Hrista (Rimljanima 1,16; Efescima 2,5).

• Sadržaj poruke jevanđelja jasno je iskazan u Novom zavetu. Naročito je iskazan u evanđeoskim porukama koje su propovedali apostoli u Delima apostolskim, zatim, u Pavlovom detaljnom i logičnom izlaganju poslanice Rimljanima, i u mnogim kraćim delovima Novog zaveta (npr. 1. Korinćanima 15,1-4; Jovan 3,14-21, itd.).

• Poruka jevanđelja je samo jedna, i ne sme se menjati (Galatima 1,8,9). Ona se mora objaviti mladima i starima, deci rođenoj u hrišćanskim domovima i deci rođenoj u nehrišćanskim domovima (Marko 16,15).

Šta je, onda, poruka jevanđelja?Objavljivanje jevanđelja deci obuhvata podučavanje pet delova biblijske istine, i te delove treba podučavati što je više moguće:

Podučavajte o Bogu – izvoru spasenjaPodučavajte o Njegovoj ličnosti (ko je On i kakav je On) i Njegovom delu (šta je On učinio). Razumevanje greha i potrebe za spasenjem počinje jasnim razumevanjem Boga.


Istaknite sledeće:• Bog je stvoritelj (Dela 17,23-29). Prema tome, čovek ima

odgovornost prema Njemu.• Bog se obratio čoveku preko Biblije (1. Korinćanima 15,3.4).

Prema tome, čovek treba da sluša Božiju reč. • Bog je svet i pravedan (Dela 17,31). Prema tome, On mora

da osudi greh. • Bog je dobar i milostiv, pun ljubavi i sažaljenja (Jov. 3,16). Prema tome, On je obezbedio odgovor na čovekovu

potrebu. • Božija svetost znači da je spasenje neophodno; Božija

ljubav znači da je spasenje moguće. Podučavajte ove istine u biblijskoj ravnoteži.

Podučavajte o grehu – čovekovoj potrebi za spasenjemPodučavajte o grešnosti ljudskog srca. Objasnite šta je greh i da su svi ljudi grešnici pred svetim Bogom. Podučavajte o posledicama greha. Istaknite sledeće:

• Kada zgrešimo, onda smo protiv Boga (Psalam 51,4). Greh je kršenje Božijeg zakona (1.Jovanova 3,4).

• Svi ljudi su grešnici po svojoj prirodi (Efescima 2,3) i po svojim delima (Rimljanima 3,23).

• Zbog greha, zaslužujemo kaznu i večno odvajanje od Boga (Rimljanima 1,18).

• Delatnost Svetog Duha je da nas ubedi da smo grešni. Molite se da On obavi svoje delo u srcima i životima dece koju vi podučavate.

Podučavajte o Isusu Hristu – putu spasenjaPodučavajte o Gospodu Isusu Hristu; On je taj koji spasava. Podučavajte o Njegovoj ličnosti (ko je On) i Njegovom delu (šta je uradio). Istaknite sledeće:

• On je Bog Sin, jedini Spasitelj (Dela 9,20).• Njegova smrt: značenje i važnost Njegove smrti, kojom je čovečanstvo iskupljeno za greh (Dela 2,23.36.38).


• Njegovo vaskrsenje: On je živi Spasitelj (Dela 2,24-32).• Njegova uzvišenost: On je Gospod nad svima (Dela 2,23- 32).• Hristos je taj kome moramo verovati da bismo bili spaseni (Dela 16,31).• Podučavanje o Njegovoj ličnosti i Njegovom spasonosnom delu trebalo bi biti usko povezano prilikom predstavljanja jevanđelja.

Podučavajte o pokajanju i veri – prisvajanje spasenjaPoziv da dođemo Hristu je suštinski deo jevanđelja (Jovan 6,37; Jovan 1,12). Molite se za neposredno, trenutno poverenje u Hrista. Istaknite sledeće:• Hristov poziv da dođemo k Njemu (Matej 11,28).• Potrebu da se okrenemo od greha ka Bogu (Dela 2,38; Dela 20,21).• Potrebu da se pouzdamo u Gospoda Isusa Hrista i da mu se potčinimo u poslušnosti (Dela 16,31; Dela 20,21).• Pokajanje i vera sadrže u sebi trostruki odgovor na Hristov poziv – odgovor umom, srcem i voljom (Rimljanima 6,17).

Podučavajte o rezultatima spasenjaMoramo dovesti decu do spoznaje šta će se desiti ako, i kada, poveruju u Isusa Hrista kao svog Spasitelja: • Svi njihovi gresi će biti oprošteni. Oni će biti opravdani (Dela 13,38.39).• Oni će dobiti dar Svetog Duha (Dela 2,38).• Oni će biti ponovo rođeni i dobiće novu prirodu (Jovan 3,3-8), a Bog će očekivati da vidi stvarnu promenu u njihovim životima (Dela 26,20).

Koje metode bi trebalo da koristimo u evangelizaciji?Od suštinske važnosti je da razumemo i praktikujemo metode evangelizacije koje vidimo u službi evanđelista u Novom zavetu. Njihova služba je obuhvatala sledeće:


Objavljivanje velikih istina jevanđelja – naročito centralnih istina o smrti i vaskrsenju Isusa Hrista (1. Korinćanima 15,3.4). Međutim, dobre vesti u vezi sa ove dve istine mogu se razumeti jedino u svetlu loših vesti u vezi sa našim grehom, a naš greh se jedino može razumeti u svetlu Božije prirode. Dakle, evanđelisti su saopštavali i ove istine.

Objašnjavanje velikih istina jevanđelja. Današnja deca imaju malo ili nikakvo znanje o Bibliji. Stoga su tvrdnje jevanđelja neodgovarajuće ako se pravilno ne objašnjavaju i podučavaju (Matej 28,19.20). Našu decu je potrebno i evangelizirati i podučavati – ne samo pouka, ne samo evangelizacija – već kombinacija obe stvari.

Pozivanje da se odgovori na ove velike istine jevanđelja. Jevanđelje zahteva da se na njega odgovori – i to srcem – a apostoli su uvek pozivali svoje nespasene slušaoce da odgovore na ono što su čuli (Dela 2,38; Dela 13,39, Dela 16,31). To nije fizički odgovor, već odgovor srca Bogu Svetom Duhu kada nas on osvedočava o našoj grešnosti i ukazuje na Isusa Hrista.

Razjašnjenje onoga što se dešava kada grešnik poveruje u Isusa Hrista, i šta će za njega da znači postati i biti hrišćaninom (Dela 3,26; Dela 14,15; 2.Korinćanima 5,17; i

1.Solunjanima 1,9).Tokom Prvog evropskog kongresa o evangelizaciji dece, pokojni dr Frensis Šefer, međunarodno poznati hrišćanski pisac i učitelj, rekao je: „Postoji samo jedno jevanđelje za odrasle i decu. U evangelizaciji dece ne koristi se različito jevanđelje, ali problem je u različitom pristupu zato što moramo objavljivati velike istine evanđeoske vere na veoma jednostavan način. Najveći razlog za moje uverenje da mala deca zaista mogu da razumeju suštinske istine jevanđelja jeste što verujem da Sveti Duh prenosi deci poruku spasenja i posvećenja. Nijedna odrasla osoba, koliko god da je inteligentna, ne može razumeti jevanđelje bez prosvetljenja od strane Svetog Duha.“


Pitanja za dalje razmišljanje• Kako biste objasnili mladom učitelju, koji se priprema za službu sa

decom, da je Sveto pismo nadahnuto od Boga? • Kada uzmete u obzir ono što je rečeno u ovom delu knjige, zašto je

teorija o evoluciji toliko opasna i štetna? • Nakon što ste proučili evanđeoske poruke koje su apostoli propovedali u

Delima apostolskim, da li možete potvrditi da je bilo neophodno što su podučavali o Bogu, grehu i Isusu Hristu, i o čovekovom odgovoru putem pokajanja i vere? (Potkrepite odgovor sadržajima iz Dela apostolskih).


Drugi deo

Proučavanje 5 biblijskih odeljaka o deci

U ovom delu pogledaćemo i protumačićemo pet glavnih odeljaka u Bibliji koji se tiču dece.

(1) Peta knjiga MojsijevaNaša odgovornost prema deci

Važno je imati na umu okolnosti u kojima je Peta knjiga Mojsijeva data izraelskom narodu. Nakon 40 godina lutanja u divljini, Izraelci su došli do obećane zemlje i spremali su se da uđu u nju. Time je trebalo da započne potpuno nova faza u njihovim ličnim životima i u životu Izraela kao naroda. Pred njima je bilo osvajanje i zauzimanje zemlje koju im je Bog dao. Njihova budućnost je trebalo da zavisi od generacije dece koja će rasti u Obećanoj zemlji. Prema tome, veliki naglasak u Petoj knjizi Mojsijevoj je stavljen na decu i na odgovornost roditelja prema svojoj deci. U današnje vreme, svaki učitelj može da nauči mnoge vredne lekcije iz onog što se u ovoj knjizi podučava o deci. Postoje četiri glavna odlomka o deci u 5. Mojsijevoj.

a) 5. Mojsijeva 4,9.10Božija upozorenja onima koji podučavaju decu

U ovom odlomku, treba obratiti pažnju na četiri upozorenja. • Stih 9a: „Samo pazi na se...“

PAZI na sebe. To znači ispravan odnos sa Bogom. Važno je da dečiji radnici preispituju sebe da bi videli jesu li u ispravnom duhovnom odnosu sa Bogom. Nije moguće uspešno podučavati ako niste „ispravni pred Bogom.“

14 Drugideo-Proučavanje5biblijskihodeljakaodeci

• Stih 9b: „...i dobro čuvaj dušu svoju“ČUVAJ dobro sebe i svoju dušu. To znači da budete u stalnoj zajednici sa Bogom. Svoj duhovni život učitelj mora ljubomorno da čuva putem stalne zajednice sa Gospodom i proučavanja Njegove reči.• Stih 9c: „...da ne zaboraviš one stvari koje su videle oči tvoje, i da ne iziđu iz srca tvog dokle si god živ.“UPAMTI šta je Bog uradio za tebe. Izraleci su trebali da upamte šta je Gospod učinio za njih – njihovo oslobađanje od ropstva, razdvajanje Crvenog mora, mana sa neba, kovčeg zaveta i, posebno, davanje zakona na Sinaju.Moramo upamtiti šta je Gospod učinio za nas. To znači da moramo pažljivo proučavati Božiju reč i Božije delo.On nas je oslobodio ropstva grehu, održao nas je svojom silom, ispunjavao naše dnevne potrebe, dao nam je zajedništvo sa samim sobom i dao nam je Njegovu reč.• Stih 9d: „...nego da ih obznaniš sinovima svojim i sinovima sinova

svojih.“PODUČAVAJ (obznani) ove istine deci. To znači da svesno podučavamo Božiju reč. Ljudima je naređeno da podučavaju o Božijim delima (stih 9) i da podučavaju Božiju reč (stih 10).

b) 5. Mojsijeva 6,3-9Božije zapovesti onima koji podučavaju decu

Ovi stihovi mogu se podeliti u četiri dela. Božija početna zapovest• Stih 3a: „Čuj dakle, Izrailju, i gledaj da tako činiš.“Ovo je dvostruko uputstvo: „Čuj“ – Slušaj šta Gospod kaže. „Gledaj da učiniš“ – Povinuj se onom što Gospod kaže. Božije dvostruko obećanje• Stih 3b: „...da bi ti dobro bilo i da biste se umnožili veoma u zemlji u

kojoj teče mleko i med, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih.“


„da bi ti dobro bilo“ – oni koji čuju i povinuju se Božijoj reči biće blagosloveni.

„da biste se umnožili veoma“ – oni koji čuju i povinuju se Božijoj reči će rasti i umnožiti se.

U Mojsijevo vreme, Bog je hteo da Njegov narod bude duhovno zdrav i da brojčano raste. Ovo je i danas Božija volja za Njegov narod. Tri glavne Božije zapovesti.• Stih 4: „Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod!“U ovom stihu predstavljene su tri glavne zapovesti i pokazano je, pre svega, da se one zasnivaju na Božijem autoritetu i otkrivenju. Mi moramo da čujemo ili slušamo veliku istinu da je Gospod (Jahve) naš Bog (Elohim) – i trebalo bi da se pobrinemo da ova istina bude osnov naše službe sa decom. Moramo da podučavamo decu o Bogu – o Njegovoj veličini, večnosti, svetosti i ljubavi. Naši životi i naše podučavanje trebalo bi da polaze od Boga kao našeg središta.• Stih 5: „Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje.“ Ovo je prva zapovest: voli svoga Spasitelja.

Tvoj odnos sa Bogom trebalo bi da ima prvenstvo u tvom životu. Pre svega, moraš videti Boga onakvim kakav On jeste – Gospod naš i Bog (stih 4); onda ga moraš voleti. U Jovanu 21,15 Gospod Isus je postavio pitanje Simonu Petru: „Simone Jovanov, ljubiš li me više od ovih?“ Kada mu je Simon odgovorio „Da, Gospode, ti znaš da te ljubim“, Gospod Isus mu je rekao: „Napasaj moje jaganjce.“ On nije naredio Simonu Petru da napasa jaganjce sve dok, pre svega, nije bio siguran da između Njega i Petra postoji ispravan odnos. Vaš rad sa decom počinje, pre svega, ispravnim odnosom sa Bogom i iskrenom ljubavlju prema Njemu.

• Stih 6: „I neka ove reči koje ti je zapovedam danas budu u srcu tvom.“ Ovo je druga zapovest: uči i čuvaj reči iz Svetog pisma u svom srcu. Božija reč mora biti sakrivena u našim srcima – nije dovoljno držati je u glavi! Bog nam je dao Njegovu reč, ne samo


da bi nas obavestio (iako je to važno), već da bi nas preobražavao.Kada je Božija reč u našim srcima, onda su naši životi promenjeni i tada smo najspremniji da podučavamo decu. „Učenik ne može biti veći od učitelja!“• Stih 7: „I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.“ Ovo je treća zapovest: Potrudi se za dečije duše – moramo podučavati decu. - Šta podučavati i kako podučavati decu? Deca se moraju podučavati Božijoj reči – i to revnosno („I često ih napominji“). Hebrejska reč „revnosno“ znači „naveliko“ ili „vrlo jako“. Drugim rečima, decu treba da podučavamo dobro i temeljno. - Gde da podučavamo decu? Trebalo bi da ih podučavamo na svakom mestu („kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem.“) - Kada da ih podučavamo? Trebalo bi da ih podučavamo uvek („kad ležeš i kad ustaješ“). Ali, upamtite, pre nego što krenemo da to radimo, mi moramo imati ispravan odnos sa Bogom – i moramo imati Njegovu reč sakrivenu u svom srcu. Tri važna podsećanjaBog daje tri važna podsećanja onima koji vole Spasitelja, proučavaju Sveto pismo i trude se za dečije duše.• Stihovi 6,8 i 9: „I neka ove reči koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima. I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim.“ Mi moramo da živimo Božiju reč u našem dnevnom

životu: „I neka ove reči koje ti ja zapovedam danas budu u SRCU tvom.“

Mi moramo da gledamo u Božiju reč i razmišljamo o njoj: „neka ti budu kao počeonik među OČIMA“.

Mi moramo da obaveštavamo druge o Božijoj reči: „... napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na VRATIMA svojim“.

Jedino Bog može dati našoj deci duhovni život, ali mi se molimo


da, dok se potčinjavamo ovim trima zapovestima i pamtimo ova tri uslova, možemo videti da Bog radi u životima dece i da će se Njegovo dvostruko obećanje ispuniti.

c) 5. Mojsijeva 11,18-21Božija reč i oni koji podučavaju decu

Bog ponovo podseća Njegov narod na važnost Njegove reči, na to šta On želi da Njegov narod uradi sa tom Reči – i kakvi će biti rezultati.

Četiri Božije zapovesti u vezi sa Njegovom reči • Stih 18a: „Nego složite ove reči moje u srce svoje i dušu svoju.“ SLOŽITE (sakrijte) Njegovu reč u svoje srce.• Stih 18b: „vežite ih za znak sebi na ruku, i neka vam budu kao

počeonik među očima vašim.“ ČITAJTE Njegovu reč (ne možete je složiti u srce ako

je ne čitate!). Stih 19: „I učite sinove svoje govoreći o njima kad sediš u kući svojoj

i kad ideš putem, i kad ležeš i kad ustaješ.“ PODUČAVAJTE decu Njegovoj reči – bilo gde (unutra i napolju) i bilo kada (ujutru i uveče).• Stih 20: „I napiši ih na dovratnicima doma svog i na vratima svojim.“

POKAŽITE Njegovu reč drugima. Nemojte zaboraviti ni decu koja nisu u okviru vaše službe. Dva rezultata koja Bog obećava ako podučavate Njegovu reč• Stih 21: „Da bi se umnožili dani vaši i dani sinova vaših po zemlji,

za koju se zakleo Gospod ocima vašim da će im je dati, kao dani nebu nad zemljom.“

Napredovaćeš, bićeš blagoslovljen i umnožićeš se. Tvoja deca će napredovati, biće blagoslovljena i

umnožiće se.


d) 5. Mojsijeva 31,12.13Božiji cilj za one koji podučavaju decu

„Sabravši narod, ljude i žene, decu i došljake, koji budu u mestima tvojim, da čuju i uče da se boje Gospoda Boga vašeg, i drže i tvore sve reči ovog zakona; I sinovi njihovi, koji još ne znaju, neka čuju i uče bojati se Gospoda Boga vašeg, dokle ste god živi na zemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite.“Imajte na umu da su ove reči bile upućene sveštenicima (Levitima) i svim starešinama Izraela (9. stih). Duhovne vođe Božijeg naroda morale su da ispune ovu odgovornost. Dato im je šest stvari na koje treba da se usredsrede i koje treba da ostvare u vezi sa njihovim narodom, a to je obuhvatalo i decu.

Treba da DOLAZE• Stih 12a: „SABRAVŠI narod, ljude i žene, decu…”Uočite da se deca posebno pominju u stihovima 12 i 13. Trebalo je da deca dođu da bi, pre svega, mogla da čuju Božiju reč. Kada se deca ne bi okupljala, ne bi čula ono što je Bog hteo da im kaže. Okupljanje je bilo svakih sedam godina, tako da nijedno dete ne bi propustilo pouku, već bi imalo jednaku mogućnost da lično poveruje u Boga i da mu se povinuje (stihovi 10,13).Naš prvi cilj mora biti da SABIRAMO (okupljamo) decu zajedno kako bismo mogli da ih podučavamo Božijoj reči, tako da je ovaj prvi cilj usmeren na dečije NOGE, to jest, prisutnost.

Treba da SLUŠAJU• Stih 12b: ,,… da ČUJU.”Naš drugi cilj je usmeren na dečije UŠI! Nije dovoljno da deca samo dođu. Ništa se neće postići sve dok ne čuju istine koje se poučavaju.Apostol Pavle je rekao: „A kako će verovati u onoga za koga nisu čuli?“ (Rimljanima 10,14).


Treba da RAZUMEJU• Stih 12c: „… da (NA)UČE.“Sada je na redu UM (razumevanje). Nije dovoljno samo čuti. Nakon što su čula istinu, deca moraju da je razumeju. Pre nekoliko hiljada godina, Mojsije je naveo principe za savremene metode podučavanja.

Treba da VERUJU• Stih 12d: „…da se BOJE Gospoda Boga vašeg.“Sada sledi SRCE (doživljavanje).Ovaj izraz „da se boje Gospoda Boga vašeg“ se posebno primenjuje na decu u 13. stihu. Čuti svojim ušima i razumeti svojim umom su neophodni koraci da bi Božija milost delovala u srcu. Bojati se Boga znači verovati u Boga sa najdubljim poštovanjem. Naš cilj nije samo da deca čuju, već i da imaju strah od Boga koji će ih navesti da polažu svoje poverenje i nadu u Boga. Rad sa decom koji ne ispunjava ovaj cilj nije po Svetom pismu.

Treba da se POVINUJU• Stih 12e: „… i drže i TVORE sve reči ovog zakona.“Ovo obuhvata CELU OSOBU, i njegovu poslušnost.Kada je dete čulo i razumelo istinu, i kada je stvarno doživelo Boga u svom srcu kroz poslušnost Njegovoj reči, ono mora pokazati svoju veru i svoj novi život kroz stalnu poslušnost toj Reči. Kao poslušni učenik našeg Gospoda, dete mora da sprovodi u praksu Božiju reč. U vašem podučavanju, trebalo bi da težite da podstičete i podučavate dete da živi takav život učeništva i poslušnosti.

Treba da SVEDOČE• Stih 13: „… i SINOVI NJIHOVI, koji još ne znaju, neka čuju i

uče bojati se Gospoda Boga vašeg, dokle ste god živi na zemlji u koju idete preko Jordana da je nasledite.“

Ovo poslednje je prenošenje poruke (JEZIKOM) drugima.Neko je rekao da, kada radimo sa decom, to je kao da radimo sa tablicom množenja. Kada deca odrastu i, zatim, dobiju svoju decu, oni će težiti da vode svoju decu da čuju, nauče i boje se Gospoda.


Iz ova dva stiha, možemo videti da u našoj službi sa decom moramo da se usredsredimo na dečije noge (prisutnost), uši, srce, celu ličnost i jezik – i možemo videti da postoji šest stvari koje želimo da deca urade.Mi želimo da: DOĐU zajedno sa drugom decom da budu podučena u Božijoj reči – u Nedeljnoj školi ili Klubu dobre vesti SLUŠAJU Božiju reč kada dođu RAZUMEJU Božiju reč kada slušaju POVERUJU u Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja POVINUJU se Njemu – na početku i stalno SVEDOČE drugima

I, iznad svega, svi ovi stihovi pokazuju nam da je moguće da deca, čak i mala deca, mogu da urade sve od gore navedenogUočite takođe:• 5. Mojsijeva 29,10-13: Deca (maleni) su, takođe, ušla u Božiji

zavet. Bog voli decu i želi da ona uživaju sve blagoslove koje On ima za svoj narod.

• 5. Mojsijeva 32,46: Božiji narod je trebalo da zapoveda svojoj deci da pažljivo ispunjavaju reči iz zakona. U ovom stihu se ponovo naglašava koliko je važno da Božiji narod podučava svoju decu Božijoj reči i da ih podstiče da je ispunjavaju.

Pitanja za dalje razmišljanjeZa svaki od šest ciljeva navedenih u 5.Mojsijevoj 31,12 i 13, dajte u jednoj rečenici predlog za praktično ostvarivanje.


(2) Psalam 78,1-8Važnost podučavanja i evangeliziranja dece

UvodStihovi 1-2: „Čuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k rečima usta mojih. Otvaram za priču usta svoja, kazaću stare pripovetke.“Psalmista je istakao da ono što on ima da kaže jeste važno i nepromenljivo – i da ga treba saslušati.

Naša privilegija• Stih 3: „Šta slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši.“Mi smo danas vernici jer nam je neko pričao o Spasitelju. Taj neko je bio veran u tome što nam je saopštio jevanđelje. Mi smo ga čuli i poverovali smo u Gospoda. Kakva je privilegija biti evangeliziran i doveden Hristu! Mnogi drugi nisu – ali mi jesmo. Neka nam Bog pomogne da cenimo i budemo zahvalni za ovu privilegiju

Naše obećanje• Stih 4: „Nećemo zatajiti od dece njihove, naraštaju poznom javićemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.“Privilegija koju psalmista ima vodi ka obećanju. Dok razmišlja o onome što zna i što mu je rečeno, on obećava da neće sakriti te stvari od dece, jer shvata koliko je značajno da i deca znaju ove istine. Neka Bog pomogne meni i tebi da obećamo nešto ovako! Dok gledamo mnoštvo dece oko nas, neka poželimo, svim srcem, da govorimo deci istine koje smo čuli. Psalmista nam, takođe, naglašava tri činjenice koje želi da saopštimo deci.

Slavljenje GospodaOn posebno želi da deca znaju ko je Gospod. Ako pročitate ostatak ovog psalma, videćete da psalmista naročito naglašava Božiju veličinu, dobrotu, vernost i Njegov pravedni sud. Podučavanje i evangeliziranje mora biti usredsređeno na ličnost našeg Gospoda.


Njegova silaPsalmista želi da saopšti deci šta Gospod može da učini. Preostali deo psalma pokazuje nam kako Bog vodi i daje. Bog je moćan i silan, i može da učini mnoge stvari u životima dece. Neophodno je podučavati decu o tome ko je Gospod i onda im pokazati šta Bog želi da uradi za njih. Posebno je važno pokazati deci da Gospod Isus hoće da bude njihov Spasitelj.

Njegova divna dela koja je učinioOn želi da pogleda unatrag i opiše šta je Gospod učinio za njih. Dela koja psalmista kasnije pominje u ovom psalmu jesu sledeća: oslobođenje iz Egipta, deset nesreća koje su pogodile Egipat, ulazak u Hanan, izbor Jerusalima i Davida. Za nas danas, u ova divna dela ubraja se priča o Golgoti, vaskrsenju i vaznesenju – da pokažemo deci da ono što Bog želi da uradi u njihovim životima jeste zasnovano na onom što je On već učinio!

Trebali bismo da preispitujemo svoje podučavanje kako bismo bili sigurni da ono sadrži sve tri glavne činjenice o kojima psalmista govori! Božije pravilo (ili zapovest)• Stih 5: „Svedočanstvo podiže u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima našim da ga predadu deci svojoj.“Važno je decu poučavati o „svedočanstvu“ i „zakonu“ jer: „Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome“(Psalam 19:7). Ovaj stih nam govori da dosezanje dece i podučavanje dece nije stvar izbora. To je nešto što nam se zapoveda da uradimo. Gospod Isus je rekao u Jevanđelju po Marku 16,15: „… objavite jevanđelje svakom stvorenju.“ Ovo obuhvata i decu. Mi ne biramo da li ćemo da podučavamo decu ili nećemo. Mi moramo da ih podučavamo jer nam je On kazao da to radimo. Roditelji, koji su vernici, imaju prvenstvenu odgovornost

za podučavanje dece. U poslanici Efescima 6,4 piše: „… očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjoj nauci i opomeni.“


Lokalna crkva, takođe, ima odgovornost da podučava decu Božijoj reči. Jedan od darova Duha za crkvu je dar podučavanja (Efescima 4,11). Dar podučavanja je namenjen za usavršavanje svetaca, a u svece se ubrajaju i deca (Efescima 6,1). Takođe, vidi Jovan 21,15).

Svi vernici trebalo bi da budu spremni i voljni da podučavaju decu Božijoj reči. Primer koji možemo imitirati nalazimo u Mateju 18,12,13.

Božiji plan• Stih 6: „Da bi znao potonji naraštaj, deca koja će se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci.“Deca koja su evangelizirana jednog dana će biti odrasli i evangeliziraće svoju decu, a njihova deca će, kasnije, evangelizirati svoju decu, i tako redom. Ovo još uvek važi kao Božiji plan. U Joilu 1,3 čitamo sledeće: „Pripovedajte to sinovima svojim, i sinovi vaši svojim sinovima, i njihovi sinovi potonjem kolenu.“ Ovo je uvek Božiji plan. Ako se deca zanemaruju, to neće biti samo njihov gubitak, već i gubitak sledećih generacija.

Božija svrha• Stih 7: „Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Božijih, i zapovesti Njegove da drže.“Ovaj stih predstavlja vrhunac odlomka jer psalmista ovde izražava Božiju trostruku nameru u svemu što je izložio u prethodnim stihovima. Koji je cilj našeg podučavanja? Koja je Božija trostruka namera za naš rad sa decom? Psalmista prvo kaže: „Da polažu na Boga nadanje svoje.“

Učiteljev cilj nije da deca samo saznaju više o Bibliji i o Bogu (iako su obe stvari neophodne). Njegov cilj je da deca POLAŽU SVOJE NADANJE U BOGA. Polagati nadu u Boga i povinovati se Bogu znači doživljavati iskustvo sa Bogom, što predstavlja korak dalje od „znanja“ iz stihova 5 i 6.Trebalo bi da se molimo da svako dete doživi istinsko iskustvo sa Bogom preko Gospoda Isusa Hrista – tako što će svoje poverenje položiti u Njega.


Ovaj stih nas, takođe, podseća da cilj evangelizacije jeste da grešnici dođu Bogu. (Jovan 14,6; Jovan 17,3; 1.Timoteju 2,5).Isus Hristos je došao i umro da bi grešnici mogli da se pomire sa Bogom (2.Korinćanima 5,20). Prema tome, biblijska evangelizacija bi trebalo da počinje od učenja o Bogu – Njegovoj prirodi, Njegovim delima i Njegovim zahtevima. Trebalo bi da pokaže kako je Isus Hristos, Bog Sin, lično podneo pravedni sud Boga Oca tako što je umro na krstu (2.Korinćanima 5,21) – da bi grešnici mogli da se spasu, da dobiju savršenu Hristovu pravednost i tako budu ispravni pred Bogom

Drugo, psalmista kaže „… i ne zaboravljaju dela Božijih.“ Deca moraju da PAMTE šta je Bog UČINIO za njih. I treće, psalmista dodaje „… i zapovesti njegove da drže.“

Rezultat njihove nade u Boga trebalo bi da bude izmenjen život i stalna POSLUŠNOST Božijoj reči.

Prema tome, Božija trostruka namera za decu jeste da … veruju – „polažu svoje pouzdanje u Boga“ pamte – „ne zaboravljaju Njegova dela“ budu poslušna – „ispunjavaju Njegove zapovesti.“

Mogućnost• Stih 8: „I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne beše čvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.“Postoji upadljiva suprotnost između „generacije“ iz 8. stiha i „generacije koja će doći“ iz 4. i 6. stiha. Prvi naziv se odnosi na odrasle, a drugi se odnosi na decu. Prema tome, u ovom stihu govori se o mogućnosti da se može desiti nešto strašno. Psalmista govori o jednoj tvrdoglavoj i pobunjeničkoj generaciji, koju on naziva „njihovim očevima“, i ističe da, ako se deca ne dosegnu i pouče, i ako ne polažu svoje pouzdanje u Boga i ne drže Njegove zapovesti, onda će izrasti u tvrdoglavu i pobunjeničku generaciju kao i njihovi očevi. Čak i ako je jedna generacija u nekoj zemlji bezbožna, Bog još uvek može da se umeša kako bi sledeća generacija mogla da se pouzdaje u Boga. Ključ uspeha je da se deca podučavaju u Božijoj reči (5. stih).


U današnje vreme možemo videti takvu generaciju svuda oko nas. Ako ne dosegnemo decu jevanđeljem, ona mogu da izrastu u JOŠ JEDNU tvrdoglavu i pobunjeničku generaciju. Sada je vreme da dopremo do njih jevanđeljem – dok su još otvorena i voljna da slušaju. Deca stoje, takoreći, na mestu gde se ukrštaju dva puta. Jedan put vodi ka Bogu, ka spasenju, ka životu koji je koristan, koji služi Bogu i vodi u Nebo. Drugi put vodi u život svetskih užitaka, u kojem srce postaje tvrdo i hladno. Naša odgovornost, kao dečijih radnika, jeste da nastojimo da vodimo decu putem koji vodi ka Bogu. Život može da se uporedi sa liticom sa koje pada mnogo ljudi. Na dnu litice su mnogi ljudi čiji životi i tela su izlomljeni od greha. Kakva tragedija! Mnogi hrišćani rade sa tim izlomljenim telima i životima, nastojeći da izgrade „duhovnu bolnicu“ u kojoj ljudi mogu da se leče i popravljaju posredstvom krvi Isusa Hrista. Slavimo Boga za ovaj rad – on je preko potreban. Međutim, Bog poziva neke ljude da napuste podnožje litice i lečenje ovih slomljenih života i da odu na vrh litice gde će, umesto da grade bolnicu, graditi zid ili ogradu! Na taj način mogu da sprečavaju ljude da padnu sa litice i da dopru do njih pre nego što greh ostavi svoj žig na njihovim životima. Izgradnja zida na vrhu litice je evangelizacija dece, a Bog poziva neke od nas da obavljamo ovaj posao. Jesi li ti jedan ili jedna od onih koje Bog poziva? Ako je tako, onda prioni na građenje zida!

Pitanja za dalje razmišljanjePostoji još odlomaka u Psalmima u vezi sa decom, uključujući Psalme 8,2; 10,14; 34,11; 51,5; 58,3; 68,5.6; 69,36; 71,17.18; 72,4; 103,17; 115,14; 127; 128; 139,13.14; i 148,12.Pročitajte sve ove odlomke u Psalmima u vezi sa decom. Zatim, odaberite dva odlomka i objasnite o čemu se u njima podučava.


(3) Matej 18,1-14Učenje Gospoda Isusa

(Obratite pažnju na paralelne odlomke u Marku 9,33-37 i Luki 9,44-48)Ovo je glavni i najvažniji odlomak u Bibliji koji se tiče dece, i zato ga treba detaljno proučiti.

UvodOvi stihovi se dele na dva glavna dela: Deo koji se odnosi na učenike (stihovi 1-4). Gospod Isus

koristi dete kao vizuelno pomagalo da podstakne učenike da budu kao deca i da budu ponizni. Tema ovih četiri stiha je „veličina u carstvu Nebeskom.“

Deo koji se odnosi na decu (stihovi 5-14). Gospod Isus koristi dete da bi podučio učenike o deci. Tema ovih stihova je „deca u carstvu Nebeskom.“

U prvom delu, dete je slika i prilika pravog vernika; u drugom delu, dete je misijsko polje.

Matej 18,1-4Pitanje koje se odnosi na veličanstvenost nebeskog carstva i trostruki odgovor Pitanje• Stih 1: „Onoga časa pristupiše učenici Isusu govoreći: ko je, dakle, najveći u carstvu nebeskom?“Na putu za Kapernaum učenici su raspravljali o tome ko je najveći i najznačajniji među njima (Marko 9,33.34). Sam razgovor nije zabeležen. Možda je Petar ili Jovan, ili čak Juda tvrdio da je najveći među njima! Petar je možda to tvrdio zbog toga što ga je naš Gospod ranije pohvalio (Matej 16,17). Jovan je to mogao uraditi na osnovu toga što je opisan kao „učenik koga je Isus ljubio“ (Jovan 13,23; Jovan 19,26), a čak je i Juda mogao da se smatra velikim jer je bio blagajnik (Jovan 13,29).Sada, u ovoj kući u Kapernaumu, oni traže od Gospoda Isusa da im odgovori na pitanje „Ko je najveći u nebeskom carstvu?“


Odgovor (prvi deo)• Stih 2: „I dozva dete i postavi ga među njih.“Dete je pozvano i upotrebljeno kao primer za pouku.Gospod Isus je čak mogao pozvati i dete po imenu, jer je često bio u ovoj kući. To je bila Petrova kuća (vidi Marko 1,29-33; 2,1; 9,33; i Matej 17,24.25), a ova scena je izuzetna. Gospod Isus sedi u prisustvu Njegovih 12 učenika (Marko 9,35) i poziva malo dete da mu priđe (Matej 18,2). On postavlja dete pred učenike (Matej 18,2) i onda ga uzima u ruke (Marko 9,36)Jasno je da se radi o malom detetu jer reč koja se koristi u stihovima 2,3,4 i 5 je „PAIDION“ (što znači „malo dete“). Međutim, ne radi se o bebi, jer je bilo dovoljno veliko da priđe Gospodu Isusu kada ga je pozvao (Matej 18,2), a Gospod Isus ga nije uzeo u naručje. Odgovor (drugi deo)• Stih 3: „… i reče: zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.“Dete je ovde upotrebljeno kao ilustracija da bi se opisali uslovi za ulazak u Carstvo nebesko. U ovom stihu, Gospod Isus nam daje drugi deo odgovora, ali još uvek ne napominje šta znači biti velik u Carstvu nebeskom. On govori o ulasku u Carstvo nebesko! Možda je mislio posebno na Judu Iskariotskog, a možda je gledao u njega dok je izgovarao ove reči! Da li je, zaista, Juda bio jedan od onih koji su raspravljali o veličini, a baš on nije bio u Carstvu nebeskom? Gospod Isus objašnjava kako možemo ući u to carstvo - samo ako se obratimo - nema drugog načina. Bitno je da ti, kao čitalac, pitaš sebe u ovom trenutku – „Jesam li ja obraćen?- Jesam li nanovo rođen?“ „Jesam li se pokajao zbog svojih greha i pouzdao se u Isusa Hrista kao mog Gospoda i Spasitelja?“Tvoj položaj i služba u Carstvu nebeskom su mogući samo ako si prethodno ušao u to carstvo putem novog rođenja (Jovan 3,5). Odgovor (treći deo)• Stih 4: „Koji se dakle ponizi kao ovo dete, taj je najveći u carstvu nebeskom.”Dete se sada koristi za iznošenje uslova pod kojima neko može biti velik u Carstvu nebeskom.


Ovo je treći i poslednji deo odgovora. Nakon što je pozvao dete da bi ga upotrebio kao primer za pouku i nakon što je predočio uslove za ulazak u Carstvo nebesko, Gospod Isus objašnjava da osobina koja nekog čini velikim u tom carstvu jeste poniznost. On koristi dete (koje je, verovatno, stidljivo stajalo spuštenih očiju) kao primer. Dete nam je dato kao uzor. Moramo postati ponizni kao deca da bismo bili veliki u Carstvu nebeskom. Pitanje koje su učenici postavili je sada odgovoreno. Međutim, Gospod Isus sada drži dete pred sobom i nastavlja da govori učenicima. On više ne govori o njima i o njihovom pitanju jer je to rešeno. On sada govori (stihovi 5-14) o DECI. U ovim stihovima možemo naći mnogo velikih istina o deci.

Matej 18,5Obećanje i podsticanje koje se tiče dece• „I ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima.“ Obećanje – primiti dete je isto kao primiti Hrista.Reč „primiti“ se koristi ovde u smislu „dočekati s dobrodošlicom“. U Marku 9,37 takođe piše: „Ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima; a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji me je poslao.“Ovo je zapanjujuće obećanje. Gospod Isus kaže da ako primimo ili dočekamo malo dete s dobrodošlicom u Njegovo ime, to je isto kao da smo primili ili dočekali Njega lično. Kakvo je to obećanje! Ako ja primim dete u svoj dom u ime Gospoda Isusa, to je isto kao da primam Njega. Ovo obećanje je za one koji primaju decu u Hristovo ime i zbog Hrista, da bi mogli da ih podučavaju o Njemu. Kako je velika privilegija raditi sa decom! Podsticanje da primamo decu!Ako se Gospod Isus ovako poistovećuje sa decom, onda je to još veći podsticaj za vernike da posvete svoju pažnju malenima, da ih primaju i dočekuju s dobrodošlicom. Pre nekoliko godina, Bog je upotrebio ovaj stih da progovori srcu jedne bogate hrišćanke koja je živela u velikoj, luksuznoj kući, okruženoj sličnim kućama. Ona je ovako razmišljala: „Kako bi bilo divno da dočekam Gospoda Isusa u svom domu. To bih mogla da uradim ako pozovem svu decu iz kraja u svoj dom.“Tako je i uradila. Pokrenula je Klub dobre vesti u svojoj kući, koji


su svake sedmice pohađala deca iz tog kraja. Većina dece nije pohađala nedeljnu školu, ali imali su redovno podučavanje iz Božije reči i, tokom meseci i godina koje su usledile, jedan broj dece je uzverovao u Isusa Hrista kao Gospoda i Spasitelja. Jeste li ikada razmatrali mogućnost da poželite dobrodošlicu deci u svom domu? Samo pomislite na obećanje koje sledi ako to uradite! Matej 18,6-7Činjenica i upozorenje u vezi ogrešenja o decu• „A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubini morskoj. Teško svetu od sablazni; jer moraju sablazni doći, ali teško čoveku čijim posredstvom sablazan dolazi.“

Činjenica – mala deca mogu verovati u NjegaČesto se postavlja pitanje, „Da li je moguće da malo dete bude ponovo rođeno“? Neki ljudi kažu „da“, a neki kažu „ne“! Najvažnije je da pronađemo šta kaže Gospod Isus. U ovoj situaciji, dok drži dete u rukama, On govori o „ovim malima koji veruju u mene.“ Izraz „verovati u“ je izraz koji se u Novom zavetu koristi za spasavajuću veru. On znači „imati poverenje“. Na primer, koristi se u Delima apostolskim 16,31. Kada je tamničar pitao šta mu je potrebno da se spasi, Pavle mu je odgovorio: „Veruj u Gospoda Isusa Hrista.“ Takođe se koristi u Jovanu 3,16: „Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život.“Dakle, Gospod Isus jasno daje do znanja da jeste moguće da malo dete, kao što je ovo, poveruje u Njega, položi svoje poverenje u Njega, i bude ponovo rođeno. Ovo je, definitivno, odgovor, svima koji sumnjaju da dete – malo dete – može da poveruje u Gospoda Isusa Hrista. Ovo su reči koje je izgovorio lično Gospod Isus.


Upozorenje – nemojte decu navesti na grehOvi stihovi, takođe, upozoravaju na greh koji se ispoljava u tome da navodimo druge (naročito decu) na greh.6. stih nas upozorava da nikada ne smemo navesti dete na greh. Ako to uradimo, bolje bi nam bilo da se utopimo u dubokom moru. Kako je strašno navesti malo, spaseno dete da zgreši! Ipak, to se može lako desiti. Pogrešan primer. Deca nas posmatraju i imitiraju. Ako je

primer koji dajemo loš, mi vodimo decu na stranputicu i uzrokujemo da padnu u greh.

Pogrešno podučavanje. Ako ih podučavamo u stvarima koje su štetne, onda ih navodimo da pogreše i padnu u greh. Ali, ako zanemarimo da ih podučavamo u stvarima koje su im potrebne kako bi rasli u svom hrišćanskom životu, onda ih, takođe, navodimo na greh.

Pogrešno očekivanje. Ne smemo očekivati od dece da žive i ponašaju se kao odrasli. Ona su još uvek deca i nezrela su na mnoge načine.

Pogrešan stav. Ako dete primi Gospoda Isusa za svog Spasitelja, a mi mislimo da je premalo da bi to razumelo, dete će to osetiti i biće povređeno.

7. stih nam govori da se ovakvi prestupi neminovno događaju u grešnom svetu, ali da osoba koja je počinila takav prestup – naročito prema maloj deci koja su vernici – jeste osoba koja će pretrpeti osudu zbog štete koja je nanešena.

Matej 18,8-9Upozorenje u vezi sa gresima u našem ličnom životu (Lične stvari koje NAS navode na greh).• „Ako te tvoja ruka ili tvoja noga sablažnjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je da uđeš u život kljast i hrom, nego sa dve ruke ili dve noge da te bace u oganj večni. A ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je da s jednim okom uđeš u život, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.“


Ovi stihovi su neka vrsta dodatnog objašnjenja u ovom pasusu jer se više odnose na nas nego na decu.Nakon što je upozorio učenike na pogrešne stvari koje možemo učiniti drugima (naročito deci) i navesti ih na greh, Gospod ih upozorava na opasnosti od grehova u njihovim ličnim životima. Moramo razrešiti stvari koje bi mogle da NAS navedu na greh (Vidi, takođe, Matej 5,27-30 i Marko 9,42-50).Gospod Isus primenjuje temu ogrešenja o druge i na ličnom planu, kada se obraća učenicima. Imajte na umu da on u ova dva stiha ne govori o ogrešenju o decu ili druge ljude - već o ogrešenju o sebe. On govori o „svojoj šaci“ i „svom oku“ kojima se ogrešujemo o „sebe“. Ako bi nešto od ovoga bilo uzrok da moralno posrneš u svom hrišćanskom životu i naneseš štetu svojoj službi sa decom, bolje bi ti bilo da ih se rešiš. „Ruka“ se odnosi na delovanje, „noga“ na ponašanje, a „oko“ na želju. Oslobodi se grešnih dela, ponašanja ili želja po svaku cenu. Ali, ovo sa sobom nosi veće značenje. Ovi stihovi se, takođe, primenjuju na one koji se izjašnjavaju kao hrišćani, a to nisu. U pravo učeništvo nanovo rođenog hrišćanina stupa se iskrenim pokajanjem i verom. Ako je neko sprečen u ovom jer ga njegova ruka, noga ili oko vuku u suprotnom pravcu – bilo bi bolje da ih izgubi nego da izgubi svoju sopstvenu dušu. Osim toga, (3. stih) ovo je moglo biti direktno upozorenje Judi Iskariotskom – koji se izdavao za učenika a nije bio obraćen, i koji je dozvolio da ga njegov lični greh i želje spreče da doživi spasenje i istinsko učeništvo. Koliko nam je neophodno da „Ispitamo sami sebe - da li smo u veri, proverimo sami sebe“ (2.Kor.13,5); i da se „postaramo još više da učvrstimo svoj poziv i izbor;“ (2.Pet.1,10). Upamtite svečane reči Gospoda Isusa u Mateju 7,21-23: „Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, nego ko čini volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga čuda učinili? I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonje!“


Matej 18,10Činjenica i upozorenje – u vezi sa decom• „Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kažem da njihovi anđeli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima.“Ovaj stih je malo teži za razumevanje od drugih, ali, izgleda da sadrži dve važne istine. Činjenica – deca vernici imaju svoje anđeleJevrejima 1,14 nas podučava da „su službeni duhovi poslani da služe onima koji će naslediti spasenje“. Ovaj stih jasno daje do znanja da samo vernici imaju anđele. Psalam 34,7; 91,11; Luka 16,22 i Dela apostolska 5,19 podučavaju istu istinu. Prema tome, mora biti da Gospod Isus misli na decu vernike kada govori o „njihovim“ anđelima. Ovo gledište je dodatno potkrepljeno vraćanjem na stih br. 6, gde Gospod Isus govori o „jednom od ovih malenih koji veruju u mene.“ Prema tome, izgleda da se 10. stih, nadovezuje na isti tok misli. „Nemoj se ogrešiti o decu vernike“ (stih 6) „Nemoj prezirati decu vernike“ (stih 10).

Gospod Isus kaže da anđeli verne dece uvek gledaju u lice Njegovog Oca koji je na Nebesima. Bog toliko misli na ovu malu decu vernike da njihovi anđeli imaju stalan pristup Njegovom tronu. Ako Otac ceni decu vernike toliko visoko da im dodeljuje anđele, onda se moramo pobrinuti da ne prezremo čak ni JEDNOG od njih. Mnogi odrasli imaju prirodnu sklonost da potcenjuju decu i misle da je dete nevažno i da nema vrednost u Božijem radu. Gospod Isus ističe da ih ne smemo prezirati. Deca su sposobna za mnogo više nego što mi mislimo!

Matej 18,11-13Priča i podsticaj – u vezi sa decom• „Jer Sin čovečiji je došao da spase što je izgubljeno. Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovaca pa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti devedeset i devet u gorama i poći da traži zalutalu? I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da joj se raduje više no onim devedeset i devet koje nisu zalutale.“


Stihovi 12 i 13 sadrže priču, odnosno, poređenje. Stih 11 je uvod u priču. (Ovaj stih se ne pojavljuje u nekim prevodima, ali njegova odsutnost ne umanjuje tačnost podučavanja, jer se u stihovima 12,13 i 14 podučavaju iste istine). Zaključak cele priče je stih 14, o kojem ćemo posebno raspravljati. PričaVažno je, pre svega, razumeti metod podučavanja putem poređenja, koji je Gospod Isus često koristio. Poređenje je „zemaljska priča sa nebeskim značenjem.“ Svrha ovih priča je bila da učenici budu podučeni u istini na zanimljiv način. Gospod Isus nikada nije imao nameru da svakom detalju u priči pridaje duhovno značenje i važnost. Umesto toga, trebali bismo da se usredsredimo na sadržaj priče i da nađemo istinu(e) o kojoj(ima) Gospod Isus posebno podučava kroz sami sadržaj. SadržajNema sumnje da se sadržaj tiče dece, jer, u prethodnom delu ( 10. stih), Gospod Isus je govorio o deci, a reč „Jer“ povezuje taj stih i decu sa ovom pričom. Stih 14, koji sledi nakon ove priče, počinje rečju „Zaista“ (ukazujući na prethodni sadržaj) i sadrži otkrivenje Božije želje u vezi sa malenima, to jest, decom. Prema tome, logično je pretpostaviti da Gospod Isus misli na decu kada kazuje ovu priču. Takođe, očigledno je da Onaj koji traži ovcu u ovoj priči nije niko drugi do lično Gospod Isus. Stih 11 jasno to daje do znanja. IstinaKoja istina o deci se podučava u ovoj priči? Obratite pažnju na reči koje Gospod Isus koristi u vezi sa ovcom iz ove priče. Ovca je bila „izgubljena“ (11. stih) – ista reč kao u 2. Korinćanima 4,3. Ovca je „zalutala“ (stihovi 12 i 13) – ista reč kao i u 1. Petrovoj 2,25. Mogla je da „propadne“ (14. stih) – još jedan oblik reči „izgubljena“ koja je upotrebljena u 11. stihu. Ista reč se koristi u 2. Petrovoj 3,9.Ovde nema potrebe za nagađanjem. Gospod Isus nas jednostavno podučava da su deca izgubljena i da im je On potreban! Oni su grešnici kojima je potreban Spasitelj. Sadržaj priče nas podučava da su deca IZVAN Božijeg stada po svojoj prirodi i po rođenju i da treba da budu dovedena u njega. Zato pastir ostavlja sve ovce i ide da pronađe malu ovcu koja je IZGUBLJENA. Deca su


izgubljena, ona su vani, i moguće je da propadnu. Previše često smo sentimentalni prema deci i ne želimo da pomislimo da mogu biti izgubljena i odvojena od Boga zauvek. Ali, reči Gospoda Isusa jasno daju do znanja da je to moguće. Međutim, priča nas, takođe, podučava da Gospod Isus traži ove izgubljene ovce i da je Njegova želja da ih nađe i spasi. Deca ne mogu sama da nađu put natrag, zato Spasitelj preduzima prvi korak ka njihovom spasenju, a ne sama deca. Kratak sadržaj priče Postoji jedna ovca koja je bila:

- mala (Matej 18,10)- izgubljena(Matej 18,11)- usamljena (Matej 18,12)

Postoji Spasitelj i Pastir koji je:- voleo (Jovan 10,11-14)- ostavio (Matej 18,12)- tražio (Matej 18,12)- našao (Matej 18,13)- okupio (Isaija 40,11)- nosio (Isaija 40,11)- vodio (Isaija 40,11; Psalam 23,1; Jovan 10,3)

PodsticajDok čitamo ovu priču, dobijamo podsticaj u vezi sa potrebama dece. Bez Hrista, deca su izgubljena (11. stih), ona su zalutala (stihovi 12 i 13); moguće je da deca propadnu i budu odvojena od Boga zauvek (14. stih). Deca su IZVAN Nebeskog carstva.Ovo su ozbiljne reči sa usana Gospoda Isusa. Neka nam Gospod stavi na srce teret u pogledu velike duhovne potrebe dece. Ovaj teret za duše dece mora biti osnova naše službe prema njima. Ako ne vidimo njihovu potrebu, neće biti stvarne želje da ih evangeliziramo. Ova priča, takođe, ukratko izlaže i primer koji bi trebalo da sledimo. Gospod Isus je dobri pastir (Psalam 23,1; Jovan 10-11), veliki pastir (Jevrejima 13,20) i arhipastir (1. Petrova 5,4). A mi, kao Njegovi „nadglednici“ ,(1. Petrova 5,2-3; Jovan 21,15-17) trebalo bi da ga imitiramo. Kao što je On bio spreman da „ostavi“, tako moramo i mi. Kao što je On bio spreman da pođe „u gore“ (na


teška mesta), tako moramo i mi. Ako je On „našao“ one koji su bili „izgubljeni“ i „radovao se“, onda ćemo i mi. On je naš primer koji bi trebalo da sledimo. Kakav je ovo podsticaj!

Matej 18,14Oktrivenje i čvrsto uverenje – u vezi sa decom• „Tako nije volja Oca vašega nebeskog da propadne jedan od ovih malih.“ Otkrivenje „Tako“ se odnosi na prethodnu priču iz stihova 12 i 13, i

pokazuje nam da Gospod Isus još uvek govori o deci koja su izgubljena i zalutala.

„... nije volja“ nam govori o Božijoj gorljivoj brizi i želji.Reč „volja“ ovde znači „htenje“ ili „želja“. U 1. Timoteju 2,3. 4 koristi se drugi oblik iste reči – „... Bogom našim spasiteljem … koji želi da svi ljudi budu spaseni i da dođu do poznanja istine“. Ovo ne znači da će svi ljudi biti spaseni, već da je Božija želja da svi ljudi budu spaseni (vidi, takođe, 2. Petrova 3,9).Prema tome, na sličan način, Božija je želja da niko ne propadne ili bude izgubljen. Međutim, iako to Bog želi, ne znači da se neće desiti. Na primer, ako bih vam rekao da ne bih želeo da vas udari auto, to znači da takva mogućnost mora da postoji, inače bi bilo besmisleno što to govorim. Prema tome, moguće je da mala deca propadnu sada ili kasnije. Ali, Bog je otkrio da to nije Njegova želja.

„Oca vašega“Ove reči nas podsećaju na samilost Onoga o kome Gospod Isus govori. Naš nebeski Otac uvek postupa u savršenoj ljubavi, i možemo mu potpuno verovati da će uraditi ono što je najbolje.

„nebeskog“ Ovaj izraz naglašava Božiju svetost. Njegova ljubav je

sveta ljubav i sve što on čini je pravedno i ispravno. Izraz takođe naglašava Božiju moć i suverenitet. Možemo mu verovati da će sprovesti Njegovo delo i da će ostvariti Njegove ciljeve.


„da JEDAN od ovih malih“ Ove reči nam pokazuju Božiju ličnu zainteresovanost i

ljubav za svako pojedino dete. Reč „jedan“ se koristi pet puta u ovih četrnaest stihova u vezi sa decom. Mi bi trebalo da budemo zainteresovani za pojedinačnu decu, ne samo za velike brojeve i statistike. „propadne“ Ovaj izraz stavlja breme na naša srca za sudbinu dece pri

pomisli na mogućnost njihovog večnog odvajanja od Boga, što predstavlja strašan gubitak. Poseban projekatNaučite napamet Matej 18,1-14!

Pitanje Neki komentatori kažu da se u „Mateju 18,1-14 ne misli doslovno na malu decu, već da su ovde opisani oni koji su mladi u veri. Prema ovom mišljenju, dete se koristi samo kao ilustracija, a učenje se tiče onih koji su se nedavno obratili ili su slabi u veri.“

Šta vi mislite?

OdgovorOsnovni princip biblijskog tumačenja je da se prihvata doslovno značenje u stihu ili u pasusu, osim ako srodni pasusi u Pismu jasno ne ukazuju da se ne radi o doslovnom značenju.Ako primenimo učenje iz Mateja 18,1-14 na one koji su mladi u veri, onda postupamo protiv pravila biblijskog tumačenja.Tačno je da su prva četiri stiha iz poglavlja odgovori na pitanje učenika u vezi sa veličinom u Nebeskom carstvu. Tačno je i da je Gospod Isus upotrebio dete da poduči učenike o važnosti poniznosti. Prema tome, prva četiri stiha se odnose na sve vernike i u njima se naglašava potreba za poniznošću. Međutim, od 5. stiha pa nadalje, učenje se očigledno odnosi na decu, a ne na mlade u veri. Kontekst u svim ovim stihovima je u vezi sa detetom. U 2.

stihu Gospod Isus poziva „malo dete“. U stihovima 3, 4 i 5


Gospod Isus pominje „dete“ ili „decu“. Zatim, u stihovima 6,10 i 14 pominje se „jedan od ovih malih“. Činjenica da Gospod Isus drži malo dete u svojim rukama dok govori jasno pokazuje da se izraz „maleni“ odnosi na decu. Apsolutno ništa ne ukazuje da se ovde misli na bilo koga osim na decu.

Reč koja se koristi u stihovima 2, 3, 4 i 5 je „PAIDION“ („dečica“), a reč „MIKROS“ („mali ili maleni“) se koristi u stihovima 6, 10 i 14. Iako se ove reči koriste u nekoliko situacija kada se govori o odraslima (npr. 1. Jovanova 2,18), kontekst i opšta upotreba ovih reči na drugim mestima, jasno ukazuju da se one ovde koriste u doslovnom smislu, da se odnose na „malu decu“.

Naravno, da je Gospod Isus hteo da u ovim stihovima prikaže one koji su mladi u veri, On bi to jasno dao do znanja.

Ovi stihovi, naravno, mogu da se primene na nove vernike bilo kog uzrasta, koji su deca u veri. Ali, ova primena je od drugorazrednog značaja (mada, sumnjam da se stihovi 11-14 mogu primeniti na ovaj način, jer se odnose na one malene koji su izgubljeni). Prvenstvena primena mora da se odnosi na decu kao što su deca koja su bila u naručju Gospoda Isusa.


Upozorenje

stih3Zasveonekojineverujukaodeca

stih6Zasveonekojiseogrešeodecu

stih10Zasveonekojiprezirudecu

Blagoslov

stih4Zasveonekojisuponiznikaodecastih5Zasveonekojiprihvatajudecu

stihovi 11-14ZasveonekojivoledecuipridobijajudecuzaHrista

(4) Marko 10,13-16Gospod Isus i deca

(Vidi, takođe, Matej 19,13-15 i Luka 18,15-17)

UvodOvo je, verovatno, najpoznatiji pasus u Bibliji u vezi sa decom. Međutim, izuzetno je značajno da se u ovom pasusu ne pokušava videti ono čega nema, niti da se tako nešto koristi za podučavanje o stvarima o kojima se u njemu ne podučava. Ova priča nije primer evangelizacije dece kao takve. Mi ne znamo da li su ova deca postala sledbenici Gospoda Isusa. Nema nikakvog osnova da se ovaj pasus koristi za podučavanje o ponovnom rođenju dece putem krštavanja – niti da je moguće da blagosiljamo decu „polaganjem ruku“ na njih. Samo Gospod Isus može to da čini.Ovo je, jednostavno, izveštaj o grupi ljudi koji su doveli decu pred Gospoda Isusa i tražili da On položi ruke na njih i da ih blagoslovi.

Dva kratka pregleda Mateja 18,1-14

Činjenice u vezi sa decom Zapovesti u vezi sa decomStihovi

stih 4 stih 5

stih 6

stih 10

verse 11-14

Decasuponizna

Hristossepoistovećujesadecom

Decamogubitinanovorođena

Decasudragocena

Decasuizgubljena

Oponašajteih

Prihvatajteih

Nemojteseogrešitionjih

Nemojteihprezirati

Idite,tražiteihinađiteih


Uprkos tome što su ih učenici prekorili, Gospod Isus je uzeo decu u ruke i blagoslovio ih. Međutim, iz ovog izveštaja možemo da izvedemo nekoliko principa i uputstava koji će nam pomoći u našoj službi sa decom. Najbolji način da pristupimo ovom pasusu jeste da prvo sebi postavimo tri pitanja u vezi sa pričom, i da nađemo odgovore na ta pitanja. U ovim odgovorima ćemo moći da nađemo tri uputstva u vezi sa decom za koje Gospod Isus želi da ih se pridržavamo.

Tri pitanja koja moramo da postavimo Ko su ljudi koji su pomenuti u priči? Koje konkretne činjenice znamo o njima? Postoje li neki principi i primene koje možemo izvesti iz

ovih činjenica? Na ova pitanja je odgovoreno u sledećem dijagramu.

Stihovi

stih13

stih13

stihovi13-14

stihovi14-16

Ljudi

Verniprijatelji

Decakojasupristala

Neposlušniučenici

GospodIsuspunljubavi

Činjenice

OnisudovelidecuGospoduIsusu

Onasubilavoljnadadođu

Onisupokušalidasprečedecudapriđu

Onjebionezadovoljansa

učenicimaiprimiojedecu

Principi

TrebalobidatežimodadovodimodecuNjemu

daihblagoslovi

Decujelakonavestinadobro(ilizlo)

MnogihrišćanineuviđajupotrebudadecadođuGospoduIsusu.Čak

moguidaihsprečavajuutome.

GospodIsusidalježelidaprima,spasavai

blagosiljadecu.


Postoje četiri grupe ljudi koji su uključeni u ovu priču „Prijatelji“ i njihova želja da dovedu decu Hristu Ne piše ko su ovi ljudi. Možda su bili roditelji ili dede i babe od te dece. Možda su, jednostavno, bili komšije ili prijatelji. Ono što znamo jeste da su hteli da dovedu decu Gospodu Isusu da bi On mogao da ih dotakne.Neka to bude i naša želja. Mi želimo da Gospod Isus spasava i blagosilja našu decu. Deca i njihova spremnost da dođuZanimljivo je primetiti da su deca došla Gospodu Isusu. U Mateju 19,13.14; Marku 10,13.14 i Luki 18,16 piše da su to bila „dečica“ (Čarnićev prevod koristi izraze „deca“ i „dečica“ - prim. prev.), na grčkom „PAIDION“. U Luki 18,15 piše da su to bila „mala deca“, na grčkom „BREPHOS“ – reč koja se, takođe, koristi u Delima 7,19 (Čarnić: „dečica“ - prim. prev) i u 2. Timoteju 3,15 (Čarnić: „od malena“ - prim. prev.) za novorođeno dete. Dakle, to je bila jedna mešovita grupa male dece i dečice. Ova deca nisu ustuknula od Gospoda Isusa, niti su želela da odu. Ona su svojevoljno došla sa onima koji su ih doveli.Mnoga današnja deca su isto ovakva. Na njih je lako uticati - bilo da čine dobro ili loše. Deca su voljna da dođu. Zato je krajnje neophodno da im pokažemo kako da dođu Gospodu Isusu radi spasenja. Ako uporedite priču koja sledi sa prethodnom (stihovi 17-22), videćete sledeći kontrast. Ovde sada imamo mladog čoveka koji je imao priliku da postane sledbenik Gospoda Isusa, ali on je odbio. Kakva razlika između dece i ovog mladog bogataša! Učenici i njihovo odbijanje deceKako je žalosno što su učenici pokušali da oteraju decu od Gospoda Isusa! Mi ne znamo zašto su to učinili. Možda su mislili da je Gospod Isus bio previše zauzet, ili su, možda, mislili da deca nisu toliko važna da bi ih Gospod Isus blagoslovio, ili da im On nije toliko potreban koliko odraslima. Ne znamo koji je razlog, ali znamo da su odbili decu. Veoma je žalosno što se ista stvar događa i danas! Još uvek ima vernika i crkvenih vođa koji ne vide potrebu dece da dođu Gospodu Isusu, i koji bi, na ovaj ili onaj način, zabranili deci da priđu.


Uočite kako je Gospod Isus bio veoma nezadovoljan. Grčki izraz, koji je ovde upotrebljen za Njegovo nezadovoljstvo, izražava veoma jake emocije. Zašto je Gospod Isus bio toliko nezadovoljan? Zato što je već rekao učenicima u Mateju 18,5: „Ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima.“ Ono što su učenici sada uradili nije bio rezultat nesporazuma, već prava neposlušnost! Moramo paziti na to da prihvatamo decu, da se ne bismo oglušili na upozorenje iz Mateja 18,5. Gospod Isus i Njegova spremnost da prihvati decuGospod Isus voli decu. On ih je uzeo u svoje naručje, stavio je svoje ruke na njih i blagoslovio ih. On još uvek voli decu i želi da mu dolaze. Neka nam uvek bude želja da dovodimo decu Gospodu Isusu. Tri uputstva kojih se moramo pridržavati Pustite decu da dolaze Hristu• Stih 14: „Pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvima pripada carstvo Božije.“Deca (i oni koji postanu kao deca) mogu da uđu u carstvo Božije. Pustite decu da dolaze Hristu. Mi bi trebalo da budemo „kamen oslonac“ kako bismo ih doveli Spasitelju - a ne da budemo „kamen spoticanja“! Nemojte im braniti• Stih 14: „... ne branite im.“Mi ne bismo trebali da budemo prepreke koje sprečavaju decu da uđu u carstvo Božije. Imitirajte decu• Stih 15: „Zaista, kažem vam: ko ne primi carstva Božijeg kao malo dete, neće ući u njega.“Trebalo bi da budemo sigurni da smo ušli u carstvo Božije kao mala deca. Ako neko nije voljan da se obrati i postane kao dete, onda ne može ući u carstvo Božije (vidi, takođe, Matej 18,3).


PitanjeKada Gospod Isus kaže: „jer takvima pripada carstvo Božije“ (Marko 10,14), da li to znači da su sva deca u carstvu Božijem?OdgovorNe! To ne može biti istina – iz sledeća četiri razloga Zato što je to protiv opšteg učenja iz Biblije.Ova izjava mora da se čita u vezi sa onim što se podučava u drugim delovima Novog zaveta. Nijedan deo Svetog pisma ne podučava da su sva deca u carstvu Božijem. Naprotiv, u Bibliji se podučava da su deca izgubljena i da im je potreban Spasitelj (npr. Matej 18,11-14); a jedini način da se uđe u carstvo Božije jeste novo rođenje – ličnom verom u Gospoda Isusa Hrista (Jovan 1,12.13; Jovan 3,3.7.16).Imajte na umu da naša verovanja u vezi sa decom treba da budu zasnovana na opštem učenju iz Svetog pisma, a ne na pouci iz jednog zasebnog stiha. Zato što izraz „takvima“ u stihu br. 14 opisuje nečiju osobinu, a ne nečiji identitet. U ovom stihu ne piše „ovima pripada carstvo Božije“, nego „takvima kao što su ovi pripada carstvo Božije.“ U Bibliji na francuskom jeziku piše ovako: „... jer carstvo Božije pripada takvim koji su nalik deci“. Zato što se iz konteksta u 15. stihu naročito podučava da Gospod Isus ne misli prvenstveno na decu kada koristi ove reči. U 15. stihu On jednostavno podučava da osoba koja ulazi u carstvo Božije mora prihvatiti carstvo Božije kao malo dete. Prvenstvena namena ovog stiha je da objasni reči koje mu neposredno prethode u 14. stihu – „takvima pripada carstvo Božije.“ Da je Gospod Isus hteo da mislimo da su sva deca u carstvu Božijem, On bi to rekao veoma jasno i nedvosmisleno. On bi želeo da budemo sigurni u vezi jednog tako važnog i životnog pitanja kao što je ovo.

Šta, onda, znače ova dva stiha?OdgovorOvi stihovi znače da samo oni koji prihvate carstvo Božije kao mala deca mogu ući u njega. Prema tome, u carstvu Božijem nalaze se oni koji su kao mala deca.


Ovi stihovi nam pokazuju da, ako svi moraju da prime carstvo Božije na isti način kao dete, (15. stih), onda je sigurno da i dete mora da ga primi. Ovi i mnogi drugi stihovi u Bibliji znače da i deca i odrasli moraju ući u carstvo Božije na isti način – pokajanjem i verom, što se jasno podučava na mnogim mestima u Svetom pismu. Nema drugog načina. Ovi stihovi, takođe, znače da mala deca mogu da uđu u carstvo Božije. Ako su „takvi kao deca“ dobrodošli, onda su sigurno i deca dobrodošla! Takođe, deca mogu da prime carstvo Božije „kao mala deca“ – još lakše nego odrasli, jer su deca. Carstvo Božije je i za decu, i nikako ih ne smemo odvraćati. Gospod Isus voli decu i želi da mu dolaze.

Reč upozorenjaTeorija prema kojoj se sva deca rađaju kao pripadnici carstva Božijeg - ili da se deca vernika rađaju kao pripadnici carstva Božijeg - i da će ostati u njemu dok ne odluče da ga napuste – postaje sve popularnija u nekim evanđeoskim krugovima. Ona se zasniva na rečima iz Marka 10,14, i u manjoj meri na 1. Korinćanima 7,14 (vidi stranice 98-101 u Četvrom delu). Međutim, ono što se sigurno može videti iz ova dva stiha jeste da oni ne podučavaju nijednu od ovih teorija, i Sveto pismo se jako protivi takvom podučavanju. Osećam da moram da uputim ozbiljno upozorenje protiv ovih teorija. Ako se veruje da sva deca, ili deca vernika, već prebivaju u carstvu Božijem i da nije moguće da ta deca budu izgubljena, onda će celokupan razlog za evangelizaciju dece pretrpeti ogromnu štetu. Zašto evangelizirati one kojima to nije potrebno? Zašto podučavati decu da moraju da se spasu kada im spasenje nije potrebno?Ova teorija će nas navesti da govorimo deci da su već u carstvu Božijem i da ih podstičemo da postanu bolji članovi carstva Božijeg – a da, u stvarnosti, ona možda uopšte nisu u njemu. Gospod Isus jasno podučava da niko ne može videti ili ući u carstvo Božije ako nije duhovno nanovo rođen (Jovan 1,12.13; Jovan 3,3-7).Verujem da uviđate kakvu nepopravljivu štetu može pretrpeti


evangelizacija dece zbog ovakvih teorija; što je još gore, šteta može biti večna za duše dece kojima se uliva osećaj lažne sigurnosti.Ovo je očajnički ozbiljno pitanje i ne sme se davati povoda za nagađanja ili greške.

(5) Priče SolomonoveMudra uputstva

U prvih sedam poglavlja Priča Solomonovih, nadahnut Svetim Duhom, Solomon daje uputstva i upućuje opomene svojoj deci. Međutim, u daljem toku ove knjige, naglašavaju se odgovornosti i roditelja i dece:

Uputstva deci Boj se Boga i upoznaj Boga (1,7;2,5;24,21) Predaj svoje srce Bogu (23,26) Obraćaj pažnju na roditeljske savete i budi poslušan

roditeljima (1,8-9;4,1;4,20-22; 5,1;5,7;6,20;7,24;13,1;15,5; 19,27;23,22).

Teži da stekneš znanje i razumevanje (2,2-9;4,5-13; 7,1-5).

Ljubi Božiju reč (3,1-4;3,21-26;28,7a). Kloni se greha (1,10-19;23,9-21). Ne preziri Božije disciplinovanje (3,11-12).

Obećanje deci Deca koja traže Boga, naći će ga (8,17)

Uputstva roditeljima Podučavajte svoje dete (22,6) Disciplinujte svoje dete (13,24;19,18;22,15;23,13.14;

29,15.17) Postupajte mudro sa svojim detetom (17,2).


Obećanje roditeljima Podučavajte svoje dete sa ciljem da ono sledi Božiji put,

i da, kada ostari, ne skrene sa tog puta (22,6).

Značaj i vrednost dece Deca mogu biti pobožna (ili bezbožna) (20,11) Pobožna deca donose radost svojim roditeljima (10,1a;

17,6;23,15.16.24.25 Bezbožna deca donose žalost svojim roditeljima (10,1b;

28,7b) Pobožni roditelji su radost svojoj deci (20,7;31,28).

Pitanja za dalje razmišljanjeSolomon je, takođe, napisao i Knjigu propovednikovu. Pročitajete stihove 11,9 i 12,1 iz te knjige. Onda odgovorite na ova tri pitanja:

Koja reč se ovde koristi da opiše Boga onima koji su mladi? Imajući u vidu taj opis, čega mladi ljudi treba da se klone i koga

treba da slede? Zašto ovo treba da rade dok su mladi?

46 Trećideo-PrikazideceuBibliji

TREĆI DEO

Prikazi dece u Bibliji

Prosto je očaravajuće, a i veoma je korisno, kada čitamo o deci koja su prikazana u Božijoj reči, i u tim prikazima tražimo pouke iz kojih možemo da učimo. U ovoj knjizi nemamo prostora za detaljno proučavanje ovih prikaza dece, ali to je nešto što možete da uradite sami. Daću vam spisak takve dece i mladih ljudi sa odlomcima iz Biblije, a za svaki navedeni slučaj navešću jednu lekciju koju možemo naučiti iz toga. Moram naglasiti da često nije moguće odrediti uzrast osoba koje su navedene na tom spisku. Mogu sa sigurnošću da kažem da su neke od ovih osoba deca, neki su tinejdžeri ili mladi ljudi, a ostali mogu pripadati jednom od ovih uzrasta. Međutim, svako od njih predstavlja sliku nekoga ko je mlad. Možemo sigurno pretpostaviti da su oni koji su tinejdžeri imali dobar temelj u detinjstvu. Takođe, trebali bismo upamtiti da su u ranijim knjigama iz Biblije ljudi živeli duže nego danas, i moguće je da je tinejdžer toga doba sličan detetu današnjeg doba.

Ismail – dečak koji se molio (1. Mojsijeva 16) Deca mogu da se mole.

Isak – dečak koji je poslušao (1. Mojsijeva 22) Deca mogu da budu poslušna Božijoj volji.

Josif – pobožni tinejdžer (1. Mojsijeva 37 i dalje) Deca mogu živeti pobožnim životom.

Mojsije – dete čija sudbina je bila određena u njegovim ranim godinama. (2. Mojsijeva 2)

Na decu je moguće uticati i podučavati ih dok su veoma mala, a ona će kasnije verovati Bogu i služiti mu.

Mirjam– dete koje je imalo ulogu u Božijem planu (2. Mojsijeva 2)

Bog može koristiti decu da ostvari svoje ciljeve.


Samuilo – dete koje je upoznalo Boga (1. Samuilova 3) Deca mogu da odgovore na Božiju reč i da upoznaju Boga.

David – tinejdžer koji je verovao Bogu (1. Samuilova 17) Deca mogu da veruju Bogu kada se suočavaju sa problemima.

Danilo – tinejdžer koji je zauzeo stav za Boga (Danilo 1) Deca mogu da zastupaju Boga i urade ono što je ispravno.

Nemanova služavka – dete koje je svedočilo za Boga (2. Carevima 5) Deca mogu da svedoče za Boga i budu upotrebljena od strane Boga.

Josija – dete koje je postupilo ispravno. (2. Dnevnika 34,2) Deca mogu da žive za Boga i učine ono što je ispravno u Njegovim očima.

Joas – dete koje je odstupilo sa pravog puta (2. Dnevnika 24,2-12 i 24,17-25). Deca vernici mogu da skrenu sa pravog puta.

Jovan Krstitelj - dete sa veoma posebnim iskustvom (Luka 1,15) Bog može da postupa na suveren način u životima dece.

Dečak koji je dao Gospodu Isusu sve što je imao (Jovan 6) Gospod Isus može da upotrebi ono što dete daje da bi blagoslovio veliki broj ljudi.

Deca koja su slavila Gospoda Isusa (Matej 2) Gospod Isus želi da čuje da ga deca slave.

Devojčica koja je verovala da Bog odgovara na molitve (Dela 12) Deca su često veći vernici, više se pouzdaju u Boga i manje su sumnjičava od odraslih.

Timotej – dečak koji je razumeo Božiju reč. (2. Timoteju 3,15) Deca mogu da slušaju i razumeju Božiju reč od malih nogu.

Deca koju je Bog osudio (2. Carevima 2,23-25) Deca mogu biti osuđena od Boga - ako su kriva za neveru i pobunu.

48 Četvrtideo-Biblijskiodgovorina11pitanjaodeci

Četvrti deo

Biblijski odgovori na 11 pitanja o deci

Uvod

Oni koji rade sa decom imaju mnogo pitanja na koja treba odgovoriti. Od tih pitanja odabrao sam jedanaest i pokušao da odgovorim na svako od njih na četiri različita načina, pri čemu sam kao vodič koristio ono što smo naučili iz Biblije. Prvi način bio je da potražim POSEBNE STIHOVE IZ BIBILIJE koji daju odgovore na postavljena pitanja. To su stihovi u kojima se deca posebno pominju. Drugi način je bio da vidim da li postoje DRUGI STIHOVI koji imaju veze sa konkretnim pitanjima ili daju odgovor na njih – u tim stihovima, reč „deca“ nije morala posebno da se pominje, ali je pouka iz tih stihova morala da obuhvata i decu. Zatim, nakon što je data biblijska pouka u odgovoru na pitanje, potrebno je sagledati taj odgovor sa tačke ISKUSTVA. Šta se može naučiti kroz posmatranje i preispitivanje? Imajte na umu da nam mora biti jasno šta Biblija podučava u vezi sa nekim pitanjem pre nego što ga razmotrimo sa tačke iskustva. Izlaganje uvek mora da prethodi iskustvu (a ne obrnutim redom). Ispravno iskustvo će se uvek zasnivati i slagati sa ispravnim izlaganjem biblijske istine. Na kraju, pokazaćemo da li poznate HRIŠĆANSKE VOĐE iz prošlosti i sadašnjosti imaju šta da kažu u vezi konkretnih pitanja.Verujem da ćete naći odgovore na ova pitanja ako se pridržavate ovog metoda od četiri koraka.


Prvo pitanje: Da li je važno podučavati decu Božijoj reči?

UvodNeki smatraju da nije mnogo važno podučavati decu Božijoj reči na sistematičan i celovit način. Trenutna dešavanja ukazuju da u nekim nedeljnim školama i drugim oblicima rada sa decom postoji težnja da se izbegava stvarno podučavanje iz Božije reči. Umesto podučavanja, kazuju se priče i koriste se različiti oblici ručnog rada. Dokaz za ovo nalazimo u nekim literaturama o nedeljnoj školi koje se pišu u današnje vreme. Prema tome, važno je razumeti biblijski odgovor na ovo pitanje.

1) Posebni stihovi iz Biblije koji ukazuju na važnost podučavanja dece Božijoj reči. Ima mnogo takvih stihova.

Stari zavet• Priče 22,6: „UČI dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti

od njega ni kad ostari.“• Peta Mojsijeva 6,7: „I često ih NAPOMINJI sinovima svojim,

i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.“

• Psalam 78,4-6: „Nećemo zatajiti od dece njihove, naraštaju poznom JAVIĆEMO slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.“

Takođe:• Peta Mojsijeva 4,9,10• Peta Mojsijeva 31,12.13• Peta Mojsijeva 11,18.19• Joil 1,3.

Novi zavet• 2. Timoteju 3,15: „… iz malena (ova reč znači „malo dete“)

ZNAŠ Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u Hrista Isusa.“

• Efescima 6,4: „I vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih


odgajajte u Gospodnjoj NAUCI I OPOMENI.“• Matej 1125: „U ono vreme odgovori Isus i reče: hvalim te, Oče,

Gospode neba i zemlje, što si sakrio ovo od učenih i pametnih, a OTKRIO bezazlenima;“

2) Ostali delovi Svetog pisma koji obuhvataju decu, ali ih izričito ne pominju

• Marko 16,15: „I reče im: idite u sav svet i OBJAVITE evanđelje svakom stvorenju."

• Dela 26,22: „Ali, dobivši pomoć od Boga do današnjeg dana stojim i SVEDOČIM MALOM i velikom, ne KAZUJUĆI ništa drugo sem onoga što su proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi“(Reč „mali“ ili „MIKROS“ obuhvata i decu).

• 1. Timoteju 2,4: „koji želi da SVI LJUDI budu spaseni i da dođu do POZNANJA istine.“

I u Starom i u Novom zavetu, deca nisu ni zanemarivana ni isključivana iz propovedanja i podučavanja Božije reči.

3) Iskustvo sa decom Detinjstvo je deo života kada je čovek najotvoreniji za uticaj i podučavanje. To je vreme kada čovek nauči mnogo od onog što će ikad znati, i kada se oblikuju čovekova ličnost i navike. Iskustvo pokazuje da je opasno čekati dok deca ne porastu, pa ih tek onda podučavati Božijoj reči i Hristovim zahtevima. Materijalizam, ateizam, sekte i kriminal pokušavaju da pridobiju decu za sebe i da ih navedu na zlo. Oni ne čekaju dok dete poraste. Prema tome, neophodno je podučavati decu Božijoj reči i nastojati da ih uputimo na Hrista, koji je jedini siguran temelj za svrsishodan i vredan život, a taj život se živi na slavu Bogu. Malog dečaka je neko jednom pitao šta bi voleo da bude kada poraste. Odgovorio je, „Gangster ili hrišćanin – zavisi od toga ko me prvi pridobije!“ Deca su otvorena i spremna da slušaju. Trebalo bi da ih podučavamo Božijoj reči sada, a ne da čekamo dok porastu i budu manje prijemčivi. Životne navike se uspostavljaju dok su deca još mala. Mnogo se lakše savija mlado drvo nego staro.


4) Komentari od strane hrišćanskih vođa Martin Luter, pokretač protestantske Reformacije, je rekao: „Niko ne bi trebalo da postane otac ako nije sposoban da poduči svoju decu Božijim zapovestima i jevanđelju, kako bi mogao da odgaji prave hrišćane. Decu bi trebalo odgajati u Božijem strahu. Ako carstvo Božije treba da dođe u sili, onda moramo početi sa decom i podučavati ih od najmanjeg uzrasta. Pobrinite se, pre svega, da uputite svoju decu u duhovne stvari. Teško je starog psa naučiti da bude poslušan, ali u duhovnoj službi se na tome ipak radi, i na tome mora da se radi, i to uglavnom uzalud. Mlado drveće se lakše savija i obrađuje, iako se takvo drvo može polomiti tokom tog procesa. Prema tome, neka se smatra jednom od najvećih vrlina na svetu da se verno podučavaju tuđa deca. Veoma mali broj roditelja te dece ispunjava svoju obavezu.“ Džon Noks (John Knox), vođa reformacije u Škotskoj, napisao je: „Sveštenik mora da se brine o deci i omladini u svojoj parohiji, da ih podučava osnovnim stvarima, a naročito o načelima vere. Svakoj glavi porodice mora se zapovediti da podučava, ili da omogući podučavanje svojoj deci, slugama i porodici o principima hrišćanske vere.“ Metju Henri (Matthew Henry), čuveni pisac biblijskih komentara, napisao je:„Velika je sreća poznavati Sveto pismo od detinjstva. Dečije doba je doba učenja, a oni koji žele da steknu pravo znanje, moraju ga naći u Svetom pismu.“ Hrizostom (Chrysostom), veliki propovednik i teolog iz četvrtog veka, rekao je: „Onog ko je stručan da oblikuje duševni život dece smatram većim od bilo kog slikara, vajara ili nekog drugog umetnika.“ Džon Vesli (John Wesley), veliki propovednik 18. veka, kojeg je Bog silno upotrebio u Velikoj Britaniji i drugde, napisao je: „Ako se ne pobrinemo za generaciju koja raste, sadašnje versko probuđenje će trajati samo koliko i vek jedne generacije.“

Vesli je, takođe, govorio svojim propovednicima:„Provedite jedan sat svake sedmice sa decom u svakom velikom gradu, bez obzira da li vam se to sviđa ili ne. Razgovarajte sa njima svaki put kada ih zateknete kod kuće. Molite se ozbiljno za njih.“


Spurdžen (Spurgeon), čuveni baptistički propovednik i pastor iz 19. veka, napisao je: „Kakva će to biti blagodat ako naša deca budu potpuno utemeljena u doktrini Hristovog otkupljenja! Ako budu upozoreni protiv lažnih jevanđelja ovog zlog doba, i ako budu podučeni da počivaju na večnoj steni Hristovog završenog dela, onda se možemo nadati da će generacija posle nas zadržati veru i biti bolja od generacije svojih očeva. Nedeljne škole su za pohvalu, ali kakva im je svrha ako se u njima ne podučava jevanđelje? Vi tamo okupljate decu i ona su mirna i tiha sat i po, onda ih pošaljete kući, ali, kakva je korist od toga? Ovo može doneti malo mira i tišine očevima i majkama, i to je, možda, razlog što oni šalju decu u školu. Međutim, jedina prava korist je u onom što se podučava deci. Najosnovnija istina trebalo bi da bude najviše istaknuta - a šta je to nego Krst.“ Hadson Poup (Hudson Pope) iz Engleske, koji ima više od 50 godina iskustva u radu sa decom preko organizacije Scripture Union (Nekadašnje ,,Društvo ljubitelja Biblije”, a sada ,,Skripta - Scripture Union Srbija”, prim. prev.), napisao je: „Važno je podučavati decu od malih nogu o Svetom pismu i velikim doktrinama koje su u njemu. Na taj način dajemo Svetom Duhu nešto od čega će da počne da radi i preko čega će da im otkriva Hrista.“

Takođe, obratite pažnju na ove komentare Lenjin, jedan od osnivača komunizma, rekao je:„Dajte mi decu da ih podučavam četiri godine, i seme koje sam posejao nikada neće biti iskorenjeno.“ Kao rezultat, komunisti u Istočnoj Evropi su uvek poklanjali pažnju deci i propagandi usmerenoj na decu. Fransis Ksavier (Francis Xavier), španski jezuitski misionar u zemljama Bliskog Istoka u 16. veku, navodno je rekao:„Dajte mi dete da ga podučavam do sedme godine, a kasnije možete raditi sa njim šta hoćete.“Rimokatolička crkva je uvek stavljala decu na prvo mesto po važnosti. Nakon Reformacije, plan rimokatoličke crkve je bio da „dosegne decu.“ Jezuiti su svoju strategiju kontrareformacije zasnivali na dosezanju dece.


Zaključci Važno je podučavati decu Božijoj reči.Naša CELOKUPNA služba sa decom mora čvrsto i u potpunosti da se zasniva na izlaganju Božije reči. Kakva je tragedija kada neka deca koja idu u nedeljnu školu ne dobijaju poduku iz Božije reči. Umesto toga, vreme se provodi u raznim aktivnostima, u pričanju nebiblijskih priča, pa čak i u igrama i zabavi. Naravno, nema ništa loše u ovim stvarima – ako se sprovode tamo gde im je mesto. Međutim, ako provodimo sa decom samo 60 minuta nedeljno, onda je bitno da to vreme najbolje iskoristimo tako što čemo ih podučavati Božijoj reči – kroz pesme, učenje napamet biblijskih stihova, obnavljanje prošlonedeljne lekcije, i kroz samu biblijsku lekciju. Uvek sam primećivao da deca pažljivo slušaju podučavanje iz Božije reči ako je podučavanje temeljno pripremljeno i efikasno sprovedeno. Nemojmo deci pružati ništa manje od toga. Upamtite, Bog je obećao da će blagosloviti Njegovu reč. • Isaija 55,11: „Tako će biti reč moja kad izađe iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti šta mi je drago, i srećno će svršiti na šta je pošaljem.“ Posebno je važno – životno važno – propovedati i podučavati jevanđelje deci Prvo, detinjstvo je najbolje vreme za njihovu evangelizaciju. Drugo, Gospod Isus nam zapoveda da ih evangeliziramo. • Marko 16,15 „I reče im: idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju.“ U vezi sa ovom zapovesti, treba upamtiti dve važne činjenice: Više od jedne trećine svetskog stanovništva čine deca; Detinjstvo je period kroz koji SVAKO mora da prođe.

To znači da preostale dve trećine ljudi koji nisu deca, jesu bili deca u jednom periodu, i mogli su se dosegnuti jevanđeljem.

Pitanja za dalje razmišljanjeDajte još neke biblijske stihove (osim Isaije 55,11) koji pokazuju da Bog blagosilja podučavanje i propovedanje Njegove reči.


Drugo pitanje: Je li moguće da deca dožive stvarno iskustvo sa Bogom – da budu nanovo rođena?

UvodOvo je najvažnije od svih pitanja koja se nalaze u ovom odeljku, i to je pitanje na koje svaki hrišćanski roditelj i dečiji radnik mora da zna odgovor. Trebalo bi ponovo naglasiti da odgovor na ovo pitanje, kao i na sva ova pitanja, mora da se nađe u Bibliji. Ne smemo dozvoliti da subjektivno razmišljanje ili ljudsko mišljenje zauzmu mesto objektivnog podučavanja iz Svetog pisma.

1) Posebni biblijski stihovi koji govore o deciStari zavetJasno je naznačeno u Starom zavetu da decu ne samo da treba podučavati iz Božije reči, već i da deca mogu da odgovore na Božiju reč u svom srcu.

• Peta Mojsijeva 31,12.13Za decu je važilo da treba da se okupljaju zajedno sa ostalima kako bi mogla „DA SE BOJE GOSPODA“. Ovo je nešto što je u domenu iskustva. Nije se radilo samo o tome da decu čuju i nauče, već i „DA SE BOJE“. „Bojati se“, u Starom zavetu znači verovati u Boga sa dubokim poštovanjem i lično mu se pokoravati, kao što se vidi u Psalmu 34,7.9.11 i Psalmu 103,11.13.17.

• Psalam 78,7Ovaj stih se posebno odnosi na decu (stihovi 4,5 i 6). Decu je trebalo podučavati iz Božije reči da bi mogla da POLAŽU SVOJU NADU U BOGA. Ovo je opet nešto što je u domenu iskustva. Teorijsko znanje nije bilo dovoljno.

• Priča o Samuilu, malom detetu, u 1. Samuilovoj 3,7-19.Ovi stihovi nam kazuju tri činjenice u vezi Samuila. On nije prethodno poznavao Boga (7. stih) Čuo je Božiji glas i ODGOVORIO je na njega (10. stih) Duhovno je RASTAO nakon toga (19. stih).

Dakle, moguće je da malo dete odgovori na Božiju reč i bude joj poslušno.


Novi zavet• Matej 18,6

Reč koja je u ovom stihu prevedena kao „VEROVATI U“ jeste reč koja se u Novom zavetu koristi da opiše spasonosnu veru – ona znači imati poverenje. Na primer, u Delima 16,31, Pavle koristi istu reč, „Poveruj u“ (ili imaj poverenje) „Gospoda Isusa Hrista“ u odgovoru na tamničarevo pitanje „Šta treba da činim da bih se spasao?“ Takođe se koristi u Jovanu 3,16, i u mnogim drugim stihovima. Dakle, ovaj stih jasno navodi da je moguće da dete veruje ili ima poverenje u Isusa za spasenje.

• Efescima 1,1 i 6,1 plus Kološanima 1,2 i 3,20Ova pisma su upućena „svetima“. U daljem tekstu Pavle se neposredno obraća različitim grupama hrišćana u crkvi – verujućim suprugama, muževima, slugama i deci. Prema tome, on mora da je verovao da deca mogu biti SVECI (nanovo rođeni vernici).

• Titu 1,6Jedna od odlika starešina je bila da treba da imaju „VERNU“ (VERUJUĆU) DECU koju ne optužuju zbog raskalašnosti ili kao nepokorne.“ Ovo pokazuje da je moguće da deca budu vernici. Da nije tako, neki bi smatrali da je ovo nemoguć i nedostižan uslov.

2) Ostali delovi Svetog pisma koji obuhvataju decu, ali ih izričito ne pominju

Osim gore navedenih stihova koji posebno govore o deci, ima mnogo stihova u Novom zavetu u kojima se obećava spasenje „ko god veruje“ (Jovan 3,16), zatim „svakom ko veruje“ (Dela 13,39), i „svima koji ga primiše“ (Jovan 1,12). Pouka ovakvih stihova je da postoji mogućnost da deca budu nanovo rođena jer su obuhvaćena značenjem stihova. Nema ograničenja u pogledu rase, verske denominacije, nacije, ili starosnog doba. Jedini uslov je da dotična osoba mora da se pokaje za svoj greh i veruje u Hrista (Dela 16,30.31). Dodavanje bilo kojeg uslova, kao što je starosno doba, nije po Svetom pismu!Takođe, pogledajte Rimljanima 10,9; Jovan 3,36; i Rimljanima 10,13.


3) Iskustvo sa decom nas podučava da deca mogu da se nanovo rode Dok propovedamo jevanđelje deci, možemo videti da se neka od njih zaista odriču svog greha i veruju u Hrista, a tokom godina možemo videti rezultate preporođenog života. Takođe, mnogi koji su uzverovali u Gospoda Isusa kada su bili deca znaju, iz svog sopstvenog iskustva, da dete može biti spaseno. Osim toga, postoje i hrišćani koji veruju da su bili spaseni kao odrasli – ali se sećaju da su „doneli odluku za Hrista“ kada su bili deca. Ja sam jedan od njih! Moguće je da su ovi hrišćani bili spaseni još tada, zatim su skrenuli sa pravog puta, a onda se vratili u periodu kada su mislili da je došlo do njihovog novog rođenja.

Crkvena istorija takođe otkriva da su mnogi ljudi bili spaseni kao deca, a u njih spada i jedan broj poznatih hrišćana: Metju Henri (Matthew Henry), veliki pisac biblijskih

komentara, bio je spasen u uzrastu od sedam godina. Dr Ajsak Vots (Isaac Watts), pisac duhovnih pesama,

bio je spasen kada je imao devet godina. Džonatan Edvards (Jonathan Edwards), poznati američki

propovednik iz 18. veka, bio je spasen u uzrastu od sedam godina.

Ričard Bakster (Richard Baxter), puritanski propovednik, bio je spasen kada je imao šest godina.

Polikarp (Polycarp), biskup u Smirni u drugom veku posle Hrista, bio je spasen u uzrastu od devet godina.

Lord Šeftsberi (Lord Shaftesbury), čuveni engleski reformator, bio je spasen kada je imao osam godina.

Lejton Ford (Leighton Ford), poznati američki evangelizator, bio je spasen u uzrastu od šest godina.

Kori Ten Bum (Corrie Ten Boom), poznata holandska misionarka i pisac, bila je spasena u uzrastu od pet godina.

Još mnogo drugih imena bi se moglo dodati na ovu listu.


4) Komentari od strane hrišćanskih vođaMnogi poznati propovednici i evangelizatori su posvedočili o stvarnosti dečijeg obraćenja, na osnovu onog što su videli u svom sopstvenom radu. D. L. Mudi (D. L. Moody), poznati američki evangelizator

iz 19. veka, rekao je: „Ne znate koliko mnogo ljudi u crkvi u današnje vreme ne veruje da se deca mogu obratiti. Postoji samo nekolicina onih koji veruju da deca mogu postati hrišćani; ali, hvala Bogu, bolje vreme dolazi.“

Čarls Sperdžen je napisao:„Ako se dete od pet godina pravilno uputi, ono može da se spasi verom baš kao i odrasla osoba. Ubeđen sam da su naša obraćena deca među najboljim obraćenicima koje imamo u crkvi. Moje mišljenje je da su oni najbrojniji među istinskim vernicima, da češće dolaze u crkvu od drugih i da su postojaniji na duže staze.“ Sperdžen je, takođe, napisao:„Deca moraju da nauče doktrinu o krstu kako bi bila spasena što je pre moguće. Hvala Bogu da u našoj nedeljnoj školi verujemo da deca mogu da se spasu u dečijem dobu. Koliko često sam bio radostan kada vidim dečake i devojčice kako istupaju napred da ispovede svoju veru u Hrista! I opet želim da kažem da su najbolji obraćenici, najčistiji obraćenici i najinteligentniji obraćenici koje smo ikada imali oni najmlađi. U njihovom poznavanju Božije reči i doktrine milosti nismo nalazili nikakve nedostatke, već smo često nailazili na izvanredno poznavanje velikih, suštinskih istina o Hristu.Samo napred, dragi učitelji, i verujte da će Bog spasiti vašu decu. Nemojte se zadovoljiti time što ćete usaditi principe u njihove umove i čekati da li će se to seme razviti nakon više godina, nego radite na njihovom trenutnom obraćenju. Očekujte plodove kod svoje dece dok su još deca. Molite se da ne otrče u svet i upadnu u zla spoljašnjeg greha, a onda se vrate slomljenih kostiju svom Dobrom pastiru; nego se molite da se, po Božijoj milosti, drže podalje od staza kojima ih uništitelj vodi u propast, i da rastu prema Hristovom liku, prvo kao jagnjad u Njegovom stadu, a onda kao ovce pod Njegovom rukom.“

Stiven Olford (Stephen Olford), poznati govornik na


hrišćanskim skupovima i na radiju, napisao je:„Verujem u evangelizaciju dece iz tri razloga:

- Jer sam nanovo rođen kada sam imao samo sedam godina;

- Jer istorija opšte evangelizacije pokazuje da se najveći broj obraćenja dešava u uzrastu pre dvadeset godina;

- Jer Biblija jasno daje do znanja da je mladost doba kada se treba okrenuti Bogu (Propovednik 12,1).”

Dr Armin Mauerhofer, jedan od vođa Slobodne evangeličke crkve u Švajcarskoj, kaže sledeće: „Deca zaista mogu da shvate poruku spasenja na veoma dubok način. Ja sam došao Hristu kada sam imao deset godina. Bio sam ljut na sve one koji mi nisu verovali da sam došao Hristu. Bio sam zahvalan onima koji su me ozbiljno shvatili. Još uvek sam vernik.“

R. Marej Mekčejn (R. Murray McCheyne), kojeg je Bog izuzetno upotrebio u Škotskoj u ranom 19. veku, napisao je: „Većina onih koji se spasavaju dolaze Hristu kada su mladi. Oni koji su zašli u godine, suviše su bili mudri i razboriti da bi se spasili krvlju Sina Božijeg. On se otkrio onima koji su bili mlađi i manje mudri. Ako se ne spasite dok ste mladi, malo je verovatno da ćete se spasiti. Mladost je doba za obraćenje.“

Henri Boš (Henry Bosch), jedan od učitelja na Biblijskom radio času u SAD, piše ovako: „Ne može se dovoljno naglasiti značaj upućivanja dece na Gospoda dok su još uvek veoma mala i podložna ubeđivanju. Sotona uvek rano traži svoj plen, a naša deca su bezbedna od njegovih zamki samo kada molitvama usmeravamo njihove stope ka Njemu koji je rekao: „Ja sam put“!(Vidi Jovan 14,6).

ZaključakPitanje o tome da li dete može nanovo da se rodi je od suštinskog značaja. Vaša ubeđenost da se deca stvarno mogu obratiti će uticati na vaš celokupni pristup deci. U mnogim našim evropskim crkvama i nedeljnim školama veruju da bi decu trebalo da podučavamo Božijoj reči, ali da ne bi trebalo da ih evangeliziramo


sve dok ne dođu u zrele tinejdžerske godine. To je rezultat nedostatka vere u mogućnost da dete može da uzveruje u Hrista i da se nanovo rodi. Međutim, Biblija nam govori da deca mogu da se nanovo rode i, prema tome, mi bi trebalo da ih evangeliziramo. Verujem da, za razliku od nekih drugih ljudi, vi nemate nijedan od sledeća dva problema u vezi sa ovom velikom i čudesnom istinom. Neki ljudi veruju da osoba mora napuniti 12 ili 13 godina pre nego što može da se obrati. Nigde u Bibliji se ne ukazuje na ovakvo uverenje, niti se to u Bibliji podučava. Ništa se u Bibliji ne govori o uzrastu! Pouka Svetog pisma je da, čim dete postane dovoljno staro da zna da je zgrešilo protiv Boga, da bude svesno toga i da

bude voljno da se odrekne toga, da zna da je Gospod Isus umro za njega na krstu, da mu veruje i da ga jednostavno primi u svoje srce kao

Gospoda i Spasitelja, onda je dovoljno staro da se nanovo rodi. Neki ljudi kažu da dete jednostavno ne može da razume jevanđelje i spasenje. Međutim, postoje četiri biblijske činjenice koje se bave ovim problemom. Tačno je da se nešto mora razumeti pre nego što se u

to može verovati. Ali, nivo razumevanja ne mora biti postavljen tako visoko, niti mora biti suviše komplikovan. Takođe, ne smemo podceniti sposobnost deteta da vidi i razume istine koje ne mogu da vide i razumeju oni koji su intelektualno na višem nivou.

Efescima 2,8 jasno daje do znanja se niko ne može spasiti samo razumevanjem ili intelektualnim kapacitetom – već milošću kroz veru.

Istina dolazi otkrivenjem (Matej 11,25). Nisu u pitanju naše ljudske sposobnosti: otkrivenje i prosvetljenje su delo Svetog Duha (Jovan 16,13), i ne smemo podceniti ono što On može da uradi!

Moramo, takođe, shvatiti da se ne spasavaju svi vernici na isti način. Neki se spasavaju nakon maksimalne pripreme, razumevanja i osvedočenosti o grehu. Međutim, drugi,


uključujući i malu decu kao što je prorok Samuilo (1. Samuilova 3,10) spasavaju se verom, ali uz minimum pripreme, razumevanja i osvedočenosti o grehu. U ovom drugom slučaju, veći deo razumevanja i osvedočenosti o grehu dolazi kasnije. Ne smemo biti previše dogmatični po ovom pitanju!

Koji je vaš cilj? Je li samo da podučavate decu Božijoj reči i verujete da će jednog dana, kada budu tinejdžeri ili odrasli, moći da veruju Hristu kao Spasitelju? Ili verujete da je moguće da se deca spasu sada, dok su deca?

Svi gorenavedeni odgovori jasno nas podučavaju da JESTE moguće da dete, naročito malo dete, može biti nanovo rođeno. Prema tome, ovo treba da bude vaš cilj i vaša molitva u svakom trenutku.

Pitanja za dalje razmišljanje1) Šta biste odgovorili osobi koja pita „Kako može dete, naročito malo dete, da razume dovoljno da bi bilo spaseno?“2) Šta mislite, koji je to minimum koji neko treba da razume da bi mogao da bude spasen?

Treće pitanje: U kom uzrastu može dete nanovo da se rodi? Ovo je pitanje koje je tesno povezano sa prethodnim pitanjem, i za njega moramo da nađemo biblijski odgovor.

1) Konkretni biblijski stihovi u kojima se pominje uzrast koji je potreban za obraćenje Ne postoje takvi stihovi!U Bibliji se ne pominje uzrast u kojem je moguće novo rođenje. Ne smemo stavljati u Bibliju ono čega nema. Zaista nije biblijski reći da niko ne može biti nanovo rođen pre uzrasta od 12 godina ili bilo kog drugog uzrasta. Takođe, nebiblijski je verovati da je novo rođenje deteta neobično, izuzetno i potpuno neočekivano.


2) Drugi delovi pisma koji bacaju svetlo na mogući uzrast koji je pogodan za obraćenje

• Znamo da MALA deca zaista mogu verovati i biti nanovo rođena (Matej 18,6). U Mateju 18,1-14, Gospod Isus naglašava da je dete o kome On govori malo. Ovo se prvo može videti na osnovu činjenice da je On zagrlio dete (Marko 9,36) – ali nije ga podigao u naručje kao malo dete.

Zatim, On koristi dve reči u vezi sa decom: - „PAIDION“, što znači „malo dete“ – stihovi 2,3,4, i 5 - „MIKROS“ što znači „maleni“ – stihovi 6,10, i 14

Dakle, mada se u 6. stihu ne pominje uzrast verujuće dece, Gospod Isus ih naziva „malom decom“ ili „malenima“.

• Moramo propovedati jevanđelje svima (Marko 16,15). To znači osobama svih uzrasta. Bilo bi čudno kada bi veliki deo onih koji čuju jevanđelje bio uskraćen za mogućnost da odgovori na njega. U Bibliji se zahteva da svako ko želi da postane Božije dete mora da se pokaje i uzveruje u Gospoda Isusa Hrista. Ponovo kažem da, čim dete postane dovoljno zrelo da zna da je zgrešilo protiv Boga, da mu je žao zbog greha i da je voljno da se odvrati od greha, da zna da je Hristos umro za njega, da mu veruje i da ga primi za Gospoda i Spasitelja, onda je dovoljno staro (na osnovu Biblije) da bi bilo nanovo rođeno (Jovan 1,12).

3) Iskustvo sa decom nas podučava da je svako dete različitoNeke osobe brže dolaze do razumevanja nego druge. Ovo se naročito odnosi na osobe koje potiču iz hrišćanskih domova. Takođe, ovo je sigurno jedan od razloga zašto Biblija ne navodi neki određeni uzrast u kojem osoba može uzverovati u Hrista. Neka deca od pet i šest godina mogu jasno razumeti duhovne stvari, biti osvedočena o svom grehu i biti u stanju da uzveruju u Hrista. Neka deca od sedam, osam, devet i deset godina ne poseduju ovakvo razumevanje i osvedočenje o grehu, i nisu u stanju da uzveruju u Hrista.Takođe, trebalo bi imati na umu da postoje mnogi koji ne mogu tačno da utvrde uzrast i vreme kada su bili nanovo rođeni. Ovo se naročito odnosi na decu koja odrastaju u hrišćanskom domu. Važna istina je da oni znaju da su nanovo rođeni, iako ne znaju


tačno kada se to desilo i koliko su bili stari. Isto tako, moramo upamtiti da postoje deca (i odrasli!) koji su uzverovali u Hrista sa relativno malo razumevanja i osvedočenosti o grehu. Bog je svemoćan u spasenju deteta (i bilo koga).

4) Komentari hrišćanskih vođa S obzirom da je bio spasen kada je bio veoma mali, veliki engleski tumač Biblije i autor biblijskih komentara, Dr G. Kembel Morgan (Dr G. Campbell Morgan), mogao je da kaže:„Ne sećam se vremena kada nisam poznavao Spasitelja.“ Lajonel Hant (Lionel Hunt), kanadski evangelizator, koji je radio sa decom mnogo godina, piše:„Sveto pismo ne precizira uzrast za obraćenje deteta, pa ne moramo ni mi, jer je očigledno da nije u pitanju intelektualno dostignuće, već duhovno otkrivenje – Sveti Duh oktriva Hrista našem srcu putem Božije reči. Poznajem decu koja se sećaju da su se pouzdala u Spasitelja kada su imala tri, četiri ili pet godina, a veliki broj dece je imao između šest i deset godina. Iskustvo i statistika jasno ukazuju na činjenicu da mala deca mogu da razumeju jevanđelje i budu spasonosno obraćena Bogu. Polikarp, Ajsak Vots i lord Šeftsberi bili su obraćeni u uzrastu između sedam i deset godina. Ne smemo ograničavati Božiju moć u ovom pogledu. Ako je dete dovoljno staro da zgreši i dovoljno staro da umre, onda bi bilo čudno da nije dovoljno staro da bude spaseno. Nije naše da određujemo uzrast – jer Svetom Duhu je lako da otkrije Hrista i srcu malog deteta i srcu odrasle osobe.“ Dejvid Livingston (David Livingstone), čuveni škotski misionar i istraživač, rekao je: „Naš posao je da podučavamo decu o grehu i Spasitelju, i to bez ikakvih nagoveštaja o uzrastu koji je potreban da bi se uzverovalo u Hrista. Sveti Duh će, u pravo vreme, da ih uveri u njihovu grešnost. Kada On osvedoči nekog o grehu, bez obzira na uzrast, ko smo mi da se mešamo u Njegov rad? Baš u tom momentu treba da pokažemo naše saosećajno interesovanje. Svako dete je dovoljno staro da primi Hrista kada shvati da je njegov greh protiv Boga i da je zbog tog greha izgubljeno bez Hrista.“


ZaključakMoramo da upamtimo tri osnovne činjenice.

Biblija ne navodi određeni uzrast u kojem je moguće novo rođenje.

Gospod Isus jasno daje do znanja da MALA deca mogu da se spasu (Matej 18,6).

U Bibliji nam se zapoveda da svakoga evangeliziramo (Marko 16,15).

Četvrto pitanje: Da li je dete grešnik? Kada dete postaje grešnik?

UvodHrišćani često smatraju da su deca nevina, naročito mala deca – da su bezgrešna, ili barem da ne greše svesno ili namerno. Ima čak hrišćana koji veruju da deca na ovaj svet dolaze potpuno nevina, kao što su bili Adam i Eva pre nego što su zgrešili. Ovi ljudi veruju da deca ostaju u takvom stanju bezgrešnosti (kao Adam i Eva) sve dok ne odluče da zgreše – a onda postaju grešnici.Međutim, šta Biblija podučava u vezi sa ovim pitanjem?

1) Posebni stihovi u vezi sa decom i grehom• „Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja

mnom.“ (Psalam 51,5).Pouka iz ovog stiha se naziva „doktrina o prvobitnom grehu“.

Ona nas podučava da se čovek rađa sa grešnom prirodom.• „Od samog rođenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine

tumaraju govoreći laž.“ (Psalam 58,3).Dete ne mora biti naučeno da govori laži. Dečije laganje potiče

od činjenice da deca imaju grešno srce. • „Beše Joahinu osam godina kad poče carovati, i carova tri

meseca i deset dana u Jerusalimu; i činjaše što je zlo pred GOSPODOM“ (2. Dnevnika 36,9).


Bilo mu je osam godina i činio je zlo na Božije oči. Dakle, JESTE moguće da osmogodišnje dete bude grešno i da se buni protiv Boga.

• „Po delima svojim poznaje se i dete hoće li biti čisto i hoće li biti pravo delo njegovo“ (Priče 20,11). „Bezumlje je privezano detetu na srce; prut kojim se kara ukloniće ga od njega.“ (Priče 22,15).

Dečije srce je nerazumno i grešno, i pokazuje se po onome što čini.

• „A kad se moljaše Jezdra i ispovedaše grehe plačući i ležeći pred domom Božjim, skupi se k njemu iz Izrailja veliko mnoštvo ljudi i žena i dece; i narod plakaše veoma.”(Jezdra 10,1).

Deca su bila deo naroda koji je priznao svoju grešnost i gorko plakao.

Ovi stihovi nedvosmisleno poriču bilo kakvu nevinost kod dece. Oni pokazuju da se deca rađaju sa grešnom prirodom koja se ispoljava kroz grešne postupke.

Pored toga, postoji i jedan broj stihova koji govore o tome da ljudska grešnost počinje od malena (1. Mojsijeva 8,21; Jeremija 3,25; 22,21; 32,30).

2) Drugi stihovi koji, svojim sadržajem, obuhvataju i decu

Postoje i mnogi drugi stihovi u kojima se podučava i ističe sveobuhvatnost greha – svako je grešnik, bez izuzetka, a to obuhvata i decu. Moramo uvek imati na umu da se u Bibliji ne podučava teologija o detetu koja je odvojena ili različita od teologije o odraslima. Biblija sadrži teologiju o čoveku koja obuhvata i decu i odrasle. Ona podučava da je SVAKO grešan.

• „SVI mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.“ (Isaija 53,6).

• „SVI su zgrešili i tako su lišeni slave Božije.“ (Rimljanima 3,23).• „Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a

grehom smrt, tako je smrt prešla na SVE ljude, jer su svi zgrešili …“ (Rimljanima 5,12).

• „Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?“ (Jeremija 17,9).


Biblija, takođe, objašnjava zašto svako dolazi na ovaj svet kao grešnik, sa grešnom prirodom.

• „Jer kao što su neposlušnošću jednoga čoveka mnogi postali grešni, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni.“ (Rimljanima 5,19).Adam je bio sveopšti vođa ljudske rase i njen predstavnik. Prema tome, svo čovečanstvo (uključujući i decu) je bilo u Adamu kada je zgrešio i otpao od Boga.Kada je Adam zgrešio, i mi smo zgrešili. Njegov greh, i rezultati tog greha, su time pripisani (prenešeni) na sav njegov porod. Svo čovečanstvo (uključujući i decu) je, prema tome, nasledilo od Adama grešnu prirodu koja se pokazuje u svojim grešnim postupcima.

Biblija takođe objašnjava posledice ove grešne prirode i grešna dela koja ona stvara.

Prva posledica je SMRT. Zbog našeg greha, mi ćemo SVI (uključujući i decu) fizički umreti.

• „Plata za greh je smrt“ (Rimljanima 6,23). • „... u Adamu svi umiru“ (1.Kor.15,22). • „Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili…“ (Rimljanima 5,12). • „... prestupom jednoga mnogi su umrli…“ (Rimljanima 5,15). Međutim, moramo upamtiti da naš greh ima još jednu,

važniju posledicu. Zbog greha, mi smo, po prirodi, DUHOVNO MRTVI - a to obuhvata i decu svih uzrasta.

• „… koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova“ (Efescima 2,1) • „... i nas koji smo bili mrtvi u svojim prestupima“ (Efescima 2,5).

Biblija podučava da ništa što nas čini nečistim neće ući u Nebo (Otkrivenje 21,27a) i da ova grešna priroda (i grešna dela koja ona čini) odvaja sve nas (uključujući i malu decu) od svetog Boga.


• „Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim.“ (Isaija 59,2a)

Zbog ovoga je neophodno da svako od nas (uključujući i decu) uzveruje u Isusa Hrista i bude nanovo rođen, ako želimo da se spasimo i uđemo u Nebo.

• „Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija” (Jovan 3,3).

Sva deca imaju grešnu prirodu koju primaju prilikom začeća – i ova grešna priroda će se pokazati kroz grešne postupke dok dete raste. Biblija podučava da je Bog svet i da mora osuditi i kazniti greh.

• „On (Bog) je postavio dan u koji će po pravdi suditi celom svetu.“ (Dela 17,31a).

Posledica ovoga je da dete mora da se spasi/nanovo rodi ako hoće da uđe u Nebo. (Proučavaćemo položaj beba i veoma male dece kasnije u knjizi).

3) Iskustvo sa decom Osvedočenost o grehu. Iskustvo nam pokazuje da deca

mogu biti stvarno osvedočena o svom grehu. Nema dokaza koji pokazuju da je detinjstvo period nevinosti, kako misle mnogi odrasli hrišćani. Da li bi trebalo da kažemo ovoj deci da moraju da čekaju dok ne postanu tinejdžeri da bi njihovi gresi mogli biti oprošteni i da bi mogli dobiti mir i sigurnost da su spaseni?

Neposlušnost. Deca mogu namerno da budu neposlušna Božijoj reči. Za ovo se ne može naći izgovor u smislu da je to „mala greška“.

Odbijanje. Znamo za mnogu decu koja su svesno odbila Hrista nakon što su čula jevanđelje.

Dobro se sećam, iz svog iskustva, kako sam, kao dete, išao u krevet svake večeri i kada bi se svetlo ugasilo ja bih počinjao da plačem. Zašto? Zato što sam se bojao smrti. To je trajalo nedeljama. Da sam samo čuo jevanđelje i uzverovao u Gospoda Isusa, On bi uklonio ovaj strah. Deca znaju šta je greh. Nikada nisam imao problema da navedem


decu da shvate šta je greh, ali sam imao problema da navedem odrasle da shvate!

4) Komentari hrišćanskih vođa Hadson Poup je napisao: „Deca možda ne izgledaju kao

grešnici i izgubljene duše, ali Bog gleda na srce. Ona nisu stigla da učine mnogo toga do sada, ali srce je puno stvari (Marko 7,21) koje samo čekaju priliku da se dese. Ako je ljudsko srce onakvo kako ga Gospod opisuje u ovom stihu, i ako je tačno ono što piše u Rimljanima 3,23, onda ne može biti suviše rano da se deci propoveda jevanđelje – Gospod nije odredio starosnu granicu za propovedanje jevanđelja. Jevanđelje je Dobra vest za loše ljude.“

Čarls Sperdžen je napisao: „U kom pogledu su deca ograničena po svojim sposobnostima? Da li im nedostaje sposobnost za pokajanje? Sigurno ne: nisam li lično video devojčicu koja se razbolela od plača jer je učinila lošu stvar? Mnogi mali dečaci su se osećali neizrecivo jadno jer ih je njihova osetljiva savest navela da budu svesni učinjene krivice. Zar se neki od nas ne sećaju oštrih žaoka osude koje su nam probadale srce kada smo još bili deca? Dobro se sećam vremena kada nisam imao mira zbog greha (i tražio sam Gospoda dok sam još bio dete, u žestokoj muci). Deca su dovoljno sposobna da se pokaju. Bog Sveti Duh deluje u njima; ovo nije pretpostavka, jer smo mi živi svedoci za to.“

Jedan hrišćanski radnik je napisao: „Greh je za decu stvarnost. On ih rastužuje. Deca leže budna sa mučnim pitanjima koja ključaju u njima. Ona možda nisu u stanju da to izraze rečima, ali isti osećaj krivice koji mi imamo postoji i kod njih. Taj osećaj krivice može da skrha malo dete. Savremena psihologija teži da se osećajem krivice bavi u kasnijim godinama, i da ga koristi kao sredstvo izlečenja. Psiholozi nam govore da je veliki deo nervnih i mentalnih poremećaja povezan sa osećajem krivice koji je nastao u detinjstvu, i koji se kasnije ispoljava kao briga, utučenost, strah, ili umni i emocionalni poremećaji. Hrišćanski radnici možda ne cene dovoljno stvarnost greha u životu deteta, ali psihijatri cene. Oni priznaju da deca mogu da znaju za greh i krivicu. Ali, da li dete može da zna za oproštenje? Da li bi Bog dozvolio da


dete može da pati u svom duhovno biću zbog tereta greha, a da ga ne uključi u društvo onih koji mogu da uživaju dobrobit od Hristove žrtve? Da li bi trebalo da zadržimo za starije uzrasne grupe oproštenje greha, mir, radost i pobedu nad grehom koju je doneo Spasitelj – ili i detetu, takođe, treba Spasitelj u njegovom životu, sa svim onim što Spasitelj donosi?“

Osnivač Dečije misije, gospodin Overholcer, nosio je ogromno breme za decu. Svaki put kada je govorio o deci, suze su mu se kotrljale niz obraze. Na njegovoj poslednjoj konferenciji DM, pre nego što je otišao Gospodu, stajao je pred mnoštvom od 800 ljudi i počeo da plače. Onda su ljudi u publici takođe počeli da plaču. To je trajalo oko 15 minuta, a onda je g-din Overholcer seo. Tom prilikom ništa nije mogao da kaže jer je bio toliko opterećen za dečije duše. Zar je , onda, čudo što ga je Bog koristio? Overholcer je znao da su deca grešnici i da im treba spasenje!

ZaključakTrenutno pitanje je, „Da li je dete grešnik?“, i ovo pitanje se bavi položajem i stanjem deteta pred Bogom.Da li su deca izgubljena? Da li Bog sudi deci? Da li beba koje umre ide u Nebo? Ovo su druga pitanja kojima ćemo se baviti kasnije.Međutim, videli smo da Biblija podučava da su sva deca grešnici po prirodi, da su duhovno mrtva i odvojena od Boga, i da im je, kao rezultat toga, potreban Spasitelj. Prema našem shvatanju ove biblijske istine, mi moramo da učinimo sve što možemo da bismo podučili decu o jevanđelju i pokazali im kako, prvo, da im gresi budu oprošteni i, drugo, kako da zadobiju silu kojom će se suočavati sa grehom u njihovim životima.

Peto pitanje: Postoji li starosno doba za odgovornost (pred Bogom)?

UvodBiblija podučava da se sva deca rađaju sa grešnom prirodom, koja ih odvaja od Boga i Njegovog Carstva. Takođe smo videli da će ova grešna priroda da se na kraju ispolji kroz grešne postupke


i neposlušnost Božijim zapovestima, što čini dete krivim pred Bogom i dovodi ga pod Božiju osudu.Ali, kada beba i veoma malo dete postaju krivi i osuđeni? Postoji li određeni uzrast kada smo odgovorni?Moramo, prvo, da razumemo značenje reči „odgovornost“. Ono dolazi od reči „račun“ i znači „biti sposoban da podneseš račun“. Reč „račun“ i fraza „podneti račun“ nalaze se na nekoliko mesta u Svetom pismu. Reč „račun“ je prevod grčke reči „LOGOS“, koja se obično prevodi kao „reč“ i sadrži u sebi misao o onom što je rečeno. U kontekstu odlomaka u kojima se prevodi kao „račun“ ova reč se odnosi na buduće „računanje“ ili „presuđivanje“ pred Bogom, kada će čovek morati da, pred Bogom, rečima iznese smisleno obrazloženje za svoje ponašanje i svoju odgovornost.

• „Znači, da će svako od nas za sebe odgovarati Bogu.“ (Rimljanima 14,12).

• „Odgovaraće na dan suda.“ (Matej 12,36). • „Oni će polagati račun onome ko je spreman da sudi živima i mrtvima.“ (1. Petrova 4,5).

Ovi pasusi se očigledno odnose na osobe koje su sposobne da pred Boga iznesu smislene procene ili proračune. Drugim rečima, oni su odgovorni Njemu. Međutim, očigledno je da postoje i oni koji to ne mogu da učine. Bebe i veoma mala deca ne poseduju razumevanje o grehu, prestupu, odbacivanju ili neposlušnosti Bogu. Prema tome, oni se još ne mogu smatrati odgovornim Bogu.Doći će vreme u životu malog deteta, vreme za koje samo Bog zna, kada će ono razumeti, kada će svesno grešiti, odbijati i biti neposlušno Bogu. Ono će tada biti odgovorno Bogu za svoje postupke i polagaće račun Bogu, to jest dosegnuće uzrast kada se snosi odgovornost.Dakle starosno doba za odgovornost je onaj uzrast u kojem je dete dovoljno staro da razume šta je greh i dovoljno staro da bude neposlušno Bogu i da namerno odbija da sluša Božiji glas. Ovo je uzrast kada dete snosi odgovornost Bogu za svoje postupke.


OdgovorOva fraza, „starosno doba za odgovornost“, ne koristi se u Bibliji, ali ima nekoliko stihova, pasusa i biblijskih istina koje jasno ukazuju da postoji takvo starosno doba.

1) Konkretni stihovi u vezi sa odgovornošću deteta• „A deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši,

koji danas NE ZNAJU NI ŠTA JE DOBRO NI ŠTA JE ZLO, oni će ući onamo, i njima ću je dati i oni će je naslediti.“ (5. Mojsijeva 1,39). Ovim stihom ustanovljen je princip da je moguće da mala deca ne znaju šta je dobro ili zlo – drugim rečima, oni nisu bili odgovorni i izbegli su osudu koju su pretrpeli odrasli koji su bili neposlušni Bogu, čime su smatrani odgovornim za svoju neposlušnost.

• „Jer PRE NEGO ŠTO NAUČI DETE odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara njena.“ (Isaija 7,16). Ovaj stih ukazuje da postoji doba u životu kada dete ne zna razliku zmeđu dobra i zla i kada mu nedostaje svest o moralu – doba kada nije odgovorno.

• „A meni da ne bude žao Ninevije, velikog grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi KOJI JOŠ NE ZNAJU šta je desno šta li levo, i mnogo stoke?“ (Jona 4,11). Ovaj stih pokazuje Božiju milost i posebnu ljubav prema onima koji su bili suviše mladi da znaju razliku između dobra i zla, i nisu bili odgovorni.

Ovi stihovi jasno ukazuju da postoji doba kada osoba postaje odgovorna.

2) Drugi delovi Svetog pisma• „A ovo je sud: svetlost je došla na svet, a ljudi ZAVOLEŠE

MRAK više nego svetlost, jer dela njihova behu zla.“ (Jovan 3,19).

Ljudi su zavoleli svoje grešne puteve više od Božijeg puta, što je izraz i rezultat njihove grešne prirode. Mi se rađamo kao grešnici i naš greh nas odvaja od Boga. Međutim, mi


smo osuđeni zbog naše neposlušnosti Bogu i zbog našeg odbacivanja Njegovog otkrivenja. Ali, da li se za malo dete može reći „zavoleo je mrak više nego svetlost?“ Naravno da ne. Ako je grešna priroda sa kojom se rađamo to što nas osuđuje i rezultira Božijom presudom, onda su i bebe osuđene i podležu Božijem gnevu. Međutim, stihovi kao što su ovi ukazuju da, sve dok dete ne bude dovoljno staro da razume šta je greh – da zavoli mrak više nego svetlost - i dovoljno staro da kaže „Ne“ Bogu, ono nije osuđeno. Ja verujem da je takvo dete, na neki način, pokriveno smrću i žrtvom Isusa Hrista. Ali, kada dođe u doba odgovornosti i kaže „Ne“ Bogu, ono potpada pod Božiji gnev i osudu.

• „I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjiga života. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama - PO DELIMA NJIHOVIM” (Otkrivenje 20,12). Njihova osuda će se zasnivati na njihovoj odgovornosti - na onom što su učinili, ili nisu učinili. U NIV verziji prevoda Biblije, taj stih se prevodi ovako: „Svaka osoba je bila osuđena prema onom što je učinila.“ Ovo se podučava i na drugim mestima u Bibliji, na primer, u Rimljanima 2,6: „Koji će svakom uzvratiti PO NJEGOVIM DELIMA“.

• „Ko, dakle, ZNA da čini dobro, a ne čini, greh mu je.“ (Jakov 4,17). U ovom stihu vidimo isti zaključak. Odgovornost se zasniva na znanju i sposobnosti da se posluša ili ne posluša.

• „Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život.“ (Jovan 3,16).

„Ko veruje u njega - tome se ne sudi; a ko NE VERUJE - već je osuđen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg“ (Jovan 3,18).

Dakle, osoba koja ne veruje je odgovorna i osuđena jer svesno odbacuje Boga i Njegovo otkrivenje. Grešnici su osuđeni zbog svog odbacivanja i neverovanja - ne zbog njihove grešne prirode (iako ta priroda vodi ka odbacivanju Boga i


uzrokuje odbacivanje Boga).Ovi stihovi i mnogi slični njima jasno ukazuju da postoji doba odgovornosti.

3) Iskustvo sa decom Ne znamo kada nastupa doba odgovornosti. U izvesnom

smislu, nije naš posao da znamo! Doba odgovornosti je različito u zavisnosti od osobe. Svako dete je različito. Pošto radimo sa decom, često uviđamo da deca iz hrišćanskih domova, ili deca koja su bila podučavana iz Božije reči od malena, izgleda da postaju ranije svesna greha. Moguće je naići na MALU decu koja su svesna svoje neposlušnosti Bogu i svog greha pred Njim, i koja znaju da je Isus umro za njih. Takođe je moguće sresti STARIJU decu koja nemaju svesnost o grehu i koja nisu još spremna da dođu Hristu.

Ja verujem da doba odgovornosti nastupa ranije nego što mnogi misle. Pogrešno je odrediti to doba u uzrastu od 13 ili 14 godina. Sigurno je niže od toga. Kada je dete dovoljno staro da zna da je grešnik, i kada svesno ne sluša i odbacuje Boga, onda je odgovorno.

4) Komentari hrišćanskih vođa Džon Niver (John Niver), pastor iz Kanade, piše sledeće:

„Deca koja umiru pre nego što dosegnu prag razumevanja ili odgovornosti (bilo zbog uzrasta ili mentalnih nedostataka) pokrivena su Hristovom žrtvom.“

Vilijam Petingil (William Pettingill), baptistički pastor i vođa, napisao je: „Ubeđen sam da deca koja nisu odgovorna jesu spasena ljubavlju Hristovom.“

Luis Šefer (Lewis Chafer), poznati prezbiterijasnki teolog, ovako piše: „Može se nedvosmisleno tvrditi da mala deca koja umru pre nego što postanu odgovorna jesu spasena.“

Pogledajte, takođe, komentare na stranama 78 i 79.


Zaključak Postoje tri glavne činjenice koje treba upamtiti u vezi sa bebama i malom decom: Oni se rađaju duhovno mrtvi, odvojeni od Boga, i sa

grešnom prirodom. Oni nisu još uvek odgovorni. Kako odrastaju, ta grešna

priroda se pokazuje kroz grešne postupke. Međutim, ako nisu dostigli uzrast u kojem poseduju stvarno razumevanje, onda nisu još uvek odgovorni Bogu i nisu još uvek pod Njegovim gnevom.

Kako, vremenom, nastavljaju da odrastaju i razumevaju, i postaju svesni svoje krivice i grešnosti pred Bogom, i odbacuju Božiji glas u bilo kom obliku (preko Biblije, Božije tvorevine ili savesti), oni sada postaju odgovorni Bogu, i ako umru u takvom stanju a da nisu uzverovali u Hrista, onda će biti izgubljeni, osuđeni i odvojeni od Boga zauvek.

Ono što je još uvek „problem“ jeste što ne znamo kada ovo doba nastupa.Kako bi ovo što smo izložili u vezi starosnog doba za odgovornost trebalo da utiče na naše evangeliziranje dece? Da li bi trebalo da evangeliziramo samo decu koja su odgovorna? Šta kaže Biblija u vezi toga? Biblija jasno daje do znanja da bi trebalo SVAKOG da evangeliziramo. Gospod Isus nam je dao smernice za evanglizaciju u Marku 16,15: „I reče im: idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju.“Biblijska evangelizacija je opšta evangelizacija – evangelizacija svakoga. Ne smemo ispustiti nijednu grupu u svojoj evangelizaciji. Ako počnemo da izostavljamo jednu grupu iz ovog velikog poslanja, onda se suočavamo sa velikom opasnošću da izgubimo želju, motivaciju i cilj za evangelizaciju te grupe. U tom slučaju, mi od sebe pravimo sudije koji odlučuju šta da rade i koga da evangiliziraju. Mi moramo da smatramo SVU DECU odgovornom, izgubljenom i u potrebi za Spasiteljem. Neka od njih mogu biti prilično ispod starosne granice za odgovornost – ali, to se nas ne tiče. Naš zadatak je da evangeliziramo svu decu – čak i ako neka od njih ne razumeju


i nisu odgovorna. Bog poznaje njihova srca. On zna da li su dostigli starosnu granicu odgovornosti. To je Njegov posao, a ne naš. Naš posao je da evangeliziramo i prepustimo rezultate u ruke Svetog Duha. On će učiniti ono što je najbolje i ispravno.

Šesto pitanje: Kada beba ili veoma malo dete umre, da li ide u Nebo? Želim da postavim ovo posebno pitanje i da odgovorim na njega jer to je pitanje koje naročito postavljaju roditelji čije malo dete je umrlo.

UvodNaš odgovor na prethodno pitanje u priličnoj meri pokriva odgovor na ovo pitanje, tako da bi trebalo da pročitate ponovo taj odgovor pre nego nastavite sa daljim čitanjem. Ako postoji starosno doba za odgovornost – a ja čvrsto i nedvosmisleno verujem da postoji – onda je očigledno da oni koji umru pre nego što dostignu taj uzrast idu u Nebo jer nisu odgovorni za svoju grešnu prirodu i za svoj greh.

OdgovorAli, hajde da proučimo ovo pitanje detaljnije kako bismo bili sigurni da imamo odgovor na njega u Bibliji. 1) Posebni stihovi u vezi sa bebama i malom decom

• „A on reče: Dok dete beše živo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, može se smilovati Gospod na me da dete ostane živo.

A sad umrlo je; što bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja ću otići k njemu, ali on se neće vratiti k meni. (2. Samuilova 12,22.23).Ovo je priča o bebi koja je umrla kada je bila veoma mala, novorođenče kralja Davida i Batšebe. David je postio i molio se da ova bolesna beba ozdravi, ali dete je umrlo i David je rekao da neće jadikovati. Znao je da je dete na sigurnom. Sveti Duh je dao Davidu sigurnost, „Ja ću otići k njemu“. David je verovao da će njegovo dete otići u Nebo, a znao da će i on otići tamo jednog dana. Ovo mu je pružilo radost i mir.


Ovi stihovi su zanimljivi i korisni, i mora da ih je Bog otkrio Svom slugi Davidu. Oni sigurno ukazuju na verovanje da bebe idu u Nebo ako umru.

• Videli smo u prethodnom odgovoru da postoje stihovi koji ukazuju na postojanje starosnog doba za odgovornost (5. Mojsijeva 1,39; Isaija 7,16 i Jovan 4,11). Ovi stihovi, takođe, ukazuju da će oni koji nisu dostigli starosno doba odgovornosti otići u Nebo ako umru.

• „I uzimala si sinove svoje i kćeri svoje koje si rodila, i njih si im prinosila da se spale. Malo li beše kurvarstva tvog. Te si i sinove moje klala i davala si ih da im se provedu kroz oganj?“(Jezekilj 16,20.21).Ovi stihovi se odnose na grozan običaj žrtvovanja beba i male dece paganskim bogovima – a Bog njih naziva „moji sinovi“.

2) Drugi stihovi koji obuhvataju bebe i malu decu• Ponovo vas upućujem na neke od mnogih stihova koji jasno

daju do znanja da osoba dolazi pod sud i biva osuđena – ne zbog nasleđene grešne prirode – već zbog namernog greha, odbijanja i neposlušnosti Bogu, što je rezultat takve prirode (Jovan 3,16.18 i 19; Jakov 4,17).

Međutim, ovde moramo, takođe, dodati dva druga bitna načina pomoću kojih možemo znati da bebe koje umiru nisu osuđene.

• One nisu osuđene zbog dobre Božije prirode i Njegove čudesne milosti.

„Bog je ljubav“ (1. Jvanova 4,8.16). „Podatljiv je i milosrdan GOSPOD, dugo trpi i velike je milosti.

Dobar je Gospod prema svima, i žalostiv na sva dela svoja” (Psalam 145,8.9).

Čarls Sperdžen piše: „Ideja da bebe stradaju i bivaju izgubljene je potpuno u suprotnosti sa predstavom koju mi imamo o Njemu, a On je ljubav. Zar da verujemo da bi On, koji poseduje takvu sveobuhvatnu dobrotu, odbacio dušu jedne bebe? To bi bilo tako protivrečno sa svim što smo ikada pročitali i verovali o Njemu.“


Ja se potpuno slažem sa ovim. Ima mnogo stihova u Svetom pismu koji nas podučavaju da naš Bog jeste Bog ljubavi. Zaista, ovo je, možda, Njegova najveća i najčudesnija osobina. Čak možemo videti tu ljubav i brigu za bebe u stihovima kao što su Psalmi 22,9.10 i 139,15.16, i Jona 4,1. Zar bismo mogli verovati da je moguće da On sudi i osuđuje bebu koja ga nikada nije svesno odbacila? Kako bi Bog ljubavi mogao da uradi takvu stvar?

• Bebe ne mogu biti osuđene jer bi večno proterivanje onih koji umiru dok su još bebe ili mala deca bilo potpuno nedosledno sa divnim i nežnim karakterom našeg Gospoda Isusa Hrista.

Zamišljamo ga u Marku 10,16: „I zagrlivši ih blagoslovi ih, stavljajući ruke na njih.“

Zatim, u Mateju 18,14: „Tako nije volja Oca vašega nebeskog da propadne jedan od ovih malih.“

Kako bi On mogao da osudi bebu ili malo dete koje ga nije razumelo i koje ga nije odbacilo ili bilo neposlušno Njemu?

3) Iskustvo sa decom Smatramo da je nemoguće verovati ili prihvatiti da mala deca, koja nemaju nikakvo razumevanje greha i koja nisu sposobna da svoju veru polože u Hrista, mogu biti osuđena od Boga i prognana iz Neba ako su umrla a da nisu ništa učinila? Svakako bismo bili bezdušni kada bismo verovali drugačije.

4) Komentari hrišćanskih vođa (kao dodatak komentarima datim u odgovoru na prethodno pitanje) Hari Ajronsajd (Harry Ironside), vodeći propovednik

Bratskih zajednica i pisac knjiga, piše sledeće: „Mala deca koja umru idu da budu zajedno sa Hristom.“

Čarls Hodž (Charles Hodge), poznati reformatorski teolog, napisao je: „Svi koji su u uzrastu malog deteta su spaseni … Sveto pismo nigde ne isključuje nijednu kategoriju malog deteta iz blagodeti otkupljenja u Hristu, bilo da je dete kršteno ili nekršteno, iz hrišćanskih ili paganskih zemalja, bilo da su roditelji vernici ili nevernici.“


Mnogi reformatorski teolozi bi se složili sa ovom izjavom i dodali bi sledeće: „Verujemo da svi koji umru kao mala deca jesu uključeni u izabrane po milosti i jesu preporođeni i spaseni od strane Hrista, preko Svetog Duha koji deluje kada i kako On hoće.“

Čarls Sperdžen, poznati engleski propovednik, napisao je sledeće: „Znamo da mala deca ulaze u Carstvo, jer smo ubeđeni da svi pripadnici ljudskog roda koji umru u stadijumu malog deteta jesu uključeni u izabrane po milosti i učestvuju u otkupljenju koje je sproveo naš Gospod Isus. Šta god da neki misle, celokupni duh i ton Božije reči, kao i sama Božija priroda, dovode nas do uverenja da svi koji napuste ovaj svet kao bebe jesu spaseni… oni idu u Carstvo nebesko besplatnom i neograničenom milošću Božijom. Dakle, ako im je njihova nevinost omogućila pristup u Nebo, onda je bila dovoljna i da ih spasi od bola i smrti. Te bebe su žive jer je Isus umro i vaskrsao, i one su u Njemu. One umiru, u okvirima ovog života, zbog životnog greha koji nisu počinile - međutim, one žive večno zbog pravednosti u kojoj nisu učestvovale, i to pravednosti Isusa Hrista, koji ih je iskupio. Malo znamo o ovom pitanju, ali pretpostavljamo da bebe prolaze kroz proces novog rođenja pre nego što uđu u Nebo - jer ono što je rođeno od tela je telesno, a da bi ušle u duhovni svet bebe moraju biti rođene od Duha. Ali, kakav god proces da se primenjuje na njih, jasno je da one ne ulaze u Carstvo snagom intelekta ili snagom volje, ili zaslugama, već besplatnom milošću, koja nema nikakve veze sa nečim što su one učinile ili osećale.“

Čarls Sperdžen je, takođe, objasnio kako bi bebe i veoma mala deca mogli da odu na Nebo kada umru:

- Kroz izbor po milosti. On je verovao, kao i mnogi drugi reformatorski teolozi, da „svi koji umru u ranom detinjstvu jesu obuhvaćeni izborom po milosti i jesu nanovo rođeni i spaseni u Hristu preko Svetog Duha.“

- Kroz njihovo otkupljenje. On je verovao da „Hristova krv otkupljuje one koji umru u ranom detinjstvu… i oni su spaseni jer Hristos je njihov pokrovitelj i pretrpeo je patnju umesto njih.“


- Kroz njihovo novo rođenje. „Novo rođenje je jedini način da se ode u Nebo. Na neki neobjašnjiv način, Sveti Duh je preporodio duše ove male dece prilikom njihove smrti. Sveti Duh može da učini jedno takvo svemoćno delo, čak pre nego što intelekt počne da deluje. Primer za to možemo videti kada je Jovan Krstitelj bio ispunjen Svetim Duhom u majčinoj utrobi“ (Luka 1,15).

ZaključakPrema tome, mogli bismo da zaključimo sledeće: Bebe i veoma mala deca, prema Svetom pismu, su duhovno

mrtvi i izvan Božijeg carstva. Ako umru pre nego što dostignu uzrast odgovornosti, oni

idu u Nebo. Mi ne znamo kako da pomirimo razlike između ove dve

tvrdnje. Biblija podučava da samo oni koji su nanovo rođeni mogu ući u Nebo (Jovan 3,5). Može biti (kao što je Čarls Sperdžen verovao) da takva deca, kada umru, bivaju preporođena samostalnom Božijom milošću na osnovu svršenog dela Gospoda Isusa Hrista. Bog može da deluje samostalno u srcima male dece u trenutku njihove smrti – baš kao što je delovao samostalno u srcu Jovana Krstitelja pri njegovom rođenju (Luka 1,15). Međutim, mi zaista znamo, i možemo biti sigurni, da naš Bog, koji je pravedan i pun ljubavi, uvek čini ono što je ispravno – i možemo mu verovati.

Međutim, mi moramo da nastavimo sa zadatkom, datim od Boga, a to je evangelizacija svih ljudi (Marko 16,15) – uključujući i malu decu.

Pitanja za dalje istraživanje U kom uzrastu bi trebalo da počnete sa predstavljanjem činjenica

o jevanđelju maloj deci - istine o Bogu, Isusu Hristu, grehu, krstu, vaskrsenju, veri...? Dajte podatke iz Biblije i razloge za svoje odgovore.

Kako možete na najbolji način pomoći i utešiti majku čija beba je upravo umrla?


Sedmo pitanje: Jesu li deca izgubljena? Šta se dešava sa detetom kada umre?

UvodNije teško odgovoriti na ova pitanja ako smo proučili i razumeli odgovore na prethodna pitanja. Ali, moramo biti sigurni da smo razumeli šta Biblija podučava o ovoj bitnoj temi. Pre svega, neophodno je da razumemo šta znači reč „izgubljen“. Grčka reč u upotrebi je „APOLLUMI“. Znamo da je originalno i prvenstveno značenje ove reči „izgubiti“(kao u Marku 8,35 i Marku 9,41), ili odrešiti, odložiti na stranu i pustiti. Ova reč se prevodi na tri načina u Novom zavetu, a izgleda da izbor zavisi od konteksta u kojem se koristi.

• Prvo, prevodi se kao „izgubljen“, sa značenjem koje je slično onom koje se koristi u razgovoru danas – nešto što je na pogrešnom mestu i nije tamo gde bi trebalo da bude. Nešto (ili neko) koga treba tražiti i dovesti natrag na pravo mesto. Ovakva upotreba ove reči u sledećim stihovima pokazuje da oni koji su izgubljeni se nalaze napolju, odvojeni od Boga i Njegovog Carstva. Oni su kao izgubljene ovce u Luki 5,4 i 6, Luki 19,10, Mateju 15,24; izgubljeni novčić u Luki 15,4.8 i 9, i izgubljeni sin u Luki 15,24.

• Ova reč se, takođe, prevodi na nekoliko mesta kao „uništiti (pogubiti)“ (Matej 10,28 i Jakov 4,12), ili „propast“ (Matej 7,13). Ovaj prevod u sebi nosi značenje suda i osuđenosti, a nevernici su sada pod osudom, i ta osuda će biti u potpunosti sprovedena u budućnosti. Ova propast ne znači fizičko uništenje, već gubitak večnog života, gubitak blagostanja i gubitak odnosa sa Bogom. Večni gubitak!

• Treći prevod je „stradati (propasti)“ (Jovan 3,15-16; 10,28; 2. Solunjanima 2,10; 2. Petrova 3,9), i ova reč, takođe, znači sud, gubitak večnog života i lišavanje svega što je dobro.

Ova dva poslednja prevoda jasno nas podučavaju da je izgubljeni i krivi grešnik pod Božijim gnevom i osudom, i da će propasti i biti zauvek izgubljen ako umre u takvom stanju (Matej 10,28 i Jovan 3,16.36). Kakav gubitak! Prvi prevod pokazuje da je grešnik „napolju“ i da je odvojen od Boga i Njegovog Carstva.


OdgovorVerujem da možemo naći odgovor na naše pitanje ako obrnemo redosled prva dva naslova i pogledamo prvo „Ostale delove Svetog pisma“ – opšte podučavanje Biblije na ovu temu.1) Ostali delovi Svetog pisma koji obuhvataju decuU opštem podučavanju iz Svetog pisma ukratko se izlaže devet osnovnih istina o ljudskom rodu KAO CELINI.

• Svi ljudi su grešnici po prirodi (Efescima 2,3, Jeremija 17,2).• Ova grešna priroda se kod svakog ispoljava kroz grešna

dela (Isaija 53,6; Rimljanima 3,23).• Posledica za svo čovečanstvo je fizička i duhovna smrt

(Rimljanima 5,15.17; Efescima 5,1).• Bog je svet i ne može dozvoliti greh u svojoj prisutnosti

(Otkrivenje 21,27).• Bog je pravedan i mora kazniti greh (Rimljanima 5,18).• Oni koji ne veruju su pod Božijom osudom (Jvan 3,36) i

biće osuđeni za svoj greh i neposlušnost (Dela 17,30-31).• Bog voli grešnike i obezbedio je spasenje kroz smrt svog

Sina na krstu (Rimljanima 5,8).• Oni koji veruju da je Gospod Isus Spasitelj su opravdani

(Rimljanima 5,1) i nikada neće biti osuđeni (Rimljanima 8,1).

• Oni koji su neposlušni i ne veruju u Isusa Hrista jesu pod osudom, biće im suđeno zbog nevere i biće izgubljeni zauvek (Jovan 3,15-17).

2) Posebni stihovi u vezi sa decomSvi razumemo opšte podučavanje Svetog pisma na ovu temu – ali, kako se ovo podučavanje odnosi konkretno na decu?Pre svega, moramo uvideti da se reči „izgubljen“ „zalutao“ i „propasti“ u Mateju 18,11-14, odnose posebno na decu (i to malu decu).

• Stih 11: „Jer Sin čovečiji je došao da spase što je izgubljeno“.Reč „jer“ povezuje ovaj stih sa prethodnim, koji jasno ukazuje na decu kao na „male“, i ovo pokazuje da Gospod Isus primenjuje reč „izgubljen“ (APOLLUMI) na njih. Činjenica da se ovaj stih ne nalazi u nekim biblijskim


spisima ne umanjuje pouku ovog stiha, jer ova pouka se nastavlja u sledeća tri stiha. Međutim, ovaj stih takođe podučava da je Gospod Isus došao da spasi decu.

• Stihovi 12 i 13: „Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovaca pa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti devedeset i devet u gorama i poći da traži zalutalu? I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da joj se raduje više no onim devedeset i devet koje nisu zalutale.“ Ova dva stiha pojašnjavaju istinu koja se nalazi u 11. stihu. Na osnovu konteksta 12. i 13. stiha, ovca iz ove priče je dete – a pouka je da je dete „zalutalo“ – da je izgubljeno, i posebno se naglašava da je ono „izvan tora“ za ovce – izvan Božijeg carstva i daleko od Boga.Reč „zalutao“ je prevod grčke reči „PLANAO“ koja znači „lutati“, „pogrešiti“ i „varati se“, a naročito „biti doveden u zabludu“. Istu reč koristi Petar u 1. Petrova 2,25, i 2. Petrova 2,15, a koristi je i Jakov u Jakovljeva 5,19-20. Ali, ovi stihovi takođe pokazuju da Gospod Isus, Dobri pastir, traži izgubljenu decu i želi da ih nađe.

• Stih 14: „Tako nije volja Oca vašega nebeskog da propadne jedan od ovih malih.“Gospod Isus u ovim stihovima koristi reč „propasti“ („APOLLUMI“) kada govori o deci. To je ista grčka reč koja se prevodi kao „izgubljen“ u 11. stihu. Iz ovog stiha možemo naučiti dve istine u vezi sa decom. Reč „će“ koja se ovde koristi znači „želeti“ ili „imati

prohtev“, kao u 1. Timoteju 2,4. Bog ne želi da nijedno dete propadne, da bude uništeno, ili izgubljeno. Činjenica da Bog ne želi da se ovo desi znači da je ovo

moguće. Pouka iz ovih stihova je da su deca izgubljena. SVA deca se rađaju sa grešnom prirodom. Oni su SVI izvan Božijeg carstva i odvojeni od Boga – kao izgubljene ovce u ovom pasusu. Oni su SVI izgubljeni u tom smislu. Međutim, već smo saznali iz odgovora na prethodna pitanja da Biblija podučava da samo oni koji su dostigli uzrast razumevanja i odgovornosti, koji nisu poslušali Božiji glas i odbacili njegovo spasenje, jesu izgubljeni u smislu


da su pod osudom i da će biti osuđeni. Deca neće doći pod Božiji gnev i osudu sve dok ne razumeju šta je greh i postanu krivi za odbacivanje Boga. Oni će, onda, postati odgovorni i, ako umru u takvom stanju, biće izgubljeni zauvek.

3) IskustvoOvo je tema na koju ne možemo dodati svoje sopstveno iskustvo ili iskustvo drugih. Možemo samo naći odgovor u Svetom pismu. Međutim, mogli bismo dodati jednu značajnu izjavu. Moramo upamtiti da pitanje spasenja i pitanje izgubljenosti (ili odvojenosti od Boga) idu zajedno. Kako iko može biti spasen ako nije izgubljen? Inače, od čega bi se spasavali? Prema tome, ako verujemo u mogućnost da se deca spasavaju, onda moramo verovati i u mogućnost da budu izgubljena i odvojena od Boga.

4) Komentari hrišćanskih vođa Hadson Poup je napisao:

„Svaki radnik koji radi sa mladima mora uzeti u obzir jedan značajan koncept – sa duhovne tačke gledišta. To je, da neka deca budu nanovo rođena, a neka ne. Očigledno je da, ako pristupamo detetu a da, pri tom, izgubimo iz vida ovu razliku, onda takav pristup nikada ne može biti delotvoran. Ako učitelj smatra da su svi njegovi đaci Božija deca, nezavisno od novog rođenja i ličnog prihvatanja Hrista, onda strašno greši. Sveto pismo i iskustvo mu protivreče (pročitajte Efescima 2 i Rimljanima 5). Po prirodi, mi smo svi deca gneva. Postoje samo dve vrste ljudi (Jovan 8,42.44 i 1. Jovanova 3,1). Jedini prelazak iz jedne vrste u drugu je verom u Gospoda Isusa Hrista (Jovan 1,12). Dete može biti nanovo rođeno, istinski obraćeno Bogu verom u Hrista Isusa, čime postaje dete svetla – ili je neobraćeno Adamovo dete, kvarnog srca i, zavisno od uzrasta i mogućnosti, kvarnog iskustva.“

Entoni Kapon, iz organizacije Scripture Union, napisao je:„Dete je sposobno da počini greh. Ono se rađa sa grešnom prirodom. Ovo je jasno iz Jovana 3,6.7. Ako se dete rađa sa grešnom prirodom, onda nije iznenađenje da mu preti pakao. Ovo su „teške reči“ protiv kojih će se prirodno pobuniti svi koji


vole decu. Međutim, nećemo pomoći deci na najbolji način ako zatvorimo oči pred ovom činjenicom. Hrist je prepoznao da su deca u opasnosti od pakla, ali On je, u svojoj ljubavi, došao da ih spasi. U Mateju 18,11 On ih opisuje kao „izgubljene“, u 12. stihu opisuje ih kao „zalutale“, a u 14. stihu kao one koji mogu da „propadnu“. Čim je dete sposobno da se „spotakne“ (to jest, čim je sposobno da počini svestan greh), ono je u opasnosti od Božijeg konačnog suda.

ZaključakAko su deca izgubljena (a videli smo da Biblija tako podučava), onda je naša odgovornost da ih evangeliziramo i pokažemo im kako mogu da se spasu. Što više razumemo ovu istinu, to ćemo više biti opterećeni za njih i njihove duše, i više ćemo želeti da dopremo do njih jevanđeljem. A, dobra vest je da, ako poveruju u Isusa Hrista, biće spaseni zauvek. „... jer: »Svako, ko prizove ime Gospodnje, biće spasen«. Kako će, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će verovati u onoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bez propovednika? I kako će propovedati, ako nisu poslani? Kao što je napisano: »Kako su mile noge onih koji javljaju dobra«.Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved biva Hristovom rečju.“ (Rimljanima 10,13-15.17).

Osmo pitanje: Da li bi trebalo da govorite deci o Božijem sudu?

UvodOvo pitanje bi trebalo da bude lako za odgovor ako smo shvatili odgovore na prethodna pitanja. Naravno, očigledno je da, ako je moguće da Bog sudi deci i da budu osuđena za svoju neposlušnost Njemu, onda je suštinski važno da deci kažemo za ovu mogućnost.


Neki hrišćani veruju da je pogrešno govoriti deci o Božijem sudu. Oni misle da deci treba govoriti samo o Božijoj ljubavi. Dakle, važno je da se ovo pitanje ispita pažljivo u svetlu Božije reči. 1) Posebni stihovi koji se odnose na decu i na sud

• Isus Navin 8,34-35. Deca su morala biti prisutna kada su čitani blagoslovi i prokletstva iz zakona. Morala su da čuju svaku reč (uključujući, na primer, 5. Mojsijevu 28,15.20.32).

• U Jeremiji 6,10-13, deca se upozoravaju na Božiji sud koji dolazi na njih zbog njihovih greha i neposlušnosti.

• U Joilu 2,16.17, deca, čak i mala deca, morala su biti uključena u izražavanje pokajanja.

• Matej 18,7-14. Kada je Gospod Isus izgovarao ove reči, imao je u rukama malo dete. On je govorio o „večnom ognju“ i o „paklu ognjenom“. On je opisao neobraćenu decu kao „izgubljenu“ i „zalutalu“. On izjavljuje u 14. stihu da nije volja Njegovog Oca da propadne nijedno od ovih malih. Postoji opasnost da deca budu izgubljena i odvojena od Boga za celu večnost, a Bog želi da deca to znaju. Pročitajte, takođe, 2. Carevima 2,23-24 i Jezekilja 9,4-6.

2) Ostali delovi Svetog pisma koji obuhvataju decu• Marko 16,15: „I reče im: idite u sav svet i objavite evanđelje

svakom stvorenju.“Postoji samo jedno jevanđelje, i ono je za svakoga. Biblijski princip je da se ne sme praviti razlika u poruci za jednu grupu i poruci za bilo koju drugu grupu – iako način izlaganja može biti različit. Celokupno jevanđelje je za svakoga, uključujući i decu! Poruka o večnom sudu je deo poruke jevanđelja. Deca ne mogu doći Hristu za oproštenje ako ne znaju da su osuđeni kao grešnici i da im je potrebno oproštenje. Prema tome, izbaciti bilo šta iz naše poruke – za bilo koju starosnu grupu – je protivno Svetom pismu. (Rimljanima 1,15-18).

• Dela 20,27Pavle je mogao da kaže crkvi u Efesu, koja je uključivala i decu, „... jer se nisam ustručavao da vam objavim svu odluku Božiju.“ Ovo je moralo obuhvatati i učenje o Božijem sudu.


• Efescima 2,1-3Ovi stihovi su napisani crkvi u Efesu, koja je uključivala i decu (Efescima 6,1). Znači, deca su trebala da čuju šta se podučava u ovim stihovima. Ova poslanica obuhvata i činjenicu da oni koji su izvan Hrista jesu „po prirodi deca gneva (Čarnić: „podložni gnevu“)“.

3) Iskustvo sa decomIako moramo reći deci za Božiji sud, iskustvo iz rada sa decom podučava nas da moramo biti mudri u načinu na koji to radimo. Moramo to raditi u ljubavi i nežno, bez ikakvog preteranog naglašavanja. Naš zadatak je da upozorimo decu, a ne da ih uplašimo. Lako je plašiti decu i navesti ih da „donesu odluku“ na osnovu tog straha. Ali, to je pogrešno. Mi moramo razumeti i poštovati prirodu dece – naročito male dece – a ne da je iskorištavamo.

4) Komentari hrišćanskih vođa Entoni Kapon piše:

„Deca često mogu da imaju stvarnu osvedočenost o grehu i dublji osećaj krivice od odraslih. Oni nisu naučili veštinu pravdanja samog sebe! Jednostavno objasnite da je greh neposlušnost Bogu i da greh žalosti Boga i odvaja nas od Njega. Koncept kazne je savršeno jasan deci, i oni shvataju da je osuda neizbežna ako nema pokajanja. Mnogo je lakše objasniti osudu deci nego odraslima.“

Dr Frensis Šefer je rekao:„Da li bi trebalo da podučavamo o čovekovom padu? Po hiljadu puta, „da“. Ako izostavite iz Biblije ovu istorijsku činjenicu, koja se desila u određenom vremenu i na određenom prostoru, onda gubite rešenje za problem zla. Da li je Bog stvorio svet ovakvim kakav je on sada? Uzvišeno učenje Svetog pisma je da Bog nije stvorio ovakav svet. Ovakav kakav je sada, svet je nenormalan. Ova istina mora da se podučava našoj deci od najranijih godina, jer će biti okruženi ljudima koji su izgubili osećaj za stvarnu krivicu ili bilo kakav osećaj krivice. U Bibliji se ne radi o pitanju psihološke krivice. Ono čemu se deca moraju


pažljivo podučavati je stvarna krivica. Izbegavajte da ih plašite zastrašujućim opisima, ali pokušavajte da ih navedete da shvate da su stvarno krivi. Čovek se pobunio protiv Boga. Čovek je zgrešio. To nije neka staromodna teorija. Samo dete, čim dosegne uzrast odgovornosti, već je lično i svesno odlučilo da zgreši. Ono to mora znati. Da li da mu kažem da je krivo? Da, moram mu kazati. Ako ne moram da mu kažem, zašto mu je onda potreban Spasitelj?“

Pitanje za dalje razmišljanjeKako biste odgovorili osobi koja je rekla: „Nije u redu plašiti decu pričom o Božijem sudu i o mogućnosti da budu zauvek izgubljeni i odvojeni od Boga. Ako bi, na osnovu takve priče, neko posle ispovedio da je spasen, to ispovedanje bi bilo lažno.“

Deveto pitanje: Jesu li deca otvorenija za jevanđelje od odraslih?

UvodBroj hrišćana koji su se obratili kao deca je daleko veći od broja onih koji su se obratili kao odrasli. Postoji li razlog za to? Da li deca imaju izvesne prednosti u odnosu na odrasle? Božija suverena milost potrebna je i za spasenje dece i za spasenje odraslih. Deca bez Hrista su mrtva zbog prestupa i grehova baš kao i odrasli. Svima je potrebno da Sveti Duh obavi delo preporođenja. Ali, u isto vreme, dobro je videti prednosti evangelizacije dece dok su u mlađem uzrastu. Biblija jasno daje do znanja da takve prednosti postoje i da su deca otvorenija za jevanđelje od odraslih.

1) Posebni biblijski stihovi u vezi sa decom i njihovom otvorenošću • Marko 10,15: „Zaista, kažem vam: ko ne primi carstva Božijeg

kao malo dete, neće ući u njega.“ Biblija podučava da je uslov da uđemo u carstvo Nebesko da

postanemo kao dete. Carstvo Nebesko sastoji se od onih koji su ušli u njega sa dečijom verom u Gospoda Isusa Hrista. Ali, dete je već dete. Ono ima prednost što još nije toliko otvrdlo zbog nevere i godina provedenih u grehu kao odrasla osoba.


Takođe, tlo za sejanje Božije reči u dečijem srcu nije tako tvrdo i otporno kao kod odraslog.

• Matej 18,3: „... i reče: zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.“

U Svetom pismu, deci se ne govori da postanu kao odrasli, već se odraslima kaže da postanu kao deca. Deca, kao i odrasli, moraju da se obrate da bi ušli u carstvo Božije; međutim, oni ne moraju da postanu kao deca – oni su već deca. To je njihova prednost. Ovo bismo mogli vizuelno da predstavimo putem ilustracije sa predmetima, gde bismo koristili drvena vrata koja bi predstavljala vrata spasenja. Ova vrata bi bila visoka svega oko metar i dvadeset centimetara. Doveli bismo odraslu osobu do vrata i pitali je da li bi želela da prođe kroz vrata. Ona bi rekla „Da“, ali, pre nego što bi prošla kroz vrata, odrasla osoba bi morala da se sagne na visinu deteta!Onda bismo doveli dete do vrata i pitali ga da li želi da uđe. Ono bi reklo „Da“. Dete je u prednosti. Ono ne mora da postane kao dete – ono je već dete.

• Knjiga propovednikova 12,1: ,“Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dođu dani zli i prispeju godine, za koje ćeš reći: Nisu mi mile.“

Biblija podučava da je mladost najbolje doba za okretanje Bogu „pre nego što dođu dani zli“. Kada takvi dani dođu, biće manje mogućnosti da se „opomenemo Tvorca svog“. Srce će biti tvrđe i sumnjičavije. Dobro je kada dete dođe Hristu jer, ne samo da se spasava njegova duša, već i njegov ceo ovozemaljski život.

2) Ostali stihovi koji obuhvataju i decu • Jevrejima 4,7: „... to opet određuje jedan dan, jedno »danas«, kad

posle toliko vremena govori preko Davida, kao što je ranije rečeno: »Danas ako čujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca«.“

Osnovni princip je da, svaki put kada odbacimo istinu, srce postaje još tvrđe. Zato, kako osoba postaje sve starija i nastavlja da odbacuje istinu koju je čula, to postaje sve


teže da se okrene Hristu. Takođe, ponos, ambicija, svetovnost, sujeverje..., nemaju takav uticaj na dete kao na odraslu osobu. Zato čovek ne bi smeo da odlaže dolazak Hristu. „Jer kaže: »U zgodno vreme uslišah te i u dan spasenja pomogoh ti«. Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja“ (2. Korinćanima 6,2).

3) Iskustvo sa decomKada radimo sa decom, onda shvatamo zašto odrasli moraju da postanu kao deca. Postoje određene karakteristike koje su zajedničke za većinu dece, a koje odrasli moraju imati. Ove prirodne dečije karakteristike nisu isto što i spasavajuća vera, ali, kada ih Bog posveti, one mogu da prethode spasavajućoj veri. Zato su deca često otvorenija za jevanđelje od odraslih. Deca su:

Bespomoćna. Dete je otelotvorenje slabosti i bespomoćnosti. U antičkom svetu, dete je zauzimalo najniže i najmanje zapaženo mesto u društvu. U izvesnom smislu, dete je bilo bezvredno. Zato, naš Gospod koristi dete da pokaže da, ako čovek hoće da uđe u carstvo Božije, on mora biti bespomoćan, slab i bezvredan, i svestan da je takav – upravo suprotno od onog što većina odraslih misli o sebi. Da bi ohola, odrasla osoba ušla u Carstvo nebesko, ona mora postati bespomoćna i beznačajna kao što su bila mala deca u antičkom svetu. Iako se današnja deca ne osećaju tako bespomoćnom, još uvek je prednost kada predstavljamo jevanđelje njima, jer deca znaju šta znači biti slab i bespomoćan. Ona su otvorena za Svetog Duha da ih vodi do Onog koji će ih spasiti i učiniti jakim. Puna poverenja. Deca uglavnom veruju ono što im se kaže i o čemu ih podučavaju. S druge strane, odrasli su često sumnjičavi. Zbog toga, moraju postati kao mala deca, moraju postati puni poverenja. Prema tome, naš cilj je da usmeravamo ovo poverenje, uz molitvu i silu Svetog Duha, ka Gospodu Isusu.


Ponizna. Većina dece smatraju sebe veoma slabim po znanju, snazi i sposobnosti. S druge strane, većina odraslih su ponosni. Zato moraju postati kao mala deca - moraju se poniziti pre nego što mogu da prime Hrista. Međutim, deca su već ponizna. Prema tome, naš cilj i potreba je da ih vodimo, uz molitvu i u sili Svetog Duha, da se ponize pred Spasiteljem. Zavisna od drugih za sve. Sve što deca primaju– hrana, odeća, učenje – ona primaju od nekog drugog, i to besplatno. Odrasli su obično nezavisni i zarađuju sve što imaju. Oni žele da rade, a ne da primaju. Deca su navikla da primaju stvari ni za šta. S toga, kada čuju da je „blagodatni dar Božiji - večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem“ (Rimljanima 6,23), ona to mogu da razumeju. Odrasli često ne mogu! Zato moraju postati kao deca pre nego mogu da se spasu. Međutim, deca su već prirodno zavisna. Naš cilj mora biti da da ih vodimo ka ovoj zavisnosti u molitvi i sili Svetog Duha, da bi mogli da zavise od Gospoda Isusa za svoje spasenje. Dečije srce je nežno i spremnije da bude svesno greha. Srce odraslog je okorelo od ponavljanja greha. Tvrdokorno srce odraslog mora da omekša i bude nežno kao dečije. Međutim, dečije srce je već nežno. To se često pokazuje na dva načina: - Osetljivost na greh.- Otvorenost za priču o Golgoti – i za užasni deo i za deo o ljubavi. Kako dete odrasta, njegovo srce postepeno postaje sve tvrđe i tvrđe. Ako ga Hristos ne osvesti, može postati potpuno okorelo. Poznata je činjenica da, što je osoba starija, to je sve manje osetljiva na greh. Trebalo bi da se molimo da dete dođe Hristu pre nego što Sotonin stisak postane čvrst. Dete je poučljivo i uvek spremno da nauči. Odrasla osoba mora da postane poučljiva – kao dete.

4) Komentari hrišćanskih vođa Č.H. Sperdžen je napisao: „Sposobnost za verovanje je

više zastupljena kod deteta nego kod čoveka. Što smo stariji, postajemo manje, a ne više, sposobni da verujemo. Svake godine,


nepreporođeni um se sve više udaljava od Boga i postaje manje sposoban da primi stvari od Boga. Dete od pet godina, ako se pravilno uputi, može da primi spasonosnu veru kao i odrasla osoba.“„Malo dete prima Hrista ponizno, jer nikada i ne pomišlja na zasluge ili sticanje. Ne sećam se da sam ikada upoznao dete koje je moralo da se bori sa samopravednošću u svom dolaženju Hristu... Šta je u stvari sposobnost? Kolika sposobnost je potrebna? Kažem vam, deca imaju veću sposobnost od odraslih. Ne govorim sada o duhovnom delu vere, već o mentalnoj sposobnosti, i u tom pogledu deca imaju svu potrebnu sposobnost za veru u svom srcu. Njihova sposobnost za verovanje još nije opterećena sujeverjem, ili iskrivljena neistinama, ili osakaćena podmuklom neverom. Samo dozvolite Svetom Duhu da posveti tu sposobnost, i biće dovoljno prostora za proizvodnju obilne vere u Boga.”

R.A.Tori (R.A.Torrrey), pisac i molitveni saradnik D.L. Mudija (D.L. Moody), napisao je: „Činjenica je da veoma veliki broj ljudi, ako se ne obrate u detinjstvu, neće biti obraćeni nikada.“ Napisao je i ovo: „Najlakše je odvesti Hristu dete u uzrastu od pet do deset godina. Radujem se kada vidim delovanje spasilačkih misija, u kojem se ljudske olupine menjaju u plemenite ljude. Ali, to nije rad koji proizvodi najbolje hrišćane. Što je dete mlađe kada se dovede do Hrista i počne sa hrišćanskim učenjem, to je lepše biće. Ogromna većina u našim crkvama danas bila je obraćena pre nego što je napunila 21. godinu. Koje god aktivnosti vaša crkva da ima, neka joj rad sa decom bude dužnost koju ispunjava u potpunosti.“

F. B. Mejer (F. B. Meyer) poznati engleski pastor i pisac, napisao je: „Decu ne morate odvraćati od navika da sumnjaju i da stiču pogrešna shvatanja, a te navike sprečavaju mnoge ljude da prihvate Spasitelja. U našem Spasitelju postoji sve što je potrebno da oduševi i privuče decu.“

Robert Marej Mekčejn (Robert Murray McCheyne) je rekao: „Većina onih koji su spaseni privučena je Hristu u ranim godinama… Oni koji su zašli u godine bili su previše mudri i razboriti da bi bili spaseni krvlju Sina Božijeg, a On se otkriva


onima koji su mlađi i manje mudri… Ako pitate starije hrišćane, većina će vam reći da su se zabrinuli za svoju dušu kada su bili mladi. O, kako je ovo značajan razlog da nastojimo da ostvarimo rano predanje Hristu. Ako niste spaseni u mladosti, verovatno nećete nikada ni biti spaseni. Mladost je doba za obraćenje Bogu.“

Džon Koton (John Cotton), poznati američki pastor iz 17. veka i puritanski teolog, jednom je rekao: „Mala deca su prilagodljiva i lako se savijaju. Mnogo ih je lakše vaspitati da prihvate dobre stvari u tom dobu, nego u mladosti i zrelim godinama“.

ZaključakAko je tačno (verujem da jeste) da su deca otvorenija za jevanđelje nego odrasli, onda bi nekoliko zaključaka trebalo da bude očigledno. Postoji stvarna potreba da se deca evangelizuju kada su

još mala, i ne bi trebalo da čekamo dok postanu starija i zatvorenija. Naš cilj je da ona „polažu na Boga nadanje svoje“ da ne bi postali „kao oci njihovi – rod nevaljao i uporan.“ (Psalam 78,7.8). Našim crkvama je potrebno više dečije evangelizacije i bolje dečije evangelizacije. Mnoge svetovne grupe, sekte i lažne religije, uviđaju značaj dece – i čine sve što mogu da utiču na njih. Kakva je sramota što mnogi hrišćani to ne čine.

Postoji stvarna potreba da se molimo da Bog podigne više muškaraca i žena koji imaju istinski poziv da evangeliziraju decu i od Boga datu sposobnost da razumeju decu. Posebno kvalifikovani ljudi su, takođe, potrebni da obučavaju učitelje nedeljnih škola i ostale koji rade sa decom.

Postoji stvarna potreba da naša evangelizacija dece bude sveobuhvatna i biblijska, i da jevanđelje o kojem ih podučavamo bude zaista sila Božija na spasenje (Marko 16,15; Rimljanima 1,16; Galatima 1,8.9).

U isto vreme, postoji stvarna potreba da ne zavisimo od dečije otvorenosti za jevanđelje. S obzirom na dečiju otvorenost, relativno je lako navesti dete „da donese odluku“. Međutim, mi moramo da zavisimo od Boga.


Koliko god da je dete otvoreno, ono ne može doći Isusu Hristu ako Bog ne preuzme inicijativu i deluje u njegovom srcu (Jovan 6,44.65).

O, kada bismo mogli da dosegnemo decu u svetu jevanđeljem našeg Gospoda Isusa Hrista!

Pitanja za dalje razmišljanjeIstina je da evangelizacija dece ima svojih prednosti. Da li bi, onda, trebalo da se hrišćani usredsrede na evangelizaciju dece, a da zanemare evangelizaciju odraslih?

Deseto pitanje: Koje je najbolje starosno doba da osoba uzveruje u Isusa Hrista i bude spasena?

OdgovorJednostavan i očigledan odgovor je – što je ranije moguće. Spaseno dete je spasen život. Mi, koji evangeliziramo decu, nismo samo zainteresovani za njihove duše, već i za njihove živote. Kada dete uzveruje u Isusa Hrista, ono još uvek ima mnogo godina da živi u Njemu.1) Posebni biblijski stihovi koji se odnose na decu • „Dobro je čoveku nositi jaram za mladosti svoje.“ (Plač Jeremijin 3,27).

Najbolje vreme da se počne služiti Bogu je kada ste mladi. • „Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dođu dani zli i prispeju godine, za koje ćeš reći: Nisu mi mile.“

(Propovednik 12,1). Važno je opomenuti se Boga kada ste mladi - pre nego što dođu teška vremena. • „Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Božijih, i zapovesti Njegove da drže; i da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne beše čvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.“ (Psalam 78,7.8).

Oni koju polažu svoju nadu u Boga kada su mladi, neće postati


tvrdoglavi i buntovni kao „njihovi očevi“.

2) Ostali biblijski stihovi koji obuhvataju decuMožemo videti u Bibliji nekoliko ljudi koji su doživeli iskustva sa Bogom ili su bili potaknuti da pristupe Bogu kada su bili mladi, i posle toga imali plodan život u službi Bogu. U ove ljude spadaju Samuilo, Josif, Mojsije, David, Joas, Josija, Obadija, Danilo i Timotej.

3) IskustvoZdrav razum nam govori da je bolje dobiti spasenje od Boga pre nego što srce otvrdne i pre nego što greh previše zagospodari nad nama. Takođe, poznata je činjenica da se oblikovanje ljudske ličnosti i stvaranje mnogih navika dešava u ranim godinama života. Kada dete dođe Hristu, onda Sveti Duh može uticati na njegovu ličnost i navike i voditi ih u pravom smeru. Kada je drvo još mlado i savitljivo, može se usmeravati njegov rast; kada izraste u drvo, promene su skoro nemoguće. Mnoge Božije sluge su uzverovale u Isusa Hrista kao svog Spasitelja kada su bili deca, i počeli su da mu služe i da budu korisni. Među njih se ubrajaju poznate hrišćanske vođe kao što su Ričard Bakster (Richard Baxter), Metju Henri (Matthew Henry), Džonatan Edvards (Jonathan Edwards), Isak Vots (Isaac Watts), Lejton Ford (Leighton Ford), Stiven Olford (Stephen Olford) i Kori Ten Bum. Kori je umrla u 91. godini, a uzverovala je u Isusa Hrista kada je imala 5 godina. Kako je to divno služiti Bogu 86 godina! Ako uzmem tri sveće – dugačku, srednje dugačku i kratku – i upalim sve tri, svaka sveća bi mogla da predstavlja hrišćanina čije svetlo sija. Koja sveća predstavlja odraslu osobu? Koja predstavlja dete? Dete nije mala sveća. Ono je dugačka sveća jer veći deo njegovog života i svetla je još uvek u budućnosti.

4) Komentari hrišćanskih vođa Džipsi Smit (Gypsy Smith), poznati britanski evangelizator 20. veka, rekao je: „Kada se spasi stari čovek, onda je spasena jedna jedinka, a kada se spasi dete, onda je spasena tablica množenja.“ Dr R. A. Tori (Dr R. A. Torrey), još jedan poznati američki


evangelizator, napisao je sledeće reči nakon što je nekoliko dece uzverovalo u Hrista na jednom od njegovih skupova: „Oni mi znače više od obraćenja istog broja odraslih. Nakon što se uporedi prosečna dužina službe koju možemo očekivati od desetogodišnjeg deteta i odraslog čoveka koji su obraćeni u istom trenutku, prema mom iskustvu, dete hrišćanin učini mnogo više nego većina odraslih hrišćana. Nikada nisam upoznao hrišćansko dete koje ,nije prionulo na posao‘.“ Nepoznati pisac je napisao, „Pretpostavimo da se Pavle obratio u sedamdesetoj umesto u dvadeset petoj - onda ne bi bilo Pavla u istoriji. Postojao je Metju Henri jer je bio obraćen u jedanaestoj, a ne u sedamdesetoj godini; Dr Vots, jer se obratio kada je imao devet, a ne šezdeset godina; Džonatan Edvards, jer se obratio u osmoj, a ne u osamdesetoj; Ričard Bakster, jer se obratio u šestoj, a ne u šezdesetoj godini. Koliko više vredi duša pred kojom je čitav život od duše pred kojom nije ostalo ništa od života! Jagnjad vrede više od ovaca u duševnom smislu, a tako je i na pijaci.“ Čarls Sperdžen je napisao: „Hoćete li se mnogo naljutiti ako kažem da je vrednije spasiti dečaka nego čoveka? Beskrajna je milost od Boga kada spasi nekog ko ima sedamdeset godina; jer, kakvo dobro može uraditi ta osoba kada se nalazi na neupotrebljivom kraju svog života? Kada napunimo pedeset ili šezdeset godina, mi smo skoro istrošeni; a kada smo proveli svu mladost sa đavolom, šta preostaje za Boga?Međutim, od ove dragocene dece nešto se može napraviti. Ako se sada predaju Hristu, onda mogu imati pred sobom dug, srećan i svet život u kojem mogu služiti Bogu svojim srcem. Ovde je prisutan i faktor radosti, jer je obraćenjem mlade osobe urađen ogroman rad na sprečavanju budućeg zla - obraćenjem se dete spasava od mnoštva grehova. Ako Božija večna milost blagosilja vaše podučavanje malog brbljivca, koliko će srećan biti život tog deteta u poređenju sa onim što je moglo biti da je to dete odrastalo u lakoumnosti, grehu i sramoti, i obratilo se tek nakon mnogo godina! Najveća mudrost i najistinitija razboritost je moliti se za našu decu da, dok su još mala, njihova srca budu predata Gospodu. Povratiti zabludelog sina je dobro, ali bolje je spasiti ga pre nego što postane zabludeli sin. Povratiti lopova i pijanicu je hvale vredno delo, ali delovati tako da dečak nikada ne postane lopov ili pijanica je daleko bolje.“


ZaključakDa li je sada odgovor na naše pitanje očigledan? Taj odgovor bi trebalo da nas podstakne da podučavamo i evangeliziramo decu kako bi mogla da poveruju u Isusa Hrista dok su mlada i imaju ceo život da žive za Njega. Odgovori na svih ovih deset pitanja mogu se sažeti u četiri jednostavne tvrdnje: Moguće je da dete bude spaseno. Neophodno je da dete bude spaseno. Deca su otvorena za jevanđelje

Dobro je za decu da budu spasena (zbog dužine korisnog života za Hrista - prim. prev.)

Jedanaesto pitanje: Šta Biblija podučava o deci koja su rođena u hrišćanskoj porodici? Da li se razlikuju od ostale dece?

UvodOsetio sam da bi trebalo da ubacim još jedno pitanje i odgovor na temu o deci koja su rođena u hrišćanskom domu. Ima onih koji veruju i podučavaju da deca koja se rode u hrišćanskom domu jesu u carstvu Božijem zbog roditeljske vere. Međutim, videli smo da je ovo potpuno suprotno sa biblijskom poukom.Međutim, Biblija jasno daje do znanja da deca vernika jesu različita od ostale dece – ne u smislu da su u carstvu Božijem – već u smislu da imaju privilegije koje druga deca nemaju. Ovo se jasno podučava u dva biblijska pasusa. • 1. Korinćanima 7,14: „…Muž koji ne veruje, naime, posvećen je vernom ženom, i žena koja ne veruje posvećena je bratom; vaša deca bi inače bila nečista, a sad su sveta.“ Na osnovu ovog stiha podučava se nekoliko stvari koje su, po mom uverenju, potpuno nebiblijske. Na primer: Da su deca vernika već spasena i nalaze se u carstvu Božijem. Da su deca vernika nanovo rođena putem krštenja.


Da samo deca vernika, za razliku od dece nevernika, idu u Nebo ako umru pre nego što dođu u starosno doba za odgovornost.Međutim, u ovom stihu ne podučava se ništa od toga.

Šta ovaj stih zaista znači i kakve veze ima sa neposrednim kontekstom i opštim podučavanjem Svetog pisma? Sledeći stavovi će nam pomoći da nađemo odgovor. Na osnovu opšteg podučavanja Svetog pisma, reč „sveti“

ovde ne može da znači spasenje. Spasenje je samo ličnom verom u Hrista i ne zavisi od druge osobe. U Jovanu 1,12.13 jasno se navodi: „koji se ne rodiše od krvi“ (ni kroz kakav porodični odnos), „ni od muževljeve volje - nego od Boga.“ U Bibliji postoje samo dve grupe – spaseni i izgubljeni. Kada bi reč „sveti“ u ovom stihu značila „spaseni“, onda bi sva deca koja imaju roditelje hrišćane bila spasena. Ovo, iz iskustva, nije tačno. Deca čiji su roditelji hrišćani takođe moraju da se nanovo rode.

Reč „sveti“ ima isto značenje u grčkom kao reč ,,posvećen” koja je upotrebljena dva puta u prethodnom delu stiha. Sve tri reči su slične. Prema tome, dete je „sveto“ zbog roditelja vernika u istom smislu kao što je muž nevernik „svet“ ili „posvećen“ zbog žene vernice. Ako je reč „svet“ jednaka reči „spasen“, onda je muž nevernik čija je žena vernik takođe spasen. Ali, zapazite da 16. stih jasno pokazuje da se taj muž ne spasava preko ženine vere. Isti princip mora, takođe, da se primenjuje i na dete.

Reč „posvećen“ znači „odvojen“ i ne mora da podrazumeva „spasen“, ili „promenjen“. U 1. Timoteju 4,5 čitamo u vezi sa mesom: „Osvećuje se, naime, rečju Božijom i molitvom.“ Reč „osvećen“ ovde (kao i u 1. Korinćanima 7,14) se koristi u smislu „zakonitosti“ a ne „spasenja.“

Upotreba reči „nečist“, nasuprot reči „svet“ u vezi sa decom, izgleda slična upotrebi iste reči u Delima 10,14; Delima 10,28 i Delima 11,8 gde se koristi i za stvari i za ljude. U sva tri slučaja, ova reč se koristi u vezi zakonitosti i položaja, a ne grešnosti i nečistote. Hrana je tamo bila nečista u smislu


da nije bila dozvoljena za jelo po jevrejskom zakonu. Korinćani su mislili da moraju da se razvedu od svojih bračnih partnera koji su bili nevernici (stihovi 12-13), ali Pavle im je govorio da je njihov brak posvećen od strane Boga i da su njihova deca zakonita.

Važno je čitati ovaj stih u kontekstu! Kontekst nema nikakve veze sa decom kao takvom. Ovde se radi o odgovoru na pitanje da li žena treba da ostavi svog muža nevernika ili ne. Pavle jednostavno ukazuje da ako žena ostavi svog muža, ne samo da će njen muž izgubiti privilegiju da ima ženu vernika preko koje bi mogao da dođe Hristu (1. Korinćanima 7,16), već će i deca izgubiti privilegiju da imaju hrišćansku majku. Prema tome, umesto da budu učesnici u tako blagoslovenom položaju, oni bi bili izvan tog položaja (ili „nečisti“). Za razliku od toga, vidimo u Starom zavetu (Ezra 10,3) da je brak sa ženom koja je nevernik značio ne samo da ja ta žena izvan ovog privilegovanog položaja, već i deca.

Tačno je da dete kome je jedan ili oba roditelja vernik ima posebnu privilegiju. Muž nevernik čija žena je vernik ima istu privilegiju. To je privilegija u smislu da ste u stalnom kontaktu i pod uticajem nekog ko je vernik, i da se taj vernik stalno moli za vas. Pročitajte ponovo i pažljivo 16. stih. Deca roditelja vernika uživaju posebnu privilegiju – i to je sve! Međutim, ovo jeste velika privilegija – i to takva privilegija da bi deca koja je uživaju trebalo da budu krajnje zahvalna.

U Delima 16,31, Pavle je rekao tamničaru da, ako poveruje u Gospoda Isusa Hrista, on će biti spasen, a i njegov dom. Ovo se obistinilo, ali samo zato što je i njegov dom poverovao u Boga kao što je on poverovao (34. stih). Oni su spaseni – ne zato što je glava kuće postala vernik – već zato što su i oni postali vernici. Međutim, oni su čuli jevanđelje preko njega i njegovog spasenja (32. stih). Kakva privilegija!

Moguće je da vernici imaju decu koja nisu vernici. Na ovo se ukazuje u Titu 1,6 gde se navodi da starešine moraju


imati decu koja su vernici. (Takođe, pročitajte 1. Samuliovu 8,1-5 i Jezekilja 8,4-13).

Prema tome, u Svetom pismu nema ničeg što bi opravdalo verovanje da deca čiji jedan roditelj ili oba roditelja su hrišćani imaju poseban status pred Bogom, koji nemaju deca roditelja nehrišćana. Deca roditelja hrišćana imaju posebnu prednost – ali to je sve.

Napomena Želim veoma da naglasim da Biblija podučava da niko ne može biti nanovo rođen putem krštenja. Novo rođenje i opravdanje su povezani samo sa pokajanjem i verom – to je ono što Bog traži od nespasene osobe, bilo da je odrasla ili je dete!

• Dela 2,39 „Jer je za vas to obećanje, i za vašu decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog naš.“

Osobi koja se na dan Pedesetnice pokajala (38 stih) i poverovala (44 stih) dato je dvostruko obećanje: Oproštenje greha (38 stih) Dar Duha Svetoga (38 stih).

Ovaj poziv na veru i ovo obećanje bili su za njih („za vas“). Međutim, obećanje je važilo i za njihovu užu porodicu i potomke („i za vašu decu“) ako se pokaju i poveruju, i za mnoge druge u dalekoj budućnosti („i za sve daljnje“) ako ispune iste uslove.Ovo obećanje je bilo za sve one u čijim srcima je Bog delovao i koje je doveo do pokajanja i vere („koliko god ih pozove Gospod Bog naš“). Ovde se ne podučava niti se podrazumeva da su deca vernika spasena, niti da će biti automatski spasena. Ali, pokazuje se da takva deca imaju posebnu prednost.


ObnavljanjeDok gledamo unatrag na ovih 11 pitanja i odgovora, možemo da sakupimo i sažmemo nekoliko kratkih, jasnih biblijskih istina o deci. Ove istine nas podstiču da podučavamo i evangeliziramo decu. Po svojoj prirodi, deca su grešnici, duhovno mrtva, izgubljena i odvojena od Boga, i potrebno im je spasenje. (Matej 18,11-14). Deca mogu da poveruju u Isusa Hrista kao svog Spasitelja i budu spasena (Matej 18,6), i bila su uključena u članstvo rane crkve (Efescima 6,1). Deca su otvorena za jevanđelje (Matej 18,3). Ako poveruju u Isusa Hrista, deca imaju ceo život pred sobom da žive za Njega (Propovednik 12,1). Gospod Isus posebno voli decu (Marko 9,36-38). Mi (i jevanđelje) možemo doći u njihov dom preko njih i dopreti do srca njihovih roditelja (Isaija 11,6). Budućnost zajednice, grada, države i crkve je u rukama dece (Psalam 78,7.8). Deca su budući političari, advokati, doktori, policajci i roditelji. Ovih sedam biblijskih istina o deci postavljaju pred nas tri izazova: Roditelji se upućuju da odgajaju svoju decu u Gospodnjoj nauci i opomeni (Efescima 6,4) - a to obuhvata njihovu evangelizaciju. Crkvene vođe imaju odgovornost da napasaju jaganjce u svojim crkvama (Jovan 21,15) - a prvi deo te službe jeste evangelizacija. Svi vernici imaju odgovornost da dosegnu svu decu i da ih evangeliziraju (Marko 16,15).

100 Petideo-Biblijskiodgovorina6pitanjaoslužbisadecom

Peti deo

Biblijski odgovori na 6 pitanja o službi sa decom

Uvod

Većina hrišćana prihvata vrednost službe sa decom. Međutim, u isto vreme, mnogi od njih postavljaju pitanja u vezi sa ovom službom.

Mnogi pastori i crkvene vođe smatraju da je najvažniji deo njihove službe rad sa odraslima – a službu sa decom smatraju niskom na lestvici važnosti.

Mnogi ne vide potrebu za punovremenim radnicima sa decom, a ogromna većina studenata na biblijskim koledžima se priprema za službu sa odraslima.

Ima i ljudi koji, iz nekoliko razloga, oklevaju da evangeliziraju decu ili pruže podršku onima koji to rade.

Shodno tome, moramo istražiti Sveto pismo i pronaći odgovore na pitanja i sumnje o punovažnosti i značaju službe sa decom.

Prvo pitanje: „Zašto propovednici u Delima apostolskim nisu evangelizirali decu?“

Odgovor Složio bih se da se evangelizacija dece ne pominje posebno

u Delima apostolskim, ali bih odmah dodao sledeće: - To ne znači da se deca ne evangeliziraju.

- To ne znači da je cilj bio da se evangeliziraju samo odrasli.


Obrazac za evangelizaciju u Delima apostolskim bio je – u skladu sa Markom 16,15 – objavljivati jevanđelje svakoj mogućoj osobi, bez izdvajanja ili razlikovanja. Na to je Pavle mislio u Delima 26,22.Izgleda da su socijalna struktura i mesta gde su jevanđelisti odlazili uslovljavali da jevanđelisti više dolaze u dodir sa odraslima. Međutim, imamo razlog da verujemo da su i deca bila tamo prisutna – iako se ne pominju posebno (vidi Dela 2,39; 11,14; 16,15; 16,31-34).Logičko rasuđivanje u ovom pitanju moglo bi da se primeni i na evangelizaciju mladih. Naravno, može se uzeti zdravo za gotovo, a i očigledno je – da su svi bili i jesu obuhvaćeni evangelizacijom, bez izuzetka. Nema ništa u Svetom pismu što bi dokazivalo drugačije.

Potvrdio bih da su Dela apostolska zasigurno osnova na kojoj gradimo sav naš rad i svedočenje, i odakle izvlačimo principe koji određuju naš evangelizacioni rad.

Međutim, moramo upamtiti da se mi danas bavimo sa mnogim svojstvima i oblicima evangelizacije – odvojeno od evangelizacije dece – koji se ne pominju konkretno u Delima apostolskim - ali su čvrsto zasnovani na principima koji su tamo zacrtani. Ovo obuhvata nedeljne škole, biblijske škole, interdenominacionalna (međuverska) misionarska društva, omladinske grupe, evangelizaciju mladih i službe sa posebnim grupama kao što su zatvorenici, stare osobe, siročad, itd.

Naglasio bih tri dodatne činjenice u cilju da istaknem značaj službe sa decom:

- Stav Gospoda Isusa prema deci, koji je izražen u Mateju 18,1-14, Marku 10,13-16, i Mateju 21,15,16.

- Značaj dece u ranoj crkvi, onako kako je prikazan u Efescima 6,1-4, Kološanima 3,20-21 i Titu 1,6. Ove crkve, koje su počele svoje delovanje pod službom apostola Pavla, obuhvatale su i novorođenu decu.

- Knjiga Dela apostolska je, u stvari, izveštaj o tome šta je Hristos nastavio da radi preko Njegovih apostola (vidi Dela 1,1). „Teofile, prvu knjigu napisao sam o svemu što je


Isus otpočeo da čini i uči.“ Hristos je služio i deci; On je podučavao i decu u onim gomilama ljudi koje su dolazile da ga čuju; On je podučavao svoje učenike o važnosti dece. Nesumnjivo je da su apostoli, u svojoj službi, sledili Njegov primer i Njegove pouke u vezi sa decom.

ZaključakPropovednici i evangelizatori rane crkve praktikovali su biblijski metod opšte evangelizacije. Nema nikakvog pomena o posebnoj evangelizaciji usmerenoj na decu, ili bilo kakvoj drugoj posebno usmerenoj evangelizaciji. Razlog što se neki od nas usmeravaju na dečiju evangelizaciju je to što su deca, u prošlosti i danas, često izostavljana iz opšte evangelizacije. Naš cilj je da pomognemo da se reši ovaj nedostatak, kako bi evangelizacija bila sveopšta i biblijska.

Drugo pitanje: „Gde je biblijska osnova za specijalizaciju za rad sa decom.“

OdgovorTačno je da Biblija ne govori o usmeravanju na rad sa decom, ali mi to radimo zbog nekoliko razloga:

Deca se često zanemaruju u evangelizacionom radu crkve. Sveto pismo podučava o opštoj evangelizaciji, a mi se

specijaliziramo u evangelizaciji dece – da bismo pomogli u ispunjenju koncepta opšte evangelizacije.

Deci je potreban poseban pristup, a onima koji rade sa njima potrebna je posebna obuka.

Niko ne može sve da radi. Bog vodi svakog posebno na rad u određeni deo Njegovog vinograda. On vodi, a mi slušamo. Za neke je Božije mesto rada u službi sa decom.

Dr Frensis Šefer je jednom rekao na konferenciji o radu sa decom: „Nema sumnje da Sveti Duh stavlja naročiti teret za evangelizaciju dece na određene ljude da podučavaju decu u tom periodu njihovog života. Svi imamo odgovornost prema deci, ali određenim ljudima je poverena


posebna služba za rad sa njima.“

Treće pitanje: Ponekad se kaže: „Mislim da je bolje evangelizirati roditelje nego decu. Onda će roditelji, kada se spasu, moći da evangeliziraju decu mnogo bolje nego što bismo mi mogli. To znači, takođe, da će deca biti dovedena Hristu u okviru hrišćanskog doma, i da će dobiti potrebnu pomoć i podsticaj.“ Je li ovo tačno?

OdgovorSveto pismo jasno ukazuje da najbolje okruženje jeste hrišćanski dom, u kojem roditelji hrišćani vode svoju decu ka Hristu i odgajaju ih u Božijem strahu i disciplini. Na nesreću, u današnjem svetu, hrišćanski dom je pre izuzetak nego pravilo. Kakva bi, onda, šteta bila kada bi trebalo evangelizirati samo decu koja imaju hrišćanske roditelje! To bi značilo da mnogo više od 95% dece u svetu nikada ne bi imalo priliku da čuju jevanđelje sve do zrelog doba (i verovatno bi do tada mnogi od njih bili nezainteresovani da čuju jevanđelje). Ovo pitanje podrazumeva dve stvari: Da bi trebalo da evangeliziramo roditelje pre nego decu. Da bi trebalo da evangeliziramo decu preko roditelja.

Ne slažem se sa ova dva indirektna zaključka iz dva razloga. Ne mislim da je ispravno evangelizirati roditelje, a isključiti decu iz evangeliziranja, jer:

− To nije biblijski. Biblijska evangelizacija je opšta evangelizacija, na osnovu Marka 16,15. Ovo znači dosegnuti svakog mogućeg, a ne jednu grupu na račun druge grupe.

− Statistike pokazuju da se najveći broj ljudi obrati pre nego što postanu odrasli ili roditelji. Prema tome, nije biblijski i nije mudro izostaviti iz evangelizacije grupu za koju se zna da je najotvorenija za jevanđelje.

− Deca često mogu biti sredstvo za dovođenje njihovih roditelja Hristu.


Ne slažem se sa konceptom da se deca evangeliziraju samo preko roditelja. To bi značilo da jedino deca čiji roditelji su hrišćani mogu imati priliku da čuju jevanđelje i prime Hrista. To ne samo da nije biblijski, već je i nepravedno, da mogućnost da jedna osoba čuje jevanđelje zavisi od spasenja druge osobe.

Čini mi se da iza ovakvog pitanja stoji stvarna sumnja u činjenicu da Bog Sveti Duh može da spasi i sačuva dete u domu u kojem roditelji nisu vernici!

Ono što jeste od suštinskog značaja je da uvidimo i shvatimo koji značaj ima pojam porodice u Svetom pismu, i da shvatimo da, tamo gde je moguće, decu treba evangelizirati kao deo porodice. Međutim, tamo gde to nije moguće (što je veoma često), ipak bi trebalo da evangeliziramo decu na osnovu Marka 16,15, čak i ako to može kasnije da dovede do duhovne podele u porodici (Matej 10,34-39). Naravno, ako je moguće, trebalo bi uvek da nastojimo da obaveštavamo roditelje o tome šta radimo.

Četvrto pitanje: „Nije dobro ni ispravno evangelizirati dete ako ne možemo kasnije da ga pratimo. Posebno mislim na dete iz bezbožnog doma ili antihrišćanske kulture, gde neće dobiti duhovnu pomoć, a čak može i trpeti protivljenje i proganjanje.“ Da li se slažete?

Odgovor Verujem da je ovakvo rasuđivanje pogrešno jer: Ne slaže se sa Markom 16,15 i sa biblijskom zapovešću da

se svako evangelizira. Dovodi u sumnju silu Svetog Duah da spasi i sačuva dete

u bezbožnom domu ili antihrišćanskoj kulturi. Poriče mnogobrojna svedočanstva onih koji su odrasli u

takvim uslovima nakon spasenja. Omalovažava jednostavnu veru i spremnost deteta da

odgovori, bez obzira iz kakvog doma dolazi.


Očigledno, bolje je da dete živi u hrišćanskom domu ili u kulturi koja ima obzira prema jevanđelju. Ali, većina dece u svetu nema takvu privilegiju, i mi moramo da dosegnemo njih jevanđeljem. Bog voli svu decu, bilo da su iz hrišćanskog ili ateističkog doma, i On želi da ona budu spasena (Matej 18,14).Apostolos Bliates, poznati pastor iz Grčke, rodio se u pobožnoj pravoslavnoj, grčkoj porodici. On opisuje kako mu je komšija, evanđeoski hrišćanin, objasnio jevanđelje kada je bio još malo dete, i svedoči da je u uzrastu od šest godina, lično uzverovao u Isusa Hrista kao Gospoda i Spasitelja. On je ispričao svojim roditeljima šta je uradio i navukao je na sebe njihov gnev i protivljenje. Međutim, on nikada nije ustuknuo od svoje novo- pronađene vere, i doživeo je, godinama kasnije, radost da vidi svoje roditelje kako veruju u Isusa Hrista. Byang Kato, sekretar Afričkog evanđeoskog zajedništva (African Evangelical Fellowship), i jedan od istaknutih afričkih duhovnih vođa, došao je Gospodu u uzrastu od dvanaest godina preko svedočenja misionara iz Sudanske domaće misije (Sudan Interior Mission). Njegovi roditelji su bili pobožni obožavaoci idola i ogorčeno su mu se usprotivili. Međutim, i on je doživeo da njegovi roditelji i njegova cela porodica dođu Hristu.

Svi se slažemo koliko je značajan i apsolutno potreban rad sa decom nakon obraćenja. Nije dovoljno samo dovesti decu Hristu. Moramo, takođe, nastojati i da ih podučavamo i hranimo kako bi mogla da rastu u veri. Rad nakon obraćenja je jednako važan kao i evangelizacija, i nikada ne smemo zanemariti ovu važnu stranu našeg rada.

Međutim, šta ako je ovaj rad apsolutno nemoguć, a mi to znamo unapred?

Da se poslužim jednom ilustracijom. Zamislite čoveka kako šeta obalom reke i vidi dete u reci, očigledno u velikoj nevolji i na ivici da se udavi. Dete zove u pomoć. Da li će se čovek zaustaviti i postavljati sebi pitanja: „Imam li dovoljno suve odeće kod kuće za ovo dete? Imam li hrane u kući? Da li je toplo u mojoj kući?“ Ako je odgovor na ova tri pitanja „Ne“, da li će on odlučiti da ne spasi dete i nastavi da šeta, i tako ostavi dete da se utopi?


Siguran sam da se ovo nikada ne bi desilo! Kada vidimo da je dete u velikoj nevolji, naš prvi cilj je da ga spasimo. Ako imamo suvu odeću, topli dom i dosta hrane, tim bolje. Trebalo bi da mu pomognemo što više možemo nakon što ga izvučemo. Međutim, ne smemo ga pustiti da se udavi samo zato što nemamo pristojne mogućnosti da se brinemo o njemu nakon spasenja.

Analogno tome, čak i ako znamo da bi rad sa detetom nakon obraćenja bio nemoguć, ne bismo trebali da oklevamo da evangeliziramo. Naš cilj mora biti da zadobijemo izgubljenu decu za Hrista.

Imajte na umu, takođe, da je molitva jedan od najvažnijih delova rada nakon obraćenja! S obzirom da imamo molitvu na raspolaganju, rad sa decom nakon obraćenja nikada nije potpuno nemoguć!

Peto pitanje: Neki pitaju „Je li moguće da dete koje je donelo odluku zaista nastavi da hoda sa Gospodom i ostane verno?“

OdgovorAko je ta odluka samo ljudska, onda je odgovor „Ne“! Dete koje je donelo odluku u jednom smeru, može isto tako da donese odluku u drugom smeru. Ali, ako je dete zaista uzverovalo u Isusa Hrista kao svog Spasitelja, onda su se desile neke stvari sa tim detetom (slično onom što se dešava i sa odraslom osobom koja je stvarno uzverovala): Dete je nanovo rođeno Duhom Svetim; U njemu je nastanjen Duh Sveti; Zapečaćeno je Duhom Svetim; Kršteno je Duhom Svetim u Hristovo telo; Postalo je član Božije porodice.

Kada uvidimo veličinu našeg spasenja i svega što se desi nakon što smo primili Hrista za Spasitelja, onda možemo potpunije razumeti šta se dešava sa detetom kada ono primi Hrista.


Iako ljudska odgovornost jeste sastavni deo spasenja, samo spasenje nije nešto što je ljudsko. Spasenje je božansko. S toga, pitanje bi trebalo da glasi ovako: „Može li Bog da održi dete kada ono primi Hrista, čak i u najnepovoljnijim okolnostima?“Naravno, odgovor je „DA“.

Šesto pitanje: Neki kažu „Da, ja se slažem da dete može da „donese odluku za Hrista“, ali ono zapravo ne razume (šta je učinilo) i moraće da potvrdi tu odluku kada dođe u tinejdžerske godine.“ Da li se slažete?

OdgovorNe slažem se sa ovom tvrdnjom iz pet razloga:

Verujem da dete, čak i malo dete, zaista može da razume, i sve što je potrebno jeste da veruje Hristu. Koji je to nivo razumevanja koji je potreban?

Dete mora da razume da je zgrešilo protiv Boga, mora da oseti žalost zbog greha, i da bude voljno da se odrekne greha. Ono mora da razume da je Gospod Isus umro za njega i mora da mu veruje i da ga prihvati. Na toj jednostavnoj osnovi dete može da se spasi isto kao bilo ko drugi.

Važno je upamtiti da, iako je pre spasenja neophodan određeni nivo razumevanja, ipak, niko se ne spasava razumevanjem, već verom (Efescima 2,9). Bog je suveren u spasenju deteta – i malo dete može da se spasi verom – ali spasenje se može desiti i sa minimumom razumevanja i ubeđenja o grehu.

Nema sumnje da, u slučaju malog deteta, kao i u slučaju mnogih odraslih osoba, dopunsko razumevanje će uslediti kasnije. Međutim, to ni u kom slučaju ne utiče na njegovo novo rođenje. Ovo dopunsko razumevanje je deo njegovog rasta i ono nema nikakve veze sa njegovim novorođenjem. (Pročitajte pažljivo Mateja 11,25).

Istina je da se često dešava da dete, ili mlada osoba, ili


odrasla osoba, često kasnije dodatno posveti svoj život Bogu. Ovo, međutim, nije potvrda novog rođenja – to je njegov rezultat.

Nigde u Svetom pismu se ne podučava o potrebi naknadne potvrde novog rođenja, bilo da je u pitanju dete ili čovek. Na ljudskom nivou, položaj osobe u porodici se određuje njegovim rođenjem u toj porodici, i ne zavisi od njegove odluke koju će doneti kasnije. Ovo je, takođe, tačno i u duhovnoj oblasti. Dete koje uzveruje u Hrista, u trenutku samog novog rođenja, ima položaj Božijeg deteta.

Kao i mnoga druga pitanja, ovo pitanje se zasniva na sumnji da li dete može iskreno da primi Hrista i bude nanovo rođeno. Sveto pismo podučava sledeće: „A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime“ (Jovan 1,12).Naravno, treba priznati da postoje deca (i odrasli) koji javno ispovedaju (iskazuju) svoju veru, ali neiskreno. Možda je razlog nedostatak razumevanja ili je ispovedanje vere bilo rezultat pritiska ili emotivnog nastupa evangelizatora. Očigledno, takvo ispovedanje vere neće i ne može trajati. Međutim, ako dete „donese iskrenu odluku“ kasnije u životu, onda to postaje njegovo iskustvo obraćenja.Trebalo bi imati na umu da izvestan broj hrišćana, kada pogleda unatrag na svoj život, nisu sigurni kada su tačno bili nanovo rođeni, a odgovor će znati tek kada odu u slavu. Međutim, čak i ako ne znaju tačno trenutak svog novog rođenja, on se ipak desio u određenom vremenu i ne mora da se ponavlja.


Šesti deo

Dodatne biblijske istine o deci

Vrednost dečijeg slavljenja

U Psalmu 8,2, čitamo: „U ustima male dece i koja sisaju činiš (ili postavio si temelj za) sebi hvalu.“U Mateju 21,16, u vezi sa slavljenjem i hvalom male dece, Gospod Isus je rekao kritički nastrojenim sveštenicima i književnicima (citirajući Psalam 8,2), „... zar nikada niste čitali: Iz usta dece i odojčadi spremio si sebi hvalu?“U ova dva stiha možemo videti: Poreklo ove fraze

Fraza koja je došla sa usana ove dece potiče od Boga – „Ti si načinio“ – „Ti si spremio“.

Posrednika preko kojeg je iskazana ova fraza Božija volja je bila da preko dece slavi Gospoda Isusa – nasuprot kritici i odbacivanju religioznih vođa.

Svrhu ove fraze Dečije slavljenje je bilo izvor utehe i ohrabrenja za Gospoda (Matej 21,16), i veliki kamen spoticanja za Njegove neprijatelje (Psalam 8,2).Entoni Kapon piše:„Iz ovih stihova saznajemo da su deca sposobna za tri osnovna elementa obraćenja: Veru u Spasitelja.

Deca su ga zvala „Sin Davidov“. To je teološki izraz i znači Obećani Mesija, Iskupitelj Božijeg naroda i Spasitelj. Deca su verovala u Njega i Njegove tvrdnje. Posvećenost Njemu.

Deca su vikala „Hosana“ dok su se ostali uzdržavali. Deca su ga priznala svim srcem. Dok odrasli često mogu biti neodlučni u posvećenju Hristu, deca (jednom kada shvate šta se od njih zahteva) su ponekad skoro previše gorljiva.

110 Šestideo-Dodatnebiblijskeistineodeci

Život savršenog slavljenja. Na osnovu reči Gospoda Isusa, izgleda da su deca ponekad sposobna za savršenije slavljenje od odraslih. Razlog za to nalazimo u Mateju 18,4 – oni su najponizniji i najmanje zatrovani željom za ličnom slavom.“

Značaj vizuelnih pomagala u podučavanju dece

Vizuelna pomagala nisu savremeni pronalazak! Potiču iz Biblije. Gospod Isus ih je često koristio u svojoj službi podučavanja svih vrsta ljudi. Na primer: novčić, ljiljani, ptice, sejač, pastir, ovce, vino, loza, vrata i mnoga druga vizuelna pomagala. Čak je koristio i dete kao vizuelno pomagalo u najmanje dve prilike (Matej 18:2; Marko 10,15). U tri situacije, daju se uputstva Izraelcima da koriste

vizuelna pomagala prilikom podučavanja svoje dece: • 2. Mojsijeva 12,26: U vezi sa pashom (što nam prikazuje istinu o spasenju).

• 2. Mojsijeva 13,14: U vezi sa iskupljenjem prvorođene dece (što nam prikazuje istinu o posvećenju).

• Isus Navin 4,6: U vezi sa spomenikom od kamenja na obali reke Jordan (što nam prikazuje istinu o poistovećivanju).

Značaj roditeljskog uticaja i podučavanja

Biblija stavlja veliki naglasak na odgovornost roditelja da utiču na svoju decu i da ih podučavaju Božijoj reči. Zapovesti roditeljima u Bibliji• Priče 22,6 povezuju zapovest sa obećanim rezultatom: „Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.“Endru Bonar (Andrew Bonar), poznati škotski propovednik i pisac iz 19. veka, napisao je sledeće u vezi ovog stiha:


„Osoba kojoj je ovaj stih omiljen verovatno ga primenjuje na ovaj način – ,Samo ti podučavaj dete o planu spasenja i pokaži detetu srećne puteve mudrosti, a ako se dete i ne obrati tokom podučavanja, ono će, kada odraste, nesumnjivo krenuti putem kojim si ga upućivao.’“Ali, da li je ovo tačno? Da li je to smisao teksta iz ovog stiha? Daleko od toga. Sveti Duh želi da nas nauči nešto sasvim drugo pomoću reči iz ovog stiha. Naime, želi se reći ovo: ,Samo se ti pobrini da uputiš dete na pravi put dok je još dete, i ne moraš brinuti da li će dete kasnije istrajati na tom putu.’ To znači, ,usmeri dete na pravi put’ (pogledajte poslanicu Jevrejima), ili usmeri dete na početku puta: usadi mu istinu u dušu dok je dete i budi siguran da će nastaviti kako je počeo. Ovo je blagosloven tekst koji će da nas podstakne da nastojimo da se dete obrati sada i odmah.”Dobra ilustracija za ovaj stih i za princip koji on sadrži može se naći u načinu na koji je majka podučavala i vaspitavala Mojsija dok je bio dete – i njegova posledična poslušnost Bogu kasnije u životu (2. Mojsijeva 2,1-10; Jevrejima 11,23-26).• Efescima 6,4: „I vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjoj nauci i opomeni.“• Kološanima 3,21: „Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu malodušna.“ Suprotnosti između dobrih i loših roditelja u Bibliji U Bibliji možemo naći primere dobrih roditelja, koji su podučavali svoju decu Božijoj reči i naučili ih da budu poslušni njima i Bogu. Postoje i primeri loših roditelja koji nisu činili ništa od pomenutog:

• Avram je bio dobar roditelj: „Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon

sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.“(1. Mojsijeva 18,19)

Dete koje se nauči poslušnosti u kući (kao što je Isak) biće spremnije da posluša Boga.

• Ilije je bio loš roditelj: „Jer sam mu javio da ću suditi domu njegovom doveka za

nevaljalstvo, za koje je znao da njim navlače na se prokletstvo sinovi njegovi, pa im nije zabranio.“(1. Samuilova 3,13)


Dete koje ne nauči da sluša svoje roditelje, verovatno neće poslušati ni Boga. Međutim, trebalo bi napomenuti da postoje u Bibliji primeri pobožnih roditelja čija deca nisu bila pobožna (1. Samuilova 8,3-5) i nepobožnih roditelja čija deca su bila pobožna (2. Dnevnika 28,1 i 2; 29,1 i 2). Takođe, zanimljivo je videti da Manasija, sin pobožnog Jezekije, u početku nije krenuo stopama svoga oca (2. Dnevnika 33,2) - ali, kasnije jeste (33,12 i 13).

Posledice roditeljskog uticaja i podučavanjaPrimer za ovo može se videti iz proučavanja dve porodice u državi Njujork. Ovo istraživanja obuhvata pet generacija: Jedan čovek, Maks Džuks (Max Jukes), bio je kriminalac;

nađeno je 1,026 njegovih potomaka, a od njih:- 300 je umrlo prerano- 100 je osuđeno na zatvorsku kaznu u proseku od 13 godina- 190 su bile javne prostitutke- 100 su bili pijanci

Roditeljski greh može imati žalosne posledice po njihovu decu i buduće generacije. Drugi čovek, Džonatan Edvards, bio je spasen u uzrastu

od sedam godina i sa svojom ženom je zasnovao hrišćanski dom. Nađeno je 729 njegovih potomaka, a od njih:

- 300 su bili propovednici jevanđelja- 65 su bili rektori univerziteta- 60 su bili pisci dobrih knjiga- 3 su bili poslanici američkog parlamenta- 1 je bio američki potpredsednik

2. Mojsijeva 20,5.6 izgleda prikladna za ovaj kontekst.„Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene; a činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.“

Međutim, Biblija takođe jasno podučava da niko neće biti izgubljen zbog tuđeg greha ili spasen zbog tuđe pravednosti. Svaka osoba je pojedinačno odgovorna Bogu.


„Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova.“ (Jezekilj 18,20).

Upotreba reči „mala deca“ (Čarnić: „dečica“ - prim. prev.) u Jovanovim poslanicama

Zanimljivo je i korisno proučavati dve reči koje Jovan koristi u svojoj prvoj poslanici.

Reč „TEKNION“ (malo dete) koristi se u 1. Jovanovoj 2,1; 1. Jovanovoj 2,12; 1. Jovanovoj 2,28; 1. Jovanovoj 3,7; 1. Jovanovoj 3,18; 1. Jovanovoj 4,4 i 1. Jovanovoj 5,21.Ova reč je izraz od milja koju stari apostol često koristi za vernike uopšte jer su svi mnogo mlađi od njega, i po godinama i po hrišćanskom iskustvu.Znamo da ovakvo korišćenje reči može da se primeni na vernike svih uzrasta, jer: Kontekst ovih stihova iz 1. Jovanove pokazuje da može

da se primeni na takav način. Ova reč se ne koristi nigde u Novom zavetu u smislu da

označi malu decu. Osim u 1. Jovanovoj, reč „TEKNION“ se koristi samo u Jovanu 13,33 i Galaćanima 4,19, gde se očigledno primenjuje na vernike svih uzrasta. Reč „TEKNON“ (od koje je „TEKNION“ deminutiv) koristi se mnogo češće u veoma širokom smislu, i ima veoma malo veze sa starosnim dobom.

Međutim, reč „PAIDION“ se koristi u 1. Jovanovoj 2,13 i u 1. Jovanovoj 2,18. To je uobičajena reč u Novom zavetu za decu u opštem smislu, npr. Matej 18,2.3.5 i Marko 10,14.15. Ona se koristi za Jovana Krstitelja i Mojsija kada su bili bebe (Luka 1,59.66.76 i Jevrejima 11,23). Takođe, koristi se za Gospoda Isusa kada je bio dete (Matej 2,8.9; Luka 1,80 i Luka 2,27). Takođe se koristi za dvanaestogodišnju devojčicu u Marku 5.

Ima veoma malo primera ove reči u vezi sa odraslima. Jedini značajan primer je Jovan 21,5.


Prema tome, moguće je, a čak je i verovatno, da Jovan zaista misli na decu u 1. Jovanovoj 2,12.13 i 14:„Pišem vam, DEČICE (TEKNION), jer su vama gresi oprošteni zbog njegovog imena. Pišem vam, očevi, zato što ste poznali onoga koji je od početka. Pišem vam, mladići, zato što ste pobedili nečastivoga. Napisah vam, DECO (PAIDION), zato što ste poznali Oca. Napisah vam, očevi, zato što ste poznali onoga koji je od početka. Napisah vam, mladići, zato što ste jaki i što reč Božija u vama stoji i što ste pobedili nečastivoga.“

Mogli bismo izvući tri zaključka na osnovu ova tri stiha: Može biti da Jovan misli na tri grupe ili tri starosna

uzrasta - one koji su deca, one koji su očevi i one koji su mladi ljudi. Prema tome, kontekst ukazuje na to da on ovde doslovno misli na decu.

Njegova upotreba reči „PAIDION“ ili malo dete potvrđuje ovo mišljenje.

On piše da su ova mala deca „upoznala Oca“ i da su njihovi gresi „oprošteni zbog Njegovog imena“.

Izgleda da on misli na malu decu, ali ne možemo biti sigurni. Moguće je da misli na mlade i neiskusne vernike. Ako se zaista odnosi na malu decu, imajte na umu da je to dodatni dokaz dečijeg obraćenja: „... dečice… gresi su vam oprošteni... upoznali ste Oca.“

Služba našeg Gospoda Isusa Hrista za decu u potrebi

Gospod Isus je voleo decu kada je bio ovde na zemlji i služio im je na dva načina - Služio je njihovim fizičkim potrebama Dečaku opsednutom demonom – Matej 17,14-21 Obolelom dečaku – Jovan 4,46-54 Preminuloj devojčici – Marko 5,21-43

Služio je njihovim duhovnim potrebamaNesumnjivo je da je bilo mnogo dece kojima se Hristos obraćao u gomili ljudi (Matej 14,21; 15,38), i koja su ga slušala – kao dečak u Jovanu 6.


Apostoli su takođe služili deci u gomilama ljudi koji su ih slušali. Moguće je da Pavle na njih misli u Delima 26,22. Reč „mali“ ili „MIKROS“ obuhvata i decu. Neka Gospod Isus svakom od nas da želju da služimo našoj deci koja su u tako dubokoj duhovnoj potrebi.

ZAKLJUČAK

Svuda u svetu postoji veliko misijsko polje – DECA. Ona predstavljaju jednu trećinu svetskog stanovništva. Ona su buduće vođe – muškarci i žene sutrašnjice.Božija reč jasno podučava o našoj odgovornosti, kao hrišćana, prema „malenima.“ Bog želi da se molimo za njih i da brinemo o njima. On želi da ih evangeliziramo i podučavamo Božijoj reči da bi ona uzverovala u Gospoda Isusa Hrista i bila spasena.Nakon što deca prime Gospoda Isusa Hrista, naša privilegija i dužnost je da podučavamo ovu spasenu decu kako bi ona mogla da „rastu u blagodati i poznanju Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista“ (2. Petrova 3,18). Naši sopstveni životi trebalo bi da budu primeri koje će deca slediti. Dok razmišljate o izazovu koji pred vama stoji u podučavanju ove generacije dece, neka vaša molitva bude ...

„Gospode, šte treba da činim?“ (Dela 9,6)

Izdanja koja su na raspolaganju dečijim radnicima za njihovu biblijsku službu sa decom

Serija knjiga dnevne pobožnosti za dečije radnike:

„Problemi sa kojima se susreću radnici sa decom i Božija rešenja“„Poslušnost nebeskoj viziji“„Uspešno napredovanje u međuljudskim odnosima i vođstvu“„Život koji vredi živeti“Autobiografija„Spasenje jedino verom“„Istine za učitelje“„Božija reč za Božije radnike- prvi deo“„Božija reč za Božije radnike - drugi deo“

Serija priručnika za obuku dečijih radnika:

„Prvi koraci“„Kako dovesti dete Hristu“„Kako decu poučavati biblijskim doktrinama“„Zašto evangelizirati decu?“„Principi poučavanja“„100 pitanja i odgovora koji se odnose na službu sa decom“„Kako evangelizirati decu“„Biblijske priče za decu - prvi deo“„Biblijske priče za decu - drugi deo“„Sada vidim“

Serija ilustrovanih lekcija za podučavanje dece o biblijskim doktrinama:

„Pitanja koja deca postavljaju“(5lekcija)„Ko je Bog?“(10lekcija)„Kakav je Bog?“ (10lekcija)„Biblija“ (5lekcija)„Gospod Isus Hristos“ (5lekcija)„Šta nije u redu sa svetom?“ (5lekcija)„Spasenje – Božiji dar – prvi deo“ (10lekcija)„Spasenje – Božiji dar – drugi deo“(10lekcija)„Rast - Božiji plan“(20lekcijaudvadela)„Sveti Duh“(10lekcija)„Bog sluša svoju decu“(11lekcija)„Stvaranje i evolucija“ (10lekcija)

Zainformacijeodostupnostiovihizdanja,molimokontaktirajtenacionalnuDMkancelariju.

Udruženje za decu i porodicu „Dečija misija“

SlužbaDMzaposebnaizdanja(CEFSpecializedBookMinistry)jesastavnideoslužbeDečijemisijeucelomsvetu.DMjenajvećamisijakojajeposvećenaevangelizacijidece.KvalifikovaniradniciDM-amogusenaćiupreko165zemalja,asvakegodinepreko10milionadecečujejevanđelje.RadniciDM-a pružaju obuku u rasponu od jednosatne obukedo tromesečnog obrazovnog instituta. Širok izbor ilustrovanihbiblijskihlekcijaidodatnihsredstavazapoukuobjavljujusenavelikombrojujezika.

ZadodatneinformacijeoDM-u,kontaktirajtevašunacionalnukancelariju:

Udruženjezadecuiporodicu„Dečijamisija“RadojaDakića49a/21,18000Niš,Srbijae-mail:[email protected]

ilipišitenaadresu:CEFInc,POBox348,Warrenton,MO63383USA

www.cefonline.com

Documents

Možeš znati Božiji plan za decu - teachkids.eu · Prema tome, Biblija je apsolutno pouzdana i može da pruži odgovore na pitanja svakom iskrenom i revnosnom učitelju, i da mu