Monografija Instituta ekonomskih nauka - ien.bg.ac.rs IEN/55_godina_ien.pdf · Institut ekonomskih nauka Beograd, Zmaj Jovina 12 Tel. (011) 2622-357, 2623-055; faks: (011) 2181-471

55 GODINA INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

1958 – 2013

Beograd, 2013.

Institut ekonomskih nauka Beograd, Zmaj Jovina 12 Tel. (011) 2622-357, 2623-055; faks: (011) 2181-471 www.ien.bg.ac.rs [email protected] Za izdavača Dejan Erid, direktor Na monografiji radio tim Instituta ekonomskih nauka u sastavu: dr Srdjan Redžepagid dr Vesna Aleksid dr Aleksandra Bradid-Martinovid dr Marko Malovid ma Milica Kočovid ma Đuro Đurid ma Saša Milivojevid Kompjuterska obrada Branko Lazarevid, Institut ekonomskih nauka, Beograd Štampa „Čigoja štampa“, Beograd Tiraž 300 primeraka ISBN 978-86-89465-08-2 2013. Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove monografije ne može biti reprodukovan u bilo kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez saglasnosti izdavača.

Sadržaj 3

Sadržaj

1. Predgovor ........................................................................................... 5

2. Istorijski razvoj Instituta (1958-2013) ................................................... 7

2.1. Osnivanje Odeljenja za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja pri Saveznom zavodu za privredno planiranje ................................. 7

2.2. Nauka kao pokretač privrednog razvoja - vizija Branka Horvata ........... 10

2.3. Uloga i značaj Jugoslovenskog instituta za ekonomska istraživanja u privrednom razvoju zemlje .................................................................................. 15

2.4. Institut ekonomskih nauka u društveno-političkim previranjima poslednjih decenija XX veka ................................................................................ 19

2.5. Institut ekonomskih nauka kao čuvar istorijskog spomenika kulture ... 23

3. Naučnoistraživački rad ...................................................................... 32

3.1. Pregled naučnoistraživačkih i važnijih komercijalnih projekata ............. 33

3.2. Obrazovna delatnost Instituta ..................................................................... 63

3.3. Najvažniji inovacioni kursevi ........................................................................ 72

4. Institut ekonomskih nauka (IEN) kao organizacija koja uèi ................. 73

4.1. Interna edukacija ........................................................................................... 73

4.2. Mentor u kudi ................................................................................................ 74

4.3. Beogradska bankarska akademija - Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije (BBA) ....................................................................................................... 75

4.4. Letnja škola ekonomije ................................................................................. 78

5. Izdavačka delatnost ........................................................................... 81

5.1. Časopisi ......................................................................................................... 116

5.1.1. Economic Anasis (EA) ....................................................................... 116 5.1.2. Žensko preduzetništvo i obrazovanje (JWE) .................................... 119 5.1.3. Makroekonomske analize i prognoze (MAP) ................................... 120

6. Biblioteka i elektronski dokumentacioni centar ............................... 122

4 55 GODINA INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA 1958. – 2013.

7. Institut danas (2008-2013) ............................................................... 127

8. Najvažniji projekti i programi međunarodne saradnje 2008-2013 ..... 132

8.1. Regionalni program podrške istraživanju u oblasti društvenih nauka na Zapadnom Balkanu (RRPP) ............................................................................... 132

8.2. FP7 projekat SERSCIDA - Podrška za uspostavljanje nacionalne/regionalne arhive podataka u društvenim naukama ................ 133

8.3. TEMPUS PROJEKAT ..................................................................................... 134

9. Inicijative Instituta i saradnja sa različitim institucijama ................... 135

9.1. Udruženje finansijskih analitičara Srbije - UFAS ..................................... 135

9.2. Udruženje poslovnih analitičara – IIBA Serbia chapter .......................... 136

10. Organizacija, struktura rada........................................................... 138

10.1. Zaposleni na IEN ........................................................................................ 138

10.2. Penzionisani 2008-2013 ........................................................................... 151

10.3. Preminuli 2008-2013 ................................................................................ 153

Predgovor 5

1. PREDGOVOR

Jubilej 55. godina postojanja Instituta ekonomskih nauka u Beogradu obeležava se u doba velike ekonomske krize koja potresa našu zemlju ved par godina. Kao naučnoistraživačka kuda u vlasništvu Republike Srbije delimo sudbinu svih naših građana i svojim radom, odnosom prema poslu i rezultatima pokušavamo da pomognemo koliko je god mogude da se pronađu rešenja za što brži oporavak. U vremenu štednje odlučili smo se da ovaj, za nas značajan jubilej, obeležimo skromno, ali dostojanstveno štampanjem monografije koja se nalazi u Vašim rukama.

Ono po čemu se pamte institucije, kao i pojedinci su njihovi rezultati. Na našim prostorima često postoji potreba da se bavimo drugim površnim stvarima, a ono što se zaista pamti i ostaje iza nas su naša dostignuda. U vremenu kada se pred ekonomskom naukom nalaze krupni izazovi kako na međunarodnom, tako i nacionalnom planu orijentacija Instituta ekonomskih nauka je ka opipljivim rezultatima. U tom smislu naši istraživači su iz godine u godinu povedavali kako broj publikovanih radova, tako i kategorije časopisa i publikacija u kojima se radovi objavljuju. Naši mladi istraživači se školuju na doktorskim i postdoktorskim studijama u mnogim zemljama Evrope. Izdavačka delatnost Instituta nije jenjavala ni u doba najžešde krize. Institut je uključen u više međunarodnih projekata, počev od Tempus programa, preko RRPP, do FP-7 projekta. Posebno želimo istadi da smo završili elektronsko-dokumentacioni centar čime je u elektronskoj formi sačuvano celokupno dostupno stvaralaštvo mnogih generacija pre nas. Na taj način, naša generacija ostavlja određeno «blago» mlađima, koji treba da ga čuvaju i uvedavaju. Na svako od ovih dostignuda smo izuzetno ponosni.

Prošle, 2012. godine Institut je usvojio drugu po redu Strategiju razvoja. Za razliku od prve koja je pokrivala period od 2008-2012. godine, druga se odnosi na period od 2013-15. godine. Bazirana na Strategiji razvoja nauke u našoj zemlji u ovom dokumentu su definisani temelji koji treba da omogude dalji razvoj i progres Instituta u vremenu ispred nas. Kontinuelno – doživotno učenje, proaktivan pristup, interdisciplinarnost u istraživanju, uvažavanje ličnih sloboda i politika otvorenih vrata predstavljaju temeljne


vrednosti Instituta kao učede organizacije. Naša najveda vrednost su naši ljudi i njihov odnos prema zemlji u kojoj žive i rade, svojoj kudi i poslu. Spremnost na žrtvovanje, posvedenost poslu, opipljivim i konkretnim rezultatima je nešto na čemu demo i u budude insistirati. Sama činjenica da je prosečna starost zaposlenih u Instituta ispod 40 godina govori da predstavljamo kudu u kojoj dominiraju mladi ljudi koji de nastaviti njen razvoj i doneti puno toga dobrog svojoj zemlji.

U projektnom ciklusu za period 01.01.2011. – 31.12.2014. godina Institut ekonomskih nauka realizuje tri projekta za potrebe Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i to u sva tri naučna polja. U okviru integralnih i interdisciplinarnih istraživanja imamo projekt pod nazivom „Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU“. U okviru polja osnovnih istraživanja naši istraživači rade na projektu „Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU“. Konačno, i u okviru polja tehnološkog razvoja jedan deo istraživača Instituta je angažovan na projektu pod nazivom «Savremeni biotehnološki pristup rešavanju problema suše u poljoprivredi Srbije« koji realizujemo u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Na svakom od projekata imamo više partnerskih institucija i istraživača čiji rezultati doprinose ostvarivanju postavljenih istraživačkih ciljeva.

Monografija koju dete možda pročitati, a možda samo i prelistati predstavlja pečat vremena i tren u trajanju Instituta. U njoj smo pokušali da poveženo prošlost, sadašnjost i bududnost. Iz prošlosti učimo i poštujemo je. Svaki trenutak koji živimo predstavlja sadašnjost i u njoj se trudimo da nešto stvorimo i ostavimo iza sebe. Bududnost je ono ka čemu gledamo i težimo sa željom da naredni jubilej Institut dočeka jači i sa još više rezultata.

U Beogradu, jeseni 2013. godine Direktor

Dejan D. Erid

Istorijski razvoj Instituta (1958-2013) 7

2. ISTORIJSKI RAZVOJ INSTITUTA (1958-2013)

Istorija Instituta ekonomskih nauka oslikava svu složenost stvaranja osnove za institucionalni i organizacioni razvoj ekonomske nauke i njene angažovanosti u privrednom sistemu države. Svoju naučnoistraživačku aktivnost počeo je davne 1958. godine, kada je pri tadašnjem Saveznom zavodu za privredno planiranje osnovano Odeljenje za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja. Ono je ved 1963. godine preraslo u Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja, koje šest godina kasnije (1969), dobija sadašnji naziv: Institut ekonomskih nauka. U vreme kompleksnih društveno-političkih previranja u Jugoslaviji, 1977. godine, sva prava i obaveze osnivača ovog instituta preuzela je Republika Srbija. Tokom više decenija, kao rezultat rada niza generacija istraživača, Institut ekonomskih nauka je izgradio zavidan renome u oblasti ekonomskih nauka i postao prestižna istraživačka institucija u zemlji i inostranstvu.

2.1. Osnivanje Odeljenja za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja pri Saveznom zavodu za privredno planiranje

Tokom 50-ih godina XX veka je, uporedo sa rastom potreba izgradnje moderne tržišno organizovane privrede u socijalističkoj Jugoslaviji, a u skladu sa važedim međunarodnim i evropskim standardima i kriterijumima, sazrevala ideja o formiranju naučne institucije koja bi se upravo bavila izučavanjem problema metodologije planiranja, privrednog sistema i pri-vrednog razvoja. Kako je za uspešan naučni rad bio potreban značajan broj kvalitetnog, visokoobrazovanog kadra odgovarajudeg profila, posebna pažnja bila je posvedena upravo odabiru stručnog kadra. Zbog činjenice da ga u to vreme nije bilo dovoljno, pre svega je organizovan sistem studentskih saradnika koji su predstavljali kadrovsku osnovu bududeg instituta. Radilo se, zapravo, o najboljim studentima svih ekonomskih fakulteta u tadašnjoj Jugoslaviji, koji su postali saradnici novoosnovanog Odeljenja za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja pri


Saveznom zavodu za privredno planiranje. Njih je država stimulisala na samostalni istraživački rad kao i na okupljanja na seminarima gde su ih renomirani planeri i ekonomski teoretičari upoznavali sa najaktuelnijim problemima ekonomske teorije i prakse. Ovakav način stimulisanja najtalentovanijih studenata brzo je dao pozitivne rezultate, pa su studentski saradnici, činedi specifičnu kadrovsku osnovu, umnogome doprineli kasnijoj kadrovskoj izgradnji i prerastanju Odeljenja u Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja.

Prelazak sa centralizovanog na planski načina upravljanja jugoslovenskom privredom omogudilo je da ekonomske zakonitosti i tržište posebno dobiju na značaju. U novonastalim okolnostima povedala se uloga ekonomske nauke i njen značaj u istraživanju makroekonomskih kretanja i planiranja. Upravo zato je Odeljenje imalo kao prioritetni zadatak da doprinese izučavanju ovih pitanja i to korišdenjem savremenih metoda ekonomske analize i planiranja sa naglaskom na kvantitativne metode. Ipak, u prvim godinama su brži razvoj Odeljenja usporavali mnogi objektivni faktori, poput skromnih plata zaposlenih, limitiranog smeštajnog prostora i posebno otežanog otvaranja novih radnih mesta usled duge administrativne procedure i ograničenih finansijskih sredstava za te namene. Rukovodilac Odeljenja, dr Branko Horvat, zajedno sa još troje tada afirmisanih istraživača: dr Vidosavom Tričkovidem, dr Strašimirom Popovidem i dr Dančikom Nikolid posebno su radili na tome da mladi saradnici dobiju mogudnost da samostalano biraju tematiku kojom de se baviti i da uče na radnom mestu, zdušno pomažudi u pripremama za odlazak na poslediplomske studije u inostranstvo kao i u poboljašnju materijalnog položaja onih koji su se naročito isticali u radu (kroz dobijanja posebnog dodatka na platu i bržeg rešavanja stambenog pitanja).

Odeljenje za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja je bilo neka vrsta analitičkog i metodološkog središta cele organizacije u Saveznom zavodu za privredno planiranje. Tu se od samog početka organizovano pristupilo savremenim metodama ekonomske analize i planiranja, da bi se vremenom prenelo na rad celog Zavoda. Težište je stavljeno na agregatne makroekonomske modele, pomodu kojih su se izučavali međuzavisnosti i korelacije opštih privrednih agregata, a zatim i razne vrste međusektorskih modela, putem kojih su istraživane karakteristike i pravci promena

Istorijski razvoj instituta (1958-2013) 9

privredne strukture. Tokom prvih godina rada Odeljenja rezulati ovaokvih istraživanja najviše su se ogledali u radovima dr Branka Horvata, objavljenih tokom 1961. i 1962. godine: Ekonomska teorija planske privrede; Međusektorska analiza; Ekonomski modeli.

Na međusektorskim modelima i njihopvoj primeni, sa velikim uspehom radili su i dr Dančika Nikolid, dr Vidosav Tričkovid i dr Strašimir Popovid koristedi, za to vreme, savremene i sofisticirane statističke metode u svojim istraživanjima. Pored njih, doprinos praktičnoj primeni međusektorskih modela korisnih za upoznavanje privrede i za formulisanje politike, dala je dr Leopoldina Vukojevid svojim naučnim radom Tendencije menjanja strukture jugoslovenske privrede u periodu 1952-1960, koji je objavljen 1962. godine. Iako se radilo u teškim uslovima, tokom četiri godine postojanja Odeljenja ostvareni su značajni rezultati. Objavljeno je 6 knjiga, 53 manja rada i 7 radova na stranim jezicima. Tridesetak radova je urađeno za interne potrebe Saveznog zavoda za privredno planiranje. U isto vreme uspostavljeni su kontakti sa stranim naučnim institucijama, organizovana je izdavačka delatnost, počelo se sa predavanjima na naučnim seminarima i slanjem saradnika na specijalizacije u inostranstvo.

Odeljenje za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja veliku naučnu i stručnu afirmaciju stiče kolektivnim radom Uzroci i karakteristike privrednih kretanja u 1961. i 1962. godini, koja je u jugoslovenskim privredno-političkim krugovima bila poznata kao Žuta knjiga. Ona je nastala kao rezultat zahteva da se istraže uzroci usporavanja tempa privrednog rasta u 1961. i 1962. godini a koje je Saveznom zavodu za privredno planiranje uputio Odbora za plan Saveznog izvrsnog veda. Zavod je realizaciju ovog zahteva poverio Odeljenju, a ono je uz angažovanje svih svojih saradnika formiralo i stručnu grupu u koju je uključilo više specijalista sa pojedinih fakulteta, naučnih instituta i Narodne banke Jugoslavije. Studija koja je završena u rekordnom roku, u drugoj polovini 1962. godine, izazvala je veliko interesovanje u naučnoj, stručnoj i političkoj javnosti. Ona je, zajedno sa ostalim postignutim rezultatima Odeljenja, po svemu sudedi bila od presudnog značaja prilikom odlučivanja Saveznog izvršnog veda da, krajem 1962. godine donese uredbu o pretvaranju Odeljenja za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja u Jugoslovenski institut za ekonomska istražiavanja.


2.2. Nauka kao pokretač privrednog razvoja - vizija Branka Horvata

Kada se govori o velikom doprinosu u razvoju ekonomskih nauka posle Drugog svetskog rata kao i o samom procesu osnivanja i prvoj, veoma uspešnoj deceniji u radu Jugoslovenskog instituta za ekonomska istraživanja, ne može se zaobidi ime jednog od naših najvedih ekonomista, ujedno i prvog direktora Instituta, dr Branka Horvata

Rođen 1928. godine u Petrinji u porodici uglednog hirurga Artura Horvata (1895-1980), ved u ranom detinjstvu se zbog očevog posla seli u Slavonsku Požegu, gde završava osnovnu i srednju školu. Pred kraj rata 1944. godine, kada je imao samo šesnaest godina, odlazi u partizane. Po završetku Drugog svetskog rata studira najpre elektrotehniku, a od 1947. godine ekonomiju i filozofiju na Sveučilištu u Zagrebu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu krajem 1951. godine, nakon čega dobija posao u Institutu za naftu u Zagrebu, ali se ved posle godinu dana premešta na Ekonomski institut gde radi kao asistent sve do odbrane svog doktorata 1955. godine (tema: Ekonomika jugoslavenske naftne privrede).

Velika prekretnica u Horvatovoj karijeri desila se iste godine kada je doktorirao. Prvo je bio pozvan da dođe u Beograd i radi u Saveznom zavodu za privredno planiranje, da bi samo par meseci kasnije na međunarodnom takmičenju dobio dvogodišnju stipendiju za doktorske studije na Manchester University. Po drugi put je doktorirao 1959. godine s radom Towards a Theory of Planned Economy. Iste godine biva postavljen za direktora Odeljenja za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja pri Saveznom zavodu za privredno planiranje.

Za mladog tridesetogodišnjaka, rad u Odeljenju predstavljao je veliki profesionalni izazov. Bilo je to vreme kada se u Jugoslaviji prelazilo sa centralizovane na plansku privredu. On je ved u svom drugom doktoratu dao doprinos ekonomskoj teoriji, uvodedi inovacije u planiranje i posebno korišdenje ekonomskih modela. U ovom periodu je zajedno sa kolegama iz Odeljenja nastojao da uvede u rad planskih organa Jugoslavije modele Harrod-Domarovog tipa u kojem su endogene varijable: društveni proizvod, kapital, investicije i zaposlenost, kao i input-output tabele. Poput velikih


autora Barona, Langa, Lernera, Bahurina i Preobraženskog ukazivao je na značaj planiranja kao sredstva za ubrzanje privrednog rasta i stabilnosti privrede. Njegov veliki naučni doprinos tada se ogledao u radovima Ekonomski modeli, Ekonomska analiza i Međusektorska analiza.

Prof. dr Branko Horvat (1928 – 2003)

Nema sumnje da je svojim velikim naučnim doprinosom umnogome doprineo da, ved krajem 1962. godine, Odeljenja za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja preraste u Jugoslovenski institut za ekonomska istražiavanja. Nakon što je tokom 1963. godine zajedno sa svojim kolegama postavio osnovu za nesmetani rad Instituta, Horvat odlazi na post-doktorske studije na Harvard University i Massachusetts Institute of Technology - MIT (1964-1965), gde prati predavanja čuvenih nobelovaca Arthur Lewisa, Paul Samuelsona, Roberta Solowa i Franka Modigliania.

Osnažen novim znanjima, po povratku u zemlju smelo ruši mnoge dogme marksističke i tada savremene ekonomske teorije. On odbacuje Marksov zakon pretežnog razvoja prvog odeljka društvene reprodukcije (proizvodnja sredstava rada) kao i dogmu o tržišnom fundamentalizmu, postavivši teze o novoj ekonomskoj teoriji i politici, zasnovane na ogromnim znanjima iz filozofije i društvene teorije, ekonomije i matematike. Ova težnja ka multidisciplinarnosti ogledala se i u činjenici da su se u Institutu pored


ekonomista, podjednako zapošljavali i matematičari, sociolozi, inženjeri i statističari. Branko Horvat je uz njihovu pomod, kritikujudi zastarele šeme ekonomske nauke u Jugoslaviji (1945-1965), udario temelje novoj ekonomskoj misli u zemlji. Tokom svog višegodišnjeg rada pružio je veliki doprinos teoriji ekonomskog rasta i ekonomskih ciklusa, političkoj ekonomiji savremenog društva i teoriji samoupravnog preduzeda. Bio je među osnivačima i izabran je za prvog sekretara Naučne sekcije Saveza ekonomista Jugoslavije, 1961. godine. Kroz organizovanje ekonomskih seminara u Institutu, omogudavao je domadim naučnim radnicima da sučelje svoja mišljenja ali i da slušaju izlaganja najvedih imena u oblasti ekonomskih nauka onog vremena: od Miltona Friedmana, Joan Robinson, Otto Schicka, čuvenog indijskog naučnika P.C. Mahalonobisa, poljskog ekonomiste Bronislaw Minca do harvardskih profesora Alvin Harvey Hansea i Stephen Alan Marglina, kao i mnogih drugih. Kako je tokom godina Horvat stekao mnogo pristalica među mladim jugoslovenskim ekonomistima, pokretanje međunarodnog časopis "Ekonomska analiza" (Economic Analysis) na Institutu (čiji je urednik bio punih 27 godina) pretstavljalo je odličan put za afirmaciju novih znanja iz oblasti ekonomskih nauka. Pored dugogodišnjeg uređivanja ovog časopisa, bio je član uređivačkih odbora prestižnih časopisa European Ecomonics Review, World Development, Journal of Comparative Economics and Industrial Democracy. Istovremeno, bio je jedan od glavnih pokretača za osnivanje međunarodne Poslediplomske škole u okviru Instituta, na kojem su zvanja magistra nauka stekla mnoga bududa velika imena ekonomske nauke. Svoju viziju nauke kao pokretača privrednog razvoja Horvat je preneo na Jugoslavenski institut za ekonomska istraživanja koji je u to vreme bio jedan od najboljih na Balkanu ali i jedan od vodedih u Evropi.

Istovremeno, Branko Horvat je bio i član tadašnjeg saveznog Privrednog saveta i Saveta za tržište i cene, kao i ekonomski savetnik vlade i predsednika SFRJ. Svoje konsultantske usluge pružao je vladama drugih država poput Perua, Brazila, Bangladeša kao i premijerima Turske i Ukrajine. Kao član jugoslavenske delegacije pri Ujedinjenim Nacijama, izabran je još 1961. godine za predsednika Komiteta za industrijalizaciju, a pod njegovim predsedništvom formirana je agencija United Nations Industrialization and Development Organization (UNIDO).


Nezadovoljan promenom statusa Jugoslavenskog instituta za ekonomska istraživanja, kao posledice složenih političkih prilika u Jugoslaviji na relaciji fedracija - republike, koje su koincidirale i promenom naziva u Institut ekonomskih nauka, Branko Horvat podnosi ostavku 1970. godine i vrada se u Zagreb. Tamo nastavlja svoj rad kao docent na Ekonomskom fakultetu, da bi 1975. godine bio izabran za redovnog profesora iz predmeta ekonomska analiza. Pored toga, u svojoj bogatoj predavačkoj karijeri držao je predavanja iz oblasti ekonomske teorije, planiranja, ekonomskog razvoja, komparativnih ekonomskih sistema, sociologije i političke teorije. Bio je honorarni profesor na univerzitetima u Beogradu, Ljubljani i Podgorici i gostujudi profesor na gotovo svim vodedim svetskim univerzitetima od University of Cambridge, Universite de Paris, Yale University, University of California, Berkeley, do Universidad Catolica de Chile, American University, Notre Dame University a radio je i kao profesor pri UNESCO u Dar-es-Salmu u Tanzaniji. Držao je predavanja i krade tečajeve na mnogim institutima, akademijama i univerzitetima Evrope, Severne i Latinske Amerike, Afrike i Azije.

U svojoj bogatoj naučnoj karijeri objavio je 29 knjiga od kojih su mnoge prevođene na 17 jezika: Historija jugoslovenske naftne privrede (1956-65), Ekonomika jugoslovenske naftne privrede (1962), Ekonomska teorija planske privrede (1961), Metode bilansiranja strukturnih proporcija u planu privrednog razvoja (1965), Ekonomska analiza (1968), Ekonomska nauka i narodna privreda (1968), Ogled o jugoslovenskom društvu (1969), Privredni ciklusi u Jugoslaviji (1969), Ekonomska politika stabilizacije (1976), Politička ekonomija socijalizma (1983), Radna teorija cijena (1987).

Američko društvo ekonomista je Branka Horvata predložilo za Nobelovu nagradu iz ekonomije 1983. godine zbog knjige The Political Economy of Socialism, koju je on godinu dana ranije objavio u Sjedinjenim Američkim Državama. Ušao je u najuži izbor ali je nagradu dobio francuski naučnik Gérard Debreu. Ipak, ova Horvatova knjiga bila je proglašena za knjigu godine u Sjedinjenim Džavama, da bi tek 1984. godine bila objavljena u Jugoslaviji. Godine 2001. ova kniga je prevedena i u Kini. Njen doprinos je bio pre svega u preispitivanju ekonomskih načela i prakse socijalizma kao i nalaženju osnove savremenih društveno-ekonomskih sistema u samoupravnom socijalizmu, koje je po njemu jedino


obezbeđivalo blagostanje, socijalnu pravdu i demokratizaciju društva. On je još od 1978. godine bio osnivač i predsednik Međunarodnog udruženja za ekonomiku samoupravljanja koje je nakon raspada Jugoslavije dobilo naziv International Association for the Economics of Participation.

Idejnu osnovu samoupravljanja i njenu neefikasnost u praksi Horvat je vezivao za nestručno vođenje ekonomske politike. Njegov credo je bio: bez tržišta nema samoupravljanja, a bez samoupravljanja nema socijalizma i brzog privrednog razvoja. Snažno se suprotstavljao novim političkim i institucionalnim aranžmanima i među prvima je osetio potrebu za radikalnom demokratskom transformacijom jugoslavenskog društva. Zato je još krajem 1988. godine bio jedan od pokretača i prvi predsednik političke partije Udruženje za jugoslovensku/jugoslavensku demokratsku inicijativu-UJDI. Nakon prvih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj 1990. godine, uvidevši da UJDI nema nikakve šanse, osniva Socijaldemokratsku uniju (1992) koja se jedina javno zalagala za obnovu ekonomskih, kulturnih i drugih veza s bivšim republikama SFRJ. Iste godine, na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu biva penzionisan sa obrazloženjem tadašnje uprave da profil njegovog znanja nije potreban fakultetu. U doba najvedih ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, nastavo je da predlaže ponovnu ekonomsku integraciju cele bivše države i šireg okruženja, zbog čega je organizovao Balkansku konferenciju, smatrajudi da je to jedina prava opcija


za izlazak iz duboke krize koja je zahvatila regiju. Istovremeno je bio i žestoki kritičar i protivnik politike Franje Tuđmana. Nakon penzionisanja nastavio je istraživački rad i predavanja u inostranstvu. Neumorno je radio do poslednjeg dana. Na njegovu inicijativu grupa istaknutih ekonomista osnovala je 2002. godine u Zagrebu Naučno društvo ekonomista Hrvatske čiji je predsednik bio sve do svoje smrti u decembru 2003. godine.

Prof. dr Branko Horvat ostao je dosledan svojim stavovima - da su socijalizam, tržišna pivreda i demokratija spojivi i mogudi, i za te ideje se borio do kraja života. Kao predvodnik savremene kvantitavne ekonomije stvorio je svoju ekonomsku školu iz koje su nastali najbolji ekonomisti na ovim prostorima. Bio je neumoran istraživač, sjajan univerzitetski profesor i praktični delatnik koji je ostavo dubok trag na prostoru bivše Jugoslavije ali i u samom Institutu ekonomskih nauka, koji ga se povodom proslava svojih obletnica uvek sa velikim pietetom i zahvalnošdu seda.

2.3. Uloga i značaj Jugoslovenskog instituta za ekonomska istraživanja u privrednom razvoju zemlje

Osnovni zadaci novoosnovanog Jugoslovenskog instituta za ekonomska istraživanja bili su usmereni prevashodno na proučavanje teorije i prakse privrednog sistema i razvoja u Jugoslaviji i inostranstvu. U skladu s tim, vršena su teorijska i primenjena istraživanja institucionalnih elemenata privrednog sistema, ispitivane su karakteristike instrumenata ekonomske politike i izgrađivani su metodi za kvantificiranje efekata tih instrumenata. Istovremeno, radilo se i na usavršavanju metodologije privrednog planiranja, izučavanju iskustava u zemlji i inostranstvu i pomaganju državnim institucijama koje su se bavile planiranjem, da savladaju i primene nova naučna dostignuda u toj oblasti. Posebna pažnja bila je usmerena na podsticanje nauke i privrede da usvoji i primeni savremene metode ekonomske analize i razvija nove ekonometrijske i druge analitičke metode. U tom smislu je prikupljanje i naučno razrađivanje statističkih podataka u skladu sa zahtevima ekonomskih istraživanja postalo prioritet u radu Instituta. Tako se, na osnovu ugovora iz 1965. godine, koji je zaključen između Saveznog zavoda za privredno planiranje i Jugoslovenskog instituta za ekonomska istražiavanja vidi, da je te godine glavna obaveza Instituta


bila da celokupnu svoju naučnoistraživačku delatnost usmeri na izučavanje problema privrednog sistema, metodologije planiranja i savremenih metoda ekonometrijske analize privrednih pojava. Kao rezultat ovog ugovora, u toku iste godine je nastalo više radova među kojima i knjiga On Economic Planning in Yugoslavia, zatim Analiza porodičnih budžeta 1963. godine i knjiga Rad, sistem i kontrola cena u Jugoslaviji.

Drugi, jednako važan segmet u radu tokom prve decenije postojanja Instituta bio je rad na usavršavanju stručnih kadrova i pripremi naučnog podmlatka za naučno-istraživački rad u oblasti teorije privrednog razvoja, privrednog sistema, planiranja i ekonomske analize. U toj oblasti je, zahvaljujudi spretnom rukovodstvu dr Branka Horvata i njegovim profesionalnim vezama sa najprestižnijim naučnim institutima i univerzitetima u svetu, bilo omogudeno usavršavanje domadim i stranim stručnjacima, bilo specijalizacijom u samom Institutu, bilo pribavljanjem i davanjem stipendija za usavršavanje u inostranstvu. Tako je preko Jogloslovesnko-amerčke komisije za Fulbrajtov program (Fulbright-Hays Research Award) u Institutu tokom 1966. godine boravio mladi ekonomista Thomas Marschak sa kalifornijskog univerziteta Berkli, a danas jedan od najuglednijih profersora emeritusa na istom univerzitetu. Tema njegovog studijskog boravka bila je pitanje centralizacije i decentralizacije u jugoslovenskoj privredi, zbog čega mu je rad sa istraživačima iz Instituta bio od velikog značaja. Istovremeno, gotovo da nije bilo mladog istraživača u Institutu kome se nije ukazala prilika za stručno usavršavanje, uglavnom na prestižnim američkim ili engleskim univerzitetima. Prof. dr Ljubomir Madžar je kao mlad stipendista magistrirao na američkom univerzitetu Williams College u Masačusetsu, prof. dr Oskar Kovač je kao stipendista OECD-a bio na prestižnom London School of Economics and Political Science, prof. dr Zvonimir Marovid je magistrirao na University of Rhode Island, Kingston, prof. dr Milena Jovičid na University of Michigen, na kojem je svoju doktorsku tezu radio i prof. dr Pavle Sicherl.

Danas gotovo neverovatno zvuči podatak da je Jugoslovenski institut za ekonomska istražiavanja od samog osnivanja bio ovlašden da organizuje i izvodi nastavu III stepena iz oblasti privrednog razvoja, privrednog sistema, metodologije planiranja i savremenih metoda ekonomske i ekonometrijske analize za domade i strane stručnjake, a sve sa ciljem povezivanja


naučnoistraživačkog i obrazovnog rada. Poslediplomska škola je sa radom počela ved školske 1963/1964. godine i odlikovala se veoma rigoroznim režimom studija, malim grupama slušalaca (do 20), strogim kriterijumima za prijem i visokim procentom završavanja studija. Osnovna ideja i orijentacija u radu ove škole je bila da polaznicima pruži maksimalno mogudi savremeni kvalitet nastave (angažovanjem najboljih profesora iz zemlje i inostranstva) i u onim oblastima koje su u datom momentu bile od najvedeg interesa za društveno-ekonomski razvoj zemlje. Među predavačima su između ostalih bili i stručnjaci iz OECD-a (dr Gleyser i dr Morton) koji su tokom 1965. godine održali 36 časova iz oblasti ekonometrije i dinamičkog programiranja, kao i tada veliki češki stručnjak za privredno planiranje dr Rudolf Kocanda. O teoriji stohastičkih procesa polaznici su imali prilike da slušaju predavanja dr Anantolija Vladimiroviča Shorohodua, profesora i rukovodioca odseka teorije stohastičkih procesa Matematičkog instituta Akademije nauka iz Kijeva.

U toku školske 1965/66. godine ved su odbranjeni prvi magistarski radovi iz grupa „Ekonomska analiza i planiranje“ i „Ekonometrija“, a među polaznicima naročito su se istakli slovenački student, danas jedan od velikih ekonomista, prvi ministar ekonomije Republike Slovenije i član Evropske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Jože Mecinger (sa temom „Troškovi i ekonomija obima u hemijskoj industriji“) kao i poznati slovački ekonomsita, svojevremno član Evropske ekonomske komisije u Ženevi i profesor na Ekonomskom fakultetu u Bratislavi, Jaroslav Husar (sa temom „Monografija o privređivanju preduzeda u uslovima Jugoslavije“). Sirijac Abdul Hamid Khatib je zbog problema oko pribavljanja podataka za temu „Naturalna potrošnja poljoprivrednih domadinstava u Jugoslaviji“, bio prinuđen da suzi temu na „Potrošnja hrane kod seljačkih domadinstava u periodu 1954-1963“ i ograniči se samo na statističke podatke za Republiku Srbiju. Među stranim polaznicima, svakako je bilo i onih kojima je program Posledipomske škole bio pretežak i koji su zbog toga bili prinuđeni da školu napuste. U periodu od 1963/64. do 1987/88. godine, odnosno tokom trajanja škole, bilo je ukupno sedam stranih magistranata, od kojih je poslednji bio Gebru Tadesse iz Etiopije. On je svoju magistarsku tezu pod nazivom „Optimizacija proizvodnih programa primenom matematičkih metoda“ odbranio u decembru 1971. godine.


Polaznici Poslediplomske škole trebalo je da predstavljaju i odgovarajudu kadrovsku osnovu za stalno proširivanje delatnosti Instituta. Ipak, tokom nešto više od dvadeset godina rada, samo su dr Marta Bazler Madžar, Dragoljub Stanišid, prof. dr Radovan Kneževid, Valentin Lavrov i Branislav Petrovid, kao najuspešniji magistranati ove škole, dobili i radno mesto u Institutu. Najvedi broj od ukupno 143 polaznika, koji su stekli zvanja magistra nauka tokom trajanja Poslediplomske škole, vradao se u svoje matične organizacije predstavljajudi na taj način širi istraživački potencijal na koje je Institut uvek mogao da računa prilikom preuzimanja složenih i ambicioznih projekata.

U političkim i partijskim krugovima tadašnje Jugoslavije, Poslediplomska škola Jugoslovenskog instituta za ekonomska istražiavanja veoma je rano bila prepoznata i kao „škola za rukovodedi kadar“. Izvršni sekretar Ekonomske komisije UN za Evropu Vladimir Velebit je, ved u zimu 1965. godine, sugerisao čelnicima Instituta da je za sprovođenje privredne reforme i izlaska Jugoslavije na svetsko tržište neophodan rad na stvaranju „visoko stručnog kadra organizatora rukovodilaca privrede“. Kako je Poslediplomska škola uprvo tada radila na formiranju odseka za operaciona istraživanja i odseka organziacije, rukovođenja i upravljanja privredom, smatralo se da bi ona mogla da preraste u „Industrial Management School“ koja bi imala međunarodni karakter za evropski i sredozemni region.

U prilog Institutu išla je i činjenica da je iste godine nabavljen kompjuter (Elliot 803, čija je vrednost bila 110.000 $), ukazujudi da osnovnu orijentaciju u pogledu razvoja novih naučnih saznanja prati i odgovarajuda opremljenost vezana za razvoj društvenih nauka. Za Institut je formiranje Elektronskog računskog centra bilo od posebnog značaja, s obzirom na istraživačku orijentaciju usmerenu ka negovanju i razvijanju kvantitativnih metoda ekonomske analize. Postojanje i rad ERC-a je omogudio, ne samo saradnicima Instituta nego i mnogobrojnim stručnjacima sa strane, da se upoznaju sa značajem i doprinosom primene savremene analitičke metodologije i računske tehnike. Upravo na ovoj činjenici je insistirao i direktor Branko Horvat kada se na preporuku Vladimira Velebita obratio prof. Alfredu Jaegeru, tada jednom od čelnika United Nations Development Programma. Međutim, veoma brzo se ispostavilo da ova organizacija ne može da finansira tako ambiciozan projekat bez tzv. „governemnt


counterpart contribution“ zbog čega se kao predhodni uslov za realizaciju projekta postavilo dugoročno osiguranje finansiranja ovakve ustanove od strane države.

Institut se tokom 1966. godine obratio i Centru za industrijski razvoj pri UN s namerom da pruži podršku tehničke i druge saradnje zemljama u razvoju. Kao rezultat, ovoga puta uspešnih pregovora, Institut je zvanično registrovan kod Organizacije Ujedinjenih Nacija za učešde na međunarodnim konkursima za ekonomske projekte u zemljama u razvoju. Takav jedan projekat je veoma brzo realizovan za zemlje Bliskog Istoka, dok je značajan broj publikacija Instituta bio u narednom periodu preveden i distribuiran u inostranstvo. Istovremeno, Fordova fondacija je preko Institute of International Education iz Njujorka, poklonila Institutu dva najmodernija aparata za umnožavanje što je umnogome ubrzalo i olakšalo rad istraživača. Godinu dana kasnije, sa velikim uspehom je pokrenut i međunarodni časopis "Ekonomska analiza" (Economic Analysis) koji je do 1992. godine izlazio četiri puta godišnje na srpskom i engleskom jeziku.

2.4. Institut ekonomskih nauka u društveno-političkim previranjima poslednjih decenija XX veka

Kako je državno preuređenje Jugoslavije od 1968. godine teklo u znaku borbe oprečnih snaga i sukobljenih interesa i na momente dobijalo dramatične prizvuke, savezna administracija pod čijim ingerencijom se nalazio i Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja našla se pod „blokadom" rukovodstva Hrvatske, koje je pretilo da izazove oštru političku krizu. Osnovni zahtev hrvatskog, slovenačkog i makedonskog rukovodstva svodio se na ukidanje kapitala centralizovanog u Federaciji. Slabljenjem saveznog centralizma, usled ustavne reforme Federacije, započeo je obratan proces — snaženja republika ali i proces razgrađivanja Federacije. Umesto samoupravnosti, za koje se svesrdno zalagao direktor Branko Horvat, jačala je državna komponenta oličena u snaženju republika. Sprega partijskih rukovodstava na republičkim, pokrajinskim i opštinskim nivoima sa upravno-tehničkim grupama, neminovno je vodila stvaranju „tehno-birokratskih struktura" koje su praktično onemogudavale funkcionisanje samoupravnih organa. Put transformacije jugoslovenske federacije bio je


ispunjen sukobima različitih interesa. Kolateralnu štetu predstavljale su mnoge savezne institucije koje su izgubile svoje “jugoslovensko” obeležje, poput Jugoslovenskog instituta za ekonomska istraživanja, čiji se naziv upravo 1969. godine menja u Institut ekonomskih nauka.

U periodu zasedanja ustavne komisije pa sve do donošenja novog Ustava 1974. godine, sudbina rada i finansiranja Instituta bila je veoma neizvesna. U međuvremenu je on ostao bez svog dugoodišnjeg direktora Branka Horvata koji se 1970. godine vratio u Zagreb. Tek 1973. godine Savet republiče zajednice za naučni rad na osnovu članova 16. i 65. tada važedeg Zakona o naučnim delatnostima donosi konačno rešenje koje potpisuje predsednik saveta prof. dr Aleksandar Dedijer a koje zaključuje da Institut ekonomskih nauka ispunjava uslove za sticanje svojstva naučnog instituta i pravo za vršenje delatnosti naučnog instituta. U obrazloženju ovog rešenja se konstatuje da Institut ima obezbeđene prostorije, da raspolaže elektronskim računarom i svom ostalom opremom neophodnom za obavljanje naučnoistraživačkog rada na savremenom nivou kao i da je biblioteka dobro opremljena i sa potrebnim dokumentacionim materijalom. U tekstu obrazloženja se takođe navodi da u Institutu radi deset doktora nauka, sedamnaest magistara, pet doktoranata i jedan zaposleni bez doktorata, ali sa priznatim naučnim zvanjem. Iste godine, Institut biva upisan i u registar naučnih organizacija kod Sekretarijata za obrazovanje i nauku SR Srbije. U ovom rešenju je bilo utvrđeno da su naučne delatnosti Instituta ekonomskih nauka naučnoistraživačka delatnost u oblasti teorije i prakse privrednog razvoja, privrednog sistema i socijalnih i regionalnih aspekata privrednog razvoja; zatim istraživačka delatnost III stepena studija i obrada podataka na elektronskom računaru kao i izdavanje knjiga i drugih publikacija iz delokruga rada Instituta.

Osnovan i koncipiran kao "savezni" institut koji se prevashodno bavi fundamentalnim makroekonomskim istraživanjima, Institut ekonomskih nauka je morao postepeno da usklađuje svoj rad novonastalim promenama. Izvesna prilagođavanja ved su bila učinjena u kontekstu saradnje sa privredom, ali je bilo neophodno mngo toga prilagoditi novom karakteru „republičkog“ instituta. Naime, izmenama u zakonodavstvu Federacija je prestala da bude njegov osnivač, čime je prekinuto finansiranje iz saveznih izvora. Prava i obaveze osnivača su tek 1977. godine


prenete na SR Srbiju, a na osnovu člana 317. stav 1. tačka 11. Ustava Socijalističke Republike Srbije i odluka Skupštine SR Srbije na sednici Veda udruženog rada od 15. decembra i Skupštine zajednica nauke sa sednice od 18. novembra iste godine. Pored Instituta ekonomskih nauka, istim odlukama Republika Srbija je preuzela prava osnivača na još pet nekada izuzetno važnih saveznih instituta i to: Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Instituta za geološko-rudarska istraživanja, Instituta za savremenu istoriju, Instituta društvenih nauka i Instituta za nuklearne nauke "Boris Kidrič" u Vinči.

Tokom narednih desetak i više godina osnovne delatnosti ostale su nepromenjene: naučnoistraživačka (makroekonomska istraživanja i istraživanja za potrebe organizacija udruženog rada), obrazovna (Poslediplomska škola), elektronski računski centar, biblioteka i dokumentacija, izdavačka delatnost, kao i ostale pratede aktivnosti. S obzirom na objektivne okolnosti koje su pratile rad Instituta tokom te decenije, bilo je neophodno da se proširi obuhvat problema koje istražuje, što je predstavljalo i osnovnu karakteristiku njegovog razvoja u tom periodu. Naime, pošto se samo manji deo programa istraživanja mogao dugoročno finansirati (preko SIZ nauke), bilo je neophodno ponuditi istraživanja heterogenoj skupini potencijalnih korisnika. Rezultat toga je bila smanjena mogudnost specijalizacije i dugoročnijeg usmeravanja na određenu problematiku. Zbog specifičnosti naučnoistraživačkog rada, Institut je nastojao da ostvari dugoročniju saradnju sa korisnicima istraživanja u svim slučajevima gde su ona bila obostrano korisna, od pojedinih radnih organizacija do najviših organa društveno-političkih zajednica i društveno-političkih organizacija. U ovom periodu naročito se izdvajala saradnja sa Privrednim komorama pa je tokom vremena iniciran, finansiran i sufinansiran niz značajnih istraživanja. U okviru saradnje sa organizacijama udruženog rada, vršena su značajna istraživanja i sveukupno se radilo na ostvarivanju dugoročne saradnje sa privredom. U tom smislu je Institut i sklopio jedan broj sporazuma o dugoročnoj saradnji (UNIS Sarajevo, REIK Kolubara, "Termovent" Beograd) a bio je i jedan od glavnih inicijatora osnivanja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

U periodu tokom 80-tih i 90-tih godina XX veka Institut je ostvario značajan doprinos u razvoju jugoslovenske ekonomske teorije i prakse putem


inoviranja stalnih i uvođenjem novih programskih inicijativa. On je postao vodedi koordinator nacionalnog makroprojekta Novi međunarodni ekonomski poredak – putevi, ostvarenja i perspektive koji je u vidu razrađenog sistema naučno-istraživačkih projekata čitav niz godina okupljao vodede ekonomske institute iz istraživačkih centara u regionu. Kao rezultat ovog programa proizišla je bogata informaciono-dokumentaciona osnova, publicistička aktivnost i brojni domadi i međunarodni naučni skupovi, seminari, konferencije i okrugli stolovi, sa značajnim uticajem na menjanje predstave i koncepcijskih pristupa uključivanju zemlje i privrede u savremene međunarodne ekonomske tokove i razvijanje strategija. Ovaj kao i ostali projekti naslonjeni i izvedeni iz njega, omogudili su kadrovsko okupljanje istraživačkog i akademskog potencijala iz ove oblasti u i oko Instituta tako da je u dužem periodu Institut imao u stalnom istraživačkom sastavu čak 70-80% tako profilisanog kadra u zemlji.

Istraživanja na navedenom makroprojektu trajala su od 1978. do 1990. godine i bila su podeljena u dve etape. Finalna studija prve etape projekta objavljena je pod naslovom: Novi međunarodni ekonomski poredak – putevi, ostvarenja i perspektive u Beogradu, 1983. godine. Ova studija bila je prevedena na španski i engleski jezik. Finalna studija druge etape projekta objavljena je pod nazivom: Jugoslavija u svetskoj privredi na pragu XXI veka, u Zagrebu, 1986. godine i odražavala je rezultate istraživanja koji su sumirani u nizu studija i verifikovani u javnim raspravama uz široko učešde stručnjaka iz nekadašnje Jugoslavije.

U okolnostima raspada Jugoslavije, velikih političkih i socijalnih turbulencija, drastičnog pogoršanja međunarodnog položaja i statusa SRJ i veoma otežanog finansiranja i zagađenja "tržišta” konsultantskih i istraživačkih usluga, Institut ekonomskih nauka je nastojao da održi i unapredi sve bitne poslovne i naučno-istraživačke funkcije. Težište poslovne i naučne strategije Instituta bilo je da se, sa jedne strane održi u sistemu evropskih i međunarodnih asocijacija i komunikacija, odnosno da na domadem planu bude tretiran kao centar od apsolutnog profesionalnog poverenja. Drugim rečima, Institut je nastojao da svoje studije i ekspertize radi nezavisno od dnevnih političkih potreba, interesa i uticaja.


To se najbolje moglo videti kroz petogodišnje iskustvo publikovanja biltena-časopisa "Mesečne analize i prognoze - MAP", čije su najvažnije funkcije bile da državne organe i makroekonomske vlasti upozna sa makroekonomskim kretanjima i ocenama makroekonomskih politika, koje su vrlo često i u velikoj meri odudarale od zvaničnih predviđanja i ocena; da širu javnost, kroz odličnu saradnju sa domadim i stranim medijima, kojima su promocije MAP-a postale neka vrsta okruglog stola sa istraživačima, upozna sa aktuelnim ekonomskim problemima; da međunarodnu javnost, preko vodedih ekonomskih novina i časopisa (The Economist, Wall Street Journal, Financial Times), upoznata je sa jednom novom, modernom školom ekonomskog mišljenja u Srbiji, koja je posredno menjala i sliku o Srbiji u inostranstvu; da izvrši određeni uticaj na druge istraživačke institucije i istraživače, kojima je praktično bio nametnut određeni standard u pristupu i ocenama makroekonomskih kretanja, doduše sa zakašnjenjem i uz određena odstupanja.

Institut je zbog te svoje pozicije često bio na meti kvazikonkurenata, pa i pojedinih političara i godinama pod režimom prohibicije u komercijalnim projektima državnih organa, ali je sa druge strane imao profesionalnu satisfakciju zato što su kretanja po pravilu potvrđivala ocene i prognoze do kojih su istraživači dolazili. U vremenu koje je dolazilo to je bila značajna referenca Instituta koja joj je omogudila kasnija osmišljavanja makroekonomskih i razvojnih politika, privrednosistemske regulative i sveobuhvatnog uređenja odnosa sa evropskim i međunarodnim okruženjem (EU, MMF, SB, STO, region). Tako su studije i objavljene knjige Instituta tokom devedesetih godina XX veka, zapravo trasirale put kojim je Institut sa velikim samopouzdanjem stigao do savremenog perioda svog rada.

2.5. Institut ekonomskih nauka kao čuvar istorijskog spomenika kulture

Institut ekonomskih nauka je još od 1965. godine smešten u jednom od najreprezentativnijih zdanja koje krasi uže jezgro grada, a koje je svojevremeno pravljeno za potrebe jedne od najuspešnijih domadih banaka između dva svetska rata - Prometne banke a.d. iz Beograda. Postoji mnogo


nevidljivih ali jakih spona koje povezuju svojevremeno jedan od najrevolucionarnijih naučnih instituta i jednu od prvih privatnih banaka mešovitog tipa na ovim prostorima. Slične sudbine ove dve institucije, njihovi usponi i padovi, kao i stalna nastojanja da, bez obzira na postojedu društveno-politiku klimu sprovedu modernizaciju srpske privrede i društva, obavezuju nas da i o ovoj važnoj novčanoj instituciji posvetimo malo prostora.

Kako je u vreme začetaka kapitalizma u Srbiji uloga države u privrednom razvoju bila veoma ograničena, mladi privrednici su u privatnim akcionarskim bankama videli dobar instrument za finansiranje industrije u povoju. Međutim, u to vreme su akcionarski kapital uglavnom posedovali imudniji trgovci starije generacije koji nisu prepoznavali značaj banke mešovitog tipa, koja bi se pored klasičnih depozitnih poslova bavila i osnivanjem i finasiranjem sopstvenih preduzeda, što je u Evropi onog vremena bio prevladavajdi trend. Ipak, u moru novoosnovanih malih akcionarskih banka u Beogradu krajem XIX veka, bilo je i onih koje nisu uspevale da se na tom politički turbulentnom prostoru održe bez značajnije stranačke podrške, kao što je to bio slučaj i sa Beogradskom prometnom bankom a.d. Ovu banku osnovala je 1895. godine grupa beogradskih trgovaca sa idejom da „prima na priplod i najmanje ušteđevine, i na taj način uloženim kapitalom olakša promet u novcu i u efektima, a naročito da radi na ojačanju trgovine, zanata i uopšte privrednog kapitala u Kraljevini Srbiji“. Osnivački kapital iznosio je skromnih 400 hiljada dinara. Međutim, od samog početka, rad ove banke pratili su organizacioni problemi zbog kojih su akcionari ved 1899. godine zahtevali da se kompletna Uprava smeni i na njihova mesta dovedu novi, sposobniji i u nekom smislu politički aktivniji članovi. Tako je na mesto predsednika postavljen nekadašnji osnivač Narodno-liberalne stranke i direktor srpskih železnica Mihailo M. Popovid, dok je čuveni trgovac i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Nikola Spasid bio potpredsednik. Članstvo su upotpunjavali i ljudi poput jednog od prvih srpskih industrijalca Vase U. Jovanovida kao i trgovca i takođe člana Srpske napredne stranke Svetozara Jankovida (oca ministra građevina Velizara Jankovida). U ovoj plejadi starih i iskusnih privrednika naprednjaka, čija se stranka ugasila 1898. godine, našlo se i dvoje izuzetno progresivnih mladih ljudi iz redova radikala - novoizabrani generalni direktor Mihailo Dragidevid i novi član Nadzornog


odbora inženjer Miloš Savčid. Veliki preduzetnički duh ovog mladog inženjera ubrzo je postao i jedina garancija opstanka ove banke.

Miloš Savčid se nakon završetka Visoku tehničke škole u Minhenu vratio u Beograd i 1892. godine otvorio „Inženjersko-arhitektonsku kancelariju“. Da je politička bliskost sa tada vladajudim radikalima bila od velike važnosti govori i činjenica da je mladog Savčida za prvi posao angažovao upravo bogati trgovac i radikalski prvak Luka Delovid. Veoma brzo ulsedili su i novi poslovi projektovanja i gradnje palata za bogate trgovce Jovana Jovanovida Šapčanina i Milana Pavlovida kao i kasacioniog sudiju Milutina Markovida, da bi vrhunac poslovnog uspeha na ovom planu bilo projektovanje i izgradnja prve klanice u Srbiji 1898. godine.

Kapital stečen radom na ovako velikom privrednom projektu Savčid je, ved godinu dana kasnije, vedim delom uložio u akcije Beogradske prometne banke a.d. gde biva, kao što smo ved rekli, postavljen najpre za člana Nadzornog pa zatim i Upravnog odbora banke. Radedi na projektu klanice, on je brzo postao svestan ogromne ekonomske zavisnosti Srbije od inostranstva, naročito kada je u pitanju bio uvoz drvnog građevinskog materijala iz Austro-Ugarske. Kao i u slučaju klanice, i ovde je bila neophodna izgradnja strugare koja bi značajno smanjila cenu ovog materijala na domadem tržištu. Njegov ulazak u Banku u vreme kada se tamo postavljala nova uprava sastavljena od nekada reformski raspoloženih naprednjaka, bio je sa ciljem realizacije upravo ovog velikog i važnog projekta. Međutim, ideja da Beogradska prometna banka osnuje sopstveno preduzede bila je toliko nova i revolucionarna da je odmah naišla na veliki otpor Uprave. Stoga, može se samo pretpostaviti koliko je snage, volje i samouverenosti trebalo da poseduje jedan tridesetpetogodišnji inženjer da bi ubedio veterane srpske privrede, poput Nikole Spasida, u važnost osamostaljivanja srpske privrede i izgradnju domade industrije. Konačno, 1901. godine, Uprava odobrava izgradnju bančine strugare uz uslov da svaki eventualni finansijski gubitak Banke Savčid lično nadoknadi. Ved dve godine kasnije na obalama Dunava svoj rad otpočela je prva veda parna strugara na teritoriji Kraljevine Srbije koja je svoje kapacitete neprestano proširivala sve do početka Prvog svetskog rata.


Za potrebe snabdevanja Strugre Prometne banke oblom građom, Banka je još 1902. godine od države dobila pravo na eksploataciju državnih šuma na Tari, Crnom Vrhu i Zvezdi, da bi ved 1908. i lično došla u posed šuma na delu Tare u blizini Dervente. Miloš Savčid je ved 1903. godine postao potpredsednik Banke koja dve godine kasnije podiže akcionarski kapital na milion dinara i dobija ime Prometna banka a.d. Na veliko poverenje ulagača je pored uspešnih bančinih poslova naročito uticala činjenica da je upisom „lepog broja akcija“ jedan od akcionara banke postao i kralj Petar I Karađorđevid. Iste 1905. godine Savčid postaje jedan od osnivača nove Samostalne radikalne stranake i narodni poslanik u Skupštini sve do 1911. godine. U međuvremenu, 1908. godine biva postavljen za ministra građevina gde je po mišljenju svojih partijskih kolega „preuredio Ministarstvo, dao impuls javnim radovima, starajudi se, uvek kao inženjer i stručnjak, naročito o izgradnji saobradaja u zemlji, podizanju novih drumova, mostova i veza“. Ovo preplitanje političkih i privrednih funkcija nije bila neuobičajena pojava u Srbiji onog vremena ali je ipak u slučaju Miloša Savčida, kao i njegovog partijskog kolege Milorada Draškovida, naročito izazivala podozrenje srpske javnosti. Velika prašina podigla se oko dodeljivanja koncesija Prometnoj banci za eksploataciju državnih šuma na planini Tari, naročito u vreme izbora 1905. godine.

Sumnje u bančinu neumerenu eksploataciju četinarskih šuma na Tari kao i donošenje fiksnih cena drvne građe pod okriljem i zaštitom države, nastavile su se i narednih godina, čak i pred govornicom Narodne skupštine. Tamo su se za favorizovanje Prometne banke u drvno-prerađivačkoj industriji u nekoliko navrata direknto optuživali i aktuelni ministri narodne privrede Milorad Draškovid i Kosta Glavinid. Posebno teška po bančin ugled bila je 1909. godina jer su napadi bili usmereni na njenog potprdsednika a tada aktuelnog ministra građevina Miloša Savčida. Zbog toga je bila obrazovana specijalna stručna komisija koja je pregledala bančine knjige i utvrdila da prilikom potpisivanja ugovora sa državom nije bilo nepravilnosti.

Koliko god da su dnevnopolitički događaji komplikovali poslovnu politiku Prometne banke, ona je ved 1909. godine uz spretno Savčidevo rukovođenje proširila svoju delatnost sa drvno-prerađivačke industrije na brodarstvo i rečni prevoz peska i šljunka, tada veoma traženog u


uznapredovaloj građevinskoj industriji Srbije. Iste godine osnovala je i Fabriku stakla za prozore u Kostolcu. Posredno, Prometna banka je preko članova Upravnog odbora još 1905. godine postala osnivač Osigruavajudeg društva „Srbija“ u kojoj su paralelno radili i neki od bančinih činovnika. Ideju o osnivanju prvog osiguravajudeg društva u Srbiji (ako izuzmemo odeljenje za osiguranje Beogradske zadruge) dao je kralj Petar I koji je „prvi upisao i uplatio 300 komada akcija od broja 1 – 300 na svoje ime“. Ovo je svakako doprinelo velikom odzivu građana i omogudilo da u veoma kratkom vremenskom periodu ovo društvo stekne veliki uspeh.

Kruna bančine uspešne poslovne politike svakako je bila izgradnja nove palate na uglu Knez Mihajlove i Zmaj Jovine ulice, u koju se pred sam rat 1914. godine smaštaju bančine kancelarije, zajedno sa kancelarijama Osiguravajudeg društva „Srbija“. Njeni projektanti bili su arhitekta Danilo Vladisavljevid i sam Miloš Savčid. Preduzimač radova bio je Karlo Knol. Konstruktivni sklop zgrade, njene velike staklene površine kao i način primene i tip dekorativne plastike pripadaju secesijskoj arhitekturi. Iako je u Beogradu tog vremena ved postojao veliki broj objekata tog stilskog opredeljenja, zgrada Prometne banke ih je prevazilazila po smelosti


pristupa. Ugaoni položaj zgrade akcentovan je velikom kupolom i skulpturama nad krovnim vencem. Enterijer je bio rešen reprezentativno, a kao posebnost su se isticali oslikani prozori vestibila sa alegoričnom predstavom Srbije, pod čijim okriljem su se nalazile trgovina, industrija, tehnika i poljoprivreda. Namena zgrade od početka je bila prilagođena trgovačkom karakteru Knez Mihailove ulice. U prizemlju su bile iznajmljeni prostori za trgovinske radnje (knjižara "Marčid-Jankovid", apoteka Luke Lazarevida i trgovačka radnja "Džentlmen" Časlava Jovanovida). Na prvom spratu su bile prostorije banke, a na drugom Osiguravajudeg društva "Srbija".

Zlatno doba Prometne banke a.d. nastupilo je odmah po završetku Prvog svetskog rata, kada predsednik Upravnog odbora Prometne banke a.d. postaje Miloš Savčid, koji uz svesrdnu pomod generalnog direktora Mihaila Dragidevida od nje stvara jednu od najuspešnijih srpskih poslovnih banaka na teritoriji Kraljevine SHS/Jugoslavije. Iste godine osnivački kapital banke povedan je na 2,5 miliona dinara; naredne, 1921. godine, glavinica je duplirana na 5 miliona dinara i to delimično novom emisijom akcija a delimično iz rezervnih fondova Banke. Iste godine u prostorijama Prometne banke osniva se Udruženje banaka Beograd čiji je glavni cilj bio zajednički nastup srpskih banaka prilikom preuzimanja i nacionalizovanja Beočinske fabrike cementa i Sartida (otkupom izesnog broja akcija), kao i finansijska pomod prilikom osnivanja novih banaka na oslobođenim teritorijama.

Veliko interesovanje koje je u srpskoj javnosti vladalo za rad Prometne banke, omogudilo joj je da ved 1923. godine poveda nominalnu vrednost akcije sa 250 na 500 dinara a osnivački kapital na 10 miliona dinara. Od 1925. godine novo polje interesovanja Miloša Savčida postaje rudarska industrija. Naime, on je još 1915. godine od države dobio povlasticu za eksploataciju 150 rudnih polja bogatih naslagama kamenog uglja u podnožju planine Tresibabe. Nakon Prvog svetskog rata Uprava Banke osniva Društvo za eksploataciju goriva koje ved 1920. godine otpočinje eksploataciju ovih rudnih polja. Godine 1930. Banka je od Đorđa Vajferta preuzela povlasticu nad rudnikom kamenog uglja Podvis koji je obuhvatao prostor severno od reke Timoka i terena Tresibabe kao i povlastice nad obližnjim rudnikom Blagovesti. U ovim rudnicima radilo je oko 800 radnika i činovnika. Rudnici Tresibabe i Podvis posedovali su sopstvenu električnu


centralu i veliku koloniju za stanovanje osoblja i radnika. Ugalj dobijen u ovim rudnicima (100 hiljada tona godišnje) bio je izuzetno pogodan za loženje parnih kotlova svih vrsta, te je plasiran najviše rečnoj plovodni i Državnoj železnici, čiji direktor je u period 1920-1921 bio upravo Miloš Savčid. Takođe, nakon osnivanja Rudarsko-industrijskog akcionarskog društva “Kosovo” 1923. godine, rudnik lignita “Kosovo” postao je vlasništvo Prometne banke. On posebno dobija na značaju od 1930, kada je otvoren veliki rudnik “Trepča” čije su električne centrale koristile upravo lignit iz ovog rudnika. Za samo osam godina, u period od 1930. do 1938. godine, proizvodnja se zahvaljujudi bančinim ulaganjima u ovaj rudnik učetvostručila.

Valorizacijom investicija i upotrebom rezervih fondova, osnivački kapaital Prometne banke je 1928. godine povedana na 20 miliona dinara, dok je rezervni fond premašivao glavnicu i iznosio za ono vreme neverovatnih 22 miliona dinara. Ved sledede, 1929. godine, Banka beleži najvedi poslovni rast u poređenju sa svim ostalim srpskim bankama onog vremena i petu godinu za redom deli dividendu akcionarima u ukupnom iznosu od dva miliona dinara (u proseku oko 15 hiljada dinara po akcionaru, s obzirom da prema tadašnjim zakonima akcionar nije mogao da ima više od 10 akcija u posedu; vrednost dividende je odgovarala iznosu šest prosečnih činovničkih plata). Zanimljivo da je još 1926. godine na Zboru akcionara traženo da se iznos dividende sa dva poveda na tri miliona dinara što je Uprava odbila uz obrazloženje da se „u rezervni fond ne sme dirati“.

Možemo samo da pretpostaimo kakav bi uspeh postigla bančina preduzeda do Drugog svetskog rata da ovaj veliki privredni polet nije zaustavljen izbijanjem Velike svetske ekonomske krize, koja je u Kraljevini Jugoslaviji počela 1931. godine. Tada su posebno bila pogođena preduzeda u okviru drvne i metalurške industrije, što se odrazilo i na rad same Banke. Ona je bila prinuđena da svim svojim preduzedima poveda iznos kredita, a sama se poslužila lombardnim kreditom kod Narodne banke u iznosu od 940 hiljada dinara. Tako u njenom bilansu za 1932. godinu stoji da je plasmane u svoja preduzeda povedala (bilo kroz investicije, bilo kroz kredite, odnosno obrtni kapaital) sa 5 miliona na 45 miliona dinara i da kao i vedina drugih banaka nije isplatila dividendu svojim akcionarima. Za razliku od vedine srpskih banaka, Prometna banka se nije koristila ni jednom od zakonskih olakšica u


pogledu pladanja svojih obaveza „niti je ikad zapala u valove finansijske krize, koja je utopila veliki broj kreditnih ustanova i preduzeda. Isplivala je lako i dočekala bolje dane blagodaredi jedino tome što je – po intencijama i direkcijama svog predsednika – blagovremeno stvorila posebne rezerve, koj je plasirala u sigurne investicije i državne hartije od vrednsoti, te je mogla da se bori do kraja“.

Nakon stišavanja krize, 1936. godine, Prometna banka prema projektu tada sedamdesetjednogodišnjeg Miloša Savčida osniva i svoje poslednje preduzede u međuratnom periodu, Valjaonicu lima u Zemunu. Odmah nakon izgradnje 1938. godine pokazalo se da je to bio izuzetno unasan privredni poduhvat i kruna poslovnog uspeha ne samo Prometne banke nego i njenog predsednika, za kojeg se može redi da je radio do poslednjeg dana života. Gotovo simbolično, sa životne pozornice je otišao 11. marta 1941. godine, nepunih mesec dana pred nemačku okupaciju, koja je uništila dobar deo onoga što je tokom života gradio, dok su nakon 1944. godine i dolaska novih komunističkih vlasti, sva preostala preduzeda Prometne banke preneta u državno vlasništvo. Godine 1949. i sama zgrada banke je nacionalizovana i predata na upravljanje IONO-u I reona u Beogradu. U zgradi su do 1965. godine bile smeštene ustanove poput Instituta za izučavanje radničkog pokreta, Ureda za zaštitu jugoslovenske imovine u inostranstvu, Udruženja banaka SFRJ i Arhiva Jugoslavije.

Nekadašnja zgrada Prometne banke se još od 1984. godine nalazi pod zaštitom države. Na žalost, državne vlasti nisu baš uvek i previše vodile računa o ovom reprezentativnom zdanju. Slobodno se može redi da je proces zaustavljanja propadanja zgrade započeo tek 2003. godine i to zahvaljujudi odluci tadašnjih čelnika Instituta ekonomskih nauka da uđu u javno-privatno partnerstvo prilikom osnivanja poslovne škole – Beogradske bankarske akademije (BBA) a naročito od početka njenog rada 2005. godine. Upravo zahvaljujudi tome su u periodu od samo tri godine, gotovo sve prostorije u zgradi renovirane, a izvršene su i značajne investicije u tekude održavanje zgrade, u njeno opremanje i modernizaciju.


Danas je poslovni prostor zgrade u potpunosti u funkciji obavljanja kako naučnoistraživačkog, tako i obrazovnog procesa obe institucije. U njemu se nalazi amfiteatar sa oko 100 mesta, tri moderno opremljene slušaonice sa po pedeset mesta, kao i dve IT sale opremljene najmodernijih računarima. Sanirano je propadanje stepeništa i unutrašnje fasade zgrade. Kabineti istraživača, profesora, saradnika i nastavnika su opremljeni računarima, telefonima, internet konekcijom, klima uređajima. U zgradi su postavljeni LCD televizori kao i video panoi za pružanje različitih vrsta informacija. Uveden je video nadzor nad zgradom, instalirana nova telefonska centrala, renovirane su biblioteka i čitaonica, posebno je uređena prostorija za VIP goste i bivše zaposlene u Institutu, a postoji i TV studio. Na ovaj način su stvoreni vrlo kvalitetni uslovi za obavljanje naučnoistraživačkih, obrazovnih i drugih delatnosti Instituta i Akademije ali i za dalji rad na ostvarivanju ciljeva i strategija razvoja obe institucije.


3. NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD

Dva trenutno aktuelna projekta koje Institut ekonomskih nauka realizuje kao vodedi parnter za potrebe Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije su :

1. „Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU“ – rukovodilac dr Srđan Redžepagid. Projekat je vrlo aktuelan, imajudi u vidu da proces evropskih integracija u cilju ostvarivanja punopravnog članstva Srbije u EU predstavlja jedan od ključnih prioriteta Republike Srbije u prethodnom i narednom periodu. Istraživanja na ovom projektu su struktuirana tako da obuhvataju šest tematskih celina organizovanih u tri potprojekta koji obuhvataju vedi broj tematskih celina koje se odnose na analize političkih aspekata evropskih integracija, pravno-regulatorne aspekte harmonizacije sa standardima i pravilima EU, te ekonomske, finansijske, ekološke i socijalne probleme procesa integrisanja.

2. „Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU“ – rukovodilac dr Ivan Stošid. Projektni predmet istraživanja fokusiran je na identifikovanje ključnih strukturnih problema privrede Srbije, te utvrđivanje pravaca i strategije sprovođenja strukturnog prilagođavanja u cilju povedanja nacionalne i međunarodne konkurentnosti, povedanja ukupnih razvojnih performansi i usklađivanja privredne strukture sa zahtevima EU i MMF. Projekat se sastoji iz pet međusobno povezanih tematskih celina: Ocena dosadašnjih tranzicionih promena i stanja u ekonomiji Srbije, Makroekonomski okvir za strukturno prilagođavanje, Restrukturiranje privrednih subjekata radi podizanja efikasnosti i efektivnosti poslovanja, Ekonomija rada, Unapređenje konkurentnosti i nacionalnog identiteta Srbije u funkciji podsticanja održivog privrednog razvoja.

Naučnoistraživački rad 33

3.1. Pregled naučnoistraživačkih i važnijih komercijalnih projekata

Višegodišnji projekti iz oblasti osnovnih i primenjenih istraživanja finansirani od strane Ministarstva prosvete i/ili nauke i državnih fondova, na kojima je učestvovao IEN:

2000.-2005. godina

Br. projekta Ministarstva ili Naručilac

Naziv projekta Rukovodilac projekta

1464 Unapređenje izvoza i međunarodne konkurentnosti industrije Srbije

dr Mile Jovid

1473 Sektorski efekti makroekonomske politike u Srbiji i izabranoj grupi zemalja Centralne i Istočne Evrope (partnersko angažovanje sa Institutom "Mihailo Pupin")

dr Đuro Kutlača

1479 Strategija ozdravljenja preduzeda u kriznim uslovima poslovanja privrede Republike Srbije

dr Nataša Cvetkovid

1482 Pozicija i priprema Srbije u procesu pridruživanja Jugoslavije EU i Paktu za stabilnost u jugoistočnoj Evropi

dr Vojislav Bajid

1485 Ekonomska tranzicija u Srbiji: pređeni put i perspektive

dr Božo Draškovid

1487 Izgradnja ekonomskih mostova između Srbije i drugih zemalja sa područja bivše Jugoslavije i Balkana

dr Slavenko Grgurevid

1813 Razvoj finansijskog tržišta u funkciji tranzicije privrede Srbije (partnersko angažovanje sa Ekonomskim fakultetom iz Beograda)

prof. dr Dejan Erid


2006. godina

149038D Srbija i Evropa – ekonomske analize i prognoze

dr Snežana Grk

2007.-2010. godina

149007 Multifuncionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji uključivanja Republike Srbije u Evropsku uniju

dr Drago Cvijanovid

149024 Teorijski i metodološki osnov za novu generaciju dokumenata održivog razvoja u SCG: usklađivanje sa novim evropskim i regionalnim integracijama

dr Milorad Filipovid

149047 Podsticanje reformi u privredi Srbije - rast, zaposlenost i konkurencije

prof. dr Božidar Cerovid

2008-2010. godina

159004D Uključivanje privrede Srbije u Evropsku uniju - planiranje i finansiranje regionalnog i ruralnog razvoja i politika razvoja preduzeda

prof. dr Mirjana Radovid-Markovid

2011-2014. godina

179015 Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanja sa zahtevima EU

dr Ivan Stošid

47009 Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU

dr Srđan Redžepagid

31005 Savremeni biotehnološki pristup rešavanju problema suše u poljoprivredi Srbije

prof. dr Radmila Stikid


Fond za zaštitu životne sredine

Ekonomski aspekti troškova i koristi politike zaštite životne sredine u Srbiji

dr Božo Draškovid

Institut ekonomskih nauka u saradnji sa privredom pregled važnijih projekata (1964-2013)

1964.

Optimalni transport nafte i naftnih derivata Naručilac: Kombinat nafte, Zagreb; Rafinerija nafte-Bosanski Brod; Naftagas-Novi Sad

Mesto saobradajnih investicija u ukupnim i privrednim investicijama Naručilac: Savezni fond za naučni rad

Društveno računovodstvo za jugoslovensku privredu, I deo Naručilac: Savezni fond za naučni rad

Promene u strukturi lične potrošnje Naručilac: Savezni fond za naučni rad

Komparativna kupovna mod dinara Naručilac: Savezni fond za naučni rad

1965.

Neki teorijski aspekti i analize obrtnih sredstava Naručilac: Institut za ekonomiku investicija, Beograd

Uslovi i kriteriji za optimalno uključivanje u međunarodnu podelu rada i proizvodna orijentacija Jugoslavije

Naručilac: Savezni sekretarijat za spoljnu trgovinu

1966.

Proučavanje potrošačke tražnje sa posebnim osvrtom na analizu porodičnih budžeta

Naručilac: Savezni fond za naučni rad

Raspodela dohotka u preduzedima



Projekcija potrošnje hrane u Jugoslaviji za period 1975-1985. Naručilac: Savezni sekretarijat za poljoprivredu

1967.

Proučavanje, pradenje i merenje rezervi u jugoslovenskoj privredi Naručilac: Privredna komora, Beograd

Privredni ciklusi u Jugoslaviji i njihovi uzroci i posledice Naručilac: Privredna komora, Beograd

Proučavanje potreba za naučnoistraživačkim radom i unapređenjem tehnologije u odnosu na privredni razvoj Jugoslavije


Obrtna sredstva u jugoslovenskoj privredi Naručilac: Narodna banka Jugoslavije

Klasifikacija jugoslovenskih područja po stepenu ekonomske razvijenosti, sa posebnim osvrtom na nerazvijena područja

Naručilac: Fond federacije za kreditiranje privrednog razvoja nerazvijenih područja

Slobodna carinska zona grada Beograda Naručilac: Privredna komora, Beograd

1968.

Neki ekonomski aspekti reforme srednjeg obrazovanja Naručilac: Savezni sekretarijat za obrazovanje i kulturu

Studija o istraživanju tržišta za proizvode koji su predmet proizvodnje preduzeda "Ikarus"

Naručilac: Preduzede "Ikarus" Zemun

Izrada sistema analitičke procene radnih mesta (APRM) Naručilac: Autokaroserija "11 Oktomvri", Skopje

Kultura kao delatnost i stvaralaštvo u uslovima robne proizvodnje Naručilac: Savezni sekretarijat za obrazovanje i kulturu


Kompleksna racionalizacija poslovanja kombinata "Trepča" Naručilac: Kombinat "Trepča", Kosovska Mitrovica

Idejni projekat kompresorske stanice Naručilac: Rempros, Vršac

Optimalno planiranje i razmeštaj zaliha Naručilac: Valjonica bakra, Sevojno

1969.

Ocjena ekonomske situacije i predviđanja daljnjeg razvoja Naručilac: CS SKJ, Beograd

Međunarodna podela rada i proizvodna orijentacija Jugoslavije Naručilac: Savezni fond za naučni rad

Sistem planiranja u SFRJ Naručilac: Savezni fond za naučni rad

Predlog sistema penzijskog osiguranja Naručilac: Savezni zavod za socijalno osiguranje, Beograd

Koncepcija dugoročnog razvoja SR Makedonije Naručilac: Izvršno vede Makedonije

Ekonomski položaj i mesto obrazovanja u društveno-ekonomskom sistemu Jugoslavije

Naručilac: Predsedništvo SKJ, Beograd

1970.

Koncepcija dugoročnog razvoja Jugoslavije, I faza Naručilac: Savezno izvršno vede, Beograd

Projekat preventivnog održavanja sredstava za rad u Elektrolizi cinka Kombinata “Trepča”

Naručilac: Kombinat "Trepča", Kosovska Mitrovica

Uticaji ličnih dohodaka na kretanje cena Naručilac: Savezni fond za cene, Beograd

Automatizovani informacioni sistem Jugoslovenske investicione banke, Beograd

Naručilac: Jugoslovenska investiciona banka, Beograd

Revizija zakona iz oblasti deviznog i carinskog sistema


Naručilac: Institut za spoljnu trgovinu, Beograd

Položaj obrazovanja u raspodeli nacionalnog dohotka Naručilac: Savezni fond za finansiranje naučnih delatnosti, Beograd

Cijene proizvodnje u Jugoslaviji Naručilac: Savezni fond za cene, Beograd

Faktori inflacionih kretanja u jugoslovenskoj privredi Naručilac: Savezni fond za finansiranje naučnih delatnosti, Beograd

Troškovi saobradajne infrastrukture (železnice i putevi) i njihovo pokrivanje

Naručilac: Sklad B. Kraigherja za financiranje znanstvenih raziskov v prometu, Ljubljana

Stanje i položaj naučnog kadra u SR Srbiji i projekcija njegovog razvoja Naručilac: Republička zajednica za naučni rad, Beograd

Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza Naručilac: Institut za spoljnu trgovinu, Beograd

Izbor i primena modela spoljnoekonomskih odnosa u jugoslovenskom planiranju privrednog razvoja

Naručilac: Institut za spoljnu trgovinu, Beograd

Ekonomske funkcije federacije Naručilac: Savezno izvršno vede, Beograd

1971.

Koncept konvertibilnosti i deviznog tržišta Naručilac: Institut za spoljnu trgovinu, Beograd

A Ten Year Program for Economic Development of Jordan Naručilac: Komisija za srednji istok

Povezivanje domadeg novčanog tržišta sa spoljnim novčanim tržištem putem deviznog tržišta Naručilac: Savezno izvršno vede, Beograd

Sistem finansijskih računa za jugoslovensku privredu


Naručilac: Savezno izvršno vede, Beograd

Komparativne analize spoljnih i unutrašnjih determinanti promena cena


Uticaj raspodele dohotka između preduzeda i zajednice na tržišna kretanja


Stabilizacioni model za jugoslovensku privredu Naručilac: Savezno izvršno vede, Beograd

Tržište kapitala i njegovo mesto u jugoslovenskoj privredi Naručilac: Savezno izvršno vede, Beograd

Analiza nelikvidnosti u jugoslovenskoj privredi Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Međunarodna komparativna analiza nivoa razvijenosti i tempa privrednog rasta

Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Ilustrativni model formiranja platnobilansnog salda za Jugoslaviju Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Metodologija i neki rezultati istraživanja konkurentnosti i faktora konkurentnosti izvoza


Model projekcije (planiranja) zaposlenosti i njene osnovne strukture Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Faktori kretanja cena proizvođača industrijskih proizvoda u periodu 1962-1970. god.


Mogudnosti unapređenja proizvodno-finansijske kooperacije radnih organizacija SR Srbije sa inostranim firmama

Naručilac: Republička zajednica za naučni rad, Beograd

Spoljnoekonomski bilansi SR Srbije (Empirijsko-metodološka studija) Naručilac: Republička zajednica za naučni rad, Beograd

Sistem planiranja u SR Srbiji Naručilac: Republička zajednica za naučni rad, Beograd

Jedinstveno tržište i problematika cena



Paritetne cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i mehanizam njihovog održavanja

Naručilac: Pokrajinska privredna komora, Novi Sad

Osnovne metode mrežnog planiranja i njihova primena na rekonstrukciji u Industriji ležaja Kotor

Naručilac: Industrija ležaja, Kotor

Ekonomska teorija tehnološkog progresa Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

1972.

Problemi projekcije razvoja robnog i društvenog saobradaja u Jugoslaviji – primena matematičko-statističkih metoda

Naručilac: Sklad Borisa Kraigherja, Ljubljana

Problemi multilateraliteta u spoljnoekonomskim odnosima zemalja Podunavlja


Naučnoistraživački kadrovi u SR Srbiji u oblasti društvenih nauka Naručilac: Ekonomski institut, Beograd

1973.

Komparativna analiza rezultata privređivanja u proizvodnji osnovnih poljoprivrednoprehrambenih proizvoda u Jugoslaviji sa nekim evropskim i drugim zemljama

Naručilac: Savezni sekretarijat za poljoprivredu, Beograd

Sistem organizacije i prodaje "Politike" Naručilac: "Politika", Beograd

Model projekcije i planskog usmeravanja razvoja privrede Jugoslavije do 1980. godine


Koncepcija dugoročnog razvoja SR Crne Gore Naručilac: Republički zavod za planiranje

Analiza i sprovođenje ustavnih amandmana i izrada i sprovođenje sistema APRM i AOL


Naručilac: Trgovinsko preduzede "Šumadija", Beograd

Ekonomsko-politička osnova međunarodne proizvodno-finansijske saradnje

Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Stabilizacioni model za jugoslovensku privredu Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

1974.

Teorijski modeli ponašanja samoupravnog preduzeda i defekti u alokaciji resursa

Naručilac: Konzorcijum ekonomskih instituta

Primena ekonomsko-matematičkih modela u planiranju – Globalni modeli

Naručilac: Konzorcijum ekonomskih instituta

Mogudnosti osnivanja zajedničkih obrazovnih institucija zemalja u razvoju

Naručilac: ZAMTES, Beograd

Bilansi uvoza, izvoza i proizvodnje sa procenom mogudnosti potrošnje strateških sirovina, repromaterijala i polufabrikata u ratnoj proizvodnji i predlogom mera za obezbeđenje sigurnih izvora snabdevanja

Naručilac: Savezni sekretarijat za privredu, Beograd

Foreign Economic Policy for Self-Managed Development, A Yugoslav Case Study


Lekcije iz finansijskog upravljanja Naručilac: Fabrika "Zorka", Šabac

Sistem analitičke ocene ličnosti (sistem preuzimanja radnika) trgovinskog preduzeda za promet kancelarijskog materijala "Šumadija" - Beograd


Samoupravni sporazum o sistematizaciji radnih mesta i raspodeli ličnih dohodaka i drugih primanja radnika u trgovinskom preduzedu "Šumadija", Beograd



1975.

Projekcija razvoja rečnog saobradaja Jugoslavije za period od 1976. do 1980. god.

Naručilac: Privredna komora Jugoslavije, Beograd

Alokacija proizvodnih faktora u jugoslovenskoj privredi. Tehnološka osnova alokacionih procesa


Komparativna analiza uslova privređivanja u železničkom, drumskom i rečnom saobradaju

Naručilac: Privredna komora SR Srbije, Beograd

Organizacioni sistem finansijske funkcije industrije "14. oktobar", Kruševac

Naručilac: "14. oktobar", Kruševac

Mrežno planiranje Naručilac: Rudnik uglja, Pljevlja

Linearno programiranje Naručilac: Rudnik uglja, Pljevlja

Research Institutions in Developing Countries. By Regions. By Scientific Areas

Naručilac: ZAMTES, Beograd

Samoupravno sporazumevanje i društveno dogovaranje kao elementi sistema planiranja. (Elementi sociološke analize)


Sistem regionalnih demografskih računa. Problemi formiranja sistema demografskog računovodstva za SR Srbiju


1976.

Sticanje i raspodela dohotka Naručilac: Konzorcijum ekonomskih instituta, Beograd

Strukturna međuzavisnost i na njoj zasnovane investicione strategije Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Faktori rasta poljoprivredne proizvodnje Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd


Smanjenje potrošnje vode za hlađenje u industriji i energetici Srbije Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Neka obeležja privrednih kretanja u sedamdesetim godinama Naručilac: IEN, Beograd

Uticaj pruge Beograd-Bar i Luke Bar na međunarodnu razmenu i tranzit Jugoslavije sa Južnom Italijom

Naručilac: "Tranšped", Beograd

Cost-benefit analiza investiranja u obrazovanje sa posebnim osvrtom na planiranje obrazovanja


Spoljnotrgovinski aspekt zajedničkih ulaganja radnih organizacija SR Srbije i stranih firmi


Analiza efikasnosti i makroekonomskih implikacija pojedinih metoda finansiranja investicija u jugoslovenskoj privredi


1977.

Razrada ustavnih načela o sistemu kompenzacija i njihovoj primeni Naručilac: Savezni sekretarijat za tržište i cene, Beograd

Troškovi infrastrukture u železničkom, drumskom i rečnom saobradaju, njihova uloga u ceni koštanja prevoza, pokride i raspodela na korisnike


1978.

Relativne cene kao faktor širenja tehničko-tehnološkog progresa u poljoprivredi


Teorija i modeli agregatne tražnje Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Modelska projekcija razvoja SR Srbije do 2000. god. Naručilac: Republički zavod za društveno planiranje, Beograd


Jedinstveni objektivni kriterijumi za određivanje stepena razvijenosti republika i autonomnih pokrajina

Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje

Fiktivne investicije u zalihe u jugoslovenskoj privredi Naručilac: Konzorcijum ekonomskih instituta, Beograd

Objektivizirani kriterijumi za utvrđivanje iznosa potrebnih dopunskih sredstava republikama i pokrajinama koje ne mogu sopstvenim sredstvima finansirati društvene i druge službe


O amortizaciji kao izvoru akumulacije Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Akumulativna sposobnost, alokacija investicija i dinamička efikasnost privrede. Pregled stavova i analiza vezanih za tekuda privredna kretanja


Zaštita od rizika poplava Naručilac: ZIOL "Dunav", Beograd

Bilansno iskazivanje planova Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Politička ekonomija socijalizma, II Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Međunarodna uporedna analiza sektorskih raspona ličnih dohodaka Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

1979.

Modelska projekcija razvija Srbije bez pokrajina do 2000. god. Naručilac: Republički zavod za društveno planiranje, Beograd

Jedinstveni objektivizirani kriterijumi za određivanje stepena razvijenosti republika i autonomnih pokrajina. Prilozi


Projekcije privrednog razvoja Jugoslavije do 2000. god. Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Projektovanje i realizacija integralnog informacionog sistema za potrebe izgradnje i rekonstrukcije postrojenja naftnih derivata


Naručilac: Savezna direkcija za rezerve industrijskih proizvoda, Beograd

1980.

Zaposlenost po zanimanjima i školskoj spremi u Beogradu do 1990. god. - Metodološki koncepti i proračuni

Naručilac: Privredna komora Beograda, SIZ usmerenog obrazovanja Beograda, Gradska SIZ zapošljavanja, Beograd

Utvrđivanje stavova radnika o raspodeli ličnih dohodaka. (Analiza rezultata ankete)

Naručilac: "Borovo", Borovo

Osnovno obeležje razvoja neprivrednih delatnosti Beograda do 2000. god.

Naručilac: Privredna komora Beograda, SIZ usmerenog obrazovanja Beograda, Gradska SIZ zapošljavanja, Beograd

Strukturne promene u svetu instrumentalne analize. Uvod Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Višesektorski model za projiciranje privrednog razvoja, zaposlenosti i kadrova – Autocode program


Preliminarni rezultati projekcija privrednog razvoja Beograda u periodu 1980-1985. g.

Naručilac: Osnovna zajednica nauke Beograda, Zavod za planiranje razvoja grada Beograda

Razvoj male privrede u SFRJ Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Studija o integraciji radnih organizacija "Bjelasica", "Budimka" i "Gradina" u Bijelom Polju Naručilac: Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd

1981.

Potrošne funkcije za Jugoslaviju 1952-1978. Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd


Simulacioni modeli mogudnosti eksperimentalne provere sistemskih rešenja


Zašto je došlo do odstupanja monetarno-kreditnog regulisanja od utvrđenih načela monetarno-kreditnog sistema


Uzroci pogoršanja trgovinskog deficita SR Srbije Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Neki uzroci nesklada između raspoloživih kadrova i potrebe za njima Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Mehanizam širenja tehničko-tehnološkog progresa i njihov efekat na dohodak poljoprivrede


Privreda Jugoslavije u 1981. god. - Problemi, uzroci, program akcija Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Privredni razvoj Jugoslavije do 2000. god. - Makroekonomski model projekcije


Tehnički progres kao izvor privrednog rasta Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Problemi u deviznom sistemu i mogudi pravci njihovog rešavanja Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Strukturne promene, regionalni razvoj i udruživanje rada i sredstava Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

1982.

Ekonomska dejstva zaštitne politike u Jugoslaviji Naručilac: Republička zajednica nauke Srbije, Beograd

Društveno-ekonomski odnosi i materijalni položaj nauke u Beogradu Naručilac: Osnovna zajednica nauke Beograda

Ekonomski deo investicionog programa izgradnje rudnika uglja “Kovin” Južni Banat - Sistem podvodne eksploatacije

Naručilac: "Hidrobiro", Novi Sad

Sistem finansiranja izgradnje elektroenergetskih kapaciteta


Naručilac: Zajednica jugoslovenske elektroprivrede – JUGEL, Beograd

Investicioni program izgradnje fabrike termotehničke opreme u Medveđi - Ekonomski deo.

Naručilac: MIP RO "14 Decembar" OOUR "Termovent", Beograd

1983.

Neke varijante modelskih projekcija privrednog razvoja SAP Kosovo do 2000. god.

Naručilac: Pokrajinski zavod za društveno planiranje SAP Kosova, Priština

Investicioni program za izgradnju kompostare i proizvodnju šampinjona u Surdulici

Naručilac: PPRO "Vlasina-produkt", OOUR "Bilje-produkt", Surdulica

Investicioni program izgradnje fabrike za proizvodnju aksijelnih i krovnih ventilatora i ventilacionih ventila u Lipljanu

Naručilac: OOUR "Termovent", RO "14. Decembar" Beograd

Investicioni program izgradnje fabrike za proizvodnju lamelnih razmenjivača toplote u Orahovcu - Ekonomski deo

Naručilac: OOUR "Termovent" RO "14. Decembar", Beograd

1984.

Građevinarstvo Beograda i mogudi pravci njegovog bududeg razvoja Naručilac: Privredna komora Beograda

Razvijenost beogradskih opština Naručilac: Osnovna zajednica nauke Beograd

Mogudnosti, osnovni pravci i projekcije razvoja beogradske industrije Naručilac: Osnovna zajednica nauke Beograd

Problemi, potrebe i mogudnosti razvoja trgovine u Beogradu Naručilac: Osnovna zajednica nauke Beograd

Regionalni aspekti integracionih i dezintegracionih procesa u jugoslovenskoj privredi

Naručilac: Savezni zavod za plan


Institucionalni činioci razvojne strategije i njihovi društveni koreni Naručilac: Savezni zavod za plan

Zanatstvo i mala privreda Beograda – mogudnosti i pravci razvoja do 2000. god.

Naručilac: Privredna komora Beograda

Perspektive razvoja i organizacije proizvodnje alatnih mašina u Beogradu i užoj Srbiji

Naručilac: SOUR Industrija mašina "Ivo Lola Ribar" i Beogradska zajednica nauke i Privredna komora

1985.

Međunarodni koncerni i nova struktura svetske kapitalističke privrede Naručilac: Institut ekonomskih nauka, Beograd

Investicioni program izgradnje Fabrike klima-ventilacionih uređaja u Brzoj Palanci – SO Kladovo

Naručilac: Fabrika ventilacionih uređaja, Brza Palanka

Stabilizaciona obeležja fiskalne politike u jugoslovenskoj privredi Naručilac: Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd

Studija mogudnosti obezbeđivanja radnika za rad u OOUR Ibarskih rudnika uglja Baljevac

Naručilac: OOUR Ibarski rudnici, Baljevac

Projekcije usmerenog obrazovanja u Beogradu od 1986-1990. Naručilac: Osnovna zajednica nauke, Beograd

1986.

Investicioni program preorijentacije proizvodnog programa i proširenje proizvodnih kapaciteta Fabrike procesne opreme i mašinogradnje u Prizrenu

Naručilac: FRO-Prizren

Globalna efikasnost jugoslovenske privrede sa posebnim osvrtom na privredu SR Srbije


Regionalne diferencijacije u procesu posleratne industrijalizacije Naručilac: Savezni zavod za plan


Zakon vrednosti u međunarodnim ekonomskim odnosima i priroda robne proizvodnje u Jugoslaviji


Revalorizacija zaliha i fiktivna komponenta akumulacije i društvenog proizvoda


Ekonomski deo investicionog elaborata za izgradnju centra za genetsko inženjerstvo u Beogradu


Obračun kamate u inflacionim uslovima Naručilac: Savezni zavod za plan

1987.

Obuhvatanje zemljišne rente – inostrana iskustva Naručilac: Privredna komora Beograda

Mehanizmi regionalnog prelivanja dohotka na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu i njihovi efekti na materijalni položaj i mogudnosti razvoja SR i SAP


Najnovije tendencije u kretanju direktnih investicija Naručilac: Republički zavod za plan

Uloga zaštitne politike u otklanjanju dispariteta domadih i inostranih cena

Naručilac: Republički zavod za plan

Reforma GATT i ostvarenje NMEP, implikacije na položaj Jugoslavije i SR Srbije


Efektivna zaštitna politika sa akcentom na carinsku zaštitu Naručilac: Savezna vlada

Privredno-sistemski položaj i organizovanje komunalnih delatnosti u Beogradu u okviru projekta Problemi razvoja Beograda



1988.

Predinvesticiona studija izgradnje fabrike mašina, alata i delova u Alibunaru

Naručilac: Opština Alibunar

Fleksibilni proizvodni sistemi (FPS) u metaloprerađivačkoj industriji Beograda

Naručilac: Osnovna zajednica nauke, Beograd

Jugoslavija, republike i pokrajine u kontekstu međunarodnih komplikacija

Naručilac: Savezna vlada

Regionalna iskorišdenost proizvodnih faktora u industriji Naručilac: Savezna vlada

1989.

Model za testiranje mera razvojne i tekude ekonomske politike SR Srbije Naručilac: Republički zavod za plan

Kvantifikacija tendencija raspodele društvenog proizvoda između republika i pokrajina od 1952. do 1987. god.


Ekonometrijska analiza proizvodne i investicione aktivnosti jugoslovenske privrede: 1967-1986.


Sektorski i regionalni odnosi razmene Naručilac: Republički zavod za plan

Uporedna analiza efikasnosti kosovske privrede Naručilac: Republički zavod za plan

Položaj privrede Kosova i stepen njene integrisanosti u jugoslovensku i svetsku privredu


Metodologija za izbor indikatora društvenog razvoja Naručilac: Savezna vlada

Pristup industrijskih proizvoda zemalja u razvoju tržištu EEZ Naručilac: Savezna vlada


1990.

Razvoj komunalnih delatnosti u Beogradu Naručilac: Privredna komora Beograda

Efekat tehničko-tehnoloških inovacija na dohodak poljoprivrede Naručilac: Privredna komora Jugoslavije, Beograd

Ekonomski razvoj i zaštita životne sredine Osnove politike revitalizacije i restrukturiranja poljoprivrede


1991.

Empirijska analiza siromaštva u Jugoslaviji Naručilac: Savezna vlada

Metodologija procene vrednosti preduzeda Naručilac: Osnovna zajednica nauke, Beograd

Integralno tržište i funkcionalna raspodela dohotka Naručilac: Savezni zavod za plan

Dinamički pristup procesu urbanizacije Naručilac: Savezni zavod za plan

Značaj savremene države u formulisanju i realizaciji razvojnih ciljeva: iskustvo SR i DR Nemačke


Pilot Study od Effective Protection of the Yugoslav Economy Naručilac: Savezna vlada

Međuzavisnost tehnoloških i strukturnih promena i zaposlenosti u Jugoslaviji

Naručilac: SIZ - zapošljavanja

Specijalizovani sistem informacija za oblast naučne i tehnološke politike (SINTEP)

Naručilac: Republički fond za naučni rad

Restruktuiranje BIGZ Naručilac: BIGZ

Marketing strategije PKB Holding korporacije u funkciji ostvarivanja konkurentnosti na tržištu


Naručilac: Evropski centar za međunarodno poslovanje i marketing

1992.

Tržište rada i nezaposlenost: ekonomska teorija i institucionalne osnove

Naručilac: Zajednica za zapošljavanje

Vrednovanje prirodnih resursa i reforma svojinskih odnosa Naručilac: Republički zavod za plan

Marketing strategija PKB Holding korporacije u funkciji ostvarivanja konkurentnosti na tržištu

Naručilac: "PKB", Beograd

Kvalitet životne sredine i kvalitet života Naručilac: Republički zavod za plan

Konstituisanje sistema poslovanja rezervnim delovima i repromaterijalima u elektroprivredi Srbije

Naručilac: EPS Srbije

Komparativna analiza ekonomskog programa političkih stranaka u SR Jugoslaviji

Naručilac: Institut ekonomskih nauka, Beograd

Program integralnog razvoja Durmitorskog područja Naručilac: Centar za razvoj Durmitorskog područja, Savezni zavod za statistiku

Bela knjiga Crne Gore o odnosima sa EZ i uključivanje u objedinjeni ekonomski prostor, EZ i EFTA, poglavlja

Standardizacija u Evropi i uključivanje Crne Gore

Informaciono tržište Evrope i uslovi za uključenje Crne Gore Naručilac: Institut ekonomskih nauka, Beograd

Bela knjiga Crne Gore – prilagođavanje crnogorske privrede Evropskom ekonomskom području


1993.

Tržišna valorizacija potencijala i program revitalizacije zdravstvenog turizma na području Sokobanje


Naručilac: SO Sokobanja

Ocena kretanja u SRJ i međunarodnom okruženju sa stanovišta položaja i poslovne politike naftne industrije Srbije

Naručilac: NIS, Novi Sad

Elaborat o politici ekonomskih odnosa SRJ sa svojim relevantnim okruženjem a u prvom redu sa EZ, EFTA i balkanskim zemljama

Naručilac: Savezno Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, Beograd

Socijalni program – instrumentalizacija i zakonska regulativa Naručilac: Republička vlada Srbije

Strategija spoljne trgovine SR Jugoslavije, Beograd Investicioni program za nabavku pristanišne pretovarne mehanizacije uz

korišdenje podsticajnih sredstava SR Srbije Naručilac: Privredna komora Srbije, Beograd

1994.

Organizaciono-upravljačka struktura preduzeda DP Borba-plasman - Beograd

Naručilac: DP Borba-plasman, Beograd

Program razvoja HTP "Budvanska rivijera" Naručilac: Budvanska rivijera, Budva

Bjelasica i Komovi – integralni razvoj, Projekat objavljen u knjizi Naručilac: "WDV Montenegro", Berane

Program ekonomskog oporavka Jugoslavije – privredni sistem i mere u 1994. god.

Naručilac: Vlada Republike Srbije, Beograd

Program vlasničke, statusne i organizacione transformacije DP Plantaže, Podgorica

Naručilac: DP Plantaže, Podgorica

1995.

Program razvoja spoljnotrgovinske razmene Crne Gore Naručilac: Ministarstvo za trgovinu Republike Crne Gore


Deformacije monetarnih tokova i pravci usavršavanja monetarno-finansijskog upravljanja, glava VIII. Finansijska tržišta, oživljavanje funkcija hartija od vrednosti mogudnost delovanja na otklanjanje deformacija u monetarnim tokovima

Naručilac: Narodna banka Jugoslavije, Beograd

Program transformacije i razvoja JP PTT saobradaja "Srbija", deo III projekta, Socijalna politika u PTT sistemu

Naručilac: JP PTT

1996.

Strategija razvoja turizma Crne Gore Naručilac: Ministarstvo za turizam Crne Gore

Pregled i ocena carinske i necarinske zaštite Naručilac: Narodna banka Jugoslavije

Food processing industry in FRJ Naručilac: INDOSUEZ BANK, London

Proizvodnja vlakana po visokoprinosnim tehnologijama TMP ili CTNP Naručilac: Fabrika papira "Beranka", Berane

Program ozdravljenja preduzeda Omorika komerc, Berane Naručilac: Preduzede "Omorika komerc", Berane

Regionalno preusmerenje spoljne trgovine u periodu ekonomskih sankcija, u studiji Efektivna zaštita i konkurentnost jugoslovenskog izvoza


Makroekonomska politika i zaštita životne sredine, u studiji Ekonomski aspekti vrednovanja i zaštite životne sredine

Naručilac: Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Beograd

Pregled i ocena carinske i vancarinske zaštite-potrebe i mogudnosti liberalizacije

Naručilac: Narodna banka Jugoslavije, Beograd

Mogudnosti za obezbeđivanje obrtnih sredstava iz domadih izvora Naručilac: Narodna banka Jugoslavije, Beograd


Seminar na temu: "Prilagođavanje privrede uslovima poslovanja na tržištu Evropske unije" (Bela knjiga 2)


Međunarodni seminar: "Finansiranje poljoprivrede u tržišnim privredama"

Naručilac: Ministarstvo za nauku i tehnologiju, Beograd, "Soja protein", Bečej, Vojvođanska banka a.d., Beograd, Savezna direkcija za robne rezerve, Beograd

Kompjuterizacija knjižnog fonda od 40.000 knjiga u biblioteci NBJ Naručilac: Narodna banka Jugoslavije, Beograd

Međunarodni seminar: "Finansiranje poljoprivrede u tržišnim privredama"

Naručilac: "Beobanka" a.d., Beograd

Međunarodni seminar: "Obučavanje kadrova iz Jugoslavije u oblasti poslovanja sa Evropskom unijom"

Naručilac: Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Beograd, Ministarstvo za nauku i tehnologiju, Beograd, Tržište novca a.d. Beograd, Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

1997.

"Separat: Polazne osnove i koncept održivog i integralnog razvoja

turizma na području Sokobanje" u okviru projekta: Uslovi i pretpostavke daljeg razvoja turizma u Srbiji i njegovog plasmana na domadem i inostranom tržištu

Naručilac: Skupština opštine Sokobanja

Scenario održivog razvoja – skica za regionalni projekat Ekološko restrukturiranje crnogorske obale

Naručilac: CANU, Institut za biologiju mora

Procena vrednosti: građevinskog zemljišta u Bečidima, Žute kude, pored hotela "Mogren" u Budvi, zgrade SDK u Starom gradu, Budva kao i definisanje poslovne politike opštine Budva, kao vedinskog vlasnika-osnivača u preduzedu "BSB", Budva

Naručilac: SO Budva


Revizije studije - analiza mogudih rešenja i statusa vojno-dohodovnih ustanova sa ponudama odgovarajudih rešenja

Naručilac: Savezno ministarstvo za odbranu

Procena vrednosti izvršenih radova, prethodnih ulaganja i instalirane opreme u sklopu izrade zaokruženog sistema kablovske televizije na području opštine Budva

Naručilac: SO Budva, Budva

Valorizacija vrednosti građevinskog zemljišta na lokaciji Sveti Stefan – šume Naručilac: SO Budva, Budva

1998.

Predlog makroekonomskih mjera za dinamiziranje turizma u sezoni 1998

Naručilac: Ministarstvo za turizam Crne Gore i IEN

Mere socijalne politike u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja Naručilac: Savezno ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, Beograd

Aktuelna ekonomska kretanja u zemlji Naručilac: Vojvođanska banka a.d., Novi Sad

Naučno-stručni skup: "Perspektive i mogudnost uključivanja SRJ u mehanizme i projekte SECI i druge projekte regionalne saradnje"

Naručilac: Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu

1999.

Program integralnog razvoja područja Prokletija Naručilac: Ministarstvo za turizam vlade Republike Crne Gore

Ocena stanja i očekivanih ekonomskih kretanja u SR Jugoslaviji i međunarodnom okruženju sa stanovišta položaja i poslovne politike NIS-a (za period 1999-2001)

Naručilac: NIS, Novi Sad

Kako privudi strani kapital u privredu Jugoslavije Naručilac: Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Beograd


2000.

Sporazum o dugoročnoj poslovnoj, naučnoj i stručnoj saradnji – realizacija teach-in seminara za obuku kadrova "NITEX"-a prema programu EDU 2000 Centra ECIB&M u sastavu Instituta

Naručilac: Niška industrija tekstila "NITEX", Niš

Procena vrednosti kapitala imovine (sa vlasničkom strukturom) holding preduzeda "Kraljevo invest" DD, Kraljevo

Naručilac: Holding preduzede "Kraljevo invest" DD, Kraljevo

Procena vrednosti kapitala Instituta za kukuruz, Zemun polje Naručilac: Institut za kukuruz, Zemun polje

Analiza finansijskog poslovanja i ekonomskog položaja DP Cementara "Kosjerid" za period 1997. do 30.09.2000. god.

Naručilac: DP Cementara "Kosjerid", Kosjerid

2001.

Procena vrednosti imovine PP "Geoinženjering" Sopot Naručilac: PP "Geoinženjering", Sopot

Effects of Consumer Anymosity and Ethnocentrism in Evaluation of Foreign v. s. Domestic Brands – A Study of Consumer Behaviour in South Eastern Europe, u saradnji sa Bergen Business School – Institute of Marketing, Bergen, Norway

Naručilac: SNF, Oslo, Norway

2002.

Procena vrednosti nepokretnosti "Boeobanka" a.d. Beograd Naručilac: Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka

Procena vrednosti nepokretnosti "Jugobanka" a.d. Beograd Naručilac: Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka

Program aukcijske privatizacije "Tehnoservis" a.d. Beograd Naručilac: "Tehnoservis" a.d., Beograd

Edukativni seminar - preduzetničko osposobljavanje


Naručilac: "GEA-COLLAGE", Slovenija

Strategija industrijskog razvoja Srbije do 2010. godine Naručilac: Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, Beograd

OECD Savezna Republika Jugoslavija ekonomski izveštaj

2003.

Procena i program privatizacije GP "Crna Trava" Vlasotince Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd

Procena i program privatizacije DP "Gaj tapetarija " Zemun Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd

Procena i program privatizacije a.d. "Sloga" Kanjiža Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd

Procena i program privatizacije a.d. "Severtrans" Sombor Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd

Procena i program privatizacije d.d. "Minerva" Subotica Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd

2004.

Program restrukturiranja d.o.o. "Porcelan-Zaječar " Zaječar Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd

Realizacija projekata iz programa osnovnih istraživanja Naručilac: Ministarstvo nauke

2005.

Procena vrednosti imovine i kapitala "LUKA" a.d. Beograd Naručilac: "LUKA" a.d., Beograd

Procena vrednosti osnovnih sredstava preduzeda "SIMPO" a.d. Vranje Naručilac: "SIMPO" a.d., Vranje

Ekspertiza i utvrđivanje vlasničke strukture kapitala " Hidrotehnika" d.o.o. Beograd

Naručilac: "Hidrotehnika" d.o.o., Beograd


Uticaj monetarne politike Narodne banke Srbije na vrednost akcija banaka, sa posebnim osvrtom na vrednost akcija Atlas banke

Naručilac: "Atlas banka" a.d., Beograd

Priprema projekta za sticanje uslova za sprovođenje procesa privatizacije "Fond Inex - Interexport" a.d., Beograd

Naručilac: "Fond Inex - Interexport" a.d., Beograd

Studija uticaja na zaposlenost i socijalnim pitanjima u RTB Bor, Projekat restrukturiranja RTB Bor

Naručioci: Agencija za privatizaciju, Beogarad i Svetska banka

Program privatizacije kroz restrukturiranje DP "21. oktobar" Kragujevac Naručilac: Agencija za privatizaciju, Centar za restrukturiranje

2006.

Procena vrednosti imovine i kapitala Institut za kukuruz "Zemun polje" Beograd

Naručilac: Institut za kukuruz "Zemun polje", Beograd

Program privatizacije kroz restrukturiranje a.d. "Holding industrija kablova", Jagodina

Naručilac: Agencija za privatizaciju, Centar za restrukturiranje

2007.

Predlog nove organizacije poslovnog sistema a.d. "Telefonija" Beograd

Naručilac: "Telefonija" a.d., Beograd

Konsultantske usluge koje se odnose na pripremu i sprovođenje prodaje kapitala metodom javnog tendera preduzeda "Kolubara usluge" d.o.o. Lazarevac

Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Beograd


Strategija razvoja preduzeda "ZIMPA" - Ub u okviru "Galeb Group"

Naručilac: "Galeb Group" d.o.o., Šabac Istraživanja mogudnosti prodaje napitka CHINO

Naručilac: XEMI Trade Ltd, Cyprus

Analiza stanja tržišta nespecijalizovane prodaje na malo, pretežno hrane, duvana i pida (delatnost 52110) u Beogradu i Srbiji

Naručilac: Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije

Strategija razvoja turizma grada Beograda Naručilac: Grad Beograd, Gradska uprava, Sekretarijat za privredu, Beograd

HI "Župa" Kruševac - Tenderska privatizacija preduzeda


Procena vrednosti i program privatizacije veterinarskih stanica Južne Srbije


Operations Improvements Strategy for Company "Progetti" d.o.o. Vladimirci

Naručilac: "Progetti" d.o.o., Vladimirci

2008.

Integracija sektora finansijskih usluga zemalja Balkana u evropski finansijski sistem, okviru Programa integrisanih aktivnosti "Pavle Savid" odnosno "Partnerstvo Hubert Curien" Naručilac: Ministarstvo za nauku Republike Srbije


Izrada i javna rasprava Nacrta zakona o sportu Naručilac: Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije

Procena vrednotri imovine i kapitala "Zeleni talas" d.o.o. Beograd

Naručilac: "Zeleni talas" d.o.o., Beograd

Pružanje stručnih usluga - primena istraživanja u društveno-ekonomskoj oblasti

Naručilac: Ministarstvo trgovine i usluga Republike Srbija

Pružanje konsultantskih usluga za grupu preduzeda iz grupe 76 i 78 Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije

2009.

Izgradnja i pozicioniranje nacionalnog brenda Srbije Naručilac: Ministartvo trgovine i usluga Republike Srbije, Beograd

Annual Report 2009 on European SMEs (The SME Annual Report 2009 plus the SBA country fact sheets)

Naručilac:: International Network for SME Studied - INSMES i EIM Business & Policy Research

Izveštaj o proceni građevinskog objekta hotela "Nobel" u ul. Andridev venac br. 10 u Beogradu

Naručilac: "BART&CO"

Analiza tržišta usluga prekograničnog transfera novca fizičkim licima u Republici Srbiji - II faza: Analiza strukture relevantnog tržišta usluga prekograničnog brzog transfera novca fizičkim licima bez otvaranja računa u Republici Srbiji

Naručilac: Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije, Beograd

Analiza tržišta usluga prekograničnog transfera novca fizičkim licima u Republici Srbiji - I faza: Utvrđivanje vrsta i karakteristika usluga prekograničnog transfera novca fizičkim licima u Republici Srbiji

Naručilac: Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije, Beograd

Istraživanje mogudnosti plasmana kompanije "SIEMENS" na tržištu Srbije - po osnovnim programima

Naručilac: "SIEMENS" d.o.o., Beograd


Tržište oglašavanja Srbije Naručilac: Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije, Beograd

Procena vrednosti kapitala preduzeda "Tri grozda" a.d. Naručilac: HYPO-Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

2011.

Program privatizacije i restrukturiranja DP "21. oktobar" Kragujevac- Aneks osnovnog ugovora

Naručilac: Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Program privatizacije i restrukturiranja Kolubara usluge- Aneks osnovnog ugovora


Program privatizacije i restrukturiranja AD Holding Industrija kablova Jagodina - Aneks osnovnog ugovora


Serbia District Heating Financial Analysis Naručilac: International Resources Group, (IRG) Washington, za projekat "E&E Regional Energy Security and Market Development“

Macroeconomic Analysis and Empirical Evaluation of Active Labour Market Policies in Serbia

Naručilac: Regionalni program podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP) Univerziteta u Friburgu

Analiza stanja na tržištu trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicma pretežno hrane, pida i duvana u prodajnim objektima tipa samousluga, supermarketa, diskonta i hipermarketa u Srbiji i Beogradu u periodu 2008-2010. godine


Analiza postojedeg stanja i predlog strategije razvoja JKP "Javno osvetljenje" Beograd

Naručilac: JKP "Javno osvetljenje", Beograd

Analiza postojedeg stanja i predlog strategije razvoja Privrednog društva za izgradnju elektroenergetskih objekata "ELEKTROIZGRADNJA" d.o.o

Naručilac: Privredno društvo za izgradnju elektroenergetskih objekata "Elektroizgradnja" d.o.o., Beograd


Ekonomski aspekti troškova i koristi politike zaštite životne sredine u Srbiji

Naručilac: Fond za zaštitu životne sredine

2012.

Potrebe i načini unapređenja međunarodne konkurentnosti malih

ekonomija u post kriznom periodu sa aspekta globalnog EU konteksta (2012), projekat u okviru bilateralne saradnje Republike Srbije i Republike Slovenije

2013.

Valorizacija i optimizacija radnih procesa JKP "Javno osvetljenje"

Beograd (2013) Naručilac: JKP "Javno osvetljenje", Beograd

Ekonomska analiza tržišta nespecijalizovane trgovine na veliko i tržišta trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pida i duvana za period 2010, 2011. i 2012. godina, za tržište Grada Beograda I tržište Republike Srbije


3.2. Obrazovna delatnost Instituta

Osnovna pretpostavka uspešnog razvoja naučnoistraživačkog rada i primene naučnih dostignuda u privredi jedne zemlje je raspolaganje dovoljnim brojem osposobljenih ljudskih resursa.

U trenutku osnivanja 1958. godine, Odeljenje za ekonomska istraživanja iz koga se razvio Institut raspolagalo je malim brojem ljudi. Nametala se nužnost određene politike osposobljavanja saradnika za naučnoistraživački rad, kao i osposobljavanja kadrova u privredi za primenu rezultata naučnoistraživačkog rada. Put ka ostvarenju ovog cilja vodio je u dva pravca: korišdenje postojedih obrazovnih institucija na univerzitetima i imajudi u vidu poseban prilaz i metod naučnoistraživačkog rada Instituta,


obrazovanje kroz poslediplomske studije na jednoj posebnoj školi koja bi, možda, u izvesnoj meri, odstupala od sistema obrazovanja primenjenog kod nas, i koja bi nastojala da unese novine u programe i sistem obrazovanja ekonomskih stručnjaka i organizatora rada.

Prve godine postojanja odeljenja bile su usmerene na formiranje osnovnog naučnoistraživačkog jezgra, tako da je do početka rada Poslediplomske škole, odnosno do održavanja prvog magistarskog kursa došlo tek po osnivanju Instituta.

Zajedno sa Institutom u 1963. godini započela je sa radom i Poslediplomska škola. Njen prvi dekan bio je prof. dr Branislav Ivanovid. Bila je to prva poslediplomska škola van univerziteta u zemlji. Postojala je težnja da se istraživački rad i poslediplomska nastava dopunjuju i da ih stoga treba najuže povezati.

Na Poslediplomskoj školi je shodno potrebama i finansijskim mogudnostima organizovano osam magistarskih programa:

A Ekonomska analiza i planiranje (četiri kursa),

B Ekonometrija,

C Matematička statistika,

D Operaciona istraživanja,

E Organizacija, rukovođenje i upravljanje u privredi (6 kurseva),

F Spoljne i unutrašnje finansije,

G Informacioni sistemi i

H Aktuarske nauke.

Dati pregled magistarskih grupa ukazuje na pravac razvoja poslediplomske nastave. Formirala su se tri odseka: Ekonomski, Statistički i Organizacijski. Uporedo sa razvojem Instituta, odnosno sa proširivanjem oblasti njegovog naučnoistraživačkog rada, došlo je i do proširivanja njegove obrazovne aktivnosti, i to na smerovima koji nisu bili predmet obrazovne delatnosti drugih visoko školskih institucija.

Iskustvo stečeno u tom periodu bilo je dragoceno, i može se sa sigurnošdu konstatovati da je ovaj vid delatnosti bio neophodan i uspešan. Slušaoci poslediplomske nastave dolazili su iz privrede, iz društvenih i naučnih institucija iz cele zemlje, iz Jugoslovenske narodne armije, a izvestan broj i


iz inostranstva: Čehoslovačke, Bugarske, Sirije, Etiopije, Indonezije i Maroka.

U načelu, poslediplomska nastava za navedene magistarske kurseve bila je otvorena za sve diplomirane studente fakulteta i visokih škola. Struktura kandidata koji su pohađali pojedine kurseve potvrđuje otvorenost poslediplomskih studija svim strukama, uz jedini uslov da postoji interesovanje za ove studije i spremnost da se odgovori zahtevima koje je postavljao utvrđeni režim studija.

Nastava na magistarskoj grupi E-2 - "Organizacija, rukovođenje i upravljanje u privredi" održana je van sedišta Poslediplomske škole, 1968. godine u Rudarsko-metalurškom kombinatu "Trepča" u Titovoj Mitrovici. Ovaj se kurs održavao prvenstveno za potrebe Kombinata. Međutim, imajudi u vidu potrebe Pokrajine za stručnjacima orijentisanim na organizacione nauke, omogudeno je da slušaoci ovog smera budu i iz drugih radnih organizacija sa područja Pokrajine.

Nastojalo se da se preko magistarskih radova obrađuju pitanja i, problemi koji su značajniji za naš dalji naučnoistraživački rad i razvoj privrede. Iz spiska odbranjenih magistarskih teza može se oceniti da li su i u kojoj meri ova nastojanja i ostvarenа. Sprovođenje dosledne politike uvođenja novih metoda u naučnoistraživački rad i poslediplomske studije odrazilo se i na strukturu nastavnog osoblja Poslediplomske škole. Pored saradnika Instituta nastavu su izvodili i profesori sa svih jugoslovenskih univerziteta, kao i profesori mnogih inostranih univerziteta i obrazovnih institucija. lzmeđu ostalih na školi su predavali:

Aleksid dr Tihomir, profesor Elektrotehničkog fakulteta, Beograd

Aljanid dr Slobodan, dip. matematičar, doktor matem. nauka, Beograd, redovni član Srpske akademije nauka, redovni profesor

Amsler March-Henri, prof. Univerziteta u Lozani, dekan Visoke škole za komercijalne studije, Švajcarska

Babid Bogdan, dipl. ing., savetnik, Republički zavod za statistiku SR Srbije, Beograd

Bazler-Madžar dr Marta, doktor ekonomskth nauka, IEN, Beograd


Bogoev dr Ksente, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka (Beograd), redovni profesor

Bolčid dr Silvano, docent Filozofskog fakulteta, Beograd

Bos dr Hendricus, profesor Univerziteta u Roterdamu, Holandija

Boškovid mr Radosav, Centar za informacionu i dokumentacionu delatnost SIV-a

Breznik dr Dušan, Demografski centar Instituta društvenih nauka, Beograd

Bugg dr David, Univerzitet u Mančesteru, Velika Britanija

Bűhlman dr Hans, prof. Savezne politehničke škole u Cirihu i potpredsednik Udruženja švajcarskih aktuara, Švajcarska

Dirovid dr Milutin, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka (Beograd), redovni profesor

Dešid dr Vukan, dipl. inženjer, doktor tehničkih nauka (Beograd), redovni profesor

Dimitrijevid dr Dimitrije, dipl. ekonomist, dipl. pravnik, doktor ekonomskih nauka (Zagreb), vanredni profesor

Dunitrijevid dr Dimitrije, Narodna banka Jugoslavtje, Beograd

Dugue dr Daniel, profesor na Sorboni, Pariz

Dragaš mr Branko, Narodna banka Jugoslavije, Beograd

Đokovid Smiljana, dipl. ing., saradnik Instituta "Boris Kidrič", Vinča, Beograd

Feller dr Viliam, profesor Univerziteta u Princentonu, SAD

Gojkovid dr Gojko, Republička zajednica penzijskog osiguranja, Beograd

Grđid dr Gojko, dipl. pravnik, doktor ekonomskih nauka (Berlin), redovni profesor

Hadživukovid prof. dr Stevan, Poljoprivredm fakultet, Novi Sad

Han Stjepan, dipl. inženjer, redovni profesor

Horvat dr Branko, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka (Zagreb), Ph.D. (Manchester), naučni savetnik - redovni profesor

Ivanovid dr Branislav, dipl. matem., doktor matem. nauka (Sorbona - Pariz), redovni profesor

Ivkovid dr Zoran, vanredni profesor, PMF Beograd


Johnston dr John, profesor Univerziteta u Mančesteru, Velika Britanija

Jovanovid dr Stevan, dipl. inženjer, doktor tehničkih nauka (Beograd), vanredni profesor

Jovanovid dr Aleksandar, docent, Ekonomski fakultet, Beograd

Kneževid dr Novica, dipl. ekonom., dipl. pravnik, doktor ekonom. nauka (Beograd), predavač

Kovač dr Oskar, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka (Beograd), vanredni profesor

Kovačevid dr Mlađen, dipl. ekonomist, doktor ekonom. nauka (Beograd), vanredni profesor

Kavran dr Dragoljub, profesor, Pravni fakultet, Beograd

Knobloch Eduard, Institut de Science Financiere et d'Assurance, Lyon, Francuska

Korovljev dr M.A., profesor Univerziteta u Moskvi

Kron dr Aleksandar, dipl. filozof, doktor filozofskih nauka (Beograd), docent

Kukoleda dr Stevan, dipl. pravnik, doktor ekonom. nauka (Beograd), redovni profesor

Kuznets dr George, profesor Univerziteta Berkeley u Kaliforniji, SAD

Macesich dr George, dipl. ekonomist, Ph.D. (Chicago), USA, redovni profesor

Madžar dr Ljubomir, dipl. ekonom., doktor ekonomskih nauka (Beograd), redovni profesor

Markovid dr Mihajlo, dipl. filozof, doktor filozofskih nauka (Beograd, London), dopisni član Srpske akademije nauka, redovni profesor

Markovid dr Branimir, samostalni savetnik, Savezni zavod za statistiku, Beograd

Martinovid Stanko, dipl. ing., Beograd

Matejid dr Vlastimir, dipl. ing., Institut "Mlhajlo Pupin", Beograd

Meichsner dr Vjekoslav, dipl. pravnik, doktor pravnih nauka (Zagreb), redovni profesor

Meltzer dr Allan, dipl. ekonomist, doktor ekonom. nauka (USA), redovni profesor


Mileusnid dr Nenad, dipl. inženjer, doktor tehničkih nauka (Beograd), vanredni profesor

Milid dr Svetozar, docent, PMF, Novi sad

Miloševid dr Vladislav, docent, Ekonomski fakultet, Beograd

Mesarevid dr Mihailo, dipl. inž., doktor tehničkih nauka (Beograd), vanredni profesor

Miljanid dr Nikola, dipl. ekonomist, doktor ekonom.nauka (Zagreb), redovni profesor

Mihajlovid dr Predrag, dipl. ekonomist, dipl. pravnik, doktor ekonomskih nauka (Beograd), naučni savetnik - redovni profesor

Mladenovid dr Dragoslav, docent, Ekonomski fakultet, Beograd

Morton dr George, profesor Londonske škole ekonomskih i političkih nauka u Londonu

Mrkušid dr Žarko, dipl. ekonomist, dipl. pravnik, doktor ekonomskih nauka (Beograd ), naučni savetnik - redovni profesor

Nikolid dr Miodrag, naučni saradnik, Savezni zavod za statistiku, Beograd

Nikolid dr Nikola, profesor, generalni sekretar Udruženja osiguravajudih društava Jugoslavije, Beograd

Obradovid dr Sava, profesor Univerziteta u Beogradu

Ostradanin mr Miodrag, dopl. ekonomist, magistar ekonomskih nauka (Williamstown, USA)

Parezanovid dr Nedeljko, dipl. inženjer, doktor tehničkih nauka (Beograd), vanredni prof.

Petrid prof. dr Jovan, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Petrovid mr Jovan, Narodna banka Jugoslavije, Beograd

Petrovid dr Miodrag, Institut "Mihajlo Pupin", Beograd

Petrovid dr Radivoje, Institut "Mihajlo Pupin", Beograd

Pjevid mr Nenad, ZOIL "Dunav", Beograd

Poupard dr Yves, dipl. matematičar, doktor matem. nauka (Pariz), vanredni profesor

Prešid dr Slaviša, dipl. matematičar, doktor matem. nauka (Beograd), vanredni profesor


Probst Andre, profesor Univerziteta u Lozani, Švajcarska

Rajkov dr Miloš, van. profesor Fakulteta organizacionih nauka, Beograd

Rakid dr Miodrag, dipl. inženjer, doktor tehničkih nauka (Beograd), vanredni profesor

Rakid dr Vojislav, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka, (Beograd), redovni profesor

Ralevid prof dr Rajko, van. profesor, Ekonomski fakultet, Beograd

Rančid dr Miroljub, Centar za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd

Rankovid prof. dr Jovan, van. profesor, Ekonomski fakultet, Beograd

Rapp mr Radovan, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Beograd

Raševid dr Miroslav, Ekonomski institut, Beograd

Reynier Roger - profesor Universite Claude Bernard, Institut de Science Financiere et d'Assurance, Lyon, Francuska

Ristid dr SIobodan, dipl. iniženjer, doktor ekonomskih nauka (Zagreb), vanredni profesor

Sandi Claudio, profesor, Italija

Sicherl dr Pavle, dipl. ekonomist, magistar ekonomskih nauka (Williams), doktor ekonom. nauka (Ljubljana), docent

Siegel dr Barry, dipl. istoričar, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka (USA), redovni profesor

Sekulid dr Mijo, inž. ekonomije, doktor ekonomskih nauka (Zagreb), vanredni profesor

Skorohod dr A.V., profesor Matematičkog instituta Akademije nauka SSSR - Kijev

Stajid Stevan, dipl. pravnik, viši naučni saradnik – vanredni profesor

Stanojevid dr Radoslav, dipl. ekonomist, doktor ekonom. nauka (Beograd), vanredni prof.

Stefanovid mr Desanka, dipl. filolog, magistar filologije (Beograd), docent Fakulteta političkih nauka Beograd

Stefanovid Dušan, dipl. matematičar, magistar stat. nauka (Beograd), docent


Stojakovid prof. dr Mirko, profesor, PMF, Novi Sad

Stojanovid dr Stevan, docent, PMF, Beograd

Straub Erwin, osiguravajudi zavod Swiss Reinsurance Company, Zurich, Švajcarska

Šturm dr Lovro, Institut za javno upravo Pravne fakultete, Ljubljana

Tasid prof. dr Antonije, Ekonomski fakultet, Subotica

Tešid dr Milorad, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka (Beograd), docent

Tomid dr Olga, dipl. filolog, doktor filologije (Zagreb), docent

Tričkovid dr Vidosav, dipl. ekonomist, dipl. pravnik, doktor ekonomskih nauka (Beograd), redovni profesor

Vanek dr Jaroslav, dipl. ekonomist, doktor ekonomskih nauka (M.I.T. Cambridge, USA), redovni profesor

Vukovid dr Nahod, dipl. matematičar, doktor matem. nauka, docent Fakulteta organizacionih nauka, Beograd

Zečevid dr Tomislav, dipl. matematičar, doktor statističkih nauka, (Beograd), vanredni profesor

Životid mr Pava, Institut za ekonomiku industrije, Beograd

Živkovid mr Milan, magistar matematičkih nauka, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Asistenti:

Adžid mr Božidar, dipl. ing., Institut "Mihajlo Pupin", Beograd

Anđelkovid mr Milica, Ekonomski fakultet, Beograd

Bogdanovid Stojan, PMF, Novi Sad

Bošnjakovid mr Ivanka, Sekretarijat za pradenje privrednih kretanja, SIV, Beograd

Dimitrijevid mr Dušan, Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu, Beograd

Dlesk mr Mihael, IEN, Beograd

El Azzouzi mr Miloudi, IEN, Beograd

Glišid mr Zoran, PMF, Beograd

Jockovid Miroslav, dipl. ing., Beograd


Kalmar Ferenc, dipl. ing., IEN, Beograd

Kneževid mr Radovan, IEN, Beograd

Košid mr Zdravko, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Beograd

Marovid mr Zvonimir, IEN, Beograd

Matijaševid mr Radovan, Savezni sekretarijat za NO, Beograd

Pašalid mr Borislav, Ekonomski fakultet, Beograd

Petrovid Trajko, Elektrotehnički fakultet, Beograd

Stojanovid mr Vojislav, PMF, Beograd

Simid Darko, Republički zavod za statistiku SR Srbije, Beograd

Šarenac mr Lazar, Savezni sekretarijat za NO, Beograd

Teodosijevid mr Miodrag, Republički zavod za statistiku SR Srbije, Beograd

Trkulja mr Jovo

Vučičevid mr Radid, prof. Više vojne akademije, Beograd

Vukotid Gordana, IEN, Beograd

Nastojanja Instituta da razvijajudi poslediplomsku nastavu doprinese bržem društvenom i privrednom razvoju suočavala su se u tom periodu sa veoma složenih problemom obezbeđenja finansijskih sredstava za nesmetani rad škole. Sredstva za finansiranje nastave obezbeđivao je Institut iz svojih prihoda uz veliko odricanje njegovih saradnika. Veličina ovih odricanja može se oceniti ako se ima u vidu cena koštanja školovanja jednog slušaoca poslediplomske nastave.

Teškode prvih godina delatnosti Poslediplomske škole u obezbeđivanju finansijskih sredstava postepeno su se smanjivale sa izrazitom tendencijom da se postigne stabilnost i sigurnost u finansiranju. Tome su doprinele institucije koje su pokazale razumevanje za rad Poslediplomske škole, kao: Jugoslovenska narodna armija, Savezna privredna komora, Narodna banka SFRJ - Glavna centrala; Savezni zavod za društveno planiranje, dajudi svoj doprinos mimo redovne školarine predviđene za slušaoce. Pored toga, pomod je pružio i Savezni fond za finansiranje naučnih delatnosti, koji je dajudi bespovratno izvesna sredstva omogudio nabavku opreme za normalno odvijanje nastave.


Iskustvo aktivnosti na razvoju studija tredeg stepena na Poslediplomskoj školi, sasvim jasno, i pored određenih nedostataka, pokazuje da je ovaj zahvat bio neophodan i društveno koristan.

Pored poslediplomske nastave za magisterij, Škola je organizovala čitav niz kurseva za inovaciju znanja koje su pohađali kadrovi sa visokom stručnom spremom iz privrede i drugih delatnosti. Najvedi broj ovih kurseva je održan u radnim organizacijama, a jedan deo je organizovan u prostorijama Instituta, Kursevi su pretežno imali za cilj da se u preduzedima osposobi izvestan broj stručnjaka za rešavanje problema iz jedne specifične oblasti.

3.3. Najvažniji inovacioni kursevi

"Upravljanje finansijama" - održan u "Zorki", Šabac;

"Kurs iz marketinga" - održan u "Zorki", Šabac;

"Operaciona istraživanja" - održan u "Zorki", Šabac ;

"Sistem raspodele sredstava za lične dohotke na stimulativnim osnovama, sa posebnim izlaganjem metode izrade i načina korišdenja kataloga standardnih poslova u preduzedima" – održan u Institutu ekonomskih nauka i u SOUR RElK, "Kolubara", Vreoci;

"Upravljanje projektima i poslovima putem mrežnog planiranja - održan u: Institutu ekonomskih nauka, u SOUR REIK "Kolubara", Vreoci, u RO "Miloje Zakid" u Kruševcu, u RO "Heroj Pinki", Novi Sad u RO "Univerzal", Bijeljina.

"Finansijsko planiranje i menadžment u inovativnim projektima" za male

privrednike. IEN je u saradnji sa "eKapijom" održao besplatni edukacioni kurs.

"Exellent SME" IEN je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije održao besplatni edukacioni kurs namenjen nosiocima istoimenog sertifikata.

IEN kao organizacija koja uči 73

4. INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA (IEN) KAO ORGANIZACIJA KOJA UČI

4.1. Interna edukacija

Institut ekonomskih nauka ved nekoliko godina radi na projektu kreiranja organizacije koja uči. Znanje kao vrhunski resurs predstavlja imperativ za sve istraživače. Ved tri godine zaredom svi zaposleni u saradnji sa kolegama i stručnjacima iz eksternog okruženja sprovode internu edukaciju sa ciljem unapređenja teorijsih znanja i naučnoistraživačkih veština. Interna edukacija je namenjena svim istraživačima, posebno mladima, a traje po nekoliko dana. Do sada je postojala velika raznovrsnost u predavanjima i u glavnom je bilo reči o načinima i tehnikama istraživanja, različitim metodološkim pristupima, kao i o pravcima, suštini i ciljevima pisanja.

Predavači koji su učestvovali na internoj edukaciji u periodu od 2011-13.

prof. dr Jelena Stankovid

prof. dr Vesna Milid

prof. dr Miloš Božovid

prof. dr Dejan Erid

dr Aleksandra Bradid-Martinovid

dr Vladimir Simovid

dr Janeza Štebe i

dr Ivana Simeunovid

mr Ana Jaško

mr Kosovka Ognjenovid

mr Jelena Minovid

Damjan Krstajid

Irene Vipavc Brvar

74 55 GODINA INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA 1958 -2013

Interna edukacija 2013. godina



4.2. Mentor u kudi

Pri Institutu ekonomskih nauka, organizovan je i interni program za zaposlene: «Mentor u kudi». Osnovna ideja ovog programa je da mladi istraživači sami odaberu starije kolege, u odnosu na istraživačko polje, koji


de im dati upute kada je to potrebno i izadi u susret savetima u vezi sa naučnoistraživačkim radom. Mladi istraživači su zadovoljni i ocenjuju program «Mentor u kudi» najvišim ocenama, a «najtraženjij » mentori u kudi Instituta su: Dejan Erid, Srdjan Redžepagid, Božo Draškovid i Marko Malovid.

4.3. Beogradska bankarska akademija - Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije (BBA)

Institut ekonomski nauka je 2004. godine uz "Kopaonik" osiguranje i "Atlas" banku (sadašnja Pireaus banka), postao suosnivač Beogradske bankarske akademije – Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije. Fakultet je suosnivač i član Univerziteta UNION Beograd. Beogradska bankarska akademija - Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije predstavlja posebnu visokoškolsku

ustanovu koja je utemeljena na iskustvu velikog broja univerzitetskih profesora, naučnika, eksperata i preduzetnika iz oblasti bankarstva, osiguranja i finansija. Njena koncepcija, organizacija i metodi rada u potpunosti opravdavaju naziv ''School of excellence'', fakulteta koji de zasigurno bankama, osiguravajudim i drugim finansijskim institucijama obezbeđivati stručnjake visokog stepena znanja i kompetencija.

Studijski program je koncipiran po ugledu na programe vodedih svetskih fakulteta iz oblasti bankarstva, osiguranja i finansija. Osnovne akademske studije za sticanje visokog obrazovanja traju tri godine - šest semestara, dok diplomske akademske studije traju dve godine - četiri semestra. Podela nastavnih predmeta je izvršena u tri katedre po užim naučnim oblastima:

Katedra za poslovnu ekonomiju i menadžment

Katedra za pravno humanističke nauke

Katedra za ekonomiju i finansije

Nastavni plan, režim studija i sistem ocenjivanja studenata zasnovani su na principima Bolonjske deklaracije. Sistem evaluacije rada nastavnika obezbeđen je velikim stepenom kao i kompatibilnosti studija na BBA sa


obrazovnim sistemom zemalja Evropske unije. Nastavni plan obuhvata i obaveznu stručnu praksu, koja se izvodi u trajanju od 10 nedelja, počev od drugog semestra do kraja studija, u preko 30 vodedih finansijskih institucija, na osnovu potpisanih ugovora o poslovnoj saradnji BBA sa ovim institucijama.

Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija imaju zapaženu međusobnu saradnju. Veliki broj istraživača Instituta je direktno uključen u izvođenje nastave na Fakultetu, dok je jedan deo nastavnog kadra Fakulteta angažovan na makro projektima Instituta. Bliska saradnja Institita i BBA se ogleda i u tome da rukovodstvo Instituta prati i zapošljava studente Beogradske bankarske akademije. U prilog tome ide činjenica da su tri bivša studenta BBA trenutno angažovani kao istraživači Instituta ekonomskih nauka.

Saradnja Instituta i BBA se ostvaruje i u vidu zajedničkih izdanja časopisa i publikacija. Naime, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija - Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije ponovo su pokrenuli projekat publikovanja biltena "Makroekonomske analize i prognoze - MAP" koji je u periodu 1994-2005. godine izlazio pod starim nazivom "Mesečne analize i prognoze - MAP". Takođe, ove dve institucije učesvuju kao suizdavači vedeg broja naučnih publikacija. Zajednička izdanja Instituta ekonomskih nauka i Beogradske bankarske akademije



4.4. Letnja škola ekonomije

Letnja škola ekonomije predstavlja projekat dodatnog obrazovanja za studente završnih godina fakulteta društvenih nauka. Projekat Letnje škole pokrenut je sada ved davne 1998. godine, u periodu kada je zemlja i dalje bila ekonomski i politički relativno izolovana, a studenti imali mali broj mogudnosti da sarađuju i razmenjuju ekonomska znanja i iskustva sa kolegama iz regiona. Od 2010. godine, Letnja škola ekonomije organizuje se na Institutu ekonomskih nauka. O savremenim znanjima iz oblasti ekonomske politike, upravljanja državom i izazovima sa kojima se zemlje regiona suočavaju najbolje je diskutovati sa onima koji su direktno uključeni u rešavanje tih problema. Stoga se Institut ekonomskih nauka potrudio da svake godine kao predavače na školi angažuje ugledne univerzitetske profesore iz oblasti ekonomske politike, kreatore ekonomske politike kao i potvrđene stručnjake iz poslovnog sveta.

Osnovni cilj škole je da nadoknadi nedostatke u znanju koje studenti stiču na studijama baziranim na neadekvatnim i pomalo zastarelim nastavnim planovima. Ostali ciljevi programa svode se na pripremanje polaznika da budu sposobni da analiziraju efekte Vladinih mera ekonomske politike, podizanje svesti u vezi sa značajem aktuelnih pitanja državne politike kao i njihovo osposobljavanje za za rešavanje složenih i izazovnih problema u bududoj profesionalnoj karijeri.


Ciljna grupa polaznika letnje škole su najtalentovaniji studenti završnih godina fakulteta društvenih nauka u regionu, postdiplomci i mladi lideri. Osim tradicionalno prisutnih studenata iz zemalja bivše Jugoslavije, prethodnih godina su zainteresovanost za učešde na školi pokazali su i studenti iz ostalih zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope poput Češke, Slovačke, Grčke, Mađarske, Turske itd. Poseban kvalitet predstavlja činjenica da polaznici nakon pohađanja škole ostaju u kontaktu čime se tokom godina formira mreža mladih lidera koji de u bududem periodu predstavljati nosioce ekonomskih procesa u zemljama regiona.

Letnja škola 2010. godina





Izdavačka delatnost 81

5. IZDAVAČKA DELATNOST

Od osnivanja Instituta ekonomskih nauka 1958. godine jednu njegovih od važnih delatnosti predstavlja izdavačka delatnost. Reč je o izdanjima domadeg i međunarodnog karatkera i značaja. Težište izdavačke delatnosti usmereno je na izdavanje naučnih časopisa, tematskih zbornika, zbornika radova i zbornika sa naučnih konferencija, monografija i radnih dokumenata. Institut navedene publikacije izdaje samostalno i u saradnji sa drugim institucijama. Od posebnog značaja je časopis Mesečne analize i prognoze (MAP) koji se bavi aktuelnim privrednim kretanjima, uticajem mera makroekonomske politike, kao i kratkoročnim prognozama glavnih ekonomskih agregata u domadoj privredi. Takođe, tu je časopis Žensko preduzetništvo i obrazovanje (JWE) koji se ističe svojom originalnošdu i interdisciplinarnošdu. Od značaja je i značaja časopis Ekonomska analiza, čije je izdavanje obnovljeno nakon 15 godina pauze. Poslednjih godina unapređena je saradnja sa državnim institucijama i međunarodnim organizacijama, pa je povedan broj zajedničkih izdanja. Izdavačka delatnost Instituta je pratila njegov razvoj i stavljala na raspolaganje naučnoj i stručnoj javnosti rezultate institutskih istraživanja. U tu svrhu prezentujemo pregled važnijih publikacija po godinama:

1959.

Horvat, B. Model privrednog razvoja Jugoslavije u periodu 1958-1980. - prva aproksimacija

Tričkovid, V. Lična potrošnja - projekcija promena u obimu i strukturi

Sirotkovid, J. O metodologiji privrednog planiranja Jugoslavije 1960.

Tričkovid, V. i grupa autora Rezultati regresione analize

Horvat, B. Klasifikacija delatnosti sa stanovišta planiranja 1961-1962.

Horvat, B. (redaktor) Uzroci i karakteristike privrednih kretanja u 1961. i 1962. godini

Horvat, B., Vukojevid, L. Analiza efekata promena cena


Vukojevid, L. Tendencije menjanja strukture jugoslovenske privrede u periodu 1952-1960. godine

1963.

Horvat, B. Primjena međusektorske analize u planskom bilansiranju privrede

Horvat, B. i saradnici, Prvi okviri za razmatranje metodologije i statističke osnove Sedmogodišnjeg plana 1964-1970.

Horvat, B. Pristupna kvantifikacija globalnog modela privrednog razvoja Jugoslavije za period od 1963. do 1970. godine

Horvat, B. Analiza nekih efekata promjena cijena

Vukojevid, L. Tendencije menjanja strukture jugoslovenske privrede u periodu 1952-1960

1964.

Tričkovid, V. Promene u strukturi lične potrošnje u Jugoslaviji

Nikolid. D., Sicherl, P. Konstrukcija proizvodno-kapitalnog modela za privredni razvoj Jugoslavije

Horvat, B. Samoupravljanje, centralizam i planiranje

Horvat, B. Društveno računovodstvo za jugoslovensku privredu

Bejakovid, D. Mjerila u nauci i ekonomskoj politici za utvrđivanje gravitacionih područja luka

Horvat, B., Nikolid, D., Sicherl, P. Elementi metodologije planiranja dugoročnog privrednog razvoja

1965.

Tričkovid, V. Analiza tražnje na osnovu porodičnog budžeta

Ostradanin, M. (redaktor) Metodološki problemi privrednog rasta i privrednog planiranja

Tomid, O. Priprema rukopisa naučnih radova

Horvat, B. Proizvodnja nafte, knjiga I

Horvat, B. Prerada nafte, knjiga II

Horvat, B. Towards a Theory of the Planned Economy

Madžar, Lj. Privredni sistem i mobilnost faktora proizvodnje 1966.

Ivanovid, B. Teorijska statistika

Tričkovid, V, Jankovid, N. Promene u obimu i strukturi lične potrošnje u SR Srbiji


Živkovid, M. Modeli transporta nafte i derivata u Jugoslaviji

Stajid, S. Utvrđivanje stepena ekonomske razvijenosti Jugoslavije

Horvat, B. Ekonomska simbolika

Horvat, B. Planning in Yugoslavia 1967.

S. Stajid, S. Kriteriji za ocenjivanje stepena privredne razvijenosti

Mihailovid, P., Mrkušid, Ž., Filipi, F., Kovač, O., Kovačevid, M. Uslovi i kriteriji za optimalno uključivanje u međunarodnu podelu rada

Marendid, B., Živkovid, M. Ekonomski aspekti reforme obrazovanja

Stanišid, D. Živkovid, M. Savremene metode rešavanja problema organizacije i poslovanja u preduzedima (operaciona istraživanja)

Horvat, B. Ogled o jugoslovenskom društvu

Bazler-Madžar, M. Klasifikacija jugoslovenskih područja po stepenu ekonomske razvijenosti sa posebnim osvrtom na nerazvijena područja

Kovač, O. Uticaj spoljne trgovine na društvenu reprodukciju 1968.

Sicherl, P., Murk, V., Petrovid, N., Bolčid, S., Popov, Z. Izučavanje problema dodele dopunskih sredstava republikama na trajnoj osnovi

Madžar, Lj. uz saradnju Popov, S. Kultura kao delatnost i stvaralaštvo u uslovima robne proizvodnje

Madžar, Lj. Obrtna sredstva u jugoslovenskoj privredi

Horvat, B. Privredni ciklusi u Jugoslaviji

Horvat, B. Sumarna analiza privrednih kretanja i predlozi za ekonomsku politiku

Horvat, B., Dimitrijevid, D., Popov, Z., Vinski, J. Integracioni sistem društvenog računovodstva za jugoslovensku privredu

Ostradanin, M. Analiza izvršavanja planova

Horvat, B. (redaktor) Ocjena ekonomske situacije i predviđanje daljeg razvoja

Maksin, J. Jugoslovenska privreda 1957-1965 (Bibliografija)

Stajid, S., Bejakovid, D., Živkovid, M. (redaktori) Nauka i ekonomska politika

Živkovid, M. Modeli odlučivanja u domenu finansiranja društveno-političkih zajednica u SR Srbiji


1969.

Sukijasovid, M., Vujačid, Đ. Industrial Cooperation and Joint Investment Ventures between Yugoslavia and Foreign Firms

Nikolid, D. A Structure Analysis of Economic Development of Yugoslavia (1952-1962)

Horvat, B. (redaktor) Ocjena ekonomske situacije i predviđanja daljeg razvoja

Milišid, Đ. (I i II deo), Bibliografija doktorskih disertacija iz oblasti ekonomskih nauka

Bejakovid, D. Mjesto saobradajnih investicija u ukupnim i privrednim investicijama u toku privrednog razvoja

Horvat, B. i saradnici, Integracioni sistem društvenog računovodstva za jugoslovensku privredu

Horvat, B. Privredni ciklusi u Jugoslaviji

Kovač, O. Osnovne karakteristike razvitka savremene robne proizvodnje i međunarodne trgovinske razmene

1970.

Sicherl, P., Kovač, O. Modelski pristup dugoročnom usmeravanju privrede

Horvat, B. Privredni sistemi i ekonomska politika

Horvat, B. (redaktor) Ekonomske funkcije federacije

Horvat, B. Dva ilustrativna matematička modela privrede

Madžar, Lj. Privredni sistemi i subjekti proširene reprodukcije

Mrkušid, Ž. Reforma sistema spoljne trgovine

Ratkovid, M. Razvoj obrazovanja u drugoj dekadi UNESCO-a 1971.

Madžar, Lj. Optimizacija u teoriji proizvodnje i privrednog rasta

Sicherl, P. Osnovna sredstva kao faktor privrednog razvoja i planiranja

Tričkovid, V. (redaktor) Nauka i tehnologija u privrednom razvoju Jugoslavije, Knjiga I - Opšti pogled na razvoj privrede i naučnih kapaciteta

Tričkovid, V., Ostradanin, M. (redaktori) Nauka i tehnologija u privrednom razvoju Jugoslavije, Knjiga II - Poljoprivreda. Opšti deo


Popov, S. Faktori kretanja cena industrijskih proizvoda u periodu 1962-1970

Mrkušid, Ž. Koncept konvertibilnosti i deviznog tržišta

Mrkušid, Ž. Putevi rešavanja problema konvertibilnosti

Kovač, O. Spoljnotrgovinska ravnoteža u procesu brzog privrednog rasta

Maksin, J. Jugoslovenska privreda 1966-1969 - u publikacijama na stranim jezicima

Milišid, Đ. Naučno istraživanje i razvoj

Filipi, F. (koautor), Osnovne tendencije, rezultati i problemi dosadašnjeg razvoja Jugoslavije

Popov, S., Jovičid, M. Uticaj ličnih dohodaka na kretanje cena

Horvat, B. Ekonomska teorija tehnološkog progresa

Horvat, B. Uvod u ekonomsku teoriju proizvodnje 1972.

Horvat, B. Business Cycles in Yugoslavia, IEN i IASP, New York

Mrkušid, Ž., Kovač, O. Povezivanje domadeg naučnog tržišta sa spoljnim novčanim tržištem putem deviznog tržišta

Horvat, B. Die jugoslawische Geselschaft. Ein Essay (Ogled o jugoslovenskom društvu), IEN i Suhrkamp Velag: Frankfurt am Main

Mrkušid, Ž. Teorijska osnova deviznog sistema

Marendid, B., Stajid, S., Stanišid, D. Model projekcije (planiranja) zaposlenosti i njene osnovne strukture

Horvat, B. Ekonomska analiza I - Proizvodnja i tehnološki progres

Madžar, Lj. Osnovi teorije proizvodnje

Marovid, Z. Funkcija tražnje za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Bazler-Madžar, M. Metode istraživanja privrednog sistema


Stajid, S. Međunarodne komparacije stepena razvijenosti 1973.

Kovač, O. Spoljnoekonomska ravnoteža i privredni rast - Problemi i iskustva Jugoslavije

Kovačevid, M. Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza

Mrkušid, Ž. Ekonomsko-politička osnova međunarodne proizvodno-finansijske saradnje

Horvat, B. Die Arbeits - Selbstverwaltung. Das jugoslawische Wirtschafts modell, IEN i NV, Műnchen

Dokid, M. Saobradajna politika SFRJ

Mrkušid, Ž. Foreign Economic Policy for Self-managed Development

Kovač, O. Otvorenost Jugoslavije prema svetskoj privredi

Živkovid, M. Lekcije iz linearnog programiranja

Bazler-Madžar, M., Jovičid, M. Ekonomska analiza proizvodnje i tehnološkog progresa

1974.

Madžar, Lj. Usmeravanje privrednog razvoja i oblici koordiniranja privredne aktivnosti

Dlesk, M., Marovid, Z. Dugoročni okviri razvoja poljoprivrede Crne Gore

Dlesk, M. Productivity of Yugoslav Agriculture - A Regional and Sector Analysis, I Colloquium

Popov, S. Ponašanje socijalističkog samoupravnog preduzeda

Popov, Z. (koautor), Koncepcija dugoročnog razvoja Jugoslavije do 1985, Konzorcijum ekonomskih instituta

Ocid, Č. Koncepcija dugoročnog razvoja građevinarstva SR Crne Gore

Živkovid, M. Osnovne metode mrežnog planiranja

El Azzouzi, M. Lekcije iz finansijskog upravljanja 1975.

Bazler-Madžar, M. Alokacija proizvodnih faktora u jugoslovenskoj privredi

Dokid, M. Pruga Beograd-Bar i pristupne pruge

Popov, Z. Sistem regionalnih demografskih računa


Popov, Z., Josifovid, Đ., et al. Komparativna analiza uslova privređivanja u železničkom, drumskom i rečnom saobradaju

Dokid, M. Ekonomska opravdanost izgradnje železničke pruge Valjevo-Tuzla

Dlesk, M. Jungid, S. Mogudnosti razvoja rečnog saobradaja Jugoslavije (1976-1980)

Ostradanin, M. Metodološko-statistički i sistemski aspekti analize ostvarivanja plana

1976.

Tričkovid, V. Nutrition in Socio-Economic Planning in LDCs

Ratkovid, M. Cost-benefit analiza investiranja u obrazovanje sa posebnim osvrtom na planiranje obrazovanja

Bolčid, S. Socijalno-strukturne determinante nestabilnosti u posleratnom razvoju Jugoslavije

1977.

Popov, S. Formiranje i kretanje cena kao faktor sticanja dohotka

Dokid, M. Ekonomika, organizacija i razvoj saobradaja SFRJ

Popov, S. Uloga ličnih dohodaka u procesu formiranja i kretanja cena proizvođača

Ocid, Č. Međusektorska zavisnost i strukturne promene u privredi Jugoslavije

1978.

Lj. Madžar i M. Ostradanin, Društveno dogovaranje i samoupravno sporazumevanje

S. Stajid, Uporedni privredni razvoj Jugoslavije i ostalih evropskih socijalističkih zemalja u periodu 1952-75. godine

M. Dokid, Turistička valorizacija užeg gravitacionog područja pruge Beograd-Bar

Z. Popov i grupa autora, Sistem sticanja i raspodele dohotka i raspodele rezultata rada (Konzorcijum ekonomskih instituta za makroprojekat "Privredni sistem SFRJ")

1979.

Živkovid, M. (redaktor) Projektovanje i realizacija integralnog informacionog sistema za potrebe izgradnje i rekonstrukcije postrojenja naftnih derivata i plina


Madžar, Lj., Kovač, O., Stanišid, D., Vukotid, G. Modelska projekcija razvoja SR Srbije do 2000. godine

Popov, Z. Sistem demografskog računovodstva

Kovač, O. Spoljnotrgovinska ravnoteža i privredni rast - problemi i iskustva Jugoslavije (drugo izdanje)

Popov, Z. Društveno planiranje i proširena reprodukcija (Konzorcijum ekonomskih instituta za makroprojekat "Privredni sistem SFRJ")

Grupa autora, Projekcije privrednog razvoja SR Srbije do 2000. godine

Popov, S. Međunarodna uporedna analiza sektorskih raspona ličnih dohodaka

Mrdovid, B. Slobodna razmena rada 1980.

Dlesk, M., Horvat, B., Popov, S., Vraneš, Z., Zelid, N. Marovid, Z. Analiza pariteta cena u Jugoslaviji

Milanovid, B. Potrošne funkcije za Jugoslaviju (1952-1978.)

Zelid, N., Popov, S., Frankvod, V. (redaktori) Dohodak u jugoslovenskoj privredi - sticanje i raspodela

Živkovid, M. Osnovne metode mrežnog planiranja u sistemu kontrole izvršenja planova

Dokid, M., Josifovid, Đ. Razvoj male privrede u SFRJ

Kovač, O. Osnovne koncepcije razvoja i odnosi u svetskoj privredi sa stanovišta specifičnosti položaja i interesa Jugoslavije

1981.

Marovid, Z., Bazler-Madžar, M., Popov, Z. (redaktori) Sistem samoupravnog društvenog planiranja

Marovid, Z. Simulacioni modeli mogudnosti eksperimentalne provere sistemskih rešenja

Turina-Pledaš, D. Socijalni aspekti samoupravne radne zajednice, zajedničko izdanje Konzorcijuma ekonomskih instituta Jugoslavije, Novi međunarodni ekonomski poredak

Bazler-Madžar, M. Tehnički progres kao izvor privrednog rasta

Dlesk, M. Mehanizam širenja tehničko-tehnološkog progresa i efekat na dohodak poljoprivrede


1982.

Bazler-Madžar, M., Jovičid, M., Bošnjakovid, J., Ekonomska analiza proizvodnje i optimalnog ponašanja proizvođača

Popov, Z. Funkcionisanje sistema društvenog planiranja

Stanišid, D. Bazler-Madžar, M. Kovač, O. Varijante modelskih projekcija razvoja Srbije do 2000.

Dokid, M. Razvoj saobradajnog turizma u području pruge Beograd-Bar

1983.

Kovač, O., Madžar, Lj., Popov, Z., Stanišid, D. Privredni razvoj Jugoslavije do 2000.

Ratkovid, M. Efikasnost investiranja u obrazovanje

Dlesk, M. Tehničko-tehnološki progres i razvoj poljoprivrede

Bazler-Madžar, M. Tehnološki progres i privredni rast 1984.

Ocid, Č. Razvijenost beogradskih opština

Bazler-Madžar, M. Tehnološki progres i privredni rast

Dlesk, M. Tehničko-tehnološki progres i razvoj poljoprivrede 1985.

Ocid, Č. Društvena svojina i strategija razvoja regiona

Ocid, Č. Osnovna teorijska i metodološka pitanja utvrđivanja kriterijuma i pokazatelja razvijenosti

Ocid, Č. Razvijenost jugoslovenskih regiona: predmet i metodi istraživanja

1986-1988.

Ocid, Č. Nacionalna ravnopravnost i privredni razvoj

Grupa autora, Yugoslavia and Changes in the System of International Economic Relations

Grupa autora, Yugoslavia in the World Economy on the Threshold of the XXI Century

Ocid, Č. Jugoslavija, republike i pokrajine u kontekstu međunarodnih kompanija


1989-1990.

Kožetinac, G. Proces kreiranja novca

Grupa autora, Stabilizacija u uslovima hiperinflacije – Iskustvo Izraela (zajedničko izdanje Konzorcijum ekonomskih instituta)

Grupa autora, Svetska privreda i pokret nesvrstanosti

Grupa autora, Agregatna tražnja u Srbiji

Madžar, Lj. Suton socijalističkih privreda: simptomi, uzroci i institucionalne uslovljenosti sloma socijalističkih privreda

Grupa autora, Produktivnost i raspodela

Grupa autora, Ekonomisti o krizi

Ocid, Č. Položaj privrede Kosova i stepen njene integrisanosti u jugoslovensku i svetsku privredu

Milanovid, B. Ekonomska nejednakost u Jugoslaviji

Dlesk, Đ., Pošarac, A., Spariosu, T. Razvoj komunalnih delatnosti u Beogradu

Radovanovid, T., Ratkovid, M. et al. Metodologija planiranja kadrova u tržišnoj ekonomiji

1991.

Ocid, Č., Bisid, M., i Bukvid, R. (redaktori) Privredni razvoj Kosova i Metohije

1992.

Kovač, O. (redaktor) Efektivna zaštita i konkurentnost jugoslovenske privrede

Kovač, O. (editor) Effective Protection and Competitiveness of the Yugoslav Economy, Study of Consortium of Economic Institutes of Yugoslavia, Yugoslavia in the World Economy

Đurid, D. Monetarni suverenitet: promene i ograničenja

Radovanovid, T. Kadrovi u tržišnoj privredi


Tullock, G. G. Organizacija moderne savezne države

Popovid, T. (redaktor ) Položaj i strategija Srbije u novom ekonomskom poretku

Popovid, T. (editor) The Position and Strategy of Serbia in the New European Order

Jovovid, D. Međunarodni monetarni fond: mehanizam, politika, reforma

Pošarac, A., Ratkovid, M., Vukotid-Cotič, G. Socijalni problemi Srbije: Siromaštvo, nezaposlenost, socijalni transferi

Minid, J., Novoindustrijalizovane zemlje: Putevi osvajanja međunarodne konkurentnosti

Jovičid, Ž. Srbija, geografska stvarnost i vizija

Đukid, Đ. (redaktor), Finansijska tržišta: struktura i funkcionisanje

Popovid, T. Ogledi o srpskoj ekonomiji i Evropi (strategija)


Grupa autora, Centralna banka u uslovima tržišne ekonomije

Radovid, M. Program integralnog razvoja durmitorskog područja 1993.

Grupa autora, Izvoz, sankcije i neophodne aktivnosti

Radovid, M. (redaktor) Program integralnog razvoja područja Bjelasice i Komova

Jovanovid, M. Ocena kretanja u SRJ i međunarodnom okruženju sa stanovišta položaja i poslovne politike NIS-a

Pošarac, A., Ratkovid, M., Vukotid-Cotič, G. Podsticanje socijalnih transfera i razvoja ljudskih resursa u funkciji tranzicije

1994.

Popovid, T. (redaktor) Strategija povratka Jugoslavije na svetsko tržište

Stamenkovid, S., Pošarac, A., Popovid, T., Ratkovid, M., Hinid, B. Makroekonomska stabilizacija - alternativni pristup

Popovid, T., Stamenkovid, S. Ekonomska drama Jugoslavije

Đokanovid, T. Međunarodni ekonomski odnosi: promene na pragu XXI veka

Jovičid, Ž. SR Jugoslavija: geografska stvarnost i perspektive 1995.

Popovid, T., Stamenkovid, S. (redaktori) Makroekonomska politika između konfliktnih ciljeva i suženih mogudnosti

Madžar, Lj. Svojina i reforma, Tom I i II, Institut ekonomskih nauka i Ekonomski institut, Beograd

Kandid, V. Franšizing, Institut ekonomskih nauka i Ekonomska politika, Beograd

Milisavljevid, M. (redaktor) Položaj i uloga javnih preduzeda u Srbiji

Milanovid, M. Strategija marketinga u pošti i telekomunikacijama


Popovid, T., Stamenkovid, S. (redaktori) Makroekonomska politika nakon sankcija

Popovid, T., Kovač, O. (redaktori) Prilagođavanje privrede uslovima poslovanja na tržištu Evropske unije

Lopandid, D., Janjevid, M (redaktori) Sporazum o evropskoj uniji i novi tekst sporazuma o evropskoj zajednici, Institut ekonomskih nauka, Međunarodna politika, Zvanični bilten SRJ, Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka i Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

Kovačevid, S. Međunarodna ekonomija, Institut ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet, Kragujevac

Komazec, S. Kapital, finansijska snaga, efikasnost i pravci transformacije bankarstva u Jugoslaviji

1996.

World Trade Organization, Svetska trgovinska organizacija: Trgovinska pravila za bududnost


Sporazum iz Šengena: Za Evropu bez granica, IEN, Međunarodna politika, Zvanični bilten SRJ, Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

World Trade Organization, Rezultati urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora

Popovid, T., Kovač, O. Yugoslavia and the European Union: The Past and the Future

Popovid, T. (editor) Yugoslavia and the World Trade Organization: Conditions and Possibilities for Reintegration into the World Trade System

Gwartney, J. D. , Stroup, R. L. Ekonomija i prosperite: Šta svako treba da zna o tržišnoj privredi (prevod)

Petkovid, R. Nesvrstanost u posthladnoratovskoj eri, IEN, Međunarodna politika, Zvanični bilten SRJ, Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka i Institut za međunarodnu politiku i ekonomiju

Popovid, T. Osnove tranzicije i program privatizacije (slučaj Jugoslavije)

Radovanovid, Ž. Sistem nagrađivanja u tržišnoj privredi


Radovid, M. i grupa autora, Strategija razvoja turizma Crne Gore 1997.

Radovid, M., Marid, R. Sokobanja - Osnove i koncept održivog razvoja turizma, Institut ekonomskih nauka i Opština Sokobanja

Jovanovid, D. Međunarodne finansijske institucije, Institut ekonomskih nauka, Međunarodna politika, NIV službeni list, Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka i Institut za međunarodnu politiku i privredu

1.

Zec, M., Živkovid, B. Tranzicija realnog i finansijskog sektora

Sirc, Lj. Da li je kritika samoupravljanja još uvek aktuelna?, Institut ekonomskih nauka i Institute for Post-communist Countries, London

Minid, J. (editor) EU Enlargment: Yugoslavia and the Balkans, Institut ekonomskih nauka, European Movement in Serbia, Belgrade, Ekonomska politika, Beograd i Friedrich Ebert Fondation


Lopandid, D. Trgovinska politika Evropske unije i Jugoslavija

Kotlica, S. Information Challenges to Yugoslav Economy

Nacionalne manjine u međunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku, Institut ekonomskih nauka, Međunarodna politika, NIV Službeni list SRJ, Pravni fakultet, Fakultet političkih nauka i Institut za međunarodnu politiku i privredu

1998.

Petrovid, R. Jugoslavija i svet u postbipolarnoj eri, Institut ekonomskih nauka, Međunarodna politika, NIV Službeni list SRJ, Pravni fakultet i Fakultet političkih nauka

Radovid, M., et al. Makroekonomske mere za podršku turističke privrede

Novoselac, B. Priručnik za strana ulaganja (na srpskom i engleskom jeziku)


Draškovid, B. (redaktor) Ekonomija prirodnog kapitala: vrednovanje i zaštita prirodnih resursa

Gašovid, M. Modni marketing

Vidas-Bubanja, M. Metode i determinante stranih direktnih investicija

Minid, J., Denda, A. (editors) How to Support SME's in Yugoslavia, Institut ekonomskih nauka, European Movement in Serbia, Ekonomska politika i Konrad Adenauer Stiffung


Janjevid, M. Evropska monetarna unija: Evro na evropskoj i svetskoj sceni, Institut ekonomskih nauka, Međunarodna politika SJP Službeni list, Pravni fakultet i Fakultet političkih nauka

1999.

Đurid, D. Finansijski Menadžment

Petrovid, M. (redaktor) Izazovi razvoja na prelazu u XXI vek

2000.

Vidas-Bubanja, M. (redaktor) Kako privudi strani kapital u privredu Jugoslavije


Petrovid, P. Menadžment rizicima na tržištu kapitala

Đurid, D., Prekajac, Z., Vidas-Bubanja, M. Međunarodna ekonomija

Petrovid, M. Uloga države u savremenoj tržišnoj privredi

2001.

Dokid, M. Valorizacija železničkog transportnog sistema Beograd-Bar

Gašovid, M. Menadžment prodaje


Kostid, D. Trgovina u Srbiji - strategija regionalnog razvoja

Milanovid, M. Izazovi marketinga u pošti i telekomunikacijama

Đurid, Z. Prilagođavanje promenama - uslov uspešnosti preduzeda

Bela knjiga: Priprema pridruženih zemalja centralne i istočne Evrope za integraciju u unutrašnje tržište Unije (prevod)

2002.

Dokid, M. Kompleksno istraživanje valorizacije železničkog transportnog sistema Beograd-Bar


OECD: Ekonomski pregledi, Savezna Republika Jugoslavija - Ekonomski izveštaj

Cvetkovid, N. Strategija investicija preduzeda

Milisavljevid, M. Savremeni strategijski menadžment

2003.

Lopandid, D., Bajid, V. (editors) Serbia and Montenegro on the Road to the European Union - Two Years Later


Dokid, M. Saobradajna infrastruktura kao osnova društveno-ekonomskog razvoja i racionalizacije saobradajnog sistema SCG

2004.

Maksimovid, M. Upravljanje ljudskim resursima u međunarodnom poslovanju - strateški pristup

2005.

Hanid, H., Đukid, Đ. (redaktori) Privatizacija banaka u Srbiji, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija


2006.

Vuksanovid, E. Elektronsko bankarstvo, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

Draškovid, B. (redaktor) Stanje i perspektive privrede Srbije, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

2007.

Lopandid, D. Reforma Evropske unije, Zapadni Balkan i Srbija (elektronsko izdanje dostupno na adresi: www.ien.bg.ac.yu/knjige/reforma_zapadnibalkan_srbija.pdf)

Hanid, H. (redaktor) Tržište osiguranja u Srbiji - stanje i perspektive, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija


Erid, D., Stošid, I., Brnjas, Z. Strategijski menadžment u agrobiznisu

Milinkovid Fimon, D. Uvod u ekonomiku kulture, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

2008.

Kostid, D. Regionalna infrastruktura i produktivnost uslužnih organizacija, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

Draškovid, B, Vukovid, V. (redaktori) Tržišne strukture i zaštita konkurencije - iskustva zemalja u tranziciji, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija


Bajid, V., Jovanovid, M., Minid J., et al. (redaktori) Tomislav Popovid - Izabrani radovi

Guichard, J., Cantino, V., Dutto, G., et al. (redaktori) Challenges of Economic Sciences in the 21st Century, eelektronsko izdanje

50 godina Instituta ekonomskih nauka u Beogradu (1958-2008)

Hanid, H., Vukovid, V. ( redaktori) Tržište bankarskih proizvoda i usluga u Srbiji i zemljama u okruženju, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/proceedings





Berthomieu, C., Redžepagid, S. (redaktori) Financial Systems Integration of Balkan Countries in the European Financial System

Guichard, J., Cantino, V., Dutto, G., et al. (redaktori) Challenges of Economic Sciences in the 21st Century

2009.

Cantino, V. (prevod) Korporativno upravljanje, merenje performansi i normativna usaglašenost sistema interne kontrole, Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija i Data Status

Stefanovid, N. Privatni investicioni fondovi - vrste, organizacija i poslovanje na brzorastudim tržištima, Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/vcantino_book

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/privatni_invest_fondovi_srp








Cantino, V., Hanid, H., Dutto, G., et al. (redaktori) Business Opportunities in Serbia: the Case of Italian Business Sector and Role of Management Education, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

Radovid-Markovid, M. Preduzetništvo: vrste preduzetništva i preduzetnika

Vukovid, V. Strukturne promene i performanse bankarstva Srbije 2002-2008.

Berthomieu, C., Guichard, J.P., Erid, D., Redžepagid, S. (redaktori) Financial Systems Integration of Balkan Countries in the European Financial System: Impact of Global Financial Crisis, Univerzitet u Nici - Sofija Antipolis i IEN, Nica uz podršku Ministarstva međunarodnih odnosa i evropskih integracija Republike Francuske i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/struk_promene_perform_bank_srb09_sadr.pdf

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/struk_promene_perform_bank_srb09_sadr.pdf

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/tempus_zbornik09

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/preduzetnistva09

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/struk_promene_perform_bank_srb09_sadr











2010.

Popovid, N., Jaško, O., Prokid, S. Menadžment integracionih odnosa, "Srpski ekonomski forum" i Institut ekonomskih nauka

Bilten Instituta ekonomskih nauka - 2009 -

Zubovid, J. Razvoj privrede zasnovan na ulaganjima u ljudske resurse i stranim inesticijama

Draškovid, B. (redaktor) Kraj privatizacije: posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji, Institut ekonomskih nauka, Beogradska bankarska akademija i Savez samostalnih sindikata


Hanid, H., Ngomai, S., et al. (redaktori) Economic Growth and Development of Serbia New Model, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

Šoltes, V., Hanid, H., Erid, D. (rekatori) Influence of Global Economic Crisis on CEE Region - Possible Way Out, Technical University of Košice, Economics Faculty, Košice, Slovak, Beogradska bankarska akademija i Institutut ekonomskih nauka

Grabara, J., Skowron-Grabowska, B., Hanid, H., Erid, D. (redaktori) Global Crisis in the Central-Eastern European Region - Influence on Finanacial Systems and Small and Medium-Sized Enterprises, Czestochowa University of Technology, Poljska, Beogradska bankarska akademija i Institutut ekonomskih nauka

2011.

Bilten Instituta ekonomskih nauka - 2010 godina -


Zubovid, J. (urednik) Aktivne mere na tržištu rada i pitanja zaposlenosti

Erid, D., Košcielnak, H., Nowodzñsku, P. (redaktori) Managing a Business - Strategic Management

Brunet, A., Guichard, J.P. (prevod) Ekonomski imperijalizam Hegemonijske težnje Kine

Dinkid, M., Ognjenovid, K., Brankovid, A. Učeničke zadruge i proširena delatnost u cilju povedanja kvaliteta obrazovanja i vede socijalne uključenosti školske dece u Republici Srbiji: Srbija, zemlje Evropske unije i zemlje u okruženju


Sredojevid, S.G. Javno-privatno partnerstvo, Arhipelag i Institut ekonomskih nauka

Dinkid, M., Brankovid, A. Ekonomska analiza uvođenja romskih zdravstvenih medijatora u sistem javnih zdravstvenih ustanova u Srbiji

Radovid-Markovid. M., Redžepagid, S., Andrade, J.S., Teixeira, P. (redaktori) Serbia and the European Union: Economic Lessons from the New Member States, University of Coimbra - Faculty of Economics, Coimbra, Portugal, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

Šalej, Š.B., Erid, D., Redžepagid, S., Stošid, I. (redaktori) Contemporary Issues in the Integration Processes of Western Balkan Countries in the European Union, International Center for Promotion Enterprises, Ljubljana, Slovenija u saradnji sa Institutom ekonomskih nauka


2012.

Domazet, I. Marketing komunikacije finansijskih organizacija

Đuričin, S. Analiza poslovanja i mogudnosti izlaska preduzeda iz zone gubitka

Bilten Instituta ekonomskih nauka - 2011. godina -

Zubovid, J., Domazet, I. (urednici) New Challenges in Changing Labour Markets


Erid, D., Beraha, I., Đuričin, S., Kecman, N., Jakišid, B. Finansiranje malih i srednjih preduzeda u Srbiji, Privredna komora Srbije i Institut ekonomskih nauka

Marušid, A., Penev, S. The Role of Inspectionc in the Enforcement of Legislation with Main Focus on Business Related Inspections in Serbia, Balkan Center for Regulatory Reform, USAID Business Enabling Project i Institut ekonomskih nauka

Penev, S., Beraha, I. (urednici) Uloga parlamenata u procesu odlučivanja o prioritetima: smanjnje javnih roškova ili stimulisanje ekonomije

The Role of Parliaments in the Process of Deciding on Priorities: Cutting Public Spending or Stimulating Economy, Narodna skupština Republike Srbije, Kancelarija Fridrih Ebert fondacije u Beogradu i Institut ekonomskih nauka

Beraha, I. Alternative za unapređenje razvoja klastera malih i srednjih preduzeda u Srbiji

http://www.ien.bg.ac.rs/images/stories/Izdavastvo/IEN/the_role_of_parliaments12.pdf


Erid, D., Đukid, M. Finansijska tržišta u uslovima krize, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

Draškovid, B. (redaktor) Ekonomski aspekti ekološke politike, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija

Penev, S. Ekonomske i evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana, Vestminsterska fondacija za demokratiju (WFD), Regionalna mreža parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana, Ekonomski fakultet iz Sarajeva i Institut ekonomskih nau

2013.

Alhodžid, A., Plakalovid, N. Savremeno upravljanje finansijama - sa primjenom u EXCEL-u


Bilten Instituta ekonomskih nauka - 2012. godina -

Stošid, I., Radovanovid, B., Đukid, M. (redaktori) Istraživanja u oblasti društvenih nauka u Srbiji: pregled stanja, karakteristični problemi i preporuke

Draškovid, B. Upravljanje resursima zaštidenih područja u Srbiji - Specijalni rezervati prirode Zasavica, Uvac Stari Begej Carska Bara -, Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija


5.1. Časopisi

5.1.1. Economic Analysis (EA)

"Economic Analysis" - međunarodni naučni časopis je objavljivan na engleskom i srpskom jeziku četiri puta godišnje u periodu od 1967-1992. godine. Nakon pauze, početkom 2007. godine IEN je ponovo pokrenuo izdanje ovog časopisa, koji sada izlazi dva puta godišnje u elektronskoj i štampanoj formi. Časopis je baziran na konceptu naučnog, stručnog i kritičkog rada velikog broja istraživača iz zemlje i regiona. Svi radovi prolaze vrlo rigoroznu proceduru međunarodnih recenzija.

Od 2009. godine uređivanje časopisa preuzime i značajno međunarodno afirmiše prof. dr Mirjana Radovid Markovid, pod čijom palicom „Economic Analysis“ vidno pojačava redakciju, kvalitet i raznolikost radova i unapređuje svoju inicijalnu katergoriju kod Ministarstva nauke sa M53 na M52.

Misija časopisa je da široj naučnoj i stručnoj javnosti predstavi rezultate profesionalnih teorijskih i empirijskih istraživanja koja obavljaju istraživači iz zemlje i inostranstva. Članovi redakcije časopisa su ugledni profesori i iskusni istraživači instituta sa preko 10 godina iskustva u uređivanju velikog broja naučnih časopisa. Međunarodnu redakciju časopisa čine eminentni profesori sa svetskih univerziteta, čiji je primarni zadatak recenziranje radova.

Glavni i odgovorni urednik časopisa je prof. dr Mirjana Radovid, pomodnik glavnog urednika je dr Srdjan Redžepagid, sekretari ma Duško Bodroža i ma Saša Milivojevic a članovi redakcije su:

Adnan Rovčanin, University of Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Aidin Salamzadeh, University of Teheran, Iran

Almir Peštek, Economic Institute, Sarajevo, Bosna i Hercegovina


Antonio Portugal, University of Coimbra, Portugal

Bassem Kamar, University of Monaco, Monako

Carlos Carreira, University of Coimbra, Portugal

Claude Berthomieu, University of Nice Sophia Antipolis, Francuska

Driss Guerraoui, University Mohammed V, Rabat-Agdal, Maroko

Giuseppe Dutto, University of Torino, Italija

Horst Brezinski, Technische Universität Bergakademie Freiberg, Nemačka

Jagadees S. Pandi, Govt Arts College,Tamilnadu, Indija

Jean-Paul Guichard, University of Nice Sophia Antipolis, Francuska

Jelica Minid, Regional Cooperation Council - Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Joăo Sousa Andrade, Universtiy of Coimbra, Portugal

Johannes Stephane, Technische Universität Bergakademie Freiberg, Nemačka

John Board, ICMA Center, University of Reading, Velika Britanija

Jovan Zafiroski, Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Makedonija

Krum Krumov, University "St. Kliment Ohridski”, Bugarska

Marianna Siničáková, Technical University of Košice, Slovačka

Marta Simões, University of Coimbra, Portugal

Matthieu Llorca, University of Bourgogne-Dijon, Francuska

Nikola Vukmirovid, Univerzitet u Banja Luci, Republika Srpska

Paulino Teixeira, University of Coimbra, Portugal

Salem Kanoun, University Manouba, Tunis

Saša Popovid, University of Podgorica, Crna Gora

Stéphane Ngomai, University of Nice Sophia Antipolis, Francuska

Vasileios Kallinterakis, University of Durham, Velika Britanija

Xavier Richet, University of Paris 3 Sorbonne Nouvelle, Francuska


Aleksandra Bradid-Martinovid, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Boban Stojanovid, Univerzitet u Nišu, Niš

Božo Draškovid, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Branko Živanovid, Beogradska bankarska akademija, Beograd

Dejan Erid, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Drago Cvijanovid, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd

Gordana Vukelid, Beogradska bankarska akademija, Beograd

Hasan Hanid, Beogradska bankarska akademija, Beograd

Ivan Stošid, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Ivana Domazet, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Jelena Minovid, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Mališa Đukid, Beogradska bankarska akademija, Beograd

Marko Malovid, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Mirjana Golušin, EDUCONS univerzitet, Sremska Kamenica

Olja Munitlak Ivanovid, EDUCONS niverzitet, Sremska Kamenica

Petar Đukid, Univerzitet u Beogradu, Beograd

Radoje Zečevid, Alfa univerzitet, Beograd

Slavica Penev, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Slobodan Adimovid, Univerzitet u Beogradu, Beograd

Vlastimir Vukovid, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Živka Pržulj, Beogradska bankarska akademija, Beograd

Zoran Grubišid, Beogradska bankarska akademija, Beograd


5.1.2. Žensko preduzetništvo i obrazovanje (JWE)

Međunarodni naučni časopis "Žensko preduzetništvo i obrazovanje" (Journal of Women's Entrepreneurship and Education - JWE) ima za cilj da podstakne budude autore u pomenutoj oblasti. Časopis stavlja akcenat na nova i relevantna istraživanja, doprinosedi tako visokom kvalitetu svojih radova, unapređenju postojedih znanja u oblasti preduzetništva i biznisa. Njegova originalnost se ogleda u jedinstvenom i interdisciplinarnom pristupu, koji može da bude prihvatljiv od strane širokog kruga čitalaca. Namenjen

je onima koji kreiraju politiku preduzetništva, istraživačima, studentima i profesorima, kao i svim ostalim stručnjacima iz domena ženskog preduzetništva i obrazovanja. Časopis Žensko preduzetništvo i obrazovanje , između ostalog, svoje postojanje bazira na značaju koji žene preduzetnice i njihovi biznisi imaju u mnogim zemljama širom sveta, gde čine okosnicu tamošnjih ekonomija.

Časopis od 2009. godine izlazi dva puta godišnje u pdf formi i štampanoj verziji na engleskom jeziku. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je uvrstilo časopis JWE u listu domadih naučnih časopisa za 2011. godinu koji su u kategoriji M53. Zahvaljujudi posvedenosti i zalaganju glavnog i odgovornog urednika i idejnog osnivača prof dr. Mirjane Radovid-Markovid, kao i afirmisanju u domadoj i međunarodnoj stručnoj javnosti, časopis je u 2013. godini unapređen u kategoriju M52.

Redakcija časopisa je sastavljena od uglednih profesora i istraživača instituta koji imaju bogato iskustvo u uređivanju velikog broja naučnih časopisa. Međunarodnu redakciju časopisa odgovornu za recenziranje radova čine eminentni profesori sa svetskih univerziteta. Glavni i odgovorni urednik časopisa je Prof. dr Mirjana Radovid, specijalni savetnik je Prof. Dr. Carl Edwin Lindgren, sekretar ma Elena Baranenko


5.1.3. Makroekonomske analize i prognoze (MAP)

Period 1994-2005. godina

MAP U periodu of 1994. do 2005. godine Institut je izdavao mesečni bilten: "Mesečne analize i prognoze – MAP", koji se bavio uvidom u aktuelna privredna kretanja, uticajima mera makroekonomske politike, kao i kratkoročnim prognozama glavnih ekonomskih agregata u domadoj privredi. Svaki broj je obrađivao neku "vrudu temu" u rubrici pod nazivom "Tema meseca" i zvanični statistički prilog sa relevantnim podacima o

makroekonomskim kretanjima. U skladu sa utvrđenom metodologijom i modelima, MAP se usredsređivao na važna pitanja domade makroekonomske politike, kao i agregate i pokazatelje (npr. neto nacionalni dohodak, industrijska i poljoprivredna proizvodnja, uslužni sektor, pitanja monetarne i kreditne politike, bankarskog sistema, javne potrošnje, svetska privredna kretanja, međunarodni ekonomski odnosi, devizni kurs, zarade, dohodak i cene, ulaganja, siva ekonomija itd.). MAP je bio štampana verzija rezultata dugoročnog istraživačkog projekta Instituta o kretanjima domade privrede. Bilten se štampao na srpskom, a na engleskom u skradenoj verziji

Period nakon 2009. godine

Nakon četvorogodišnje pauze izazvane finansijskim problemima IEN je tokom 2009. godine ponovo pokrenuo svoj prepoznatljivi i u stručnoj javnosti visoko cenjeni bilten pod starom skradenicom MAP. Ovoga puta sa nešto izmenjenim nazivom – Makroekonomske analize i prognoze, i umesto mesečne izlaznosti časopis de polugodišnjom dinamikom objavljivati rezultate istraživanja i analiza tekudih makroekonomskih kretanja, efekata mera ekonomskih politika u Srbiji, te kratkoročnih


do srednjeročnih prognoza odabranih makroekonomskih pokazatelja. Namera Redakcije MAP i rukovodstva IEN je da Makroekonomske analize i prognoze prerastu u nezaobilazni vetrokaz privrednih prilika u Republici Srbiji, namenjen kreatorima ekonomske politike u zemlji i regionu, naučnoj, poslovnoj, ali i široj javnosti.

Polazedi od 'tvrdih' statističkih i 'mekih' iskustvenih saznanja, analiza i zaključaka, koristedi kvantitativni pristup kada god je to mogude i umesno, istraživači i saradnici MAP pogodili su upražnjenu tržišnu nišu i ved su se svojim prvim prilozima nametnuli široj javnosti. Namera nam je da i nadalje MAP jača profesionalnu reputaciju i ubrzo isprednjači u sveobuhvatnom i nepristrasnom ocenjivanju mera, ograničenja i dometa ekonomske politike u Srbiji i regionu, kada su reperkusije regionalne ili politike EU relevantne za privredna dešavanja u zemlji. Za sažetke predikcija MAP interesovanje su nedavno pokazali i neki renomirani međunarodni konjunkturni barometri.

Pored tradicionalno pradenih privrednih grana i monetarno-fiskalnih aspekata ekonomskih politika, posebna pažnja posvedena je politekonomskom približavanju Srbije EU, sferi međunarodnih ekonomskih odnosa uopšte, dinamici sektora malih i srednjih preduzeda, kao i kretanju zaposlenosti, te razvoju ljudskih resursa. Konačno, svaki MAP ima po nekoliko 'vrudih' i pokazalo se dalekovido izabranih tema broja, kao što su kriza u Evrozoni, uvođenje i naporedna reforma Bazelskih standarda, uzroci i posledice nelikvidnosti srpske privrede, predlozi za redefinisanje sistema penzijsko-invalidskog osiguranja itd, kojima se ekonomski pogled podiže dalje i privredni kontekst sagledava šire od statičkih šestomesečnih inkremenata. Glavni koordinator istraživačkog tima MAP je dr Marko Malovid, a specijalni savetnici su prof. dr Dejan Erid, direktor IEN (od 2012. gl. ur. MAP) i prof. dr Hasan Hanid, predsednik Saveta BBA, kao partnera IEN u ovom projektu.

U obnovljenom izdavačkom turnusu dosad je izašlo 7 brojeva MAP.


6. BIBLIOTEKA I ELEKTRONSKI DOKUMENTACIONI CENTAR

Knjižni fond Instituta predstavljaju biblioteka Instituta, dokumentacioni centar UN i biblioteka Beogradske bankarske akademije. Biblioteke su stručnog tipa, i predstavljaju važan izvor informacija za istraživače, studente, naučne saradnike kao i profesore sa univerziteta i fakulteta. Knjižni fond sadrži stručnu literaturu iz oblasti makro i mikro ekonomije i može se redi da je to jedna od najvrednijih stručnih biblioteka iz oblasti ekonomije i srodnih disciplina.

Nakon renoviranja prostorija Instituta i reorganizacije biblioteke Instituta i dokumentacionog centra UN, uključena je i biblioteka Beogradske bankarske akademije sa velikim brojem publikacija.

Biblioteka Instituta i dokumentacioni centar UN su otvorenog tipa, dok

biblioteku BBA mogu koristiti samo studenti BBA i saradnici IEN

Biblioteka i elektronski dokumentacioni centar 123

Biblioteka Instituta Biblioteka Instituta obuhvata i depozitarnu biblioteku Svetske banke. Pored toga, na raspolaganju su godišnji izveštaji, dokumenta, radne studije, kao i periodika drugih međunarodnih i regionalnih institucija kao sto su: Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska unija, Organizacija UN za industriju, EFTA, OECD itd. Politika Biblioteke je da obnavlja i proširuje svoj fond ne samo kupovinama ved i razmenom, poklonima kao i saradnjom sa drugim naučnim i obrazovnim institucijama na regionalnom i međunarodnom nivou.

Biblioteka je nedavno započela i proces elektronske obrade knjiga (COBISS - elektronska uzajamna katalogizacija knjiga).

COBISS predstavlja organizacioni model povezivanja biblioteka u bibliotečko-informacioni sistem sa uzajamnom katalogizacijom, uzajamnom bibliografsko-kataloškom bazom podataka COBIB i lokalnim bazama podataka biblioteka učesnica, bazom podataka o bibliotekama COLIB, normativnom bazom podataka CONOR, a takođe s brojnim drugim funkcijama tzv. virtuelne biblioteke. Stručne osnove i tehnološke pretpostavke za funkcionisanje sistema su:

http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss/


standardizovana i uzajamna obrada bibliotečke građe i ujednačeno vođenje kataloga,

odgovarajuda osposobljenost stručnih radnika za uzajamnu katalogizaciju,

računarska i komunikaciona povezanost biblioteka.

Marina Petkovid i Vesna Švabid, bibliotekarke Novo informatičko doba zahteva promenu dosadašnjeg rada, pogotovu stručnih biblioteka. Institut ekonomskih nauka je zato počeo sa formiranje Elektronske biblioteke. Cilj je da se retka, kapitalna dela koja se nalaze u fondu biblioteke Instituta prebace u i elektronsku formu i time omogudimo dostupnost što vedem broju naučnih radnika, studenata itd.

Namera je da značajnija dela budu dostupna na CD-ROM-ovima i to samo članovima biblioteke. U čitaonici Instituta de se nalaziti računari na kojima de biti smeštana dela. Zajedno sa računarima i uz stručnu pomod zaposlenih, Biblioteka de podmiriti osnovne potrebe digitalnog doba.

Biblioteka i elektronski dokumentacioni centar 125

Ugovor između IEN i Svetske banke na osnovu kojeg biblioteka IEN postaje depozitarna biblioteka Svetske banke, 1985. godina


127 Institut ekonomskih nauka danas (2008-2013)

7. INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA DANAS (2008-2013)

Institut ekonomskih nauka je danas savremena, vodeda naučnoistraživačka institucija u oblasti ekonomije u Srbiji, koja pruža značajan doprinos teorijskoj i praktičnoj analizi domade i strane ekonomske stvarnosti. Institut definišu vizija, misija, vrednosti i strateški ciljevi.

Vizija IEN

Vizija IEN je: „Vodeda naučnoistraživačka institucija u oblasti ekonomskih nauka koja doprinosi razvoju privrede, preporodu celokupnog Srpskog društva i podizanju blagostanja svih građana Srbije kroz skladan, dinamičan i prosperitetan privredni rast i razvoj u okviru evropske porodice naroda.“

Misija IEN

Misija IEN-a je: "Kontinuelno unapređenje kvaliteta ekonomskih istraživanja, analiza, studija, projekata, obrazovanja i usavršavanja, kao i razvoj naučnog podmlatka sa ciljem da se poveže privredni razvoj i dobrobit ljudi".

Interno, misija IEN je da svojim zaposlenim obezbedi mogudnost za radno angažovanje, kontinuelno doživotno usavršavanje, profesionalnu i ličnu afirmaciju, te sigurne i respektivno visoke prihode, koji de im omoguditi “normalan” život.

Eksterno, misija IEN–a je „state of art” sprovođenje naučno istraživačke, izdavačke i konsalting aktivnosti po najvišim svetskim akademskim, profesionalnim i etičkim standardima.

Strateški ciljevi i osnovni elementi strategije IEN podrazumevaju:

Slobodno, objektivno i nepristrasno istraživanje u različitim oblastima ekonomskih nauka;

Postizanje izuzetnosti u naučnim istraživanjima i analizama u skladu na najvišim dostignudima u svetu;


Lakšu razmenu informacija i ideja među naučnim, poslovnim, nevladinim i vladinim ekspertima koji se bave pitanjima održivog ekonomskog, društvenog i korporativnog rasta i razvoja, kako na nacionalnom i regionalnom, tako i na evropskom i svetskom nivou;

Jačanje imidža IEN-a u javnosti; Uspostavljanje poslovnih i profesionalnih kontakata sa mrežom vladinih

i državnih institucija, agencija i organa radi pružanja vrhunskih usluga u vidu različitih istraživanja i analiza;

Realizacija postojedih ugovora sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i priprema za novi ciklus od 2015. godine;

Osposobljavanje za pružanje vrhunskih usluga različitim kategorijama privrednih subjekata;

Uspostavljanje široke mreže partnerskih institucija u Srbiji, zemljama regiona, EU i celom svetu;

Afirmacija i prepoznatljivost istraživača IEN-a u oblastima kojima se bave u domadem i međunarodnom okruženju;

Razvoj metodologija istraživanja i šire primene kvantitativnih tehnika u oblasti društvenih nauka;

Rast broja referenci u međunarodno priznatim časopisima; Razvoj naučnog podmlatka u oblasti ekonomskih istraživanja; Kontinuelna edukacija i usavršavanje svih istraživača na principima

doživotnog učenja; Afirmacija poslovanja na principu javno privatnog partnerstva i Podizanje menadžerskog, organizacionog i stručnog kapaciteta u

procesima priključenja Srbije EU.

Vrednosti na kojima IEN zasniva svoje aktivnosti su:

Poštovanje najviših naučnih i profesionalnih međunarodno priznatih standarda u oblasti ekonomskih istraživanja;

Uvažavanje visokih moralnih vrednosti i afirmacija poslovne etike; Sloboda stvaralaštva i podsticanje kreativnosti i inovativnosti u

istraživanjima; Kreiranje prijatne radne atmosfere koja podstiče radno stvaralaštvo; Politika otvorenih vrata i spremnosti na saradnju; Poštovanje i primena koncepta kontinuelnog i doživotnog učenja;

Institut ekonomskih nauka danas (2008-2013) 129

Lojalnost, profesionalizam i vrhunska odgovornost prema poslu, IEN-u i široj društvenoj zajednici;

Otvorena komunikacija, međusobno uvažavanje i poštovanje svih zaposlenih i spoljnih saradnika;

Kontinuelna briga za naučni podmladak i Kreiranje i uvažavanje sistema nagradjivanja prema ostvarenim

rezultatima rada.

Upravni odbor

Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije broj :119-5427/2010 od 29.02.2010. godine, dana 25.08.2010. godine konstituisan je Upravni odbor Instituta ekonomskih nauka u sastavu:

Mr Aleksandar ŠKUNDRID, Preduzede DIP "Vojvodina" a.d., Nova Pazova, predsednik Upravnog odbora

Dr Branko UROŠEVID, Ekonomski fakultet u Beogradu

Dr Miloš BOŽOVID, Ekonomski fakultet, Beograd


Prof. dr Jelena KOČOVID, Ekonomski fakultet , Beograd

Dr Ivan STOŠID, Institut ekonomskih nauka

Dr Božo DRAŠKOVID, Institut ekonomskih nauka

Dr Srdjan REDŽEPAGID, Institut ekonomskih nauka

Naučno vede IEN 2013. godina

1. Prof. dr Božo Draškovid, predsednik NV 2. Dr Ivana Domazet, zamenik predsednika NV 3. Dr Vladimir Simovid, sekretar NV 4. Prof. dr Dejan Erid

Institut ekonomskih nauka danas (2008-2013) 131

5. Dr Vlastimir Vukovid 6. Dr Ivan Stošid 7. Dr Slavica Penev 8. Dr Vesna Aleksid 9. Dr Srdjan Redžepagid 10. Dr Marko Malovid 11. Dr Aleksandra Bradid-Martinovid 12. Dr Jelena Minovid

132 55 GODINA INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA 1958.-2013.

8. NAJVAŽNIJI PROJEKTI I PROGRAMI MEĐUNARODNE SARADNJE 2008-2013

8.1. Regionalni program podrške istraživanju u oblasti društvenih nauka na Zapadnom Balkanu (RRPP)

Institut ekonomskih nauka je od 2010. godine angažovan kao lokalna koordinaciona jedinica (LCU) Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih nauka na Zapadnom Balkanu (RRPP). Program finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a vodi Univerzitet u Friburgu. Cilj RRPP je unapredjenje istraživanja u oblasti društvenih nauka u zemljama Zapadnog Balkana.

Kao RRPP lokalna koordinaciona jedinica za Srbiju, Institut ekonomskih nauka vrši koordinaciju i monitoring projekata finansiranih u okviru Programa čiji nosioci su istraživački timovi iz Srbije, pruža punu podršku istraživačkim timovima i organizuje tematske seminare i konferencije radi podizanja istraživačkih kapaciteta partnerskih organizacija.

Program se realizuje putem tri međusobno povezane komponente:

Finansiranje istraživačkih projekata koji se fokusiraju na pitanja društvenih, ekonomskih i političkih promena u regionu;

Organizovanje seminara iz metodologije istraživanja, kao i tematskih treninga i

Uspostavljanje i jačanje regionalne saradnje.

Najvažniji projekti i programi međunarodne saradnje 2008-2013 133

Veoma bitna inicijativa u okviru RRPP kojom rukovodi Institut ekonomskih nauka predstavlja projekat pod nazivom „Uspostavljanje dijaloga između zajednice istraživača i donosilaca odluka radi unapređenja kvaliteta istraživanja u društvenim naukama u Srbiji”, Cilj ovog projekta predstavlja donošenje sistemskih mera usmerenih na poboljšanje stanja u društvenim naukama u Srbiji, podizanja kvaliteta istraživanja kao i vede korišdenje rezultata istraživanja u procesu donošenja odluka.

8.2. FP7 projekat SERSCIDA - Podrška za uspostavljanje nacionalne/regionalne arhive podataka u društvenim naukama

Projekat SERSCIDA – Podrška za uspostavljanje nacionalne/regionalne arhive podataka u društvenim naukama zamišljen je kao strateški projekat koji ima za cilj poboljšanje kapaciteta za razmenu znanja i podataka prikupljenih kroz istraživanje u oblasti društvenih nauka između evropskih zemalja i zemalja Zapadnog Balkana. Projekat finansira Evropska komisija u okviru

Sedmog okvirnog programa (FP7) i u njemu sarađuju partneri iz sedam zemalja, među kojima su EU partneri koji ved imaju funkcionalne servise za arhiviranje podataka, zajedno sa regionalnim partnerima iz zemalja gde takve servise tek treba uspostaviti.

Empirijska istraživanja u društvenim naukama često su veoma obimna, uz izdvajanje značajnih finansijskih sredstava, posebno ukoliko imaju za cilj da predstave i analiziraju složene društvene fenomene. Kao rezultat svakog istraživanja ostaje i baza prikupljenih podataka. Ukoliko se ti podaci ne čuvaju na pravilan i organizovan način postoji velika verovatnoda da de biti izgubljeni. Uspostavljanje nacionalne ili regionalne infrastrukture za čuvanje i sekundarnu upotrebu podataka rešilo bi pomenute probleme i otvorilo mogudnost uključivanja u evropsku mrežu sličnih arhiva, što bi srpskim naučnicima omogudilo upotrebu podataka nastalih u drugim institucijama i drugim zemljama. Cilj ovog projekta je stvaranje temelja za izgradnju takve infrastrukture.


Na projektu su pored Instituta ekonosmkih nauka angažovane sledede partnerske institucije: Centar za ljudska prava, Univerziteta u Sarajevu (koordinatori projekta), Fondation suisse pour la recherche en sciences sociales (FORS), Švajcarska, Nacionalni servis podataka, Univerziteta u Geteborgu, Švedska, UKDA, Univerziteta u Eseksu, Velika Britanija , ADP, Univerziteta u Ljubaljani, Slovenija i Sveučiliste u Zagrebu filozofski fakultet, Hrvatska.

8.3. TEMPUS PROJEKAT

Od januara 2011. godine do jula 2013. godine uz podršku Evropske komisije (Executive Agency Education, Audiovisual and Culture – EACEA) je

realizovan Tempus projekat „Master evropskih studija dvojne diplime u Srbiji“. Na tom prjektu Institut ekonomskih nauka je bio partnerska institucija. Grant applicant je bio Univerzitet u Nici Sophia Antipolis, dugogodišnji partner IEN-a. Partnerske institucije bile su: Univerzitet u Freiburgu (Nemačka), Univerzitet u Koimbri (Portugal), Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Nišu i Univerzitet Singidunum. Koridnator tima, za Srbiju, Instituta ekonomskih nauka na ovom projektu je bio pomodnik direktora Instituta Dr Srdjan Redžepagid. Institut je nastojao da što je mogude više doprinese što boljoj implementaciji ovog Tempus projekta u Srbiji tokom perioda realizacije. Vedi broj kradih i dužih boravka saradnika IEN u inostranstvu je realizovan tokom čitavog perioda realizacije projekta. Ostvarene su sve planirane aktivnosti. Predstavnici IEN su doprineli boljoj implementaciji projekta, a to je kreiranje trojezičnog master studijskog programa u oblasti evropskih studija na univerzitetima u Srbiji (Novi Sad i Niš). Studijski program je akreditovan 2013. goidne od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i sama realizacija studijskog programa de se izoditi i u narednim godinama, gde de IEN aktivno nastaviti da učestvuje.

Inicijative Instituta i saradnja sa različitim institucijama 135

9. INICIJATIVE INSTITUTA I SARADNJA SA RAZLIČITIM INSTITUCIJAMA

9.1. Udruženje finansijskih analitičara Srbije - UFAS

Institut ekonomskih nauka je dana 09.12.2009. godine zajedno sa Beogradskom bankarskom akademijom osnovao Udruženje finansijskih analitičara Srbije – UFAS. UFAS je

osnovan kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti finansijske analize, portfolio menadžmenta i investicionog savetovanja.

Ciljeve UFAS-a su:

uspostavljanje profesionalnih standarda i normi ponašanja; organizovanje promocija i edukacija članova; obezbeđenje zaštite interesa struke i promocija profesije; promovisanje i unapređenje transparentnosti i struke finansijskih tržišta

Srbije i kontakata između članova kroz stručne skupove.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva UFAS naročito:

Prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu u oblasti finansijske analize, portfolio menadžmenta i investicionog savetovanja.

Organizuje stručne skupove, savetovanja i druge oblike edukacije i stručnog usavršavanja u ovoj oblasti.

Objavljuje knjige i druge publikacije u skladu sa zakonom.

Organizuje stručnjake za rad na naučnim, stručnim i istraživačkim projektima iz domena finansijske analize.

Promoviše značaj razvijanja svesti o minimalnom nivou kompetencija i standardima poslovanja iz oblasti finansijskih tržišta.

Sarađuje sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu koji se bave obrazovanjem finansijskih analitičara.

Sarađuje sa Ministarstvom finansija i privrede Republike Srbije, Narodnom bankom Srbije, Komisijom za hartije od vrednosti Republike


Srbije, Beogradskom berzom i drugim srodnim telima, organima i organizacijama.

Od svog osnivanja pa do danas UFAS ima ukupno 48 članova koji obavljaju delatnost iz finansijske analize i poseduju odgovarajude licence predviđene Statutom kao i dva institucionalna člana.

Udruženje finansijskih analitičara Srbije je 25. juna 2010. godine primljeno u punopravno članstvo Evropske federacije udruženja finansijskih analitičara (EFFAS). Odluka je doneta jednoglasno na Generalnoj Skupštini Evropske federacije udruženja finansijskih analitičara (EFFAS) održanoj u Ženevi i na taj način UFAS je postao 26. član ove prestiže mreže evropskih udruženja finansijskih analitičara.

UFAS je i bio organizator mnogih skupova i panel diskusija iz oblasti finansija, kao i inicijator promena pojedinih zakona, podzakonskih akata i pravilnika iz oblasti finansijskih tržišta, osiguranja i bankarstva.

9.2. Udruženje poslovnih analitičara – IIBA Serbia chapter

Institut ekonomskih nauka podržava u radu Udruženje poslovnih analitičara koje je održalo Osnivačku skupštinu 09. maja 2012. godine u našim prostorijama. Udruženje poslovnih analitičara i IIBA Srbija osnovano je po pravilima „Međunarodnog instituta za poslovnu analizu" („International Institute of Business Analysis - IIBA") za osnivanje lokalnih udruženja - ogranaka.

Misija IIBA je razvoj i očuvanje profesionalnih standarda u domenu analize poslovnih procesa i sertifikacija profesionalaca u ovoj oblasti. Naša vizija je da postanemo vodeda međunarodna asocijacija poslovnih analitičara.

Strateški ciljevi IIBA su:kreiranje i razvoj svesti o postojanju, kao i prepoznatljivosti vrednosti i značaja poslovne analize u poslovnim procesima; definisanje i razvoj Baze znanja o analizi poslovnih procesa – Business Analysis Body of Knowledge® (BABOK®); obezbeđivanje uslova za prepoznavanje i priznavanje stručnosti kvalifikovanih profesionalaca kroz međunarodni program sertifikacije; organizovanje foruma i priprema

Inicijative Instituta i saradnja sa različitim institucijama 137

odgovarajudih platformi za difuziju znanja; unapređivanje profesije poslovnog analitičara u organizaciji poslovnih procesa; definisanje procedura i otvaranje mogudnosti za profesionalni razvoj poslovnih analitičara.

Operativni ciljevi IIBA su: omogudavanje održivog globalnog rasta mreže IIBA i jačanje prepoznatljivosti IIBA kao međunarodne organizacije; osiguravanje finansijske nezavisnosti u cilju pružanja kontinuirane podrške realizaciji definisanih operativnih i strateških prioriteta IIBA; dosledno poštovanje i promocija vrednosti organizacije među pripadnicima IIBA zajednice.

Principi delovanja IIBA su, zapravo, široka filosofija kojom se organizacija rukovodi u svom svakodnevnom funkcionisanju, bez obzira na promene u postavljenim ciljevima, strategijama, vrsti posla, ili odluke menadžmenta organizacije na svim nivoima organizovanja.

Na prvoj Godišnoj skupštini IIBA je dodelila zahvalnicu Institut za podršku u toku prve godine postajanja i rada.


10. ORGANIZACIJA, STRUKTURA RADA

10.1. Zaposleni na Institutu ekonomskih nauka

Aleksid dr Vesna Vesna S. Aleksid je rođena 26.01.1970. godine u Beogradu. Osnovnu školu, gimnaziju (1988) i Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju, Univerziteta u Beogradu (1995), završila je u rodnom gradu. Magistarski rad odbranila je 2000. Doktorirala je na Geoekonomskom fakultetu, Megatrend univerziteta u Beogradu 2006

godine. Oblast naučnoistraživačkog rada: Srpska, Jugoslovenska i Balkanska ekonomska istorija 20. veka u Evropskom i svetskom kontekstu; Istorija nacionalnog bankarstva u drugoj polovini 19. i 20. veku; Velika svetska ekonomska kriza i uticaja stranog kapitala na privredu i društvo Balkana; Formiranje finansijsko-političkih elita u Srbiji tokom 20. veka; Istorija američke ekonomije u 19. i 20. veku. E-mail: [email protected]

Baranenko ma Elena Elena Baranenko rođena je 04.12.1982. godine u Biškeku, Kirgistan. Osnovne studije je završila na Fakultetu međunarodnih odnosa, smer Međunarodna trgovina, Ekonomskog univerziteta u Pragu (2006). Master studije je završila na istom fakultetu, odbranivši master rad na temu: Analiza marketinškog okruženja u Ruskoj Federaciji

(2009). Godine 2010. na istom fakultetu, upisala je i doktorske studije sa temom doktorske disertacije : Međunarodne ekonomske organizacije - uticaj njihovih aktivnosti na razvoj međunarodne trgovine. Od decembra 2009. godine, zaposlena je na Institutu ekonomskih nauka kao istraživač-saradnik. Oblast naučnoistraživačkog rada: međunarodna trgovina, međunarodni odnosi, turizam. E mail : [email protected]

Organizacija, struktura rada 139

Beraha mr Isidora Isidora Beraha rođena je 26.06.1980. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i prva tri razreda V Beogradske gimnazije. Osnovne i poslediplomske studije završila je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je 2005. godine na smeru Menadžment, a magistrirala 2010. godine na smeru

Organizacija i menadžment. Magistarsku tezu pod nazivom: "Kreiranje klastera malih i srednjih preduzeda u funkciji razvoja privrede Srbije" odbranila je juna 2010. godine . Doktorsku disertaciju pod nazivom: "Strategija unapređenja poslovnih performansi malih i srednjih preduzeda u lancu snabdevanja automobilske industrije" prijavila je oktobra 2011. godine na Fakultetu za preduzetnički biznis Univerziteta Union – Nikola Tesla u Beogradu. Bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti malih i srednjih preduzeda, preduzetništva i klastera. E mail : [email protected]

Bodroža ma Duško Duško Bodroža je rođen 17.01.1987. godine u Banja Luci, Republika Srpska/BiH. Osnovnu i Srednju Ekonomsku školu završio je u Banja Luci. Diplomirao je na Beogradskoj bankarskoj akademiji u Beogradu 2009. godine, smer: Investiciono bankarstvo, sa Diplomskim radom na temu “Tržište osiguranja Republike Srpske”. Master tezu pod

nazivom “Municipalne obveznice kao izvor finansiranja lokalnih samouprava” odbranio je na istom fakultetu 2011. godine, smer: Investiciono bankarstvo. Oktobra 2011. godine upisao je doktorske studije na Ekonomskom fakultetu Tehničkog univerziteta u Košicama, Slovačka. Oblast naučnoistraživačkog rada: investiciono bankarstvo, finansije, monetarna ekonomija. E mail : [email protected]


Bradid-Martinovid dr Aleksandra Aleksandra Bradid-Martinovid je rođena 15.07. 1967. godine u Beogradu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1991. godine, a magistrirala na istom fakultetu 2005. godine (smer Upravljanje i Informacioni sistemi), odbranom magistarske teze pod nazivom: Određivanje i predviđanje cena akcija.

Doktorsku disertaciju pod nazivom Platni sistemi u procesima evropskih integracija – zemlje zapadnog Balkana odbranila je 2011. godine na Beogradskoj bankarskoj akademiji - Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije. Trenutno je angažovana na FP7 projektu: Support to Establishment of National/Regional Social Sciences Data Archives (SERSCIDA), 2012-2015. Od 2010. godine je u redakciji časopisa Economic Analysis. Oblast naučnoistraživačkog rada: poslovni informacioni sistemi, elektronsko bankarstvo i platni promet, finansijska tržišta. E mail : [email protected]

Brankovid ma Aleksandra Aleksandra Brankovid rođena je 16.03.1976. godine u Kragujevcu, gde je završila osnovnu školu i Drugu kragujevačku gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2000. godine, smer Spoljna i unutrašnja trgovina (prosečna ocena 9,43). Godine 2001. Godine 2011. završila diplomske akademske (master)

studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Oblast naučno-istraživačkog rada: međunarodni ekonomski odnosi i analiza ekonomskih politika. E mail : [email protected]


Domazet dr Ivana Ivana Domazet rođena je 19.03.1974. godine u Jagodini. Osnovne i poslediplomske studije završila je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala 1997. godine, a magistrirala 2001. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom Integrisane marketing komunikacije finansijskih organizacija odbranila juna

2010. na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Član je Naučnog veda Instituta ekonomskih nauka i obavlja funkciju PR menadžera Instituta ekonomskih nauka i Beogradske bankarske akademije. Oblast naučnoistraživačkog rada: marketing (marketing strategije, PR, CRM), strategijski menadžment (strategije razvoja i unapređenje konkurentnosti preduzeda). E mail : [email protected]

Draškovid dr Božo Božo Draškovid rođen je 04.01.1954. godine. Godine 1977. završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, 1981. godine je magistrirao sa radom pod nazivom Teorijske koncepcije ekonomije prelaznog perioda N.I.Buharina odbranjenom na Univerzitetu u Beogradu. Godine 1990. Doktorsku disertaciju pod nazivom Zakonitosti i

tendencije ekonomije prelaznog perioda, odbranio na Univerzitetu u Beogradu. Rukovodio i učestvovao u izradi više desetina istraživačkih projekata iz oblasti restruktuiranja preduzeda, istraživanja tržišta, procene vrednosti kapitala, stranih direktnih ulaganja. Član je Upravnog Odbora i predsednik veda Instituta Ekonomskih Nauka. Član je u Agenciji za borbu protiv korupcije. Oblast naučnoistraživačkog rada: ekonomksa teorija, ekonomski sistem i ekonomska politika. E mail : [email protected]


Đurid ma Đuro Đuro Đurid rođen je 09.07.1980. godine u Beogradu. Osnovnu školu završio u Batajnici, a gimnaziju društvenojezičkog smera u Zemunu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pravosudni smer, 2004. godine. Dve godine kasnije završio je poslediplomske studije – master Osnovno privatno pravo,

smer Poslovno pravo i preduzeda, na Univerzitetu Monteskje u Bordou, Francuska. Od 2010. godine je doktorant na Pravno-ekonomskom fakultetu Univerziteta Sarlanda, Nemačka, Katedra za građansko, trgovinsko i poslovno pravo, uporedno i međunarodno privatno pravo. Oblast naučnoistraživačkog rada: kompanijsko pravo, stečajno pravo, trgovinsko pravo, korporativno upravljanje, finansijsko pravo, pravo Evropske unije. E mail : [email protected]

Đukid ma Mihajlo Mihajlo Đukid rođen 02.01.1984. godine. Završio Šestu beogradsku gimnaziju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao 2009. godine sa diplomskim radom na temu Teorije i tipovi dividendne politike. U julu 2010. pohađao Letnju školu ekonomije. Tema master rada: Specifičnosti vrednovanja kompanija

na tržištima u razvoju. Doktorske studije upisao na Tehničkom Univerzitetu u Košicama, Slovačka. Od oktobra 2012 je angažovan kao koordinator za Srbiju Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodi Univerzitet u Friburgu, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Oblast naučnoistraživačkog rada: međunarodne finansije, finansijski menadžment, tržišta u razvoju. E mail : [email protected]


Đuričin mr Sonja Sonja Đuričin rođena 17.01.1981. godine u Smederevskoj Palanci. Zvanje diplomirani ekonomista – menadžer u računovodstvu i reviziji, nakon završenih osnovnih studija na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo Janidije i Danica Karid u Beogradu 2004. godine. Magistarsku tezu pod naslovom Ocena negativnih uticaja na prinosni položaj

preduzeda odbranila na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo „Janidije i Danica Karid”u Beogradu, dana 26.01.2009. godine i stekla zvanje magistar nauka finansijskog menadžmenta. U procesu je finalizacije doktorske disertacije. Oblast naučnoistraživačkog rada: finansijsko izveštavanje i finansijska analiza, računovodstvo i revizija, mala i srednja preduzeda i preduzetništvo. E mail : [email protected]

Erid prof. dr Dejan Dejan Erid rođen 19.08.1962. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1986. godine. Magistrirao i doktorirao na istom fakultetu 1992. i 1995. godine. Od 2006. godine obavlja dužnost direktora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Oblast

naučnoistraživačkog rada: merdžeri i akvizicije, korporativno restrukturiranje, menadžment i strategijski menadžment, korporativne finansije, finansijska tržišta i investicije u hartije od vrednosti. E mail : [email protected]

Filimonovid Dragan Dragan Filimonovid rođen 19.07.1989. godine u Beogradu. Osnovne studije okončao 2011. godine na Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije, Univerziteta Union u Beogradu. U toku studija više puta nagrađivan od strane fakulteta za postignut uspeh. Novembra 2011. godine upisao master studije na istom fakultetu, smer


Investiciono bankarstvo. Oblast naučnoistraživačkog rada: merdžeri i akvizicije u bankarskom sektoru, starenje stanovništva. E mail : [email protected]

Hanid ma Aida Aida Hanid rođena 26.9.1988. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu 2010. godine na smeru Finansijski menadžment. Školske 2010/2011 upisala master studije na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu u saradnji sa Ekonomskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu, smer

Napredni finansijski menadžment. Završni rad, pod nazivom „Spriječavanje pranja novca s posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu“, odbranila ocenom 10. Školske 2012. godine upisala doktorske studije na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu. Oblast naučnoistraživačkog rada: finansijski menadžment, bankarstvo, osiguranje. E mail : [email protected]

Kočovid Milica Milica Kočovod rođena 28.08.1985. u Beogradu. 2004. godine završila je Tredu beogradsku gimnaziju. Godine 2009. diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, smer Marketing. Iste godine upisuje doktorske studije na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu, smer Menadžment u

kulturi, umetnosti i medijima. Oblast naučnoistraživačkograda: menadžment u kulturi, umetnosti i medijima, ekonomika kulture, preduzetništvo u neprofitnom sektoru, event menadžment, marketing u neprofitnom sektoru, ljudski resursi,turizam, osiguranje. E mail : [email protected]


Malovid dr Marko Rođen je 17.01.1975. godine u Beogradu. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 1997. godine diplomirao na smeru bankarstvo, finansije i osiguranje. Stekao magisterijum iz oblasti međunarodne ekonomije 2001. godine, naslov magistarske teze: „Strategijska

analiza upravljanja spoljnim dugom“. Tokom 2004 godine završio je doktorske studije iz oblasti međunarodnih finansija, naslov doktorske disertacije: “Medjunarodne finansijske krize – teorija i politika. Oblast naučnoistraživačkog rada: platnobilansne i valutne krize, upravljanje spoljnim dugom, privredni rast u otvorenoj privredi, međunarodno bankarstvo, politika deviznog kursa, pridruživanje EU i EMU, ciljanje inflacije, Svetska trgovinska organizacija i trgovinska liberalizacija, razvijanje ljudskih kapaciteta i sposobnosti. E mail : [email protected]

Milivojevid ma Saša Rođen 26.05.1988. godine u Smederevu. Diplomirao na Beogradskoj bankarskoj akademiji u Beogradu 2010. godine, na smeru Klasično bankarstvo, sa diplomskim radom na temu „Odnosi Srbije i MMF-a u periodu 2006.-2010. godine”. Jula 2010. godine pohađao Letnju školu ekonomije. Decembra 2012. završio master studije na

Beogradskoj bankarskoj akademiji, smer Investiciono bankarstvo, odbranivši temu "Uticaj starenja stanovništva na penzioni sistem Srbije". U 2013. upisao doktorske studije na Ekonomskom fakultetu, Tehničkog Univerziteta Bergakademija u Frajbergu, Nemačka. Oblast naučnoistraživačkog rada: investiciono bankarstvo, finansijski menadžment, finansijska tržišta, industrijska politika. E mail : [email protected]


Minovid dr Jelena Jelena je rođena u Sarajevu, BiH, 22. septembra 1977. Osnovnu školu je završila u Visokom (BiH), a srednju u Beogradu. 2001. godine, diplomirala je teorijsku fiziku na Fizičkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, na smeru: teorijska i eksperimentalna fizika. Godine 2007. magistrirala je na programu International Master in

Quantitative Finance (IMQF) na Ekonomskim fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Godine 2012. doktorirala je na Ekonomskim fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Naslov doktorske teze: Problemi neravnoteže graničnih finansijskih tržišta. Naučne i istraživačke oblasti: kvantitativni metodi i modeli u finansijama i ekonomiji, ekonometrija, analiza vremenskih serija, finansijska ekonomija, finansijska tržišta. E mail : [email protected]

Ognjenovid mr Kosovka Rođena je 25.06.1969. godine u Otočcu u Republici Hrvatskoj gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je 1993. godine, a magistrirala 2001. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od maja 2010. godine, zaposlena je u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu kao istraživač-saradnik.

Oblast naučnoistraživačkog rada: primenjena ekonometrija, ekonomska analiza, ekonomija rada. E mail : [email protected]

Penev dr Slavica Rođena je 22.05.1955. godine u Zemunu. Godine 1978. je diplomirala, 1986. magistrirala a 1992. doktorirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bila je tim lider Srbije u OECD-ovom Investment Kompaktu za jugoistočnu Evropu. Oblast naučnoistraživačkog rada: regulatorna reforma i primena


Analize efekata propisa (RIA), evropske integracije i regionalni integracioni proces, strane direktne investicije. E mail : [email protected]

Radovanovid ma Bojana Rođena 17.08.1982. godine u Beogradu, gde je zavšila osnovnu školu i društveni smer Šeste beogradske gimnazije. Godine 2007. diplomirala je na smeru Menadžment, Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odbranivši diplomski rad iz oblasti Teorije odlučivanja na temu: „Distributivno i integrativno

pregovaranje, osnov za razumevanje pregovaračkih strategija“. U periodu od 2009. do 2010. godine pohađala je i završila jednogodišnje postdiplomske studije iz Upravljanja procesima razvoja na Univerzitetu u Kembridžu, Velika Britanija. Od oktobra 2012, doktorant je u Centru za Studije razvoja, Univerziteta u Kembridžu. Od jula 2010 do oktobra 2012 bila je koordinator za Srbiju Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodi Univerzitet u Friburgu. Oblast naučnoistraživačkog rada: poslovna etika, teorija odlučivanja, filozofska pitanja u ekonomiji, razvojna ekonomija. E mail : [email protected]

Radovid-Markovid prof. dr Mirjana Rođena je 04.12.1956. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i XIV beogradsku gimnaziju . Ekonomski fakultetu u Beogradu završava u 22 godini života. Na istom Fakultetu upisuje magistarske studije na smeru: Opšta teorijska ekonomija, koje je završila sa prosečnom ocenom 9.88. Doktorirala je u svojoj tridesetoj godini na

problemima zapošljavanja i ekonomskog razvoja, takodje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Akademik je Evropsko-Mediteranske akademije umetnosti i nauka Atina, Grčka i akademik Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, Beograd, Srbija. Redovan je član i Kraljevskog društva za unapredjenje razvoja umetnosti, proizvodnje i trgovine, London, Velika Britanija i Svetske asocijacije za medjunarodne studije, Stanford Univerzitet, Sjedinjene Američke Države.


Od 2010. godine je Član Matičnog odbora za društvene nauke pri Ministartsvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Trenutno se nalazi na poziciji rukovodioca Centra za osnovna ekonomska istraživanja i glavni i odgovorni urednik je časopisa Economic Analysis i Journal of Women's Entrepreneurship and Education, koji su od 2011. godine referentni časopisi Ministarstva prosvete i nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. E mail : [email protected]

Redžepagid dr Srdjan Rođen je 26.04.1978. godine u Beogradu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2001. godine. Poslediplomske studije iz oblasti ekonomskih nauka (Makroekonomija i međunarodne finansije) završio je 2003. godine, na Univerzitetu iz Nice Sophia Antipolis, Francuska. Tema magistarskog rada: Zemlje i režimi

privilegovanih fiskalnih sistema: Fiskalni rajevi. Doktorske studije je završio na istom fakultetu 2007. godine, tema doktorske disertacije: Poređenja ekonomskih politika i troškovi integracije zemalja Istočne Evrope kandidata za pristupanje Evropskoj uniji. Od 1. januara 2011. godine (za period 2011-2014. godina) Rukovodilac je projekta Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije u okviru programa integralnih i interdisciplinarnih istraživanja: Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU. Pomodnik je glavnog urednika časopisa Economic Analysis i član redakcije časopisa Journal of Women’s Entrepreneurship and Education. Angažovan je kao ekspert na više projekata Evropske unije. Oblast naučnoistraživačkog rada: ekonomija zemalja u tranziciji, evropski i međunarodni biznis, ekonomija Evropske unije, strane direktne investicije. E mail : [email protected]

Simovid dr Vladimir Rođen je 03.11.1976. godine u Kragujevcu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu 2002. godine. Magistarski rad na temu Istraživanje i analiza sistema pladanja na Internetu je odbranio na Fakultetu organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu 2008.


godine, a doktorsku disertaciju pod naslovom Modelovanje sistema za razmenu kreditnih informacija je odbranio 2012. godine na istom fakultetu. Oblast naučnoistraživačkog rada: elektronsko bankarstvo, sistemi za razmenu kreditnih informacija i procenu kreditnog rizika, internet marketing, sajber kriminal, poslovna primena cloud computing aplikacija. E mail : [email protected]

Stevanovid mr Slavica Rođena je 15.09.1977. godine u Ivanjici, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2001. godine na smeru Poslovne finansije i računovodstvo. Magistrirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u julu 2010. Godine, sa magistarskom tezom pod nazivom

Upravljački aspekti izveštavanja i analize novčanih tokova. U toku je izrade doktorske disertacije na temu Upotrebna vrednost informacija o novčanim tokovima. Oblast naučnoistraživačkog rada: računovodstvo, finansijsko izveštavanje i analiza, revizija. E mail : [email protected]

Stošid dr Ivan Dr Ivan Stošid je rođen u Beogradu 9.03.1954. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Ekonomski fakultet u Beogradu završio je sa prosečnom ocenom 9,21 i diplomirao je 1978. godine. Postdiplomske studije završio je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, magistarsku tezu pod nazivom

Analiza funkcionisanja marketing MIX-a proizvodnih OUR-a tekstilne industrije odbranio je 1989. godine. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1996. godine odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom: Strategija tržišnog restrukturiranja preduzeda. Rukovodilac je Centra za mikroekonomska istraživanja i konsalting IEN, a od 2010. godine. Član je redakcije časopisa Mesečne analize i prognoze - MAP (od januara 2004. godine). Član je Naučnog veda Instituta ekonomskih nauka u Beogradu od jula 2003. godine.


Od 1. januara 2011. godine (za period 2011-2014. godina) Rukovodilac projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehološkog razvoja Republike Srbije u okviru programa osnovnih istraživanja: Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU. Oblast naučnoistraživačkog rada: strategijski menadžment (strategije razvoja preduzeda), korporativno restrukturiranje (privatizacija i restrukturiranje preduzeda), marketing (istraživanje tržišta i marketing informacioni sistemi). E mail : [email protected]

Vukovid dr Vlastimir Rođen je 05.06.1954. godine u Šabcu. Studirao je Ekonomski fakultet u Beogradu – smer Finansije. Diplomirao je 1976., radom iz predmeta Bankarstvo. Završio poslediplomske studije 1981. na istom fakultetu – smer Monetarna ekonomija, odbranivši magistarski rad Sektorska struktura akumulacije i investicija u Jugoslaviji

70-ih godina. Doktorsku disertaciju Akumulativnost jugoslovenske privrede odbranio je 1988. na Pravnom fakultetu u Beogradu. Oblast naučnoistraživačkog rada: bankarstvo, monetarna ekonomja, privredni ciklusi, tržišne strukture i formiranje cena. E mail : [email protected]

Zdravkovid ma Aleksandar Rođen 11.11.1982. godine u Dupriji. Diplomirao sa prosečnom ocenom 9,06 na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine. U junu 2010. godine odbranom master teze Predviđanje vremenske strukture kamatnih stopa na državne obveznice završio međunarodne poslediplomske studije International

Master of Quantitative Finance, u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Južnoevropskog centra za savremene finansije (SECCF). Od oktobra 2010. godine student dokstorskih studija Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Oblast naučnoistraživačkog rada: kvantitativne finansije, ekonometrija, finansijska tržišta. E mail : [email protected]


10.2. Penzionisani 2008-2013

Vukotid-Cotič mr Gordana Rođena je 30.10.1949. godine u Beogradu. Magistarske studije završila je na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Stručna usavršavanja je obavljala u prestižnim institucijama, poput: Univerziteta u Oksfordu, Svetske banke i Državnog univerziteta Floride. Bila je angažovana kao član redakcije i koautor biltena Mesečne

analize i prognoze u izdanju Instituta ekonomskih nauka u Beogradu i Makroekonomske analize i trendovi u izdanju Ekonomskog instituta u Beogradu. Obavljala je funkciju saradnika u Naučnom društvu ekonomista Srbije. Takođe, bila je angažovana i kao povremeni konsultant Svetske banke, Američke agencije za međunarodni razvoj i Evropske agencije za obnovu. Učestovala je kao saradnik u nastavi na Beogradskoj bankarskoj akademiji Univerzitet Union u Beogradu i Poslediplomskoj školi Instituta ekonomskih nauka. Rezultate svojih istraživanja prezentovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.

Grgurevid dr Slavenko Dr Slavenko Grgurevid rođen je 14.05.1947. godine u Beogradu, gde je završio studije ekonomije, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usavršavao se iz oblasti energije, zaštite životne sredine i održivog razvoja u Sjedinjenim američkim državama, Nemačkoj, Francuskoj i Rusiji. Od

1994. godine, bio je zaposlen u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu kao viši naučni saradnik i ekspert za pitanja održivog razvoja. Bio je saradnik brojnih naučnoistraživačkih i drugih institucija u svetu: UNECE (Ženeva), UNESCO (Pariz), CEC - DG XVII (Brisel), System International Foundation (Budimpešta), Aspen Institut (Italija), Club of Rome, UNEP - GEF Council (Najrobi - Njujork), UNIDO (Beč), IIASA (Beč), USAID (Vašington), USDoE


(Vašington), Syberian Energy Institute (Irkuck - Rusija), United Nation Center for International Health and Cooperation (Njujork, Ženeva) i sl. Objavio je preko 90 naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Dr Slavenko Grgurevid je docent Beogradske bankarske akademije - Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije, Univerziteta Union u Beogradu. Oblast njegovog naučno-istraživačkog rada obuhvatala je: makroekonomiju, održivi razvoj, upravljanje energijom i zaštitom životne sredine.

Rajkovid mr Zoran Rođen je 19. aprila 1947. godine u Ivanjici. Pohadjao studije na Mašinskom fakultetu u Beogradu i sa uspehom diplomirao na smeru Naučna organizacija rada 1971. godine. 1975. godine, završio je poslediplomske studije, na smeru Organizacija rada, na Mašinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, odbranivši magistarski rad sa

temom Interakcija proizvodnih ciklusa u uslovima proizvodnje poljoprivrednih mašina. Oblast njegovog naučno-istraživačkog rada obuhvatala je: organizaciju preduzeda, privatizaciju preduzeda, procenu vrednosti imovine i kapitala preduzeda i investicije u mala i srednja preduzeda.


10.3. Preminuli 2008-2013

Kostid dr Dušan

Rođen 19. septembra 1952. godine u Ivanjici. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu, smer Ekonomska politika i planiranje, Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirao, smer Poslovna ekonomija-unutrašnja trgovina, i odbranio magistarsku tezu pod naslovom Strategija regionalnog

razvoja trgovine Republike Srbije. Doktorsku disertaciju pod naslovom Uticaj regionalne infrastrukture na povedanje produktivnosti uslužnih preduzeda u Srbiji odbranio je na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta u Beogradu. Radno iskustvo je sticao u Privrednoj komori Beograda (1975-1976.); Društveno-političkim organizacijama Republike Srbije i Grada Beograda (1976-1988.); Spoljnotrgovinskom preduzedu „Rapid", Beograd (1988-1991); Društvenom preduzedu „Komet", Beograd (1991-1992); Javnom preduzedu „Srbijašume, ŠG Golija" (1992-1995); Preduzedu „Mostec", Beograd (1995-2002); Preduzedu „Mostec inženjering" (2002-2004). U Institutu ekonomskih nauka bio je zaposlen od 2004. godine. U Beogradskoj bankarskoj akademiji - Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije obavljao poslove koordinatora stručne prakse i bio angažovan na sprovođenju nastave iz predmeta Mikroekonomija. Preminuo dana 1.4.2010. godine.

Jaško ma Ana

Rođena je 25. jula 1980. godine u Valjevu. Posle završene Valjevske gimnazije studije je nastavila na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Valjevu i Megatrend Univerzitetu. Master rad iz oblasti

organizacione transformacije uspešno je odbranila na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Bila je student doktorskih


studija na European Center for Peace and Development (ECPD) Univerziteta Ujedinjenih nacija. Na Institutu ekonomskih nauka, Ana je počela da radi januara 2010. godine. Oblast njenog naučno-istraživačkog rada obuhvatala je menadžment, projektni menadžment, menadžment ljudskih resursa i organizacione promene. Učestvovala je u vedem broju projekata koje je Institut realizovao i objavila je vedi broj naučnih radova iz oblasti kojom se bavila. Preminula dana 24.9.2012. godine.

Živkovid mr Milan

Sarađivao sa Institutom ekonomskih nauka u dva navrata, u periodu od 1961-1974 i 1977-1996. godine. Držao je nastavu iz predmeta Matematika i Linearno programiranje na Poslediplomskoj školi Instituta ekonomskih nauka. Bavio se proučavanjem problematike planiranja, metoda matematičkog

programiranja i generalno, uvođenjem kvantitativnih metoda u oblast ekonomskih istraživanja. Boravio na više stručnih usavršavanja u Sjedinjenim američkim državama, na prestižnih univerzitetima Stanford i University of Southern California at LA. Dugni niz godina obavljao dužnost rukovodioca IT sektora, gde je zaslužan za razvoj i primenu informatike u ekonomskim istraživanjima i analizama. Preminuo dana 03.10.2012. godine.

155

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 33:061.6(497.11)"1958/2013"

PEDESET pet godina instituta ekonomskih

nauka

55 godina instituta ekonomskih nauka :

(1958-2013) / [Na monografiji radio tim

Instituta ekonomskih nauka u sastavu Srđan

Redžepagić ... [et al.]. - Beograd : Institut

ekonomskih nauka, 2013 (Beograd : Čigoja

štampa). - 154 str. : ilustr. ; 25 cm

Tiraž 300. - Str. 5-6: Predgovor / Dejan D.

Erić.

ISBN 978-86-89465-08-2

1. Реџепагић, Срђан [аутор]

a) Институт економских наука (Београд) -

1958-2013

COBISS.SR-ID 202937100

Documents

Monografija Instituta ekonomskih nauka - ien.bg.ac.rs IEN/55_godina_ien.pdf · Institut ekonomskih nauka Beograd, Zmaj Jovina 12 Tel. (011) 2622-357, 2623-055; faks: (011) 2181-471