Monte Kristo

8/9/2019 Monte Kristo

http://slidepdf.com/reader/full/monte-kristo 1/189



DOLAZAK U MARSELJ

Na dan 24. februara 1815. godine, straţar na tornju crkve Notr -Dam de la Gard objavi dolazak velike jedre -njaĉe»Faraon«, koja se vraćala sa putovanja iz Smirne, Trsta i Napulja. Kao što je bilo uobiĉajeno, jedan obalni krmar poĊe odmah iz pristaništa, ploveći duţ same tvrĊave If, i pristade uzlaĊu izmeĊu rta Morţion i ostrva Rion. Odmah zatim, kao što je takoĊe bilo uobiĉajeno, topovska platforma na tvrĊavi Sen-Ţan ispuni se mnogobrojnim

radoznalcima. Jer, za Marselj je uvijek bio veliki dogaĊaj dolazak nekog broda, a naroĉito kad je taj brod, kao što je bio sluĉaj sa »Faraonom«, bio sagraĊen, opremljen i natovaren u tome starom gradu, nekadašnjoj Fokeji, i kad je pripadao jednom tamošnjem brodovlasniku.

MeĊutim, brod je dolazio sve bliţe. On je srećno prebrodio moreuz što ga je neki vulkanski potres izdubio izmeĊuostrva Kalazarenja i ostrva Ţarosa; potom je oplovio Pomeg i sad se pribliţavao sa svoja tri ĉetvrtasta jedra,velikim prednjim i zadnjim jedrom, ali se kretao, tako sporo i sumorno, da su se radoznalci pitali, predosjećajućinagonski neku nesreću, kakav li se to nemio dogaĊaj odigrao na brodu. Ipak, oni koji su se razumijevali u

moreplovstvo zapazili su da taj nemio dogaĊaj nije mogao da se dogodi samoj laĊi, jer ona se kretala kao brodkojim se savršeno dobro upravlja: kotva mu je bila spremna za spuštanje, uţad što drţe prednje jedro bila suopuštena, a pored obalnog krmara, koji se spremao da provede »Faraon« kroz uzani ulaz u pristanište Marselja,nalazio se jedan mlad ĉovjek ţivahnih pokreta i budna pogleda, koji je pazio na svaki pokret broda i ponavljaosvako nareĊenje obalnog krmara. Nejasna zabrinutost što se bješe nadvila nad gomilom okupljenog svijeta naroĉito je obuzela jednog posmatraĉa

na platformi tvrĊave Sen-Ţan, tako da on nije mogao saĉekati da laĊa uĊe u pristanište, već skoĉi u jedan ĉamac inaredi da se vesla u susret »Faraonu« kome priĊe naspram malog zaliva Rezerve.

Kad vidje kako ovaj ĉovjek dolazi, mladi pomorac napusti svoje mjesto pored obalnog krmara i priĊe sa šeširom uruci, pa se nalakti na ogradu broda.

Bio je to mladić od osamnaest do dvadeset godina, visok, vitak, lijepih crnih oĉiju i kose crne kao abonos. Ĉitavanjegova liĉnost odavala je onaj duševni mir, i odluĉnost koji su svojstveni ljudima što su od svoga djetinjstvanavikli da se bore sa opasnostima.

- Ah, to ste vi, Dantese! - uzviknu ĉovjek iz ĉamca. -Šta se to dogodilo, i otkuda taj tuţni izgled na ĉitavom vašembrodu?- Velika nesreća, gospodine Morele! - odgovori mladić. - Velika nesreća, naroĉito za mene: naspramĈivita-Ve-kije izgubili smo našeg hrabrog kapetana Leklera. - A tovar broda? - zapita brzo brodovlasnik.

- Prispio je srećno u odreĊeno pristanište, gospodine Morele, i ja mislim da ćete u tom pogledu biti zadovoljni. Ali,

naš jadni kapetan Lekler... - Pa šta mu se to dogodilo? - zapita brodovlasnik oĉigledno malo umiren. - Šta je to zadesilo toga hrabrog kapetana

?

- Umro je.

- Pao u more ?

- Ne, gospodine, već je umro od zapaljenja mozga, u najuţasnijim mukama.

Zatim, okrenuvši se svojim mornarima, reĉe: - Hej, pazi! Svak na svoje mjesto, pripremi se za pristajanje!

Posada izvrši nareĊenje. Istoga trenutka osam do deset mornara što su saĉinjavali posadu jurnuše jedni kakonopcima za privezivanje jedara, drugi ka uţadima za vezivanje preĉaga na jedrima, treći ka uţadima za dizanje

jedara, ĉetvrti ka prednjem jedru, i najzad ostali ka uţadima za skupljanje jedara.

Mladi pomorac baci nemaran pogled na taj poĉetak manevrisanja, pa videći da će njegova nareĊenja biti izvršena,vrati se svome sagovorniku.

- Pa kako se dogodila ta nesreća ? - produţi brodovlasnik, nastavljajući razgovor ondje gdje ga mladi pomoracb ješe prekinuo. - Boţe moj, gospodine, onako kako se niko nije nadao: poslije jednog dugog razgovora sa zapovjednikompristaništa, kapetan Lekler otplovio je iz Napulja veoma uzbuĊen; dvadeset i ĉetiri ĉasa kasnije obuze ga groznica,

a tri dana poslije toga bio je mrtav... Mi smo ga sahranili po našem obiĉaju, i sad on poĉiva, pristojno umotan u jednu mornarsku plahtu, sa jednim Ċuletom od trideset šest funti na nogama i drugim na glavi, naspram ostrva El

Điljo. Nosimo njegovoj ţeni njegov orden poĉasnog krsta i njegov maĉ. Eto šta mu je vrijedilo - nastavi mladić satuţnim smiješkom - što je deset godina ratovao sa Englezima, kad je doĉekao da umre kao svaki obiĉan ĉovjek, usvojoj postelji.

- Eh, šta ćete, gospodine Edmonde - nastavi brodovlasnik, koji je izgledao sve više utješen - svi smo mi smrtni

ljudi, pa je potrebno da stari naĉine mjesta mladima, jer inaĉe ne bi bilo napretka. A pošto me vi uvjeravate da jebrodski tovar...

- ... u najboljem redu, gospodine Morele, za to vam ja jamĉim. Savjetujem vam da ovo putovanje ne eskontirate za

dvadeset i pet hiljada franaka zarade.Potom, pošto su već bili minuli okruglu kulu, mladi pomorac viknu:



- Skupljaj glavna jedra, prednje i zadnje! Zaustavljaj! NareĊenje bi izvršeno sa skoro istom brzinom kao na

ratnom brodu.

- Sva jedra dolje!

Na ovu posljednju komandu, sva jedra se spustiše, i laĊa je sad plovila skoro neosjetno, napredujući samo usljedranijeg zaleta.

- A sad, ako hoćete da se popnete, gospodine Morele - reĉe Dantes videći brodovlasnikovo nestrpljenje - evo

vašega raĉunovoĊe, gospodina Danglara, koji baš sad izlazi iz svoje kabine i koji će vam dati sva obavještenjakoja moţete poţeljeti. A ja moram da pazim na pristajanje i da stavim zastavu u znak ţalosti. Brodovlasnik nije ĉekao da mu se dvaput kaţe. On dograbi jedno uţe koje mu Dantes bješe dobacio, pa saokretnošću koja bi ĉinila ĉast svakome mornaru, pope se uz preĉage ukucane u ispupĉeni bok laĊe, dok se Dantesvraćao svome mjestu drugog kapetana, ostavljajući da razgovor nastavi onaj koga je on nazivao imenom Danglar i koji je izišavši iz svoje kabine zaista išao u susret brodovlasniku.

Ova nova liĉnost bio je ĉovjek od dvadeset i pet ili dvadeset i šest godina, lica priliĉno natmurena, ponizan prema

svojim pretpostavljenima a drzak prema potĉinjeni-ma. Zbog toga, pored njegovog zvanja raĉunovoĊe, koje jeuvijek mrsko mornarima, posada ga je isto toliko malo marila koliko je, naprotiv, Dantesa voljela.

- Dakle, gospodine Morele - reĉe Danglar - ĉuli ste za nesreću, zar ne? - Da, da. Jadni kapetan Lekler! Bio je to valjan i ĉestit ĉovjek!

- A naroĉito odliĉan moreplovac, koji je svoj vijek proveo izmeĊu neba i vode, kako i dolikuje ĉovjeku kome su povjereni interesi tako znaĉajnog preduzeća kak vo je firma Morel i sin - odgovori Danglar.

- Ali - reĉe brodovlasnik prateći pogledom Dantesa, koji je traţio mjesto za pristajanje broda - meni se ĉini da sene mora biti dugogodišnji moreplovac kao što vi kaţete, Danglare, pa da ĉovjek poznaje dobro svoj zanat, jer ĉinimi se da naš prijatelj Edmond vrši svoj posao kao ĉovjek koji ne mora nikoga da pita za savjet.

- Jest - reĉe Danglar bacivši na Dantesa kos pogled u kome bijesnu odsjev mrţnje - jest, taj je mlad i taj misli da

sve zna. Tek što je kapetan umro, a on je odmah preuzeo zapovjedništvo ne pitajući nikoga za savjet, i zbog njegasmo izgubili dan i po na ostrvu Elbi, umjesto da smo se vratili pravo u Marselj.

- Što je preuzeo zapovjedništvo broda, to mu je bila duţnost kao drugog kapetana; a što je izgubio dan i po na

ostrvu Elbi, tu je pogriješio; osim ako nije trebalo opraviti neki kvar na brodu. - LaĊa je bila zdrava kao što sam i ja sam zdrav, i kao što ţelim da i vi budete, gospodine Morele. A što smoizgubili dan i po, to je uĉinio ĉisto po svojoj ćudi, radi zadovoljstva da iziĊe na kopno; eto u ĉemu je stvar. - Dantese - reĉe brodovlasnik okrećući se mladiću - ta doĊite ovamo. - Izvinite, gospodine - reĉe Dantes - biću vam na raspolaganju za koji trenutak. Zatim se obrati posadi i reĉe:

- S puštaj sidro! Sidro odmah pade, i lanac se poĉe uz zveket odmotavati. Dantes ostade na svome zapovjedniĉkom mjestu, i poredtoga što je tu bio i obalni krmar, sve dok i ovaj posljednji manevar nije bio svršen. Zatim reĉe:

- Spustite zastavicu na pola katarke, savijte glavnu zastavu, ukrstite preĉke! - Eto vidite - reĉe Danglar - on je uobrazio da je već kapetan, tako mi ĉasti. - I on je to zaista - reĉe brodovlasnik. - Jest, osim što nema prava da potpisuje vašeg ortaka i vas, gospodine Morele.

- Boţe moj! Zašto ga ne bismo ostavili da vrši tu duţnost? - reĉe brodovlasnik. - On je mlad, to znam, ali mi se ĉinida je sav predan svome poslu i veoma izvjeţban u svome zanatu

Danglarovo ĉelo se natmuri. - Oprostite, gospodine Morele - reĉe Dantes prilazeći. - Sad pošto je brod usidren, stojim vam potpuno naraspolaganju. Vi ste me zvali, ĉini mi se? Danglar odstupi jedan korak.

- Htio sam vas zapitati zašto ste se zaustavili na ostrvu Elbi? - Ne znam, gospodine. Uĉinio sam to da bih izvršio posljednji nalog kapetana Leklera, koji mi je na samrti predao

jedan paket za velikog maršala Bertrana. - Edmonde jeste li ga vidjeli?

- Koga ?

- Velikog maršala?

- Jesam.Morel se obazre unaokolo, pa povuĉe Dantesa u stranu. - A kako je car? - zapita ţivo. - Dobro je, k oliko sam mogao da ocijenim svojim oĉima. - Vi ste dakle vidjeli i cara?- On je ušao kod maršala za vrijeme dok sam ja tamo bio. - I razgovarali ste s njim?

- To jest, on je razgovarao sa mnom, gospodine - reĉe Dantes osmijehnuvši se. - Pa šta vam je kazao?



- Postavljao mi je pitanja o brodu, o tome kad je pošao ka Marselju, kojim je putem išao i kakav teret nosi. Ĉini mise, da je brod bio prazan, i da sam ja bio njegov vlasnik, on bi imao namjeru da ga kupi. Ali sam mu rekao da sam

ja samo drugi kapetan, i da brod pripada firmi Morel i sin. »A! gle!« rekao je on, »poznajem ja njih. Morelovi su

brodovlasnici od oca na sina, i bio je jedan od Morelovih koji je sluţio u istom puku sa mnom kad sam bio ugarnizonu u Valansu«.

- To je zbilja taĉno! - uzviknu brodovlasnik sav radostan. - To je bio Polikar Morel, moj stric, koji je postao

kapetan. Dantese, reći ćete mome stricu da ga se car sjetio, pa ćete ga vidjeti kako plaĉe, taj matori namćor. -Dobro je, dobro - nastavi brodovlasnik tapšući prijateljski mladića po ramenu. - Dobro ste uĉinili, Dantese, što stepostupili po uputstvima kapetana Lekle-ra i što ste se zaustavili na ostrvu Elbi, mada, kad bi se saznalo da ste

predali nekakav paket maršalu i da ste razgovarali sa carem, to bi moglo da vas ozloglasi.

- Zašto mislite, gospodine, da to moţe da me ozloglasi? - reĉe Dantes. - Ja ĉak nisam ni znao šta nosim, a car mi je postavljao pitanja kakva bi mogao postavljati ma kome drugom ĉovjeku. Ali, oprostite - nastavi Dantes. - Evo

dolaze nam sanitetski i carinski pregledaĉi. Vi ćete mi dopustiti, zar ne?

- Izvolite, izvolite samo, dragi Dantese.

Mladić se udalji, i pošto se on udaljavao, Danglar se pribliţi.

- Dakle - zapita on - izgleda da vam je on naveo dobre razloge za svoje pristajanje u Porto-Feraju?- Odliĉne, dragi gospodine Danglare. - Ah, utoliko bolje - odgovori ovaj - jer je uvijek neprijatno vidjeti svog druga da ne vrši svoju duţnost. - Dantes je svoju izvršio - odgovori brodovlasnik - i tu nema šta da se zamjeri. Njemu je kapetan Lekler bio

naredio to zaustavljanje.- Što se tiĉe kapetana Leklera, zar vam nije predao jedno pismo od njega?

- Ko?

- Dantes.

- Meni nije! Zar ga je imao?- Ja sam mislio da mu je kapetan Lekler, osim onog paketa, povjerio i jedno pismo.

- O kakvom to paketu govorite, Danglare?

- Pa onom što ga je Dantes predao pri prolasku pored Porto -Feraja!

- Otkud vi znate da je on imao da preda neki paket u Porto-Feraju?Danglar pocrvenje.

- Prolazio sam pored kapetanovih vrata, koja su bila odškrinuta, pa sam vidio kad je predao taj paket i to pismo

Dantesu.

- On mi o tome nije ništa kazao - reĉe brodovlasnik. -Ali, ako ima to pismo, on će mi ga predati.

Danglar je za trenutak razmišljao. - Onda, gospodine Morele, molim vas - reĉe on - da o ovome ne govorite ništa Dantesu. Vjerovatno sam se japrevario.

Toga trenutka mladić se vraćao. Danglar se udalji. - Dakle, dragi Dantese, jeste li sad slobodni? - zapita brodovlasnik.

- Jesam, gospodine.

- Taj pregled nije dugo trajao.

- Nije; dao sam carinicima spisak naše robe. A što se tiĉe pristanišne policije, ona je zajedno sa obalnim krma-rem

poslala i jednog straţara, kome sam predao naše isprave. - Onda, vi nemate ovdje više nikakva posla? Dantes se hitro obazre oko sebe. - Nemam, sve je u redu - reĉe on. - Onda moţete poći s nama na veĉeru? - Oprostite, gospodine Morele, oprostite mi, molim vas, ali moram najprije da posjetim svoga oca. Ali sam vam

veoma zahvalan na ĉasti koju mi ukazujete. - Tako je, Dantese, tako je. Ja znam da ste vi dobar sin.

- A... - zapita Dantes sa izvjesnim oklijevanjem - da li znate kako je moj otac sa zdravljem.- Pa ja mislim da je dobro, dragi Edmonde, mada ga nisam skoro vidio.

- Jest, on ne izlazi nikud iz svoje sobice.

- To je bar dokaz da mu za vrijeme vašeg odsustva nije ništa nedostajalo.

Dantes se osmjehnu.- Moj otac je ponosit, gospodine, pa i kad bi mu sve nedostajalo, sumnjam da bi ma šta zatraţio od ikoga nasvijetu, osim od boga.

- Pa lijepo! Ali poslije te prve posjete, mi raĉunamo na vas. - Oprostite mi još jedanput, gospodine Morele, ali poslije ove prve posjete imam da uĉinim još jednu, koja mi jeisto toliko draga.

- Ah, zaista, Dantese, zaboravio sam da u Katalanu ima neko ko vas oĉekuje vjerovatno sa isto toliko nestrp ljenja

kao i vaš otac: to je lijepa Mercedes.Dantes se osmjehnu.



— - Ah, ah - reĉe brodovlasnik - sad se više ne ĉudim što je ona došla triput da me pita za novosti o »Faraonu«.Vraga, Edmonde, vi niste za ţaljenje, i imate u njoj lijepu draganu!

- Ona nije moja dragana, gospodine - reĉe ozbiljno mladi moreplovac. - Ona je moja vjerenica.- To je ponekad jedno isto - reĉe brodovlasnik smijući se. - Ali ne za nas, gospodine - odgovori Dantes.

- Dobro, dobro, dragi Edmonde - nastavi brodovlasnik - neću da vas duţe zadrţavam. Vi ste sasvim dobro vodilimoje poslove, pa treba i ja vama da dam punu slobodu da svršavate svoje. Je li vam potreban novac? - Nije, gospodine. Saĉuvao sam sve svoje plate za vrijeme putovanja, a to će reći skoro za tri mjeseca.

- Vi ste uredan mladić, Edmonde. - Dodajte tome da ja imam sirotoga oca, gospodine Morele.

- Da, da, znam ja da ste vi dobar sin. Idite da posjetite svoga oca. I ja imam sina, pa bih se jako ljutio na onoga koji

bi ga poslije tri mjeseca putovanja zadrţao daleko od mene. - Onda, dopuštate? - reĉe mladić pozdravljajući. - Da, ako nemate više ništa da mi kaţete. - Ne.- Nije li vam kapetan Lekler, na samrti, dao jedno pismo za mene?

- Bilo mu je nemogućno da piše, gospodine. Ali me to podsjeća da ću morati da traţim od vas odsustvo od dvijenedjelje dana.

- Za vaše vjenĉanje? - Najprije radi toga, a zatim da bih otišao do Pariza. - Dobro, dobro! Uzet ćete dopusta koliko hoćete, Dantese. Za istovarivanje laĊe bit će nam potrebno

najmanje šest nedjelja, a novo putovanje neće moći poĉeti prije tri mjeseca... Samo, za tri mjeseca bit će potrebnoda budete ovdje, jer »Faraon« - nastavi brodovlasnik, lupnuvši po ramenu mladog moreplovca - neće moći daotputuje bez svoga kapetana.

- Bez svoga kapetana! - uzviknu Dantes radosnih oĉiju. - Pazite što time kaţete, gospodine, jer ste ovim zadovoljili

najskrivenije nade moga srca. Je li vaša namjera da me imenujete za kapetana »Faraona«?

- Kad bih ja bio sam, pruţio bih vam ruku dragi Dantes, i rekao bih vam: »Stvar je svršena«. Ali ja imam jednogortaka, a vi znate talijansku poslovicu: Tko ima ortaka, ima i gazdu. Pa ipak je polovina toga posla gotova, jer od

dva glasa već imate jedan za sebe. Oslonite se na mene da dobijete i onaj drugi, a ja ću se potruditi što bolje mogu. - Oh, gospodine Morel - uzviknu mladi pomorac hvatajući suznih oĉiju brodovlasnika za ruku. - Gospodine

Morel, ja vam zahvaljujem u ime svoga oca i Mercedes.

- Dobro, dobro, Edmonde. Za dobre ljude postoji bog na nebu, nego šta! Idite da se vidite sa svojim ocem i saMercedes, pa poslije toga doĊite k meni na razgovor. - Ali, zar nećete da vas vratim na obalu?

- Ne, hvala; ostaću da pregledam raĉune sa Danglarom. Jeste li bili njim zadovoljni za vrijeme putovanja?

- To zavisi kakav smisao pridajete tome pitanju, gospodine. Ako mislite na dobro drugarstvo, onda ne, jer mislim

da me on ne voli od onoga dana kada sam naĉinio glupost pa sam mu, poslije jedne naše svaĊe, predloţio da sezaustavimo desetak minuta na ostrvu Monte Kristo i da se tamo razraĉunamo. Pogriješio sam što sam mu to

predloţio, a on je imao pravo što je taj prijedlog odbio. A ako tim pitanjem mislite na njega kao na raĉunovoĊu,onda mislim da mu se nema šta da zamjeri i da ćete biti zadovoljni njegovim naĉinom rada.

2 Grof Monte Kristo I

17

(- Ali - zapita brodovlasnik - recite, Dantese, kad biste vi bili kapetan »Faraona«, da li biste rado zadrţali Dan-glara

pored sebe?- Bio ja kapetan ili njegov zamjenik, gospodine Morel - odgovori Dantes - ja ću uvijek imati obzira prema onimakoji uţivaju povjerenje mojih brodovlasnika.- Dobro, dobro, Dantese, vidim da ste u svakom pogledu valjan mladić. Neću vas duţe zadrţavati. Idite, jer vidimda jedva ĉekate da poĊete. - Znaĉi da sam dobio dopust? - zapita Dantes.

- Idite vi samo, kad vam kaţem. - Dopuštate li da da uzmem vaš ĉamac?

- Uzmite.

- Do viĊenja, gospodine Morel, i hvala vam po hiljadu puta. - Do viĊenja, dragi Edmond, i ţelim vam svaku sreću. Mladi moreplovac skoĉi u ĉamac, sjede na krmu i naredi da se pristane kod Kanebijere. Dva mornara polegoše odmah na vesla, i ĉamac pojuri što je brţe mogao,

provlaĉeći se izmeĊu hiljadu laĊica koje su zakrĉa-vale uzan prolaz što vodi izmeĊu dva reda brodova, od ulaza u

pristanište do Orleanskog keja.



Brodovlasnik ga je pratio pogledom osmjehujući se sve do obale, vidje ga kako iskoĉi na ploĉe pristaništa i kakose odmah izgubi u šarenoj gomili koja od pet sati ujutru do devet uveĉe vrvi po onoj ĉuvenoj ulici Kanebijer,kojom se današnji Fokejci toliko ponose da kaţu najozbiljnije i sa onim naglaskom koji toliko istiĉe sve što onikaţu: »Kad bi Pariz imao Kanebijeru, Pariz bi bio mali Marselj«. Kad se okrete, brodovlasnik vidje iza sebe Danglara, koji je prividno oĉekivao njegove naredbe, ali je uistinu, kaoi on, pratio pogledom mladog moreplovca.

Samo, bila je velika razlika u izrazu tih dvaju pogleda koji su pratili istoga ĉovjeka. 18V

■

II

OTAC I SIN

Ostavimo Danglara neka se bori sa zloduhom mrţnje i neka pokušava da protiv svoga druga došapne neku zlobnusumnju na uho brodovlasniku, pa poĊimo za Dantesom, koji, pošto je prošao ĉitavom duţinom Kanebi- jere, zaĊeu ulicu Noaj, uĊe u jednu kućicu na lijevoj strani Mejlanskih Aleja, pope se brzo na ĉetvrti sprat mraĉnimstepenicama, pa pridrţavajući se za ogradu stepenica jednom rukom, a utišavajući snaţno kucanje svoga srcadrugom, zaustavi se pred jednim odškrinutim vratima kroz koja se mogla potpuno sagledati unutrašnjost jednesobice.

To je bila sobica u kojoj je stanovao Dantesov otac.

Vijest o dolasku »Faraona« ne bijaše još doprla do starca, koji je baš tada, stojeći na stolici, drhtavom rukom podupirao nekoliko dragoljuba pomiješanih s paviti, koji su puzali duţ ogradice na njegovu prozoru. Odjednom on osjeti kako ga neko obuhvati oko pasa, i jedan dobro poznat glas uzviknu iza njega:

- Oĉe, dobri moj oĉe! Starac uzviknu i okrete se; zatim, videći svoga sina, baci mu se u naruĉje, sav uzdrhtao i potpuno blijed. - Što ti je, oĉe? - uzviknu mladić zabrinuto. - Da nisi bolestan ?

- Ne ne, sine moj, dijete moje, nisam; ali te nisam oĉekivao, te radost, uzrujanost što te vidim tako iznenada... Ah,

boţe moj! Ĉini mi se da ću umrijeti!

- E, pa priberi se, oĉe! To sam ja, to sam zaista ja! Svijet kaţe da radost ne zadaje, bol, i eto zašto sam ušao ovdje bez pripreme. Hajde, osmjehni mi se umjesto što me sad tako gledaš unezvijerenih oĉiju. Ja sam se vratio, i sadćemo biti srećni. - Ah, utoliko bolje, sine! - nastavi starac. - Ali, kako ćemo biti srećni? Znaĉi da me više nećeš ostavljati? Hajde,objasni mi svoju sreću!

- Neka mi bog oprosti - reĉe mladić - što se radujem sreći koja je zasnovana na ţalosti jedne porodice! Ali, sam bog zna da nikad ne bih poţelio takvu sreću. Ona je došla, i ja nemam snage da se zbog nje ţalostim: ĉestitikapetan Lekler je umro, oĉe, i vjerovatno da ću uz pripomoć gospodina Morela ja zauzeti njegovo mjesto.

Razumiješ li sad, oĉe? Kapetan broda u dvadesetoj godini, sa sto zlatnika plate i udjelom u zaradi! Zar to nije višenego što je zaista mogao oĉekivati jedan siromašan mornar kao što sam ja?

- Jest, sine, jest, zaista - reĉe starac. - To je sreća. - Zato hoću da prvim novcem što ga budem primio vi dobijete jednu kućicu, sa baštom, u kojoj ćete gajiti svojedragoljube, paviti i orlove nokte... Ali, šta ti je oĉe? Izgleda kao da ti je pozlilo?

- Strpi se, strpi se, neće to biti ništa!

I kako ga je snaga izdavala, starac se zaturi unazad.

- Hajde, hajde! - reĉe mladić - popijte malo vina, oĉe. To će vas okrijepiti. Gdje drţite vino?

- Ne, hvala, nemoj traţiti; nije mi potrebno - reĉe starac pokušavajući da zadrţi svog sina. - Treba, treba, oĉe, pokaţite mi gdje je. I on otvori dva ili tri ormana.

- Uzalud... - reĉe starac. - Nema više vina. - Kako to, nema više vina! - reĉe Dantes i poblijedje sad on. Gledao je ĉas u upale i blijede obraze starĉeve, a ĉasu prazne ormane. Kako to, nema više vina! Da li vam moţda nije nedostajalo novaca, oĉe? - Nije mi ništa nedostajalo, pošto si ti sad ovdje - reĉe starac. - Pa ipak, - promuca Dantes otirući znoj što mu je tekao sa ĉela - ipak, ja sam vam bio ostavio dvjesta franaka prije

tri mjeseca kad sam pošao na put. - Jest, jest, Edmonde, to je istina; ali si bio zaboravio pri polasku jedan mali dug našem susjedu Kadrusu. On me jena to podsjetio i rekao da, ako ja ne platim za tebe, on će otići da se naplati od gospodina Morela. I onda,razumjećeš, bojeći se da ti to ne naškodi... - Pa?

- Pa, eto, platio sam ja.- Ali, - uzviknu Dantes - ja sam dugovao Kadrusu sto i ĉetrdeset franaka. - Jest - promuca starac.

- I vi ste ih dali od onih dvjesta franaka koje sam vam ja ostavio?Starac klimnu glavom.



- Znaĉi da ste ţivjeli tri mjeseca sa šezdeset franaka! - prošapta mladić. - Pa ti znaš kako su male moje potrebe - reĉe starac. - Oh, boţe moj, boţe moj, oprosti mi! - uzviknu Edmond padajući na koljena pred tim dobrim ĉovjekom. - Šta to ĉiniš ? - Oh, vi ste me ojadili!

- Eh, ti si ovdje - reĉe starac osmjehujući se. - Sad je sve zaboravljeno, jer je sad sve dobro.

- Jest, evo me - reĉe mladić - evo me, sa lijepom budućnošću pred sobom i nešto novaca. Evo, oĉe -reĉe on - uzmi,uzmi i pošalji da se odmah donese nešto. I on izruĉi na sto sadrţinu svojih dţepova, u kojima je bilo dvanaestak zlatnika, pet ili šest talira od pet franaka isitan novac.

Lice staroga Dantesa se razvedri.

- Ĉije je sve to? - reĉe. - Pa, moje!... tvoje!... naše!... Uzmi, kupi hrane, budi srećan, a sutra će ih biti još.

- Polako, polako - reĉe starac osmjehujući se. - Ako dopustiš, ja ću se umjereno koristiti tvojom kesom, jer bi svijet pomislio, kad bi me vidio da kupujem mnogo stvari odjednom, da sam morao ĉekati na tvoj povratak pa da mogu

kupovati.- Ĉini kako hoćeš, ali prije svega uzmi jednu sluţavku, oĉe. Ja neću da ti i dalje budeš sam. Imam krijumĉarenekafe i odliĉnoga duvana u jednoj maloj putniĉkoj torbi na dnu broda, i ti ćeš to već sutra dobiti. A li, pst! Evo

nekoga.

- To je Kadrus, koji je svakako saznao za tvoj dolazak, pa sad vjerovatno dolazi da ti poţeli dobrodošlicu. - Eto, opet će usne govoriti jedno, dok će srce misliti drugo - prošapta Edmond. - Ali, svejedno, to je susjed koji

nam je nek ada uĉinio uslugu, pa neka je dobrodošao. I zaista, u trenutku kad je Edmond završavao ovu reĉenicu šapatom, u okviru ulaznih vrata pojavi se crna i bradataglava Kadrusa. Bio je to ĉovjek od dvadeset i pet ili dvadeset i šest godina; drţao je u ruci komad tkanine, od kogase - pošto je bio krojaĉ - spremao da naĉini peševe kaputa. - A, vratio si se, Edmonde? - reĉe on sa veoma jakim marseljskim naglaskom i širokim osmijehom koji je otkrivao

njegove zube bijele kao slonovaĉa. - Kao što vidite, komšija Kadruse, i spreman sam da vam uĉinim svaku uslugu - odgovori Dantes, skrivajućinedovoljno svoju hladnoću pod ovom ponudom usluţno-sti.

- Hvala, hvala! Srećom, meni nije ništa potrebno, već su ponekad ĉak drugima potrebne moje usluge. (Dantes setrţe.) Ja to ne kaţem zbog tebe, mladiću; ja sam ti pozajmio novaca, i ti si mi ga vratio; tako se radi meĊu dobrimsusjedima, i sad smo izravnati.

- Nismo nikad izravnati sa onima koji su nas obavezali - reĉe Dantes. - Jer i kad im ne dugujemo više novac, ipak im dugujemo zahvalnost.

- Zašto da govorimo o tome! Što je bilo, bilo. Bolje da govorimo o tvome srećnom povratku, mladiću. Eto, ja sam bio otišao tek onako, da na pristaništu dokupim kestenjaste ĉohe, kad sretoh prijatelja Danglara.

»Ti u Marselju?

Eh, pa dabome - odgovori mi on.

A ja sam mislio da si ti u Smirni.

Mogao bih biti i tamo, jer se baš sada otuda vraćam. A Edmond, gdje je taj momĉić?

Pa kod svoga oca, svakako - odgovori Danglar.«

- I onda sam došao - nastavi Kadrus - da sa zadovoljstvom stegnem ruku jednom prijatelju!

- Taj dobri Kadrus - reĉe starac - on nas toliko voli.- Pa razumije se da vas volim, i da vas još i cijenim, pošto su pošteni ljudi rijetki! Ali, izgleda da ti postaješ

bogataš, mladiću? - nastavi krojaĉ bacajući kos pogled na pregršt zlata i srebra što Dantes bješe stavio na sto. Mladić zapazi bljesak ţudnje koji sijevnu u crnim oĉima njegovoga susjeda.

- Eh, boţe moj! - reĉe on nemarno. - Taj novac nije moj. Ja sam izrazio ocu sumnju da li nije za vrijeme mogaodsustva bio lišen neĉega, a on - da bi me uspokojio -ispraznio je svoju kesu na sto. Hajde, oĉe - nastavi Dantes -

vratite taj novac u vašu kesicu, osim ako sad našem susjedu Kadrusu nije moţda potreban, u kome sluĉaju mu stojipotpuno na raspolaganju.

- Ne, mladiću - reĉe Kadrus - meni nije ništa potrebno, i bogu hvala, zanat ishranjuje onoga koji radi. Zadrţi svojnovac, zadrţi ga, jer ga nikad nije suviše; ali sam ti ipak zahvalan na tvojoj ponudi kao da sam se njom koristio.

- Ponudio sam od sveg srca - reĉe Dantes. - Ja u to ne sumnjam. Dakle, sad si u najboljim odnosima sa gospodinom Morelom? Ti si umiljat mladić.

- Gospodin Morel je uvijek bio dobar prema meni -odgovori Dantes.- U tom sluĉaju griješiš što si odbio da ruĉaš kod njega. - Kako odbio da ruĉaš? - prihvati stari Dantes. - Zar te je on bio pozvao na ruĉak?

- Jest, oĉe - odgovori Edmond smiješeći se zbog ĉuĊenja koje je izazivala kod njegova oca prevelika poĉast kojamu je ukazivana.



- A zašto si, sine, ti to odbio? - zapita starac.

- Da bih se što prije vratio k vama, oĉe - odgovori mladić. - Hitao sam da vas što prije vidim. - To je svakako bilo neprijatno tome dobrom gospodinu Morelu - nastavi Kadrus. - A kad neko cilja da postane

kapetan broda, onda griješi ako se protivi ţeljama svoga brodovlasnika.- Ja sam mu objasnio uzrok moga odbijanja - odgovori Dantes - i on je to razumio, nadam se.

- Ah, znate, da bi neko postao kapetan broda, treba pomalo da ugaĊa svojim gospodarima.

- Ja se nadam da ću biti kapetan i bez toga - odgovori Dantes.- Utoliko bolje, utoliko bolje! To će biti prijatno svima vašim starim prijateljima, a ja znam nekoga onamo, izatvrĊave Svetoga Nikole, ko se neće ljutiti zbog toga. - Mercedes? - reĉe starac. - Jest, oĉe - prihvati Dantes - i sa vašim dopuštenjem, sad pošto sam vas vidio, sada kad znam da ste zdravi i da

imate sve što, vam je potrebno, zamoliću vas za odobrenje da odem u posjetu u Katalan.

- Idi, dijete moje - reĉe stari Dantes - i neka te bog blagoslovi kroz tvoju ţenu, kao što je mene blagoslovio krozmoga sina.

- Njegova ţena! - reĉe Kadrus. Kako vi to hitate, ĉiĉa-Dantese! Ĉini mi se da ona još nije to. - Nije, ali po svemu izgleda - odgovori Dantes - da će to uskoro postati. - Svejedno, svejedno - reĉe Kadrus. - Dobro si uĉinio što si pohitao, mladiću. - A zašto ?

- Zato što je Mercedes lijepa djevojka, a lijepe djevojke ne oskudijevaju u udvaraĉima; ova naroĉito, jer je bar njih

dvanaestak prate.- Zbilja? - reĉe Edmond sa osmijehom kroz koji je probijala izvjesna laka zabrinutost.

- O, da - odgovori Kadrus - i to su sve dobre prilike za udadbu. Ali, znaš, ti ćeš postati kapetan broda, pa tebe većnikako neće odbiti! - Što znaĉi - prihvati Dantes sa osmijehom koji je nedovoljno skrivao njegovu zabrinutost - da kad ja ne bih biokapetan...

- Eh, eh! - reĉe K adrus.

- Neka, neka - reĉe mladić - ja imam ljepše mišljenje nego vi o ţenama uopšte, a o Mercedes posebno, ubij edensam da će mi ona ostati vjerna, pa bio ja kapetan ili ne. - Utoliko bolje, utoliko bolje! - reĉe Kadrus. - Uvijek je dobro, kad neko namjerava da se ţeni, da ima povjerenja.

Ali svejedno; vjeruj mi, mladiću, ne treba više da gubiš vrijeme, nego pohitaj i objavi joj svoj dolazak i saopšti jojsvoje nade.

- Evo, polazim - reĉe Edmond.

On zagrli svoga oca, pozdravi Kadrusa glavom i iziĊe. Kadrus ostade još malo; zatim, oprostivši se sa starim Dantesom, siĊe i on otiĊe da naĊe Danglara, koji ga jeoĉekivao na uglu ulice Senak. - Šta je - reĉe Danglar - jesi li ga vidio?

- Sad sam se baš rastao od njega - reĉe Kadrus. - A da li ti je govorio nešto o svojoj nadi da postane kapetan ?

- On o tome govori kao da je to već gotovo. - Polako! - reĉe Danglar. - On se malo suviše ţuri, ĉini mi se. - Eh, pa izgleda da mu je to obećao gospodin Morel. - I on je sad veoma radostan?

- Ĉak je zbog toga i drzak. Ponudio mi je svoje usluge kao da je on nekakva velika liĉnost; nudio mi je da mipozajmi novac, kao da je neki bankar.- I vi ste to odbili ?

- Pa razumije se; mada sam mogao to i da primim, pošto sam mu ja stavio u ruku prve sreb rnjake kojima je onraspolagao u svome ţivotu. Ali sad gospodinu Dantesu neće više niko biti potreban, jer će postati kapetan.

- Eh - reĉe Danglar - on to još nije. - Bogami, bolje da to i ne postane - reĉe Kadrus - jer inaĉe neće ĉovjek moći s njim ni da razgovara.

- Pa, ako bismo mi htjeli - reĉe Danglar - on bi ostao ono što je, pa bi ĉak moţda postao i nešto manje nego što jesad.

- Šta ti to govoriš ? - Ništa, ja to govorim za sebe. A on je još uvijek zaljubljen u lijepu Katalonku?

- Zaljubljen do ušiju. Otišao je k njoj. Ali, ili se ja jako varam, ili će on imati neprijatnosti na toj strani.

- Objasni to što kaţeš. - Eh, ĉemu to? - Eh, ĉemu to?

- Vaţnije je to nego što ti misliš. Ti ne voliš Dantesa, zar ne ?

- Ja ne volim nadmene ljude.- E, pa onda mi kaţi šta znaš o Katalonki!



- Ne znam ništa pouzdano. Samo, vidio sam neke pojave zbog kojih mislim, kao što sam ti rekao, da će budućikapetan imati neprijatnosti na putu ka Starim Bolnicama.

- A šta si vidio? Hajde, priĉaj. - E, pa eto, vidio sam da uvi jek kad Mercedes odlazi u varoš, nju prati jedan snaţan momak Katalonac, crnih oĉiju,rumena lica, veoma mrk i veoma vatren, i da ga ona naziva roĊakom. - Gle, zbilja! A misliš li ti da joj se taj roĊak udvara?

- Ja to pretpostavljam, jer koga vraga moţe ĉiniti jedan momak od dvadeset godina sa jednom lijepom djevojkomod sedamnaest?- I ti kaţeš da je Dantes otišao u Katalan?

- Pošao je ispred mene. - Ako bismo i mi pošli na istu stranu, mogli bismo se zaustaviti kod »Rezerve« i tamo, uz ĉašu malgeskog vi na,

oĉekivati novosti. - A ko bi nam ih saopštio ?

- Mi bismo bili na ulici, te bismo po Dantesovom licu vidjeli šta se dogodilo. - Hajdemo - reĉe Kadrus. - Ali ti ćeš platiti piće?

- Razumije se - odgovori Danglar.I obojica se uputiše brzim korakom ka oznaĉenom mjestu. Kad stigoše tamo, naruĉiše da im se donese boca vina idvije ĉaše. Ĉiĉa-Pamfil reĉe da je vidio prije nepunih desetak minuta Dantesa kad je prošao tuda.

Znajući pouzdano da je Dantes u Katalanu, oni sjedoše ispod mladog lišća platana i javora, u ĉijim je granamaveselo jato ptica slavilo prve lijepe dane proljeća. III

KATALAN

Na sto koraka od mjesta gdje su dva prijatelja, pogleda uprtih u daljinu i naĉuljenih ušiju, iskapljivali pjenušavomalgesko vino, uzdizao se - pozadi jednog golog breţuljka izgrizenog suncem i sjevercem - selo Katalan.

Jednoga dana pošla je iz Španije jedna tajanstvena grupa naseljenika i pristala uz obalu rta na kome i danas ţivi.Ona je došla iz nepoznatoga mjesta i govorila je nepoznatim jezikom. Jedan od njenih starješina, koji jerazumijevao provansalski jezik, zatraţi od opštine grada Marselja da im pokloni taj goli i neplodni rt, na koji oni

bjehu, poput antiĉkih mornara, izvukli na obalu svoje barke. Njegovoj molbi iziĊoše u susret, i poslije tri mjeseca,

okolo dvanaest ili petnaest barki koje bjehu dovezle te morske ĉergare uzdizalo se jedno seoce.

To selo, sagraĊeno na ĉudan i ţivopisan naĉin, pola mavarsko pola španjolsko, jeste isto ono koje je danasnastanjeno potomcima tih ljudi, i oni govore jezikom svojih otaca. I poslije tri ili ĉetiri stoljeća oni su još uvijek

ostali vjerni tome malom rtu na koji su se sruĉili kao jato morskih ptica, ne miješajući se ni u ĉemu sa marseljskimstanovništvom, sklapajući brakove izmeĊu sebe i saĉuvavši obiĉaje i nošnju svoje postojbine kao što su saĉuvali injen govor.

Potrebno je da ĉitaoci poĊu sa nama jedinom ulicom toga seoceta i da uĊu sa nama u jednu od onih kuća kojima jesunce spolja dalo onu lijepu boju uvelog lišća što se vidi na svim zgradama toga k raja, a iznutra rapavu prevlaku

bijele boje, koja je jedini ukras španskih domova.

Jedna stasita djevojka kose crne kao gar, oĉiju umilnih kao u gazele, stajala je naslonjena leĊima na sobni zid isvojim tankim prstima antiĉkog oblika gnjeĉila jedan struk nevinog vrijesa sa koga je cupkala cvjetiće i ĉiji suotpaci već leţali u gomili na podu. Osim toga, njene mišice gole do lakata i njene preplanule ruke, no koje suizgledale kao da su izmodelirane poput ruku Venere iz Arla, podrhtavale su od nekakvog grozniĉavog nestrplje-

nja, i ona je lupkala u pod svojim vitkim i ispupĉenim stopalom, te se nazirao ĉist, ponosan i smion oblik njenenoge, utegnute u ĉarapu od crvenog pamuĉnog konca sa sivim i plavim uglastim šarama.

Na tri koraka od nje, sjedeći na stolici koju je ljuljao naglim pokretima i nalakćen na stari crvotoĉni sto, jedan

visok mladić od dvadeset do dvadeset i dvije godine posmatrao ju je sa licem na kome su se borile zabrinutost isrdţba. Njegove oĉi su ispitivale, ali je ĉvrst i prav pogled djevojĉin gospodario njenim sagovornikom.

- Pa eto, Mercedes - govorio je mladić - uskoro će opet Duhovi, a to je trenutak za svadbu; odgovorite mi! - Ja sam vam već sto puta odgovorila, Fernande, i vi mora da ste zbilja svoj sopstveni neprijatelj kad me i dalje

pitate!

- Pa lijepo! Ponovite to opet, preklinjem vas, ponovite opet, da bih uspio da u to povjerujem. Recite mi po stoti put

da odbijate moju ljubav, koju je vaša mati odobravala; ubijedite me sasvim da se vi igrate mojom srećom, da mojţivot ili moja smrt za vas ništa ne znaĉe. Ah, boţe moj, boţe moj! Sanjati deset godina da ću postati vaš muţ,Mercedes, pa izgubiti tu nadu koja je bila jedini cilj moga ţivota!

- Ja bar nisam nikad hrabrila tu vašu nadu, Fernande -odgovori Mercedes. - Vi nemate da mi zamjerite ni za kakvu

koketeriju prema vama. Uvijek sam vam govorila: »Volim vas kao brata, ali ne traţite nikada od mene nešto drugoosim toga sestrinskog prijateljstva, jer moje srce pripada drugome.« Zar vam nisam uvijek tako govorila, Fernande

?

- Jest, ja to znam dobro, Mercedes - odgovori mladić. - Jest, vi ste mi uĉinili svirepu ĉast da budete iskreni. Ali, zar vi zaboravljate da meĊu Katoloncima vaţi sveti zakon da se ţene i udaju meĊu sobom?



- Varate se, Fernande, to nije zakon, to je samo obiĉaj; i vjerujte mi, bolje je da ne prizivate taj obiĉaj u svojukorist. Vas nisu uzeli prilikom regrutovanja, Fernande, i sloboda koju su vam ostavili samo je prosta trpeljivost;

svakoga trenutka vas mogu pozvati pod zastavu. Kad postanete vojnik, šta biste ĉinili sa mnom, sa jednom sirotom

djevojkom bez roditelja, jadnom, bez imanja, ĉija se jedina imovina sastoji od jedne ruševne kolibe, gdje visinekoliko pocijepanih mreţa, bijedno nasljedstvo što ga je moj otac ostavio mojoj majci, a moja majka meni?Pomislite, Fernande, da od prije godinu dana otkako je ona umrla, ja ţivim skoro od milostinje svojih sugraĊana!

Ponekad vi se ĉinite kao da sam vam ja od koristi, a to zato da biste imali prava da podijelite sa mnom ribu koju steulovili, i ja to primam, Fernande zato što ste vi sin jednoga brata moga oca, zato što smo zajedno odrasli, a još višezato što bi vam to, više od svega, zadalo suviše bola ako bih vas ja odbila. Ali ja osjećam dobro da riba koju janosim da prodam i da dobijem novac kojim kupujem konoplju da je predem, ja osjećam dobro, Fernande, da je tomilostinja.

- A šta mari, Mercedes, ako vi, mada sirota i usamljena, odgovarate mojim ţeljama više nego ćerka najponositijeg brodovlasnika ili najbogatijeg bankara iz Marselja! Šta treba ljudima kao što sam ja? Ĉestita ţena i dobradomaćica. Gdje ću ja naći bolju od vas i u jednom i u drugom pogledu?

- Fernande - odgovori Mercedes vrteći glavom - ţena postaje rĊava domaćica i ne moţe da jamĉi da će ostati poštena ţena kad voli drugog ĉovjeka, a ne svog muţa. Zadovoljite se mojim prijateljstvom, jer, ponavljam vam,to je sve što vam mogu obećati, a ja obećavam samo ono što znam pouzdano da mogu dati. - Da, razumijem ja to - reĉe Fernand. - Vi podnosite strpljivo svoju bijedu, ali se bojite da ja ne zapadnem u nju. E,

vidite, Mercedes, kad biste me vi voljeli, ja bih okušao sreću; vi biste mi donijeli sreću, i ja bih postao bogat: ja

mogu da proširim svoj ribarski posao; mogu da stupim za pomoćnika u neku trgovinu; mogu i sam da postanemtrgovac!

- Ne moţete vi pokušati ništa od svega toga, Fernande. Vi ste vojni obveznik, a što ste ostali u Katalanu, to je stogašto nije ratno stanje. Ostanite, dakle, ribar; ne bavite se snovima zbog kojih bi vam se stvarnost mogla uĉiniti jošstrasnijom, i zadovoljite se mojim prijateljstvom, pošto vam ne mogu dati nešto drugo. - Zbilja, Mercedes, vi ste u pravu. Ja ću biti mornar; umjesto odijela naših otaca, koje vi prezirete, nosiću šešir odlakovane koţe, prugastu košulju i plavu bluzu sa kotvama na dugmadima. Zar ne treba biti tako obuĉen pa da vamse neko sviĊa?

- Šta hoćete time da kaţete ? - zapita Mercedes bacajući jedan zapovjedniĉki pogled. - Šta hoćete time da kaţete?Ja vas ne razumijem.

- Hoću da kaţem, Mercedes, da ste vi tako strogi i tako svirepi prema meni samo stoga što oĉekujete nekog koji

je tako obuĉen. Ali onaj koga vi oĉekujete moţda je nestalan, a ako on to nije, onda je more nestalno za njega.

- Fernande - uzviknu Mercedes - mislila sam da ste dobri, ali sam se varala! Fernande, vi imate zlo srce, kad

prizivate u pomoć vašoj ljubomori gnjev boţji! E pa lijepo, jeste, neću da krijem: ja oĉekujem i volim onoga nakoga vi mislite, pa i ako se on ne vrati, umjesto da se tuţim na tu nestalnost koju vi spominjete, ja ću reći da je onumro voleći me. Mladi Katalonac trţe se bijesno. - Ja vas razumijem, Fernande: vi ćete kriviti njega što vas ja ne volim; vi ćete ukrstiti svoj katalonski noţ sanjegovim bodeţom! A šta će vam to koristiti? Da izgubite moje prijateljstvo ako budete pobijeĊeni, ili da viditekako se moje prijateljstvo pretvara u mrţnju ako vi pobijedite. Vjerujte mi, zapodijevati svaĊu sa nekim ĉovjekomrĊav je naĉin da se neko dopadne ţeni koja voli tog ĉovjeka. Ne, Fernande, vi nećete dopustiti da vas povuku vašezle misli. Kad već ne moţete da me imate za ţenu, zadovoljićete se da me imate za prijateljicu i sestru. A uostalom- dodade ona oĉiju zamagljenih i punih suza - priĉekajte, priĉekajte, Fernande; vi ste sami kazali maloĉas da jemore podmuklo, a već je ĉetiri mjeseca otkako je on otputovao; za ta ĉetiri mjeseca ja sam izbrojala dosta bura namoru!Fernand ostade neosjetljiv; on ne pokuša da otare suze koje su se kotrljale niz Mercedesine obraze; pa ipak, za

svaku od tih suza on bi dao ĉašu svoje krvi; ali su te suze tekle za drugoga. On ustade, proĊe kroz kolibu i vrati se, pa stade pred Mercedes mrka pogleda i stisnutih pesnica.

- Hajde, Mercedes - reĉe on - odgovorite još jedanput: jeste li se na to ĉvrsto odluĉili? 3 Grof Monte Kristo I

33

- Ja volim Edmonda Dantesa - reĉe hladno djevojka -i niko drugi osim Edmonda neće biti moj muţ. - I voljećete ga uvijek? - Dokle god budem ţiva. Fernand obori glavu kao obeshrabren ĉovjek, pusti jedan uzdah koji je liĉio na jecanje, zatim odjednom diţeglavu, pa stisnutih zuba i raširenih nozdrva reĉe: - Ali ako je on umro?- Ako je on umro, umrijeću i ja. - Ali ako vas on zaboravi?

- Mercedes! - viknu jedan veseo glas izvan kuće. -Mercedes!



- Ah! - uzviknu djevojka kliknuvši od radosti i pole-tjevši puna ljubavi. - Sad vidiš da me nije zaboravio, pošto se,eto, vraća! I ona jurnu ka vratima, pa ih otvori i viknu:

- Hodi, Edmonde! Evo me!Fernand, blijed i uzdrhtao, ustuknu kao što ĉini putnik kada ugleda zmiju, pa naišavši na svoju stolicu, pade na nju. Edmond i Mercedes bili su u zagrlja ju. Ţarko marselj-sko sunce, koje je prodiralo kroz otvorena vrata, zasulo ih je

talasom svjetlosti. Isprva oni nisu vidjeli ništa od onoga što ih okruţuje. Neizmjerna sreća izdvajala ih je odostalog svijeta, i oni su govorili samo onim isprekidanim rijeĉima koje izraţavaju polete jedne tako ţive radosti daizgleda da su izrazi bola.

Odjednom, Edmond spazi Fernandovo mraĉno lice, koje se u sjenci ocrtavalo blijedo i zloslutno. Jednim pokretom, koga nije ni sam bio svjestan, mladi Katalonac drţao je ruku na noţu zadjenutom za pojas. - Ah, oprostite - reĉe Dantes namrštivši se takoĊe. -Nisam bio zapazio da nas je troje.

Zatim, okrenuvši se prema Mercedes, zapita: - Ko je taj gospodin?

- Gospodin će biti vaš najbolji prijatelj, Dantese, jer je on moj prijatelj, moj roĊak, moj brat. To je Fernand, a to ćereći, ĉovjek koga poslije vas, Edmonde, volim najviše na svijetu. Zar ga ne poznajete? - Ah, da, poznajem ga - reĉe Edmond. I ne puštajući Mercedes, ĉiju je ruku drţao stegnutu u svojoj, on pruţi srdaĉnim pokre tom svoju drugu ruku

Kataloncu.

Ali Fernand, i ne pomišljajući da odgovori na taj prijateljski pokret, ostade nijem i nepomiĉan kao kip. Tada Edmond preĊe ispitivaĉkim pogledom sa Mercedes, uzbuĊene i uzdrhtale, na Fernanda, mraĉnog i zlokob -

nog.

Taj jedan pogled otkri mu sve. Ljutnja mu planu na licu.

- Nisam znao da sam se toliko ţurio da doĊem k vama, Mercedes, da bih ovdje naišao na jednog neprijatelja. - Neprijatelja! - uzviknu Mercedes pogledavši gnjevno u svoga roĊaka. - Neprijatelja u mojoj kući, kaţeš ti,Edmonde! Kad bih ja to vjerovala, uzela bit te pod ruku i otišla u Marselj, ostavljajući ovu kuću da se više nikad unju ne vratim.

Fernandovo oko bijesnu kao munja.- I kad bi tebe zadesila nesreća, moj Edmonde - nastavi ona sa isto neumoljivom hladnoćom koja je pokazivalaFernandu da je ta djevojka pronikla do dna njegove kobne misli - ako bi se tebi dogodila nesreća, ja bih se popelana rt Morţion i bacila bih se strmoglavce na stijene. Fernand uţasno poblijedi.

- Ali si se ti prevario, Edmonde - nastavi ona - ti nemaš ovdje nikakvog neprijatelja; ovdje je samo Fernand, moj brat, koji će ti stegnuti ruku kao odanom prijatelju. - I pri ovim rijeĉima djevojka okrete svoje odluĉno lice ka

Kataloncu, koji kao opĉinjen tim pogledom priĊe polako Edmondu i pruţu mu ruku. Njegova mrţnja, sliĉna nemoćnom ali ipak bijesnom talasu, slomila se o moć koju je ta ţena imala nad njim.

Ali tek što je dodirnuo Edmondovu ruku, a on osjeti da je uĉinio sve što je mogao uĉiniti, te jurnu iz kuće. - Oh! - uzviknu on trĉeći kao pomaman i hvatajući se rukama za kosu. - Oh, ko će me osloboditi ovoga ĉovjeka?Teško meni! Teško meni!

- Hej, Katalonĉe! Hej, Fernande! Kud juriš? - reĉe jedan glas. Mladić se naglo zaustavi, pogleda oko sebe i spazi Kadrusa kako sjedi za stolom sa Danglarom pod svodom od

zelena lišća. - Hej! - reĉe Kadrus - zašto nećeš da doĊeš k nama ? Zar ti se toliko ţuri da nemaš vremena da se pozdraviš sasvojim prijateljima?- A naroĉito kad oni imaju pred sobom još jednu skoro punu bocu - dodade Danglar.

Fernand pogleda u ta dva ĉovjeka tupo i ne odgovori ništa. - Izgleda sasvim pokunjen - reĉe Danglar gurajući koljenom Kadrusa. - Da li se mi nismo prevarili, te da će -

nasuprot našem predviĊanju - Dantes pobijediti?- Eh, to treba vidjeti - reĉe Kadrus. Pa okrenuvši se mladiću, reĉe: - E, pa šta je, Katalonĉe, jesi li se rješio?

Fernand obrisa znoj koji mu se slivao sa ĉela i uĊe polako pod hladnjak, ĉiji hlad kao da malo povrati mir njegovim ţivcima, a svjeţina malo prijatnosti njegovom iscrpljenom tijelu. - Dobar dan! - reĉe on. - vi ste me zvali, zar ne?

I on se sruĉi više nego što sjede na jednu od stolica koje su bile oko stola. - Pozvao sam te zato što si trĉao kao mahnit, i zato što sam se pobojao da ne odeš i ne skoĉiš u more - reĉe smijućise Kadrus. - Šta, vraga! Kad neko ima prijatelja, to nije samo radi toga da im ponudi ĉašu vina, već i zato da ihsprijeĉi da ne popiju tri ili ĉetiri litra vode. Fernand pusti jedan uzdah koji je liĉio na jecaj i obori glavu na šake ukrštene na stolu.

- E, slušaj! Hoćeš li da ti ja kaţem, Fernande - nastavi Kadrus, zapoĉinjući razgovor sa onom grubom naglošćuprostih ljudi koji zbog radoznalosti zaborave na svako lukavstvo. - Slušaj, ti liĉiš na postiĊenog ljubavnik a!



I on proprati ovu šalu glasnim smijehom. - Eh, odgovori Danglar - momak skrojen kao što je ovaj ne treba da bude nesrećan u ljubavi. Ti se to samo šališ,Kadruse.

- Ne, bogme - prihvati ovaj. - Bolje slušaj kako uzdiše. Hajde, hajde, Fernande - reĉe Kadrus - digni nos i odgovorinam, jer nije lijepo ne odgovoriti prijateljima koji nas pitaju za zdravlje.

- Moje zdravlje je dobro - reĉe Fernand steţući pesnice, ali ne diţući glavu.

- Ah, vidiš, Danglare - reĉe Kadrus namigujući okom na svog prijatelja - evo u ĉemu je stvar: Fernand, koga vidišovdje i koji je dobar i ĉestit Katalonac, jedan od najboljih ribara u Marselj u, zaljubljen je u jednu lijepu djevojkukoja se zove Mercedes. Ali, na nesreću, izgleda da je ta lijepa djevojka, opet, zaljubljena u dru gog kapetana

»Faraona«. A kako je »Faraon« baš danas ušao u pristanište, onda valjda razumiješ?

- Ne, ja ne razumijem - reĉe Danglar. - Jadni Fernand mora biti da je dobio otkaz - nastavi Kadrus.

- Dobro, pa šta je s tim? - reĉe Fernand dignuvši glavu i pogledavši Kadrusa kao ĉovjek koji traţi nekoga na komebi iskalio svoj gnjev. - Mercedes ne zavisi ni od koga, zar ne? I ona je slobodna da voli koga ona hoće.

- Ah, ako ti tako uzimaš tu stvar, onda je to nešto drugo! - reĉe Kadrus. - Ja sam vjerovao da si ti pravi Katalonac,

a meni su priĉali da Katalonci ne dopuštaju da ih neki suparnik istisne. Ĉak su isticali da je Fernand strahovit usvojoj osveti.

Fernand se osmjehnu ţalostivno. - Zaljubljen ĉovjek nije nikada strahovit - reĉe on.

- Jadni mladić! - prihvati Danglar praveći se da saţa-ljeva mladića iz dubine duše. Šta ćeš? On se nije nadao davidi Dantesa kako se odjednom vraća. Mislio je da je on moţda mrtav, nevjeran, ko zna? Te su stvari utolikobolnije ukoliko nas zadese iznenada.

- A, bogme, u svakom sluĉaju - reĉe Kadrus koji je pio dok je govorio i na koga je opojno malgesko vino poĉinjaloda dejstvuje - u svakom sluĉaju Fernand nije jedini kome smeta srećan dolazak Dantesa, zar ne, Danglare ?- Nije, to si taĉno rekao, i ja bih skoro smio da kaţem da će mu to donijeti nesreću. - Ali, svejedno - nastavi Kadrus nalivajući jednu ĉašu vina Fernandu i puneći po osmi ili deseti put svoju ĉašu, dok je Danglar jedva i srknuo iz svoje - svejedno, on se ipak ţeni Mercedes, lijepom Mer cedes; on se barem vratio radi

toga.Za to vrijeme je Danglar obuhvatio pronicljivim pogledom mladića, na ĉije su srce Kadrusove rijeĉi padale kaorastopljeno olovo.

- A kad će biti svadba? - zapita on.

- O, to još nije svršena stvar! - promrmlja Fernand.

- Nije, ali će biti - reĉe Kadrus - isto tako sigurno kao što će Danglar biti kapetan »Faraona«, zar ne, Danglare? Danglar uzdrhta na ovaj neoĉekivani ubod, pa se okrete

Kadrusu i poĉe sad da ispituje njegovo lice da bi vidio je li taj napad bio unaprijed smišljen; ali on zapazi samozavist na tome licu već skoro otupjelom od pijanstva. - E, pa onda - reĉe on puneći ĉaše - pijmo u zdravlje kapetana Dantesa, muţa lijepe Katalonke! Kadrus prinese ĉašu ustima otromjelom rukom i iskapi je odjednom. Fernand uze svoju ĉašu i razbi je o zemlju. - E, e, e! - reĉe Kadrus - šta ja to vidim onamo, navrh breţuljka, u pravcu Katalana? Pogledaj, Fernande, ti imaš

bolji vid od mene. Ĉini mi se da ja već ne vidim jasno, jer, znaš, vino je podlo: rekao bi ĉovjek da su to dvoje

zaljubljenih koji idu jedno pored drugoga drţeći se za ruku. Neka mi bog oprosti, ali oni i ne slute da ih mi vidimo,i eno ih gdje se ljube!

Danglar nije gubio iz vida nijedan znak duševnih muka Fernandovih, ĉije se lice naglo krivilo.

- Poznajete li ih vi, gospodine Fernande? - reĉe on. - Da - odgovori ovaj potmulim glasom. - To su gospodin Edmond i gospoĊica Mercedes.

- A, vidi molim te - reĉe Kadrus - a ja ih nisam poznao ! Ej, Dantese! Ej, lijepa djevojko! Hodite malo ovamo irecite nam kad će biti svadba, jer ovaj gospodin Fernand je tako tvrdoglav da neće to da nam kaţe. - Hoćeš li ćutati! - reĉe Danglar pretvarajući se kao da zadrţava Kadrusa, koji se sa pijaniĉkom upornošću nagi-njao izvan hladnjaka. - Potrudi se da se drţiš uspravno, a ostavi zaljubljene neka se na miru vole. Evo, pogledaj

gospodina Fernanda, pa se ugledaj na njega: on je razuman ĉovjek. Moţda je Fernand, razdraţen do vrhunca, podbadan od Danglara kao bik malim kopljima, htio najzad da jurne, jer se već bio digao i izgledalo je da prikuplja snagu kako bi skoĉio na svoga suparnika. Ali Mercedes, nasmijana i

prava, podiţe lijepu glavu, i zablista svojim bistrim pogledom. Tada se Fernand sjeti njezine prijetnje da ćeumrijeti ako Edmond umre, te ponovo pade obeshrabren na svoju stolicu.

Danglar pogleda jedno za drugim ta dva ĉovjeka: jednoga zaglupjelog od pijanstva, i drugoga savladanogljubavlju.- Ja neću ništa izvući od ove dvojice zvekana - promrmlja on - i sve mi se ĉini da se ja ovdje nalazim izmeĊu jednog pijanice i jednog plašljivca, jer evo jednog zavid-ljivca koji se opija vinom, dok bi trebalo da se opija ţuĉi;

a evo i jednog velikog glupaka kome su oteli djevojku ispred nosa i koji se zadovoljava da plaĉe i da se ţali kaokakvo dijete. A meĊutim taj ima oĉi plamene kao oni Španjolci, Sicilijanci i oni Kalabrezi koji tako dobro umiju



da se osvete; taj ima pesnice kojima bi mogao da razmrska glavu volu isto tako sigurno kao mesarski malj. Zbilja,

Edmondova sudbina će pobijediti. On će se oţeniti tom lijepom djevojkom, biće kapetan broda i rugaće nam se.Osim ako... (jedan blijed osmijeh ocrta se na Danglarovim usnama) osim ako se ja u to ne umiješam - dodade on.

- Hej! - vikao je i dalje Kadrus upola uspravljen i sa pesnicama na stolu. - Hej, Edmonde, zar ti ne vidiš svoje prijatelje, ili si moţda već postao suviše ohol da bi razgovarao s njima?

- Ne, dragi moj Kadruse - odgovori Dantes - ja nisam ohol, već sam srećan, a sreća zasljepljuje, mislim, još više

nego gordost.- Hvala bogu! To je bar jedno objašnjenje. E, dobar dan, gospoĊo Dantes. Mercedes mu ozbiljno otpozdravi.

- To još nije moje ime - reĉe ona - a u mome zaviĉaju to donosi nesreću, kaţu, kada se djevojka naziva imenomsvoga vjerenika prije nego što taj vjerenik postane njen muţ. Zovite me dakle Mercedes, molim vas.

- Treba oprostiti ovome dobrom susjedu Kadrusu -reĉe Dantes. - On se vara samo za malo!

- Znaĉi, svadba će biti ubrzo, gospodine Dantese? -reĉe Danglar pozdravljajući dvoje mladih. - Što je moguće prije, gospodine Danglare; danas će se sve ugovori ti kod tate Dantesa, a sutra ili prekosutra,

najkasnije, vjereniĉki ruĉak ovdje, kod »Rezerve«. Biće tu i prijatelji, nadam se, što znaĉi da ste i vi pozvani,gospodine Danglare; a to znaĉi da si i ti pozvan, Kadruse. - A Fernand - reĉe Kadrus sa glupim osmijehom na licu - da li je i Fernand pozvan?

- Brat moje ţene je i moj brat - reĉe Edmond - i nama bi bilo veoma ţao, Mercedes i meni, da vidimo kako se onnas kloni u takvom jednom trenutku.

Fernand otvori usta da odgovori, ali mu glas zamre u grlu, te ne mogade izgovoriti nijedne rijeĉi. -Danaszaruke, a sutra ili prekosutra vjeridba... Vraga! Vama se mnogo ţuri, kapetane. - Danglare - nastavi Edmond osmjehujući se - ja ću vam reći kao što je Mercedes maloĉas kazala Kadrusu: -ne

nazivajte me tim nazivom ko ji mi još ne pripada, jer bi mi to moglo donijeti nesreću. - Oprostite - odgovori Danglar. - Htio sam samo to reći da izgleda da se mnogo ţurite. Šta, vraga! Pa mi imamodosta vremena, jer »Faraon« neće poći ponovo na put prije tri mjeseca. - Ĉovjeku se uvijek ţuri da bude srećan, gospodine Danglare, jer kad je neko patio dugo vremena, njemu je veomateško da povjeruje u sreću. Ali mene ne nagoni na to samo sebiĉnost: potrebno je da odem u Pariz.

- Ah, zbilja, u Pariz! I to je prvi put da idete u Pariz, Dantese?-Da.

- Imate tamo kakva posla ?

- Ne radi sebe: imam da izvršim jednu poruku našega jadnog kapetana Leklera. Vi razumijete, Danglare, to jesveta duţnost. Uostalom, ne brinite se ništa, trebaće mi vremena samo koliko da odem i da se vratim.

- Da, da, razumijem - reĉe sasvim glasno Danglar. Zatim sasvim tiho: - U Pariz, jamaĉno da preda na oznaĉenu adresu pismo koje mu je veliki maršal dao! To pismo mi je izazvalo jednu misao, jednu odliĉnu misao! Ah! Dantese, dragi prikane, ti još nisi zabiljeţen u re gistar »Faraona« pod

brojem 1.

Zatim se okrete ka Edmondu, koji se već udaljavao, i doviknu mu: - Srećan put! - Hvala! - odgovori Edmond okrećući glavu i propraća- jući taj pokret prijateljskim mahanjem ruke. Zatim dvoje zaljubljenih nastaviše put, mirni i radosni kao dvoje izabranih koji odlaze u raj.

IV

ZAVJERA

Danglar je pogledom pratio Edmonda i Mercedes sve dok dvoje zaljubljenih ne išĉezoše iza jednog ugla tvrĊavesvetog Nikole; potom, okrenuvši se, ugleda Fernanda, koji se bješe ponovo srušio blijed i uzdrhtao na stolicu, dok

je Kadrus natucao rijeĉi neke vinske pjesme.

- Aha, dragi gospodine - reĉe Danglar Fernandu - evo jednog vjenĉanja koje ĉini mi se neće usrećiti svakoga? - Mene ono dovodi do oĉajanja - reĉe Fernand. - Vi ste, znaĉi, voljeli Mercedes?- Ja sam je oboţavao! - Odavno?

- Otkada se poznajemo, ja sam je uvijek volio.

- I vi sad ovdje ĉupate kose, umjesto da potraţite neki lijek tome! Šta, vraga! Ja nisam vjerovao da tako ĉine vašisunarodnici.

- Šta biste htjeli da uĉinim? - zapita Fernand.

- A šta ja znam? Zar se to mene tiĉe? Nisam ja, ĉini mi se, zaljubljen u gospoĊicu Mercedes, nego vi. Traţite, kaţeJevanĊelje, i naći ćete. - Ja sam već bio pronašao. - A šta to ?

- Namjeravao sam da ubijem noţem toga ĉvojeka, ali mi je djevojka kazala da će se ubiti ako se dogodi nesrećanjenom vjereniku.



- Eh! To se samo tako kaţe, ali se ne ĉini tako. - Vi ne poznajete nimalo Mercedes, gospodine: kad je ona zaprijetila, ona će to i uĉiniti.

- Glupaĉe! - promrmlja Danglar. - Neka se ona ubije ili ne ubije, šta ja marim, samo da Dantes ne postane kapetanbroda.- A prije nego što bi Mercedes umrla - nastavi Fernand nepokolebljivo odluĉnim glasom - ja bih i sam umro.

- To se zove ljubav! - reĉe Kadrus sve pijanijim glasom. - To je lju bav, ili znaĉi da se ja u tome više ne razumijem!

- Slušajte, - reĉe Danglar - vi mi izgledate dobar mladić, i ja bih ţeleo - neka me vrag odnese - da vas izvuĉem iznevolje; ali...- Jest - reĉe Kadrus - da ĉujemo. - Dragi moj - nastavi Danglar - ti si tri ĉetvrtine pijan: dovrši tu bocu, pa ćeš biti potpuno. Pij, a ne miješaj se u onošto mi ĉinimo. Za naš posao potrebno je imati bistru glavu. - Ja pijan? - reĉe Kadrus - ta batali! Popio bih ja još ĉetiri od tih tvojih boca, koje nisu veće od boca kolonjske

vode! Ĉiĉa-Pamfile, daj vina!

I da bi dodao dokaza svome tvrĊenju, Kadrus lupnu ĉašom o sto. - Šta vi ono rekoste, gospodine? - nastavi Fernand oĉekujući nastavak prekinute reĉenice. - Šta rekoh? Ne sjećam se više. Ta pijanica Kadrus pobrkao mi je misl i.- Samo ti priĉaj da sam ja pijanica. Utoliko gore za one koji se plaše vina, jer to znaĉi da oni imaju neku zlupomisao, pa se boje da se zbog vina ne izreknu.

I Kadrus poĉe da pjeva dva posljednja stiha jedne pjesme koja je tada bila mnogo u modi:

Svi opaki ljudi vode piju mnogo, Kao dokaz potop sluţiti bi mog'o. - Vi rekoste, gospodine - nastavi Fernand - da biste me izvukli iz nevolje; ali, dodadoste...

- Jest, ali, dodao sam ja... da bih vas izvukao iz nevolje, dovoljno bi bilo da se Dantes ne oţeni onom koju vi volite;

a vjenĉanja moţe sasvim lijepo i ne biti a da Dantes pritom ne umre.

- Jedino bi ih smrt mogla rastaviti - reĉe Fernand. - Vi mudrujete kao školjka, prijatelju - reĉe Kadrus -a evo tu je Danglar, koji je lukav, prepreden, majstor, i on ćevam dokazati da se vi varate. Dokaţi, Danglare. Ja sam odgovorio umjesto tebe. Reci mu da nije potrebno daDantes umre. Uostalom, bilo bi ţalosno da Dantes umre. To je dobar mladić, i ja volim Dantesa. U tvoje zdravlje,Dantese.

Fernand se diţe nestrpl jivo.

- Ostavite ga neka kaţe šta misli - prihvati Danglar zadrţavajući mladića. - A, uostalom, ma koliko da je pijan, on

se baš mnogo ne vara. Odsutnost razjedinjuje isto koliko i smrt; a pretpostavite da izmeĊu Edmonda i Mercedesbudu zidovi neke tamnice, oni će onda biti razdvojeni ni manje ni više nego kao kad bi to bila nadgrobna ploĉa.

- Jest, ali se iz tamnice moţe i izići - reĉe Kadrus, koji se sa preostatkom svoga razuma hvatao ĉvrsto za razgovor.- A kad neko iziĊe iz tamnice i kad se taj neko zove Edmond Dantes, onda on hoće da se osveti.

- Šta mari! - promrmlja Fernand.

- Uostalom - nastavi Kadrus - zašto bi Dantesa bacili u tamnicu? On nije ni ukrao, ni ubio, ni izvršio zloĉin.

- Ćuti! - reĉe Danglar. - Neću da ćutim - reĉe Kadrus. - Ja hoću da mi se kaţe zašto bi Dantesa bacili u tamnicu. Ja volim Dantesa. U tvojezdravlje, Dantese.

I on iskapi još jednu ĉašu vina. Danglar je pratio u bezizraznim oĉima krojaĉevim napredovanje pijanstva, pa okrenuvši se Fernandu reĉe: - Pa, dakle, razumijete li sad da nije potrebno da on bude ubijen?

- Ne, svakako, ako bi, kao što ste vi maloĉas rekli, bilo naĉina da se Dantes uhapsi. Ali, imate li takav naĉin?

- Ako bi se bolje potraţilo, - reĉe Danglar - mogao bi se naći. - Ali koga vraga se ja miješam u to? Zar se to menenešto tiĉe?

- Ja ne znam da li se to vas nešto tiĉe - reĉe Fernand hvatajući ga za mišicu - ali ja znam da vi imate neki liĉnirazlog da mrzite Dantesa; jer onaj koji i sam mrzi, ne vara se u osjećanjima drugih.

- Ja da imam razloga da mrzim Dantesa? Nikakvog, na ĉasnu rijeĉ. Ja sam vas vidio nesrećnog, i vaša nesreća me je zainteresovala, to je sve. Ali kad vi vjerujete da ja radim za svoj liĉni raĉun, onda zbogom, dragi prijatelju.Izvlaĉite se iz neprilike kako moţete. I sada se Danglar naĉini kao da hoće da ustane. - Nemojte - reĉe Fernand, zadrţavajući ga - ostanite! Na kraju krajeva, malo me se tiĉe da li vi mrzite Dantesa iliga ne mrzite: ja ga mrzim, i to kaţem otvoreno. PronaĊite taj naĉin, a ja ću ga izvesti, samo da ne bude pri tom

prouzrokovana smrt, jer je Mercedes kazala da će se ona ubiti ako Dantes bude ubijen.

Kadrus, koji je bio oborio glavu na sto, podiţe ĉelo, pa gledajući u Fernanda i Danglara sanjivim i bezizraznimoĉima, reĉe: - Ubiti Dantesa! Ko ovdje govori o ubijanju Dantesa? Ja neću da on bude ubijen, jer je on moj prijatelj. On je jutros

ponudio da podijeli svoj novac sa mnom, kao što sam ja podijelio svoj novac s njim. Ja neću da Dantes bude

ubijen.- A ko ti kaţe da će ga ubiti, glupaĉe! - odgovori





- Eh, pa ko, vraga, i pomišlja da mu uĉini neko zlo! To ne bismo uĉinili ni ja ni Fernand! - reĉe Danglar ustajući igledajući u mladića, koji je i dalje sjedio, no ĉije je oko iskosa piljilo u potkazivaĉku hartiju baĉenu u jedan ugao.


49- U tom sluĉaju - nastavi Kadrus - neka nam se donese još vina, jer hoću da pijem u zdravlje Edmonda i lijepeMercedes.

- Ti si, inaĉe, pio već suviše, pijanico - reĉe Danglar -i ako tako produţiš, moraćeš da prenoćiš ovdje, jer se nećešmoći više drţati na nogama. - Zar ja - reĉe Kadrus ustajući uobraţeno kao pijan ĉovjek - ja da ne mogu da se drţim na nogama! Kladim se da ćuse popeti na zvonaru Akula, i to da se ne zaklatim!

- E, pa lijepo, neka bude! - reĉe Danglar. - Primam opkladu, ali za sutra, a danas je vrijeme da se vratimo kući.Uhvati me pod ruku i poĊimo kući. - Da poĊemo - reĉe Kadrus - ali mi za to nije potrebna tvoja ruka. A ti, Fernande? Hoćeš li i ti sa nama nat rag u

Marselj ?

- Neću - reĉe Fernand - ja se vraćam u Katalan. - Griješiš; bolje hajde sa nama u Marselj, hajde! - Nemam ja šta da traţim u Marselj u, i neću tamo da idem.

- Kako ti to reĉe? Nećeš, prikane! E, pa dobro, radi kako hoćeš! Svakome je slobodno da ĉini što hoće! Hajdemo,Danglare, i pustimo gospodina da se vrati u Katalan, pošto on tako hoće.

Danglar iskoristi taj trenutak Kadrusovog raspoloţenja da bi ga odvukao u pravcu Marselj a. Samo, da bi ostaviokraći i lakši put Fernandu, on umjesto da se vrati pored pristaništa Nove Obale, vrati se kroz kapiju SvetogaViktora. Kadrus je išao s njim, povodeći se i drţeći se za njegovu mišicu.

Pošto preĊe dvadesetak koraka, Danglar se okrete i vide Fernanda kako jurnu ka pismu, koje strpa u dţep. Potom,istrĉavši iz hladnjaka, mladić odmah zaokrete ka Pijonu. - Šta je, što on to radi? - reĉe Kadrus. - On nas je slagao; rekao je da ide u Katalan, a on ide u varoš! Hej, Fernande!Prevario si se, mladiću! - To ti ne vidiš jasno - reĉe Danglar. - On ide pravo putem ka Starim Bolnicama.

- Zbilja! - reĉe Kadrus. - E, ja bih se zakleo da je skrenuo desno. Zaista, vino je podlo.- Dobro je, dobro je - promrmlja Danglar. - Ĉini mi se da je stvar dobro upućena i da je sad treba samo pustiti daide svojim tokom.

V

VJERIDBENI RUĈAK

Sutradan je bio lijep dan. Sunce je izišlo ĉisto i sjajno, i prvi purpurno crveni zraci prošaraše svojim rubinima pjenušave vrhove talasa. Ruĉak je bio prireĊen na prvom spratu one iste »Rezerve« sa ĉijim smo se hladnjakom već upoznali. Bila je to

velika dvorana koju je osvjetljavalo pet ili šest prozora, a iznad svakoga od njih (ko bi znao zašto!) bilo je ispisanoime jedne od velikih varoši u Francuskoj. Ograda od drveta, od ĉega je i cijela kuća bila sagraĊena, pruţala se duţ ovih prozora .

Iako je ruĉak bio zakazan tek za podne, ipak je iza te ograde bilo još od jedanaest ĉasova puno nestrpljivih šetaĉa.Bili su to povlašćeni mornari sa »Faraona« i nekoliko vojnika, Dantesovih prijatelja. Svi su oni, da bi ukazali

poĉast vjerenicima, obukli svoja najljepša odjela. MeĊu budućim gostima kruţio je glas da će vlasnici »Faraona« poĉastvovati svojim prisustvom vjeridbeni ruĉak svoga potkapetana; ali je to od njihove strane bila tako velika poĉast ukazana Dantesu da niko nije smio u to dapovjeruje.MeĊutim Danglar, stigavši sa Kadrusom, potvrdi takoĊe tu vijest. On se toga istog jutra vidio sa gospodinom

Morelom liĉno, i gospodin Morel mu je kazao da će doći na ruĉak u »Rezervu«. I zaista, trenutak poslije njih gospodin Morel uĊe takoĊe u sobu, a mornari sa »Faraona« pozdraviše ga

jednodušnim oduševljenim pljeskom. Prisustvo brodovla-snikovo znaĉilo je za njih potvrdu glasa koji je većkruţio da će Dantes biti naimenovan za kapetana broda; a kako je Dantes bio jako omiljen na brodu, to su oviĉestiti ljudi zahvaljivali na taj naĉin brodovlasniku što je bar jedanput njegov izbor bio' saglasan sa njihovimţeljama. Tek što gospodin Morel uĊe, poslaše svi sloţno Danglara i Kadrusa da poţure ka vjereniku. Njihovzadatak je bio da obavijeste o dolasku te vaţne liĉnosti, ĉija je pojava izazvala tako ţivo uzbuĊenje, i da mu kaţuda pohita.

Danglar i Kadrus poĊoše trĉeći, ali ne bijahu prešli ni sto koraka, kad ugledaše naspram barutane malu grupu koja je dolazila.

Ova mala grupa sastojala se od ĉetiri djevojke koje su bile prijateljice Mercedes, i Katalonke kao i ona, i koje su

pratile vjerenicu, koja je išla pod ruku sa Edmondom. Pored buduće nevjeste koraĉao je ĉiĉa Dantes, a za njima jeišao Fernand sa svojim zlobnim osmjehom.

Ni Mercedes ni Edmond nisu vidjeli taj zlobni osmjeh Fernandov. Ti jadni mladenci bili su tako srećni da suvidjeli smao sebe i lijepo vedro nebo koje ih je blago-siljalo.



Danglar i Kadrus izvršiše svoj zadatak izaslanika. Zatim, pošto se sa Edmondom vrlo snaţno i vrlo prijateljski

rukovaše, oni se rasporediše tako da Danglar poĊe sa Fernandom, a Kadrus pored ĉiĉa-Dantesa, koji je bio središteopšte paţnje. Taj starac bio je obukao svoj lijepi kaput od crne svile sa reljefnim prugama, ukrašen širokim ĉeliĉnimdugme-tima kristalna oblika. Njegove tanke ali snaţne noge šepurile su se u divnim pjegastim ĉarapama od

pamuĉnog konca, koje su na milju daljine odavale englesku krijuma-ĉarenu robu. Sa njegovog trorogog šešira

spuštao se ĉitav mlaz bijelih i plavih traka. Najzad, on se oslanjao na drven štap uvijen i pri vrhu povijen kao antiĉki pedum. Pomislilo bi se da je to jedan odonih kicoša koji su paradirali godine 1796. po vrtovima Liksambura i Tiljerija, koji tek što su bili ponovo otvoreni. Pored njega, kao što rekosmo, bio se privukao Kadrus, Kadrus koga je nada na dobar ruĉak naposljetku pomirilasa oba Dantesa, Kadrus kome je u sjećanju ostala nejasna uspomena na ono što se dogodilo sinoć, kao što pri

buĊenju ujutro naĊemo u pameti sjenku sna što smo ga usnili te noći. Danglar, pribliţujući se Fernandu, bješe upravio na razoĉaranog ljubavnika jedan dubok pogled. Fernand,koraĉajući iza budućih supruga, potpuno zaboravljen od Mercedes, koja je u mladalaĉkoj i divnoj ljubavnoj sebiĉ-

nosti vidjela samo svoga Edmonda; Fernand je bio blijed, potom rumen u naglim nastupima koji su išĉezavali da bi ustupili mjesto sve većem bljedilu. S vremena na vrijeme pogledao bi ka Marselju, i tada bi sav uzdrhtao odnervozne i nehotiĉne drhtavice. Izgledalo je da Fernand oĉekuje ili bar predviĊa neki veliki dogaĊaj. Dantes je bio skromno obuĉen. Pošto je pripadao trgovaĉkoj floti, imao je na sebi kaput koji je bio neka sredinaizmeĊu vojne uniforme i graĊanskog odjela, a u tom odijelu njegovo dobroćudno lice, ĉiju su vedrinu još

povećavale veselost i ljepota njegove vjerenice, bilo je savršeno lijepo. Mercedes je bila lijepa kao jedna od onih Grkinja sa Kipra ili Keosa što imaju oĉi kao abonos i usne kao koral. Ona je išla slobodnim i lakim korakom kao što idu Arlezijanke i Andaluţanke. Neka varoška djevojka bi moţda pokušala da sakrije svoju radost velom ili bar svojim gustim trepavicama, ali se Mercedes osmjehivala i gledala pravo u sve one koji su je okruţivali, a njen osmjejak i pogled govorili su isto toliko otvoreno koliko bi govorileove rijeĉi: Ako ste vi moji prijatelji, radujte se zajedno sa mnom, jer sam istinski srećna!

Ĉim vjerenici i njihova pratnja stigoše na mjesto gdje su ih oni iz »Rezerve« mogli vidjeti, gospodin Morel siĊe i poĊe takoĊe njima u susret, a za njim su išli mornari i vojnici sa kojima je on bio ostao i kojima je ponovio

obećanje već dato Dantesu da će on stupiti na mjesto kapetana Leklera. Kad ga vidje da dolazi, Edmond pusti rukusvoje vjerenice i provuĉe je ispod mišice gospodina Morela. Brodovlasnik i djevojka dadoše tada primjer penjućise prvi uz drvene stepenice koje su vodile u sobu gdje je ruĉak bio spremljen, i koje su punih pet minuta škripale

pod teškim koracima gostiju. - Oĉe - reĉe Mercedes zaustavljajući se kod sredine stola - vi ćete s moje desne strane, molim vas; a lijevo od mene

sjediće onaj koji mi je zamjenjivao brata - reĉe ona sa izvjesnom blagošću, koja prodre do dna srca Fernandu kaoubod noţa. Njegove usne pomodriše, i pod mrkom koţom njegovoga muškoga lica moglo se još jedanput vidjeti kako se krv

postepeno povlaĉi da bi potekla ka srcu. Za to vrijeme Dantes je uĉinio isto: sa svoje desne strane ponudio je mjesto gospodinu Morelu, a sa lijeveDanglaru; zatim je rukom dao znak da svaki sjedne gdje mu je volja.

Već su oko stola obnosili arlske kobasice, koje su bile mrke i jako mirisne; morske rakove sa sjajnom ljuštu rom,

ruţiĉaste školjke; morske jeţeve, koji liĉe na kestenje obvijeno njihovom bodljikavom korom; školjkekamenjarke, koje pokušavaju da oholo zamijene sladokuscima sa Juga ostrige sa sjevera; najzad, sva ona fina

predjela koja talasi valjaju po pjeskovitim obalama i koje zahvalni ribari oznaĉavaju zajedniĉkim nazivom»morsko voće«. - Lijepa tišina! - reĉe starac naslaĊujući se ĉašom vina ţutog kao topaz, koje je ĉiĉa Pomfil liĉno iznio predMercedes. - Zar bi se pomislilo da ovdje ima trideset osoba koje gore od ţelje da se smiju.

- Eh, muţ nije uvijek veseo - reĉe Kadrus. - Istina je - reĉe Dantes - da sam ja odviše srećan u ovom trenutku da bih bio veseo. Ako tako mislite, susjede, onda

ste u pravu. Radost ponekad proizvodi ĉudan utisak: ona tišti kao bol. Danglar pogleda u Fernanda, ĉija je osjetljiva priroda primila i odraţavala svako uzbuĊenje.

- Koješta! - reĉe on. - Valjda se ne plašite neĉega? Ĉini mi se, naprotiv, da sve ide prema vašim ţeljama!

- Pa to me baš i plaši - reĉe Dantes. - Ĉini mi se da ĉovjeku nije dato da tako olako stekne sreću! Sreća je kao onidvorci na zaĉaranim ostrvima, ĉije kapije ĉuvaju zmajevi. Mora se boriti da bi se osvojili, i ja zaista ne znam ĉimesam zasluţio sreću da budem muţ Mercedes. - Muţ, muţ - reĉe Kadrus - još to nisi, kapetane. Pokušaj malo da izigravaš muţa, pa ćeš vidjeti šta ćeš dobiti!

Mercedes porumeni.

Fernand je bio na mukama na svojoj stolici, uzdrhtavao je na svaki šum, i s vremena na vrijeme obrisao bi krupne

graške znoja, koje su izbijale po njegovom ĉelu kao prve kapi plahovite kiše.

- Boţe moj - reĉe Dantes - vi, susjede Kadruse, ne morate da me pobijete zbog takve sitnice. Mercedes još nije

moja ţena, to je istina... (On izvuĉe svoj ĉasovnik). Ali, kroz sat i po ona će to biti!



Svi uzviknuše iznenaĊeno, izuzev ĉiĉa-Dantesa, ĉiji široki osmjejak pokaza njegove lijepe zube. Mercedes seosmjehnu i nije se više stidjela. Fernand steţe grĉevito drţak svoga noţa.

- Kroz jedan sat! - reĉe Danglar poblijedjevši i sam. -A kako to?

- Jest, prijatelji - odgovori Dantes - zahvaljujući kreditu gospodina Morela, ĉovjeka kome poslije svoga oca jadugujem najviše na svijetu, sve teškoće su, uklonjene. Mi smo platili da se ubrza objavljivan je vjeridbe, te nas u

dva i po sata predsjednik Marseljske opštine oĉekuje u opštinskoj zgradi. A kako je odzvonilo jedan sat i ĉetvrt,

mislim da se ne varam mnogo kad kaţem da će se kroz jedan sat i trideset minuta Mercedes zvati gospoĊa Dantes. Fernand zatvori oĉi: vatreni oblak zaţari mu oĉne kapke; on se osloni o sto da ne bi klonuo, pa i pored svih svojihnapora ne mogade zadrţati potmulo jecanje, koje se izgubi u larmi smijeha i ĉestitanja okupljenih gostiju.

- To znaĉi brzo raditi, zar ne? - reĉe ĉiĉa Dantes. - Zar smatrate da se to zove gubiti vrijeme? Prispio juĉe ujutru, aoţenjen danas u tri sata! Samo mornari mogu tako hitro da završavaju poslove.

- A ostale formalnosti - primjeti bojaţljivo Danglar - braĉni ugovor, dokumenta?.. - Braĉni ugovor - reĉe Dantes smijući se - on je gotov: Mercedes nema ništa, a ni ja isto tako! Sve što imamo bićezajedniĉko! Nije trebalo mnogo vremena da se to napiše, a neće imati da se za to mnogo plati.

Ova šala izazva nove uzvike radosti i odobravanja. - Prema tome, ono što smo mi smatrali da je vjeridbeni ruĉak - reĉe Danglar - to je stvarno svadbeni ruĉak. - Ne - reĉe Dantes - vi nećete nimalo biti na gubitku, ne brinite. Sutra ujutru odlazim u Pariz. Ĉetiri dana zaodlazak, ĉetiri za povratak, jedan dan da izvršim savjesno nalog koji mi je dat, i prvog marta ću opet biti ovdje.Prema tome, drugoga marta biće pravi svadbeni ruĉak.

Ovaj izgled na još jednu gozbu udvostruĉi veselost toliko da je ĉiĉa Dantes, koji se u poĉetku ruĉka ţalio na tišinu,sada uzalud pokušavao da usred opšteg razgovora odrţi govor za sreću budućih supruga.

Dantes pogodi misao svoga oca i odgovori na nju jednim osmjehom punim ljubavi. Mercedes poĉe da po gleda u

zidni ĉasovnik, pa klimnu glavom Edmondu. Za stolom je vladala ona buĉna veselost i slobodno drţanje koji se kod ljudi iz niţeg staleţa javljaju pri krajuobjeda. Oni koji nisu bili zadovoljni svojim mjestom bijahu ustali i otišli da potraţe druge susjede. Svi su poĉeli dagovore u isti mah, i niko se nije brinuo da odgovori na ono što mu je sagovornik govorio, već samo da iskaţe svojesopstvene misli.

Fernandovo blijedilo bješe skoro prešlo na Danglarove obraze, a sam Fernand bio je van sebe od uzbuĊenja i liĉio je na ukletu dušu u paklenom ognju. On meĊu prvima bješe ustao sa svoga mjesta i šetao se uzduţ i poprijeko podvorani, pokušavajući da ne ĉuje buku pjesama i zveket ĉaša.

Kadrus mu se pribliţi u trenutku kad i Danglar, koji mu bješe prišao u jednom uglu dvorane, a koga Fernand kaoda je izbjegavao.

- Zaista - reĉe Kadrus, kome lijepo ophoĊenje Dante-sovo i naroĉito dobro vino ĉiĉa-Pamfila bjehu oduzeli i posljednju mrţnju koja se u njegovoj duši bješe zaĉela usljed neoĉekivane sreće Dantesove - zaista, Dantes je

ljubak mladić; i kad ga vidim kako sjedi pored svoje vjerenice, kaţem u seb^ da bi bila šteta ako biste mu priredilionu ruţnu šalu što ste je juĉe snovali. - Pa zato si i vidio - reĉe Danglar - da od toga ništa nije bilo. Ovaj jadni gospodin Fernand bio je toliko uzrujan dasam se isprva saţalio na njega, ali pošto se on pomirio sa sudbinom i pristao da bude djever na svadbi svogasuparnika, onda je sve u redu.

Kadrus pogleda Fernanda; ovaj je bio modar u licu.

- To samoodricanje je utoliko veće - nastavi Danglar -što je djevojka zaista lijepa. Vraga! Srećan je ugursuz taj

moj budući kapetan. Volio bih da se zovem Dantes makar samo dvanaest ĉasova.

- Hoćemo li da poĊemo? - zapita Mercedes ljupkim glasom. - Evo već otkucava dva sata, a nas oĉekuju u dva iĉetvrt. - Da, da, poĊimo! - reĉe Dantes ustajući ţurno.

- PoĊimo! - ponoviše jednoglasno svi gosti. U istom trenutku Danglar, koji nije puštao iz vida Fernanda dok je ovaj sjedio na ivici prozora, vidje ga kakootvori unezvjerene oĉi, podiţe se nekakvim grĉevitim pokretom, pa zatim sjede malaksalo na ogradu prozo ra.Skoro istoga trenutka odjeknu nekakva potmula lupa na stepenicama; odjek teških koraka i nejasan ţagor glasovaizmješanih sa zveketom oruţja nadjaĉaše uzvike gostiju, ma koliko da su ovi bili buĉni, i privukoše opštu paţnju,koja se ispolji istoga trenutka zabrinutom tišinom. Lupa koraka se pribliţi: tri udarca odjeknuše na vratima; svako pogleda u svoga susjeda sa zaĉuĊenim licem. - U ime zakona! - uzviknu jedan gromki glas, kome niko ne odgovori.

Odmah zatim vrata se otvoriše, i jedan policijski komesar, opasan zvaniĉnom ešarpom, uĊe u dvoranu, a za njimĉetiri naoruţana vojnika, koje je predvodio jedan kaplar. Zabrinutost se pretvori u strah.- Šta je to? - zapita brodovlasnik prilazeći komesaru, koga je poznavao. - Uvjeren sam da je ovo neka pogreška.

- Ako je pogreška, gospodine Morele odgovori komesar - vjerujte da će ta pogreška biti brzo popravljena.

MeĊutim, ja imam pri sebi jedan nalog za hapšenje, i mada ja sa ţaljenjem ispunjavam ovu duţnost, ipak moramda je izvršim. Ko je od vas, gospodo, Edmond Dantes?



Svi se pogledi okretoše ka mladiću, koji, veoma uzbuĊen ali saĉuvavši svoje dostojanstvo, priĊe korak naprijed ireĉe: - Ja sam to, gospodine; šta hoćete od mene?

- Edmonde Dantese - nastavi komesar - u ime zakona, ja vas hapsim!- Vi me hapsite! - reĉe Edmond poblijedjevši malo. -Ali zašto me hapsite?

- Ja to ne znam, gospodine, ali ćete saznati prilikom prvog vašeg saslušanja.

Gospodin Morel uvidje da se ne moţe ništa uĉiniti protiv neumitnosti toga stanja, jer jedan policijski kome sar,opasan zvaniĉnim pojasom, nije više privatan ĉovjek, već je statua samoga zakona, hladna, gluva, nijema.

Starac, naprotiv, jurnu ka oficiru, jer ima stvari koje srce jednoga oca ili majke neće nikad razumjeti.

On je molio i preklinjao, ali suze i molbe ne pomogoše ništa. MeĊutim, njegovo oĉajanje bilo je tako veliko da jekomesar bio dirnut.

- Gospodine - reĉe on - umirite se. Moţe biti da je vaš sin zanemario neku carinsku ili sanitetsku formalnost, te ćevrlo vjerovatno, kad se od njega dobiju potrebna obavještenja, biti pušten na slobodu. - A, tako dakle! Šta ovo znaĉi? - zapita namrštenih obrva Kadrus Danglara, koji se pretvarao da je iznenaĊen. - Otkud ja to znam ? - reĉe Danglar. - Ja kao i ti: vidim šta se dogaĊa, ne razumijem ništa, i zbunjen sam. Kadrus potraţi pogledom Fernanda, ali je on bio išĉe-zao.Cijela sinoćnja scena iziĊe mu tada pred oĉi u uţasnoj jasnoći. Reklo bi se da je ta katastrofa zderala veo što ga je sinoćno pijanstvo bilo stavilo izmeĊu njega i njegovog

pamćenja.

- O! o! - reĉe on rapavim glasom. - Da neće ovo biti posljedica one šale o kojoj ste juĉe govorili, Danglare? U tomsluĉaju, teško onome koji ju je naĉinio, jer je ona veoma kobna. - Koješta! - uzviknu Danglar. - Ti dobro znaš, naprotiv, da sam ja poderao ono pismo.

- Ti ga nisi poderao - reĉe Kadrus - nego si ga bacio u jedan ugao, i to je sve.

- Ćuti tu, ti nisi ništa vidio, jer si bio pijan. - Gdje je Fernand? - zapita Kadrus.

- Otkud ja to znam! - odgovori Danglar. - Vjerovatno je otišao svojim poslom. Ali umjesto da se bavimo tim, bolje

da pruţimo pomoć ovim jadnim oţalošćenim osobama.

I zaista, za vrijeme ovoga razgovora Dantes se sa osmjehom na licu rukovao sa svima svojim prijateljima i pošaou haps govoreći: - Ne brinite ništa, ova pogreška će se objasniti, i vjerovatno da neću ĉak otići ni do tamnice.

- O, na svaki naĉin, ja bih za to jamĉio - reĉe Danglar pribliţujući se toga trenutka, kao što rekosmo, glavnoj grupi. Dantes siĊe niz stepenice, predvoĊen policijskim komesarom i okruţen vojnicima. Jedna kola, ĉi ja su vrata bila

širom otvorena, ĉekala su na izlasku iz kuće, i on se pope u njih, a za njim uĊoše dva vojnika i komesar. Vrata sezatvoriše, i kola poĊoše natrag putem ka Marselju. - Zbogom, Dantese! Zbogom, Edmonde! - uzviknu Mercedes jurnuvši ka ogradi prozora.

Uhapšenik ĉu ovaj posljednji uzvik, koji je potekao kao jecaj iz ojaĊenog srca njegove vjerenice. On pro -vuĉeglavu kroz prozor na vratima, uzviknuvši: »DoviĊe-nja, Mercedes!« i išĉeze iza jednog ugla tvrĊave svetogNikole.

- Ĉekajte me ovdje - reĉe brodovlasnik. - Uzeću prva kola na koja naiĊem, odjuriću u Marselj i donijeću vamvijesti.

- Idite! - uzviknuše svi prisutni. - Idite i vratite se brzo! Poslije ovoga dvostrukog odlaska nastupi meĊu svima

koji bjehu ostali trenutak uţasnog zaprepašćenja.

Starac i Mercedes ostadoše neko vrijeme usamljeni, svako u svom sopstvenom bolu; ali se naposljetku nji hovi

pogledi sretoše. Oni osjetiše da su dvije ţrtve pogoĊene istim udarcem i baciše se u naruĉje jedno drugome. Za to vrijeme Fernand se vrati, nasu sebi ĉašu vode i popi je, pa sjedne na jednu stolicu.

Sluĉaj je htio da na obliţnju stolicu padne Mercedes otrgnuvši se iz starĉevog naruĉja. Fernand, jednim nesvjesnim pokretom, povuĉe natrag svoju stolicu. - On je to uĉinio - reĉe Kadrus Danglaru, koji nije ispuštao iz oĉiju Katalonca. - Ne vjerujem - odgovori Danglar. - On je bio suviše glup. U svakom sluĉaju, neka se taj udarac povrati na onogakoji ga je zadao.

- Ti mi ne spominješ onoga koji je to savjetovao - reĉe Kadrus. - Eh, boţe moj - reĉe Danglar - kad bi ĉovjek bio odgovoran za sve što kaţe tek onako! - Dabome, kad ono što kaţe tek onako padne natrag i ubode nekoga. Za to vrijeme grupe gostiju pretresale su to hapšenje na sve moguće naĉine.

- A vi, Danglare, šta vi mislite o ovom dogaĊaju ? - reĉe neko. - Ja - reĉe Danglar - mislim da je on moţda donio sa putovanja nekoliko denjĉića zabranjene robe. - Ali kad bi to bilo, vi biste to morali znati, Danglare, jer ste vi raĉunovoĊa na brodu. - Da, to je istina. Ali ĉinovnik na brodu zna samo za one bale koje su mu prijavljene: ja znam da mi na brodu

nosimo tovar pamuka, i to je sve; da smo to utovarili u Aleksandriji od gospodina Pastreta, a u Smirni od gospo-dina Paskala; ali ja dalje ništa ne znam.



- Oh, ja se sad s jećam - proslovi tiho jadni otac hvatajući se za tu dasku spasenja - da mi je juĉe rekao kako ima zamene jedan sanduk kafe i sanduk duvana.

- Eto vidite - reĉe Danglar - to je to; za vrijeme našeg odsustva carinici su vjerovatno pregledali brod »Faraon« i

svakako otkrili tajnu.Mercedes nije nikako vjerovala u to; jer njen bol, ugušivan do toga trenutka, izbi odjednom u jecajima.

- Hajde, hajde, treba imati nade! - reĉe ĉiĉa Dantes, ne znajući ni sam šta govori.

- Nade! - ponovi Danglar.- Nade - pokuša da promrmlja Fernand.

Ali ga je ova rijeĉ gušila; usne mu se pokretoše, ali nikakav zvuk ne iziĊe iz njegovih usta.

- Gospodo - uzviknu jedan od gostiju koji bješe ostao da straţari na ogradi prozora - gospodo, jedna kola dolaze!

Ah, to je gospodin Morel! Budite hrabri, budite hrabri! On nam svakako donosi dobre vijesti.

Mercedes i stari otac potrĉaše ka brodovlasniku, koga sretoše na vratima. Gospodin Morel bio je veoma blijed.

- Dakle? - uzviknuše oni jednoglasno. - Dakle, dragi prijatelji - odgovori brodovlasnik vrteći glavom - stvar je ozbiljnija nego što smo mislili. - Oh, gospodine - uzviknu Mercedes - on je nevin!

- I ja tako mislim - odgovori gospodin Morel - ali njega optuţuju... - A zbog ĉega? - zapita stari Dantes.

- Da je bonapartistiĉki agent. Oni moji ĉitaoci koji su ţivjeli u doba kada se dogaĊa ova povijest sjetiće se kako je uţasna bila tada optuţba koju

je izrekao gospodin Morel.Mercedes jauknu, a starac se sruĉi na jednu stolicu. - A - promrmlja Kadrus - vi ste me prevarili, Danglare, i ona šala je izvršena. Ali ja neću dopustiti da umru od bolaovaj starac i ova djevojka, i ja ću im sve reći. - Ćuti, nesrećniĉe - uzviknu Danglar zgrabivši Kadrusa za ruku - ili neću odgovarati za ono što ti se dogodi. Ko tikaţe da Dantes nije zaista kriv? LaĊa je pristala kod ostrva Elbe, on je tamo sišao na kopno i ostao cio jedan dan uPorto-Feraju. Ako bi se kod njega našlo neko pismo koje bi ga okrivljavalo, onda bi oni koji su mu pomagali bilismatrani za njegove sauĉesnike. Kadrus, brzim nagonom sebiĉnosti, shvati svu opravdanost ove tvrdnje. On pogleda Danglara oĉima otupjelim odstraha i bola, pa poslije jednog koraka što ga bješe uĉinio naprijed, odstupi za dva unazad.

- Onda priĉekajmo - promrmlja on.

- Dabogme, priĉekajmo - reĉe Danglar. - Ako je on nevin, pustiće ga na slobodu; ali ako je kriv, onda je beskorisnonatovariti na sebe krivicu zbog jednog zavjerenika.

- Onda poĊimo/ja ne mogu dalje ostati ovdje. - Jest, hajdemo - reĉe Danglar oĉaran što je našao druga za povlaĉenje. - Hajdemo, i ostavimo ih da se iz toga

izvuku kako mogu.

Oni poĊoše. Fernand, postavši opet djevojĉin oslonac, uze Mercedes za ruku i odvede je natrag u Katalan.Dantesovi prijatelji tako isto otpratiše u ulicu Mejlan skoro onesviješćenog starca. Uskoro se ta vijest, da je Dantes uhapšen kao bonapartistiĉki agent, raširi po cijeloj varoši. - Zar biste vi to vjerovali, dragi Danglare? - reĉe gospodin Morel sustiţući svoga ĉinovnika i Kadrusa, jer se i onţurio da se vrati u varoš da bi dobio neposredno kakvu vijest o Edmondu od zamjenika glavnog drţavnog tuţioca,gospodina od Vilfora, koga je nešto malo poznavao. - Zar biste vi to vjerovali?

- Boţe moj, gospodine - odgovori Danglar - ja sam već rekao da je Dantes bez ikakva povoda pristao kod ostrvaElbe, i to pristajanje, kao što znate, uĉinilo mi se sumnjivo. - Ali, da li ste te vaše sumnje saopštili još kome osim meni? - Toga bih se dobro ĉuvao, gospodine - dodade šapatom Danglar. - Vi dobro znate da zbog vašeg strica, gospodina

Polikara Morela, koji je sluţio pod Napoleonom i koji ne krije šta misli, sumnjiĉe i vas da ţalite za Napoleonom; bojao sam se da ne naškodim Edmondu, a zatim i vama. Ima stvari koje jedan sluţbenik mora da kaţe svome brodovlasniku a da strogo ĉuva od drugih. - Vrlo dobro, Danglare, vrlo dobro! - reĉe brodovlasnik. - Vi ste valjan mladić, zato sam već unaprijed mislio navas, u sluĉaju da je ovaj jadni Dantes postao kapetan »Faraona«.

- Kako to, gospodine?

- Jest, ja sam unaprijed zapitao Dantesa šta on misli o vama i da li mu neće biti neprijatno da vas zadrţi na vašem poloţaju; jer ne znam zašto, uĉinilo mi se da sam zapazio da ste vas dvojica u hladnim odnosima.

- A šta vam je on odgovorio?

- Da zaista misli da se, u izvjesnoj prilici koju mi nije rekao, nešto ogriješio o vas, ali da svaki onaj ko uţiva povjerenje brodovlasnika, uţiva i njegovo. - Podlac! - promrmlja Danglar.

- Jadni Dantes! - reĉe Kadrus. - Istina je da je on odliĉan mladić.

5 Grof Monte Kristo 165



- Jest, ali u ovom trenutku - reĉe gospodin Morel - evo »Faraona« bez kapetana.

- O - reĉe Danglar - treba se nadati, pošto mi moţemo ponovo krenuti na put tek kroz tri mjeseca, da će dotleDantes biti pušten na slobodu. - Svakako, ali šta ćemo dotle? - E, pa dotle sam ja tu, gospodine Morele - reĉe Danglar. - Vi znate da ja umijem da upravljam brodom isto tako

dobro kao ma koji kapetan duge plovidbe. To će vam ĉak biti od koristi da se posluţite mnome, jer kad Edmond

bude izašao iz zatvora, vi nećete imati nikoga da otpuštate iz sluţbe: on će zauzeti svoje mjesto, a ja svo je, i to jesve.- Hvala, Danglare - reĉe brodovlasnik - tako će se zaista sve urediti. Preuzmite dakle zapovjedništvo broda, ja vasovlašćujem, i nadgledajte iskrcavanje, jer ne treba nikad, ma kakva se nesreća dogodila pojedincima, da posloviod toga stradaju.

- Ne brinite ništa, gospodine. Ali, da li će moći bar da se vidi taj dobri Edmond ?

- To ću vam uskoro kazati, Danglare. Pokušaću da razgovaram sa gospodinom od Vilfora i da se zauzmem kodnjega u korist uhapšenika. Ja znam da je on odušev ljeni pristalica kralja, ali šta, vraga! Ma koliko da je pristalicakralja, i njpgov drţavni tuţilac, ipak je i on ĉovjek, a ja ne vjerujem da je on zao.

- Nije - reĉe Danglar - ali sam ja ĉuo da je slavoljubiv, a toje veoma sliĉno. - Najzad - reĉe gospodin Morel sa uzdahom - vidjeće-mo. A sad idite na brod, pa ću i ja doći k vama. I on ostavi dva prijatelja da bi se uputio sudskoj zgradi.

- Eto vidiš li sad - reĉe Danglar Kadrusu - kako se ta stvar okrenula? Imaš li još i sad ţelju da ideš i da potpomaţeš

Dantesu?- Ne, razumije se; ali je ipak uţasno da jedna šala ima takve posljedice. - Eh, a ko ju je naĉinio? Ni ti, ni ja, zar ne? To je Fernand. Ti dobro znaš da sam ja bacio ono pismo u jedan ugao;ĉak mi se ĉini da sam ga i pocijepao. - Nisi, nisi - reĉe Kadrus. - Oh, što se toga tiĉe, ja to znam pouzdano! Još kao da ga i sad vidim u uglu hladnjaka,sasvim izguţvano, uvijeno, i ĉak bih veoma volio da je i sad ondje gdje mi se ĉini da ga vidim!

- Šta ćeš? Moţda ga je Fernand uzeo, moţda ga je Fernand prepisao ili dao da se prepiše, a moţda se Fernand nije potrudio ni to da uĉini; i sad mi pada na pamet... Boţe moj, on je moţda poslao moje pismo! Sreća je što samiskrenuo rukopis.- Pa ti si, znaĉi, znao da je Dantes zavjerenik?

- Ja nisam znao ništa pod milim bogom. Kao što sam ti rekao, mislio sam da naĉinim samo jednu šalu, i ništadrugo. Izgleda da sam, poput glupog Avgusta, kazao istinu smijući se. - Svejedno - nastavi Kadrus - ja bih dao mnogo šta samo da se ovo nije dogodilo, ili bar da nisam u to bio nikako

umiješan. Vidjećeš da će nam to donijeti nesreću, Danglare! - Ako to donese nekome nesreću, donijeće je pravome krivcu, a pravi krivac je Fernand, a ne mi. Kakva nesrećamisliš da nam se moţe dogoditi? Mi treba samo da budemo mirni, da ne kaţemo nikome ni rijeĉi o tome, i bura će

proći i bez groma. - Amin! - reĉe Kadrus mahnuvši Danglaru rukom u znak oproštaja i uputivši se ka alejama Mejlan, vrteći glavomi govoreći sam sa sobom, kao što ĉine ljudi koje more velike brige. - Dobro je! - reĉe Danglar. - Stvari uzimaju tok koji sam predvidio: evo, postao sam zamjenik kapetana privre-

meno, i ako ova budala Kadrus moţe da ćuti, postaću i pravi kapetan. Jedino ako bi sud pustio na slobodu Dantesa.O, ali - dodade sa osmjehom - sud je sud, i ja imam povjerenja u njega.

I poslije ovoga on skoĉi u jednu barku, naredivši veslaĉu da ga odveze na »Faraon«, gdje mu je brodovlasnik, kao

što se sjećate, bio zakazao sastanak. VIZAMJENIK KRALJEVSKOG DRŢAVNOG TUŢIOCA

U ulici Grankur, naspram vodoskoka Meduza, u jednoj od onih starih kuća aristokratskog stila, koje je gradio Piţe, proslavljala se tako isto vjeridbenim ruĉkom druga jedna vjeridba. Samo, umjesto da su uĉesnici ovog drugog prizora bili ljudi iz naroda, mornari i vojnici, ovi ovdje bili su iz redovaglavnih liĉnosti marseljskoga društva. Bili su tu nekadašnje sudije koji su dali ostavku na svoje zvanje za vrijemeuzurpatorove vladavine; stari oficiri koji su napustili našu vojsku da bi prešli u Kondeovu; mladi ljudi koje sunjihove porodice odgajile i ne znajući pouzdano kakav će biti njihov ţivot i pored toga što su platile ĉetiri ili pet

puta da ih drugi mladići zamijene u vojnoj sluţbi, jer su mrzile tog ĉovjeka koga će pet godina izgnanstva naĉinitimuĉenikom, a petnaest godina rada na obnovi zemlje boţanstvom. Bili su za stolom i razgovor je tekao ţivo, proţet vrelim strastima, strastima onoga doba, strastima utoliko strasni -

jim, ţivljim i ogorĉenijim tu na jugu Francuske što su i od prije pet stotina godina vjerske mrţnje pritekle u pomoćpolitiĉkim mrţnjama. Car, koji je tada bio kralj ostrva Elbe, pošto je prije toga bio vladar nad jednim dijelom svijeta, vladao je nadstanovništvom od pet do šest hiljada duša, dok je ranije slušao kako uzvikuju: »Ţivio Napoleon!« sto i dvadeset

miliona podanika, i to na deset razliĉitih jezika, bio je tu smatran kao ĉovjek koji je zauvijek izgubljen zaFrancusku i za prijesto. Sudije su ukazivale na politiĉke pogreške; oficiri su govorili o Moskvi i Lajpcigu; ţene o



njegovom razvodu braka sa Ţozefinom. Ovom rojalistiĉkom svijetu, koji je bio sav radostan i pobjedniĉkirazdragan ne zbog pada toga ĉovjeka, već zbog uništenja naĉela, ĉinilo se da ţivot ponovo poĉinje za njega i budise iz nekog muĉnog sna. Jedan starac, odlikovan krstom svetoga Luja, ustade i pozva svoje goste da popiju zdravicu u ĉast Luja XVIII. Bio je to markiz od Sen-Merana.

Pri ovoj zdravici, koja je u isti mah podsjećala na izgnanika iz Hartvela i kralja koji je donio mir Francuskoj, ţagor

postade jak, ĉaše se podigoše na engleski naĉin, a ţene skidoše svoje kite cvijeća sa sebe i njima zasuše zastirkutrpeze. Bilo je to skoro pjesniĉko ushićenje.- I oni bi se s tim sloţili da se nalaze meĊu nama, - reĉe markiza od Sen-Merana, ţena hladna pogleda, tankihusana, aristokratskog drţanja i još elegantna i pored svojih pedeset godina - svi ti revolucionari koji su nas

prognali, a koje mi sad ostavljamo da sasvim na miru kuju zavjere po našim starim zamkovima koje su kupili zakomad hljeba u vrijeme Terora; i oni bi priznali da je pravo samopoţrtvovanje bilo sa naše strane, pošto smo se midrţali ĉvrsto' monarhije koja se rušila, dok su oni pozdravili novo sunce i stvarali bogatstva a mi gubili svoja; oni

bi priznali da je naš kralj bio zaista Luj Voljeni, dok je njihov uzurpator uvijek bio samo Napoleon prokleti. Zar

nije tako, Vilfore?

- Šta rekoste, gospoĊo markizo?.. Oprostite mi, ja nisam pratio taj razgovor. - Eh, ta pustite tu djecu, markizo - reĉe starac koji bješe napio zdravicu. - Ova djeca će se vjenĉati, pa je sasvimprirodno da imaju da razgovaraju o ĉemu drugom, a ne o politici. - Molim vas da mi oprostite, majko - reĉe jedna lijepa djevojka plave kose i oĉiju kao kadifa usred sedefaste

bjeline. - Vraćam vam gospodina od Vilfora, koga sam za trenutak bila prisvojila. Gospodine od Vi lfora, mojamajka vam govori.

- Spreman sam da odgovorim gospoĊi, ako hoće da bude dobra pa da ponovi svoje pitanje, koje nisam dobro ĉuo -

reĉe gospodin od Vilfora. - Opraštamo vam, Rene - reĉe markiza sa njeţnim osmijehom koji je bilo ĉudno vidjeti na tome hladnom licu; ali

je ţensko srce tako sazdano da ma koliko ono postalo neosjećajno pod uticajem predrasuda i zahtjeva društvenogophoĊenja, ipak ima u njemu jedan plodan i veseo kutak: to je onaj što ga je bog posvetio materinskoj ljubavi. -

Opraštamo vam... Eto, Vilfore, ja rekoh da bonapartisti nisu imali ni našeg ubjeĊenja, ni našeg oduševljenja, ninašeg poţrtvovanja. - O, gospoĊo, oni bar imaju nešto što zamjenjuje sve to: a to je fanatizam. Napoleon je zapadnjaĉki Muhamed. Zasve one ljude koji su prostaci ali imaju najveće ambicije, on je ne samo zakonodavac i gospodar, već je i uzor, uzor jednakosti.

- Jednakosti! - uzviknu markiza. - Napoleon uzor jednakosti! A šta ćete onda reći za gospodina Robespje -ra? Ĉini

mi se da mu vi otimate njegovo zvanje da biste ga dali Korzikancu. Ja pak smatram da je dovoljna i ona jednauzurpacija.

- Ne gospoĊo - reĉe Vilfor - ja ostavljam svakoga na mjestu koje mu pripada: Robespjera na trgu Luja XV, na

njegovom gubilištu; Napoleona na Vandomskom trgu, na njegovom stubu; samo, jedan je stvarao jednakost koja

uniţava, a drugi jednakost koja uzdiţe; jedan je sveo kraljeve na nivo giljotine, a drugi je uzdigao narod do nivoa prijestola. To ne znaĉi - dodade Vilfor smijući se -da obojica nisu bili gnusni revolucionari i da 9. termidor i 4.

april 1814. godine nisu bili dva srećna dana za Francusku, dostojna da ih proslavljaju i prijatelji monarhije. Ali to

takoĊe objašnjava kako je Napoleon, mada je pao da se nikad više ne uzdigne, nadam se, ipak saĉuvao svojefanatiĉne pristalice. Šta ćete, markizo? Kromvel, koji je bio samo upola ono što je bio Napoleon, imao je takoĊesvojih sljedbenika!

- Znate li vi da to što sad kaţete, Vilfore, miriše jako na revoluciju? Ali vam ja opraštam, jer ne moţe neko da budesin jednog ţirondinca a da ne saĉuva osobine svoga porijekla. Jaka rumen preĊe preko ĉela Vilforova.

- Moj otac je bio ţirondinac, gospoĊo - reĉe on - to je istina; ali moj otac nije glasao da se kralj pogubi; mog oca jestavio van zakona isti onaj Teror koji je i sa vama to isto uĉinio, i malo je trebalo pa da i on iznese svoju glavu naono isto gubilište na kome je pala glava i vašega oca. - Jest - reĉe markiza, a ta krvava uspomena ni najmanje ne izmijeni crte njenoga lica - samo, njih dvojica su se

tamo popeli zbog sasvim suprotnih naĉela, a dokaz je to što je cijela moja porodica ostala privrţena izgnanim prinĉevima, dok; je vaš otac poţurio da se pridruţi novoj vladi, te pošto je graĊanin Noartije najprije bioţirondinac, grof Noartije je postao senator.- Majko, majko - reĉe Rene - vi znate da smo se dogovorili da više ne spominjemo te ruţne uspomene. - GospoĊo - odgovori Vilfor - ja ću se pridruţiti gospoĊici od Sen-Merana da bismo vas zamolili vrlo ponizno da

se prošlost zaboravi. Zašto se uzajamno optuţivati zbog stvari u kojima je ĉak i sama volja boţja nemoćna? Bogmoţe da izmijeni budućnost, ali on ne moţe ni najmanje da promijeni prošlost. Ono što mi obiĉni ljudi moţemo dauĉinimo to je, ako ne da se odreknemo prošlosti, a ono bar da bacimo veo preko nje. Eto, ja sam se odvojio ne

samo od mišljenja moga oca, već i od njegovoga imena. Moj otac je bio ili je moţda i sad bonapartist i zove se

Noartije; a ja sam rojalist i zovem se Vilfor. Pustite da izumre u starome stablu ostatak revolucionarnoga soka, a



imajte pred oĉima, gospoĊo, samo izdanak koji se udaljuje od toga stabla ne mogući - pa ĉak i ne hoteći - da se od

njega potpuno odvoji.

- Bravo, Vilfore - reĉe markiz - bravo, dobro ste odgovorili! I ja sam uvijek savjetovao markizi da zaboravi na

prošlost, ali u tome nikad nisam mogao uspjeti. Vi ćete u tome biti srećniji od mene, nadam se. - Dobro, pristajem - reĉe markiza - zaboravimo na prošlost, i ja to ţelim, pa neka tako i bude; ali neka bar Vilfor

bude ubuduće nepokolebljiv. Nemojte zaboraviti, Vilfore, da smo mi jamĉili za vas kod njegova veliĉanstva: da je

njegovo veliĉanstvo takoĊe blagovoljelo zaboraviti po našoj preporuci (ona mu pruţi ruku), kao što i jazaboravljam po vašoj molbi. Samo ako vam padne šaka neki zavjerenik, sjetite se da se n a vas motri utoliko

paţljivije što se zna da ste vi iz jedne porodice koja je moţda u vezi sa tim zavjerenicima.

- Na ţalost, gospoĊo - reĉe Vilfor - moj poziv, a naroĉito vrijeme u kome ţivimo, nalaţu mi da budem strog. I ja ćuto i biti. Ja sam već imao da podiţem nekoliko politiĉkih optuţbi, i dokazao sam šta vrijedim. Na ţalost, s tim jošnije svršeno. - Mislite? - reĉe markiza. - Bojim se da je tako. Napoleon je na ostrvu Elbi, a to je sasvim blizu Francuske; njegovo prisustvo skoro na

dogledu naših obala podrţava nadu njegovih pristalica. Marselj je pun penzionisanih oficira, koji svakog dana, pod ma kakvim izgovorom, zapodijevaju svaĊu sarojalisti-ma; otuda dvoboji meĊu ljudima viših društvenih redova, a tako isto i ubistva u narodu. - Jest - reĉe gr of od Salvjea, stari prijatelj gospodina Sen-Merana i komornik gospodina grofa od Artoa -jest, ali vi

znate da će ga Sveta Alijansa premjestiti odande.

- Da, bilo je govora o tome pred naš odlazak iz Pariza - reĉe gospodin od Sen-Merana. - A kuda ga sad šalju?- Na Svetu Jelenu.

- Na Svetu Jelenu! A šta je to? - zapita markiza.

- Jedno ostrvo na dvije hiljade milja odavde, s druge strane polutara - odgovori grof.

- Vrlo dobro! Jer, kao što reĉe Vilfor, velika je ludost što su ostavili takvoga ĉovjeka izmeĊ u Korzike gdje jeroĊen, izmeĊu Napulja gdje i sad vlada njegov zet, i naspram one Italije od koje je on htio da naĉini kraljevinu zasvoga sina.

- Na nesreću - reĉe Vilfor - mi imamo ugovore iz 1814. godine, te se ne moţe dirnuti u Napoleona a da se nepovrijede ti ugovori.- E, pa lijepo, povrijedićemo ih! - reĉe gospodin od Salvjea. - A da li je on imao toliko obzira kada je trebalo da

naredi da se ftrijelja nesrećni vojvoda od Angijena?

- Da - reĉe markiza - tako je: Sveta Alijansa oslobodiće Evropu od Napoleona, i Vilfor će osloboditi Marselj odnjegovih pristalica. Kralj ili vlada ili ne vlada: ako vlada, onda njegovi ministri treba da su snaţne ruke, a njegovi

ĉinovnici neumoljivi. To je naĉin da se sprijeĉi zlo. - Na ţalost, gospoĊo - reĉe sa osmijehom Vilfor - jedan zamjenik drţavnog tuţioca stiţe uvijek onda kada je zloveć uĉinjeno. - Onda je njegova duţnost da ga popravi. - Ja bih vam mogao reći još i to, gospoĊo, da mi ne popravljamo zlo, već ga svetimo, i ništa više. - Oh, gospodine od Vilfora - reĉe jedna mlada i lijepa djevojka, ćerka grofa od Salvjea i prijateljica gospoĊice odSen-Merana - potrudite se da priredite jedno lijepo suĊenje dok mi budemo u Marselj u. Ja nikad nisam vidjelasudski pretres, a kaţu da je to veoma zanimljivo. - Veoma zanimljivo, zaista, gospoĊice - reĉe zamjenik drţavnog tuţioca - jer umjesto glumljenih bolova, to su

istinski bolovi. Ĉovjek koga tamo vidite, umjesto da se poslije svršene predstave vrati svojoj kući, da veĉera sasvojom porodicom i da mirno ode na spavanje da bi sutradan nastavio isti posao, vraća se u tamnicu, gdje nailazina dţelata. Eto vidite da za nervozne osobe, koje traţe jaka uzbuĊenja, nema prizora koji bi bio ravan ovome. Ne

brinite ništa, gospoĊice, ako se ukaţe prilika, ja ću vam je pruţiti.

- On nam utjeruje drhtavicu... i još se smije! - reĉe Rene poblijedjevši sva. - Šta ćete... to je dvoboj... Ja sam već traţio pet ili šest puta smrtnu kaznu za politiĉke ili druge optuţenike... I sad,ko zna koliko se noţeva u ovom trenutku oštre u prisjenku, ili su već upereni na mene? - Oh, boţe moj! - reĉe Rene oneraspoloţavajući se sve više. - Da li vi to govorite ozbiljno, gospodine od Vilfora?

- Ne moţe biti ozbiljnije, gospoĊice - odgovori mladi sudija sa smješkom na usnama. - No i pored tih lijepih

pretresa koje ţeli gospoĊica da bi zadovoljila svoju radoznalost, i koje ja ţelim da bih zadovoljio svojeslavoljublje, stanje će se samo još pogoršati. Svi oni Napoleonovi vojnici, naviknuti da slijepo jurišaju naneprijatelja, zar vjerujete da oni nešto misle kad ispaljuju metak ili kad idu na bajonet? E, pa zar će oni nešto višerazmišljati kad treba ubiti jednog ĉovjeka koga oni smatraju za svoga liĉnog neprijatelja, nego kad treba ubiti

jednog Rusa, Austrijanca ili MaĊara koga oni nikad nisu ni vidjeli? Uostalom, vidite, tako i treba da bude; inaĉe,naš poziv ne bi imao opravdanja. Eto ja, kad vidim kako u oĉima optuţenog bljesne odsjev bijesa, ja se osjetimsasvim ohrabren, ja se ushićujem: to više nije sudski pretres, to je borba; ja se borim s njim, on odvraća udarce, jaudvostruĉujem napade, i borba se svršava, kao i sve druge borbe, pobjedom ili porazom.Eto šta znaĉi govoriti pred

sudom. Tu iz opasnosti niĉe rjeĉitost. Jedan optuţenik, koji bi se na mene osmjehivao poslije moga optuţnoggovora, natjerao bi me na pomisao da sam rdavo govorio, i da je ono što sam rekao bilo blijedo, bez snage i



neuspjelo. Pomislite samo ono osjećanje gordosti što ga osjeća drţavni tuţilac ubijeĊen u krivicu optuţenoga, kadvidi kako njegov krivac poblijedi i pogrbi se pod teţinom dokaza i pod gromovima njegove rjeĉitosti! Njegovaglava se spušta; ona će pasti. Rene lako uzviknu. - To znaĉi dobro govoriti! - reĉe jedan od gostiju. - Evo ĉovjeka kakav je potreban u vrijeme kao što je ovo naše! - reĉe drugi. - Zaista - reĉe treći - na posljednjem suĊenju vi ste bili savršeni, dragi Vilfore. Znate, onaj ĉovjek što je ubio svoga

oca; e, zbilja, vi ste ga ubili prije nego što ga je dţelat i dodirnuo. - Oh, što se tiĉe oceubica - reĉe Rene - oh, to me se malo tiĉe, jer nema dovoljno velike kazne za takve ljude, ali

kad se tiĉe nesrećnih politiĉkih optuţenika!.. - Ali, oni su još gori, Rene, jer je kralj otac naroda, a htjeti svrgnuti s prijestola ili ubiti kralja, to znaĉi ubiti ocatrideset i dva miliona ljudi.

- Eh, svejedno, gospodine od Vilfora - reĉe Rene - vi mi obećavate da ćete biti blagi prema onima koje vam ja budem preporuĉila?

- Ne brinite ništa - reĉe Vilfor sa svojim najdivnijim osmijehom. - Nas dvoje ćemo zajedniĉki pripremati mojeoptuţnice. - Draga moja - reĉe markiza - brinite se vi o vašim kolibrima, pudlicama i vašim haljinama, a ostavite svome

budućem suprugu da vrši svoj poziv. Sad se oruţje odmara, a sudstvo je na cijeni; ima o tome jedna latinskaizreka, veoma dubokoga smisla.

- Cedant arma togae - reĉe Vilfor poklonivši se.

- Ja se nisam usudila da govorim latinski - odgovori markiza.- Ĉini mi se da bih više voljela kad biste bili ljekar -reĉe opet Rene - jer mi je anĊeo istrebitelj, ma koliko da jeanĊeo, ipak uvijek ulivao veliki strah. - Dobro, Rene! - prošapta Vilfor gledajući u djevojku njeţnim ljubavnim pogledom. - Kćeri moja - reĉe markiz - gospodin od Vilfora će biti moralni i politiĉki ljekar ove oblasti; vjerujte mi, to jelijepa uloga koju treba odigrati.

- I to će biti jedan naĉin pomoću koga će on uĉiniti da se zaboravi uloga koju je igrao njegov otac - reĉe opetnepopravljiva markiza.

- GospoĊo - prihvati Vilfor sa tuţnim osmijehom - ja sam već imao ĉast da vam kaţem da se moj otac, ja se bar nadam, odrekao zabluda svoje prošlosti; da je postao revnostan pristalica vjere i reda, pa moţda i bolji rojalistnego što sam ja. Jer je on to postao sa kajanjem, a ja samo sa oduševljenjem.

I poslije ove lijepo sroĉene reĉenice, da bi procijenio utisak svoje rjeĉitosti, Vilfor pogleda po gostima kao što bi poslije jedne sliĉne reĉenice pogledao po slušaocima u sudskoj dvorani.

- E, vidite, dragi moj Vilfore - prihvati grof od Salvjea - upravo to isto sam ja u Tiljerijama odgovorio prekjuĉeministru kraljevog dvora, koji je od mene zatraţio da mu malo objasnim ovu ĉudnu vezu izmeĊu sina jednogaţirondinca i ćerke jednog oficira Kondeove vojske. I ministar je vrlo dobro razumio. Takav naĉin stapanjaodobrava i Luj XVIII. Zbog toga nas je kralj, koji je slušao naš razgovor mada mi to nismo ni s lutili, prekinuo

rekavši: »Vilfor,« obratite paţnju da kralj nije izgovorio ime Noartije, već je, naprotiv, naglasio ime Vilfor,»Vilfor će«, rekao je dakle kralj, »naĉiniti lijepu karijeru; to je već zreo mladić i on mi je privrţen. Meni je bilomilo kad sam vidio da ga markiz i markiza od Sen-Merana uzimaju za zeta, i ja bih savjetovao taj brak, da oni nisu

došli prvi da me zamole za odobrenje da ga sklope.«

- Kralj je to rekao, grofe? - uzviknu Vilfor ushićeno. - Ja vam saopštavam taĉno njegove rijeĉi, i ako markiz hoće da bude iskren, on će priznati da ovo što vam ja uovom ĉasu saopštavam potpuno odgovara onome što je kralj rekao njemu liĉno, kad mu je on prije šest mjesecigovorio o namjeravanom vjenĉanju njegove ćerke sa vama. - To je istina - reĉe markiz.

- O, pa to znaĉi da ja za sve imam da zahvalim tome uzvišenom vladaru. Zato ću sve uĉiniti samo da mu što bolje posluţim. - U dobar ĉas - reĉe markiza - eto, takvoga vas volim. Neka sad naiĊe neki zavjerenik, pa će biti lijepo doĉekan. - A ja, majko - reĉe Rene - ja molim boga da vas ne posluša, već da pošalje gospodinu od Vilfora samo obiĉnelopove, male bankrote i bojaţljive varalice. Na taj naĉin moći ću da spavam mirno.

- To je - reĉe smijući se Vilfor - kao kad biste poţeljeli ljekaru da lijeĉi samo glavobolje, ospe i ubode osica, sve

ono što oštećuje samo koţu. Ako ţelite da me vidite kao kraljevskog drţavnog tuţioca, poţelite mi, naprotiv, oneuţasne bolesti ĉije lijeĉenje ĉini ĉast ljekaru. U tom trenutku, kao da je sluĉaj ĉekao samo da bude iskazana Vilforova ţelja pa da ta ţelja bude izvršena, jedanlakej ude i reĉe mu nekoliko rijeĉi na uvo. Vilfor tada napusti sto izvinj avaj ući se, i vrati se poslije nekolikotrenutaka, vedra lica i sa osmijehom na usnama.Rene ga pogleda zaljubljeno; jer u tom trenutku, sa njegovim plavim oĉima, tamnom bojom koţe i crnimzaliscima koji su okruţavali njegovo lice, to je bio zaista otmen i lijep mlad ĉovjek; zato je mlada djevojka nestrp-

ljivo oĉekivala da on objasni uzrok svoga trenutnog udaljavanja.



- Eto - reĉe Vilfor - vi ste maloĉas, gospoĊice, ţeljeli da imate za muţa ljekara, a ja barem imam sa Eskulapo -vim

uĉenicima (tako se još govorilo u 1815. godini) tu sliĉnost što nikad nisam gospodar svoga vremena, i što dolazeda me uznemire ĉak i kada sam pored vas, ĉak i na samom vjeridbenom ruĉku.

- A radi ĉega vas uznemiravaju, gospodine! - zapita lijepa djevojka pomalo uzbuĊena. - Na ţalost, zbog jednog bolesnika koji je, ako bi se povjerovalo onome što mi rekoše, bez izgleda na spasenje.Ovoga puta sluĉaj je veoma teţak, a bolest jako podsjeća na gubilište.

- Oh, boţe moj! - uzviknu Rene poblijedjevši. - Zbilja! - reĉe jednoglasno cio skup. - Izgleda da su baš sad, prosto reĉeno, otkrili jednu malu bonapartistiĉku zavjeru.

- Je li mogućno? - reĉe markiza. - Evo potkazivaĉkoga pisma. I Vilfor proĉita: »Gospodina kraljevskog drţavnog tuţioca izvještava jedan prijatelj prijestola i crkve da je izvjestan EdmondDantes, potkapetan broda »Faraon«, koji je jutros stigao iz Smirne poš to je prethodno pristajao u Napulju i u

Porto-Feraju, dobio nalog od Mirata da preda jedno pismo uzurpatoru, a od uzurpatora jedno pismo za

bona- partistiĉki odbor u Parizu. Dokaz za njegovu krivicu dobiće se ako se on uhapsi, jer će se naći to pismo bilo k od njega, bilo kod njegovogaoca, ili u njegovoj kabini na »Faraonu««.

- Ali - reĉe Rene - to pismo, koje je uostalom samo jedno anonimno pismo, upućeno je gospodinu kraljevskom

tuţiocu, a ne vama.

- Jest, ali je drţavni tuţilac odsutan; u njegovom odsustvu pismo je došlo u ruke njegovom sekretaru, koji je imaoduţnost da otvara pisma. On je, dakle, otvorio ovo, poslao po mene, pa pošto me nije našao, izdao je nareĊenje zahapšenje. - Znaĉi da je krivac uhapšen? - reĉe markiza. - To jest, optuţenik - prihvati Rene.- Da, gospoĊo - reĉe Vilfor - i kao što sam imao ĉast da maloĉas kaţem gospoĊici Rene, ako se naĊe ono pismo,onda je bolesnik veoma bolestan.

- A gdje je taj ne/rećnik? - zapita Rene.

- U mome stanu.- Onda idite, dragi prijatelju - reĉe markiz - nemojte zanemariti svoje duţnosti da biste ostali sa nama, kad vassluţba kralju oĉekuje drugdje. Idite, dakle, onamo gdje vas oĉekuje sluţba kralju.

- O, gospodine od Vilfora - reĉe Rene sklapajući ruke - budite blagi, jer je ovo dan vaše vjeridbe. Vilf or obiĊe oko stola, pa prišavši djevojĉinoj stolici, nasloni se na njen naslon i reĉe:

- Da bih vam uštedio jednu brigu, uĉiniću sve što budem mogao, draga Rene. Ali ako su nagovještenja pouzdana, ako je optuţba istinita, onda će se morati posjeći taj bonapartistiĉki korov.

Rene uzdrhta na tu rijeĉ posjeći, jer ta trava koju je trebalo posjeći imala je i svoju glavu.

- Eh, eh - reĉe markiza - ne slušajte tu djevojĉicu, Vilfore, ona će se na to već naviknuti.

I markiza pruţi Vilforu svoju mršavu ruku, koju on poljubi, no gledajući u isti mah u Rene i govoreći jojpogledom:

- Ovo ja ljubim vašu ruku ili bih barem ţelio da je ljubim u ovom trenutku. - Tuţno predskazivanje! - prošapta Rene. - Zbilja, gospoĊice - reĉe markiza - vi ste oĉajno djetinjasti: pitam ja vas kakve veze moţe imati sudbina drţave savašim osjećajnim maštanjima i vašom bolesnom osjetljivošću srca. - Oh, majko! - prošapta Rene. - Milost za tu rĊavu rojalistkinju, gospoĊo markizo -reĉe Vilfor. - Ja vam obećavam da ću svoj poziv zamjenikakraljevskog drţavnog tuţioca vršiti savjesno, a to će reći uţasno strogo.

Ali u isto vrijeme dok je kao sudija upućivao ove rijeĉi markizi, vjerenik je krišom bacio jedan pogled na svojuvjerenicu, a taj pogled je govorio:

»Ne brinite ništa, Rene: radi vaše ljubavi biću blag.« Rene odgovori na taj pogled svojim najumiljatijim smiješkom, i Vilfor iziĊe sa blaţenstvom u srcu.


81

VIIISTRAGA

Tek što Vilfor iziĊe iz trpezarije, a već se vesela maska njegovog lica pretvori u ozbiljan izraz ĉ ovjeka pozvanog

da u najvaţnijoj duţnosti rješava o ţivotu svoga bliţnjeg. MeĊutim, i pored sve pokretljivosti njegovoga lica,pokretljivosti koju je zamjenik drţavnog tuţioca, kao što to mora da ĉini i dobar glumac, više puta prouĉavao predogledalom, ovoga puta je za njega bio veliki napor da namršti obrve i natušti svoje lice. Jer izuzev uspomene na

politiĉku liniju kojom je išao njegov otac i koja je mogla, ako se on ne bi od nje potpuno udaljio, da skrene na

koban put njegovu budućnost, Ţerar od Vilfora bio je u tome trenutku toliko srećan koliko samo moţe ĉovjek da bude: već bogat od svoje kuće, on je u dvadeset i sedmoj godini zauzimao visok poloţaj u sudstvu i ţenio se



mladom i lijepom djevojkom koju je volio ne strasno, već razumom, onako kako jedan /:amjenik drţavnog tuţiocamoţe da voli, a osim svoje ljepdte, koja je bila znatna, gospoĊica od Sen -Merana, njegova vjerenica, bila je iz

jedne porodice koja je bila u to doba u najboljim vezama sa dvorom. A osim uticaja njenoga oca i majke, koji su

mogli -nemajući druge djece - da taj uticaj uloţe potpuno za dobro svoga zeta, ona je donosila još svome muţumiraz od pedeset hiljada talira, koji bi se mogli, zahvaljujući budućim mogućnostima, tome svirepom izrazu što suga provodadţije izmislile, povećati jednoga dana nasljeĊem od pola miliona.

Skup svih ovih pojedinosti predstavljao je, dakle, za Vilfora jednu sveukupnu sreću toliko sjajnu da mu se ĉiniloda vidi i same pjege na suncu, kada bi duţe vremena gledao svoj unutrašnji ţivot duhovnim oĉima. Na vratima zateĉe policijskog komesara koji ga je oĉekivao. Pogled na toga ĉovjeka u crnom odijelu obori ga savisina sedmoga neba na stvarnu zemlju po kojoj svi mi hodamo. On udesi svoje lice kao što smo rekli, pa prišavšisudskom ĉinovniku reĉe: - Evo me, gospodine. Proĉitao sam pismo, i vi ste dobro uĉinili što ste uhapsili toga ĉovjeka. A sada mi dajte onjemu i o zavjeri sve pojedinosti koje ste prikupili.

- O zavjeri, gospodine, mi ne znamo još ništa. Sve hartije i dokumenta što su naĊena kod njega zat vorena su u

jedan omot i ostavljena zapeĉaćena na vašem stolu. A što se tiĉe okrivljenoga, kao što ste vidjeli iz samoga pismakojim je potkazan, to je neki Edmond Dantes, potkapetan na jedrenjaku »Faraon« koji prenosi pamuk izAleksandrije i Smirne i koji pripada firmi Morel i sin iz Marselj a.

- Prije sluţbe u trgovaĉkoj mornarici, da li je on sluţio u vojnoj mornarici?

- O, ne, gospodine. To je sasvim mlad ĉovjek.

- Koliko mu je godina?- Najviše devetnaest ili dvadeset. U tom trenutku, baš kada je Vilfor, idući Glavnom ulicom, bio stigao do ugla ulice Konsej, jedan ĉovjek koji kaoda je ĉekao da on tuda naiĊe, priĊe mu. To je bio gospodin Morel. - Ah, gospodine od Vilfora! - uzviknu ĉestiti ĉovjek spazivši drţavnog tuţioca. - Veoma sam sretan što sam vas sreo. Zamislite da su baš sad naĉinili najĉudniju i najneĉuveniju pogrešku: uhapsili su potkapetana moga broda,Edmonda Dantesa.

- To znam, gospodine - reĉe Vilfor - i pošao sam da ga ispitam. - O, gospodine - nastavi gospodin Morel ponesen prijateljstvom prema mladiću - vi ne poznajete onoga koga

optuţujete, a ja ga dobro znam: zamislite ĉovjeka najpitomijeg, ĉovjeka najpoštenijeg, i smio bih skoro rećiĉovjeka koji najbolje poznaje svoj zanat u ĉitavoj trgovaĉkoj mornarici. O, gospodine od Vilfora! Ja vam ga

preporuĉujem sasvim iskreno i od sveg srca. Vilfor je, kao što smo mogli vidjeti, pripadao plemićkoj grupi grada, a Morel prostonarodnoj; prvi je bio krajnji

rojalist, a na ovog drugog se sumnjalo da je potajni bonapartista. Vilfor pogleda prezrivo Morela, pa mu odgovorihladno:

- Vi znate, gospodine, da neko moţe biti pitom u privatnom ţivotu, pošten u svojim trgovaĉkim odnosima, znalacu svome zanatu, pa da ipak bude veliki krivac u politiĉkom smislu. Vi to znate, gospodine, zar ne?

I sudija naglasi ove posljednje rijeĉi kao da je htio da ih primjeni na samoga brodovlasnika, dok njegov ispitivaĉki pogled kao da je htio da prodre u dubinu srca toga ĉovjeka dovoljno smjelog da se zauzima za nekoga dru gog, a

meĊutim je morao znati da se i njemu moglo ponešto da zamjeri u tom smislu. Morel pocrvenje, jer,nije osjećao da mu je savjest sasvim ĉista u pogledu politiĉkih ubjeĊenja; a osim toga ono štomu je Dantes u povjerenju rekao o svome sastanku sa velikim maršalom i ono nekoliko rijeĉi koje mu je car r ekao

uzrujavalo je njegovu dušu. Pa ipak, on dodade glasom u kome se osjećala najveća odanost prema mladiću:

- Preklinjem vas, gospodine od Vilfora, budite pravedni kao što i treba da budete, dobri kao što ste uvijek, i vratitenam brzo toga jadnog Dantesa!Ova rijeĉ vratite nam zazvoni revolucionarno u ušima zamjenika kraljevskog drţavnog tuţioca.

»Gle, gle!« pomisli on u sebi, »vratite nam... Da li taj Dantes nije ĉlan neke grupe karbonara, kad njegov zaštitnik tako nepromišljeno govori kao u ime nekog udruţenja? Uhapsili su ga u nekoj krĉmi - rekao mi je, ĉini mi se, policijski komesar i dodao da je bio u velikom društvu. To mora da je bio neki njihov tajni sastanak«. Zatim glasno odgovori:

- Gospodine, vi moţete biti potpuno mirni, i niste se uzalud obratili mojoj praviĉnosti, ako je okrivljeni nevin; aliako je on, naprotiv, kriv, mi ţivimo u jednom teškom vremenu, gospodine, u kome bi nekaţnjavanje bilo koban

primjer; prema tome, biću primoran da vršim svoju duţnost. I poslije toga, pošto je bio stigao do vrata svoje kuće, koja se suĉeljavala sa sudskom zgradom, on uĊe gordo, pošto

je sa ledenom uĉtivošću pozdravio jadnog brodovlasnika, koji ostade kao skamenjen na mjestu na kome ga je

Vilfor ostavio.

Predsoblje je bilo puno ţandarma i policijskih agenata; usred njih, pod budnim nadzorom i pogledima punim

plamene mrţnje, stajao je uhapšenik, miran i nepomiĉan. Vilfor proĊe kroz predsoblje, baci jedan pogled ispod oka na Dantesa, pa pošto uze sveţanj hartija koji mu

predade jedan agent, išĉeze govoreći: - Neka se uvede uhapšenik.



Ma kako da je bio brz taj pogled, ipak je on, bio dovoljan Vilforu da stvori sebi predstavu o ĉovjeku koga će imatida ispituje: nazreo je inteligenciju u njegovome širokom i otvorenom ĉelu, hrabrost u ĉvrstom pogledu inamrštenim obrvama, a iskrenost u debelim i poluotvorenim usnama, iza kojih su se vidjela dva reda zuba bijelih

kao slonova kost.Prvi utisak bio je povoljan po Dantesa; ali je Vilfor tako ĉesto ĉuo, kao poslovicu duboke mudrosti, da treba bitinepovjerljiv prema svome prvom utisku, naroĉito kad je povoljan, te on primjeni tu izreku na utisak, ne vodeći

raĉuna o razlici koja postoji izmeĊu tih dviju rijeĉi. I tako on uguši u sebi dobre pobude koje su htjele da osvoje njegovo srce da bi odatle jurišale na njegov razu m,

udesi pred ogledalom svoje lice kao u sveĉanim danima, pa sjede, natmuren i sa prijetnjom na licu, za svoj sto.

Trenutak poslije toga Dantes uĊe. Mladić je još bio blijed, ali miran i nasmijan. On pozdravi svoga sudiju sa neusiljenom uĉtivošću, pa zatim potraţioĉima neku stolicu, kao da je bio u salonu brodovlasnika Morela. Tek tada njegove oĉi susretoše tamni pogled Vilforov, onaj pogled svojstven ljudima iz suda, koji ne ţele da im se

proĉitaju misli i koji svojim oĉima daju izraz mutnog stakla. Taj pogled pokaza mu da se nalazi pred sudom, gdje

se svi ponašaju natmureno. - Ko ste vi i kako se zovete ? - zapita Vilfor prelistava jući zabilješke koje mu je policijski agent predao pri ulaskui koje su od prije jednog sata postale obimne, tolik o razorne klice špijunaţe brzo prianjaju za ono nesrećno tijelošto se naziva optuţenikom. - Ja se zovem Edmond Dantes, gospodine - odgovori mladić mirnim i zvonkim glasom. - Ja sam potkapetan na

brodu »Faraon«, koji pripada gospodi Morelu i sinu.- Koliko vam je godina?

- Devetnaest - odgovori Dantes.

- Šta ste radili u trenutku kada su vas uhapsili?

- Bio sam na ruĉku na dan moje sopstvene vjeridbe, gospodine - reĉe Dantes glasom pomalo uzbuĊenim, toliko je bolna bila suprotnost izmeĊu onih radosnih trenu taka i ove zlokobne ceremonije koja se sad odigravala, i toliko ga

je mraĉno lice gospodina od Vilfora nagonilo da misli na vedri lik Mercedes.

- Bili ste na svom vjeridbenom ruĉku? - reĉe zamjenik drţavnog tuţioca uzdrhtavši i protiv svoje volje. - Da, gospodine, ja treba baš sad da se vjenĉam sa jednom djevojkom koju volim od prije tri godine. Vilfor, ma koliko da je obiĉno bio neosjetljiv, osjeti izvjesno uzbuĊenje zbog ove podudarnosti, te uzrujaniDantesov glas, koji je bio iznenadno otrgnut od svoje sreće, probudi u dnu njegove duše osjećanje simpatije, jer sei on baš tada ţenio, i on je bio srećan, a došli su da pomute njegovu sreću zato da bi on potpomagao da se uništiradost jednoga ĉovjeka koji je, kao i on, bio već na domaku svoje sreće.

»Ova filozofska sliĉnost«, pomisli on, »naĉiniće veliki utisak pri mom povratku u salon gospodina odSen-Mera-na.« I on unaprijed pronaĊe i sredi u sebi, dok je Dantes oĉekivao nova pitanja, one protivuslovne rijeĉi pomoću kojih govornici stvaraju reĉenice pune slavoljubivosti i ţelje za pljeskom zbog kojih ljudi ponekadvjeruju da je to prava rjeĉitost. Kada je njegov mali govor u mislima bio sroĉen, Vilfor se osmjehnu na svoj budući uspjeh, pa obraćajući se

ponovo Dantesu, reĉe: - Nastavite, gospodine.

- Šta ţelite da nastavim ?

- Da obavještavate sud. - Neka mi sud kaţe o ĉemu hoće da bude obaviješten, pa ću mu ja reći sve što znam. Samo - dodade on

osmjehnuvši se takoĊe - ja mu dajem na znanje da ne znam bogzna šta. - Jeste li vi sluţili za vrijeme uzurpatora? - Baš je trebalo da stupim u vojnu mornaricu kad je on svrgnut.

- Kaţu da su vaša politiĉka ubjeĊenja buntovniĉka -reĉe Vilfor, kome niko nije rekao ni rijeĉi o tome, no koji jevolio da postavi to pitanje kao što se iznosi neka optuţba. - Moja politiĉka ubjeĊenja, gospodine? Na ţalost! Ja se skoro stidim da to priznam, ali ja nikad nisam imao ono štose naziva utvrĊeno mišljenje. Ja imam tek devetnaest godina, kao što sam imao ĉast da vam maloĉas kaţem; ja neznam ništa, ja nisam odreĊen da igram nikakvu ulogu; za ono malo što jesam i što ću biti, ako mi se dodijeli zvanjeza kojim ţudim, imaću da zahvalim gospodinu Morelu. I zato sva moja mišljenja, ne mislim da kaţem politiĉka,već liĉna, ograniĉena su na ova tri osjećanja: ja volim svoga oca, poštujem gospodina Morela i oboţavamMercedes. Eto, gospodine, to je sve što mogu da kaţem sudu. Kao što vidite, to nije za njega mnogo zanimljivo.

Dok je Dantes govorio, Vilfor je posmatrao njegovo lice i vrlo blago i vrlo iskreno, i osjećao je kako mu se vraćajuu sjećanje rijeĉi kojima ga je Rene molila da bude blag prema okrivljenome, koga nije poznavala. Na osnovuiskustva koje je zamjenik drţavnog tuţioca već imao o zloĉinu i zloĉincima, on je vidio da iz svake Dantesoverijeĉi izbija dokaz nevinosti. I zaista, taj mladić, moglo bi se skoro reći još dijete, jednostavan, prirodan, koji jegovorio onom rjeĉitošću srca koja se nikad ne moţe namjerno pronaći, pun ljubavi prema svakome, jer je bio

sretan i jer sreća i same zle ljude pretvara u dobre, prenosio je ĉak i na svoga sudiju blagu ljubaznost koja se



izlivala iz njegovog srca. Edmond je imao u pogledu, u glasu i u pokretima, ma koliko da je Vilfor bio prema

njemu nabusit i strog, samo ljupkost i dobrotu prema onome koji ga je ispitivao.

»Vraga«, pomisli u sebi Vilfor, »ovo je neki divan deĉko, i meni neće biti teško, nadam se, da zadobijemnaklonost Rene vršeći prvu preporuku koju mi je ona dala: tako ću zasluţiti srdaĉan stisak ruke pred svima, i jedandivan poljubac nasamo.«

I pri ovoj slatkoj nadi Vilforovo lice se razvedri, tako da kad skrete svoj pogled sa svojih misli na Dantesa, Dantes,

koji je pratio pogledom sve pokrete na licu svoga sudije, osmjehivao se kao i njegova misao.- Gospodine - reĉe Vilfor - da li vi imate liĉnih neprijatelja? - Liĉnih neprijatelja! - reĉe Dantes. - Ja sam srećom odviše beznaĉajna liĉnost da bi mi ih društveni poloţaj mogaostvoriti. A što se tiĉe moje naravi, koja je moţda malo plahovitija, ja sam se uvijek trudio da je ublaţim u odnosuna svoje potĉinjene. Ja imam deset ili dvanaest mornara pod svojom komandom: neka se oni ispitaju, gospodine,

pa će vam oni reći da me vole i poštuju, ne kao oca, jer sam odveć mlad za to, već kao starijeg brata.

- Ali, kad nemate neprijatelja, moţda imate nekoga ko vam zavidi: vi ćete sa vaših devetnaest godina biti

naime-novani za kapetana, a to je visok poloţaj u vašem pozivu; vi ćete se oţeniti jednom lijepom djevojkom kojavas voli, a to je rijetka sreća u svim pozivima na svijetu. Te dvije povlastice koje vam je sudbina dodijelila moglesu da vam stvore zavidljivice.- Da, vi ste u pravu. Vi svakako bolje poznajete ljude nego ja, i to je mogućno. Ali ako bi se ti neprijatelji nalazilimeĊu mojim prijateljima, onda vam iskreno kaţem da više volim i da ne saznam za njih, da ne bih morao da i h

mrzim.

- Varate se, gospodine. Treba uvijek, koliko god je to mogućno, vidjeti jasno svoju okolinu. A pošto mi se zaistaĉini da ste vi veoma valjan mladić, to ću radi vas odstupiti od uobiĉajenog reda u sudu i pomoći vam da se prisjetite, jer ću vam pokazati potajnu optuţbu zbog koje se sad nalazite ovdje preda mnom. Evo optuţnog pisma.Poznajete li taj rukopis.

I Vilfor izvuĉe iz svoga dţepa pismo i pruţi ga Dantesu. Dantes pogleda i proĉita. Ĉelo mu se zamraĉi, i on reĉe: - Ne, gospodine, ne poznajem ovaj rukopis; on je iskrenut, pa ipak su potezi dosta slobodni. U svakom sluĉaju,ovo je pisala neka vješta ruka. Veoma sam srećan - dodade gledajući zahvalno u Vilfora - što imam posla saĉovjekom kao što ste vi, jer je taj moj zavidljivac zaista pravi neprijatelj.

I po bljesku koji sijevnu u oĉima mladoga ĉovjeka kad izgovori ove rijeĉi, Vilfor je mogao da razazna koliko je bilo prikrivene snaţne volje pod blagošću koju je isprva pokazao. - A sad hajde - reĉe zamjenik drţavnog tuţioca -odgovarajte mi iskreno, gospodine, ne kao okrivljeni svome

sudiji, već kao što odgovara ĉovjek u nezgodnom poloţaju nekom drugom ĉovjeku koji se interesuje za njega:ĉega ima istinitog u ovoj anonimnoj optuţbi?

I Vilfor sa odvratnošću baci na sto pismo koje mu Dantes bješe vratio. - Sve i ništa, gospodine, a evo ĉiste istine, na koju se mogu zakleti svojom mornarskom ĉašću, svojom ljubavlju

prema Mercedes i ţivotom svoga oca. - Govorite, gospodine - reĉe Vilfor jakim glasom. Zatim dodade za sepe šapatom:

»Kad bi Rene mogla da me vidi, nadam se da bi bila zadovoljna mnome i da me ne bi više nazivala dţelatom!«

- Pa, eto! Kada smo napuštali Napulj, kapetan Lekler se rabolio od zapaljenja mozga. Pošto nismo imali ljekara nabrodu, a on nije htio da pristane nigdje, jer se ţurio da stigne na ostrvo Elbu, njegova se bolest toliko pogoršala dame je pri kraju trećega dana, osjećajući da će umrijeti, pozvao k sebi i rekao mi:

»Dragi Dantese, zakunite mi se svojom ĉašću da ćete uĉiniti ono što vam budem rekao. U pitanju su najvišiinteresi.

Zaklinjem vam se, kapetane - odgovorio sam mu.

E, onda pošto poslije moje smrti vama pripada zapovjedništvo broda kao potkapetanu, vi ćete preuzeti tozapovjedništvo, uputićete se ka ostrvu Elbi, iskrcaćete se u Porto-Feraju, potraţićete velikog maršala i predaćete

mu ovo pismo. Moţda će vam se tada predati drugo jedno pismo i zatraţiti od vas da izvršite neki zadatak koji je bio meni namijenjen, Dantese, vi ćete ga izvršiti umjesto mene, i sva ĉast od toga pripašće vama.

Uĉiniću to, kapetane, ali moţda nije tako lako doći do velikog maršala kao što vi mislite. Evo jednoga prstena koji ćete mu vi dostaviti - rekao je kapetan - i koji će otkloniti sve zapreke.«

I poslije ovih rijeĉi predao mi je jedan prsten. Bilo je već krajnje vrijeme, jer poslije dva sata poĉeo je da bunca. Sutradan je bio mrtav.

- A šta ste vi potom uradili ? - Ono što mi je bila duţnost da uradim, gospodine, ono što bi i svaki drugi na mome mjestu uĉinio: u svakomsluĉaju, molbe jednog samrtnika su svetinje; ali meĊu mornarima su molbe jednog starješine isto što i nareĊenjakoja se moraju izvršiti. Zato ja uputih brod ka ostrvu Elbi, gdje stigoh sutradan. Naredih cijeloj posadi da ostane na

brodu, a ja siĊoh sam na kopno. Kao što sam bio i predvidio, ĉinili su mi izvjesne teškoće da me odvedu maršalu,ali mu ja poslah prsten koji je trebalo da mi posluţi kao znak raspoznavanja, i sva se vrata otvoriše preda mnom.On me primi, ispita me o posljednjim trenucima smrti jadnoga kapetana Leklera, i, kao što je ovaj bio predvidio,

dade mi jedno pismo sa nalogom da ga ja liĉno odnesem u Pariz. Ja mu to obećah, jer je to znaĉilo ispunitiposljednju volju moga kapetana. Iskrcah se i brzo uredih sve brodske poslove, pa zatim odjurih svojoj vjerenici,



koju zatekoh ljepšu i zaljubljeniju nego ikad. Zahvaljujući gospodinu Morelu preskoĉismo sve crkvene teškoće, tesam se naposljetku nalazio, kao što sam vam već rekao, na svome vjeridbenom ruĉku, spreman da se vjenĉam kroz jedan sat i da otputujem sutradan u Pariz, kada, na tu dostavu koju vi, izgleda, sad prezirete isto koliko i ja, mene

uhapsiše. - Jest, jest - reĉe tihim glasom Vilfor - sve mi to izgleda kao istina; i ako ste vi krivi, to je usljed vaše neopreznosti;

pa i tu neopreznost opravdavaju nareĊenja vašega kapetana. Predajte nam to pismo što su vam ga dali na ostrvu

Elbi, dajte mi rijeĉ da ćete doći na prvo ispitivanje, pa idite natrag svojim prijateljima. - Znaĉi da sam sad slobodan, gospodine! - uzviknu Dantes sav radostan.- Jeste, samo mi dajte to pismo.

- Ono mora da je tu pred vama, gospodine, jer su mi ga oduzeli sa ostalim dokumentima, a ja raspoznajem neka od

njih u tome sveţnju hartija. - Priĉekajte - reĉe zamjenik drţavnog tuţioca Dantesu, koji je baš uzimao svoje rukavice i šešir - priĉekajte. Kome

je ono upućeno?

- Gospodinu Noart/jeu, ulica Kok-Eron, u Parizu.

Da je grom udario u Vilfora, ne bi ga brţe i izne-nadnije pogodio. On ponovo pade u svoju naslonjaĉu, sa koje se bješe pridigao da dohvati sveţanj hartija uzapćenih od Dantesa, pa prelistavajući ga ţurno, izvuĉe ono kobnopismo, na koje baci pogled pun neizrecivog straha.

- Gospodin Noartije, ulica Kok-Eron, broj 13 - promrmlja on blijedeći sve više. - Da, gospodine - odgovori Dantes zaĉuĊeno. - Poznajete li ga?

- Ne - ogovori brzo Vilfor. - Jedan vjeran kraljev sluţbenik ne poznaje zavjerenike. - Zar je tu u pitanju neka zavjera? - zapita Dantes, koga, pošto je povjerovao da je slobodan, poĉe ponovo daobuzima strah još veći nego u poĉetku. - U svakom sluĉa ju, gospodine, ja sam vam rekao da nisam imao ni pojma

o sadrţini pisma koje sam nosio. - Da - odgovori Vilfor potmulim glasom. - Ali vi znate ime onoga kome je ono bilo upućeno! - Da bih ga predao njemu liĉno, gospodine, bilo je potrebno da ga znam. - I vi niste pokazali ovo pismo nikome? - reĉe Vilfor ĉitajući i blijedeći ukoliko je dalje ĉitao. - Nikome, gospodine, tako mi ĉasti!

- Znaĉi da niko ne zna da ste vi nosili jedno pismo sa ostrva Elbe upućeno gospodinu Noartijeu? - Niko, gospodine, osim onoga koji mi ga je dao.

- I to je odveć, zaista više no što treba - promrmlja Vilfor.

Vilforovo ĉelo mrštilo se sve više ukoliko se u ĉitanju pribliţavao kraju. Zbog njegovih pobijeljelih usana, drh -

tavih ruku i zaţarenih oĉiju Dantes je poĉeo da osjeća u duši najbolnije strepnje.

Pošto je proĉitao, Vilfor zagnjuri glavu u šake i ostade tako za trenutak pogruţen. - Oh, boţe moj! Šta je to sad, gospodine? - zapita bojaţljivo Dantes. Vilfor ne odgovori ništa, ali poslije nekoliko trenutaka on ponovo diţe svoje blijedo i izobliĉeno lice i proĉita još jedanput to pismo.

- I vi kaţete da ne znate sadrţinu ovoga pisma? -nastavi Vilfor.

- Tako mi ĉasti, to opet kaţem, gospodine - reĉe Dantes - ja to ne znam. Ali, šta je to sa vama, zaboga! Vama će pozliti. Hoćete li da zazvonim, hoćete li da zovem. - Ne, gospodine - reĉe Vilfor ustajući brzo. - Ne miĉite se, ne govorite ništa, jer ovdje ja izdaj em nareĊenja, a nevi.

- Gospodine, htio sam samo da vam pomognem, i ništa više - reĉe Dantes uvrijeĊeno. - Meni nije ništa potrebno. Bila je to samo trenutna malaksalost, i ništa drugo. Brinite se vi o sebi, a ne o meni, iodgovarajte.Dantes oĉekivaše da poĉne ispitivanje poslije ovoga nareĊanja, ali uzalud, jer Vilfor ponovo pade na svoju

naslonjaĉu, prevuĉe ledenom rukom preko ĉela oblivenog znojem, pa po treći put stade da ĉita pismo. »Oh, ako bi on znao šta sadrţi ovo pismo - promrmlja on za sebe - i kada bi ikada doznao da je Noartije otac

Vilforov, ja bih bio upropašćen, upropašćen za-svagda!«I s vremena na vrijeme pogledao bi u Edmonda, kao da bi njegov pogled mogao da probije onu nevidljivu branu

koja skriva u srcu one tajne koje usta neće da kaţu. - Oh, nećemo više da s/amnjamo! - uzviknu on odjednom.

- Ali, zaboga, gospodine! - uzviknu mladić. - Ako vi sumnjate u mene, ako me sumnjiĉite, ispitajte me, a ja samspreman da vam odgovaram.

Vilfor naĉini jedan jak napor da se savlada, pa reĉe tonom koji je ţelio da izgleda spokojan:

- Gospodine, iz vašeg ispitivanja proizlaze za vas stvari koje vas veoma mnogo terete, te ja nemam vlast, kao štosam se isprva nadao, da vam odmah vratim slobodu. Zbog toga moram prije nego što bih preduzeo takvu mjeru, da

pitam za savjet istraţnog sudiju. Pa ipak, vi ste vidjeli kako sam ja postupao sa vama.

- O, da, gospodine - uzviknu Dantes - i ja sam vam na tome zahvalan, jer ste se vi prema meni ponašali više kao

prijatelj nego kao sudija.



- E, dakle, gospodine, ja ću vas zadrţati još neko vrijeme kao hapšenika, i to što je moguće manje. Ono što vasnajviše tereti, to je ovo pismo, i evo vidite...

Vilfor priĊe kaminu, baci pismo u vatru i ostade tu sve dok se ono ne pretvori u pepeo. - I, eto vidite - nastavi on - ja ga uništavam. - Oh, gospodine - uzviknu Dantes - vi ste nešto više nego pravda, vi ste oliĉena dobrota!

- Ali slušajte što vam kaţem - nastavi Vilfor. - Poslije ovakvog postupka vi valjda razumijete da moţete imati

povjerenja u mene, zar ne?- O, gospodine! Naredite, i ja ću izvršiti vaša nareĊenja. - Ne - reĉe Vilfor prilazeći mladiću - ne, neću ja vama da izdaj em nareĊenja, nego hoću da vam dam savjete,razumijete.

- Recite samo, i ja ću im se povinovati kao da su nareĊenja. - Zadrţaću vas do veĉeras ovdje, u sudskoj zgradi; moţda će neko drugi doći da vas ispita; recite mu sve što ste imeni kazali, ali ni rijeĉi o ovome pismu.

- Obećavam vam to, gospodine. Izgledalo je kao da Vilfor moli i preklinje, a okrivljeni tješi svoga sudiju. - Vi razumijete - reĉe on bacajući pogled na pepeo koji još bješe saĉuvao oblik hartije i koji je lebdio iznadplamena - sada je ovo pismo uništeno, a samo vi i ja znamo da je ono postojalo. Prema tome neće vam ga ponovo

pokazati, zato ga poriĉite ako vam ga spomenu, poriĉite ga smjelo, pa ćete biti spašeni.

- Poricaću, gospodine, budite bez brige - reĉe Dantes.

- Dobro, dobro! - reĉe Vilfor pruţajući ruku ka gajtanu jednog zvonceta. Zatim zastade u trenutku kad je htio da zazvoni pa reĉe:

- To je bilo jedino pismo koje ste imali?

- Jedino.

- Zakunite se.Dantes ispruţi ruku, pa reĉe: - Zaklinjem se. Vilfor zazvoni. Policijski komesar uĊe. Vilf or priĊe policajcu i reĉe mu nekoliko rijeĉi na uvo; komesar samo klimnu glavom u znak odgovora.

- PoĊite sa gospodinom - reĉe Vilfor Dantesu. Dantes se pokloni, baci jedan zahvalan pogled na

Vilfora i iziĊe. Tek što se vrata za njim zatvoriše, a Vilfora izdade snaga i on pade skoro onesviješćen u jednu naslonjaĉu.

Zatim poslije jednog trenutka prošapta: - O, boţe moj! Od ĉega zavise ţivot i sudbina!... Da je drţavni tuţilac bio u Marselj u i da je istraţni sudija pozvan

umjesto mene, ja bih bio upropašćen; i to prokleto pismo bi me survalo u provaliju. Ah, oĉe moj, oĉe, zar ćete viuvijek biti prepreka mojoj sreći na ovome svijetu, i zar ću morati vjeĉito da se borim protiv vaše prošlosti!

Zatim odjednom kao da neka neoĉekivana misao sinu u njegovom umu i ozari mu lice; osmijeh se ocrta na

njegovim još stisnutim usnama, a unezvijerene oĉi umiriše se i kao da se zaustaviše na jednoj pomisli.

- Tako je - reĉe on. - Jest, to pismo koje je trebalo da me upropasti moţda će mi donijeti uspjeh. Hajde, Vilfore, sadna posao!

I pošto se uvjerio da okrivljeni nije više u predsoblju, zamjenik drţavnog tuţioca iziĊe takoĊe iz sobe i uputi seţurno domu svoje vjerenice. VIII

IFSKA TVRĐAVA

Prolazeći kroz predsoblje, policijski komesar dade znak dvojici ţandara, i ovi stadoše jedan sa desne a drugi slijeve strane Dantesu; otvoriše jedna vrata koja su iz stana drţavnog tuţioca vodila u sudsku zgradu, išli su nekovrijeme jednim od onih velikih i tamnih hodnika od kojih zadrhte oni koji kroz njih prolaze ĉak i kad nemaju

nikakvog razloga da uzdrhte.Kaogod što je Vilforov stan imao prolaz u sudsku zgradu, tako je i sudska zgrada imala prolaz koji je vodio uzatvor, u mraĉnu graĊevinu naslonjenu na samu sudsku zgradu, i u koji je gledala radoznalo, svim svojimrazjapljenim otvorima, zvonara Akulske crkve, koja se diţe ispred njega. Poslije mnogih zaokretanja u hodniku kojim je išao, Dantes vidje kako se otvoriše jedna vrata sa gvozdenim

prozorĉetom. Policijski komesar otkuca pomoću jednog gvozdenog zvekira tri udarca, koji se Dantesu uĉiniše kaoda su otkucani na njegovom srcu. Vrata se otvoriše, i dva ţandara gurnuše lako svoga uhapšenika, koji se još uste-zao. Dantes prekoraĉi kobni prag, i vrata se sa treskom zatvoriše za njim. Sad je udisao drugi jedan vazduh,

memljiv i teţak: bio je u tamnici. Odvedoše ga u jednu dosta ĉistu sobu, no koja je imala rešetke na prozoru i tešku bravu na vratima; zato ga izglednjegovoga stana nije mnogo uplašio, a rijeĉi zamjenika drţavnog tuţioca, izgovorene glasom koji se Dantes u7 Grof Monte Kristo 1

97

uĉinio prijateljski, odzvanjale su mu u ušima kao slatko obećanje nade.



Bilo je već ĉetiri sata kada su Dantesa uveli u njegovu sobu. Bilo je to, kao što smo već rekli, na dan prvoga marta,te se uhapšenik uskoro naĊe u mraku. Tada se ĉulo sluha pojaĉa kod njega na raĉun ĉula vida, koje se bješe ugasilo, te na najmanji šum koji bi dopro donjega, uvjeren da dolaze da ga puste na slobodu, on bi naglo ustao i pošao jedan korak ka vratima; ali bi odmahzatim taj šum išĉezao u nekom drugom pravcu, a Dantes bi se ponovo skrasio na svojoj klupici.

Naposljetku, oko deset sati uveĉe, u trenutku kada je Dantes već bio poĉeo da gubi nadu, zaĉu se jedan nov šum,

koji mu se uĉini da se ovoga puta uputio ka njegovoj sobi. I zaista, koraci odjeknuše u hodniku i zaustaviše se prednjegovim vratima, kljuĉ se okrete u bravi, šipovi zaškripaše, i teška hrastova vrata otvoriše se, puštajući daodjednom u mraĉnu sobu padne blještava svjetlost dviju buktinja. Pri svjetlosti ovih buktinja Dantes vidje kako svjetlucaju sablje i puške ĉetvorice ţandara. On bješe koraknuo dva koraka unaprijed, ali ostade nepomiĉan na mjestu videći to povećanje snaga.

- Dolazite li da me vodite? - zapita Dantes.

- Jest - odgovori jedan od ţandara. - Od strane gospodina zamjenika drţavnog tuţioca?

- Mislim da je tako.

- Dobro - reĉe Dantes - spreman sam da poĊem s vama. Uvjerenje da su došli da ga vode zato što ih je poslao gospodin od Vilfora uklanjalo je svaki strah od jadnogamladića, te je sad uspokojeno i slobodnim korakom prišao i stao usred svojih sprovodnika. Jedna kola ĉekala su pred kapijom sa ulice, koĉijaš je sjedio na svome sjedištu, a jedan policijski ĉinovnik sjedio je

pored koĉijaša. - Jesu li ova kola tu radi mene? - zapita Dantes.

- Radi vas - odgovori jedan ţandarm - popnite se. Dantes htjede da stavi nekoliko primjedaba, ali se vrata

otvoriše, i on osjeti da ga guraju. On nije imao ni mogućnosti, pa ĉak ni namjere da se odupire, te se za tren okanaĊe u sjedećem stavu izmeĊu dva ţandara; druga dvojica sjedoše na prednju klupicu, pa teška kola poĊošekloparajući zloslutno. Uhapšenik baci pogled na otvore, ali su na njima bile rešetke. On je dakle samo prešao iz jednog zatvora u drugi;samo ovaj se zatvor kretao i vozio ga ka nekom nepoznatom cilju. Ipak, kroz rešetke toliko guste da se kroz njih

jedva mogla ruka da provuĉe, Dantes raspo-znade da se kola kreću ulicom Keseri i da kroz ulicu Sen-Loran i ulicu

Tarami silaze ka pristaništu. Uskoro on vidje kroz kolske rešetke i kroz rešetke zgrade blizu koje se nalaz io kako sijaju svjetiljke na komandi

pristaništa. Kola se zaustaviše, policijski ĉinovnik siĊe i poĊe ka straţarskoj sobi, iz koje iziĊoše dvanaestak vojnika i stadoše

u dvored. Dantes je vidio pri svjetlosti obalskih svjetiljki kako se svjetlucaju njihove puške. - Da li se ovo radi mene - upita on - stavlja u pokret ovolika vojna snaga?

Policijski ĉinovnik, otvarajući kolska vrata, koja su se zakljuĉavala kljuĉem, mada ne izgovori nijednu jedinurijeĉ, odgovori na ovo pitanje, jer Dantes vidje izmeĊu dva r eda vojnika prolaz pripremljen za njega od kola do

pristaništa. Ona dva ţandara što su sjedila na prednjoj klupici siĊoše najprije, a zatim mu rekoše da siĊe i on, i najzad oni kojisu sjedili pored njega. PoĊoše ka jednom ĉamcu, koji je jedan carinski mornar drţao blizu obale pomoću jednog lanca. Vojnici su gledali Dantesa kako prolazi, a nalicu im se vidjela tupa radoznalost. Za tren oka njega smjestiše na zadnji kraj, ĉamca, uvijek izmeĊu ona ĉetiriţandara, dok je policijski ĉinovnik bio na kljunu. Jak trzaj udalji ĉamac od obale, pa ĉetiri veslaĉa zaveslašesnaţno ka Pilonu. Na jedan uzvik sa ĉamca spusti se lanac kojim se zatvara ulaz u pristanište, i Dantes se naĊe uonom dijelu koji se zove Friul, a to će reći izvan pristaništa. Kada se uhapšenik naĊe u slobodnom vazduhu, on najprije osjeti radost, jer vazduh je skoro isto što i sloboda.

Zato on udisaše punim grudima onaj ţivahni povjetarac što donosi na svojim krilima sve neznane mirise noći imora. MeĊutim, on ubrzo zatim uzdahnu, jer je sad prolazio pored one »Rezerve« gdje je još toga jutra bio takosrećan za vrijeme onoga sata što je prethodio njegovom hapšenju, i sad je kroz blistave otvore dvaju prozoradopirala do njega vreva neke igranke.

Dantes skloni ruke, podiţe oĉi k nebu i poĉe se moliti bogu.

Ĉamac je i dalje plovio. On bješe prošao Tetdemor i sad je bio naspram zatona Faro; spremao se da oplovi obalskubateriju, a to je za Dantesa bio neshvatljiv postupak. i- Ali kuda me vi to vodite? - zapita on jednoga od ţandara. - Znaćete to uskoro.

- Ali ipak...

- Nama je zabranjeno da vam dajemo ma kakva objašnjenja. Dantes je bio upola vojnik, te ispitivati potĉinjene kojima je zabranjeno da odgovaraju uĉini mu se besmislen

postupak, i on ućuta.

Tada mu najĉudnije misli proĊoše kroz glavu: pošto se ovakvim ĉamcem nije moglo daleko putovati, i pošto nije bilo nijedne laĊe ukotvljene na onoj strani kuda su išli, on pomisli da oni hoće da ga iskrcaju na nekom udaljenom



mjestu na obali i da mu kaţu da je slobodan. On nije bio vezan, straţari nisu ni pokušali da mu stave lisice na ruke,te mu se to ĉinilo kao dobar predznak. Uostalom, zar mu zamjenik drţavnog tuţioca, koji se prema njemu takolijepo ponašao, nije rekao da on nema niĉega da se plaši, samo ako ne izgovori ono kobno ime Noartije? I zar nije

Vilfor pred njim uništio ono opasno pismo, taj jedini dokaz koji je postojao protiv njega? Zato je odsad oĉekivao, ćuteći zamišljeno, i pokušavao da svojim mornarskim okom, naviknutim na mrak i

prostor, prodre što dalje kroz noćnu pomrĉinu.

Ostavili su na desnoj strani ostrvo Ratono, gdje je sijao jedan svjetionik, pa idući skoro duţ same obale, stigošenaspram zaliva Katalan. Tu pogledi uhapšenikovi udvo-struĉiše napor: tu je bila Mercedes, i njemu se svakogtrenutka ĉinilo da na mraĉnoj obali vidi kako se ocrtava nejasna i neodreĊena prilika jedne ţene.

Zar predosjećanje nije govorilo Mercedes da njen vjerenik prolazi sad na tri stotine koraka od nje?

Jedna jedina svjetlost sijala je u Katalanu. Ispitujući poloţaj te svjetlosti, Dantes raspoznade da ona osvjetljava

sobu njegove vjerenice. Mercedes je jedina bila budna u ĉitavom tome malom naselju. Kad bi uzviknuo,mladićeva vjerenica mogla bi ĉuti njegov uzvik.

Nekakav laţan stid ne dade mu da to uĉini. Šta bi kazali ovi ljudi što ga gledaju kad bi ga ĉuli kako viĉe kao luĊak ? Zato on ostade nijem i oĉiju upravljenih na onu svjetlost, Za to vrijeme ĉamac je produţavao svoj put; ali uhapšenik nije nimalo mislio na ĉamac, već je mislio na Mercedes. Jedna uzvišica na obali zakloni mu svjetlost. Dantes se okrete i vidje da se ĉamac uputio ka puĉini.

Dok je on tako posmatrao udubljen u svoje sopstvene misli, na ĉamcu bjehu zamijenili vesla jedrima, te je sadĉamac plovio tjeran vjetrom.

I pored nelagodnosti koju je osjećao da ţandaru upućuje nova pitanja, Dantes se ipak primaĉe njemu, pa ga uze zaruku i reĉe: - Druţe, u ime vaše savjesti i kao vojnika, ja vas preklinjem da se saţalite na mene i da mi odgovo rite. Ja sam

kapetan Dantes, dobar i ispravan Francuz, mada sam optuţen za ne znam kakvu izdaju: kud me vi vodite? Recite

mi to, a ja vam dajem svoju mornarsku rijeĉ da ću se povinovati duţnosti i pomiriti se sa svojom sudbinom. Ţandar se poĉeša iza uveta pa pogleda u svoga druga. Ovaj naĉini jedan pokret koji je htio reći otprilike: »Ĉini mise da se sad već ne moramo ustezati«, te se ţandar okrete Dantesu pa reĉe: - Vi ste Marseljac i mornar, a pitate me kud idemo?

- Da, jer, tako mi ĉasti, ja to ne znam. - Zar ne moţete da naslutite ?

- Ni najmanje.

- To nije mogućno. / - Zaklinjem vam se onim što mi je najsvetije na ovome svijetu. Odgovorite mi, tako vam boga!

- Ali nareĊenje koje nam je izdato? - NareĊenje vam ne zabranjuje da mi kaţete ono što ću saznati za desetak minuta, za pola sata, moţda za jedan sat.Samo, vi biste mi do tog trenutka uštedjeli ĉitave vijekove neizvjesnosti. Ja vas za ovo molim kao da ste moj

prijatelj. Eto, ja neću ni da se bunim, ni da bjeţim; uostalom, ja to ne bih ni mogao: kud idemo?

- Osim ako nemate zavoj na oĉima ili ako niste nikad izišli iz Marseljskog pristaništa, moral i biste ipak pogoditi

kud idete? -Ne.

- Onda pogledajte oko sebe.

Dantes se podiţe, baci prirodno pogled ka taĉki kuda izgledaše da se ĉamac bješe uputio, i na sto hvati ispred sebevidje kako se uzdiţe crna i strma stijena na kojoj se dizala, poput kremena izrasline, mraĉna Ifska tvrĊava.

Neobiĉni oblik te tamnice oko koje caruje tako dubok uţas, ta tvrĊava koja već tri stoljeća hrani Marselj svojim jezivim predanjima, pojavivši se tako iznenadno pred Dantesom, koji nije nikako mislio na nju, uĉini na njega isti

utisak koji osuĊenome na smrt ĉini pogled na gubilište. - Ah, boţe moj! - uzviknu on. - Ifska tvrĊava! A šta ćemo mi tamo!

Ţandar se osmjehnu. - Ta valjda me ne vodite tamo da budem zasuţnjen? -nastavi Dantes. - Ifska tvrĊava je drţavna tamnica, odreĊenasamo za velike politiĉke krivce. Ja nisam izvršio nikakav zloĉin. Da li u Ifskoj tvrĊavi ima istraţnih sudija, ili makakvih drugih sudija.

- Mislim - reĉe ţandar - da tamo ima samo jedan upravnik, tamniĉari, vojniĉka posada i ĉvrsti zidovi. Hajde, hajde,

prijatelju, nemojte se praviti toliko zaĉuĊeni, jer bih zaista mogao pomisliti da mi se podsmjevate za svu mojuljubaznost prema vama.Dantes steţe ruku ţandaru tako jako kao da hoće da mu je slomi.

- Znaĉi, vi mislite da mene vode u Ifsku tvrĊavu zato da bi me tamo bacili u tamnicu?

- To je vjerovatno - reĉe ţandar. - Ali u svakom sluĉaju, druţe, nije potrebno da me steţete tako jako.

- Zar bez ikakvog drugog obavještenja, bez ikakvih drugih formalnosti? - zapita mladić. - Formalnosti su ispunjene, a obavještenje je dato. - Tako, dakle, i pored obećanja gospodina od Vilfora?...

- Ja ne znam da li vam je gospodin od Vilfora dao kakvo obećanje - reĉe ţandar - ali ono što ja znam, to je da miidemo u Ifsku tvrĊavu. Hej, šta vi to ĉinite? Ovamo, drugovi , pomozite mi!



Jednim munjevitim pokretom, koji je ipak naslutilo ţandarovo izvjeţbano oko, Dantes je htio da skoĉi u more, aliga ĉetiri snaţne šake zadrţaše u trenutku kada su njegova stopala napuštala pod ĉamca. On ponovo pade na dno ĉamca urlajući od gnjeva.

- Aha - uzviknu ţandar stavljajući mu jedno koljeno na grudi - aha! Eto kako vi drţite svoju mornarsku rijeĉ. Pasad idi pa vjeruj ljudima koji se prenemaţu! E, sada, dragi prijatelju, naĉinite samo jedan jedini pokret, pa ću vam

prosvirati kuršum kroz glavu. Ja sam prekršio svoje prvo nareĊenje, ali, jamĉim vam, neću prekršiti drugo.

I on zaista spusti svoj karabin prema Dantesu, koji osjeti kako se vrh pušĉane cijevi naslanja na njegovusljepooĉnicu. Jednoga trenutka doĊe mu pomisao da uĉini taj zabranjeni pokret, te da odjednom okonĉa tu neoĉekivanu nesrećukoja se bješe oborila na njega i šĉepala ga u svoje orlovske kandţe. Ali baš zato što je ta nesreća došlaneoĉekivano, Dantes pomisli da ona ne moţe dugo trajati; zatim se sjeti obećanja gospod ina od Vilfora; i najzad,

ako treba i to da kaţemo, takva smrt na dnu jednoga ĉamca, zadata rukom jednoga ţandara, uĉini mu se ruţna i prostaĉka. Zato on ponovo pade na pod ĉamca urlajući od bijesa i ujedajući se pomamno za pesnice.

Skoro istoga trenutka jak udar zatrese ĉamac. Jedan od veslaĉa skoĉi na stijenu koju kljun ĉamca bješe dodirnuo,uţe zaškripa odmotavajući se preko koturaĉe, i Dantes shvati da bjehu prispjeli i da sad privezuju ĉamac. I zaista, njegovi ĉuvari, koji su ga drţali u isti mah i za ruke i za jaku njegova kaputa, primoraše ga da se digne,izguraše ga na obalu i odvukoše ga ka stepenicama koje se penju ka ulazu u tvrĊavu, a policijski ĉinovnik,naoruţan puškom sa bajonetom, pratio ih je.

Dantes se uostalom nije više uzaludno odupirao; njegovo sporo kretanje bilo je više posljedica tromosti nego ţeljeza protivljenjem; on je bio ošamućen i posrtao je kao pijan. On opet vidje kako se vojnici redaju na strmoj padini,osjeti stepenike koji su ga primoravali da podiţe noge, opazi da prolazi ispod jedne kapije i da se ta kapija zatvara

za njim, ali sve to mahinalno, kao kroz maglu, ne razaznavajući ništa pouzdano. On nije više vidio ĉak ni more, tuogromnu bolnu ĉeţnju suţanja, koji gledaju u prostor sa uţasnim osjećanjem da su nemoćni da ga preĊu. Zaustaviše se za trenutak, i on za to vrijeme pokuša da se pribere. Pogleda oko sebe: bio je u jednom ĉetvrtastomdvorištu, koje su saĉinjavala ĉetiri visoka zida; ĉuo se -= spor i pravilan korak straţara; i kad god bi oni prošli Jispred dva ili tri zraka što su ih na zid bacale dvije ili tri_i svjetiljke koje su sijale unutra u tvrĊavi, vidjelo bi sekako« se blistaju cijevi njihovih pušaka. Oĉeknuše tu otprilike desetak minuta. Znajući da Dan -

tes više ne moţe pobjeći, ţandari ga bjehu pustili. Izgle-

dalo je da oĉekuju dalja nareĊenja, i ta nareĊenja stigoše.

- Gdje je uhapšenik? - zapita jedan glas.

- Eno ga - odgovoriše ţandari. - Neka poĊe za mnom, ja ću ga odvesti u njegov stan__ - Idite - rekoše ţandari gurajući Dantesa. Uhapšenik poĊe za svojim voĊom, koji ga odved^^ stvarno u jednu skoro podzemnu dvoranu, ĉiji goli i vlaţra__ zidovi kao da bjehu natopljeni isparenjem mnogih suza. Nekakav fenjer ostavljen na tronoţnoj stolici, ĉiji je fitiljplovio po nekakvoj smrdljivoj masti, osvjetljavao je usjak-tele zidove toga uţasnog boravišta i pokazivao Dantesunjegovog voĊu, nekakvog tamniĉarskog pomoćnika, rĊavo odjevenog i prostaĉkog izgleda. - Evo vaše sobe za ovu noć - reĉe on. - Kasno je, i gospodin upravnik je već legao. Sutra, kad se probudi i proĉitanareĊenja koja se odnose na vas, moţda će vam dati drugi stan; a zasad, evo vam hljeba, ima vode u onom krĉagui slame onamo u uglu: to je sve što jedan uhapšenik moţe da poţeli. Laku noć. I prije nego što je Dantes pomislio da otvori usta da bi mu odgovorio, prije nego što bi spazio gdje je tamniĉar ostavio taj hljeb, prije nego što je razaznao mjesto gdje se nalazi taj krĉag, prije nego što je okrenuo oĉi ka uglugdje ga je oĉekivala ta slama namijenjena da mu posluţi kao postelja, tamniĉar bješe uzeo fenjer, pa zatvorivši

vrata, oduzeo uhapšeniku onu blijedu svjetlost koja mu je pokazala, kao pri svjetlosti munje, mokre zidovenjegove tamnice.

Tada se on naĊe sam u mraku i tišini, koja je bila toliko nijema i tamna kao i ovi svodovi ĉiju je ledenu hladnoćuosjećao kako se spušta ni njegovo vrelo ĉelo. Kad prvi zraci zore povratiše malo svjetlosti u tu jazbinu, tamniĉar se vrati sa nareĊenjem da ostavi suţnja tu gdjese sad nalazi. Dantes se ne bješe pomjerio s mjesta. Kao da ga je nekakva gvozdena ruka bila priko-vala na onome

istom mjestu gdje se sinoć zaustavio: samo, njegove upale oĉi skrivale su se sad pod otokom što ga je stvoriloisparavanje njegovih suza. Bio je nepomiĉan i gledao u zemlju. On je tako proveo cijelu noć stojeći i ne spavajući nijednog trenutka.

Tamniĉar mu priĊe, obiĊe oko njega, ali Dantes kao da ga nije vidio. On ga potapša po ramenu, a Dantes uzdrhta i zatrese glavom. - Zar vi niste spavali? - zapita tamniĉar. - Ne znam - odgovori Dantes. Tamniĉar ga zaĉuĊeno pogleda.

- Zar niste gladni? - nastavi on.- Ne znam - odgovori opet Dantes.



- Ţelite li štogod?

- Htio bih da vidim upravnika. Tamniĉar sleţe ramenima i iziĊe.

Dantes ga je pratio pogledom, ispruţi ruke ka odškrinutim vratima, ali se vrata zatvoriše.

Tada njegove grudi kao da se rascijepiše u jednom dugom jecaju, suze koje su mu nadimale grudi potekoše kaodva potoka. On se baci ĉelom na zemlju i moljaše se bogu, obnavljajući u svome sjećanju cio svoj prošli ţivot i

pitajući sam sebe kakav je zloĉin uĉinio u tome ţivotu, još tako mlad, a koji bi zasluţivao tako svirepu kaznu.

Dan proteĉe tako. Jedva da je pojeo nekoliko zalogaja hljeba i popio nekoliko kapi vode. Ĉas bi ostao sjedeći izadubljen u svoje misli a ĉas bi išao svud unaokolo po svoj tamnici, kao zvjer zatvorena u gvozdenom kavezu.

Jedna misao naroĉito ga je dovodila do bijesa:što je za vrijeme voţnje morem, ne znajući kud ga vode, ostao onakotih i miran, a meĊutim je mogao deset puta da skoĉi u more a kad bi se našao u vodi, mogao bi zahvaljujući svo joj

vještini plivanja i gnjuranja, zbog ĉega je vaţio kao jedan od najvještijih gnjuraca u Marselju - da išĉezne ispodvode, da umakne svojim sprovodiocima, da stigne do obale, da pobjegne i sakrije se u neki pust zaton pa da tu

saĉeka neku Ċenovsku ili katalonsku laĊu, da stigne u Italiju ili Španiju, pa da odande piše Mercedes da doĊe k njemu. Što se tiĉe sredstava za ţivot, on se zato nije imao da brine ni u kome kraju svijeta, jer su dobri moreplovcirijetki; on je govorio italijanski kao Toskanac, španski kao neki sin Stare Kastilje. Ţivio bi slobodan, srećan sasvojom Mercedes i svojim ocem, jer bi i njegov otac došao k njemu; meĊutim, on je sad suţanj, zatvoren u IfskojtvrĊavi, u ovoj bezizlaznoj tamnici, ne znajući šta je sa njegovim ocem, šta je sa Mercedes, a sve to stoga što je

povjerovao u Vilforovu rijeĉ. Sve je to bilo da ĉovjek poludi: zato se Dantes mahnito valjao po svjeţoj slami kojumu tek bješe donio njegov tamniĉar. Sutradan, u isti ĉas, tamniĉar opet doĊe.

- Šta je? - zapita ga tamniĉar . - Jeste li danas pametniji nego juĉe? Dantes ne odgovori ništa. - Hajde - reĉe ovaj - imajte malo hrabrosti! Ţelite li nešto što ja mogu da vam uĉinim? Hajde, recite.

- Ja ţelim da govorim sa upravnikom. - Eh - reĉe tamniĉar nestrpljivo - već sam vam kazao da je to nemogućno. - Zašto je to nemogućno?

- Zato što po tamniĉkim propisima nije dopušteno jednome suţnju da to traţi. - A šta je ovdje dopušteno? - zapita Dantes.

- Bolja hrana, ako se plati, šetnja i ponekad knjige. - Meni nisu potre/one knjige, ja nemam nimalo ţelju da se šetam i nalazim da je moja hrana dobra; zato ja samo

jedno ţelim: da vidim upravnika. - Ako mi vi budete tako dosaĊivali ponavljajući mi uvijek isto - reĉe tamniĉar - ja vam više neću donositi jelo. - Svejedno! - reĉe Dantes. - Ne budeš li mi donosio više hranu, umrijeću od gladi, i to je sve.

Ton kojim je Dantes izgovorio ove rijeĉi pokaza tamniĉaru da bi njegov suţanj bio srećan da umre; ali pošto zasvakog suţnja tamniĉar dobij a otprilike deset sua platu, Dantesov ĉuvar nasluti manjak koji bi mu prouzrokovalanjegova smrt, te nastavi malo blaţim tonom: - Slušajte: to što vi traţite je nemogućno; zato nemojte to više zahtijevati, jer nije bilo primjera da upravnik doĊena zahtjev zatvorenika u njegovu sobu. Samo budite pametni, pa će vam se dopustiti da izlazite u šetnju, te jemogućno da jednoga dana, dok se vi budete šetali, naiĊe upravnik, onda ćete mu se obratiti, a njegova je volja dali će vam odgovoriti. - Ali - reĉe Dantes - koliko vremena mogu da ĉekam tako pa da naiĊe takav sluĉaj ?

- Eh, boţe moj! - reĉe tamniĉar - jedan mjesec, tri mjeseca, pola godine, a moţda i godinu dana. - To je odveć dugo - reĉe Dantes - ja hoću da ga vidim odmah. - Eh - reĉe tamniĉar - nemojte da mislite stalno samo o jednoj jedino j nemogućnoj ţelji, inaĉe ćete kroz manje oddvije nedjelje poludjeti.- E? Misliš? - reĉe Dantes.

- Jest, poludjeti; tako uvijek poĉinje ludilo, mi za to imamo ovdje jedan primjer: nudeći neprestano jedan milionupravniku da bi ga pustio na slobodu, poremetio je pameću sveštenik koji je stanovao u ovoj sobi prije vas. - A koliko ima otkako je napustio ovu sobu?- Dvije godine.

- Pustili su ga na slobodu?

- Ne, stavili su ga u ćeliju. - Slušaj - reĉe Dantes - ja nisam sveštenik, ja nisam lud; moţe biti da ću to postati, ali, na ţalost, sad sam još priĉistoj svjesti. Hoću da ti predloţim nešto drugo. - Šta?

- Ja ti neću ponuditi jedan milion, jer ti ga ne bih mogao dati, ali ću ti ponuditi sto talira, ako hoćeš da, kad prvi putotideš u Marselj, siĊeš do Katalana i predaš jedno pismo jednoj djevojci koja se zove Mercedes; ĉak ne ni jedno

pismo, već samo dva reda. - Ako bih ja poneo ta dva reda i bio uhvaćen, izgubio bih svoje mjesto koje mi donosi hiljadu livara godišnje, ne

raĉunajući tu nagrade i hranu; prema tome vidite i sami da bih bio veliki glupak kad bih se izloţio opasnosti daizgubim hiljadu livara zato da bih zaradio trista.



- E, onda slušaj! - reĉe Dantes - Zapamti dobro ovo: ako odbiješ da odneseš mojoj Mercedes pisamce ili bar da jeobavijetiš da sam ja ovdje, onda ću te ja jednoga dana saĉekati sakriven iza vrata, i u trenutku kad stupiš u sobu, jaću ti razbiti glavu ovim tronošcem. - Prijetnje! - uzviknu tamniĉar odstupivši jedan korak i zauzimajući stav za odbranu. - Zbilja, vama se muti pamet;i sveštenik je poĉeo ovako kao vi, i za tri dana vi ćete biti potpuno ludi kao i on; sreća je što ima dosta ćelija uIfskoj tvrĊavi.

Dantes uze tronoţac i zavitla njime iznad svoje glave. - Dobro! Dobro ! - reĉe tamniĉar. - Pa lijepo! Pošto vi to baš hoćete, obavijestit ćemo upravnika. - Hvala bogu! - reĉe Dantes spuštajući tronoţac na zemlju i sjedajući na njega, oborene glave i unezvjerenih oĉiju,kao da je zaista poĉeo da ludi. Tamniĉar iziĊe, pa se poslije jednog trenutka vrati sa ĉetiri vojnika i jed nim kaplarom.

- Po nareĊenju upravnika - reĉe on - spustite zatvorenika za jedan sprat niţe ispod ovoga. - Znaĉi, u ćeliju -reĉekaplar.

- U ćeliju: luĊake treba staviti sa luĊacima. Ĉetiri vojnika dohvatiše Dantesa, koji pade u nekakvu obamrlost i poĊe sa njima ne opirući se.

Odvedoše ga niz petnaest stepenika i otvoriše vrata jedne ćelije, u koju on uĊe mrmljajući: - On je upravu, treba staviti luĊake sa luĊacima. Vrata se zatvoriše, a Dantes poĊe naprijed opruţenih ruku, sve dok ne napipa zid. Tada sjede u jedan ugao i ostade

nepomiĉan, a njegove oĉi, privikavajući se postepeno na mrak, poĉeše da razaznaju predmete.

Tamniĉar je imao pravo: malo je trebalo pa da Dantes poludi. IX

VJERIDBENO VEĈE

Vilfor, kao što smo kazali, bješe se uputio ka trgu Grankur, i kad opet stiţe u dom gospoĊe od Sen -Merana naĊegoste koje bješe ostavio za trpezom sada u salonu, gdje su pili kafu. Rene ga je oĉekivala sa nestrpljenjem koje je osjećalo i ĉitavo ostalo društvo. Zato ga svi doĉekaše po vicima:

- Šta je, glavosjeĉo, stubu drţave, Brutuse rojalistiĉki!

- uzviknu jedan. - Šta ima novo, ded recite!

- No, da li nam prijeti kakav nov reţim Terora ? - zapita drugi.- Da nije korzikansko ĉudovište izišlo iz svoje pećine?

- zapita treći. - GospoĊo markizo - reĉe Vilfor prilazeći svojoj budućoj tašti - došao sam da vas zamolim da me izvinite što samprimoran da vas ovako ostavim... Gospodine marki -ţe, da li bih mogao imati ĉast da vam kaţem nekoliko rijeĉi

nasamo?- Ah, pa to je zbilja nešto vaţno? - zapita markiza spazivši Vilforovo natmureno ĉelo. - Toliko vaţno, da sam primoran da se rastanem od vas za nekoliko dana. Eto - nastavi on okrećući se svojojvjerenici - vidite i sami da je ova stvar svakako vaţna. - Vi odlazite, gospodine? - uzviknu Rene, nesposobna da sakrije uzbuĊenje koje joj je prouzrokovala ova neoĉe -

kivana vijest.

- Na ţalost, da, gospoĊice - odgovori Vilfor. - Tako mora biti.

- A kud odlazite? - zapita markiza.

- To je sudska tajna, gospoĊo. MeĊutim, ako neko ovdje ima kakvu poruku za Pariz, jedan moj prijatelj otputovaćeveĉeras i ponijeće je sa zadovoljstvom. Svi se zgledaše. - Vi ste od mene traţili kratak razgovor? - reĉe markiz. - Jest; preĊimo u vašu sobu za rad, molim vas. Markiz uze Vilfora pod ruku i iziĊe s njim.

- Dakle? - zapita on kad stigoše u njegovu sobu za rad. - Šta se to dogaĊa? Govorite. - DogaĊaju se stvari koje ja smatram da su od najveće vaţnosti i koje mi nalaţu da smjesta otputujem u Pariz. Asada, markiţe, izvinite što vas ovako grubo pitam: imate li vi obveznica drţavnih zajmova? - Sva moja imovina je u obveznicama drţavnih zajmova; otprilike šest do sedam stotina hiljada franaka.

- E, onda ih prodajte, markiţe, prodajte, ili će vam sve to propasti. - Ali, kako mogu da ih prodam odavde?

- Vi imate svog bankara u Parizu, zar ne? -Da.- Dajte mi jedno pismo za njega, pa neka ih on proda ne gubeći nijednoga trenutka; moţda ću ĉak ja stići prekasno. - Vraga! - reĉe markiz. - Onda ne gubimo vrijeme.

I on sjede za sto pa napisa pismo svome bankaru u kome mu je nareĊivao da proda po svaku cijenu. - A sad kad imam ovo pismo, - reĉe Vilfor stavljajući ga briţljivo u svoj budelar - potrebno mi je još jedno. - Za koga?

- Za kralja.

- Za kralja?8 Grof Monte Kristo I



113

-Da.

- Ali ja ne smijem da se poduhvatim da tako pišem njegovom veliĉanstvu. - Zato ja i ne traţim to pismo od vas, već vas molim da ga zatraţite od gospodina od Salvjea. Potrebno je da mi onda jedno pismo pomoću koga mogu da doĊem do njegovog veliĉanstva, a da ne budem podvrgnut svim

formalnostima traţenja audijencije, zbog kojih bih mogao da izgubim dragocjeno vrijeme.

- Ali zar vi nemate svog ministra pravde, koji ima slobodan ulaz u Tiljerije i ĉijim posredovanjem moţete u svakodoba dana i noći da doĊete do kralja?- Da, svakako, ali nije potrebno da ja podijelim s nekim zaslugu zbog novosti koju nosim. Razumijete li? Zacijelo

da bi me ministar pravde odgurnuo u pozadinu i oduzeo mi svaku dobit u toj stvari. Mogu samo jedno da vam

kaţem, markiţe: moja karijera je obezbijedena ako ja stignem prvi u Tiljerije, jer bih tako uĉinio kralju jednuuslugu koju on ne bi smio da zaboravi.

- U tome sluĉaju, dragi moj, idite i spremite se za put, a ja ću zovnu ti Salvjea i zatraţiti od njega da napiše pismokoje treba da vam posluţi kao propusnica. - Dobro, ne gubite vrijeme, jer za ĉetvrt ĉasa treba da budem u poštanskim kolima.

- Naredite da se vaša kola zaustave pred našim vratima. - Razumije se; a vi ćete me izviniti kod gospoĊe markize, zar ne? I kod gospoĊice od Sen-Merana, koju ostavljam

jednog ovakvog dana sa veoma dubokim ţaljenjem.

- Naći ćete ih obje u mojoj sobi za rad, pa ćete moći da se oprostite s njima. <

- Hvala vam po sto puta. Pobrinite se za moje pismo. Markiz zazvoni; jedan lakej se pojavi.- Recite grofu od Salvjea da ga oĉekujem... PoĊite sada - nastavi markiz obraćajući se Vilforu. - Dobro, vratiću se uskoro. I Vilfor iziĊe skoro trĉeći; ali na vratima pomisli da bi jedan zamjenik drţavnog tuţioca, koga bi svijet vidio kakoide uţurbanim korakom, mogao da poremeti spokoj-stvo ĉitave jedne varoši. Zato poĊe opet svojim uobiĉajenimhodom, koji je bio veoma dostojanstven.

Pred svojim vratima opazi on u mraku nekakvu bijelu priliku koja ga je oĉekivala stojeći nepomiĉno.

Bila je to lijepa katalonska djevojka koja, pošto nije imala nikakvih vijesti o Edmondu, bješe se iskrala u sumrak izFara i došla da sama sazna zašto su uhapsili njenog vjerenika. Kada se Vilfor pribliţi, ona se odvoji od zida na koji se bješe naslonila i preprijeĉi mu put. Dantes je govorio o

svojoj vjerenici, te Mercedes nije morala da kazuje svoje ime da bi je Vilfor poznao. Njega iznenadi ljepota i

dostojanstvenost te ţene, te kada ga ona zapita šta je bilo sa njenim vjerenikom, njemu se uĉini da je on optuţeni,a ona sudija.

- Ĉovjek o k ome vi govorite - reĉe brzo Vilfor - veliki je krivac, i ja ne mogu ništa da uĉinim za njega, gospoĊice. Mercedes zajeca, i kako je Vilfor pokušao da ode dalje, ona ga ponovo zaustavi.

- Ali gdje je on - zapita ona - da bih se mogla obavijestiti je li ţiv ili je mrtav?

- Ja to ne znam; on nije više u mojoj vlasti - odgovori Vilfor.

I osjećajući se nelagodno pod tim oštroumnim pogledom i pred tim molećivim drţanjem, on odgurnu Mercedes iuĊe u svoju kuću zatvarajući brzo vrata, kao da je htio napolju da ostavi taj bol koji su mu donijeli.

Ali patnja ne dopušta da je tako odgurnu. Kao onu smrtonosnu strijelu o kojoj govori Virgilije, tako i ĉovjek nosisvoj bol sa sobom. Vilfor uĊe u kuću, zatvori vrata, ali kad stiţe u svoj salon, sad njega noge izdadoš e. On pusti

jedan uzdah koji je liĉio na jecaj, i sroza se u jednu naslonjaĉu.

Tada se u dubini potištenog srca zaĉe prva klica jedne smrtne rane. Taj ĉovjek koga je on ţrtvovao radi svojeambicije, to nevino biće koje je ispaštalo krivicu njegova oca, ukaza mu se pred oĉima blijed i prijeteći, drţeći podruku svoju vjerenicu, blijedu kao i on, i vukući za sobom grizu savjesti, ne onu od koje bolesnik skaĉe poput

pomamnika antiĉke fatalnosti, već ono potmulo i bolno zveketanje koje u izvjesnim trenucima udara u srce i

ranjava ga pri sjećanju na neko djelo iz prošlosti, te stvara ranu ĉiji prostrelni bolovi pojaĉavaju bolest koja prodiresve dublje, sve do same smrti.

Tada se u duši toga ĉovjeka pojavi opet trenutak kolebanja. Već više puta je on traţio, i to bez ikakvog drugoguzbuĊenja osim onoga što se javlja u borbi sudije sa optuţenim, smrtnu kaznu za okrivljene; i ti okrivljeni ljudi,

pogubljeni zahvaljujući njegovoj gromkoj rjeĉitosti koja je povlaĉila za sobom bilo sudije bilo porotu, ne bjehuĉak ostavili na njegovom ĉelu ni jednoga oblaĉka, jer su ti optuţenici bili krivi, ili je bar Vilfor vjerovao da jesu.

Ali je ovoga puta bilo nešto sasvim drugo: tu kaznu doţivotne robije on je primijenio na jednog nevinog ĉovjeka,nevinog koji je bio na pragu svoje liĉne sreće i kome je on uništio ne samo slobodu već i sreću. Ovoga puta on višenije bio sudija, on je bio dţelat. Misleći na to osjećao je one potmule udare koje smo opisali i koji su mu do tada bili nepoznati, kako odjekuju udubini njegovoga srca i ispunjavaju mu grudi nejasnim strepnjama. Na isti naĉin, jakom nagonskom patnjom,

predosjeća opasnost i ranjenik, koji nikad neće bez straha da pribliţi prst svojoj otvorenoj i krvavoj rani prije negošto se ona ne zatvori.

Ali rana koju bješe dobio Vilfor bila je od onih koje se ne zatvaraju, ili koje se zatvaraju samo zato da bi se ponovootvorile krvavije i bolnije nego ranije.



Da je u tome trenutku odjeknuo u njegovom uvu blagi glas Rene da od njega zatraţi milost; da je lijepa Mercedesušla i kazala mu: »Radi boga koji nas gleda i koji prosuĊuje naše postupke, vratite mi mog vjerenika«, jest, to ĉeloupola pognuto pod neophodnošću pognulo bi se sasvim, i svojim ledenim rukama on bi jamaĉno, bez obzira na svešto je moglo da ga zbog toga zadesi, potpisao -nareĊenje da se Dantes pusti na slobodu. Ali nikakav glas _ . ne

prošapta u tišini, a vrata se otvoriše samo da propuste — -Vilforovog lakeja, koji doĊe da mu kaţe da su poštanskih! _jL konji upregnuti u putna kola.

Vilfor se diţe ili bolje reći skoĉi kao ĉovjek koji je=^= -- pobijedio u jednoj duševnoj borbi, pritrĉa svome pisaćemj«_i*j stolu, napuni dţepove svim zlatom koje se nalazilo u— jednoj fioci, pa iĊaše za trenutak unezvijreno po svojojjjjjjj sobi drţeći se rukom za glavu i izgovarajući rijeĉi be?^^-veze. Najzad, kad osjeti da mu

je lakej stavio ogrtaĉ naeztrj ramena, on iziĊe, jurnu u kola i naredi odsjeĉno da kob - - =

zastanu u ulici Grankur pred kućom gospodina od Seri--Merana.

Nesrećni Dantes bio je osuĊen. Kao što je gospodin od Sen-Merana bio obećao, Vilfo— - — zateĉe markizu i Rene u sobi za rad. Kad ugledaRen& _ -mladi ĉovjek zadrhta, jer pomisli da će ona ponovc^-^L.

zatraţiti od njega da vrati slobodu Dantesu. Ali, na ţalost ---moramo reći, na sram našoj sebiĉnosti, da je tu lijep wa djevojku zanimalo samo jedno: Vilforov odlazak.

Ona je voljela Vilfora, a Vilfor će otputovati u trenutle-r —r~r kada je trebalo da postane njen muţ. Vilfor nijemoga_» — da kaţe kad će se vratiti, i Rene, umjesto da ţali Dantesa, proklinjaše ĉovjeka ko ji ju je svojim

zloĉinom rastavljao od vjerenika. A šta je Mercedes trebalo da kaţe na to! Jadna Mercedes našla je ponovo na uglu ulice Loţe Fernanda, koji je bio pošao za njom. Vratila se u Katalan, iumirući od bola, sva oĉajna, bacila se na postelju. Pred tom posteljom Fernand je kleknuo, pa steţući njenu ledenuruku, koju Mercedes nije ni pomišljala da povuĉe, obasipao ju je vrelim poljupcima koje Mercedes ĉak nije niosjećala. Tako ona provede noć. Kandilo se ugasi kad nestade ulja: ona sad nije zapaţala mrak kaogod što nije zapaţala

prije toga svjetlost, i dan ponovo doĊe, a ona ne opazi da je dan. Bol joj bješe stavio na oĉi povez koji joj je dopuštao da vidi jedino Edmonda. - Ah, vi ste tu! - reĉe ona najzad okrećući se ka Fernandu. - Od juĉe se nisam odvojio od vas - odgovori Fernand sa bolnim uzdahom.

Gospodin Morel nije smatrao da je pobijeĊen: on bješe doznao da je poslije saslušanja Dantes odveden u zatvor.Tada je on trĉao redom kod svih svojih prijatelja, išao je onim liĉnostima koje su mogle imati uticaja, ali se već

bješe rasprostro gla,s da je mladić uhapšen kao bonaparti -stiĉki agent, a kako su u to vrijeme i najsmjeliji ljudismatrali za luĊaĉki san svaki Napoleonov pokušaj da se ponovo popne na prijesto, naišao je svuda na hladanprijem, bojaţljivost ili odbijanje, te se vratio kući oĉajan, ali priznajući i sam da je poloţaj bio teţak i da niko tuništa nije mogao pomoći. I Kadrus je bio zabrinut i uznemiren, no umjesto da iziĊe u varoš kao gospodin Morel, umjesto da pokuša nešto ukorist Dantesa, kome uostalom nije mogao ništa pomoći, zatvorio se on u svom stanu sa dvije boce vina od crneribizle i pokušao da utopi svoju zabrinutost u pijanstvu. Ali za takvo duševno stanje u kakvom se on nalazio, dvijeboce su bile nedovoljne da ugase njegovu moć rasuĊivanja. Zato je on ostao - odveć pijan da bi išao da traţidrugoga vina, a nedovoljno pijan da bi mu pijanstvo ugasilo uspomene - nalakćen ispred dvije prazne boce na

jedan rasklimatan sto, i ĉinilo mu se da vidi kako igraju, pri svjetlosti svijeće sa dugaĉkim fitiljem, sve utvare koje je Hofman posijao po svojim rukopisima vlaţnim od punĉa kao crnu i fantastiĉnu prašinu. Jedino Danglar nije bio uznemiren ni zabrinut. Danglar je ĉak bio radostan, jer se osvetio jednom suparniku iobezbijedio se bi na »Faraonu« mjesto koje se bojao da ne izgubi, jer je Danglar bio jedan od onih raĉunskih ljudi

koji se raĊaju sa perom za uvetom i mastionicom umjesto srca; sve je za njega na ovom svijetu bilo oduzimanje ilimnoţenje, te mu se broj ĉinio dragocjeniji od ĉovjeka, ĉim bi taj broj mogao da poveća zbir koji bi taj ĉovjek mogao da umanji.Danglar je dakle legao u svoje uobiĉajeno vrijeme i spavao mirno. Vilfor, pošto je dobio pismo gospodina od Salvjea, poljubio je Rene u oba obraza, a gospoĊu od Sen -Merana u

ruku, i pošto se rukovao sa markizom, jurio je putem ka Eksu. Ĉiĉa-Dantes je umirao od bola i briga.A što se tiĉe Edmonda, mi već znamo šta je s njim bilo. X

MALI KABINET U TILJERIJAMA

Ostavimo Vilfora na putu za Pariz, gdje on, zahvaljujući trostrukoj zaprezi koju je platio, juri kao vihor, pa uĊimokroz dva ili tri prethodna salona u onaj mali kabinet u Tiljerijama sa zasvoĊenim prozorom, tako dobro poznat zatošto je bio omiljen kabinet Napoleona i Luja XVIII, a danas Luja -Filipa.

Tu, u tome kabinetu, sjedeći za jednim orahovim stolom koji je donio iz Hartvela i koji je usljed onih manijasvojstvenih velikim liĉnostima volio naroĉito, kralj Luj XVIII slušao je dosta ovlaš jednog ĉovjeka od pedeset do



pedeset i dvije godine, prosjede kose, aristokratskog lica i besprijekorno odjevena, dok je u isti mah biljeţio svojenapomene pri kraju stranica jedne sveske Horacija, u Grifijusovom izdanju, priliĉno netaĉnom mada cijenjenom, i

koje je zbog toga mnogo doprinosilo da njegovo veliĉanstvo primijeni na njega svoje oštroumne filološke opaske. - Vi rekoste, gospodine? - reĉe kralj. - Da sam neobiĉno mnogo zabrinut, veliĉanstvo. - Zbilja? Da niste moţda vidjeli u snu sedam debelih i sedam mršavih krava?

- Ne, veliĉanstvo, jer bi nam to predskazalo samo sedam plodnih i sedam neplodnih godina, a sa kraljem koji imatako veliku moć predviĊanja kao što je vaše veliĉanstvo ne moramo se bojati gladi. - Koja je to druga nevolja u pitanju, dragi moj Blakase ?

- Veliĉanstvo, ja vjerujem, ja imam puno razloga da vjerujem da se na jugu Francuske sprema bura.

- E, vidite, dragi moj vojvodo - odgovori Luj XVIII -meni se ĉini da ste vi rĊavo obaviješteni, i ja, naprotiv, znam

pouzdano da je na toj strani veoma lijepo vrijeme.

Ma koliko da je bio ĉovjek finijeg duha, Luj XVIII je ipak volio lake šale.

- Veliĉanstvo - reĉe gospodin od Blakasa - makar samo radi toga da uvjeri jednoga svog vjernog slugu, zar vaševeliĉanstvo ne bi moglo da pošalje u Langdok, u, Provansu i u Dofine pouzdane ljude koji bi mu podnijeli izvještajo raspoloţenju stanovništva u tim trima pokrajinama? - Conimus surdis - odgovori kralj nastavljajući da i dalje zapisuje svoje napomene na Horacijevom djelu.

- Gospodaru - odgovori dvoranin smijući se da bi se naĉinio kao da razumije taj polustih pjesnikov - vaševeliĉanstvo moţda ima potpuno pravo što ima povjerenje u razumnost Francuske; ali ja mislim da se ne varam

mnogo kada se bojim nekog oĉajniĉkog pokušaja. - Od ĉije strane?

- Od strane Bonaparte, ili bar njegove stranke.

- Dragi moj Blakase - reĉe kralj - vi me ometate u radu sa tim vašim strahovanjem. - A ja, veliĉanstvo, ja ne mogu da spavam zbog vašeg spokoj stva. - Ĉekajte, dragi moj, ĉekajte, pala mi je na pamet jedna veoma srećna opaska na Paston quum traheret; ĉekajte, paćete poslije nastaviti.

Nastade trenutak tišine, za koje vrijeme je Luj XVIII zapisivao, rukopisom što je moguće sitnijim, jednu novunapomenu na jednoj stranici svoga Horacija. Zatim, kad ispisa tu napomenu:- Nastavite, dragi vojvodo - reĉe ustajući sa zadovoljnim licem ĉovjeka koji misli da je nešto pronašao kad je

protumaĉio tuĊu misao. - Nastavite, ja vas slušam. - Veliĉanstvo - reĉe Blakas, koji se za trenutak ponadao da će u svoju korist iskoristiti Vilforov izvještaj -

primoran sam da vam kaţem da mene nisu bacila u brigu prosta priĉanja bez osnova ili izmišljene vijesti. Jedan

dobronamjeran ĉovjek koji zasluţuje svekoliko moje povjerenje, i kome sam ja stavio u duţnost da nadgleda juţnu Francusku (vojvoda se malo kolebaše pri ovim rijeĉima), baš sad je stigao i rekao mi: »Jedna velika

opasnost prijeti kralju.« I onda sam ja pohitao, veliĉanstvo. - Mala ducis avi domum - nastavi Luj XVIII biljeţeći napomene. - Da li mi vaše veliĉanstvo nareĊuje da više ne govorim o ovom predmetu?

- Ne, dragi vojvodo, ali ispruţite ruku.

- Koju?

- Koju god hoćete, onamo, lijevo. - Ovamo, veliĉanstvo?

- Ja vam kaţem lijevo, a vi traţite desno; htio sam reći lijevo od mene; eto tu; tu ćete naći izvještaj ministra policijesa juĉerašnjim datumom... Ali ĉekajte, evo baš dolazi sam gospodin Dandre... zar ne, kazali ste gospodin Dandre?

- obrati se Luj XVIII prijavniku, koji zaista bješe prijavio dolazak ministra policije. - Da, veliĉanstvo, gospodin baron Dandre - ponovi prijavnik.

- Zaista, to je baron - nastavi Luj XVIII sa jedva primjetnim osmijehom. - UĊite, barone, i ispriĉajte vojvodi svenajnovije što znate o gospodinu Bonaparti. Nemojte nam prećutati ništa o situaciji, pa ma koliko ona bila ozbiljna.Dakle, je li ostrvo Elba vulkan, i da li ćemo vidjeti kako se iz njega pomalja vatreni i nakostriješeni rat: bella,horrida bella?

Gospodin Dandre se zaljulja veoma graciozno na naslonu jedne fotelje na koju se bješe oslonio objema rukama ireĉe: - Da li je vaše veliĉanstvo blagoizvoljelo pregledati juĉerašnji izvještaj? - Da, da; ali recite vojvodi, koji ne moţe da ga naĊe, šta sadrţi taj izvještaj; opišite mu potanko šta radi uzurpator na svome ostrvu.

- Gospodine - reĉe baron vojvodi - svi sluţbenici njegovoga veliĉanstva moraju da se raduju skorašnjim vijestimakoje nam dolaze sa ostrva Elbe. Bonaparta...

Gospodin Dandre pogleda u Luja XVIII, koji, zauzet zapisivanjem jedne napomene, ĉak i ne podiţe glavu.

- Bonaparta - nastavi baron - osjeća strahovitu dosadu; on provodi po ĉitave dane gledajući kako rade njegovi

mineri u Porto-Longone.- I ĉeše se da mu proĊe vrijeme - reĉe kralj.



- Ĉeše se? - zapita vojvoda. - Šta hoće da kaţe vaše veliĉanstvo ?

- Eh, pa da, dragi vojvodo; zar ste zaboravili da taj veliki ĉovjek, taj heroj, taj polubog pati od jedne koţne bolestikoja ga satire, prurigo.

- Ima i nešto drugo, gospodine vojvodo - nastavi ministar policije - mi smo skoro ubij edeni da će kroz kratkovrijeme, uzurpator poludjeti.

- Poludjeti?

- Potpuno poludjeti: razum ga izdaje, te ĉas plaĉe a ĉas se smije iz svega glasa; drugi put provodi ĉitave ĉasove naobali bacajući kamenĉiće u vodu, i kada kamiĉak naĉini pet ili šest odskoka, on tada izgleda isto toliko zadovoljankao da je dobio po drugi put bitku kod Marenga ili kod Austerlica. Eto, priznaćete, to su znaci ludila. - Ili mudrosti, gospodine barone, ili mudrosti - reĉe Luj XVIII smijući se. - Bacanjem kamenĉića u more zabav-

ljale su se velike vojskovoĊe staroga doba; pogledajte kod Plutarha, ondje gdje govori o ţivotu Scipio na

Afrikanca.

Gospodin od Blakasa ostade zamišljen izmeĊu ove dvije bezbriţnosti. Vilfor, koji nije htio da mu kaţe sve što znada mu ne bi neko drugi preoteo cijelu dobit od njegove tajne, ipak mu je bio rekao dovoljno da bi mu to ulilo

ozbiljnu zabrinutost.

- Eto, eto, Dandre - reĉe Luj XVIII - Blakas još nije ubij eden; preĊite na preobraţaj uzurpatorov. Ministrar policije se pokloni.

- Preobraţaj uzurpatorov! - promrmlja vojvoda gleda jući kralja i Dandrea, koji su govorili naizmjeniĉno kao dvaVirgilijeva pastira. - Zar se uzurpator preobrazio.

- Potpuno, dragi vojvodo.- Prihvatio dobra naĉela; objasnite to, barone. - Evo u ĉemu je stvar, gospodine vojvodo - reĉe ministar sa najvećom mogućom ozbiljnošću. - Nedavno je

Napoleon odrţao jednu smotru, i kako su dvojica ili trojica od njegovih starih gunĊala, kako ih on naziva, iskazalaţelju da se vrate u Francusku, on im je dao otpust i pozvao ih da sluţe svome dobrom kralju; to su bile njegovesopstvene rijeĉi, gospodine vojvodo, ja to znam pouzdano. - Dak le, Blakase, šta vi na to kaţete? - reĉe kralj likujući i prestavši za trenutak da razgleda debelu knjigukomentara otvorenu pred njim.

- Ja kaţem, veliĉjinstvo, da se vara ili gospodin ministar policije, ili ja. Ali, kako je nemogućno da to bude ministar policije, pošto je njegova duţnost da bdi nad bezbjednošću i ĉašću vašega veliĉanstva, onda je vjero-vatno da se ja

varam. MeĊutim, veliĉanstvo, da sam ja na mjestu vašega veliĉanstva, ja bih ţelio da ispitam liĉnost o kojoj samgovorio; ja bih ĉak naroĉito preporuĉio da mu vaše veliĉanstvo ukaţe tu ĉast. - Vrlo rado, vojvodo, na vašu preporuku primio bih koga god hoćete, ali ja hoću da ga doĉekam sa oruţjem u ruci.

Gospodine ministre, imate li koji izvještaj docnijega datuma nego što je ovaj! Jer ovaj nosi datum još 20. februara,a danas je 3. mart!

- Nemam, veliĉanstvo, ali oĉekujem jedan izvještaj svakoga ĉasa. Izišao sam jutros, pa moţda je za vrijeme mogaotsustva već stigao. - Idite u upravu policije, pa ako ga tamo nema, onda -nastavi smijući se Luj XVIII - sastavite ga. Zar se to već neradi tako?

- Oh, veliĉanstvo! - reĉe ministar - hvala bogu, što se toga tiĉe, nije potrebno da se išta izmišlja; svaki nov danzatrpava naše pisaće stolove najpodrobnijim dostavama, koje potiĉu od mase bijednika koji s e nadaju izvjesnoj

maloj zahvalnosti za usluge koje oni ne ĉine, ali koje bi ţeljeli da uĉine. Oni sve ulaţu na sluĉaj i nadaju se da će jednoga dana neki neoĉekivani dogaĊaj ostvariti njihova predskazanja. - Dobro; idite, gospodine - reĉe Luj XVIII - i mislite na to da vas ja oĉekujem. - Samo koliko da odem i da se vratim, veliĉanstvo; za deset minuta ću se vratiti. - A ja, veliĉanstvo - reĉe gospodin od Blakasa - ja ću otići da dovedem moga glasnika.

- Priĉekajte, priĉekajte - reĉe Luj XVIII. - Zbilja, Blakase, trebalo bi da vam promijenim vaš plemićki grb; daćuvam jednog orla sa raširenim krilima, koji drţi u kandţama plijen što uzalud pokušava da umakne, sa ovomdevizom: Tenax.- Veliĉanstvo, ja slušam - reĉe gospodin od Blakasa, grizući pesnice od nestrpljenja. - Htio bih da vas pitam za mišljenje o ovom stavu: Molli fugiens anhelitu; znate već, govori se o jelenu koji bjeţiispred vuka. Zar niste vi lovac i zvaniĉni hajkaĉ na vukove? Kako vam se ĉini, sa ta dva vaša zvanja, ovo molli

anhelitu?- Divno je, veliĉanstvo; ali moj glasnik je kao jelen koga spominjete, jer je on prevalio dvjesta dvadeset milja u

poštanskim kolima, i to za nepuna tri dana. - To znaĉi zadati sebi mnogo umora i mnogo briga, dragi vojvodo, a mi meĊutim imamo telegraf kome ne treba

više od tri do ĉetiri sata, i to bez potrebe da njegov dah i najmanje pati zbog toga. - Ah, veliĉanstvo, vi veoma rĊavo nagraĊujete toga mladića koji je došao iz tako velike daljine i sa toliko revnosti

da bi vašem veliĉanstvu donio jedno korisno upozorenje. Makar samo radi gospodina od Salvjea, koji mi ga je

preporuĉio, primite ga lijepo, preklinjem vas. - Gospodin od Salvjea, komornik moga brata?



- On liĉno. - Zaista, on je sad u Marselju.

- Otuda mi je i napisao pismo.

- Da li vam i on govori o toj zavjeri?- Ne, ali mi on preporuĉuje gospodina od Vilfora i stavlja mi u duţnost da mu izdejstvujem prijem kod vašegveliĉanstva.

- Gospodin od Vilfora? - uzviknu kralj. - Zar se taj glasnik zove gospodin od Vilfora?- Da, veliĉanstvo. - I on je to došao iz Marselj a?

- On liĉno. - Pa zašto mi niste odmah kazali njegovo ime! - nastavi kralj, a na licu mu se pojavi zabrinutost.

- Gospodaru, ja sam mislio da je to ime nepoznato vašem veliĉanstvu.

- Ne, ne, Blakase; to je ĉovjek ozbiljan, lijepo vaspitan, a naroĉito slovoljubiv, i, razumije se, vi znate po imenunjegovoga oca.

- Njegovoga oca?

- Da, Noartijea.- Norartijea ţirondinca? Noartijea senatora?

- Da, sasvim tako.

- I vaše veliĉanstvo je dalo poloţaj u drţavnoj sluţbi jednome takvom ĉovjeku?

- Blakase, prijatelju, vi se u to ništa ne razumijete. Ja sam vam rekao da je Vilfor slavoljubiv; da bi se uzdigao udruštvu, Vilfor će ţrtvovati sve, pa ĉak i svoga oca. - Onda, veliĉanstvo, znaĉi da treba da ga uvedem?

- I to sad odmah, vojvodo. Gdje je on?

- On me jamaĉno oĉekuje dolje, u mojim kolima. - Idite i dovedite mi ga.

- Evo, jurim.

Vojvoda iziĊe ĉilo kao kakav mladić; njegovo ţarko rojalistiĉko oduševljenje naĉinilo je od njega dvadeseto -

godišnjeg mladića. Luj XVIII ostade sam, pa vraćajući pogled na svoga poluotvorenog Horacija poĉe mrmljati:

- Justum et tenacem propositi virum.

Gospodin od Blakasa pope se natrag isto onako brzo kao što bješe sišao; ali u predsoblju morade se pozvati nakralja. Vilforov prašnjav kaput, njegovo odijelo, koje nimalo nije bilo saobrazno dvorskom naĉinu odijevanja

bješe pobudilo osjetljivost gospodina od Brezea, koji je bio sav zapaljen kad saznade da taj mladić namjerava dase tako odjeven pojavi pred kraljem. Ali vojvoda ukloni sve smetnje jednom jedinom rijeĉju. »NareĊenje njego-

voga veliĉanstva«; te tako, i pored primjedaba koje nastavi da stavlja ceremonijal -majstor radi odrţavanja naĉela,Vilfor bi uveden.

Kralj je sjedio na istome mjestu gdje ga je vojvoda ostavio. Kad otvori vrata, Vilfor se naĊe lice u lice s njim; prvi

pokret mladog sudije bio je da se zaustavi.

- UĊite, gospodine od Vilfora - reĉe kralj - uĊite. Vilfor se pokloni i poĊe nekoliko koraka, oĉekujući da

ga kralj poĉne ispitivati. - Gospodine od Vilfora - nastavi Luj XVIII - evo gospodina Blakasa, koji tvrdi da vi imate nešto vaţno da namsaopštite. - Veliĉanstvo, gospodin vojvoda je u pravu, i ja se nadam da će se vaše veliĉanstvo i samo u to uvjeriti.

- Prije svega drugoga, gospodine, smatrate li vi da je opasnost tako velika kao što hoće da me ubijede? - Veliĉanstvo, ja vjerujem da je bliska; ali, zahvaljujući mojoj revnosti, ona nije neotklonjiva, nadam se.

- Govorite opširno ako hoćete, gospodine - reĉe kralj, koji je sad i sam poĉeo da se podaje uzbuĊenju od koga se bješe usplahirilo lice gospodina od Blakasa i izmijenio glas Vilforov - govorite, a naroĉito poĉnite spoĉetka, jer javolim red u svemu.- Veliĉanstvo - reĉe Vilfor - ja ću vašem veliĉanstvu podnijeti taĉan izvještaj, ali ću ga ipak zamoliti da mi oprostiako uzbuĊenje u kome se nalazim baci izvjesnu ne jasnost u moje priĉanje.

Jedan pogled baĉen na kralja poslije ovog zavodljivog uvoda uvjeri Vilfora u blagonaklonost njegovog uzvišenogslušaoca, te on nastavi: - Veliĉanstvo, ja sam došao što sam brţe mogao u Pariz da obavijestim vaše veliĉanstvo da sam otkrio udjelokrugu moga sluţbenog rada ne jednu od onih obiĉnih i beznaĉajnih zavjera kakve se sklapaju svakog dana u

najniţim slojevima prostog naroda i vojske, već jednu pravu zavjeru, jednu buru koja ugroţava ništa man je nego

prijesto vašega veliĉanstva. Veliĉanstvo, uzurpator oprema tri ratna broda; on snuje nekakav plan, moţdabesmislen, ali

moţda isto toliko i opasan, pa ma koliko da je besmislen. U ovom ĉasu on mora biti da je napustio ostrvo Elbu da

bi pošao, kuda? Ja to ne znam, ali jamaĉno da pokuša nasilno iskrcavanje bilo u Napulju, bilo na obale Toskane, a



moţda ĉak i u samu Francusku. Vašem veliĉanstvu je poznato da je vladar ostrva Elbe i dalje odrţavao veze saItalijom i Francuskom.

- Da, gospodine, ja to znam - reĉe kralj veoma uzbuĊen - i još nedavno dobij eno je upozorenje da se bonapartistiĉki skupovi odrţavaju u ulici Sen-Ţak. Ali, nastavite, molim vas. Otkuda vama te pojedinosti? - Veliĉanstvo, one potiĉu iz jednog istraţnog ispitivanja kome sam ja podvrgao jednog ĉovjeka iz Marselj a nakoga sam odavno motrio i koga sam naredio da uhapse na sam dan moga odlaska. Taj ĉovjek, jedan buntovan

mornar i toliki bonapartista da mi je to već bilo podozrivo, otišao je potajno na ostrvo Elbu. On se tamo vidio savelikim maršalom, koji mu je stavio u duţnost da odnese usmenu poruku jednom bonapartisti u Parizu, ĉije imenisam mogao nikako da mu izmamim; ali cilj poruke bio je da se tome bonapartisti stavi u duţnost da pripremi javnost za jedan povratak (imajte na umu da su to rijeĉi iz istrage, veliĉanstvo), za jedan povratak koji je nemi -

novno blizak.

- A gdje je taj ĉovjek? - zapita Luj XVIII.

- U tamnici, veliĉanstvo. - I ta stvar vam se ĉinila ozbiljna?

- Toliko ozbiljna, veliĉanstvo, da pošto me je taj dogaĊaj iznenadio usred jedne porodiĉne sveĉanosti, na sam danmoje vjeridbe, ja sam ostavio sve, vjerenicu i prijatelje, sve odloţio za docnije da bih došao i stavio pred nogevašeg veliĉanstva i strahovanja koja su me bila obuzela i dokaz moje odanosti.

- Zaista - reĉe Luj XVIII - zar nije postojala namjera


129za sklapanje braka izmeĊu vas i gospoĊice od Sen -Merana?

- Kćeri jednoga od najvjernijih sluţbenika vašega veliĉanstva. - Da, da; ali, vratimo se toj spletki, gospodine od Vilfora.

- Veliĉanstvo, ja se bojim da je to nešto više od spletke, bojim se da je to prava zavjera. - Zavjeru u današnje vrijeme - reĉe kralj osmjehujući se - lako je smisliti, ali teţe privesti kraju prosto zato što smomi tek nedavno ponovo vraćeni na prijesto naših predaka, te su nam oĉi otvorene u isti mah na prošlost, nasadašnjost i na budućnost; već deset mjeseci moji ministri budno paze da obala Sredozemnoga mora bude dobroĉuvana. Ako bi se Bonaparta iskrcao u Napulju, ĉitava koalicija bila bi u stavu pripravnosti prije nego što bi onstigao do Pjombina; ako bi se pak iskrcao u Toskani, zakoraĉio bi na neprijateljsku zemlju; ako se iskrca uFrancuskoj, to bi on uĉinio sa jednom šakom ljudi, te bismo lako s njim izišli nakraj, jer ga stanovništvo ne moţeoĉima da vidi. Umirite se, dakle, gospodine; ali ipak raĉunajte na našu kraljevsku zahvalnost.

- A! Evo gospodina Dandrea! - uzviknu vojvoda od Blakasa.

U tom trenutku pojavi se zaista na vratima gospodin ministar policije, blijed, uzdrhtao i trepćući oĉima k ao da jezasjenjen.

Vilfor poĊe jedan korak u namjeri da se povuĉe, ali ga jedan stisak ruke gospodina od Blakasa zadrţa na mjestu.

XI

KORZIKANSKO ĈUDOVIŠTE

Ugledavši to unezvijereno lice, Luj XVIII odgurnu snaţno sto za kojim se nalazio.

- Šta vam je, gospodine barone? - uzviknu on. - Vi izgledate jako potreseni; ta usplahirenost, to kolebanje, da li

imaju kakve veze sa onim što je govorio gospodin od Blakasa i sa onim što mi je baš sad potvrdio gospodin odVilfora?

I gospodin od Blakasa bješe prišao ţurno baronu, ali njegova plašljivost dvoranina spreĉavala je da tri-jumfuje

njegova drţavniĉka gordost; i zaista, u takvoj prilici bilo je za njega mnogo povoljnije da ga šef policije ponizizbog takvog jednog sluĉaja, nego da on njega ponizi. - Veliĉanstvo... - promuca baron.

- Dakle! Da vidimo šta je to - reĉe Luj XVIII. Ministar policije, podajući se tada oĉajanju, pade pred noge Luj a XVIII, koji ustuknu jedan korak nabravši obrve. - Hoćete li već jednom govoriti? - reĉe on. - Oh, veliĉanstvo, kakva uţasna nesreća! Koliko sam ja jadan i bijedan! Ja se neću nikad utješiti!

- Gospodine - reĉe Luj XVIII - ja vam nareĊujem da govorite. - Pa eto, veliĉanstvo, uzurpator je napustio ostrvo Elbu dvadeset i osmog februara i iskrcao se prvoga marta.

- A gdje? - zapita ţurno kralj. - U Francusku, veliĉanstvo, u jedno malo pristanište blizu Antiba, u zalivu Ţuan.

- Uzurpator se iskrcao u Francusku, blizu Antiba, u zalivu Ţuan, na dvjesta pedeset milja od Pariza, prvoga marta,a vi saznajete tu vijest tek danas, trećega marta!.. Eh, gospodine, to što mi vi sad kaţete nemogućno je: biće da suvam podnijeli nekakav laţan izvještaj, ili ste poludje li.- Na ţalost, veliĉanstvo, to je sušta istina! Luj XVIII naĉini jedan neopisiv pokret gnjeva i uţasa-vanja, i ispravi se naglo, kao da ga je nekakav iznenadan

udarac pogodio u isti mah u srce i u lice.



- U Francuskoj! - uzviknu on - uzurpator u Francuskoj! Pa to znaĉi da se nije pazilo na tog ĉovjeka? Pa ko zna?Moţda ste bili u dogovoru s njim?

- Oh, veliĉanstvo - uzviknu vojvoda od Blakasa - ne moţe se ĉovjek kao što je gospodin Dandre optuţivati zaizdajstvo. Veliĉanstvo mi smo svi bili slijepi, i ministar policije je bio slijep kao i svi ostali, i to je sve. - Ali ... - reĉe Vilfor; pa zaustavivši se odjednom, reĉe: - Ah, oprostite, veliĉanstvo, oprostite; moja revnost me je

zanijela. Neka me vaše veliĉanstvo izvoli izvinuti.

- Govorite, gospodine, govorite slobodno - reĉe kralj. - Vi ste nas jedini upozorili na opasnost, pa nam pomozite daza nju potraţimo lijeka. - Veliĉanstvo - reĉe Vilfor - uzurpator je omrznut u juţnoj Francuskoj. Ĉini mi se da je za njega opasan ulazak u

juţne oblasti, jer se protiv njega mogu lako dići na oruţje Provansa i Langdok. - Da, nesumnjivo - reĉe ministar - ali on se kreće ka Gapu i Sisteronu. - On se kreće, on se kreće! - reĉe Luj XVIII. - On, dakle, ide na Pariz?

Ministar policije je ćutao, a to je bilo isto što i najpotpunije priznanje. - A Dofine, gospodine - zapita kralj Vilfora - vjerujete li vi da se i ta pokrajina moţe dići na oruţje kao Provansa ?

- Gospodaru, veoma mi je ţao što moram reći vašem veliĉanstvu jednu svirepu istinu, ali raspoloţenje u Dofinei jedaleko od toga da se ravna sa raspoloţenjem Provanse i Langdoka. Gorštaci su bonapartisti, gospodaru. - Znaĉi - prošapta Luj XVIII - da je on bio dobro obaviješten. A koliko ljudi ima on sa sobom?

- Veliĉanstvo, ja to ne znam - reĉe ministar policije. - Kako, vi to ne znate! Vi ste zaboravili da se obavijestite o toj okolnosti? Istina, ona je malo vaţna - dodade on sa

poraznim osmijehom.- Gospodaru, ja nisam mogao o tome da se obavijestim; depeša je samo javljala o iskrcavanju i o putu kojim je

pošao uzurpator. - A kako vam je stigla ta depeša? - zapita kralj. Ministar obori glavu, a jako rumenilo razli mu se po

ĉelu. - Telegrafom, veliĉanstvo, - promuca on.

Luj XVIII poĊe korak unaprijed i prekrsti ruke kao što bi uĉinio Napoleon. - Tako, dakle, - reĉe on blijedeći od gnjeva - sedam savezniĉkih armija mogle su da svrgnu s vlasti toga ĉovjeka,

jedno ĉudo s neba me je moglo da vrati na prijesto mojih otaca poslije dvadeset i pet godina izgnanstva; ja sam, za

vrijeme tih dvadeset i pet godina, upoznavao, prouĉavao, ispitivao ljude i pojave u toj Francuskoj koja mi je bilaobećana, i sve to samo zato da, stigavši na cilj svih svojih ţelja, jedna snaga koju sam drţao u svojim rukamaeksplodira i slomi me!

- Veliĉanstvo, to je zla kob - promrmlja ministar, osjećajući da je takav teret, beznaĉajan za sudbinu, dovoljan da

smrvi jednog ĉovjeka. - Ali, ono što su o nama govorili naši neprijatelji znaĉi da je bilo istina: »Ništa nisu nauĉili, ništa nisu zaboravili«? Da su mene izdali na isti naĉin kao njega, ja bih se još i utješio; ali biti usred ljudi koje sam ja uzdigao na visoke

poloţaje i koji su imali da me ĉuvaju još paţljivije nego sebe, jer je moja sudbina vezana s njihovom, jer prije

mene oni nisu bili ništa, a poslije mene neće biti ništa, i propašće bijedno zbog nesposobnosti, zbog gluposti! Ah,da, gospodine, vi zaista imate pravo, ovo je zla kob.

Ministar je stajao pogruţen pod tom uţasnom anatemom.

Gospodin od Blakasa obrisa svoje ĉelo obliveno znojem; Vilfor se u sebi osmjehivao, jer je osjećao da rastenjegova vaţnost. - Pasti - nastavljao je Luj XVIII, koji je od prvog pogleda odmjerio provaliju nad koju se naginjala monarhija -

pasti i saznati za svoj pad preko telegrafa! Oh, više bih volio da se popnem na gubilište kao moj brat Luj XVI,nego da siĊem ovako niz stepenice Tiljerija, izgnan podsmijehom... A podsmijeh, gospodine, vi ne znate šta toznaĉi u Francuskoj, a meĊutim trebalo bi da to znate.

- Veliĉanstvo, veliĉanstvo - prošapta ministar - imajte milosti!..- PriĊite, gospodine od Vilfora - nastavi kralj obraćajući se mladom ĉovjeku, koji je stajao nepomiĉno i posmatraotok toga razgovora u kome je izbezumljeno lebdjela sudbina jedne kraljevine - priĊite i recite gospodinu da semoglo znati unaprijed sve ono što on nije znao. - Veliĉanstvo, bilo je stvarno nemogućno naslutiti namjere koje je taj ĉovjek krio od svakoga.

- Stvarno nemogućno! Jest, to je krupna rijeĉ, gospodine; na ţalost, sa krupnim rijeĉima je isto što i sa krupnimliĉnostima; ja sam ocijenio koliko vrijede. Stvarno, nemo-gućno je jednom ministru koji ima pod svojom vlašćuĉitavu jednu administraciju, kancelarije, agente, uhode, špijune i milion i po franaka tajnih fondova da sazna šta sedogaĊa na šezdeset milja od obala Francuske! E, vidite, ovaj gospodin, koji nije imao nijedno od tih sredstava naraspolaganju, ovaj gospodin, obiĉan sudija, znao je više nego vi sa svom vašom policijom, i on bi spasao moju

krunu da je imao, kao vi, pravo da raspolaţe telegrafom. Pogled ministra policije okrete se sa izrazom duboke srdţbe ka Vilforu, koji spusti glavu sa skromnošću tri jumfa.

- Ja ne kaţem to zbog vas, Blakase - nastavi Luj XVIII - jer iako vi niste ništa otkrili, vi ste bar imali tu pametnu

misao da ste bili istrajni u svojoj sumnji, jer bi neko drugi moţda smatrao otkriće gospodina od Vilfora za beznaĉajno, ili pak da je posljedica koristoljubive ambicije.



Ove rijeĉi odnosile su se na one rijeĉi što ih je ministar policije izgovorio sa toliko samouvjerenja prije jednog

sata.

Vilfor razumijede šta kralj namjerava. Neko drugi bi se moţda pustio da ga zanese opojnost pohvale; ali se onbojao da sebi stvori smrtnog neprijatelja od ministra policije, iako je osjećao da je ovaj nepovratno izgubljen. Jer taj ministar, koji na vrhuncu svoje moći nije umio da nasluti Napoleonovu tajnu, mogao je, u oĉajniĉkim napo -

rima, da se spase propasti, da prodre u Vilforovu tajnu, a za to mu je bilo dovoljno da ispita Dantesa. Zato on

priskoĉi u pomoć ministru, umjesto da se okomi na njega. - Veliĉanstvo - reĉe Vilfor - brzina odigravanja toga dogaĊaja treba da bude dokaz vašem veliĉanstvu da je jedino bog mogao da ga sprijeĉi podiţući buru na moru. Ono što vaše veliĉanstvo m isli da je s moje strane duboka

oštroumnost, to je prosto naprosto posljedica sluĉaja; ja sam iskoristio taj sluĉaj kao odani sluţbenik, i to je sve. Nemojte mi pridavati veću vaţnost nego što zasluţujem, veliĉanstvo, da se ne biste ma kad vratili na prvu pomisao

koju ste imali o meni.

Ministar policije zahvali mladom ĉovjeku jednim rjeĉi tim pogledom, i Vilfor razumijede da je uspio u svojoj

namjeri, a to će reći da je on sad, ne gubeći ništa od kraljeve zahvalnosti zadobio jednog prijatelja na koga se po potrebi moţe osloniti. - Dobro - reĉe kralj. - A sada, gospodo - nastavi on okrećući se ka gospodinu od Blakasa i ministru policije -vi miviše niste potrebni, i moţete se povući: ono što sad ostaje da se uradi spada u nadleţnost ministra vojnog.

- Sreća je, veliĉanstvo - reĉe gospodin od Blakasa - što moţemo da se oslonimo na vojsku. Vaše veliĉanstvo znakoliko svi izvještaji kaţu o njoj da je odana vašoj vladi.

- Ne govorite mi o izvještajima, jer sad, vojvodo, znam koliko im se povjerenje moţe pokloniti. Ah, kad je rijeĉ oizvještajima, gospodine barone, šta ste novo saznali o dogaĊaju u ulici Sen -Ţak?

- O dogaĊaju u ulici Sen-Ţak! - uzviknu Vilfor ne mogavši da zadrţi taj uzvik. Ali se odmah zaustavi i reĉe: - Oprostite, gospodaru, moja odanost vašem veliĉanstvu nagoni me da svakog ĉasa zaboravim, ne poštovanje kojeosjećam prema njemu, jer je to poštovanje isuviše duboko urezano u mome srcu, već na pravila dvorskogophoĊenja. - Govorite i delajte, gospodine - prihvati Luj XVIII. -Vi ste danas stekli pravo da postavljate pitanja.

- Gospodaru - odgovori ministar policije - ja sam danas upravo došao da dam vašem veliĉanstvu nova obavještenjakoja sam prikupio o tome dogaĊaju, kada je paţnja vašeg veliĉanstva bila skrenuta uţasnom nesrećom iskrcavanjau zalivu; sad ta obavještenja ne bi više bila nimalo interesan tna za kralja.

- Naprotiv, gospodine, naprotiv - reĉe Luj XVIII -meni se ĉini da taj dogaĊaj ima neposredne veze sa ovim kojimse sad bavimo, i smrt generala Kenela moţda će nas izvesti na trag jedne velike unutrašnje zavjere.

Pri pomenu imena generala Kenela Vilfor zadrhta.- Zaista, veliĉanstvo - nastavi ministar policije - sve nagoni na pomisao da je ta smrt posljedica ne samoubi-stva,

kao što se u prvi mah povjerovalo, već muĉkog ubistva, jer je general Kenel tek bio izišao, kako izgleda, iz jednog bonapartistiĉkog kluba, pa je odmah išĉezao. Jedan nepoznat ĉovjek bio je došao njegovoj kući toga jutra izakazao mu sastanak u ulici Sen-Ţak; ali, na nesreću, generalov sobar, koji ga je upravo ĉešl jao u trenutku kada je

taj nepoznati ĉovjek uveden u kabinet, ĉuo je, istina, da je spomenuo ulicu Sen -Ţak, ali nije zapamtio broj kuće. Dok je ministar policije davao kralju Luju XVIII ova obavještenja, Vilfor ga je netremice slušao, i ĉas biporumenio a ĉas poblijedio. Kralj se okrete k njemu.

- Zar ne mislite i vi kao ja, gospodine od Vilfora, da je general Kenel, za koga se moglo pomisliti da je privrţenuzurpatoru, ali koji je stvarno bio meni potpuno odan, pao kao ţrtva jedne bonapartistiĉke zasjede?

- To je vjerovatno, veliĉanstvo, - odgovori Vilfor. -Ali, zar se ne zna ništa više o tome? - Traga se za ĉovjekom koji je zakazao sastanak.

- Traga se? - ponovi Vilfor.- Jest, sluga je dao njegov liĉni opis: to je ĉovjek od pedeset do pedeset i dvije godine, smeĊ, crnih oĉijunatkriljenih gustim obrvama, i nosi brkove. Bio je odjeven u plav redengot i nosio je u rupici kaputa rozetu oficiraLegije ĉasti. Juĉe je uhoĊen jedan ĉovjek ĉiji liĉni opis taĉno odgovara ovome što ga sad rekoh, i izgubljen mu jetrag na uglu ulice Ţisjen i ulice Kok -Eron.

Vilfor se bješe naslonio na naslon jedne fotelje; jer ukoliko je ministar policije dalje govorio, osjećao je kako munoge klecaju. Ali kad ĉu da je nepoznati ĉovjek umakao agentu koji ga je pratio, on odahnu. - Vi ćete traţiti tog ĉovjeka, gospodine - reĉe kralj ministru policije - jer ako je, kao što mi sve daje povoda davjerujem, general Kenel, koji bi nam bio tako koristan u ovom trenutku, bio ţrtva muĉkog ubistva, onda hoću danjegove ubice, pa bile one bonapartisti ili ne, budu svirepo kaţnjene. Vilfor je morao da pribere svu svoju hladnokrvnost da ne bi odao strah što mu ga je ulivala ova kraljeva poruka. - Ĉudnovata stvar! - nastavi kralj jednim ljutitim pokretom. - Policija misli da je sve rekla kad kaţe: izvršen je

jedan zloĉin; i da je sve uĉinila kad doda: traga se za zloĉincima.

- Vaše veliĉanstvo biće bar u tom pogledu zadovoljeno, nadam se.



- Dobro, vidjećemo; ne zadrţavam ni vas duţe, barone. Gospodine od Vilfora, vi ste umorni od toga dugogputovanja, idite i odmorite se. Vi ste jamaĉno odsjeli kod svoga oca?

Vilforove oĉi zamutiše se kao u nesvjestici. - Ne, veliĉanstvo - reĉe on - ja sam odsjeo u hotelu »Madrid«, u ulici Turnon.- Ali ste se vidjeli s njim?

- Veliĉanstvo, ja sam se najprije odvezao vojvodi od Blakasa.

- Ali, vi ćete se bar vidjeti s njim? - Mislim da neću, veliĉanstvo. - Ah, taĉno - reĉe Luj XVIII osmjehujući se tako kao da hoće da potvrdi da sva ova, ponavljana pitanja nisu bila

postavljena bez izvjesne namjere - zaboravio sam da ste vi u hladnim odnosima s gospodinom Noartijeom, i da je

to jedna nova ţrtva za kraljevu stvar za koju treba da vas nagradim.

- Veliĉanstvo, dobrota koju mi ukazuje vaše veliĉanstvo već je jedna nagrada koja u mnogom prevazilazi sve mojeteţnje, tako da više nemam šta da traţim od kralja. - Svejedno, gospodine, i mi vas nećemo zaboraviti, budite bez brige. A zasad - tu kralj otkaĉi krst Legije ĉasti k oji

je obiĉno nosio na svom plavom kaputu, pored krsta svetoga Luja, iznad ordena reda bogorodice Karmelske isvetog Lazara, pa ga dade Vilforu - zasad uzmite ipak ovaj krst.- Vaše veliĉanstvo se vara - reĉe Vilfor - to je krst oficirskog stupnja.

- Bogami, gospodine - reĉe Luj XVIII - uzmite ga takvog kakav je; ja nemam vremena da traţim da mi donesuneki drugi. Blakase, vi ćete se postarati da se izda potvrda o odlikovanju godpodinu od Vilfora.

Vilforove oĉi ovlaţi jedna suza gorde radosti. On uze krst i poljubi ga.- A sada - zapita on - kakvim mi naredbama ukazuje ĉast vaše veliĉanstvo ?

- Odmorite se, jer vam je to potrebno, i mislite na to da, nemajući mogućnosti da mi u Parizu posluţite, vi mimoţete biti u Marselj u veoma korisni. - Veliĉanstvo - odgovori Vilfor klanjajući se - kroz jedan sat napustiću Pariz. - Idite, gospodine - reĉe kralj - i ako bih vas ja zaboravio (kraljevi lako zaboravljaju), nemojte se plašiti da me

posjetite... Gospodine barone, izdajte nareĊenje da se pozove ministar vojni. Blakase, vi ostanite.

- Ah, gospodine - reĉe ministar policije Vilforu izlazeći iz Tiljerija - vi ulazite na dobra vrata i vaša karijera jeobezbij edena.- A da li će ona biti dugoga vijeka? - promrmlja Vilfor pozdravljajući ministra ĉija je karijera bila završena, itraţeći oĉima neka kola da bi se vratio u svoj stan. Jedan fijaker prolazio je kejom. Vilfor mu dade znak, i fijaker priĊe. Vilfor kaza svoju adresu i smjesti se ţurno uzadnji dio kola, predavajući se svojim ambicioznim snovima. Deset minuta kasnije Vilfor je bio u svom stanu. On

naredi da konji budu upregnuti kroz dva sata i da mu se posluţi ruĉak. On je baš htio da sjedne za sto, kad zvonce odjeknu pod nekom slobodnom i ĉvrstom rukom. Sobar otide da otvori,i Vilfor ĉu jedan glas koji je izgovarao njegovo ime.

- Ko li to već moţe znati da sam ja ovdje? - zapita se mladi ĉovjek. U tom trenutku sobar se vrati.

- Dakle! - reĉe Vilfor - šta je to? Ko je zvonio? Ko me traţi?

- Jedan stranac koji neće da kaţe svoje ime. - Kako! Stranac koji neće da kaţe svoje ime? A šta hoće od mene taj stranac?

- On ţeli da razgovara s gospodinom. - Sa mnom?

- Da.

- On je rekao moje ime?- Sasvim taĉno.

- A kako izgleda taj stranac?- Pa, gospodine, to je ĉovjek od pedesetak godina. -Mali? Visok?

- Otprilike istoga rasta kao gospodin.- SmeĊ ili plav ?

- SmeĊ, jako smeĊ: smeĊa kosa, tamne oĉi, tamne obrve. - A odijelo? - zapita brzo Vilfor. - Kako je odjeven?

- U dugaĉak plav kaput zakopĉan od gore do dolje; odlikovan Legijom ĉasti. - To je on - promrmlja Vilfor blijedeći. - Eh, vraga! - reĉe pojavljujući se na vratima liĉnost ĉiji smo liĉni opis naveli već dvaput - kakvo je ovo

ophoĊenje? Je li u Marselju obiĉaj da sinovi ostavljaju svoje oĉeve da dţonjaju u predsoblju?

- Oĉe! - uzviknu Vilfor - nisam se, znaĉi, prevario... i slutio sam da ste to vi. - Onda, ako si slutio da sam to ja - prihvati gost ostavljajući svoj štap u jednom uglu sobe i svoj šešir na jednustolicu - dopusti mi da ti kaţem, dragi moj Ţerare, da to nije mnogo ljubazno od tebe što si me ostavio da ovako

ĉekam. - Ostavite nas, Ţermene - reĉe Vilfor. Sluga iziĊe pokazujući vidne znake ĉuĊenja.



XII

OTAC I SIN

Gospodin Noartije, jer je to zaista on sad ušao, pratio je pogledom slugu sve dok ovaj nije zatvorio vrata: za tim,

bojeći se bez sumnje da će on prisluškivati u predsoblju, priĊe i otvori vrata za njim; ta predostro -ţnost nije bilauzaludna, i brzina sa kojom se Ţermen povuĉe dade dokaz da on nije bio bez onoga grijeha koji je upropastio našepraroditelje. Gospodin Noartije se potrudi tada da otiĊe i sam liĉno zatvori vrata na predsob lju, vrati se i zatvori

vrata od spavaće sobe, namaĉe zavornice i vrati se pa se rukova sa Vihorom, koji je pratio sve te pokrete saiznenaĊenjem od koga se još ne bješe povratio. - No, dragi moj Ţerare - reĉe on mladom ĉovjeku gledajući ga sa osmijehom ĉiji je izraz bilo teško opisati -znaš liti da ne izgledaš oĉaran što me vidiš?

- Naprotiv, oĉe - reĉe Vilfor - oĉaran sam; ali sam tako malo oĉekivao vašu posjetu da me je ona donekle pomela.

- Ali, dragi prijatelju - nastavi gospodin Noartije sjedajući - ĉini mi se da bih i ja mogao to isto reći. Kako! Vi mi javljate da će vaša vjeridba biti u Marselj u 28. februara, a 3. marta vi ste u Parizu?

- Ako sam ovdje, oĉe - reĉe Ţerar prilazeći gospodinu od Noartijea - ne treba da se ţalite na to, jer sam ja došaoradi vas, i ovo putovanje će vas moţda spasiti. - Gle, zbilja! - reĉe gospodin Noartije opruţajući se nemarno u naslonjaĉi na kojoj je sjedio. - Zbilja! Ispriĉajte mito, gospodine sudijo, to mora biti da je veoma zanimljivo.

- Oĉe, vi ste ĉuli da se priĉa o izvjesnom bonapartistiĉ -kom klubu koji odrţava sastanke u ulici Sen-Ţak?

- Broj 53? Jeste, ja sam njegov potpredsjednik.

- Oĉe, vaša hladnokrvnost izaziva mi jezu. - Šta ćeš, dragi moj? Kad je neko bio osuĊen na smrt od gorštaka; kad je umakao iz Pariza u kolima sijena; kad jebio progonjen po pustarama oko Bordoa od Robespje-rovih pandura, to ĉovjeka ojaĉa za mnoge stvari. Nastavi,dakle. Šta je? Šta se to dogodilo u tome klubu u ulici Sen-Ţak?

- Dogodilo se to da su tamo pozvali generala Kenela, koji je izišao iz svoje kuće u devet ĉasova uveĉe, a poslijedva dana pronaĊen je u Seni. - A ko vam je ispriĉao tu lijepu priĉu?

- Kralj liĉno, gospodine. - E, pa lijepo! Ja ću vam u zamjenu za vašu priĉu -nastavi Noartije - saopštiti jednu novost. - Oĉe, mislim da već znam ono što vi hoćete da mi kaţete.

- A! Vi znate za iskrcavanje njegovog veliĉanstva cara?

- Ćutite, oĉe, molim vas, najprije radi sebe, a zatim i radi mene. Jest, ja sam znao tu novost, i ĉak sam je znao prijevas, jer od prije tri dana ja jurim kao sumanut putem od Marselja ka Parizu, bjesneći što ne mogu da bacim na dvije

stotine milja ispred sebe misao koja mi saţiţe mozak. - Prije tri dana! Jeste li vi ludi! Pa prije tri dana car se nije bio ni ukrcao.

- Svejedno, ja sam znao za taj plan.

- A kako to ?

- Iz jednog pisma koje je bilo vama upućeno sa ostrva Elbe. - Meni?

- Vama, i koje sam pronašao u buĊelaru glasonoše. Da je to pismo palo u ruke nekom drugom, vi biste, oĉe, dosadaveć bili strijeljani. Vilforov otac poĉe se smijati. - Eh, eh, - reĉe on - izgleda da je Restauracija nauĉila od Carstva naĉin za brzo svršavanje poslova... Strijeljan!Dragi moj, kako vi to olako kaţete ! A to pismo, gdje je? Ja vas isuviše dobro poznajem da bih se morao bojati daćete ga nemarno ĉuvati. - Ja sam ga spalio, bojeći se da od njega ne ostane makar ijedan komadić: jer to pismo bilo je vaša smrtna osuda.

- I propast vaše budućnosti - odgovori hladno Noartije. - Da, ja razumijem to; ali ja nemam ĉega da se bojim, poštome vi štitite. - Ja ĉinim nešto više od toga, gospodine, ja vas spašavam. - Ah, vraga! To postaje dramatiĉnije; izjasnite se. - Gospodine, vraćam se na govor o onom klubu iz ulice Sen-Ţak. - Izgleda da je taj klub prirastao za srce gospode policajaca. Zašto nisu malo bolje traţili? Oni bi ga pronašli.

- Oni ga nisu pronašli, ali su mu na tragu. - To je osvještan izraz, ja to dobro znam: kad policija ne uhvati krivca, ona kaţe da mu je na tragu, i drţavnauprava ĉeka mirno dan kada će ona doći i kazati pokunjeno da je taj trag izgubljen.

- Jest, ali je pronaĊen leš; general Kenel je ubijen, u svim zemljama na svijetu to se zove ubistvo.

- Ubistvo, kaţete vi? Ali ništa ne dokazuje da je general bio ţrtva ubistva, jer se svakoga dana pronalaze u Seniljudi koji su u nju skoĉili iz oĉajanja, ili koji su se udavili zato što nisu znali da plivaju. - Oĉe, vi znate dobro da se general nije udavio iz oĉajanja, i da se niko ne kupa u Seni u mjesecu januaru. Ne, ne,

nemojte se zavaravati; takva smrt se zaista pravilno naziva ubistvom.- A ko ju je tako nazvao?



- Sam kralj.

- Kralj! Ja sam mislio da je on dovoljno mudar da shvati da u politici ne postoje ubistva. U politici, dragi moj, vi to

znate isto kao i ja, ne postoje ljudi, nego ideje; ne postoje osjećanja, nego interesi; u politici se ne ubij a. jedan"ĉovjek, već se samo uklanja jedna smetnjĉuJJgLJe. sve. 11 oĉe te li da znate kako "šeTo dogodilo ? E, pa lijepo;

ja"~cu vam to reći. Mislili smo da se moţemo osloniti na generala Kenela, jer su nam ga preporuĉili sa ostrvaElbe. Jedan od nas otišao je njegovoj kući i pozvao ga da doĊe u ulicu Sen-Ţak na jedan sastanak na kome će sresti

prijatelje. On je došao, i tu mu je izloţen cjelok upan plan, odlazak sa ostrva Elbe i namjeravano iskrcavanje;zatim, pošto je sve saslušao i sve ĉuo, kad nije ostalo više ništa novo da mu se saopšti, on je odgovorio da jerojalist. Tada smo se svi zgledali. Zahtijevali smo od njega da se zakune, i on se zakleo, ali zaista tako nerado, da

je takvo zaklinjanje liĉilo na iskušavanje boga. E, vidite, i pored toga general je pušten da iziĊe slobodno, sasvimslobodno. On se nije vratio svojoj kući; e, pa šta ćete, dragi moj? On je izišao od nas; vjerovatno da je zalutao, i to

je sve. Ubistvo! Zbilja, vi me iznenaĊujete, Vilfore, vi, zamjenik drţavnog tuţioca, kad zasnivate jednu optuţbuna tako slabim dokazima. Da li je meni ikada palo na um da kaţem vama, kad vi vršite svoj rojalistiĉki posao iriješite da se odsijeĉe glava jednome od mojih ljudi: »Sine moj, vi ste izvršili jedno ubistvo!« Ne, ja sam tadagovorio: »Vrlo dobro, gospodine, vi ste se borili i pobijedili; sutra ćete dobiti odmazdu«. 10 Grof Monte Kristo I- Ali, oĉe, pripazite se, jer će ta odmazda biti uţasna kad je mi primijenimo.

- Ja vas ne razumijem.

- Vi se uzdate u povratak uzurpatora?

- Ja to priznajem.- Vi se varate, oĉe, jer on neće ući ni deset milja u unutrašnjost Francuske a da ne bude gonjen, vijan, uhvaćen kaozvijer.

- Dragi prijatel ju, car je u ovom trenutku na putu za Grenobl, desetog ili dvanaestog biće u Lionu, a dvadese tog ili

dvadeset petog u Parizu.- Stanovništvo će se dići na oruţje... - Da bi mu izišlo u susret. - On ima sa sobom samo nekoliko ljudi, a protiv njega poslaće se ĉitave armije.

- Koje će saĉinjavati njegovu pratnju da bi se vratio u prijestonicu. Zbilja, dragi moj Zerare, vi ste još uvijek dijete;vi vjerujete da ste dobro obaviješteni zato što vam jedna depeša kaţe na tri dana poslije iskrcavanja: »Uzur pator se

iskrcao u Kanu sa nekoliko ljudi; za njim su poslate potjere«. Ali gdje je on? Šta radi on? Vi o tome ništa ne znate;njega gone, i to je sve što vi znate. E, vidite, njega će goniti tako sve do Pariza, ne ispalivši nijedan metak.

- Grenobl i Lion su vjerne varoši, i one će mu postaviti jednu nesavladivu prepreku.

- Grenobl će mu otvoriti svoje kapije sa ushićenjem, a cio Lion će mu izići u susret. Vjerujte mi, mi smo isto takodobro obaviješteni kao i vi, i naša policija je ravna vašoj. Hoćete li dokaza za to? Eto, vi ste htjeli da sakrijete od

mene svoje putovanje, a ipak sam ja znao za vaš dolazak već poslije pola sata pošto ste ušli u grad; vi niste dalisvoju adresu nikome drugom osim vašem koĉijašu, a eto, vidite, ja znam vašu adresu, i dokaz vam je to što samstigao ovamo taĉno u trenutku kada ste htjeli da sjednete za sto. Zazvonite, dakle, i naredite da se postavi još za

jednog; ruĉaćemo zajedno. - Zaista - odgovori Vilfor gledajući svog oca sa ĉuĊenjem - zaista, izgleda mi da ste vi dobro obaviješteni. - Eh, boţe moj, to je sasvim prosto; vi koji imate vlast, vi imate samo ona sredstva koja vam daje novac; dok mikoji oĉekujemo vlast, mi imamo sredstva koja daje poţr -tvovanje.

- Poţrtvovanje? - reĉe Vilfor smijući se. - Jest, poţrtvovanje; tako se poštenim rijeĉima naziva ambicija koja se nada. I Vilforov otac pruţi sam ruku ka vrpci zvonceta da dozove slugu, koga njegov sin ne bješe pozvao. Vilfor muzadrţa ruku.

- Priĉekajte, oĉe - reĉe mladi ĉovjek - još samo jednu rijeĉ. - Recite.

- Ma kako da je rĊava rojalistiĉka policija, ona ipak zna jednu uţasnu stvar. -Koju?

- To je liĉni opis ĉovjeka koji je, onoga dana ujutru kada je išĉezao general Kenel, dolazio njegovoj kući.

- Gle! Ona zna to, ta dobra policija? A kakav je taj liĉni opis?

- Boja lica tamna, zalisci i oĉi crne, redengot plav zakopĉan do grla, rozeta oficira Legije ĉasti u rupici kaputa,šešir sa širokim obodom i štap od trske. - Gle! gle! Ona to zna ? - reĉe Noartije. - Pa zašto onda nije uhvatila tog ĉovjeka. - Zato što mu je izgubila trag juĉe ili prekjuĉe na uglu ulice Kok -Eron.

- Ne rekoh li vam da je vaša policija glupa. - Jest, ali svakoga trenutka ona ga moţe pronaći. - Da - reĉe Noartije gledajući oko sebe bezbriţno - da, kad taj ĉovjek ne bi bio upozoren, ali on to jeste. I on će -

dodade on osmjehujući se - da izmijeni svoje lice i odijelo.



Pri ovim rijeĉima on se diţe, svuĉe svoj redengot i skide kravatu, priĊe jednom stolu na kome su bile pripremljenesve stvari potrebne za toaletu njegova sina, uze jedan brijaĉ, nasapuna lice, pa potpuno ĉvrstom rukom skide svojeopasne zaliske koji su policiji davali tako dragocjeni podatak.

Vilfor ga je gledao šta radi sa strepnjom koja nije bila bez divljenja. Kad obrija zaliske, Noartije dade svojoj kosi drukĉiji izgled; uze umjesto svoje crne kravate jednu kravatu u boji

koja je leţala povrh jednog otvorenog putniĉkog kovĉega; obuĉe, umjesto svog plavog reden-gota na

zakopĉavanje, jedan Vilforov redengot keste-njaste boje i sprijeda otvoren: oproba pred ogledalom šešir sapovrnutim obodom mladoga ĉovjeka, izgledaše zadovoljan naĉinom kako mu stoji, pa ostavivši štap od trske pored kamina gdje ga bješe stavio, mahnu svojom ţilavom rukom jednim bambusovim štapićem kojim je otmenizamjenik drţavnog tuţioca davao svome hodu onu nemarnost ko ja je bila njegova glavna osobina.

- Dakle! - reĉe on okrećući se svome zaprepašćenom sinu kad ovo preobraţavanje bi završeno - dakle, misliš li daće me tvoja policija sad poznati?

- Ne, oĉe - promuca Vilfor - ja se bar nadam.

- A sad, dragi Ţerar - nastavi Noartije - oslanjam se na tvoju opreznost da ukloniš sve ove predmete koje tiostavljam.

- O, ne brinite ništa, oĉe - reĉe Vilfor. - Da, da! A sad mislim da ti imaš pravo, i da si mi ti moţda zaista spasao ţivot; ali, ne brini, ja ću ti to uskorouzvratiti.

Vilfor zavrti glavom.

- Nisi u to ubij eden?- Ja se bar nadam da se vi varate.

- Hoćeš li opet vidjeti kralja?

- Moţda. - Hoćeš li da u njegovim oĉima vaţiš kao prorok? - Zloslutni proroci su nepoţeljni na dvoru, oĉe. - Da, ali jednoga dana najzad im se prizna da su imali pravo; i pretpostavi da se kralj još jednom vrati na prijesto,ti bi onda bio smatran za velikog ĉovjeka. - Najzad, šta treba da kaţem kralju? - Reci mu ovo: »Gospodaru, vas obmanjuju u pogledu raspoloţenja Francuske, mišljenja gradova i duha kojivlada u vojsci; onaj koga vi u Parizu nazivate korzikan-skim ĉudovištem, koga još nazivaju uzurpatorom uNeveru, nazivaju već Bonapartom u Lionu, a carem u Greno-blu. Vi mislite da njega vijaju, gone, da on b jeţi; a onide brzo kao orao koga nosi sa sobom natrag na svojim zastavama. Vojnici za koje mislite da umiru od gladi, da su

izmoţdeni od umora i spremni da bace oruţje, umnoţavaju se kao djelići snijega oko grudve koja se kotrlja.Gospodaru, otputujte; ostavite Francusku njenom pravom gospodaru, onome koji je nije kupio, već osvojio;otputujte, gospodaru, ne stoga što bi vam prijetila opasnost, vaš protivnik je dovoljno jak da moţe biti milostiv,već stoga što bi bilo poniţavajuće za jednog potomka Svetoga Luja da bude zahvalan za svoj ţivot ĉovjeku odArkola, Marenga i Austerlica«. Reci mu to, Ţerare; ili, bolje, ne reci mu ništa; prikrij svoje putovanje; nemoj sehvaliti onim što si došao da uradiš i onim što si uradio u Parizu; sjedni opet u poštanska kola; ako si ţurio putem da

bi došao ovamo, sad pojuri kao oluja da se što prije vratiš; uĊi u Marselj noću; vrati se u svoju kuću na neki sporedan ulaz i ostani tamo sasvim miran, sasvim skroman, povu-

ĉen, i naroĉito ne miješaj se ni u šta, jer ovoga puta, zaklinjem ti se, mi ćemo djelati kao snaţni ljudi koji poznajusvoje neprijatelje. Idite, sine, idite, dragi Ţerare, i u naknadu za tu poslušnost prema oĉinskim nareĊenjima, ili, akovam se to više sviĊa, za poštovanje prema savjetima jednog prijatelja, mi ćemo vas zadrţati na vašem sluţbenom

poloţaju. To će biti - dodade Noartije sa osmijehom - jedna mogućnost za vas da me spasete još jedanput, ako vas politiĉka klackalica jednoga dana opet uzdigne, a mene spusti. Zbogom, dragi Ţerare; pri vašem drugom

putovanju odsjednite kod mene.I Noartije iziĊe poslije ovih rijeĉi sa mirnoćom koja ga ne bješe ni za trenutak napustila za vrijeme ovoga takoozbiljnog razgovora.Vilfor, blijed i uzrujan, pritrĉa prozoru, razgrnu zavjesu i vidje ga kako prolazi miran i ravnodušan izmeĊu dva ilitri ĉovjeka neprijatna izgleda, koji su stajali kao u zasjedi pored uliĉnih stubova i na uglu ulice i koji su moţdaĉekali tu da uhapse ĉovjeka sa crnim zaliscima, sa plavim redengotom i šeširom široka oboda.

Vilfor ostade tako sto jeći usplahiren sve dok njegov otac ne išĉeze na raskrsnici Bisi. Tada jurnu ka predme timakoje on bješe ostavio, stavi na dno svoga putniĉkog kovĉega crnu kravatu i plavi redengot, uvi šešir i strpa ga nadno jednog ormana, slomi štap od trske natroje i baci dijelove u vatru, stavi na glavu jedan putniĉki kaĉket, pozvasvoga sobara, zabrani mu jednim pogledom hiljadu pitanja koje je ovaj imao ţelju da postavi, isplati raĉuntroškova u hotelu, skoĉi u svoja kola koja su ga oĉekivala upregnuta, saznade u Lionu da je Bonaparta ušao uGrenobl, pa kroz meteţ koji je vladao svuda duţ puta stiţe u Marselj, obuzet svim strepnjama koje se uvlaĉe u srceĉovjeka sa ambicijom i prvim poĉastima.

XIIISTODNEVNA VLADAVINA



Gospodin Noartije bio je dobar prorok, i dogaĊaji su se redali brzo kao što je on bio rekao. Svakome je poznat onaj povratak sa ostrva Elbe, povratak ĉudan, dostojan divljenja, koji će, besprimjeran u prošlosti, ostati vjero -vatno

besprimjeran i u budućnosti. Luj XVIII pokuša samo slabo, da odbije taj tako grub udar, jer njegovo nedovoljno povjerenje u ljude oduzimalomu je povjerenje u dogaĊaje. Kraljevstvo, ili bolje reći monarhija, koju on tek što bješe obnovio, zaljulja se nasvojoj još nepouzdanoj osnovi, i jedan pokret carev sruši ĉitavu tu zgradu, tu bezobliĉnu mješavinu starih

predrasuda i novih ideja. Vilfor bješe, dakle, dobio od svoga kralja jedino zahvalnost, ne samo nekorisnu za tajtrenutak, nego ĉak i opasnu, i onaj krst Legije ĉasti, koji on iz opreznosti nije nikome pokazivao, mada se gospodin

od Blakasa, kao što mu je kralj preporuĉio, bio pobrinuo da mu se pošalje potvrda o odlikovanju. Napoleon bi jamaĉno smijenio sa poloţaja Vilfora da se nije za njega zauzeo Noartije, koji je sad postao svemoćanna dvoru stodnevne vladavine i zbog opasnosti kojima se izlagao i zbog usluga koje je uĉinio. I tako je, kao što je

bio i obećao, ţirondinac iz 1793. i senator iz 1806. godine zaštitio onoga koji je njega zaštitio uoĉi toga dogaĊaja.

Sva moć Vilforova ograniĉila se, dakle, za vrijeme ove ponovne pojave carstva, ĉiji je ponovan pad bilo uostalomlako predvidjeti, na to da se uguši tajna koju Dantes umalo što nije razglasio.

Jedino je drţavni tuţilac bio smijenjen, jer je bio osumnjiĉen da je mlak u pogledu bonapartizma.

MeĊutim, tek što je carska vlast bila ponovo uspostavljena, to će reći tek što se car uselio u one Tiljerije koje LujXVIII bješe nedavno napustio, i tek što bješe poĉeo da razašilje na sve strane svoja mnogobrojna neskladnanareĊenja iz onoga malog kabineta u koji smo zajedno sa Vilforom uveli naše ĉitaoce, i na ĉijem je orahovomstolu on našao još otvorenu i upola punu burmuticu Luja XVIII, a već je Marselj, i pored drţanja njegovih sudija,

poĉeo da osjeća kako se u njemu ponovo raspaljuju one ţeravice graĊanskog rata koje uvijek tinjaju u juţnojFrancuskoj; malo je trebalo tada pa da odmazde prevaziĊu ono nekolilo buĉnih demonstracija kojima su biliopsjednuti rojalisti zatvoreni u svojim domovima, i one javne uvrede kojima su progonjeni oni što su se usuĊivalida iziĊu na ulicu.

Jednim sasvim prirodnim preokretom, ĉasni brodovlasnik, koga smo oznaĉili kao pristalicu narodne stranke, naĊese takoĊe u ovom trenutku nećemo da kaţemo svemoćan, jer je gospodin Morel bio oprezan i pomalo bojaţljivĉovjek, kao svi oni koji su se polako i naporno obogatili u trgovaĉkim poslovima, ali je on sad bio u mogućnosti,ma koliko da su ga pretekli revnosni bonapartisti, koji su ga smatrali za umjerenog, bio je u mogućnosti, kaţem, da

podigne glas kako bi se ĉuo neki zahtjev; ovaj zahtjev, kao što je lako pogoditi, ticao se Dantesa.

Vilfor je ostao na svome poloţaju i pored pada njegovoga pretpostavljenog starješine, a njegovo vjenĉanje, madai dalje odluĉeno, bilo je ipak odloţeno za srećnija vremena. Ako bi car zadrţao prijesto, onda bi Ţerar u bio

potreban neki drugi brak, i njegov otac poduhvatio bi se da mu ga naĊe; ako bi pak ponovno vraćanje na prijestoopet dovelo Luja XVIII u Francusku, uticaj gospodina od Sen-Merana bi se udvostruĉio, kao i njegov, i tada bi taj

brak ponovo postao zgodniji nego ikad.Zamjenik drţavnog tuţioca bio je, dakle, u to vrijeme vrhovni sudija u Marselju, kad se jednoga jutra njegovavrata otvoriše, i njemu prijaviše gospodina Morela.

Neko drugi bi se poţurio da poĊe u susret brodovlasniku, i tom ţurbom pokazao bi svoju slabost; ali je Vilfor bio

ĉovjek višega reda i imao je ako ne iskustvo a ono bar instinkt za sve. On ostavi Morela da ĉeka u predsoblju, kaošto bi ĉinio i za vrijeme Restauracije, iako nije imao nikoga u posjeti, već iz prostog razloga što je uobiĉajeno da

jedan zamjenik drţavnog tuţioca ostavlja ljude da ĉekaju; zatim, poslije ĉetvrt sata koje on upotrijebi da proĉitadva ili tri dnevna lista razliĉitih pravaca, on naredi da uvedu brodovasnika.

Gospodin Morel je oĉekivao da zatekne Vilfora utuĉena: on ga zateĉe istog kao što ga je vidio prije šest nedjelja,a to će reći mirnog, odluĉnog i punog one hladne uĉtivosti, te najneprelaznije prepreke koja odvaja višeg ĉovjekaod obiĉnoga. On je ušao u Vilforovu sobu za rad ubijeĊen da će sudija uzdrhtati kad ga ugleda, a baš naprotiv, on je sam bio sav

prestravljen i uzbuĊen pred tom ispitivaĉkom liĉnošću koja ga je oĉekivala nalakćena na svoj pisaći sto.

On zastade na vratima. Vilfor ga pogleda kao da mu nije lako da ga se sjeti. Najzad, poslije nekoliko sekundiispitivanja i ćutanja, za koje je vrijeme ĉasni brodovlasnik okretao tamo i ovamo svoj šešir u rukama, Vilfor reĉe:

- Gospodin Morel, mislim?- Da, gospodine, ja liĉno - odgovori brodovlasnik.

- PriĊite bliţe - nastavi sudija mahnuvši rukom pokroviteljski - i recite mi kakvoj prilici imam da zahvalim što steme poĉastvovali svojom posjetom. - Zar vi to ne naslućujete, gospodine? - zapita Morel.- Ne, ni najmanje; no to ne smeta da budem raspoloţen da vam uĉinim kakvu prijatnost, ako je to u mojoj vlasti.

- Ta stvar zavisi potpuno od vas, gospodine - reĉe Morel. - Onda se izjasnite.

- Gospodine - nastavi brodovasnik, kome se samopouzdanje vraćalo ukoliko je više govorio, a ojaĉan uostalom pravednošću svoje stvari i svojim nedvosmislenim poloţa jem - vi se sjećate da sam ja, na nekoliko dana prije negošto se saznalo za iskrcavanje njegovog veliĉanstva cara, bio došao da traţim da budete blagi prema jednom

nesrećnom mladiću, jednom pomorcu, potkapetanu moga broda. On je bio optuţen, ako se sjećate, zbog veza saostrvom Elbom; te veze, koje su u ono vrijeme bile smatrane kao zloĉin, danas daju pravo na povlastice. Vi ste



tada sluţili Luj a XVIII, i niste ga štedjeli; to je bila vaša duţnost. Sad sluţite Napoleona, i vi treba da ga štitite ; i

to je opet vaša duţnost. Došao sam, dakle, da vas pitam šta je s njim.

Vilfor uĉini jedan jak napor da se savlada. - Ime toga ĉovjeka? - zapita on. - Budite tako dobri da mi kaţete njegovo ime. - Edmond Dantes.

Zacjelo da bi Vilfor isto toliko volio da pri nekom dvoboju izdrţi pucanj svoga protivnika sa dvadeset i pet koraka,

koliko i da ĉuje kako se izgovara to ime iz neposredne blizine; meĊutim, on ne trepnu. »Ovako - reĉe u sebi Vilfor - neće me moći optuţivati da sam od hapšenja toga mladića naĉinio jedno ĉisto liĉnopitanje.«

- Dantes? - ponovi on. - Edmond Dantes, kaţete?

- Da, gospodine.

Vilfor otvori tada jedan veliki registar koji je stajao u jednoj obliţnjoj pregradi, potraţi i u jednom stolu, od stola preĊe na sveţnjeve akata, pa, okrećući se brodovlasniku, reĉe mu sa najprirodnijim izrazom. - Da li ste sasvim sigurni da se niste prevarili, gospodine?

Da je Morel bio oštroumniji ili bolje upućen u tu stvar, njemu bi se uĉinilo ĉudno što ga zamjenik drţavnog tuţiocaudostojava ĉasti da mu odgovara povodom tog pitanja potpuno stranog njegovom djelokrugu rada; i on bi sezapitao zašto ga Vilfor nije poslao u odjeljenje apseniĉkog spiska, ili upravnicima tamnica, ili okruţnomnaĉelniku. Ali Morel, oĉekujući uzalud da vidi Vilfora u strahu, vidio je sad, pošto je izgledalo da nema ni traga odnekog straha, samo blagonaklonost. Vilfor je ciljao pravilno.

- Ne, gospodine - reĉe Morel - ja se ne varam; uostalom, ja poznajem toga jadnog mladića već deset godina, i on jeu mojoj sluţbi od prije ĉetiri godine. Ja sam bio došao - sjećate li se? - prije šest nedjelja da vas molim da budetemilostivi, kao što dolazim danas da vas zamolim da budete praviĉni prema tome jadnom mladiću. Vi ste me tadadoĉekali ĉak dosta rĊavo i odgovarali ste mi kao nezadovoljan ĉovjek. Ah, u to vrijeme rojalisti su bili grubi premabonapartistima!- Gospodine - odgovori Vilfor odbijajući udarac svojom uobiĉajenom hitrinom i hladnokrvnošću - ja sam bio

rojalist onda kad sam smatrao Burbone ne samo za zakonite nasljednike prijestol ja već i za izabranike naroda; alimi je ovaj ĉudesan povratak, ĉiji smo svjedoci nedavno bili, dokazao da sam bio u zabludi. Napoleonov genije jepobijedio: zakoniti vladar je onaj koga narod voli.- Hvala bogu! - uzviknu Morel u svojoj velikoj iskrenosti - vi me radujete što govorite tako, i ja iz toga predviĊamdobru sreću za Edmondovu sudbinu. - Ĉekajte - nastavi Vilfor prelistavajući drugi jedan registar - sjetio sam se: to je jedan pomorac, zar ne, koji se

ţenio jednom Katalonkom? Da, da; oh! sad se sjećam; stvar je bila veoma ozbiljna.

- Kako to ?- Vi znate da je po izlasku od mene bio odveden u zatvor suda.

- Da, pa šta?

- Pa, eto! Ja sam poslao svoj izvještaj u Pariz, zajedno sa hartijama koje su naĊene kod njega. To mi je biladuţnost, šta ćete... i osam dana poslije njegovoga hapšenja zatvorenik je bio odveden.

- Odveden! - uzviknu Morel. - Ali šta li su mogli uĉiniti sa tim jadnim mladićem?

- O, umirite se. Vjerovatno je bio prevezen u Fenestrel, u Pinjerol ili na ostrva svete Margarite, što se u admi-

nistraciji naziva preseljen; i jednog lijepog jutra vidjećete ga kako se vraća da preuzme komandu nad svojimbrodom.

- Neka doĊe kad hoće, njegovo mjesto biće mu saĉuvano. Ali kako to da se još nije vratio. Meni se ĉini da je prvabriga bonapartistiĉkog pravosuĊa trebalo da bude da se puste oni koje su rojalistiĉki sudovi poslali u tamnicu.

- Nemojte optuţivati nepromišljeno, dragi gospodine Morele - odgovori Vilfor - treba u svemu postupati zakonski. NareĊenje za stavljanje u tamnicu došlo je odozgo, pa je potrebno da i nareĊenje za puštanje na slobodu doĊe

odozgo. MeĊutim, Napoleon se vratio tek prije petnaestak dana; zbog toga i rješenja o opraštanju kazni mora bitida su tek sad isposlana.

- Ali - zapita Morel - zar nema naĉina da se ubrzaju formalnosti, sada kad smo mi pobijedili? Ja imam priliĉno prijatelja i izvjestan uticaj; ja mogu postići da se donese poništenje rješenja o hapšenju.

- Nije bilo nareĊenja za hapšenje. - Onda rješenje o stavljanju u tamnicu. - U politiĉkim stvarima ne postoji registar hapšenja, jer ponekad vlade imaju interesa da uklone nekoga ĉovjeka ada o tome ne ostane nikakvoga traga, pošto bi zabilješke

0 stavljanju u tamnicu mogle pokazati put prilikom traganja za njim.

- Moţda je tako bilo za vrijeme Burbona, ali sad...

- Tako je to bilo u svim vremenima, dragi gospodine Morele; vlade se redaju jedna za drugom i sliĉne sumeĊusobno; tamniĉka mašina ustrojena za vlade Luja XIV radi još i danas, izuzev Bastilje. Car je uvijek bio stroţiu pogledu ureĊenja njegovih tamnica nego što je bio

1 sam veliki kralj; i broj zatvorenika o kojima registri ne ĉuvaju nikakva traga neizmjeran je.



Tolika blagonaklonost obmanula bi ĉak i onoga koji je taĉno upućen u neku stvar, a Morel ĉak nije gajio nisumnju.

- Ali, najzad, gospodine od Vilfora - reĉe on - kakav biste mi savjet dali koji bi ubrzao povratak jadnoga Dantesa?

- Jedan jedini, gospodine; napišite molbu ministru pravde. - Oh, gospodine, znamo mi šta to znaĉi napisati molbu: ministar ih dobiva dvije stotine na dan, a ne proĉita ih niĉetiri.

- Jest - prihvati Vilfor - ali će on proĉitati molbu koju mu ja pošaljem, koju ja preporuĉim i uputim ja liĉno. -1 vi biste se primili da dostavite tu molbu, gospodine ?- Sa najvećim zadovoljstvom. Dantes je onda moţda i bio kriv; ali je on danas nevin, i moja je duţnost da sezauzmem da se vrati sloboda onome koga sam po duţnosti morao poslati u tamnicu.

Vilfor je na taj naĉin otklanjao unaprijed opasnost od istrage, malo vjerovatne, ali ipak mogućne istrage, koja bi ganepovratno upropastila.

- Ali, kako treba pisati ministru?

- Sjednite ovdje, gospodine Morele - reĉe Vilfor ustupajući svoje mjesto brodovasniku - ja ću vam diktirati. - Zar ćete biti tako dobri ?

- Razumije se. Ne gubimo vrijeme; i inaĉe smo ga već isuviše izgubil i.- Da, gospodine, pomislimo da taj jadni mladić oĉekuje, pati i moţda oĉajava.

Vilfor uzdrhta pri pomisli na tog suţnja koji ga proklinje u tišini i tami; ali je on bio odveć daleko zašao da bi sadmogao ustuknuti: Dantes je morao da bude smrvljen toĉkovima njegove ambicije.

- Ja oĉekujem, gospodine - reĉe brodovlasnik sjedeći u Vilforovoj naslonjaĉi i sa perom u ruci. Vilfor tada izdiktira jednu molbu u kojoj, u nesumnjivo odliĉnom cilju, bješe pretjerano istaknuto Dante-sovo

rodoljublje i usluge koje je on uĉinio bonapar -tistiĉkoj stvari. U toj molbi Dantes je postao jedan od najaktivnijih pregalaca za povratak Napoleonov; bilo je oĉevidno da ministar, kad bude vidio takvu molbu, mora da zadovolji pravdi još istoga trenutka, ako ona nije već zadovoljena .Kad molba bi završena, Vilfor je proĉita glasno. - Tako je dobro - reĉe - a sad se oslonite na mene.

- I ta molba će uskoro biti otposlata, gospodine?

- Još danas. - I vi ćete na njoj napisati svoju preporuku?

- Najbolju preporuku koju ja mogu dati, gospodine, i potvrdiću da je istina sve što ste vi naveli u toj molbi. - I vi ćete na njoj napisati svoju preporuku?

- Najbolju preporuku koju ja mogu dati, gospodine, i potvrdiću da je istina sve što ste vi naveli u toj molbi.

I sad Vilfor sjede, pa dodade svoju potvrdu na jednom kraju molbe.-A sad, gospodine, šta treba dalje ĉiniti ? - zapita Morel.

- Ĉekati - odgovori Vilfor. - Ja odgovaram za sve.

To uvjeravanje povrati nadu Morelu, te on napusti zamjenika drţavnog tuţioca oĉaran njim i otide da javiDantesovom ocu da će uskoro opet vidjeti svog sina. A Vilfor, umjesto da je pošalje u Pariz, saĉuva paţljivo kod sebe tu molbu, koja, da bi spasla Dantesa usadašnjosti, mogla ga je uţasno okriviti u budućnosti, pretpostavljajući da se dogodi nešto što su stanje u Evropi itok dogaĊaja već omogućavali da se pretpostavi, a to je ponovno vraćanje kralja na prijesto.

Dantes dakle ostade i dalje suţanj; u dubini svoje ćelije nije ni ĉuo strahoviti tresak sa kojim je pao prijesto Luja

XVIII i onaj još uţasniji tresak rušenja carstva. Ali je Vilfor sve pratio budnim okom i sve osluškivao paţljivim uvom. Dvaput je za ono kratko vrijeme uskrsnućacarevog, koje je nazvao stodnevna vladavina, Morel ponavljao svoje traţenje, zahtijevajući uvijek da se Dantes

pusti na slobodu, i oba puta ga je Vilfor umirio obećanjem i nadom. Najzad dogodi se i poraz kod Vaterloa. Morel

se više ne pojavi kod Vilfora, jer on, bješe uĉinio za svoga mladog prijatelja sve što jedan ĉovjek moţe uĉinit i; pokušati još nešto sad pod ovom drugom Restauracijom, znaĉilo bi izlagati se opasnosti beskorisno.

Luj XVIII ponovo se pope na prijesto. Vilfor, za koga Marselj bješe pun uspomena koje su za njega postale grizasavjesti, zatraţi i dobi upraţnjeno mjesto, drţavnog tuţioca u Tuluzi, a petnaest dana poslije smještaja u svojenovo mjesto opredjeljenja, on se oţeni gospoĊicom Rene od Sen-Merana, ĉiji je otac tada bio na dvoru viĊen boljenego ikada.

Eto kako Dantes, za vrijeme stodnevne vladavine i poslije Vaterloa, ostade iza katanca, zaboravljen ako ne odljudi, a ono bar od boga.

Danglar uvidje svu teţinu udara što ga bješe zadao Dantesu, videći da se Napoleon vratio u Francusku; njegovadostava je pogodila taĉno u cilj, i kao svi ljudi sa izvjesnom sklonošću za zloĉin i osrednjom inteligencijom zaobiĉan ţivot, on nazva ovaj ĉudni sticaj prilika odlukom proviĊenja. Ali kad se Napoleon vrati u Pariz i kad njegov glas ponovo odjeknu zapovjedniĉki i moćno, Danglar osjeti strah;svakog trenutka oĉekivao je da vidi kako se Dantes ponovo pojavljuje, Dantes koji je sve znao, Dantes koji prijeti

i koji je sposoban za svakojake osvete; tada on saopšti gospodinu Morelu ţelju da napusti pomorsku sluţbu, izamoli ga da ga preporuĉi jednom španskom trgovcu, kod koga stupi u sluţbu kao ĉinovnik krajem marta, a to će



reći na deset ili dvanaest dana poslije povratka Napoleona u Tiljerije. On, dakle, otputova u Madrid, i o njemu seviše ništa nije ĉulo. Fernand, meĊutim, nije ništa razumio. Dantes je bio daleko, i to je sve što je njemu trebalo. Šta se s njim dogodilo?On nije pokušavao da to sazna. Samo, za vrijeme ĉitavog primirja što mu ga je pruţalo njegovo odsustvo, on seupinjao dijelom da obmane Mercedes odnosno uzroka toga odsustva, a dijelom da smišlja planove za iseljavanje i

otmicu; s vremena na vrijeme takoĊe - i to su bili mraĉni ĉasovi njegovoga ţivota - on bi sjeo na kraj rta Faro, na

ono mjesto odakle se vidi u isti mah i Marselj i selo Katalan, pa je gledao tuţno i nepomiĉno kao kakva pticagrabljivica da li neće ugledati kako jednim od ta dva puta dolazi natrag lijepi mladić slobodna koraka i uzdignute glave, koji je i za njega bio

postao glasnik teške osvete. Tada je Fernand donio svoju odluku: on će razmrskati glavu Dantesu jednim pušĉanim metkom, pa će pos lije toga i sebe ubiti - govorio je on u sebi - da bi uljepšao to svoje muĉko ubistvo. Ali je Fernand sam sebe obmanjivao: takav ĉovjek kao on ne bi se nikad ubio, jer se on još uvijek nadao.

U to vrijeme i meĊu tolikim bolnim promjenama carstvo pozva još jednu i posljednju klasu vojnika, te svi ljudi

koji su mogli nositi oruţje odjuriše izvan Francuske na gromki glas carev. Fernand otide kao i ostali, napuštajućisvoju kolibu i Mercedes, muĉen mraĉnom i uţasnom mišlju da će se poslije njega moţda njegov s uparnik vratiti i

oţeniti onom koju je on volio. Ako je ikad trebalo da se Fernand ubije, on bi to uĉinio onda kada je napuštao Mercedes.

Njegova paţnja prema Mercedes, saţaljenje koje je izgledalo da on pokazuje prema njenoj nesreći i staranje daispuni n jenu i najmanju ţelju, sve to bješe proizvelo ono dejstvo što ga na plemenita srca uvijek proizvode znaci

odanosti: Mercedes je oduvijek voljela Fernanda kao prijatelja; njeno prijateljstvo prema njemu poveća se jednimnovim osjećanjem, zahvalnošću. - Brate - reĉe ona privezujući vojniĉki ranac na leĊa Kataloncu - brate moj, moj jedini prijatelju, pazite se da ne

poginete, ne ostavljajte me samu na ovome svijetu, gdje ja plaĉem i gdje ću biti potpuno sama ĉim vi na njemu ne budete više. Ove rijeĉi, iskazane u trenutku polaska, povratiše malo nade Fernandu. Ako se Dantes ne bi vratio", Mercedes bi,dakle, mogla jednoga dana biti njegova.

Mercedes ostade sama na toj goloj zemlji koja joj se još nikad nije ĉinila tako pusta, i sa beskrajnim morem kao

11 Grof Monte Kristo I161

vidikom. Sva u suzama, kao ona luda ţena ĉija se povijest prepriĉava, vidjelo se kako neprestano luta oko malogsela Katalana: ĉas se zaustavljala pod ţarkim juţnim suncem, stojeći nepomiĉna i nijema kao kip gledajući putMarselja, a ĉas je sjedila na samoj obali i slušala jecanje mora, vjeĉno kao i njena tuga, i pitala se neprestano da li

ne bi bilo bolje da se nagne unaprijed i pusti da je povuĉe njena sopstvena teţina, da otvori provaliju i u njojnestane, nego da podnosi tako sve svirepe mijene beznadnog ĉekanja. Nije joj nedostajala hrabrost da izvrši tu namjeru, već joj vjera priteĉe u pomoć i spase je samoubistva.

Kadrus je bio pozvan pod zastavu kao i Fernand; samo, pošto je on bio oţenjen, njega uzeše u treći poziv i poslašega na obalsku sluţbu. Stari Dantes, koga je sada još jedino nada odrţavala, izgubi nadu kad car pade.

Taĉno pet mjeseci pošto je bio rastavljen od svoga sina, i skoro u isti ĉas kad je ovaj bio uhapšen, on ispusti dušuna rukama Mercedes.

Gospodin Morel podnese sve troškove njegovoga pogreba i isplati jadne male dugove koje starac bješe naĉinio zavrijeme svoje bolesti.

Ĉineći to on je pokazao nešto više od dobroĉinstva, pokazao je hrabrost. Juţna Francuska bila je u plamenu, i pomagati, ĉak i na samrtniĉkoj postelji, oca jednoga bonapartiste tako opasnog kao Dantes, smatralo se za zloĉin. XIV

MAHNITI SUŢANJ I LUDI SUŢANJ Godinu dana otprilike poslije povratka Luja XVIII, gospodin generalni inspektor tamnica vršio je posjetukaznenih zavoda.Dantes je ĉuo iz dubine svoje ćelije tutanj i škripu svih tih priprema, koje su gore stvarale mnogo larme, ali sudolje šumovi bili neprimjetni za svako drugo uvo izuzev uvo suţnja, naviknutog da u noćnoj tišini sluša kako pauk snuje svoju mreţu, i povremen pad vodene kapljice, kojoj je potreban jedan sat da se skupi na tavanici njegove

ćelije. On nasluti da se kod ţivih ljudi dogaĊa nešto nesvakidašnje: jer je on stanovao već tako odavno u grobnici, da jemogao sebe zaista da smatra mrtvacem.

I zaista, inspektor je obilazio sobe, ćelije i samice. Nekoliko suţanj a bilo je ispitivano; to su bili oni koji su zbogsvoje blagosti ili gluposti uţivali blagonaklonost uprave; inspektor ih zapita kako se hrane, i imaju li nešto datraţe. Oni odgovoriše jednodušno da je hrana bijedna i da oni traţe svoju slobodu.

Inspektor ih zapita tada da li nemaju što drugo da mu kaţu. Oni zavrtješe glavom. Kakvo drugo blago osim slobode mogu da traţe suţnji?



Inspektor se okrete osmjehujući se i reĉe upravniku: - Ja ne znam zašto nas šalju na ove beskorisne posjete. Vidjeti jednog zatvorenika isto je kao da ih je ĉovjek vidio stotinu; ĉuti jednoga od njih isto je što i ĉuti hiljadudrugih; to je uvijek isto: rĊavo hranjeni i nevini. Imate li kakvih drugih?

- Da, imamo opasne ili lude zatvorenike, koje ĉuvamo u samicama. - Hajde - reĉe inspektor sa izrazom duboke klonulosti - da izvršimo svoj posao do kraja. SiĊimo u ćelije. - Priĉekajte - reĉe upravnik - da otidu da pozovu bar dva straţara, jer zatvorenici ponekad izvrše, makar samo zbog

toga što im je ţivot dosadio i da bi bili osuĊeni na smrt, oĉajniĉka i nekorisna djela: vi biste mogli biti ţrtva jednoga od takvih djela.- Onda preduzmite što je potrebno - reĉe inspektor. I zaista poslaše da se pozovu dva vojnika, pa poĉeše da silaze niz jedne stepenice tako smrdljive, tako kuţne imemljive, da je i sam prolazak kroz takvo mjesto vrijeĊao i vid, i miris i disanje.

- Oh - reĉe inspektor zaustavljajući se na polovici stepenica - ko, vraga, moţe da ţivi ovdje?

- Jedan od najopasnijih zavjerenika, koji nam je bio naroĉito oznaĉen kao ĉovjek sposoban na sve. - On je sam?

- Pa razumije se.

- Od prije koliko vremena je on tu?- Od prije godinu dana otprilike.

- Je li on stavljen u ovu ćeliju odmah po svome dolasku ?

- Ne, gospodine, već pošto je htio da ubije kljuĉara koji mu je donosio hranu.

- Htio da ubije kljuĉara? - Da, gospodine, upravo ovoga što nam osvjetljava put. Zar nije istina, Antoane? - zapita upravnik.

- Ipak me je htio ubiti - odgovori kljuĉar. - A, tako, dakle! Pa taj je ĉovjek lud?

- Još gore od toga - reĉe kljuĉar - to je pravi Ċavo. - Hoćete li da podnesem ţalbu protiv njega? - zapita inspektor upravnika.

- Nije potrebno, gospodine, on je već dovoljno kaţnjen i ovako; uostalom, on je sad već skoro blizu da sasvim

poludi, i prema iskustvu koje nam pruţaju naša zapaţanja, on će za godinu dana biti sasvim lud.

- Bogme, utoliko bolje za njega - reĉe inspektor. - Kad jednom bude sasvim lud, manje će patiti. Taj inspektor, kao što se vidi, bio je ĉovjek pun samilosti prema bliţnjima i sasvim dostojan ĉovjekoljubi vog

zadatka koji mu je bio povjeren.

- Vi ste u pravu, gospodine - reĉe upravnik - i vaše rijeĉi dokazuju da ste duboko prouĉili ovo pitanje. Tako, naprimjer, mi imamo u jednoj samici koja je udaljena od ove samo dvadeset stopa i u koju se silazi drugim jednim

stepenicama, jednog starog sveštenika, nekadašnjeg voĊu partije u Italiji, koji je ovdje od 1811. godine i koji je poremetio pameću krajem 1813. te ga od tog vremena ne moţe ĉovjek da pozna: on je plakao i smijao se; mršavioi debljao. Hoćete li radije da vidite njega, a ne ovoga; njegovo ludilo je zabavno i neće vas oţalostiti.

- Posjetiću i jednog i drugog - odgovori inspektor. -Treba vršiti svoju duţnost savjesno. Inspektor je bio na svom prvom sluţbenom putovanju i htio je da stvori o sebi dobro mišljenje kodpretpostavljenih.

- UĊimo najprije kod ovoga - dodade on.

- Vrlo rado - odgovori upravnik.

I on dade znak kljuĉaru, koji otvori vrata. Na škripu teških vrata i zarĊalih šarki Dantes, koji je ĉuĉao u jednom uglu svoje ćelije gdje je sa neiskazanimzadovoljstvom uţivao u jednom tankom zraĉku svjetlosti što je prodirao kroz uzan i rešetkast prozorĉić podtavanicom, podiţe glavu. Ugledavši nepoznatog ĉovjeka, kome su osvjetljavala put dva tamniĉara drţeći buktinje,kome se upravnik tamnice uz poštovanje obraćao bez šešira i koga su pratila dva vojnika, Dantes pogodi u ĉemu je

stvar, pa videći da se najzad ukazala prilika da zamoli jednu višu vlast, skoĉi unaprijed skloplje nih ruku.Vojnici odmah ukrstiše bajonete, jer pomisliše da je suţanj jurnuo ka inspektoru sa rĊavim namjerama.

I sam inspektor ustuknu korak unazad.Dantes uvidje da su ga predstavili kao ĉovjeka koga se treba bojati.

Tada on sjedini u svome pogledu svu blagost i skruše-nost koju ĉovjeĉije srce moţe da sadrţi, pa izraţavajući se saizvjesnom poboţnom rjeĉitošću koja zaĉudi prisutne, pokuša da dirne u dušu svog posjetioca. Inspektor sasluša Dantesov govor do kraja. Zatim, okrenuvši se upravniku, reĉe poluglasno: - On će skrenuti na put poboţnosti; već je pristupaĉan blaţim osjećanjima. Eto, strah je izvršio svoj uticaj na njega;on je ustuknuo pred bajonetima; meĊutim, luĊak nikad ne odstupa ni ispred ĉega, ja sam o tome stekao veomainteresantna iskustva u Šarantonu.

Zatim, okrenuvši se suţnju reĉe: - Ukratko, šta vi traţite?

- Ja pitam kakav sam zloĉin uĉinio. Ja traţim da mi se odrede sudije; ja traţim da iziĊem pred sud; ja traţim,

najzad, da me strijeljaju ako sam kriv, ali isto tako da me puste na slobodu ako sam nevin.- Da li vam je dobra hrana? - zapita inspektor.



- Jeste, mislim, ne znam. Ali to nema vaţnosti; ono što treba da je vaţno ne samo za mene, nesrećnog suţnja, veći za sve ĉinovnike koji dijele pravdu, a još više za kralja koji vlada nad nama, to je da jedan nevin ĉovjek ne budeţrtva podle dostave i ne umre u tamnici proklinjući svoje dţelate. - Vi ste danas veoma skrušeni - reĉe upravnik - ali niste uvijek bili takvi. Vi ste sasvim drukĉije govorili, dragiprijatelju, onoga dana kada ste htjeli da ubijete svog tamniĉara. - To je istina, gospodine - reĉe Dantes - i ja molim ponizno za oproštaj ovoga ĉovjeka koji je uvijek bio dobar

prema meni... Ali, šta ćete? Ja sam tada bio lud, bio sam pomahnitao. - A sad više niste ? - Ne, gospodine, jer me je ţivot u tamnici skrušio, skrhao, uništio... Ima već toliko vremena otkako sam ovdje!

- Već toliko vremena?.. A kad ste bili uhapšeni? -zapita inspektor.

- Na dan 28. februara 1815. godine, u dva sata poslije podne.

Inspektor poĉe da raĉuna. - Danas je 30. jul 1816; pa šta vi to govorite? Tek je prošlo sedamnaest mjeseci otkako ste u zatvoru.

- Samo sedamnaest mjeseci - prihvati Dantes. - Ah, gospodine, vi ne znate šta to znaĉi sedamnaest mjeseci utamnici: to su sedamnaest godina, sedamnaest vijekova! Naroĉito za ĉovjeka koji je, kao ja, bio na pragu sreće; zaĉovjeka koji je, kao ja, trebalo da se vjenĉa sa voljenom djevojkom; za ĉovjeka koji je gledao kako se pred njimotvara karijera puna ĉasti, a koga sve to iznevjeri odjednom; koji iz na jljepšeg dana padne u najdublju noć; kojividi svoju karijeru upropašćenu; koji ne zna da li ona koju on voli još uvijek njega voli; koji ne zna da li je njegovstari otac ţiv ili mrtav. Sedamnaest mjeseci tamnovanja za ĉovjeka naviknutog na morski vazduh, na mornarsku

nezavisnost, na široki prostor, na bezmjernost, na beskrajnost! Gospodine, sedamnaest mjeseci tamnovanja to jeviše nego što zasluţuju svi zloĉini koje ljudski govor oznaĉava najodvratnijim nazivima. Zato se saţalite na mene,gospodine, i traţite za mene ne blagost, već strogost; ne milost, već suĊenje; suĊenje, gospodine, ja samo traţimsuĊenje; ne moţe se odbiti jednom optuţeniku da iziĊe pred sud. - Dobro - reĉe inspektor - vidjećemo. Zatim se okrete upravniku pa reĉe: - Zbilja, ţao mi je ovoga jadnika. Kad se vratimo gore, pokazaćete mi rješenje o njegovom stavljanju u tamnicu.

- Razumije se - reĉe upravnik - ali mislim da ćete naći protiv njega uţasne optuţnice.

- Gospodine - nastavi Dantes - ja znam da me vi ne moţete pustiti iz tamnice svojom sopstvenom odlukom; ali vi

moţete dostaviti moju molbu vlastima, vi moţete pokrenuti istragu, vi moţete, najzad, da me izvedete pred sud: ja jedino i traţim da mi se sudi, da bih znao kakav sam to zloĉin uĉinio i na kakvu sam kaznu osuĊen; jer, vid ite,

neizvjesnost je gora od sviju muĉenja. - Osvijetlite mi put - reĉe inspektor. - Gospodine - uzviknu Dantes - ja osjećam po zvuku vašega glasa da ste uzbuĊeni. Gospodine, recite mi da se

mogu nadati.- Ja vam ne mogu to reći - odgovori inspektor. - Ja vam mogu samo obećati da ću pregledati akta koja se odnose navas.

- Oh, gospodine, onda ću biti slobodan, spašen. - Ko je naredio da vas uhapse? - zapita inspektor.

- Gospodin od Vilfora - odgovori Dantes. - NaĊite se s njim i sporazumijte se. - Gospodin od Vilfora nije više u Marselju već godinu dana, nego u Tuluzi. - Ah, onda se više niĉem ne ĉudim - promrmlja Dantes.

- Moj jedini zaštitnik je udaljen. - Da li je gospodin od Vilfora imao kakvog razloga da vas mrzi? - zapita inspektor.

- Nikakvog, gospodine; on je ĉak bio blagonaklon prema meni. - Onda znaĉi da mogu povjerovati napomenama koje je stavio o vama ili koje će mi naknadno dati? - Potpuno, gospodine.

- Dobro, onda ĉekajte. Dantes pade na koljena, podiţe ruke k nebu i poĉe šaptati jednu molitvu u kojoj je preporuĉivao bogu tog ĉovjekašto je sišao u njegovu tamnicu poput spasitelja koji dolazi da oslobodi duše iz pakla. Vrata se ponovo zatvoriše; ali nada koja je ušla zajedno sa inspektorom ostala je zatvorena u ćeliji sa Dantesom.

- Hoćete li da vidite rješenje o stavljanju u tamnicu sad odmah - zapita upravnik - ili da preĊete u sveštenikovućeliju?

- Da svršimo odmah sa ćelijama - odgovori inspektor.- Ako bih ponovo izišao na svjetlost dana, moţda ne bih imao hrabrosti da nastavim vršenje moje tuţne duţnosti. - A ovaj drugi nije kao onaj, i njegovo ludilo rastuţuje manje nego razum njegovoga susjeda. - A kakvo je njegovo ludilo?

- O, to je ĉudnovato ludilo: on vjeruje da ima nebro jeno blago. Prve godine svoga tamnovanja nudio je vladi jedan

milion ako bi vlada pristala da ga pusti na slobodu; druge godine dva miliona; treće tri miliona, i tako sve više. On je već pet godina u tamnici: traţiće od vas da govori sa vama nasamo, i ponudiće vam pet miliona.

- Gle, gle, to je zaista zanimljivo - reĉe inspektor. - A kako se zove taj milionar?- Opat Farija.



- Broj 27! - reĉe inspektor. - To je ovdje. Otvorite, Antoane.

Kljuĉar izvrši nareĊenje, i radoznali pogled inspektorov prodre u ćelij u »ludoga opata«. Tako su svi zvali tog

suţnja. U sredini sobe, u jednom krugu obiljeţenom na podu komadom maltera skinutog sa zida, leţao je jedan ĉovjek skoro nag, toliko je njegovo odijelo bilo odrpano. On je crtao u tome krugu veoma jasne geometrijske linije i

izgledao je toliko isto zanesen rješavanjem svoga zadatka koliko je bio i Arhimed kad ga je ubio jedan Marcelusovvojnik. Zato se on ne pokrete ĉak ni na škripu vrata od ćelije kada se ova otvoriše, i ĉinilo se da se budi tek kadasvjetlost buktin ja osvijetli nesvakidašnjim sjajem vlaţni pod na kome je on radio. Tada se okrete i ugleda, ĉudećise, mnogobrojnu grupu ljudi koja bješe sišla u njegovu ćeliju. On se odmah brzo diţe, uze jedan pokrivaĉ prebaĉen preko table njegove bijedne postelje i uvi se u njega ţurno, da

bi izgledao malo pristojnije u oĉima tih stranaca. - Šta traţite vi? - zapita inspektor ne mijenjajući svoje uobiĉajeno pitanje. - Ja, gospodine? - reĉe opat zaĉuĊena lica. - Ja ne traţim ništa. - Vi me ne razumijete - nastavi inspektor. - Ja sam izaslanik vlade i imam zadatak da posjetim tamnice i da

saslušam zahtjeve zatvorenika. - A, onda, gospodine, to je drugo nešto - uzviknu ţivo opat - i ja se nadam da ćemo se sporazumjeti. - Eto vidite - reĉe šapatom upravnik - zar to ne poĉinje kao što sam vam kazao ?

- Gospodine - nastavi suţanj - ja sam opat Farija, roĊen u Rimu; bio sam dvadeset godina sekretar kardinala

Rospiljozija; uhapšen sam ne znam ni sam zašto, poĉetkom 1811. godine; od tog trenutka ja traţim svoju sloboduod italijanskih i francuskih vlasti.

- Zašto od francuskih vlasti? - zapita upravnik.

- Zato što sam bio uhapšen u Pjombinu i što mislim da je - kao Milano i Florencija - i Pjombino postao glavni grad

nekog Francuskog okruga.Inspektor i upravnik pogledaše se smijući se.

- Vraga, dragi moj - reĉe inspektor - vaše vijesti o Italiji nisu svjeţe. - One potiĉu od onoga dana kada sam bio uhapšen, gospodine - reĉe opat Farija. - A pošto je njegovo veliĉanstvocar bio stvorio Rimsku kraljevinu za sina koga mu nebo tada bješe poslalo, ja mislim da je on, nastavlja jući tok svojih osvajanja, ostvario san Makijavelija i Cezara Bordţije, koji je bio u tome da se od cijele Italije naĉini jedna jedina kraljevina.

- Gospodine - reĉe inspektor - proviĊenje je srećom donekle izmijenilo taj dţinovski plan, ĉiji ste, kako mi se ĉini,vi veoma odan pristalica.

- To je jedini naĉin da se od Italije stvori jedna jaka drţava, nezavisna i srećna - odgovori opat.- To je mogućno - odgovori inspektor - ali ja nisam došao ovamo da sa vama raspravljam o ultramontanskoj

politici, već da vas zapitam, kao što sam to već i uĉinio, da li imate da se štogod poţalite na hranu i stan.

- Hrana je onakva kakva je u svima tamnicama -odgovori opat - a to će reći veoma rĊava; što se pak tiĉe stana, vito i sami vidite, on je vlaţan i nezdrav, ali ipak priliĉno dobar za ćeliju. Ali sada to nije vaţno, već otkriće odnajveće vaţnosti i najvećeg interesa koje ja imam da uĉinim vladi.

- Tu smo! - reĉe tiho upravnik inspektoru. - Eto zašto sam srećan što vas vidim - nastavi opat -mada ste me uznemirili u jednom veoma vaţnom proraĉunu,koji, ako uspije, moţda će izmijeniti Njutnov sistem. Moţete li mi uĉiniti ĉast da razgovarate sa mnom nasamo.

- A! Šta sam kazao? - reĉe upravnik inspektoru. - Vi poznajete svoje ljude - odgovori ovaj sa osmijehom.

Zatim se okrete opatu Fariji i reĉe: - Gospodine, to što vi od mene traţite nemogućno je.

- MeĊutim, gospodine - nastavi opat - ako bi bilo u pitanju da vlada dobije jednu ogromnu sumu, jednu sumu odpet miliona, na primjer?

- Bogme - reĉe inspektor okrećući se sad on upravniku - vi ste predskazali ĉak i taĉnu cifru. - Molim vas - nastavi opat vidjevši da je inspektor pošao da iziĊe - nije potrebno da mi budemo sasvim sami;

gospodin u pravnik moţe da prisustvuje našem razgovoru. - Dragi gospodine - reĉe upravnik - na ţalost, mi znamo unaprijed i napamet šta ćete vi da kaţete. Tiĉe se vašegzakopanog blaga, zar ne?Farija pogleda tog podrugljivog ĉovjeka takvim pogledom u kojem bi jedan nezainteresiran posmatraĉ zacijelovidio odsjaj razuma i istine.

- Pa razumije se - reĉe on. - O ĉemu biste htjeli da govorim, ako ne o tome?

- Gospodine inspektore - nastavi upravnik - ja vam mogu ispriĉati tu priĉu isto tako dobro kao i opat, jer mi od nje

već ĉetiri ili pet godina bruje uši. - To dokazuje, gospodine upravniĉe - reĉe opat - da ste vi kao oni ljudi o kojima govori Sveto pismo, koji imaju oĉi

a ne vide, koji imaju uši a ne ĉuju.



- Dragi gospodine - reĉe inspektor - vlada je dovoljno bogata, te, hvala bogu, njoj nije potreban vaš novac.Saĉuvajte ga, dakle, za onaj dan kad budete izišli iz tamnice.

Oĉi opatove raširiše se; on zgrabi ruku inspektorovu pa reĉe:

- Ali ako ja ne iziĊem iz tamnice; ako me, nasuprot svakoj praviĉnosti, drţe i dalje u ovoj ćeliji; ako umrem nesaopštivši nikome svoju tajnu, onda znaĉi treba to blago da propadne? Zar nije bolje da se vlada njim koristi, a i jatakoĊe? Povišicu na šest miliona, gospodine; jest, daću šest miliona, a ja ću se zadovoljiti ostatkom, ako pristanu

da mi vrate slobodu.- Tako mi ĉasti - reĉe inspektor poluglasno - kad se ne bi znalo da je ovaj ĉovjek lud, on govori tako ubjedljivimglasom, da bi se povjerovalo da govori istinu.

- Ja nisam lud, gospodine, i zaista govorim istinu -nastavi opat Farija, koji sa onom osjetljivošću sluhasvojstvenom zatvorenicima ne bješe preĉuo nijednu jedinu inspektorovu rijeĉ. - To blago o kome ja govorim

postoji zaista, i ja nudim da potpišem sa vama jedan ugovor na osnovu koga ćete me odvesti na mjesto koje ja

budem oznaĉio; kopaĉe se zemlja pred našim oĉima, pa ako ja laţem, ako se ne naĊe ništa, ako sam luĊak, kao štovi kaţete, e, pa lijepo, vratićete me u ovu istu ćeliju, gdje ću ostati do kraja ţivota, i gdje ću umrijeti ne traţeći višeništa ni od vas ni od nikoga.

Upravnik se poĉe smijati. - Je li deleko odavde to vaše blago? - zapita on.

- Otprilike na sto milja odavde - reĉe Farija. - To nije rĊavo smišljeno - reĉe upravnik. Kad bi svima zatvorenicima palo na pamet da se zabavljaju time što bi

vodali svoje ĉuvare na stotinu milja, i kad bi ĉuvari pristali da idu u takvu šetnju, to bi bila odliĉna mogućnost koju bi zatvorenici sebi dali da pobjegnu ĉim bi se za to ukazala prilika, a za vrijeme takvog putovanja prilika bi im sezacijelo ukazala.

- To je već poznat naĉin - reĉe inspektor - i ovaj gospodin nema ĉak ni tu zaslugu da ga je on izmislio. Zatim se okrete opatu i reĉe: - Ja sam vas pitao da li vam je dobra hrana.

- Gospodine - odgovori Farija - zakunite mi se u Hrista da ćete me osloboditi ako sam rekao istinu, pa ću vamoznaĉiti mjesto gdje je blago zakopano. - Da li vam je dobra hrana? - ponovi inspektor.- Gospodine, na ovaj naĉin vi se ne izlaţete nikakvoj opasnosti, a vi vidite dobro da ja to ne ĉinim da bih sebistvorio priliku da pobjegnem, pošto ću ostati u tamnici sve dok se ne bude svršilo to putovanje. - Vi ne odgovarate na moje pitanje - nastavi inspektor nestrpljivo.

- Ni vi na moje traţenje! - uzviknu opat. - Budite onda prokleti kao i ostali bezumnici koji nisu htjeli da mi vjeruju!

Vi nećete moje zlato, i ja ću ga zadrţati za sebe, vi odbijate da mi date slobodu, ali će mi nju bog poslati. Eto, janemam ništa više da kaţem. I opat, odbacivši svoj pokrivaĉ, uze ponovo svoje parĉe maltera i sjede ponovo usred svoga kruga, gdje nastavisvoje linije i raĉune. - Šta on to tamo radi? - zapita inspektor izlazeći. - Prebrojava svoje blago - odgovori upravnik. Farija odgovori na to ruganje jednim pogledom punim

najdubljeg preziranja.

Oni iziĊoše. Tamniĉar zakljuĉa vrata iza njih. - Moţda je on zaista i imao nekakvo blago - reĉe inspektor penjući se uz stepenice. - Ili je moţda sanjao da ga ima - odgovori upravnik -i sutradan se moţda probudio kao lud. - Zbilja - reĉe inspektor sa naivnošću podmitljiva ĉovjeka - da je on zaista bio bogat, on ne bi bio u tamnici.

Tako se završi taj dogaĊaj za opata Fariju. On ostade u tamnici, i poslije te posjete njegova reputacija zabavnog luĊaka uveća se još više.

Kaligula ili Neron, ti veliki istraţivaĉi zakopanog blaga, ti ljudi koji su ţudjeli za nemogućnim, poklonili bi paţnjurijeĉima toga jadnog ĉovjeka i dali bi mu vazduh za kojim je ţudio, prostor koji je on cijenio toliko mnogo islobodu koju je nudio da plati tako skupo. Ali današnji kraljevi, ostajući, uvijek u granicama onoga što jevjerovatno, nemaju više smjelost volje; oni se plaše uva koje sluša nareĊenja koja oni izdaju, oka koje motri nanjihova djela; oni više ne osjećaju nadmoćnost njihovog boţanskog porijekla; oni su samo krunisani ljudi.

Nekada, u stara vremena, oni su vjerovali ili su bar za sebe tvrdili da su sinovi Jupiterovi i zadrţavali su ponešto od ponašanja njihovoga boţanskog oca, jer nije lako provjeravati ono što se dogaĊa iznad oblaka; a danas kraljevidopuštaju da se lako do njih doĊe. MeĊutim, kaogod što je oduvijek despotskoj vladavini bilo neprijatno da iznese

na svjetlost dana posljedice tamnovanja ili muĉenja; kaogod što ima primjera da je neka ţrtva inkvizicije mogla dase ponovo pojavi u svijetu sa svojim polomljenim kostima i krvavim ranama, isto tako i ludilo, ta ţiva rana zaĉetau blatu podzemnih ćelija kao posljedica moralnih muĉenja, skriva se skoro uvijek briţljivo na onome mjestu gdjese i zaĉela, ili ako otuda i iziĊe, ona odlazi da se sahrani u nekoj mraĉnoj bolnici, gdje ljekari ne raspoznaju niĉovjeka ni misao u bezobliĉnom ostatku što im ga predaje umorni tamniĉar.

Opat Farija, pošto je poludio u tamnici, bio je osuĊen samim svojim ludilom na doţivotnu robiju.



Što se tiĉe Dantesa, inspektor je odrţao rijeĉ. Kad se vratio u upravnikovu kancelariju, zatraţio je da mu pokaţurješenje o upućivanju u tamnicu. Napomena koja se ticala zatvorenika bila je ovako sastavljena:

EDMOND DANTES

Oduševljen pristalica Bo-naparte; uzeo aktivnog uĉešća u povratku sa ostrva Elbe. Treba ga drţati u najvećojtajnosti i pod najbud-nijom prismotrom.

Ova napomena bila je napisana rukopisom i drukĉijim mastilom nego ostatak rješenja, što je bilo dokaz da je

dodata poslije zatvaranja Dantesa u tamnicu.Ta optuţba bila je odveć teška da bi se moglo pokušati da se obesnaţi. Zato ins pektor napisa ispod napomene:

»Nema pomoći«. Ta posjeta je, takoreći, oţivjela Dantesa. Otkako je ušao u tamnicu, on je zaboravio da broji dane; ali mu jeinspektor kazao nov datum, i Dantes ga nije zaboravio. Ĉim ovaj iziĊe, on napisa na zidu - komadom maltera koji

bješe pao sa tavanice - 30. jul 1816. i od toga trenutka biljeţio je svakoga dana po jednu crtu da mu se mjeravremena ne bi opet izmakla.

Proticali su dani, zatim nedjelje, pa mjeseci, a Dantes je neprestano oĉekivao; on je najprije bio odredio za svoje

osloboĊenje rok od petnaest dana. I da je inspektor uloţio u rješavanje njegovog pitanja makar i polovinu onoginteresovanja koje je izgledalo da je osjećao, njemu bi zacijelo bilo dovoljno za taj posao petnaest dana. Kad

protekoše tih petnaest dana, Dantes pomisli da je glupo da vjeruje da će se inspektor zauzeti za njega prije svog povratka u Pariz; meĊutim, on se u Pariz neće moći da vrati prije nego što se završi njegovo obilaţenje tamnica, ato obilaţenje moglo je da potraje jedan ili dva mjeseca; zato on sebi odredi, rok od tri mjeseca umjesto petnaest

dana. Kad i ta tri mjeseca protekoše, drugi razlozi doĊoše mu u pomoć, te on sebi odredi šest mjeseci; ali kad i tihšest mjeseci proĊoše, sabirajući dane jedno za drugim iziĊe da je oĉekivao deset i po mjeseci. Za tih deset mjeseci

ništa se ne bješe izmijenilo u naĉinu njegovog tamniĉkog ţivota; nikakva utješna vijest ne bješe mu stigla;tamniĉar koga je pitao bio je nijem kao i uvijek. Tada Dantes poĉe da sumnja u svoja ĉula, da vjeruje kako ono što

je on smatrao za jednu uspomenu svoga pamćenja nije bilo ništa drugo do jedno snoviĊenje njegovoga mozga, i da je onaj anĊeo utješitelj koji se pojavio u njegovoj tamnici bio sišao tu na krilima jednoga sna.

Poslije godinu dana upravnik bi smijenjen, jer bješe postavljen za upravnika tvrĊave Ham. On povede sa sobomnekolicinu svojih potĉinjenih, a meĊu njima i Dantesovog tamniĉara. Stiţe nov upravnik, kome je bilo odvećzamorno da pamti imena svojih zatvorenika, te naredi da mu se pokaţu samo njihovi brojevi. Taj uţasni hotelsastojao se od pedeset soba; njihovi stanovnici bili su nazivani prema broju sobe u kojoj su stanovali, te i nesrećnimladić prestade da se zove svojim imenom Edmond ili prezimenom Dantes, već se sad zvao broj 34.


177

XVBROJ 34 I BROJ 27

Dantes preţivje sve stupnjeve nesreće koju podnose suţnji zarobljeni u nekoj tamnici.

Najprije je osjećao gordost, što je posljedica nadanja i svijest o sopstvenoj nevinosti; zatim poĉe da sumnja u svojunevinost, što je priliĉno opravdavalo upravnikovo mišljenje o toku umnog poremećaja; naposljetku pade sa visinesvoje gordosti i poĉe da moli još ne boga, već ljude; bog je posljednje utoĉište. Nesrećan ĉovjek, koji bi trebalo da

poĉne sa Gospodom, poĉinje da se nada u njega tek kad iscrpi sve druge nade.

Dantes zamoli, dakle, da ga izvuku iz njegove ćelije, pa da ga stave u neku drugu, makar ona bila još crnja i dublja.Promjena, ĉak i gora, bila je ipak promjena, i pruţala bi Dantesu razonodu nekoliko dana. On zamoli da mu se

dopusti šetnja, izlazak na vazduh, da mu se dadu knjige, instrumenti. Ništa od svega toga nisu mu odobrili; alisvejedno, on je i dalje traţio. Bio se navikao da govori svome novom tamniĉaru, mada je ovaj bio, ako je to uopštemogućno, još više nijem nego onaj raniji. Ali govoriti jednome ĉovjeku, ĉak i nijemome, bilo je ipak zadovoljstvo.Dantes je govorio samo da bi ĉuo svoj sopstveni glas; bio je pokušao da govori kad je bio sam, ali se tada plašio

samog sebe.Ĉesto, dok je bio na slobodi, Dantes je sa uţasavanjem pomišljao na one zajedniĉke sobe u zatvorima puneskitnica, razbojnika i ubica, ĉije gnusno uveseljavanje spaja neshvatljiva orgijanja sa uţasnim prijateljstvima. Onnajzad poĉe ţeljeti da bude baĉen u neku od tih jazbina, samo da bi vidio i druga lica osim svoga ravnodušnogtamniĉara, koji nije nikako htio da razgovara: ţalio je za robijašnicom na laĊama, gdje se nosi sramno odjelo, salancem na nozi i ţigom na ramenu. Robijaši na laĊama su barem bili u društvu svojih bliţnjih, disali su ĉis t

vazduh, vidjeli su nebo; suţnji na laĊama su bili veoma srećni. On zamoli jednoga dana tamniĉara da zatraţi da mu se pridoda jedan drug u ćeliju, pa ma ko to bio, makar to bioi onaj ludi sveštenik o kome je ĉuo da se priĉa. Pod korom tamniĉara, pa ma ka ko ona bila gruba, ostaje uvijek

poneki ĉovjeĉanski osjećaj. Ovaj tamniĉar je ĉesto u dnu duše, mada njegovo lice nije o tome ništa govorilo, ţaliotog nesrećnog mladića kome je tamnovanje padalo tako teško. On dostavi traţenje broja 34 upravniku tamnice, ali

je ovaj bio oprezan kao kakav politiĉar, te pomisli da Dantes hoće da podbuni zatvorenike, da sklopi neku zavjeru,da stekne pomoćnika za neki pokušaj bjekstva, te odbi molbu.

Dantes bješe iscrpio sve ljudske mogućnosti. Kao što smo kazali da će se to zacijelo dogoditi, on se tada okretebogu.



Sve poboţne ideje rasturene po svijetu, koje pabirĉe nesrećnici pogureni pod pritiskom sudbine, doĊoše tada daosvjeţe njegov duh. On se sjeti molitava kojima ga je njegova mati bila nauĉila i pronaĊe u n jima jedan smisao za

koji ranije nije znao; jer za srećnoga ĉovjeka molitva ostaje samo jednolika i besmislena gomila rijeĉi sve doonoga dana kada bol doĊe da objasni nesrećniku taj uzvišeni govor pomoću koga on razgovara s bogom. On se, dakle, poĉe moliti ne revnosno, već pomamno. Molio se bogu sasvim glasno, i sada se više nije plašiosvojih rijeĉi; tada bi padao kao u neki zanos; vidio je boga kako zablista pri svakoj rijeĉi koju bi izgovorio; sva

djela svoga skromnog i promašenog ţivota pripisivao je volji boga svemogućeg, izvlaĉio iz njih pouke, zavjetovaose da izvrši izvjesne zadatke, i na kraju svake molitve pridodao bi i pomalo sebiĉnu molbu koju ljudi ĉešće naĊunaĉina da upute ljudima nego bogu: »I oprosti nam grijehe naše, kao što i mi opraštamo onima koji su nas

uvrijedili«.

No i pored svih svojih ţarkih molitava, Dantes ostade i dalje suţanj.

Tada se njegov duh zamraĉi; nekakav oblak navuĉe se na njegove oĉi. Dantes je bio prost ĉovjek i bez višegobrazovanja; prošlost je ostala za njega zastrta onim tamnim velom koji nauka razgrće. On nije mogao u samoćisvoje ćelije i pustinji svoje mašte da izgradi sliku prohujalih vijekova, da oţivi išĉezle narode, da ponovo sagradidrevne gradove koje mašta uveliĉava i poetizuje i koji promiĉu ispred oĉiju, dţinovski i osvjetljeni nebeskom

svjetlošću, kao vavilonske slike Martina. On je imao samo svoju tako kratku prošlost, svoju tako mraĉnusadašnjost, svoju tako neizvjesnu budućnost: devetnaest godina svjetlosti o kojima će moţda sanjati u vjeĉitomemraku! Nikakva razonoda, dakle, nije mogla da mu doĊe u pomoć: njegov odvaţni duh, koji ništa više ne bi volionego da poleti kroz vijekove, bio je prisiljen da ostane zatvoren kao orao u kavezu. Tada bi se on ĉvrsto uhvatio za

jednu misao, za misao o njegovoj sreći uništenoj bez vidnog uzroka i neĉuvenom voljom zle kobi; on se pomamno bacio na tu misao, okretao je sa svih strana i grizao je tako reći pomamno, kao što u Danteovom paklu nemilosrdniUgolin grize glavu nadbiskupu RoĊeru. Dantes je imao samo prolaznu vjeru koja se oslanjala na moć; on jeizgubio kao što je drugi gube poslije uspjeha. Samo ona mu nije ništa pomogla. Poslije skrušenosti nastupi bijes. Edmond je hulio tako da je tamniĉar odstupao uţasnuto; lomio je svoje tijelo ozidove svoje tamnice; ljutio se na sve što ga je okruţivalo, a naroĉito na samog sebe zbog najmanje nezgode koju

bi mu prouzrokovalo zrnce pijeska, slamĉica, dah promaje. Tada bi mu ono potkazivaĉko pismo koje je vidio, kojemu je Vilfor pokazao, koje je on dodirnuo, ponovo izišlo pred oĉi; svaki red iz toga pisma plamtio je na zidu kaoMane Tekel Fares Baltazarov. Govorio je sebi da ga je ljudska mrţnja a ne boţja osveta gurnula u bezdan u komese nalazio; on je namjenjivao tim nepoznatim ljudima svakojaka muĉenja koja je njegova ţarka mašta mogla dasmisli, i smatrao da bi i najuţasnija bila odveć blaga, a naroĉito odveć kratka za njih; jer poslije muĉenja dolazismrt, a u smrti je, ako ne odmor, a ono bar neosjetljivost koja liĉi na nju. Ponavljajući neprestano samom sebi, povodom svojih neprijatelja, da mir znaĉi smrt, i da su onome koji hoće da

kazni svirepo potrebna i druga sredstva osim smrti, on pade u sumornu ukoĉenost samoubilaĉkih misli. Teškoonome koji se na nizbrdici nesreće zadrţi na tim mraĉnim mislima! To je jedno od onih mrtvih mora koja se

pruţaju kao ĉista aţurna voda, ali u kojima plivaĉ osjeća sve više kako mu se noge lijepe u smolastom blatu kojega privlaĉi k sebi, usisava ga, proţdire. Kad je već jednom tako uhvaćen, ako boţanska pomoć ne doĊe da ga spasi,sve je svršeno, i svaki napor što ga on ĉini odvlaĉi ga sve dalje u smrt. MeĊutim, ovo stanje moralnog umiranja manje je strašno nego patnja koja mu je prethodila ili kazna koja ćemoţda doći poslije njega; to je kao neka vrtoglava utjeha koja vam pokazuje razjapljenu bezdan, ali na dnu

bezdani ništavilo. Došavši do tog stepena, Edmond naĊe izvjesnu utjehu u toj misli; svi njegovi bolovi, svenjegove patnje i ona povorka utvara što ih one vuku za sobom, sve to kao da izletje iz toga kuta njegove tamnicegdje je anĊeo smrti mogao sad da spusti svoju bešumnu nogu. Dantes razgleda mirno svoj prošli ţivot, a uţasnutosvoj budući ţivot, i izabra ovu srednju taĉku, koja mu se uĉini tiho pribjeţište. »Ponekad - govorio je on tada sebi - za vrijeme mojih dalekih plovidbi, kada sam još bio ĉovjek i kada je tajĉovjek, slobodan i moćan, dovikivao drugim ljudima zapovijesti koje su izvršivane, vidio bih kako se nebo oblaĉi,

kako more podrhtava i tutnji, kako se bura raĊa na nekom kraju neba i poput dţinovske orlušine šiba oba krajahorizonta svojim krilima. Tada sam osjećao da je moj brod samo jedno nemoćno sklonište, jer moj brod, lak kao

perce na dlanu jednoga dţina, drhtao je i jeţio se i sam. Uskoro zatim, uz uţasnu riku talasa, oštre stijenenagovještavale su mi smrt, a smrt me je uţasavala. Ĉinio sam svakojake napore da joj umaknem, i sjedinjavao samsve ljudske snage i svu oštroumnost mornara da bih se borio sa bogom!.. To je bilo stoga što sam tada bio srećan,stoga što je vratiti se u ţivot znaĉilo vratiti se sreći; stoga što tu smrt nisam ja prizivao, nisam je izabrao; stoga štomi se najzad vjeĉni san na postelji od algi i šljunka ĉinio muĉan; stoga sam se gnušao - ja koji sam sebe smatrao zastvorenje naĉinjeno po obliĉju boţjem - da posluţim poslije svoje smrti kao hrana galebima i kragujima. Ali danas

je drugo nešto; izgubio sam sve zbog ĉega sam mogao da volim ţivot, danas mi se smrt osmjehuje kao dadiljadjetetu koje hoće da uspava; ali danas ja umirem po svojoj volji, i zaspaću umoran i slomljen, kao što sa m se

uspavljivao poslije jedne od onih veĉeri oĉajanja i bijesa kada sam po tri hiljade puta obišao svoju sobu, a to ćereći naĉinio trideset hiljada koraka, to jest skoro deset milja.«

Ĉim se ova misao zaĉe u mozgu mladićevom, on postade blaţi, vedriji; sad je lakše podnosio svoju tvrdu postelju

i crni hljeb, jeo je manje, nije više spavao, i uĉini mu se skoro podnošljiv taj ostatak ţivota za koji je znao pouzdano da će ga ostaviti kad njemu bude volja, kao što se ostavlja pohabano odijelo.



Bilo je dva naĉina da umre: jedan je bio prost, trebalo je da veţe svoju maramu za jednu preĉagu prozora i da seobjesi; drugi je bio u tome da se pretvara kao da jede, a da sebe umori glaĊu. Prvi naĉin bio je jako odvratanDantesu. On je bio odgojen tako da se grozio gusara, tih ljudi koje vješaju o kriţak jedrila na brodu; vješanje je,dakle, bilo za njega kao nekakvo sramno pogubljenje koje on nije htio da primijeni na sebe samoga; zato izabradrugi naĉin i poĉe ga izvršavati još istoga dana. Skoro ĉetiri godine bjehu protekle u naizmjeniĉnim dogaĊajima koje smo ispriĉali. Na kraju druge godine Dantes

bješe prestao da broji dane i bješe ponovo utonuo u ono neznanje vremena iz koga ga je ranije izvukao inspektor. Dantes je kazao: »Hoću da umrem« i izabrao vrstu smrti; tada ju je dobro razmotrio, pa bojeći se da se ne odreknesvoje odluke, bješe se zakleo samom sebi da će tako umrijeti. »Kad mi budu donijeli ruĉak i veĉeru -mislio je on -

ja ću baciti hranu kroz prozor i ĉiniću se kao da sam je pojeo.«

On uĉini kao što se zarekao. Dvaput dnevno, kroz mali rešetkasti otvor koji mu je dopuštao da vidi samo nebo, bacao je svoje objede, isprva veselo, zatim sa razmišljanjem, i najzad sa ţaljenjem; bilo mu je potrebno da se sjetizakletve koju je sebi dao, da bi imao snage da nastavi tu uţasnu namjeru. Ta hrana, koja mu je ranije bila odvratna,sad mu je usljed oštrozube gladi izgledala ukusna za oko i prijatna mirisa; ponekad bi drţao po ĉitav sat u rucitanjir u kome je ona bila, oĉiju uprtih u komad truloga mesa ili smrdljive ribe, i u crn buĊav hljeb. Bili su to

posljednji nagoni ţivota koji su se još borili u njemu i koji su s vremena na vrijeme pobjeĊivali njegovu odluku.Tada mu se njegova ćelija ne bi više ĉinila tako mraĉna, a njegovo stanje izgledalo mu je manje oĉajno; on je još

bio mlad; zacijelo je imao dvadeset i pet ili dvadeset i šest godina, te mu je ostajalo da ţivi otprilike još pedesetgodina, a to će reći dvaput više nego što je već preţivio. Za vrijeme toga velikog roka koliki još dogaĊaji mogu da

razbiju vrata, da sruše zidine Ifske tvrĊave i vrate ga u slobodu! Tada bi pribliţio zube objedu koji je do tada,poput svojevoljnog Tantala, sam udaljavao od svojih usta. Ali bi mu se tada vratila u svijest uspomena na njegovu

zakletvu, a to plemenito biće isuviše se bojalo da ne prezre samog sebe ako bi iznevjerilo svoju zakletvu. On

istroši dakle, strogo i neumitno, ono malo ţivota što mu još bješe ostalo, i doĊe dan kad više nije imao snage da sedigne da baci kroz prozorĉe veĉeru koju mu bjehu donijeli. Sutradan on više nije ništa vidio, i jedva je ĉuo. Tamniĉar je mislio da je to neka opasna bolest; Edmond se nadaoskoroj smrti.

Dan proteĉe tako. Edmond je osjećao da ga obuzima nekakva obamrlost, no koja je ipak bila donekle prijatna. Nervozni grĉevi u stomaku bjehu se umirili; ţarka ţeĊ bješe se stišala; kad bi zatvorio oĉi, vidio bi bezbroj blistavih svjetlaca sliĉnih plamenovima koji jure noću preko moĉvarnog zemljišta: bio je to sumrak one nepo znate

zemlje koja se zove smrt. Odjednom, oko devet ĉasova uveĉe, ĉu on jedan potmuo zvuk sa druge strane zida poredkoga je leţao. Tolike gnusne ţivotinje šuškale su u toj tamnici, da se Edmond postepeno navikao da za vrijeme spavanja ne

obraća paţnju na takve sitnice; ali ovoga puta, bilo da su njegova ĉula bila razdraţena gladovanjem, bilo da je tajzvuk bio zaista jaĉi nego obiĉno, ili pak da je u tome njegovom posljednjem trenutku ţivota sve dobijalo naroĉituvaţnost, Edmond podiţe glavu da bolje ĉuje. Bilo je to nekakvo ujednaĉeno grebanje koje kao da je dolazilo ili od neke ogromne šape, ili od jakog zuba, ilinajzad od pritiska kakvog bilo oruĊa na kamen. Iako oslabljen, mozak mladićev proze ona vjeĉita misao koja se vrzma po glavi zatvorenika: sloboda. Taj šumdolazio je tako taĉno u onom trenutku kada je za njega trebalo da prestane svaki zvuk, da se njemu uĉini da se bognaposljetku smilovao na njegove patnje, te mu šalje taj zvuk da ga obavijesti da treba da se zaustavi na ivici groba

pred kojim je već posrtao. Ko zna da li neko od njegovih prijatelja, neko od onih voljenih bića na koje je on takoĉesto mislio da je već i razum svoj istrošio, nije u tom trenutku radio za njega i pokušao da skrati rastojanje koje ih je razdvajalo?

Ali ne, Edmond se zacijelo varao, i ovo je bio jedan od onih snova koji lebde na vratima smrti.Pa ipak je Edmond i dalje osluškivao taj šum. Šum potraj a otprilike tri sata, a zatim Edmond ĉu kao neko rušenje,

poslije ĉega šum prestade. Poslije nekoliko ĉasova šum se ponovo zaĉu jaĉe i bliţe. Već se Edmond bješe zainteresovao za taj rad koji mu je

pravio društvo, ali tada odjednom uĊe tamniĉar. Od prije osam dana otprilike otako je bio odluĉio da umre, a od prije ĉetiri otkako je poĉeo da izvršava tu svojunamjeru, Edmond nije razgovarao s tim ĉovjekom, nije mu odgovarao kad bi ga ovaj zapitao od koje bolesti misli

da je bolestan, i okretao se ka zidu kad ga je ovaj odveć paţljivo posmatrao. Ali danas je tamniĉar mogao da ĉujetaj potmuli šum, da se uzbuni, da mu uĉini kraj i da tako moţda poremeti onu nejasnu nadu koja je oĉaravalaDantesove posljednje trenutke ţivota kada bi samo na nju i pomislio. Tamniĉar bješe donio ruĉak. Dantes se podiţe na svojoj postelji, pa pojaĉanim glasom poĉe da govori o svemu i svaĉemu, o rĊavoj hrani koju jedonosio, o hladnoći od koje se trpi u toj ćeliji, protestujući i gunĊajući da bi imao pravo da viĉe još jaĉe, i izvodećiiz strpljenja tamniĉara, koji je upravo toga dana bio zamolio da se bolesnom zatvoreniku da ĉorba i svjeţ kruh, ikoji mu je tu ĉorbu i taj hljeb bio i donio.

Srećom, on pomisli da Dantes bunca. On ostavi hranu na rasklimatani sto na koji ju je obiĉno ostavljao, pa iziĊe. Ostavši slobodan, Edmond poĉe ponovo da osluškuje.



Šum je postajao tako razgovijetan, da ga je sad mladić ĉuo bez napora.

»Nema više nikakve sumnje« - reĉe on u sebi - »pošto se ovaj šum produţava i pored toga što je dan, to je, znaĉi,neki nesrećni suţanj koji kao i ja radi na svome osloboĊenju. Oh, da sam samo pored njega, kako bih mu pomogao

!«Potom odjednom crn oblak zamraĉi tu zoru nade u njegovom mozgu naviknutom na nesreću i koji je samo steškom mukom mogao da se privikne ponovo na ljudske radosti; nova pomisao sinu mu odmah u pameti; da taj

šum potiĉe usljed rada nekih radnika koje je upravnik zaposlio da poprave susjednu sobu. Bilo je lako uvjeriti se da li je to taĉno, ali kako da se usudi da zapita? Svakako, bilo je sasvim prosto da priĉeka nadolazak tamniĉara, da mu kaţe da oslušne taj šum, pa da vidi kakvo će lice naĉiniti dok bude slušao; ali, dati sebi jedno takvo zadovol jenje, zar to nije znaĉilo izdati veoma dragocjene interese radi jednog sasvim kratkogzadovoljstva? Na ţalost, Edmondova glava, kao zvono bez klatna, bila je zaglušena neprekidnim brujanjem jednemisli: bio je tako slab da je njegov um lebdio kao vodena para i nije se mogao zgusnuti oko jedne misli. Edmond je

vidio samo jedan naĉin da povrati jasnost svojim mislima i svjesnost svome rasuĊivanju; on okrete oĉi ka ĉorbi,koja se još pušila, a koju tamniĉar bješe stavio na sto, ustade, otide posrćući do nje, uze ĉiniju, prinese je usnama iispi napitak koji je bio u njoj sa neizrecivim osjećanjem prijatnosti. Tada imade hrabrosti da se na tome zaustavi, jer je ranije slušao kako se priĉa da su nesrećni brodolomnici, pošto

bi ih izvukli iz vode, a izmoţdeni od gladi, umirali zato što su halapljivo gutali odveć jaku hranu. Edmond spustina sto hljeb koji je drţao već na domaku usta i otide pa leţe ponovo. Edmond nije više htio da umre.

Uskoro osjeti da mu se svjetlost vraća u mozak; sve njegove misli, nejasne i skoro nedokuĉne, vraćale su se na

svoje mjesto na toj ĉudesnoj šahovskoj tabli, gdje je jedno polje više moţda dovoljno da uspostavi uzvišenostĉovjeka nad ţivotinjama. Sad je mogao da misli i da pojaĉa svoje misli razmatranjem.

Tada on reĉe u sebi: »Treba pokušati, ali ne naškoditi nikome. Ako je taj kopaĉ obiĉan radnik, meni će biti dovoljno da samo kucnem umoj zid, i on će odmah prekinuti svoj posao da bi pokušao da pogodi ko je taj što kuca i u kome cilju to ĉini. Ali

pošto je njegov posao ne samo dopušten već i naruĉen, on će ubrzo nastaviti svoj rad. Ako je, naprotiv, to nekizatvorenik, njega će uplašiti moje kucanje; on će se pobojati da ne bude otkriven, te će prekinuti rad i nastaviće gatek uveĉe, kad bude mislio da su svi legli i zaspali.«

Odmah Edmond ponovo ustade. Ovoga puta noge mu nisu klecale i oĉi mu nisu bile zasjenjene. On otide u jedanugao svoje ćelije, izvadi jedan kamen raskliman od vlage, pa se vrati i poĉe kucati na onom mjestu gdje se zvuk najviše ĉuo. On kucnu triput.

Već na prvi kucanj zvuk prestade kao pod dejstvom ĉarolije.

Edmond je slušao napregnuto. Proteĉe jedan sat, dva sata, ali se nikakav šum ne zaĉu; Edmond je prouzrokovao sdruge strane zida potpunu tišinu. Pun nade, Edmond pojede nekoliko zalogaja hljeba, popi nekolik o gutljaja vode, i zahvaljujući svome snaţnomtjelesnom sastavu kojim ga je priroda bila obdarila, osjeti se skoro isto tako dobro kao i ranije.

Dan proteĉe, a tišina je trajala i dalje. DoĊe i noć, a šum se ne ponovi. »To je neki zatvorenik« - reĉe Edmond sam sebi sa neiskazanom radošću. Od toga trenutka mozak mu se raspali, a ţivot mu se povrati osnaţen usljed aktivnosti.

Noć proĊe, a ni najmanji šum se ne zaĉu. Edmond ne sklopi oka cijele noći. Dan ponovo svanu; tamniĉar uĊe donoseći hranu. Edmond bješe već pojeo onu raniju, a sad pojede i novu,osluškujući neprestano taj šum koji nije htio da se vrati, strepeći da nije prestao zauvijek, koraĉajući deset dodvanaest milja po svojoj ćeliji, drmajući po ĉitave ĉasove gvozdene preĉage na svome prozorĉe tu i vraćajući

gipkost i snagu svojim udovima tim vjeţbanjem koje odavno bješe napustio, spremajući se jednom rijeĉi da se ponovo uhvati ukoštac sa svojom budućom sudbinom, kao što ĉini -ispruţajući ruke i trljajući svoje tijelo uljem -

rvaĉ koji se sprema da uĊe u arenu. Zatim, za vrijeme prekida te grozniĉave djelatnosti, osluškivao je da li se šumne vraća i ljutio se na opreznost tog zatvorenika koji nije mogao da se dosjeti da ga je u njegovom radu naosloboĊenju omeo drugi jedan zatvorenik, kome se isto toliko ţurilo da se oslobodi koliko i njemu. Tri dana protekoše, sedamdeset i dva samrtna sata brojana minut po minut!

Naposljetku, jedne veĉeri, pošto je tamniĉar posljednji put ušao i pošto je po stoti put Dantes naslonio uvo na zid,uĉini mu se da jedva primjetno treperenje potresa njegvu glavu naslonjenu na ćutljivo kamenje.

Dantes se odmaĉe da bi umirio svoj uzrujani mozak, obiĊe nekoliko puta sobu, pa ponovo nasloni uvo na istomjesto.

Nije više bilo sumnje, nešto se dogaĊalo s druge strane; zatvorenik je uvidio opasnost svoga naĉina rada, pa je sadradio drukĉije, i zacijelo je - da bi svoj posao nastavio sa većom sigurnošću - umjesto polugom radio sada

dlijetom.



Obodren ovim otkrićem, Edmond odluĉi da pritekne u pomoć neumornom radniku. On najprije pom jeri svoj

krevet iza koga mu se ĉinilo da se ruje tunel i potraţi pogledom neki predmet kojim bi mogao da naĉne zid, daskine vlaţni malter i da naposljetku izvadi jedan kamen.

Ništa se ne ukaza njegovom pogledu. On nije imao ni noţa, ni ma kakvog oštrog oruĊa; bilo je samo gvoţĊe na prozorskim preĉagama, ali se on već toliko puta uvjerio da su te preĉage dobro uglavljene, da sad nije više imalosmisla pokušavati da se poljuljaju.

Sav njegov namještaj sastojao se od kreveta, stolice, stola, kofe i krĉaga. Na tome krevetu bilo je istina gvozdenih spojnica, ali su one bile uĉvršćene za drvo zavrtnjima. Trebalo je imatiodvrtku da bi se izvukao zavrtanj i išĉupale te spojnice.

Na stolu i stolici, ništa; na kofi je nekada bila drška, ali je ta dršaka bila skinut a.

Dantesu je ostajala samo jedna mogućnost, a to je da razbije krĉag, pa da jednim uglastim komadom otpoĉneposao.

On ispusti krĉag na pod, i krĉag se raspršta u komade. Dantes izabra dva do tri oštra komada, sakri ih u svoju slamnjaĉu, a ostale ostavi ra sturene po zemlji. Lomljenje

krĉaga bio je odveć prirodan sluĉaj da bi izazvalo uznemirenje. Edmond je imao cijelu noć za rad; ali u mraku je posao slabo napredovao, jer je morao da radi pipajući, i on uskoroosjeti da mu se tupi to bezobliĉno oruĊe o tvrĊi kamen. Zato vrati krevet na mjesto i oĉekivaše dan. Zajedno sanadom bješe mu se povratilo i strpljenje. Cijele noći osluškivao je i ĉuo nepoznatog rudara koji je nastavljao svoj podzemni posao.

Dan svanu, i tamniĉar uĊe. Dantes mu reĉe da je sinoć pio iz krĉaga, pa mu se izmakao iz ruke i slomio. Tamniĉar gunĊajući otide da donese nov, a ĉak se i ne potrudi da odnese komadiće od staroga.

On se vrati trenutak docnije, preporuĉi zatvoreniku da drugi put pripazi, pa iziĊe.

Dantes sasluša sa neizrecivom radošću škripanje brave, od koje mu se ranije uvijek stezalo srce kad god bi sezatvarala. On sasluša udaljavanje koraka; a zatim, kad taj zvuk išĉeze, skoĉi ka svojoj postelji i pomjeri je, pa prisvjetlosti slabog sunĉanog zraka koji je prodirao u njegovu ćeliju vidje nekoristan posao što ga je izvršio prošlenoći, jer je grebao sam kamen umjesto maltera koji ga je okruţivao.

Vlaga bješe uĉinila taj malter trošnim. Dantesu radosno zakuca srce kad vidje da se malter odvaja u komadima; ti komadi bili su skoro trunĉice, to jeistina; ali ipak, poslije pola sata Dantes ga bješe izvadio skoro jednu šaku. Neki matematiĉar bi mogao izraĉunatida bi za dvije godine otprilike, takvoga rada, pretpostavljajući da ne naiĊe na stijenu, mogao da prokopa prolazširok dvije kvadratne stope i dubok dvadeset stopa.

Suţanj tada prekori sebe što nije za ovaj posao upotrijebio one duge ĉasove što su proticali jedan za drugim sve

sporije i sporije, a koje je izgubio u nadanju, molitvama i oĉajavanju. Za skoro šest godina otkako je bio zatvoren u ovu ćeliju, kakav je posao, pa ma kako on bio spor, mogao da izvrši!

I ta pomisao dade mu novo oduševljenje. Za tri dana on uspije, uz nevjerovatne predostroţnosti, da izvadi sav malter i da ogoli kamen; zid je bio naĉinjen odkomada lomljenog kamenja usred kojih je, da bi se povećala ĉvrstina, bio umetnut ponegdje i po koji tesan kamen.I baš takav jedan tesan kamen bio je on skoro sasvim opkopao i sad ga je trebalo rasklimati u njegovom leţištu.

Dantes pokuša to svojim noktima, ali su nokti bili za to nedovoljni.

Komadi krĉaga koje je zavlaĉio u meĊuprostore lomili su se kada je Dantes htio da se njima posluţi kao polugom. Poslije jednog sata neuspješnih pokušaja, Dantes se uspravi sa znojem i strepnjom na ĉelu.

Zar da još u samom poĉetku bude tako sprijeĉen, i zar će trebati da nepomiĉno i nekorisno saĉeka da njegovsusjed, koji isto tako moţe malaksati, sve sam završi. Tada mu jedna misao sinu u glavi; on je i dalje stojao i osmjehivao se; njegovo ĉelo vlaţno od znoja osuši se samood sebe.

Tamniĉar je donosio svakoga dana Dantesu ĉorbu u jednoj šerpi od lima. U toj šerpi bila je ĉorba za njega i za još jednog zatvorenika, jer Dantes bješe zapazio da je ta šerpa bila ili sasvim puna ili upola prazna, prema tome da li jetamniĉar poĉinjao diobu hrane od njega ili od njegovoga druga.Ta šerpa imala je gvozdenu dršku; tu dršku ţelio je Dantes, i on bi za nju dao i deset godina svoga ţivota, kad bimu ih neko zatraţio u zamjenu za to. Tamniĉar izruĉi sadrţinu te šerpe u Dantesov tanjir. Pošto je pojeo ĉorbu jednom drvenom kašikom, Dantes je

prao taj tanjir koji je tako sluţio svakoga dana. Uveĉe Dantes spusti tanjir na zemlju, na pola puta izmeĊu vrata i stola; tamniĉar ulazeći stade na tanjir i razbi ga uhiljadu komada.

Ovoga puta nije mogao ništa da kaţe protiv Dantesa: on jeste bio kriv što je ostavio svoj tanjir na zemlji, ali jetamniĉar bio kriv što nije gledao gdje staje. Tamniĉar se stoga zadovolji time što je nešto progun-Ċao. Zatim pogleda okolo sebe da vidi u šta bi mogao sasuti ĉorbu, ali se Dantesov pribor sastojao samo od toga jednog

tanjira, te nije bilo nikakvog izbora.- Ostavite šerpu - reĉe Dantes. - Uzećete je sutra kad mi donesete ruĉak.





- Otkada ste ovde ?

- Od 28. februara 1815.

- Zbog kakve krivice ?

- Ja sam nevin.- Pa za šta vas optuţuju?

- Da sam bio u zavjeri za povratak carev.

- Kako! Za povratak carev! Pa zar car nije više na prijestolu? - On se odrekao prijestola u Fontenblou 1814. godine i bio prognan na ostrvo Elbu. Ali otkada ste vi ovde kad neznate sve to?

- Od 1811. godine.

Dantes uzdrhta; taj ĉovjek bio je u tamnici ĉetiri godine više nego on. - Dobro, ne kopajte dalje - reĉe glas govoreći vrlo brzo. - Samo, recite mi na kojoj se visini nalazi rupa koju ste

naĉinili?

- Ravno s podom.

- Kako je skrivena?

- Iza moga kreveta.- Da li su pomjerali vaš krevet otkako ste u tamnici?

- Nikada.

- Na koju je stranu okrenuta vaša soba?

- Prema hodniku.- A hodnik?

- Izlazi na dvorište. - Avaj - prošapta glas. - Oh, boţe moj! Sto to sad znaĉi? - uzviknu Dantes.- To znaĉi da sam se prevario, da me je nesavršenost mojih crteţa obmanula, da me je nedostatak jednoga šestaraupropastio, da je jedan milimetar pogreške na mome planu odgovarao petnaestim stopa u stvarnosti, i da sam zidkoji vi potkopavate smatrao da je zid tvrĊave!

- Pa to znaĉi da biste izišli na more? - To sam ja i htio.

- A da ste uspjeli?

- Skoĉio bih u more i zaplivao, stigao bih do jednoga od ostrva koja okruţuju Ifsku tvrĊavu, bilo na ostrvo Dom, bilo na ostrvo Tibulen, bilo ĉak i do same obale, i tada bih bio spašen.

- Zar biste mogli da plivate donde?- Bog bi mi dao snagu; a sad je sve propalo.

- Zar sve?

- Da. Popunite paţljivo rupu koju ste naĉinili, ne radite više, ne brinite ništa i ĉekajte da vam se opet javim.

- Ali ko ste vi... recite mi bar ko ste?

- Ja sam... ja sam... broj 27.

- Zar se plašite mene? - zapita Dantes.

Edmondu se uĉini da ĉuje kako nekakav gorak smijeh probija svod i dopire ĉak do njega. - Oh, pa ja sam dobar hrišćanin! - uzviknu on naslućujući nagonski da je taj ĉovjek namjeravao da ga napusti. -

Zaklinjem vam se Hristom da ću prije pustiti da me ubiju nego da odam vašim dţelatima i mojim makar i trunku

istine; ali, za ime boga, nemojte me lišavati vašega prisustva, ne lišavajte me vašega glasa, ili ću - zaklinjem vam

se, jer ne mogu više da izdrţim - razbiti glavu o zid, te ćete imati sebe da prekoravate zbog moje smrti. - Koliko vam je godina? Vaš glas liĉi na glas mladoga ĉovjeka.

- Ja ne znam koliko mi je godina, jer nisam raĉunao vrijeme otkako sam ovdje. Sve što znam, to je da samnavršavao devetnaestu godinu kada sam uhpšen 18. februara 1815. godine.

- Nepunih dvadeset i šest godina - promrmlja glas. -Zbilja, u tim godinama još se ne postaje izdajnik. - Oh, ne, ne! zaklinjem vam se - ponovi Dantes. - Već sam vam kazao i evo ponovo vam kaţem: prije ću pustiti dame isijeku na komade nego što ću vas izdati. - Dobro ste uĉinili što ste to rekli; dobro ste uĉinili što ste me molili, jer sam baš htio da stvorim drugi jedan plani da se udaljim od vas. Ali me vaša mladost uspokojava, i ja ću doći k vama, oĉekujte me. -A kad to?

- Potrebno je da proraĉunam naše izglede na uspjeh; ostavite meni da vam ja da m znak.

- Ali vi me nećete napustiti, nećete me ostaviti da budem sam, doći ćete k meni ili ćete mi dopustiti da ja doĊem k vama? Pobjeći ćemo zajedno, a ako ne moţemo pobjeći, bar ćemo razgovarati, vi o ljudima koje vi volite, a ja oljudima koje ja volim. Vi svakako volite nekoga?

- Ja nemam nikoga na svijetu.



- Onda ćete mene voljeti: ako ste mladi, biću vam drug; ako ste stari, biću vam sin. Ja imam oca, kome sad treba da je sedamdeset godina, ako je još ţiv; volio sam samo njega i jednu djevojku koja s e zvala Mercedes. Moj otac me

nije zaboravio, to znam pouzdano; ali ona, bog zna da li još misli na mene. Voljeću vas kao što sam volio svog oca. - Dobro - reĉe zatvorenik. - DoviĊenja sutra. To malo rijeĉi izgovoreno je glasom koji je uspokojio Dantesa; zasad nije traţio ništa više, te se podiţe, pokupiopet briţljivo otpatke izvuĉene iz zida, pa dogura svoj krevet opet do zida.

Od toga trenutka Dantes se sav predade svojoj sreći; odsada on zacijelo neće više biti sam, a moţda će se ĉak iosloboditi. U najgorem sluĉaju, ako bi i dalje ostao zatvorenik, bar će imati jednog druga, a robovanje u društvu jesamo upola robovanje. Ţalbe iskazane zajedniĉki skoro su molitve; molitve koje se ĉitaju zajedniĉki skoro sumolitve zahvalnosti bogu.

Cijeloga toga dana Dantes je išao tamo-ovamo po svojoj ćeliji, a srce mu je igralo od radosti. S vremena navrijeme ta radost bi ga gušila, i on bi tada sjeo na krevet pritiskujući grudi rukom. Na najmanji šum koji bi ĉuo uhodniku skoĉio bi ka vratima. Jedanput ili dvaput bojazan da će ga moţda rastaviti od tog ĉovjeka, koga on nije ni

poznavao a koga je već volio kao prijatelja, sinu mu kroz glavu. Tada je donio odluku: u trenutku kada bi tamniĉar odmakao njegov krevet i sagnuo glavu da razgleda otvor, on bi mu razbio glavu kamenom na kome je stojao

njegov krĉag. Osudili bi ga na smrt, to je on dobro znao; ali zar i inaĉe nije trebalo da umre od dosade i oĉajanja baš u trenutkukada ga je taj ĉudesni glas povratio u ţivot?

Uveĉe tamniĉar doĊe; Dantes je bio na svom krevetu, jer mu se ĉinilo da odatle bolje ĉuva nedovršeni otvor. On je

jamaĉno pogledao dosadnog posjetioca ĉudnim pogledom, jer mu ovaj reĉe: - Šta je, da vas neće opet uhvatiti vaše ludilo? Dantes ne odgovori ništa, bojeći se da ga njegov

uzbuĊeni glas ne izda. Tamniĉar iziĊe vrteći glavom. Kada pade noć, Dantes pomisli da će njegov susjed iskoristiti tišinu i mrak da ponovo otpoĉne razgovor s njim, alise prevario; noć proĊe, a nijedan šum ne odgovori na njegovo grozniĉavo oĉekivanje. Ali sutradan, poslije jutarnje

posjete tamniĉareve i pošto je odmaknuo krevet od zida, on ĉu tri udarca u podjednakim razmaci ma; on pade na

koljena.

- Jeste li vi to? - reĉe. - Evo me?

- Je li vaš tamniĉar otišao? - zapita glas.- Jeste - odgovori Dantes - i vratiće se tek veĉeras; imamo dvanaest sati slobode.

- Znaĉi da mogu raditi? - reĉe glas. - O, da, da, bez odlaganja; još sad odmah, preklinjem vas!

Odmah zatim onaj dio poda na koji se Dantes upola uvuĉen u rupu bješe naslonio objema rukama kao da popusti

pod njim. On se trţe unazad, dok se masa zemlje i odvaljenog kamenja stropošta u jednu rupu koja se otvori ispodrupe u zidu koju Dantes bješe naĉinio. Tada, u dnu, te mraĉne rupe ĉiju dubinu nije mogao da odmjeri on vidjekako se pojavljuje jedna glava, ramena i naposljetku cijeli ĉovjek, koji iziĊe priliĉno lako iz naĉinjenog otvora. ITALIJANSKI NAUĈNIK Dantes primi u naruĉje toga novog prijatelja tako dugo i tako nestrpljivo oĉekivanog, pa ga odvuĉe ka prozoru da

bi ga ono malo svjetlosti što je prodiralo u ćeliju potpuno osvijetlilo.

Bio je to ĉovjek maloga rasta, kose osijedjele više od patnje nego od starosti, pronicljivih oĉiju skrivenih ispodgustih prosjedih obrva, sa bradom još crnom i koja mu je padala na grudi. Njegovo mršavo lice izbrazdanodubokim borama i oštre linije njegovoga lika odavale su ĉovjeka više naviknuta da se sluţi svojim umnimsposobnostima nego svojom tjelesnom snagom. Ĉelo došljakovo bilo je obliveno znojem. Što se tiĉe njegovog odijela, bilo je nemogućno razaznati kakvo mu je bilo kad je bilo novo, jer je sad bilo sasvim

poderano.Izgledalo je da ima najmanje šezdeset i pet godina, mada je izvjesna snaga u njegovim pokretima pokazivala da on

ima moţda manje godina nego što se ĉinilo usljed dugoga tamnovanja. Njemu kao da su bili prijatni oduševljeni izlivi mladoga ĉovjeka; njegova sleĊena duša kao da se za trenutak raskravi i rastopi u dodiru sa tom vatrenom dušom. On mu zahvali za njegovu srdaĉnost sa izvjesnom toplinom,iako je bilo veliko njegovo razoĉarenje što je naišao na drugu jednu ćeliju ondje gdje je mislio da će naći slobodu. - Da vidimo najprije - reĉe on - da li ima naĉina da se uklone ispred oĉiju vaših tamniĉara tragovi moga prolaza.Ako hoćemo da ubuduće budemo mirni, potrebno je da oni ne saznaju ništa o ovome što se dogodilo. Zatim se naţe nad otvor, uze kamen koji podiţe lako mada je bio teţak, pa ga uvuĉe u rupu. - Ovaj kamen izvaĊen je priliĉno nepaţljivo - reĉe vrteći glavom. - Zar vi nemate alata?

- A vi - zapita Dantes sa ĉuĊenjem - zar ga vi imate?

- Ja sam sebi naĉinio nekoliko alatki. Izuzev turpije, imam sve što mi je potrebno, dlijeto, kliješta, polugu.

- Oh, ja bih veoma volio da vidim te proizvode vašega strpljenja i vaše dovitljivosti - reĉe Dantes. - Pogledajte, evo najprije jedno dlijeto.

I on mu pokaza jedno jako i oštro sjeĉivo uglavljeno u komad bukovog drveta.

- Od ĉega ste to naĉinili? - reĉe Dantes.





se Dantesu i gledajući ga blistavim i dubokim oĉima kakve su z acijelo imali proroci. - Vi ste još u godinama kojevam dopuštaju da to vidite, i vi ćete to vidjeti. - Da, ako izaĊem odavde. - Ah, zbilja - reĉe opat Farija. - Mi smo zatvorenici; ima trenutaka kad ja na to zaboravim i kad - pošto moje oĉiprodru kroz zidove koji me zatvaraju - mislim da sam u slobodi.

- Ali, zašto ste vi zatvoreni u tamnicu?

- Ja? Zato što sam priţeljkivao godine 1807. plan koji je Napoleon htio da ostvari u 1811. godini; zato što sam, kaoMakijaveli, usred svih onih malih kneţevina koje su od Italije bile naĉinile gnijezdo puno malih kraljevinatiranskih i slabih, ţelio da vidim jednu veliku i jednu carevinu, ĉvrstu i snaţnu; zato što sam vjerovao da sam

pronašao svoga Cezara Bordţiju u jednom krunisanom glupaku koji se pretvarao kao da me razumije, da bi me

bolje izdao.Bio je to plan Aleksandra VI i Klementa VII; on će uvijek propasti, pošto su ga oni uzalud poĉinjali, a Napoleon ga nije mogao završiti. Zaista, Italija je prokle ta!

I tu starac obori glavu.

Dantes nije mogao da shvati kako da jedan ĉovjek stavlja na kocku svoj ţivot za takve interese. Istina je da on,iako je poznavao Napoleona zato što ga je vidio i s njim govorio, ipak nije ni pojma imao ko su bili Klement VII iAleksandar VI.- Da niste vi - reĉe Dantes poĉinjući da dijeli mišljenje svoga tamniĉara, koje je bilo i opšte mišljenje u IfskojtvrĊavi - onaj sveštenik za koga misle da je... bolestan?

- Za koga misle da je lud, hoćete da kaţete, zar ne?

- To se nisam usudio - reĉe Dantes sa osmijehom. - Jeste, jest - nastavi Farija sa gorkim osmijehom. -Jest, mene smatraju za luĊaka; ja sam taj koji već odavno sluţikao zabava stanovnicima ove tamnice i koji bi zabavljao i malu djecu kad bi bilo djece u ovom staništu beznadnetuge.

Dantes ostade za trenutak nepomiĉan i nijem. - Znaĉi, vi ste odustali od namjere da bjeţite? - reĉe mu. - Ja vidim da je bjekstvo nemogućno; to bi znaĉilo pobuniti se protivu boga kad bi se pokušalo ono što bog ne ţelida se ostvari.

- A zašto da tako izgubite hrabrost? To bi isto tako znaĉilo zahtijevati odveć mnogo od proviĊenja ako biste htjelida uspijete pri prvom pokušaju. Zar ne moţete da ponovo otpoĉnete u drugom pravcu ono što ste uĉinili u ovom?

- Ali, znate li vi šta sam ja sve uradio, kad govorite tako da treba ponovo da otpoĉnem? Znate li vi da mi je trebalo

ĉetiri godine samo da naĉinim alat koji sad imam? Znate li vi da već godine krunim i kopam zemlju tvrdu kaogranit? Znate li da sam morao da izvlaĉim komade kamena kakvo nekada ne bih vjerovao da mogu i da po -enem,

da su po ĉitavi dani prolazili u tome dţinovskom radu i da sam ponekad, uveĉe, bio srećan kada sam uspio daskinem jedan kvadratni palac ovoga starog cementa otvrdlog kao sam kamen? Znate li vi, znate li da je negdje

trebalo smjestiti svu tu zemlju i sve to kamenje koje sam vadio, te sam morao da probijem svod iznad jednih stepe-

nica, u ĉiju sam šupljinu naslagao sve te otpatke, tako da je danas ta šupljina puna, te ne znam gdje bih mogao sta-

viti više makar i jednu pregršt prašine? Znate li, najzad, da sam vjerovao da sam st igao cilju svega mog rada, da

sam osjećao još samo snagu da dovršim taj zadatak, a evo gdje bog ne samo odmiĉe taj cilj, već ga premješta neznam gdje? Ah, kaţem vam, odsad neću više ništa ĉiniti da pokušam da ponovo zadobijem svoju slobodu, pošto jevolja boţja da ona bude zanavjek izgubljena. Edmond obori glavu da ne bi priznao tome ĉovjeku, da ga radost što sad ima jednog druga spreĉava da saosjeća,kako bi trebalo, u tuzi koju je zatvorenik osjećao što nije mogao da se spase.

Opat Farija klonu na Edmondov krevet, a Edmond ostade i dalje stojeći. Mladi ĉovjek nije nikada pomišljao na bjekstvo. Ima stvari koje izgledaju toliko nemogućne da ĉovjeku ĉak i ne

pada na pamet da ih pokuša, već ih nesvjesno izbjegava. Kopati pedeset stopa ispod zemlje, ţrtvovati tome poslu

tri godine rada da bi se stiglo, ako se uspije, do jedne litice koja se spušta strmo u more; skoĉiti sa visine od pedeset, šezdeset, pa moţda i sto stopa da bi ĉovjek pri padu smrskao glavu o kakvu stijenu, ako ga straţarevkuršum ne bi već ranije ubio; biti primoran, ako bi se izbjegle sve te opasnosti, da se preĊe plivajući ĉitava milja -sve je to bilo isuviše da se ĉovjek ne bi pomirio sa sudbinom, a mi smo vidjeli da se Dantes bio toliko pomirio sasudbinom da je prije ţelio smrt. Ali sad, kada je mladi ĉovjek vidio kako se jedan starac grĉevito hvata za ţivot punom snagom i kako mu daje

primjer oĉajniĉkih odluka, on stade razmišljati i odmjeravati svoju hrabrost. Drugi ĉovjek pokušao je ono štonjemu ĉak nije ni palo na um da uĉini; drugi ĉovjek, manje mlad, manje jak i manje vješt nego on stvorio je sebi,dovitljivošću i strpljenjem, sva oruĊa koja su mu bila potrebna za taj nevjerovatni posao, no koji samo zbog

jednog rĊavo odmjerenog pravca nije uspio. Drugi ĉovjek uĉinio je sve to, pa onda ni Dantesu ništa neće bitinemogućno: Farija je prokopao pedeset stopa, a on će prokopati stotinu; Farija je, u pedesetoj godini, uloţio trigodine u svoj posao; a on, koji je bio upola mlaĊi od Farije, uloţiće šest; Farija, sveštenik, nauĉnik, crkvena

liĉnost, nije se bojao da se upusti u plivanje od Ifske tvrĊave do ostrva Dom, Rotono ili Lemer; a on, Dantes,

smion gnjuraĉ, koji je tako ĉesto traţio po morskom dnu granu korala, zar će se on kolebati da preĊe jednu milju plivajući? Koliko je potrebno da bi se preplivala jedna milja? Jedan sat? Pa šta? Zar nije on ponekad ostajao po



ĉitave ĉasove u moru ne izlazeći na obalu? Ne, ne, Dantesu je samo bilo potrebno da ga neĉiji primjer ohrabri. Svešto je neko drugi uĉinio ili bi mogao da uĉini, i Dantes će uĉiniti. Mladi ĉovjek razmišljao je za trenutak. - Ja sam se dosjetio onome što ste vi traţili - reĉe on starcu. Farija uzdrhta.

- Vi? - reĉe on, pa podiţe glavu sa izrazom lica koji je pokazivao da ako Dantes govori istinu, obeshrabrenje

njegovoga druga neće dugo trajati. - Hajde da vidimo ĉemu ste se vi dosjetili? - Hodnik koji ste vi prokopali da biste došli dovde pruţa se u istom pravcu kao i spoljna strana? - Jeste.

- On mora da je od nje udaljen samo petnaestak koraka ?

- Najviše toliko. - E, vidite! Otprilike od sredine vašeg hodnika mi ćemo prokopati jedan prolaz koji će ići kao krak jednoga krsta.Ovoga puta ćete to bolje odmjeriti. Izići ćemo u straţarski hodnik. Ubićemo straţara i pobjeći ćemo. Da bi taj planuspio, potrebno je samo imati hrabrosti, a vi je imate; samo snage, a ja je imam dovoljno. Ja ne spominjem

strpljenje, jer ste vi o tome dali dokaza, a i ja ću ih dati. - Ĉekajte malo - odgovori opat. - Vi niste znali, dragi druţe, kakve je vrste moja hrabrost i kako ja mislim daupotrijebim svoju snagu. A što se tiĉe stpljenja, mislim da sam bio dovoljno strpljiv kada sam svakoga jutra

ponovo otpoĉinjao ono što sam u toku noći izvršio, a svake noći ono što sam preko dana uradio. Ali pazite dobro,mladiću; tada je meni izgledalo da sluţim bogu kad se trudim da oslobodim jedno njegovo stvorenje koje, budući

da je nevino, nije trebalo da bude osuĊeno. - Pa šta? - upita Dantes - zar nije ovo sad isti sluĉaj, i zar ste vi uvidjeli da ste krivi otkako ste naišli na mene,recite?

- Ne, ali ja neću da postanem kriv. Dosad sam mislio da imam da se borim samo sa stvarima, ali evo gdje mi vi

predlaţete da se borim sa ljudima. Ja sam mogao da probušim jedan zid i da uništim jedne stepenice, ali ja neću da probušim jedne grudi i da uništim jedan ţivot. Dantes se trţe iznenaĊeno.

- Kako? - reĉe on. - Zar kad moţete da se oslobodite, vi ćete dopustiti da vas zadrţi jedan takav obzir?

- Ali, eto vi - reĉe Farija - zašto niste jedne veĉeri ubili svoga tamniĉara nogom od vašega stola, obukli njegovoodijelo i pok ušali da pobjegnete? - Zato što mi takva pomisao nije ni pala na um - reĉe Dantes. - To je stoga što nagonski osjećate toliku odvratnost prema takvom jednom zloĉinu, toliku odvratnost da niste nato ni pomislili - nastavi starac. - Jer kad su u pitanju proste i prirodne pojave, naši prirodni prohtjevi daju nam naznanje da se mi ne udaljujemo od linije našega prava. Tigru, koji proliva krv po svome prirodnom nagonu, kome je

to ţivotni poziv, koji je na to predodreĊen, potrebno je samo jedno, a to je: da ga njegovo ĉulo mirisa obavijesti dase neki plijen nalazi na njegovom domašaju. On odmah skaĉe na taj plijen, pada na njega i rastrţe ga. To je njegovnagon, i on mu se pokorava. Ali ĉovjek, naprotiv, osjeća odvratnost prema prolivanju krvi; nas ne odvraćaju od

ubistva društveni, već prirodni zakoni. Dantes je bio zbunjen: to je zaista bilo taĉno objašnjenje onoga što se nesvjesno zbivalo u njegovom umu ili, boljereći, u njegovoj duši, jer ima misli koje dolaze iz glave a druge iz srca.

- A zatim - nastavi Farija - za ovih skoro dvanaest godina otkako sam u tamnici, obnovio sam u svome pamćenjusva ĉuvena bjekstva. Ja sam rijetko kad vidio da su bjekstva uspijevala. Srećna bjekstva, bjekstva kruni sana

potpunim uspjehom bila su ona koja su briţljivo smišljena i natenane pripremljena. Tako je vojvoda od


209

Bofora umakao iz Vensenske tvrĊave; opat Dibikoa iz Forleveka, a Latid iz Bastilje. Ima i bjekstava koja pruţasluĉaj: ta su i najbolja. Priĉekajmo neku priliku, vjerujte mi, i ako se takva prilika ukaţe, iskoristimo je.

- Vi ste mogli da ĉekate - reĉe Dantes sa uzdahom. -Taj dugi rad bio je za vas jedno stalno zanimanje, a kad nisteimali taj svoj rad da vas on zabavi, imali ste svoje nade da vas one utješe.

- Zatim - reĉe opat - nisam se ja samo tim bavio.- Pa šta ste još ĉinili?

- Pisao sam ili prouĉavao. - Znaĉi da su vam davali hartije, pera, mastila?

- Ne - reĉe opat - ali ih ja sam sebi spravljam.- Vi sami sebi stvarate hartiju, pera i mastila? - uzviknu Dantes.

-Da.

Dantes pogleda tog ĉovjeka sa divljenjem. Samo, njemu je još bilo teško da povjeruje u ono što je on govorio.Farija zapazi tu laku sumnju.- Kad budete došli u moju sobu - reĉe mu on - ja ću vam pokazati ĉitavo jedno knjiţevno djelo rezultat

razmišljanja, istraţivanja i prouĉavanja cijeloga moga ţivota, koje sam smišljao u sjenci Koloseuma u Rimu, u

podnoţju stuba svetoga Marka u Veneciji, na obalama Arna u Florenciji, a za koje nisam ni slutio da će mi jednog



dana moji tamniĉari dati dovoljno slobodnog vremena da ga ostvarim izmeĊu ĉetiri zida Ifske tvrĊave. Tom jeRasprava o mogućnosti jedne opšte monarhije u Italiji. To će biti jedna obimna knjiga velikog formata.

- I vi ste je napisali?

- Na dvjema košuljama. Ja sam pronašao jedan preparat od koga platno postaje glatko i ravno kao pergament.- Pa vi ste i hemiĉar ?

- Pomalo. Ja sam poznavao Lavoazijea i bio sam u tijesnim vezama sa Kabanisom.

- Ali za takvo jedno djelo bilo vam je potrebno da vršite istorijska istraţivanja. Znaĉi da ste imali knjiga?- U Rimu sam imao oko pet hiljada knjiga u svojoj biblioteci. Ĉitajući ih po nekoliko puta, uvidio sam da bi se sasto i pedeset dobro izabranih knjiga mogao stvoriti ako ne potpun pregled svih ljudskih znanja a ono barem sve

ono što je korisno da jedan ĉovjek zna. Posvetio sam tri godine svoga ţivota da ĉitam mnogo puta tih sto i pedesetknjiga, tako da sam ih skoro znao napamet kad su me uhapsili. U svojoj tamniĉkoj ćeliji, napreţući lako svoje

pamćenje, sjetio sam ih se potpuno. I tako bih vam sad mogao da ponovim sve što su napisali Tukidid, Ksenofon,Plutarh, Tit-Livije, Tacit, Strada, Hornandes, Dante, Montenj, Šekspir, Spinoza, Makijaveli i Bosije. Spominjemvam samo najvaţnije. - Pa to znaĉi da vi znate više jezika?

- Ja govorim pet ţivih jezika: njemaĉki, francuski, italijanski, engleski i španski; pomoću starogrĉkog razumi jem inovi grĉki jezik; samo, govorim ga slabo, ali ga baš sad uĉim. - Uĉite ga? - reĉe Dantes. - Jest, naĉinio sam sebi jedan rjeĉnik od rijeĉi koje znam, uredio sam ih, sloţio, okretao i obrtao, tako da mi mogu

posluţiti da izrazim svoje misli. Ja znam otprilike hiljadu rijeĉi, a to mi je za nuţdu dovoljno, iako ih ima stohiljada, mislim, u rjeĉnicima. Samo, ne bih mogao s tim da budem rjeĉit, ali bih se mogao odliĉno da sporazu -

mijevam, a to je meni dovoljno.

Sve više zadivljenom Edmondu poĉeše da se ĉine skoro natprirodne sposobnosti toga neobiĉnog ĉovjeka i hotećida pronaĊe kod njega makar kakav nedostatak, on nastavi: skoro nemogućno. U svakoj rijeĉi svoga sago vornikanazirao je on nauĉne tajne isto toliko primamljive za istraţivanje kao što su i oni rudnici zlata i dijamanata koje jeposjetio prilikom jednog putovanja u Gucaratu i Gol-kondu, kad je bio još skoro dijete. - Hajdete - reĉe on opatu - ja jedva ĉekam da vidim ta vaša blaga. Opat priĊe dimnjaku, pomjeri dlijetom, koje je još uvijek drţao u ruci, kamen što je nekada sluţio kao ognjište ikoji je skrivao jedno dosta veliko udubljenje; u tome udubljenju bili su smješteni svi oni predmeti o kojima jegovorio Dantesu.

- Šta ţelite da vidite najprije? - zapita ga.

- Pokaţite mi vaš veliki spis o kraljevstvu u Italiji. Farija izvuĉe iz dragocjenog ormana tri ili ĉetiri uvijutka

od platna, namotana oko sebe kao listovi papirusa; bile su to platnene trake široke otprilike ĉetiri palca i dugaĉkeosamnaest. Te trake, obiljeţene brojevima, bile su pokrivene rukopisom koji je Dantes mogao da ĉita, jer su bileispisane opatovim maternjim jezikom, a to će reći na italijanskom jeziku, koji je Dantes, kao roĊeni Provansa-lac,

savršeno razumijevao. - Pogledajte - reĉe mu on - sve je tu; otprilike prije nedjelju dana napisao sam rijeĉ kraj pri dnu šezdeset osmetrake. Dvije moje košulje i sve maramice koje sam imao upotrijebljene su za to; ako ikada postanem ponovoslobodan i ako se naĊe u cijeloj Italiji ma i jedan štampar koji bi se usudio da štampa moje spise, postaću slavnaliĉnost. - Jest - odgovori Dantes - i ja vjerujem u to. A sad mi pokaţite, molim vas, pera kojima je napisano ovo djelo.

- Pogledajte - reĉe Farija.

I on pokaza mladiću jedan štapić dugaĉak šest palaca, debeo kao drška slikarske kiĉice, na ĉijem je kraju bila privezana koncem jedna od onih košĉica - još umrljana mastilom - o kojima je opat govorio Dantesu; ona je bilaizduţena kao kljun i rascijepljena kao i obiĉno pero.

Dantes ju je razgledao, traţeći pogledom oruĊe kojim je kost mogla biti tako taĉno izdjeljana. - A, da - reĉe Farija - perorez, zar ne? Ovo je moje remek djelo; naĉinio sam ga, kao i ovaj noţ, od jednoggvozdenog svijećnjaka. Perorez je sjekao kao brijaĉ. A što se tiĉe noţa, on je imao to preimućstvo što je mogao da posluţi u isti mah i kao

bodeţ. Dantes je razgledao te razne predmete sa istom paţnjom kao što je po starinskim radnjama u Marselj u ponekadrazgledao ona oruĊa što su ih naĉinili divljaci, a donijeli sa obala Juţnoga mora brodarski kapetani duge plovidbe. - Što se tiĉe mastila - reĉe Farija - vi znate kako ja radim: pravim ga ukoliko mi je potrebno.

- Sada se ĉudim samo - reĉe Dantes - kako su vam dani bili dovoljni za sav taj posao.

- Imao sam noći - odgovori Farija.

- Noći! Da niste vi kao maĉke, pa da vidite jasno noću? - Ne; ali je bog dao ĉovjeku pamet da bi mu nadoknadio siromaštvo ĉula: ja sam nabavio svjetlost.

- Kako to?

- Od mesa koje mi donose ja odvajam loj, rastopim ga i od toga dobijem neku vrstu ĉvrstoga ulja. Pogledajte, ovo je moja svijeća.



I opat pokaza Dantesu kao neki lampion sliĉan onima što se upotrebljavaju pri javnim iluminacijama.

- A vatra?

- Evo dva kamenĉića i nagorjelo platno.

- A šibice ? - Ja sam se naĉinio kao da bolujem od jedne koţne bolesti, pa sam zatraţio sumpora, i oni su mi dali.

- Druga je, da ste mi vi ispriĉali svoj ţivot, a ne poznajete moj.

- Vaš ţivot, mladiću, odveć je kratak da bi sadrţao dogaĊaje od malo veće vaţnosti. - On sadrţi jednu ogromnu nesreću - reĉe Dantes - jednu nesreću koju ja nisam zasluţio; i ja bih - da ne bih višehulio na boga kao što sam ponekad ĉinio - da mogu da optuţim ljude koji su me gurnuli u tu nesreću. - Znaĉi da vi sebe smatrate nevinim u onoj stvari za koju vas okrivljuju?

- Savršeno nevin, kunem se ţivotom dviju jedinih liĉnosti koje su mi drage, ţivotom svoga oca i Mercedes.

- Da vidimo - reĉe opat zatvarajući svoje skrivalište i gurajući natrag krevet na svoje mjesto - ispriĉa jte mi svoju

povijest.

Dantes tada ispriĉa ono što je on nazivao svojom poviješću, a što se svodilo samo na jedno putovanje u Indiju i dvaili tri putovanja do Levanta. Najzad u svome priĉanju stiţe do svog posljednjeg putovanja, spomenu smrt kapetanaLeklera, pa onaj paket što ga je predao za velikog maršala, sastanak s velikim maršalom, pismo što mu ga je ondao i koje je bilo upućeno nekom gospodinu Noartijeu; naposljetku, svoj dolazak u Marselj, sastanak s ocem,ljubav s Mercedes, vjereniĉki objed, hapšenje, istragu, svoje privremeno tamnovanje u sudskom zatvoru i najzad

svoje konaĉno tamnovanje u Ifskoj tvrĊavi. Kad doĊe dotle, Dantes više nije znao da kaţe ništa, ĉak ni koliko je

vremena tu ostao kao suţanj. Kad se priĉanje završi, opat se duboko zamis li.

- Ima - reĉe on poslije jednog trenutka - jedna vrlo duboka istina u pravnoj nauci, i ona se poklapa s onim što vammaloĉas rekoh, a to je: da je ĉovjeku uroĊena odvratnost prema zloĉinu, izuzev ako je taj ĉovjek roĊen saizopaĉenim nagonima. MeĊutim, civilizacija nam je donijela potrebe, poroke i neprirodne prohtjeve, koji ponekaduspijevaju da uguše u nama dobre sklonosti i da nas navedu na zlo. Otuda ono pravilo: »Ako hoćete da pronaĊetekrivca, pomislite najprije na onoga koji je od uĉinjenog zlodje la mogao imati neku korist!« Ko je mogao imati

koristi od toga da vas nestane sa ovoga svijeta?

- Niko, boţe moj! Pa ja sam bio tako beznaĉajna liĉnost. - Ne odgovarajte tako, jer taj odgovor nije ni logiĉan ni mudar; sve je relativno, dragi prijatelju, poĉev od kraljakoji smeta svome budućem nasljedniku, pa do zaposlenog ĉinovnika koji smeta nezaposlenome; ako kralj umre,njegov nasljednik nasljeĊuje krunu; ako umre ĉinovnik, nezaposleni ĉinovnik nasljeĊuje hiljadu i dvjesta taliraplate. Tih hiljadu i dv jesta talira plate, to je za njega isto što i kraljeva apanaţa za kralja; oni su njemu isto tako

potrebni za ţivot kao dvanaest miliona kralju. Svaka liĉnost, od najniţeg do najvišeg društvenog sloja, grupiše okosebe ĉitav jedan mali svijet interesa, koji ima svoje vihore i svoje kukaste atome, kao Dekartovi svjetovi. Samo ti

svjetovi se sve više šire ukoliko se više penju. To je jedna prevrnuta spirala, koja se drţi uspravno na svome vrhu pomoću ravnoteţnog gibanja. Ali da se vratimo na vaš svijet. Kaţete da je trebalo da budete postavljeni za

kapetana »Faraona«?

-Da.

-1 trebalo je da se oţenite jednom lijepom djevojkom ? -Da.

- A da li je neko imao interesa da vi ne postanete kapetan »Faraona«? Da li je neko imao interesa da se vi ne

oţenite Mercedes? Odgovorite najprije na prvo pita-nej, jer je red kljuĉ svih problema. Da li je neko imao interesada vi ne postanete kapetan »Faraona« ?

- Ne. Mene su svi veoma voljeli na brodu. Da su mornari mogli birati sebi starješinu, uvjeren sam da bi meneizabrali. Jedan jedini ĉovjek imao je malo povoda da se na mene ljuti, jer sam malo ranije imao s njim jednu

prepirku i bio sam mu predloţio dvoboj, koji je on odbio.

- Tako kaţite! A taj ĉovjek, kako se on zvao? - Danglar.

- Šta je on bio na brodu? - RaĉunovoĊa. - Da ste vi postali kapetan broda, da li biste ga zadrţali na njegovom mjestu?

- Ne bih, da je to zavisilo od mene, jer sam bio zapazio izvjesne neispravnosti u njegovim raĉunima.

- Dobro. A sad recite, da li je kogod prisustvovao vašem posljednjem razgovoru sa kapetnom Leklerom?- Nije; mi smo bili sami.

- Da li je neko mogao da ĉuje vaš razgovor?

- Jest, jer su vrata bila otvorena; i ĉak... ĉekajte... da, da, Danglar je prošao baš u trenutku kada mi je kapetanLekler predavao paket namijenjen velikom maršalu. - Dobro je - reĉe opat - sad smo na tragu. Jeste li poveli nekoga na kopno kad ste pristali na ostrvo Elbu?

- Nikoga.

- Neko vam je dao jedno pismo?- Jest, veliki maršal.



- A šta ste uĉinili s tim pismom ?

- Stavio sam ga u svoj buĊelar. - Znaĉi da ste imali pri sebi svoj buĊelar! Kako je buĊelar sa jednim zvaniĉnim pismom mogao da stane u dţep jednog mornara?- Imate pravo, moj buĊelar bio je na brodu. - Znaĉi da ste tek na brodu stavili to pismo u buĊelar ? -Da.

- Od Porto-Feraja do broda, gdje vam je bilo to pismo ?- Drţao sam ga u ruci. - Kad ste se ponovo popeli na »Faraona« svaki je, znaĉi, mogao vidjeti da vi drţite u ruci jedno pismo?

-Da.

- Danglar, kao i ostali?

- Danglar, kao i ostali.

- A sad slušajte dobro; prikupite sve svoje uspomene. Da li se sjećate taĉno kako je bila napisana dostava protivvas?

- O, dabome! Proĉitao sam je triput, i svaka rijeĉ iz nje urezala mi se u pamćenje.

- Ponovite mi tu dostavu.Dantes je razmišljao jedan trenutak, pa zatim reĉe: - Evo je od rijeĉi do rijeĉi: »Gospodina kraljevskog drţavnog tuţioca izvještava jedan prijatelj prijestola i crkve da je Edmond Dantes,

zamjenik potkapetana broda »Faraon«, koji je jutros stigao iz Smirne pošto je prethodno pristajao u Napulju iPorto-Feraju, dobio nalog od Mirata da ponese jedan paket za uzurpatora, a od uzurpatora, da preda jedno pismo

za bonapartistiĉki odbor u Parizu. Dokaz za njegovu krivicu naći će se ako se on uhapsi, jer će se to pismo naći kod njega, ili kod njegovog oca, ili ukabini na brodu »Faraon««.Opat sleţe ramenima.

- Pa to je jasno kao dan - reĉe on. - Vi mora biti da imate srce sasvim bezazleno i sasvim dobro, kad niste odmah

pogodili u ĉemu je stvar. - Mislite? - uzviknu Dantes. - Ah, pa to bi bilo sasvim podlo!- Kakav je obiĉno bio rukopis Danglarov?

- Lijep i poloţen rukopis. - A kakav je rukopis bio u anonimnom pismu?

- Iskrenut.

Opat se osmjehnu.- Namjerno iskrenut, zar ne?

- Ipak, bio je odveć pouzdan da bi bio iskrenut. - Priĉekajte malo - reĉe opat. On uze svoje pero, ili, bolje reći, ono što je on nazivao perom, zamoĉi ga u mastilo i napisa lijevom rukom na

jednom parĉe tu platna pripremljenom za pisanje dva do tri reda iz dostave. Dantes ustuknu i pogleda skorouţasnuto u opata. - Oh! Pa to je nevjerovatno, - uzviknu on - koliko ovaj rukopis liĉi na onaj. - To je stoga što je dostava bila napisana lijevom rukom. Ja sam nešto zapazio - nastavi opat.

- A što to ?

- To, da su svi rukopisi desnom rukom razliĉiti, a da su svi rukopisi pisani lijevom rukom meĊusobno sliĉni. - Znaĉi da vi sve uviĊate, sve zapaţate? - Hajdemo dalje.

- O, da, da.- PreĊimo sad na drugo pitanje. - Slušam vas. - Da li je nekome bilo u interesu da se vi ne oţenite Mercedes ?

- Da! Jednome mladiću koji ju je volio. - Kako se on zvao ?

- Fernand.- To je špansko ime?

- On je Katalonac.

- Mislite li vi da je on bio sposoban da napiše ono pismo ?

- Ne! Taj bi me ubo noţem, i to je sve. - Jest, takvi su Španci: da ubiju hoće, ali da se sluţe podlošću, to ne.

- Uostalom - nastavi Dantes - njemu su bile nepoznate sve one pojedinosti navedene u dostavi.

- Vi ih niste saopšili nikome ? - Nikome.



- Ĉak ni vašoj dragani ?

- Ni mojoj vjerenici.

- To je uĉinio Danglar. - Oh! Sada sam i ja u to uvjeren.- Ĉekajte... Da li je Danglar poznavao Fernanda?

- Ne... da... sjećam se...

- Ĉega? - Dva dana prije mog vjenĉanja vidio sam ih kako sjede zajedno pod venjakom krĉme ĉiĉa Pamfila. Danglar jeizgledao ljubazan i neĉemu se rugao, a Fernand je bio blijed i uzrujan.

- Bili su sami ?

- Ne, s njima je bio i jedan treći drug, koga dobro poznajem , a koji ih je zacijelo upoznao jednog s drugim, nekakav

Kadrus, krojaĉ, ali taj je već bio pijan; ĉekajte... ĉekajte... kako toga da se ne sjetim? Blizu stola za kojim su pili bila je mastionica, hartija i pera. (Dantes se pljesnu po ĉelu). Oh, bijednici! bijednici!

- Hoćete li da saznate još nešto ? - reĉe opat smijući se. - Da, da, pošto vi prozirete sve, pošto vi vidite jasno svuda, hoću da saznam zašto su me samo jedanput saslušavali,zašto nisam bio izveden pred sud i kako to da budem osuĊen bez presude.- O, to - reĉe opat - to je malo ozbiljnija stvar. PravosuĊe ima mraĉne i tajanstvene naĉine postupanja koje je teško

prozreti. Ovo što smo dosad pogodili odnosno one dvojice vaših poznanika bila je samo igraĉka. Moraćete mi sado ovome dati najtaĉnije podatke.

- Dobro, eto postavljajte mi pitanja, jer vi zaista vidite jasnije moj ţivot nego ja sam. - Ko vas je ispitivao? Da li drţavni tuţilac, ili njegov zamjenik, ili isljedni sudija?

- Zamjenik drţavnog tuţioca. - Mlad ili star ?

- Mlad: dvadeset i sedam ili dvadeset i osam godina.- Dobro! Taj još nije pokvaren, ali je već slavoljubiv -reĉe opat. - Kako se ponašao prema vama?

- Prije blago nego strogo.

- Jeste li mu sve ispriĉali ?

- Sve.- A da li se njegovo ponašanje promijenilo u toku saslušanja?

- U jednom trenutku se promijenilo, onda kad je proĉitao pismo zbog koga sam okrivljen. Izgledao je kao da ga jemoja nesreća duboko kosnula. - Vaša nesreća?

- Pa da.- I vi ste ubij edeni da se on saţalio na vašu nesreću?

- On mi je barem dao veliki dokaz svoje naklonosti.

- Kakav dokaz?

- Spalio je jedini spis koji je mogao da me okrivi.

- Koji? Dostavu?

- Ne, već ono pismo. - Jeste li uvjereni da je tako?

- To se dogodilo preda mnom.

- Svejedno; taj ĉovjek mogao bi biti mnogo veći zlikovac nego što vi mislite.

- Ĉasti mi, vi me skoro plašite tim rijeĉima! Zar je svijet naseljen sve samim tigrovima i krokodilima?

- Jeste; samo što su dvonoţni tigrovi i krokodili opasniji od ostalih. - Nastavimo, nastavimo.

- Vrlo rado. Kaţete da je spalio ono pismo?- Jeste, i pri tom mi je kazao: »Vidite, protiv vas postoji samo ovaj dokaz, a ja ga evo uništavam.«

- Takav postupak je odveć uzvišen da bi bio prirodan. - Mislite ?

- Uvjeren sam u to. Kome je to pismo bilo upućeno?

- Gospodinu Noartijeu, ulica Kok-Eron broj 13, Pariz.

- Moţete li pretpostaviti da je taj vaš zamjenik drţavnog tuţioca imao kakvog interesa da to pismo išĉezne ? - Moţe biti; jer on je dva ili tri puta traţio od mene obećanje »u mome sopstvenom interesu« - kako on reĉe - da

neću nikome govoriti o tome pismu, i natjerao me da se zakunem da neću izgovoriti ime koje je bilo napisano kaoadresa.

- Noartije?.. - ponovi opat. - Noartije? Poznavao sam jednog Noartijea na dvoru nekadašnje etruske kraljice, jednog Noartijea koji je bi ţirondinac za vrijeme revoluci je. Kako se zvao taj vaš zamjenik drţavnog tuţioca.

- Vilfor.

Opat pršte u smijeh. Dantes ga pogleda zapanjeno.



- Šta vam je ? - reĉe on. - Vidite li ovaj zrak svjetlosti? - zapita opat.

- Da.

- E, vidite! Sve to meni je sad jasnije od ovoga providnoga i svijetloga zraka. Jadno dijete, jadni mladiću! I tajsudija bio je dobar prema vama?

- Jeste.

- Taj ĉasni branilac pravde uništio je to pismo? - Da.- I taj pošteni dţelatov snabdjevaĉ traţio je od vas zakletvu da nikad nećete izgovoriti ime Noartije?

- Jeste.

- Taj Noartije, jedni moj naivko, znate li vi ko je bio taj Noartije?.. Taj Noartije bio je njegov otac!


225

Da je pred noge Dantesove udario grom i otvorio provaliju na ĉ ijem bi se dnu nalazio pakao, proizveo vi dejstvo

manje brzo, manje elektriĉno, manje porazno nego što su to uĉinile te neoĉekivane rijeĉi. On ustade, uhvati se zaglavu objema rukama kao da hoće da je sprijeĉi da ne prsne, pa uzviknu: - Njegov otac! Njegov otac!

- Da, njegov otac, koji se zove Noartije od Vilfora -nastavi opat.

Tada kroz mozak zatvorenika sijevnu nekakva munjevita svjetlost, te sve ono što mu je dotada bilo ostalo nejasno,

osvijetli se blještavom svjetlošću. Ona Vilforova okolišenja za vrijeme saslušanja, ono uništavanje pisma, onotraţenje zakletve i onaj skoro molećivi glas sudijin koji je, umjesto da prijeti, iz gledao kao da preklinje - sve to

vrati mu se sada u sjećanje. On uzviknu, zanjiha se za trenutak kao pijan ĉovjek, pa zatim pojuri kroz otvor što jevodio iz opatove ćelije u njegovu i reĉe: - Oh, potrebno je da budem sam da bih razmišljao o svemu tome. A kad stiţe u svoju ćeliju, pade na postelju, gdje ga tamniĉar zateĉe uveĉe kako sjedi, ukoĉena pogleda, namrštenalica ali ne pomiĉan i nijem kao kip. Za vrijeme tih ĉasova razmišljanja koji su protekli kao sekunde, on bješe donio jednu strašnu odluku i poloţio samsebi jednu groznu zakletvu.

Jedan glas otrţe Dantesa iz toga sanjarenja. Bio je to glas opata Farije, koji je takoĊe izdrţao posjetu svogatamniĉara, pa je sada došao da pozove Dantesa da veĉera s njim. Zbog toga što su ga svi smatrali za luĊaka, anaroĉito za zabavnog luĊaka, uţivao je stari zatvorenik izvjesne povlastice, te je tako dobivao malo bolji hljeb i

boĉicu vina nedjeljom. A toga dana baš je bila nedjelja, te je opat došao da pozove svoga mlaĊeg druga da podijele

njegov hljeb i vino.Dantes poĊe za njim. Sve crte na njegovom licu bile su se sad vratile u svoj svakidašnji poloţaj, ali sa izvjesnomkrutošću i ĉvrstinom, ako se tako moţe reći, koje su svjedoĉile o donesenoj odluci. Opat ga pogleda pravo u oĉi, pareĉe: - Ţalim što sam vam pomogao u vašim istraţivanjima i što sam vam kazao ono što sam vam kazao.

- A zašto? - zapita Dantes.

- Zato što sam vam ulio u srce jedno osjećanje koga tamo nije bilo ranije, a to je osveta.

Dantes se osmjehnu, pa reĉe: - Bolje da govorimo o neĉemu drugom. Opat ga je gledao još za trenutak i vrtio tuţno glavom; zatim, kao što ga je Dantes zamolio, poĉe govoriti o drugimstvarima.

Stari zatvorenik bio je jedan od onih ljudi ĉije rijeĉi -kao u ljudi koji su mnogo propatili - sadrţe mnoge pouke iizazivaju neprekidno interesovanje. Ali on nije bio sebiĉan, pa zato taj nesrećni ĉovjek nije nikada govorio o

svojim nevoljama.Dantes je slušao svaku njegovu rijeĉ sa divljenjem; jedne od njih odgovarale su pojmovima koje je on već imao iznanju koje je spadalo u djelokrug njegovoga mornarskog poziva, dok su druge dodirivale nepoznate mu stvari, tesu, poput polarnih svjetlosti koje osvjetljavaju put moreplovcima u polarnim predjelima, pokazivale mladome

ĉovjeku nove predjele i nove vidike, obasjane fantastiĉnom svjetlošću. Dantes uvidje kolika bi sreća bila za jednointeligentno biće da ide za tim uzvišenim umom do moralnih, filozofskih i socijalnih visina po kojima je on imao

obiĉaj da se vere. - Trebalo bi da me malo nauĉite onome što vi znate -reĉe Dantes - makar samo radi toga da vam ne bi bilo dosadno

moje društvo. Sad mi se ĉini da je vama zacijelo prijatnija samoća, nego jedan drug bez obrazovanja i bez širokihvidika kao što sam ja. Ako pristanete na ovo što vas molim, obećavam da vam neću više nikad govoriti o bjeţanjuodavde.Opat se osmjehnu.

- Na ţalost, dijete moje - reĉe on - ljudsko znanje je veoma ograniĉeno, i kad budete nauĉili od mene matema tiku,

fiziku, istoriju i tri ili ĉetiri ţiva jezika koje ja govorim, onda ćete znati ono što i ja znam. MeĊutim, meni će trebatisvega dvije godine da ĉitavo to znanje prelijem iz moga uma u vaš.



- Dvije godine! - reĉe Dantes. - Mislite da bih sve to mogao da nauĉim za dvije godine?

- U njihovim primjenama, ne; u njihovim naĉelima, da; jer nauĉiti ne znaĉi i znati. Postoje uĉeni ljudi i nauĉnici; pamćenje stvara jedne, a filozofija one druge. - Ali zar se filozofija ne moţe nauĉiti? - Filozofija se ne uĉi; filozofija je skup svih znanja što ih je stekao um koji ih primjenjuje; filozofija je onaj blistavioblak na koji je Hristos stao nogom da bi se opet popeo na nebo.

- Dobro - reĉe Dantes - a ĉemu ćete me najprije uĉiti? Nestrpljiv sam da poĉnem; ţedan sam znanja. - Svemu! - reĉe opat. I zaista, još iste veĉeri oba zatvorenika stvoriše plan uĉenja, koji već sutradan poĉeše da ostvaruju. Dantes je imaoizvanredno dobro pamćenje i neobiĉno je lako shvatao. Njegov matematiĉki duh omoguć avao mu je da sve

razumije pomoću raĉuna, dok je poezija njegovoga mornarskog poziva popravljala sve što je bilo odvećmaterijalno u dokazima svedenim na suvoparne cifre ili na pravilnost linija. Uostalom, on je već znao italijanski ipomalo novo-grĉki jezik, koji je nauĉio prilikom svojih putovanja po Istoku. Pomoću ta dva jezika on ubrzo shvatimehanizam i svih ostalih, te poslije šest mjeseci poĉe da govori španski, engleski i njemaĉki.

Kao što je kazao opatu Fariji, bilo da mu je zabava, koju mu je pruţalo uĉenje, nadoknaĊivala slobodu, bilo da jeon bio, kao što smo već vidjeli, ĉvrst u odrţavanju date rijeĉi, on nije više govorio o bjeţanju, i dani su mu proticali

brzo donoseći mu sve više znanja. Poslije godinu dana bio je to drugi ĉovjek. Što se tiĉe opata Farije, Dantes je opazio da je on, i pored razonoĊenja što mu ga je Dantesovo prisustvo pruţalo,svakim danom postajao sve tmurniji. Nekakva neprekidna i uvijek ista misao kao da je opsjedala njegov um. On bi

utonuo u duboka sanjarenja, uzdizao bi nesvjesno, ustajao odjednom, pa bi skrstio ruke i šetao se natmuren posvojoj tamnici.

Jednoga dana zaustavi se on odjednom usred jednoga od onih krugova što ih je po stotinu puta prelazio po svojojsobi i uzviknu:

- Ah! Kad samo ne bi bilo straţara! - Straţar će postojati samo donde dok vi to budete ţeljeli - reĉe Dantes, koji je pratio njegovu misao kroz njegovulobanju kao kroz neku kristalnu kutiju.

- Ah, već sam vam rekao - nastavi opat - da mi je svako ubistvo odvratno.

- Pa ipak, ako se i izvrši to ubistvo, biće izvršeno po nalogu našeg samoodrţanja, iz osjećanja liĉne od brane.- Svejedno, ja ipak to ne bih mogao.

- Pa ipak, vi o tome mislite?

- Neprestano, neprestano - prošapta opat. - A pronašli ste naĉin, zar ne? - reĉe ţivo Dantes.

- Da, kad bi se moglo dogoditi da u straţarskom hodniku postave nekog slijepog i gluvog straţara. - Pa on će postati slijep, on će postati gluv - odvrati mladić tako odluĉnim glasom da se opat skoro uplaši. - Ne, ne! - uzviknu on. - To je nemogućno! Dantes htjede da još govore o tome, ali opat zavrtje

glavom i ne htjede više da odgovara. Tri mjeseca protekoše. - Jeste li vi snaţni? - zapita opat jednoga dana Dantesa. Dantes, ne odgovorivši, uze dlijeto, savi ga kao potkovicu,

pa ga zatim ispravi.

- Da li biste obećali da nećete ubiti straţara, osim u krajnjem sluĉaju. - Obećavam, na ĉasnu rijeĉ. - Onda - reĉe opat - moći ćemo da izvedemo naš plan. - A koliko će nam vremena trebati da ga izvedemo ?

- Godina dana, najmanje.

- Pa mi bismo mogli otpoĉeti? - Još odmah.

- Ah, eto vidite, izgubili smo uludo godinu dana, -uzviknu Dantes.- Zar smatrate da smo je izgubili uludo? - reĉe opat. - Oh, oprostite, oprostite! - uzviknu Dantes pocrvenivši. -Ĉut! - reĉe opat. - Ĉovjek ostaje ĉovjek; a vi ste ipak jedan od najboljih koje sam ikada upoznao. Eto, ovo je moj plan.

Opat pokaza tada Dantesu jedan crteţ što ga je sam naĉinio. Bio je to plan njegove sobe, Dantesove sobe, ihodnika koji ih je spajao. Od sredine toga hodnika trebalo je da se naĉini jedan popreĉ an lagum kakvi se prave u

rudnicima. Taj lagum odveo bi oba zatvorenika ispod hodnika po kome se kreće straţar; a kad bi dospjeli dotle,naĉinili bi široku šupljinu i potkopali jednu od kamenih ploĉa kojima je hodnik bio poploĉan; ta ploĉa bi, kada bistraţar na nju stao, propala i povukla za sobom u onu šupljinu i straţara. Tada bi Dantes jurnuo k njemu u trenutkukada se on, ošamućen od pada, ne bi mogao braniti, pa bi ga vezao, zapušio mu usta, a njih dvojica bi se provuklikroz jedan prozor hodnika, spustili se niz spoljni zid pomoću ljestvica od konopaca i pobjegli. Dantes zapljeska rukama, a oĉi mu zablistaše od radosti, jer je taj plan bio tako jednostavan, da bi zacijelo moraouspjeti.

Još istoga dana rudari se dadoše na posao sa toliko većom revnošću što je taj rad došao poslije dugog odmara nja išto je svakako bio samo produţetak unutrašnje i potajne misli kojom su se obojica bavili.



Ništa ih nije prekidalo u radu osim onaj ĉas kada je svaki od njih bio primoran da se vrati u svoju ćeliju da doĉeka

posjetu tamniĉarevu. Oni su se uostalom bili izvjeţbali da raspoznadu, prema jedva ĉujnom šumu koraka, trenutak kada je taj ĉovjek silazio, te još nikada ni jedan ni drugi nije bio iznenaĊen. Zemlju koju su izvlaĉili iz novoglaguma, a koja bi najzad ispunila stari hodnik, bacali su pomalo uz nevjerovatnu predostroţnost kroz jedan ilidrugi prozor na Dantesovoj ili Farijinoj ćeliji: briţljivo bi je pretvorili u prašinu, pa bi je noćni vjetar odnio daleko,tako da nije ostavljala nikakvoga traga.

Više od godinu dana proteklo je u ovom radu koji su vršili pomoću jednoga dlijeta, noţa i drvene poluge, koji suim bili jedina oruĊa. U toku te godine, za vrijeme rada Farija je i dalje pouĉavao Dantesa, govoreći mu ĉas jednimstranim jezikom ĉas drugim, predavajući mu istoriju pojedinih naroda i velikih ljudi koji s vremena na vrijeme

ostavljaju iza sebe svijetle tragove koji se nazivaju slavom. Opat, koji je bio veoma obrazovan ĉovjek, iz najvišihdruštvenih redova, imao je osim toga u svome ponašanju

izvjesnu sjetnu dostojanstvenost iz koje je Dantes umio, zahvaljujući svojoj uroĊenoj sposobnosti prilagoĊavanja,da usvoji onu otmenost u ponašanju koja mu je nedostajala, i ono aristokratsko drţanje koje se obiĉno stiĉe samo

pri druţenju sa otmjenim ljudima ili u društvu viših ljudi. Poslije petnaest mjeseci potkop je bio dovršen; šupljina je bila naĉinjena ispod hodnika. Sada se ĉulo kako straţar koraĉa tamo i ovamo, i oba radnika, koji su morali da saĉekaju neku mraĉnu noć bez mjeseĉine kako bi njihovobjekstvo bilo što pouzdanije, bojali su se samo jednoga: da se ploĉa ne sruši prije vremena pod vojnikovimnogama. Sprijeĉili su tu nezgodu tako što su je poduprli jednom gredicom koju bjehu našli u temelju. Dantes ju je

baš postavljao, kad odjednom ĉu kako ga opat Farija, koji bješe ostao u mladićevoj sobi, gdje je šiljio jedan klin o

kome bi visile ljestvice od uţeta, zove oĉajniĉkim glasom. Dantes doĊe brzo i ugleda sveštenika kako stoji nasredsobe, blijed, sa oznojenim ĉelom i zgrĉenim makama. - Oh, boţe moj! - uzviknu Dantes. - Šta je, šta vam je ?

- Brzo, brzo! - reĉe opat - saslušajte me. Dantes pogleda Farijino modro lice, njegove oĉi okruţene plaviĉastim kolutovima, pobijeljele usne inakostrije-šenu kosu, pa prestravljen, ispusti na zemlju dlijeto koje je drţao u ruci. - Ta što je to? - uzviknu Dantes.

- Sa mnom je svršeno! - reĉe opat. - Saslušajte što ću vam reći. Jedna uţasna bolest, moţda smrtonosna, uskoro ćeme savladati. Nastup dolazi, ja ga osjećam. To me je zadesilo već jednom, godinu dana prije nego što sam baĉen utamnicu. Postoji samo jedan lijek za tu bolest, i ja ću vam ga kazati: otrĉite brzo u moju sobu, podignite donji krajmoga kreveta; on je šupalj, i u njemu ćete naći jednu staklenu boĉicu do polovine napunjenu jednom crvenomteĉnošću; donesite je; ili, bolje, nemojte, jer bi me mogli zateći ovdje. Pomognite mi da se vratim u svoju sobu dok

još imam malo snage. Ko zna šta se moţe dogoditi za vrijeme dok budem bolestan.

Dantes, ne gubeći prisustvo duha, iako je nesreća koja ga bješe zadesila bila ogromna, siĊe u hodnik vukući zasobom svog nesrećnog druga, pa ga odvede sa ogromnim naprezanjem do drugoga kraja i naĊe se ponovo uopato-voj sobi, gdje ga namjesti na krevet.

- Hvala! - reĉe opat dršćući cijelim tijelom kao da je izišao iz ledene vode. - Evo, slabost dolazi, i ja ću potpunoobamrijeti. Moţda neću naĉiniti nijedan pokret, moţda neću pustiti nijedan uzvik bola; ali moţe se dogoditi dazapjenušim, da se ukoĉim ili da viĉem: postarajte se da niko ne ĉuje moje uzvike, to je najvaţnije, jer bi me inaĉemoţda premjestili u drugu sobu, te bismo onda bili zauvijek, razdvojeni. Kad vidite da sam nepomiĉan, hladan ikao mrtav, tek tada - zapamtite dobro - tek tada mi razmaknite zube noţem, naspite mi u usta osam do desetkapljica one teĉnosti, i moţda ću se povratiti u ţivot. - Moţda? - uzviknu bolno Dantes.

- U pomoć! u pomoć! - uzviknu opat - ja se... ja se... Nastup je došao tako naglo i tako jako, da jadni suţanj

nije mogao ĉak ni da dovrši zapoĉetu rijeĉ. Kao neki oblak preĊe mu preko ĉel a, brz i taman kao morska bura; uvrhuncu nastupa oĉi mu se iskolaĉiše, usta se iskriviše, a obrazi pocrveniše. On se trzao, pjenušao, rikao; ali, kao

što je on sam bio preporuĉio, Dantes je ugušivao njegove uzvike pokrivaĉem. To je trajalo dva sata. A tad a,nepomiĉniji od stijene, bljeĊi i hladniji od mermera, slomljen više nego trska izgaţena nogama, on pade, ispruţi se

još jedanput u posljednjem grĉu i pomodri. Edmond oĉeknu dok ta prividna smrt ne obuze tijelo i ne ukoĉi mu ĉak i samo srce; a tada uze noţ, zavuĉe sjeĉivoizmeĊu zuba, razmaĉe sa beskrajno napora stegnute vilice, izbroja jedno za drugim deset kapljica one crvene

teĉnosti, pa je zatim ĉekao. Proteĉe jedan sat, a starac ne naĉini ni najmanji pokret. Dantes se uplaši da je ĉekao odveć dugo, i gledao je unjega sa rukama zaronjenim u kosu. Naposljetku se lako rumenilo pojavi na opatovim obrazima; oĉi, koje su mustalno bile otvorene i ukoĉene, poĉeše da gledaju; slab uzdah ote mu se iz usta, i on se malo pokrete.

- Spašen! Spašen! - uzviknu Dantes.

Bolesnik još nije mogao da govori, ali ispruţi sa vidnom strepnjom ruku ka vratima. Dantes oslušnu i ĉutamniĉa-rev korak: skoro će biti sedam ĉasova, a Dantes nije imao kad da se sjeti kako vrijeme protiĉe.

Mladić skoĉi ka otvoru, provuĉe se, ponovo namjesti ploĉu iznad svoje glave, pa se vrati u svoju ćeliju.

Trenutak docnije vrata se otvoriše i tamniĉar zateĉe suţnja kao i obiĉno kako sjedi na svom krevetu.



Tek što on okrete leĊa i tek što se bat njegovih koraka izgubi u hodniku, a Dantes, goreći od strepnje i ne mislećida treba da veĉera, poĊe natrag putem kojim je došao, pa dignuvši glavom ploĉu na podu, vrati se u opatovu sobu. Ovaj se bješe osvijestio, ali je i dalje leţao nepomiĉno i nemoćno na svojoj postelji.

- Nisam se nadao da ću vas više ikad vidjeti - reĉe on Dantesu. - A zašto to? - zapita mladić. - Zar ste mislili da ćete umrijeti?

- Ne; ali je već sve spremno za vaše bjekstvo, te sam mislio da ćete pobjeći.

Rumenilo gnušanja oboji Dantesove obraze. - Bez vas! - uzviknu on. - Zar ste zaista pomislili da sam ja sposoban za tako što ! - Sad vidim da sam se varao - reĉe bolesnik. - Ah, ja sam veoma slab, veoma skrhan, veoma izmoţden. - Budite hrabri; vama će se snaga povratiti - reĉe Dantes i sjede pored Farijinog kreveta, pa ga uze za ruke.

Opat zavrtje glavom.

- Prošlog puta - reĉe on - nastup je trajao pola ĉasa, posle ĉega sam osjećao glad i ustao sam sasvim sam; a danasne mogu da pokrenem ni nogu ni desnu ruku; u glavi mi se muti, a to dokazuje da imam izliv krvi u mozak. Treći

put ću ostati sasvim oduzet ili ću umrijeti odjednom. - Ne, ne, umirite se; vi nećete umrijeti. Taj treći nastup, ako vas zadesi, zateći će vas u slobodi. Mi ćemo vas spastikao ovo sad, i još bolje nego sad, jer ćemo tada imati svaku potrebnu pomoć. - Dragi prijatelju - reĉe starac - nemojte se zavaravati. - Kriza koju sam sad prebrodio osudila me je da doţivotnurobiju; jer da bi se bjeţalo, treba imati zdrave noge. - Svejedno! Priĉekaćemo nedjelju dana, mjesec ili dva mjeseca ako bude potrebno; za to vrijeme snaga će vam se

vratiti. Sve je spremljeno za naše bjekstvo, i moţemo slobodno da biramo ĉas i trenutak. Onoga dana kad budeteosjećali u sebi dovoljno snage za plivanje, e, toga dana ćemo ostvariti naš plan.

- Ja više nikad neću plivati - reĉe Farija - jer je ova ruka oduzeta, i to ne za jedan dan, već za svagda. Podignite je, pa ćete vidjeti koliko je teška. Mladić mu podiţe ruku, koja pade natrag kao neka stvar. On uzdahnu. - Sad ste se uvjerili, zar ne, Edmonde? - reĉe Farija. -Vjerujte mi, ja znam šta kaţem, jer otkako sam imao prvinastup ove bolesti, nisam prestao da o njoj razmišljam. Oĉekivao sam taj napad, jer je to porodiĉna i nasljedna

bolest. Moj otac je umro pri trećem nastupu, a moj pradjed tako isto. Ljekar koji mi je spremio ovaj lijek, a to nije

niko drugi do ĉuveni Kabanis, predskazao mi je istu sudbinu. - Ljekar se vara - uzviknu Dantes. - A što se tiĉe vaše uzetosti, ona mi ne smeta, jer ću vas uzeti na leĊa i plivaćudrţeći vas na sebi. - Vi ste pravo dijete - reĉe opat. - Pa vi ste mornar, umijete da plivate, pa prema tome morate znati da ĉovjek natovaren tolikim teretom ne moţe da prepliva ni pedeset hvati. Prestanite da se zavaravate maštarijama, koje ĉak

ne mogu da obmanu ni vaše divno srce. Ja ću, dakle, ostati ovdje sve dok ne kucne ĉas moga osloboĊenja, kojeodsada samo smrt moţe da mi podari. Ali vi, vi bjeţite, idite! Vi ste mladi, okretni i jaki, ne brinite se za mene; javas razrješavam zadate rijeĉi. - Dobro - reĉe Dantes. - Onda i ja ostajem.

Zatim ustade, pa pruţivši sveĉano ruku preko starca, reĉe: - Zaklinjem se krvlju Hristovom da ću se od vas odvojiti tek poslije vaše smrti!

Farija je posmatrao toga tako plemenitog, tako jednostavnog i tako uzvišenog mladića, i proĉita na njegovom licu,ozarenom odsjajem najĉistije odanosti, iskrenost njegove ljubavi i ĉasnost njegove zakletve. - Dobro, - reĉe bolesnik - pristajem. Hvala! Zatim mu pruţi ruku i reĉe:

- Moţda ćete biti nagraĊeni za to nesebiĉno poţrtvova-nje; ali kako ja ne mogu a vi nećete da bjeţite, potrebno je

da zatrpamo hodnik ispod straţarske staze, jer straţar, prilikom koraĉanja, moţe da zapazi kako odjekuje potko-

pano mjesto i da to javi nadzorniku, a tada bi otkrili naše djelo i razdvojili bi nas. Idite i izvršite taj posao, pri komevam ja na ţalost ne mogu više pomagati. Provedite u tome radu i cijelu noć ako bude potrebno, pa se vratite ovamo

tek sutra ujutru poslije tamniĉareve posjete, jer ću imati da vam kaţem nešto vaţno. Dantes prihvati ruku sveštenika, koji ga uspokoji jednim osmi jehom, pa iziĊe sa onom poslušnošću i poštovanjem

koje je sada osjećao prema svome starom prijatelju. XVIII

ZAKOPANO BLAGO

Kada se sutradan ujutru Dantes vrati u sobu svoga tamniĉkog druga, zateĉe Fariju kako sjedi spokojna lica.

Pod zrakom svjetlosti koji se provlaĉio kroz uzani prozor njegove ćelije, drţao je u lijevoj ruci, kojom se -kao štose sjećamo - jedino mogao sluţiti, rašireno parĉe hartije koje je obiĉno bilo uvijeno u tanak valjak, te sad nikakonije htjelo da ostane razvijeno.

Bez ijedne rijeĉi pokaza on tu hartiju Dantesu. - Šta je to? - zapita ovaj.- Pogledajte dobro - reĉe opat osmjehujući se. - Ja gledam što bolje mogu - reĉe Dantes - i vidim samo jednu hartiju upola sagorjelu, na kojoj su ispisana gotska

slova nekakvim ĉudnim mastilom.



- Ova hartija, dragi prijatelju - reĉe Farija - pošto sad mogu sve da vam priznam, jer sam vas oprobao, ova hartija je moje blago, od koga vam od danas pripada jedna polovina.

Hladan znoj orosi Dantesovo ĉelo. Do toga dana - i za koliko dugo vremena! - izbjegavao je on da govori sa

Farijom o tome blagu, jer je ono bilo izvor optuţbe da je jadni opat lud. Zbog svoje uroĊene otmenosti Edmond jeviše volio da ne dodiruje tu ţicu što bolno zvuĉi; a i sam opat Farija nije to spominjao. Dantes je starĉevo ćutanje

tumaĉio kao duhovno ozdravljenje. Ali danas, tih nekoliko rijeĉi koje su se izmakle Fariji poslije onako muĉne

bolesti, kao da su nagovještavale opasan povratak umne poremećenosti. - Vaše blago? - promuca Dantes. Farija se osmjehnu.- Jest - reĉe on. - U svakom pogledu vi ste plemenit ĉovjek, Edmonde, i ja naslućujem po vašem bljedilu i vašemdrhtanju, šta se odigrava u vama u ovom trenutku. Ne; budite spokojni, ja nisam lud. To blago postoji, Dantese, isvejedno je što meni nije bilo suĊeno da ga imam, jer ćete ga bar vi imati. Niko nije htio da me sasluša i da mi

povjeruje, jer su smatrali da sam lud; ali vi, koji morate znati da ja to nisam, saslušajte što ću vam reći, pa mi poslije vjerujte ako hoćete. »Avaj! - promrmlja Edmond u sebi. - Evo, obuzima ga ponovo! Samo mi je trebala još ova nesreća!« Zatim glasnoreĉe Fariji: - Dragi prijatelju, vaš nastup bolesti vas je moţda zamorio. Zar nećete malo da se odmorite? Sutra, ako hoćete,saslušaću to što imate da mi kaţete; ali danas hoću da vas njegujem, i ništa drugo. Uostalom - nastavi on sa

osmijehom - zar je za nas to blago toliko hitno?

- Veoma hitno, Edmonde! - odgovori starac. - Ko zna da li sutra ili moţda prekosutra neće naići i treći nastup ?

Pomislite da bi u tom sluĉaju sve bilo izgubljeno! Jest, istina je; ĉesto sam mislio sa gorkim uţivanjem na to bogatstvo koje bi znaĉilo sreću za deset porodica, a koje je izgubljeno za te ljude koji me progone. Ta misaosluţila mi je kao osveta, i ja sam se njom polagano naslaĊivao u mraku moje tamnice i u oĉa janju moga

tamnovanja. Ali sad kada sam oprostio svijetu iz ljubavi prema vama, sada kad vas vidim tako mladog i punog

budućnosti, sad kad mislim kolika sreća moţe da vam padne u dio ako vam otkrijem tu tajnu, ja strepim zbogzadocnjenja, i uzdrhtim pri pomisli da moţda neću stići da obezbijedim tako dostojnom ĉovjeku kao što ste viposjedovanje tolikog zakopanog blaga.

Edmond okrete glavu uzdahnuvši. - Vi i dalje nećete da vjerujete, Edmonde - nastavi Farija. - Zar vas moj glas nije ubijedio? Vidim da su vam

potrebni dokazi. Pa lijepo! Proĉitajte šta piše na ovoj hartiji koju nisam još nikome pokazao.

- Sutra, dragi prijatelju - reĉe Edmond, kome je bilo nepodnošljivo da bude sauĉesnik u starĉevom ludilu. -Mislio

sam da smo se sporazumjeli da o tome govorimo tek sutra.

- Govorićemo o tome tek sutra, ali proĉitajte danas šta piše na ovoj hartiji.

»Ne treba ga draţiti« - pomisli Edmond. Pa uzevši tu hartiju, kojoj je nedostajala jedna polovina, jer je jamaĉnoizgorjela nekim sluĉajem, on proĉita: »ovo blago, koje dostiţe vrijednost dva mi rimskih zlatnika u uglu koji je najod drugog otvora, koje zavještavam u potpuno vlas sledniku. 25 aprila 149

- Šta velite? - reĉe Farija kad mladić završi ĉitanje. - Ali - odgovori Dantes - ja vidim ovdje samo nekakve okrnjene redove i rijeĉi bez smisla; slova su oštećenadejstvom vatre i ostaju nerazumljiva.

- Za vas, dragi prijatelju, jer ih ĉitate prvi put, ali ne za mene koji sam iskapao nad njima za mnogih noći, koji samuspostavio svaku reĉenicu, dopunio svaku misao. - I vi mislite da ste pronašli onaj skriveni smisao ?

- Ubij eden sam u to i vi ćete to i sami ocijeniti. Ali najprije saslušajte povijest te hartije.

- Ćutite!.. - uzviknu Dantes. - Koraci!.. Neko dolazi... ja idem... Zbogom!

I Dantes, srećan što je izbjegao da sluša tu povijest i i _ i ono objašnjenje koji bi mu zacijelo potvrdili ţalosno o •« stanje njegovoga prijatelja, provuĉe se kao zmija krozs^^, uzani hodnik, dok je Farija, ţivahnuvši od straha,

nogornciaLfL gurao ploĉu na mjesto i pokrivao je komadom asure, daeefii bi sakrio od pogleda pukotinu koju nijeimao vremena dasas popuni.

Bio je to upravnik tamnice koji je, doznavši od tamni-ĉara za Farijinu nevolju, dolazio da se liĉno uvjerikolikcmr^: je ona ozbiljna.

Farija ga doĉeka sjedeći, i izbjegavao je svaki pokre — nikoji bi ga odao, te tako uspije da sakrije od upravnik s ss:

svoju oduzetost, koja mu je već bila umrtvila polovinarrt tijela. On se sad bojao da upravnik, pobuĊensaţaljenjerrrr -riprema njemu, ne htjedne da ga premjesti u neku zdravija---

ćeliju, te da ga razdvoji od njegovoga mladog druga. Al±_rri srećom, to se ne dogodi; i upravnik se povuĉe ubijeden (IP1|; je njegov jadni luĊak, prema kome je on u dnu svoga srt- - - -osjećao izvjesnu naklonost, samo lakoobolio.Za to vrijeme je Edmond, sjedeći na svom krevetu i glavom zaronjenom u ruke, pokušavao da sabere svo- - -misli.

Sve je bilo tako pametno, tako veliko i tako pun.11,: smisla kod Farije otkako ga je upoznao, da nije mog;=^=:

shvatiti da ta savršena mudrost u svim ostalim stvar irrmajt bude u jednoj jedinoj stvari izvrnuta u ludost. Da li seFarija varao u pogledu svoga blaga, ili se cio svijet varsss; u pogledu Farije?



Dantes ostade u svojoj ćeliji cijeloga dana, ne usuĊuji se da se vrati svome prijatelju. On je na taj nar?^ pokušavaoda odloţi trenutak kada će se potpuno uvjei««« da je opat lud, jer bi to ubjeĊenje bilo za njega uţasni___;

Ali predveĉe, poslije vremena svakidašnje posjete ta,___ niĉara, videći da mladić ne dolazi, Farija pokuša da pre^ - ̂— -prostor koji ga je razdvajao od njega. EdmonduzdrM^H


kad ĉu bolne napore što ih je starac ĉinio vukući se, jer mu je noga bila nemoćna, a nije mogao da se pomaţe nirukom. Edmond je morao da ga privuĉe k sebi, jer on nikad ne bi mogao sam da se izvuĉe kroz uzani otvor koji jevodio u Dantesovu sobu.

- Evo, ja vas nemilosrdno progonim - reĉe on sa osmijehom iz koga je zraĉila blagonaklonost. - Povjerovali ste da

ćete moći da izbjegnete moju dareţljivost, ali u tome nećete uspjeti. Slušajte dakle. Edmond vidje da nema kud. On posadi starca na svoj krevet, a sam sjede na stoliĉicu pored njega.

- Vama je poznato - reĉe opat - da sam ja bio sekretar i prisan prijatelj kardinala Spade, posljednjeg princa koji je

nosio to ime. Tome vrlom plemiću imam da zahvalim za svu sreću što sam je osjetio u ovome ţivotu. On nije bio bogat, mada je bogatstvo njegove porodice bilo već prešlo u poslovicu i mada sam ĉesto slušao kako svijet kaţe:»Bogat kao Spada«. Ali on, kaogod i mišljenje svijeta, ţivio je od toga opšteg uvjerenja da je bogat. Njegov dvor

bio je moj raj. Pouĉavao sam njegove sinovce, koji su umrli, i kad je ostao sam na svijetu, ja sam mu vratio potpunom odanošću sve ono što mi je uĉinio u toku od deset godina. Kardinalov dom nije uskoro imao za mene nikakvih tajni. Ĉesto sam viĊao kardinala kako prelistava knjige iz

starih vremena i ţudno istraţuje nešto po prašljivim porodiĉnim rukopisima. Jednoga dana, kada sam ga pre koriozbog njegovih beskorisnih bdjenja i zbog izvjesne klonulosti koja im je slijedila, on me pogleda osmjehujući segorko i otvori jednu knjigu. To je bila isto rij a grada Rima. Tu, u dvadesetoj glavi »Ţivota pape Aleksandra VI«,

bili su ovi redovi, koje nikad više nisam mogao zaboraviti: Veliki ratovi u Romanji bili su završeni. Cezaru Bordţi- ji, koji bješe dovršio osvajanje one pokrajine, bio je

potreban novac da bi kupio cijelu Italiju. I papi je novac bio potreban da bi jednom zauvijek svršio sa Lujem XII,francuskim kraljem, koji je i dalje bio opasan i pored svojih posljednjih neuspjeha. Trebalo je dakle pribaviti dosta

novca, a to je bilo teško u toj jadnoj iscrpenoj Italiji. Njegova svetost dosjeti se neĉemu. Papa odluĉi da postavi dva kardinala.

Ako bi izabrao za taj poloţaj dvije ugledne liĉnosti iz Rima, naroĉito dvojicu bogataša, evo šta bi sveti otaczaradio na tome poslu: prije svega, imao bi da proda velike poloţaje i uzvišena zvanja koja su dotle pripadala tojdvojici kardinala; osim toga, mogao je raĉunati na veoma visoku cijenu za ta dva kardinalska šešira.

Bila je i treća korist iz toga posla, i ona će se uskoro pojaviti.

Papa i Cezar Bordţija naĊoše najprije ta dva buduća kardinala. To su bili: Đovani Rospiljozi, koji je sam zauzimaoĉetiri najviša poloţaja pri svetoj stolici, a zatim Cezar Spada, jedan od najplemeniti jih i najbogatijih Rimljana. I

jedan i drugi naslućivali su cijenu takve papine milosti. Oni su bili slavoljubivi. Pošto je našao ovu dvojicu, Cezar naĊe ubrzo i kupce za njihova ranija zvanja. Posljedica toga bila je da su Rospiljozi i Spada platili da bi postali kardinali, a osmorica drugih platiše da doĊu na

poloţaje dvojice novopostavljenih kardinala. I tako u kase spekulanata uĊe osam stotina hiljada zlatnika.

Da preĊemo sad na posljednju korist iz toga posla, jer je već krajnje vrijeme za to. Pošto je obasuo svojom

ljubaznošću Rospiljozija i Spadu, i pošto im je dodijelio znake kardinalskog dostojanstva, a uvjeren da su onimorali radi isplate stvarnoga duga svoje zahvalnosti grupisati i prodati svoja imanja da bi se nastanili u Rimu, papa

i Cezar Bordţija pozvaše na veĉeru oba kardinala. Povodom toga otpoĉe prepirka izmeĊu svetog oca i njegovog sina: Cezar je smatrao da se moţe upotrijebiti jednood onih sredstava koje je on uvijek imao pri ruci za svoje bliske prijatelje, a to su: najprije, ĉuveni kljuĉ kojim biizvjesni ljudi, pošto bi bili zamoljeni, imali da otvore izvjestan orman. Na tome kljuĉu nalazio se jedan mali

gvozdeni šiljak koji je radnik prilikom pravljenja kljuĉa zaboravio da izravna. Kada bi neko pritisnuo kljuĉ daotvori orman, ĉija se brava teško otvarala, taj šiljak bi ga ubo, i taj bi sutradan umro. Postojao je i prsten sa lavljomglavom, koji je Cezar navlaĉio na prst kada bi imao da se rukuje s izvjesnim liĉnostima. Tada bi prsten sa lavomzgulio pokoţicu tih poĉastvovanih ruku, a taj ubod je bio smrtonosan poslije dvadeset i ĉetiri ĉasa.

Cezar, dakle, predloţi svome ocu bilo da pošalje kardinale da otvore orman, bilo da obojci srdaĉno stegne ruku.Ali mu Aleksandar VI odgovori:

»Ne treba da štedimo jednu veĉeru kada su u pitanju ti sjajni kardinali Spada i Rospiljozi. Nešto mi kaţe da ćemonaknaditi taj novac. Uostalom, vi zaboravljate, Cezare, da se trbobolja pojavljuje odmah, dok ubodi završavajusvoje dejstvo tek poslije jednog ili dva dana.

Cezar prihvati te razloge. Eto zašto kardinali dobiše poziv na tu veĉeru. Trpeza je bila postavljena u vinogradu što ga je papa imao blizu San -Pijetro-in-Vinkoli, u divnom domu koji sukardinali poznavali dobro, jer se o njemu mnogo govorilo.

Rospiljozi, sav zanesen svojim novim dostojanstvom, pripremi dobro svoj stomak i najprijatniji izraz lica. A

Spada, mudar ĉovjek koji je volio jedino svog sinovca, mladog vojskovoĊu koji je mnogo obećavao, uze hartiju ipero pa napisa svoj testament.





toga da bih se uvjerio da li je nek i višak prihoda pripao tim plemićima poslije smrti moga kardinala Cezara Spade,ali sam tamo zapazio samo to da je dodato imanje kardinala Rospiljozija, njegovoga druga u zajedniĉkoj nesreći.

Bio sam skoro sasvim siguran da to nasljeĊe nije donijelo koristi ni porodici Bordţija ni porodici Spada, već da jeostalo bez gospodara, kao ona blaga iz arapskih priĉa koja poĉivaju u utrobi zemlje pod pogledima nekog duha.Pretraţivao sam, raĉunao, provjeravao po hiljadu i hiljadu puta porodiĉne prihode i rashode za trista godina

unazad, ali je sve bilo uzalud. Ja ostadoh i dalje u neznanju, a grof Spada u bijedi.

Moj gospodar umrije. Osim svoje doţivotne rente imao je, pored porodiĉnih dokumenata, svoju biblioteku sastav-ljenu od pet hiljada knjiga, i svoj ĉuveni trebnik. On mi zavješta sve to, sa još hiljadu rimskih talira, koje je imao unovcu, pod uslovom da mu prireĊujem godišnje pomene i da izradim rodoslov i povjest njegove porodice, što ja iuĉinih sasvim taĉno... - Umirite se, dragi Edmonde; pribliţujemo se k raju.

Godine 1807, na mjesec dana prije moga hapšenja i na petnaest dana poslije smrti grofa Spade, 25. decembra-razumjećete malo docnije kako je taj znaĉajni dan ostao u mome pamćenju - proĉitavao sam već po hiljaditi put tehartije koje sam htio da sredim, jer je palata ubuduće pripadala jednom stranom licu, te je trebalo da napustim Rimi da se nastanim u Florenciji, noseći sa sobom dvanaest hiljada knjiga koje sam imao, moju biblioteku i moj ĉuvenitrebnik, kada, zamoren tim neprekidnim prouĉavanjem, a ne osjećajući se dobro poslije priliĉno teške veĉere,glava mi klonu na ruke, i ja zaspah. Bilo je tri ĉasa poslije podne. Probudih se kada je ĉasovnik otkucavao šest ĉasova. Digoh glavu; bio sam u najdubljoj pomrĉini. Zazvonih da mi se donese svjetlost, ali niko ne doĊe. Tada se riješih

da se posluţim sam. A i inaĉe je trebalo da se naviknem da budem filozof. Uzeh jednom rukom jednu već priprem-ljenu svijeću, a drugom potraţih, u nedostatku šibica kojih nije bilo u kutiji, neku hartiju koju sam namjeravao da

zapalim na posljednjem plamiĉku što je poigravao iznad ognjišta. Ali bojeći se da u mraku ne uzmem nekidragocjeni dokument umjesto obiĉne hartije, kolebao sam se. Tada se sjetih da sam vidio u onom ĉuvenomtrebniku, koji je leţao na stolu pored mene, nekakvu staru hartiju sasvim poţutjelu pri vrhu, koja izgleda da jesluţila kao umetak za obiljeţavanje dokle se stalo sa ĉitanjem, i koja je preţivjela nekoliko vijekova, jer su jenasljednici poboţno ĉuvali. Potraţih pipajući tu izlišnu hartiju, naĊoh je , uvih je i prinesoh plamenu koji je

gasnuo, pa je zapalih.

Ali tada pod mojim prstima kao nekom maĊijom, ukoliko se plamen više peo ja vidjeh kako se na bijelom listuhartije pojavljuju ţućkasta slova. Tada me obuze nekakav uţas: stegoh šakama hartiju, uguših vatru, pripalili

svijeću na samom ognjištu, pa sa neopisivim uzbuĊenjem razvih ponovo to izguţvano pismo i raspoznadoh da sunekakvim tajanstvenim i nevidljivim mastilom bila ispisana ta slova koja su postajala vidljiva tek pod dej-stvom

jake toplote. Nešto više od trećine hartije bilo je sagorjelo u plamenu. To je onaj dio pisma koji ste ĉitali jutros.

Proĉitajte ga ponovo, Dantese. Zatim, kad ga budete proĉitali, ja ću vam dopuniti one prekinute reĉe nice i njihovnepotpuni smisao.

I Farija, prekinuvši dalje priĉanje, pruţi Dantesu to parĉe hartije, na kome ovaj sad ţudno proĉita ove rijeĉi ispi -

sane nekakvim crvenkastim mastilom koje je liĉilo na rĊu: ispisane nekakvim crvenkastim mastilom koje je liĉilona rĊu: »Na današnji dan, 25 aprila 1498, po Aleksandar VI, a bojeći se da ne ne zaţeli da me naslijedi, pa da mi pri iBentivolju, koji su umrli otrovani mome jedinom nasljedniku, da sam za koje je posjetio zajedno sa mnom, a to ćereći u ostrva Monte Kristo, svu svoju im menju, dijamantima i nakitima; da je jedino dostiţe vrijednost otprilikedva mi naći ako podigne dvadesetu ste zaliva na istoĉnoj strani u pravoj liniji. Dva

otvo

u tim pećinama: blago je u uglu koji je naju koje mu blago zavještam i predajem u pot jedinom nasljedniku 25aprila 1498Cez

- A sad - nastavi opat - ĉitajte ovu drugu hartiju. I on pruţi Dantesu drugi jedan list sa drugim odlomcima redova.Dantes uze i proĉita: što me je pozvala na veĉeru Njegova Svetost zadovoljavajući se samo tim što mi je naplatio kardinalski šešir, premi istu sudbinu kao kardinalima Kaprari izjavljujem mome sinovcu Gvidu Spadi, kopao na

jednom mjestu koje on zna i

pećinama maloga ovinu u zlatnim polugama i zlatnicima, dragom

ka- ja znam da postoji ovo blago koje liona rimskih zlatnika, a koje će on nu poĉevši od malog ra su naĉinjena daljenijiod drugog otvora, puno vlasništvo, kao mome ar + Spada

Farija ga je posmatrao uţarena oka. - A sad - reĉe on kad vidje da je Dantes stigao do posljednjeg reda - sastavite oba odlomka, pa sudite vi sami.Dantes ga posluša. Dva spojena odlomka saĉinjavali su ovaj spis:

Na današnji dan, 25 aprila 1498, po... što me je pozvala na veĉeru Njegova Svetost... Aleksandar VI, a bojeći se

da, ne... zadovoljavajući se samo tim što mi je naplatio kardinalski šešir, ne zaţeli da me naslijedi, pa da mi pri...premi istu sudbinu kao kardinalima Kaprari i Bentivolju, koji su umrli otrovani,... izjavljujem mome sinovcu



Gvidu Spadi, mome jedinom nasljedniku, da sam za... kopao na jednom mjestu koje on zna i koje je posjetio

za jedno sa mnom, a to će reći u... pećinama maloga ostrva Monte Kristo, svu svoju imovinu u zlatnim polugama izlatnicima, dragom kamenju, dijamantima i nakitima; da jedino... ja znam da postoji ovo blago, koje dostiţevrijednost otprilike dva mi... liona rimskih zlatnika, a koje će on naći ako podigne dvadesetu ste... nu poĉevši odmalog zaliva na istoĉnoj strani u pravoj liniji. Dva otvo... ra su naĉinjena, u tim pećinama: blago je u uglu koji jenaju... daljeniji od drugog otvora, koje mu blago zavještavam i predajem, u pot... puno vlasništvo, kao mome

jedinom nasljedniku.25 aprila 1498Cez... ar + Spada

- Dakle, razumijete li najzad? - reĉe Farija. - To je bila izjava kardinala Spade i testament koji su već toliko vremena traţili? - reĉe Edmond ne vjerujući još. - Jest, hiljadu puta jest.

- Ko ga je ovako dopunio?

- Ja, koji sam pomoću onoga preostalog odlomka naslutio ostatak mjereći duţinu redova prema širini hartije i prodirući u skriveni smisao pomoću smisla koji se vidio, kao što se ĉovjek upravlja u podzemnom hodniku po

ostatku svjetlosti što dolazi odozgo. - A šta ste uĉinili kad ste povjerovali da ste stekli to ubjeĊenje?

- Htio sam da otputujem i pošao sam još istog trenutka, noseći sa sobom poĉetak moga velikog spisa o jedinstvukraljevine Italije; ali odavno je carska francuska policija motrila na mene, jer je ona u to vrijeme - suprotno onome

što je Napoleon htio kasnije kad je dobio sina -teţila diobi pokrajina. Moj nagli odlazak, ĉiji uzrok ona nije moglani da nasluti, pobudio je u njoj sumnju, te u trenutku kada sam se htio ukrcati u Pjombinu, mene uhapsiše. - A sad - nastavi Farija gledajući Dantesa sa skoro oĉinskim izrazom - sad, prijatelju, vi znate isto koliko i ja; pa

ako ikada pobjegnemo odavde zajedno, polovina moga blaga pripada vama; a ako ja umrem ovdje, a vi se spasete

sami, onda vam ono pripada u cijelosti.- Ali - zapita Dantes kolebajući se - zar to blago nema na ovome svijetu nekog zakonitijeg nasljednika nego štosmo mi?

- Ne, ne, umirite se. Porodica je potpuno izumrla; a, uostalom, posljednji grof Spada naĉinio me je svojimnasljednikom. Zavještavajući mi onaj simboliĉni trebnik on mi je zavještao i ono što se u njemu nalazilo. Ne, ne,

budite spokojni: ako mi doĊemo do toga bogatstva, moći ćemo da ga uţivamo bez grize savjest i...

- I vi kaţete da to blago sadrţi... - Dva miliona rimskih talira, ili oko trinaest miliona u sadašnjem novcu. - Nemogućno! - reĉe Dantes prestrašen ogromnošću te sume.

- Nemogućno! A zašto? - nastavi starac. - Porodica Spada bila je jedna od najstarijih i najmoćnijih porodica XVvijeka. Uostalom, u ona vremena, kad nije bilo nikakvih velikih trgovaĉkih poslova i nikakve industrije, takvanagomilavanja zlata i nakita nisu bila rijetka. Ima i dandanas rimskih porodica koje gladuju pored dijamanata i

dragog kamenja, u vrijednosti od jednog miliona u novcu što se prenosi sa oca na najstarijeg sina, a ne smijenikada da se otuĊi niti da se dirne. Edmondu se uĉini da sanja. On je lebdio izmeĊu nevjerovanja i radosti. - Ja sam ovu tajnu krio od vas tako dugo - nastavi Farija - najprije samo zato da bih vas iskušao, a zatim da bih vasiznenadio. Da smo pobjegli iz tamnice prije moga nastupa obamrlosti, ja bih vas odveo na Monte Kristo; ali

- dodade sa uzdahom - sad ćete vi mene tamo voditi. Šta je! Dantes, vi mi ne zahvaljujete?

- To blago pripada vama, dragi prijatelju - reĉe Dantes. - Ono pripada samo vama, i ja na njega nemam nikakva prava: ja nisam vaš roĊak.

- Vi ste moj sin, Dantese! - uzviknu starac. - Vi ste dijete moga robovanja. Moj poziv me je osudio na neţenstvo;a eto, bog vas je meni poslao da utješi u isti mah i ĉovjeka koji nije mogao biti otac, i suţnja koji nije mogao biti

slobodan.I Farija pruţi svoju zdravu ruku ka mladome ĉovjeku, koji mu se obisnu o vrat plaĉući. XIXTREĆI NAPAD

Sada, kad je to blago o kome je opat Farija tako dugo razmišljao moglo da obezbijedi buduću sreću onoga koga jeon istinski volio kao svoga sina, njegova je vrijednost dvostruko porasla u opatovim oĉima. Svakog dana je sveviše govorio o cjelokupnom iznosu toga blaga i objašnjavao Dantesu kolika se dobra u sadašnje vrijeme moguuĉiniti svojim prijateljima sa trinaest ili ĉetrnaest miliona. No tada bi se Dantesovo lice namrštilo, jer mu se usjećanje vraćala njegova zakletva da će se osvetiti, i on je razmišljao o tome koliko u sadašnje vrijeme ĉovjek satrinaest ili ĉetrnaest miliona moţe isto tako da nanese zala svojim neprijateljima. Opat nije poznavao ostrvo Monte Kristo, ali je ono Dantesu bilo poznato, jer je ĉesto prolazio pored tog ostrva,koje se nalazi na dvadeset i pet milja od Pjanoze, izmeĊu Korzike i ostrva Elbe, i jedanput je ĉak tamo i pristao sabrodom. To ostrvo bilo je odvajkada - kao što je i sad - potpuno pusto. To je jedna stijena skoro kupasta oblika,

koju kao da je neki vulkanski zemljotres izdigao sa dna provalije na površinu mora. Dantes je crtao plan ostrva Fariji, a Farija je davao savjete Dantesu kako da pronaĊe blago.



Ali Dantes nije bio ni izbliza toliko oduševljen, a naroĉito ne toliko pun vjere kao starac. Istina, sad je bilo sasvim

izvjesno da Farija nije lud; a naĉin na koji je on došao do otkrića, zbog koga su ga smatrali za ludog, još je povećavao njegovo divljenje prema njemu. Ali, on tako isto nije mogao vjerovati da to zakopano blago, pretpostavljajući da je i postojalo, postoji i sad. Zato, mada nije smatrao to blago kao nešto izmišljeno, ipak jemislio da ono sad više nije tamo. MeĊutim, kao da je sudbina htjela da oduzme dvojici zatvorenika i posljednju njihovu nadu i da im stavi do znanja

da su osuĊeni na doţivotno tamnovanje, zadesila ih je još jedna nova nesreća: straţarski hodnik prema obali mora,koji je već odavno bio sklon padu, prezidan je. Opravili su temelje i ogromnim komadima stijene zatvorili onurupu koju je Dantes upola bio zatrpao. Da on nije iz predostroţnosti to uĉinio, kao što mu je opat savjetovao,njihova nesreća bila bi još mnogo veća,jer bi se otkrio njihov pokušaj bjekstva, te bi ih nesumnjivo razdvojili. Itako se sad još jedna nova vrata mnogo jaĉa i neumoljivija od ostalih bjehu, dakle, ponovo z atvorila pred njima.

- Eto, vidite - govorio je mladić sa nekom blagom tugom Fariji - da bog hoće da mi oduzme ĉak i onu zaslugu kojuvi nazivate mojim poţrtvovanjem prema vama. Ja sam vam obećao da ću ostati vjeĉito s vama, a sada više nisamslobodan da ne odrţim svoje obećanje. Ja neću dobiti to blago kao god ni vi, i odavde nećemo izići ni jedan nidrugi. Ali vidite, dragi prijatelju, moje pravo blago nije ono koje me je oĉekivalo pod mraĉnim stijenama MonteKrista, već je to vaša blizina, naše druţenje od pet ili šest ĉasova dnevno, uprkos našim tamniĉarima; to su onizraci inteligencije koje ste bacili u moj mozak, oni jezici koje ste usadili u moje pamćenje i koji tu rastu pruţajućisvoje filološke grane. Ona razna znanja koja ste mi toliko olakšali vašom dubinom poznavanja i jasnoćom naĉelana koja ste ih vi sveli, eto, to je moje blago, prijatelju, eto ĉime ste me obogatili i usrećili. Vjerujte mi i utješite se,

jer meni to vrijedi više nego ĉitave tone zlata i kovĉezi dijamanata, pa makar i ne bili sumnjivi kao oni oblaci što se jutrom vide kako lebde iznad mora, koji se ĉovjeku ĉine da su ĉvrsta zemlja, a koji se isparavaju, raspršavaju iišĉezavaju ukoliko im se ĉovjek pribliţava. Imati vas pored sebe što je moguće duţe, slušati vaš vjeĉiti govor k ako

ukrašava moj um i prekaljuje moju dušu, kako osposobljava moje biće za velika i opasna djela ako ikada budemslobodan, kako ih ispunjava toliko da oĉajanje kome sam bio spreman da se predam, kad sam se s vama upoznao,ne moţe tu da naĊe više mjesta za sebe, eto, to je moje bogatstvo; ono nije proizvod mašte; za to pravo bogatstvoimam vama da zahvalim; i svi vladari na svijetu, pa makar to bili i Cezari Bordţije, neće uspjeti da mi ga otmu.

Tako su naredni dani bili za ta dva nevoljnika ako ne srećni a ono bar dani koji su dosta brzo proticali. Farija, koji

je za vrijeme tolikih godina ćutao o blagu, sad je o njemu poĉinjao da govori svakom prilikom. Kao što je on biopredvidio, ostala mu je oduzeta desna ruka i lijeva noga, i bio je skoro izgubio svaku nadu da će se on moćikoristiti tim blagom. Ali je neprestano maštao da će se njegov drug osloboditi ili pobjeći, i on je uţivao umjestonjega. Bojeći se da se ono pismo nekoga dana ne zaturi ili izgubi, primorao je Dantesa da ga nauĉi napamet, iDantes ga je znao od prve do posljednje rijeĉi. Tada on uništi drugi dio pisma, jer je bio siguran da se njegov pravi

smisao ne bi mogao pogoditi kad bi neko našao ili zaplijenio njegov prvi dio. Ponekad je Farija provodio po ĉitavesate dajući uputstva Dantesu, uputstva koja bi mu posluţila korisno onoga dana kad bude osloboĊen. A tada, kad jednom bude na slobodi, od onoga dana, od onoga ĉasa i onoga trenutka kad bude slobodan, on ne treba da mislisamo na jedno: da stigne na Monte Kristo kakvim bilo naĉinom, da ostane tamo sam pod nekim izgovorom koji ne

bi pobudio nikakvu sumnju, pa

kad već bude tamo sam, da se potrudi da pronaĊe one ĉarobne pećine i da kopa na oznaĉenom mjestu. A oznaĉenomjesto, kao što je reĉeno, bio je ugao najudaljeniji od drugog otvora.

Za to vrijeme ĉasovi su proticali ako ne brzo, a ono bar podnošljivo. Farija, kao što smo rekli, iako mu se nije povratila snaga u ruku i nogu, bio je opet stekao punu jasnoću svoga uma, i malo po malo, osim onih duhovnihznanja o kojima smo podrobno govorili, nauĉio je svoga mladog druga onom strpljivom i uzvišenom zanatusuţnja koji od niĉega umije da stvori nešto. I tako su oni gledali da uvijek budu neĉim zabavljeni, Farija da ne bisam sebe gledao kako stari, a Dantes da se ne bi sjećao svoje skoro zaboravljene prošlosti, koja je lebdjela unajdubljem kutu njegovoga sjećanja samo kao udaljena svjetlost izgubljena u noći. Sve je sad išlo kao u ţivotima

onih bića gdje nesreća nije ništa poremetila, i koji protiĉu nesvjesno i mirno pod okom proviĊenja. Ali je ispod toga površnog mira bilo u srcima mladića i starca moţda dosta zadrţanih toplota, dosta prigušenihuzdaha, koji su izbijali onda kada bi Farija ostao sam i kada bi se Edmond vratio u svoju ćeliju. Jedne noći Edmond se probudi naglo, jer mu se uĉinilo da ga neko zove.

On otvori oĉi i pokuša da prodre pogledom kroz gusti mrak. Njegovo ime, ili bolje reći neki ţalostan glas koji je pokušavao da izgovori njegovo ime, dopre do njega.

On se uspravi na svom krevetu, sa znojem strepnje na ĉelu, i oslušnu. Ni je bilo nikakve sumnje; jecanje je dolaziloiz ćelije njegovoga druga. - Boţe blagi! - prošapta Dantes. - Da ne bude ono?..

I on pomjeri krevet, izvuĉe kamen, jurnu u hodnik i stiţe do suprotnog kraja; ploĉa na podu bila je podignuta.

Pri svjetlosti one bezobliĉne i drhtave svjetiljke o kojoj smo govorili Edmond vidje starca blijedog, kako još stojii pridrţava se grĉevito za drvo svoga kreveta. Lice mu je bilo zgrĉeno od onih uţasnih predznaka koji su mu već

bili poznati i koji su ga onoliko uţasnuli kada su se prvi put pojavili.

- Eto, prijatelju - reĉe Farija skrušeno - vi shvatate, zar ne? I nije potrebno da vam išta kaţem! Edmond kriknu bolno, pa izgubivši sasvim prisustvo duha, jurnu ka vratima viĉući:



- U pomoć! U pomoć! Farija je imao još toliko snage da ga zadrţi za ruku. - Ćutite! - reĉe - ili ste propali. Sad treba da mislimo samo na vas, prijatelju, da vam uĉinimo tamnovanje

podnošljivim ili da vam omogućimo bjekstvo. Trebalo bi vam mnogo godina da sami ponovo uradite ono što sam ja ovdje uradio, a što bi bilo uništeno istoga trenutka kada bi naši nadzornici sazanali za našu vezu. Uostalom, budite spokojni, dragi prijatelju; ova ćelija koju ću ja napustiti neće dugo ostati prazna, jer će neki drugi

nesrećenik doći da zauzme moje mjesto. Tome drugom vi ćete se pojaviti kao anĊeo spasitelj. Taj će moţda bitimlad, snaţan i strpljiv kao vi, i on će moći da vam pomogne pri vašem bjekstvu, dok sam ga ja samo ometao. Vaše pokrete neće sputavati jedan polumrtav ĉovjek vezan uz vas. Eto, najzad bog hoće da uĉini nešto i za vas: vraćavam više nego što vam oduzima, a i krajnje je vrijeme da ja umrem. Edmond je mogao samo da sklopi ruke i da uzvikne:

- Oh, dragi prijatelju, dragi prijatelju, ćutite! Zatim, pribirajući svoju snagu, koja je za trenutak bila

pokolebana tim neoĉekivanim udarom, i svoju hrabrost potištenu starĉevim rijeĉima, on reĉe:

- Oh, ja sam vas već jednom spasao, pa ću vas spasiti i drugi put. I on podiţe donji kraj kreveta i izvuĉe boĉicu u kojoj je još za jednu trećinu bilo one crvene teĉnos ti.

- Evo - reĉe - ostalo je još od ovoga spasonosnog napitka. Brzo, brzo, recite mi šta treba da ĉinim ovoga puta; da lisu potrebna nova uputstva? Govorite, prijatelju, ja vas slušam. - Nema nade - odgovori Farija vrteći glavom. - Ali svejedno. Bog hoće da ĉovjek - koga je on stvorio i u ĉije je srcetako duboko usadio ljubav prema ţivotu - ĉini sve što moţe da bi saĉuvao taj ţivot, tako teţak ponekad, ali tako

drag uvijek.- Oh, da, da! - uzviknu Dantes. - I ja ću vas spasti, kaţem vam. - Pa dobro, pok ušajte onda! Hladnoća me već obuzima; osjećam kako mi krv navire u mozak; ova uţasnadrhtavica od koje mi cvokuću zubi i koja kao da mi rastavlja kosti poĉinje da trese cijelim tijelom. Kroz pet minuta

bolest će izbiti, a kroz ĉetvrt sata ja ću biti samo leš. - Oh! - uzviknu Dantes sav obrvan bolom.

- Uradićete isto kao i prvi put, samo nećete ĉekati tako dugo. Sad su sve opruge ţivota izanĊale, te će sada smrt -

nastavi on pokazujući na svoju oduzetu ruku i nogu -imati samo polovinu posla da svrši. Ako vidite, pošto mi budete nasuli u usta dvanaest kapi umjesto deset, da se ne povraćam u ţivot, onda saspite sav ostatak. A sad meodnesite na krevet, jer ne mogu više da se drţim na nogama. Edmond uze starca u naruĉje i spusti ga na krevet. - Sada, prijatelju - reĉe Farija - vi koji ste jedina utjeha moga bijednog ţivota, vi koga mi je nebo poslalo dostakasno, no ipak mi ga poslalo kao neprocijenjivi poklon na kome sam mu zahvalan, u ovom trenutku, kada se

zauvijek rastajem s vama, ţelim vam svaku sreću i svaki napredak koji zasluţujete. Sine moj, ja vas blagosiljam! Mladić pade na koljena i nasloni glavu na starĉevu postelju. - Ali naroĉito saslušajte dobro ovo što vam kaţem u ovom posljednjem trenutku: Spadino blago postoji; bog miomogućuje da za mene više ne postoje ni udaljenost, ni prepreke. Ja ga vidim na dnu druge pećine. Moje oĉiprodiru u dubinu zemlje i zasjenjene su tolikim bogatstvom. Ako uspijete da pobjegnete, sjetite se da jadni

sveštenik, za koga su svi vjerovali da je lud, nije bio lud. Odjurite u Monte Kristo, koristite se našim bogatstvom,koristite se, jer ste dovoljno patili.

Jedan nagli trzaj prekide rijeĉ starcu. Dantes ponovo diţe glavu i vidje da mu se oĉi zakrvavljuju. Izgledalo je damu se talas krvi penje iz grudi ka ĉelu. - Zbogom! Zbogom! - prošapta starac steţući grĉevito mladićevu ruku. - Zbogom!

- Oh! Još ne, još ne! - uzviknu ovaj. - Ne ostavljajte me! O, boţe moj! Pomozite mu... u pomoć... u pomoć... - Ćutite! Ćutite! - prošapta samrtnik - da nas ne bi razdvojili ako me spasete!- Imate pravo. Oh! Da, da, budite spokojni, ja ću vas spasti! Uostalom iako mnogo patite, izgleda da sad patite

manje nego prvi put.- Oh, ne vjerujte u to! Ja patim manje, jer u meni sad ima manje snage koja bi patila. U vašim godinama ĉovjek imavjeru u ţivot, i mladost ima tu povlasticu što vjeruje i nada se. Ali starci vide smrt mnogo jasnije. Oh! evo je...dolazi... svršeno je... vid mi se gubi... um me napušta... Dajte mi ruku, Dantese!.. Zbogom! Zbogom!

Pa uspravivši se posljednjim naporom kojim prikupi svu svoju snagu, reĉe: - Monte Kristo! Ne zaboravite Monte Kristo! I pade natrag na postelju.

Kriza je bila uţasna; zgrĉeni udovi, naduveni oĉni kapci, krvava pjena, tijelo bez pokreta, eto šta ostade na toj postelji bola umjesto umnoga bića koje je na nju leglo«oo< trenutak ranije.

Dantes uze svjetiljku pa je stavi kraj uzglavlja na jedanenm: kamen koji je virio iz zida i odakle je njena

drhtavassE

svjetlost osvjetljavala ĉudnim i sablasnim sjajem to iskriv---

ljeno lice i to nepomiĉno i ukoĉeno tijelo.

Ukoĉena pogleda ĉekao je neustrašivo trenutak da muuu naspe spasonosni lijek.



Kad mu se uĉini da je taj trenutak došao, on uze noţz^^z rastavi zube, koji su sad davali manje otpora nego prv^>^ws put, izbroja jednu za drugom deset kapi, pa oĉeknumD* Boĉica je sadrţavala skoro još dvostrukukoliĉinu od on> j-j. _ koju je bio usuo.

Oĉekivao je deset minuta, ĉetvrt sata, pola sata; ali ru*j bješe nikakvog pokreta. Dršćući, nakostriješene kose, ssaeledenim znojem na ĉelu, odbrojavao je sekunde premanci«: kucanju svoga srca.

Tada pomisli da je vrijeme da pokuša posljednji ogler - . . on prinese boĉicu modrim usnama Farijinim, pa

nemaju_i_a_i potrebe da razdvaja vilice koje bjehu ostale otvoren« nasu svu teĉnost što je bila u njoj. Lijek proizvede munjevito dejstvo; jaka drhtavica z.^z^.z trese udove starĉeve, oĉi mu se otvoriše toliko da je bimm i strašno vidjeti ih; on pusti jedan uzdah koji je liĉio mT^mrm: krik, zatim se cijelo to drhtavo tijelo vratipostepeno « - . svoju nepomiĉnost. Jedino su oĉi ostale otvorene.

ProĊe pola sata, sat, sat i po. Za vrijeme toga sata i - - -strepnje Edmond, nagnut nad svojim prijateljem, rukom na

njegovom srcu, osjećao je kako se to tij oocj postepeno hladi i kako o tkucaji srca postaju sve potmu_t_i_, i dublji,

i kako se gube.

Naposljetku išĉeznu svaki trag ţivota; posljednji otku.___ srca prestade, lice pomodre, oĉi ostadoše otvorene, alm pogled zamuti. Bilo je šest ĉasova ujutru, i već je poĉelo da sviće: blijeda svjetlost poĉela je da plavi ćeliju i da savlaĊuje

posljednju svjetlost svjetiljke. Ĉudni odsjaji prelazili su preko lica umrloga, dajući mu s vremena na vrijeme privid ţivota. Sve dok je trajala ova borba svjetlosti i mraka, Dantes je još mogao i da sumnja; ali ĉim dan

nadvlada, on uvidje da je sam sa jednim lesom.Tada ga obuze nekakav dubok i nesavladljiv strah. Sad nije smio više da stegne tu ruku koja je visila izvan kreveta,nije smio da zaustavi svoj pogled na tim ukoĉenim i bijelim oĉima koje nekoliko puta uzaludno pokuša da zatvori,no koje su se uvijek ponovo otvarale. On ugasi svjetiljku, sakri je briţljivo i pobjeţe, namjestivši što je boljemogao ploĉu iznad svoje glave. Uostalom, bilo je i krajnje vrijeme, jer je trebalo da tamniĉar uskoro naiĊe .

Ovoga puta on najprije posjeti Dantesa, a po izlasku iz njegove ćelije trebalo je da uĊe u Farijinu da mu odnesedoruĉak i rublje.

Ništa uostalom nije pokazivalo na tome ĉovjeku da je saznao za ono što se dogodilo. On iziĊe. Dantesa tada obuze neko neopisivo nestrpljenje da sazna šta će se dogoditi u ćeliji njegovoga nesrećnog prijatelja.Zato se on vrati u podzemni hodnik i stiţe na vrijeme da ĉuje uzvike tamniĉara koji je dozivao pomoć.

Ubrzo doĊoše i drugi tamniĉari. Zatim se zaĉuše koraci vojnika, teški i odmjereni ĉak i izvan redovne sluţbe.Poslije stiţe i upravnik tamnice.

Edmond ĉu kako škripi krevet po kome su pomjerali mrtvaca; on ĉu i glas upravnika, koji je nareĊivao da ga poprskaju vodom po licu, i koji, videći da se i pored toga polivanja zatvorenik ne vraća u ţivot, posla da zovuljekara.

Upravnik iziĊe, i nekoliko rijeĉi sauĉešća dopriješe do Dantesovih ušiju, propraćenih smijehom i ruganjem.

- Eto, eto - govorio je jedan - luĊak je otišao svome blagu. Srećan mu put!

- On neće imati, pored svih svojih miliona, ĉime da plati svoj samrtni pokrov - reĉe drugi. - Eh - prihvati treći glas - pokrovi u Ifskoj tvrĊavi ne koštaju skupo. - Moţda će se - reĉe jedan od ~>rvih sagovornika - pošto je to duhovno lice, naĉiniti neki trošak radi njega. - Onda će imati tu poĉast da dobije dţak. Edmond je slušao ne propuštajući nijednu rijeĉ, ali nije razumijevao mnogo šta od svega toga. Uskoro se glasoviutišaše, i njemu se uĉini da prisutni napuštaju sobu. MeĊutim, on se ne usudi da se tamo vrati, jer su oni mogli da ostave tamo nekog tamniĉara da ĉuva mrtvaca. Zato je on i dalje ćutao, ostao nepomiĉan i zadrţavao dah.

Poslije jednog sata otprilike, tišinu oţivje nekakav slab šum koji se postepeno pojaĉavao. Bio je to upravnik, koji se vraćao sa ljekarem i još nekoliko oficira.

Nastade trenutak tišine. Bilo je jasno da se ljekar pribliţio krevetu i pregledao leš. Uskoro otpoĉeše pitanja. Ljekar je objašnjavao bolest od koje je zatvorenik umro, pa izjavi da je mrtav.

Pitanja i odgovori redali su se sa takvom nemarnošću da to ozlojadi Dantesa, jer se njemu ĉinilo da cio svijet trebada osjeća prema jadnom opatu jedan dio ljubavi koju je on u sebi nosio. - Ţao mi je zbog toga što ste mi sad saopštili - reĉe upravnik, odgovarajući na ljekarevu tvrdnju da je zatvorenik

zaista mrtav. - Bio je to zatvorenik blage naravi, miran, zabavan zbog svoje ludosti, a naroĉito nije zadavao poslastraţarima. - Oh, - prihvati tamniĉar - njega je mogao ĉovjek i da ne nadgleda nikako. On bi mogao ostati ovdje punih pedesetgodina, na moju odgovornost, a ne bi ni jedan jedini put pokušao da pobjegne. - Pa ipak - nastavi upravnik - ja smatram da bi bilo neodloţno i pored vašega ubjeĊenja ne što ja sumnjam u vaše

znanje, već radi moje liĉne odgovornosti, da se uvjerimo da li je zatvorenik zaista mrtav.



Nastade trenutak potpune tišine za koje je vrijeme Dantes, osluškujući neprestano, ocijenio da ljekar pregleda i

pipa po drugi put mrtvaca.

- Moţete biti spokojni - reĉe tada ljekar - on je mrtav, ja vam za to jamĉim. - Vi znate, gospodine - nastavi upravnik navaljujući -da se mi ne zadovoljavamo u ovakvim sluĉajevima samoprostim pregledom. I pored svih spoljnih znakova, izvolite, dakle, dovršiti posao ispunjavajući formalnostipropisane zakonom.

- Neka se usija gvoţĊe - reĉe ljekar. - Ali zaista je to izlišna predostroţnost. Od tog nareĊenja da se usija gvoĊe Dantes uzdrhta. Ĉuše se uţurbani koraci, škripanje vrata, nekoliko odlazaka, i poslije nekoliko trenutaka jedan tamniĉar se vrati,govoreći: - Evo mangala sa gvoţĊem. Tada za trenutak nastade tišina, zatim se zaĉu cvrĉanje sagorjelog mesa, ĉiji teţak i odvratan zadah doprije ĉak iiza zida gdje je Dantes sa uţasavanjem osluškivao. Osjetivši taj miris sprţene ljudske puti, znoj obli ĉelo mladoga ĉovjeka, i njemu se uĉini da će se onesvijestiti.

- Eto, vidite, gospodine, da je zaista mrtav - reĉe ljekar. - Ovo ţarenje pete je odluĉan dokaz: jadni luĊak jeizlijeĉen od svoga ludila i osloboĊen svoga tamnovanja. - Nije li se on zvao Farija? - zapita jedan od oficira koji su pratili upravnika.

- Jeste, gospodine, i kako je on tvrdio, to ime je staroga porijekla. Uostalom, on je bio veoma uĉen ĉovjek i ĉak dosta razuman u svim drugim stvarima koje se nisu ticale njegovoga blaga. Ali u tom pitanju, mora se priznati da

je bio nepopustljiv.- To je bolest koju mi nazivamo monomanija - reĉe ljekar. - Jeste li ikad imali da se na njega nešto poţalite? -zapita upravnik tamniĉara koji je donosio hranu opatu. - Nikada, gospodine upravniĉe - odgovori tamniĉar -nikada, baš nikad ništa! Naprotiv: ranije me je on zabavljao

priĉajući mi razne priĉe. Jednoga dana, kad je moja ţena bila bolesna, on mi je ĉak dao jedan recept koji ju jeizlijeĉio. - Gle, gle! - reĉe ljekar. - Nisam znao da sam imao -

ovdje i jednog kolegu. Nadam se, gospodine upravniĉe-- — dodade smijući se - da ćete se prema njemu ophoditi s « £ obzirom na to. - Da, da, ne brinite, biće pristojno sahranjen u najnovi-

jem dţaku koji se bude našao. Jeste li sad zadovoljni?

- Treba li da tu posljednju formalnost izvršimo predElB: vama, gospodine? - zapita jedan tamniĉar. - Razumije se, ali samo poţurite; ne mogu da ostanen i < ■ u ovoj sobi cio dan.

Ponovo se zaĉuše koraci pri odlasku; a trenutak kasnij i -doprije do Dantesovih ušiju šum nekog platna koje si ■ iguţvali, opruge kreveta zaškripaše, po podu odjeknui__i teţak korak nekoga ĉovjeka koji je dizao neki teret, taszatim krevet ponovo zaškripa pod teretom koji mu s» «■» vraćao. - Onda, veĉeras - reĉe upravnik. - Da li će biti zaupokojena molitva? - zapita jedan »• ... oficira.

- To je nemogućno - odgovori upravnik - jer me je kapelan tvrĊave juĉe zamolio za odsustvo da bi otputovao nanedelju dana u Ijer, a ja sam primio na sebe da mu jemĉim za sve moje zatvorenike za to vrijeme. Jadni opat nijetrebalo da se toliko ţuri, pa bi dobio svoje opijelo.

- Eh, eh - reĉe ljekar sa onom bezboţnošću koja je svojstvena ljudima njegovoga zanimanja - on je crkveni ĉovjek, pa će bog imati obzira prema njegovom pozivu i neće pruţiti paklu to zadovoljstvo da mu pošalje jednogsveštenika.

Glasan smijeh proprati tu neukusnu šalu. Za to vrijeme pogrebne pripreme su se i dalje vršile.

- Veĉeras! - reĉe upravnik kad je sve bilo svršeno. - U koliko sati? - zapita tamniĉar. - Pa oko deset ili jedanaest.- Da li treba neko da ĉuva mrtvaca ?

- A zašto? Zakljuĉajte ćeliju kao da je ţiv, i to je dovoljno. Poslije toga koraci se udaljiše, glasovi postepeno oslabi-še, zaĉu se škripa brave i zavornja, pa tišina sumornija odsamoće, smrtna tišina obuze sve, ĉak i sleĊenu dušu mladićevu. Tada on podiţe polako glavom ploĉu na podu i baci jedan ispitivaĉki pogled po sobi. Soba je bila prazna. Dantes iziĊe iz hodnika. XX

GROBLJE IFSKE TVRĐAVE

Na krevetu, poloţen uzduţ i slabo osvijetljen maglovitom svjetlošću koja je prodirala kroz prozor, vidio se dţak od gruboga platna, ispod ĉijih se širokih nabora nejasno ocrtavala dugaĉka i ukrućena prilika; bio je to posljednji

Farijin pokrov, onaj pokrov za koji su tamniĉari kazali da nije skup. I tako, sve je bilo svršeno. Sada su Dantes injegov stari prijatelj bili i materijalno rastavljeni. Dantes neće više moći da vidi njegove oĉi koje su ostale



otvorene kao da hoće da gledaju i poslije smrti; neće više moći da stegne tu vrijednu ruku koja je pred njimrazgrnula veo što je pokrivao tajanstvene stvari. Farija, taj korisni, dobri drug na koga se tako mnogo bješenavikao, postojao je sada samo u njegovom sjećanju. Tada sjede kraj uzglavlja te uţasne postelje i utonu u mraĉnui gorku tugu.Sam! Opet je ostao sam! Ponovo je pao u tišinu, ponovo se našao pred prazninom bez kraja i konca!

Sam! Nema više ni lika, nema više ni glasa toga jedinoga ljudskoga bića koje ga je još vezivalo za ovaj svijet! Zar

nije bilo bolje da kao Farija poĊe da i on zapita boga za tajnu ţivota, po cijenu da proĊe kroz tuţna vrata___ patnji!

Pomisao na samoubistvo, koju je odbacivao njegov — — prijatelj, koju je uklanjalo njegovo prisustvo, vrati se

"irl~i om* ti

i uspravi se kao utvara pored Farijinog leša. »Kad bih mogao da umrem« govorio je on »otišao bih tamo kud i on ide, i zacijelo bih ga opet našao. Ali, kako daumrem? Pa to je sasvim lako« dodade smijući se. »Ostaću ovdje, jurnuću na prvog ĉovjeka koji ovamo ude,zadaviću ga, i meni će zatim odsjeći glavu.«

Ali kao što se dogaĊa da se u velikim bolovima, kao i u velikim burama, provalija nalazi izmeĊu vrhova dvajutalasa, tako se i Dantes sad trţe pri pomisli na tako sramnu smrt, pa preĊe naglo iz oĉajanja u ţarku ţelju da ţivi ida bude slobodan.

»Umrijeti! O, ne!« uzviknu. »Onda bi bilo uzaludno što sam toliko ţivio, toliko patio, pa da sad umrem! Imalo je

smisla umrijeti onda kada sam se na to bio riješio, nekada, prije toliko godina. Ali sad bi to znaĉilo da isuviše pomognem svojoj bijednoj sudbini. Ne, ja hoću da ţivim, hoću da se borim do kraja. Ne, hoću da ponovo steknemonu sreću koju su mi oteli! Zaboravio sam da prije nego što umrem, imam da kaznim svoje dţelate, a moţda, kozna, i da nagradim nekoliko svojih prijatelja. Ali sad će me ovdje svijet zaboraviti, i ja neću moći da iziĊem izsvoje ćelije drukĉije osim istim putem kao Farija.«Ali pri ovim rijeĉima Edmond ostade nepomiĉan, ukoĉena pogleda, kao ĉovjek kome je sijevnula kroz glavu nekaiznenadna misao, no takva od koje ga strah hvata. Odjednom on ustade, prinese ruku ĉelu kao da ga hvatanesvjestica, prošeta dva ili tri puta po sobi, pa se vrati i stade ispred kreveta.

»Gle, gle,« prošapta »ko li mi šalje ovu misao? Da li ste vi, boţe? Pošto odavde samo mrtvi izlaze slobodno,zauzmimo njihovo mjesto.«

I ne gubeći vremena da duţe razmišlja o toj oĉajniĉkoj odluci, kao da ne ţeli da dadne vremena mislima da je ponište, on se naţe nad groznu vreću, raspori je noţem koji Farija bješe naĉinio, izvuĉe leš iz vreće, prenese ga usvoju ćeliju, poloţi ga na svoj krevet, obavi mu glavu komadom platna kojim je on sam imao obiĉaj da povezuje

glavu, pokri ga svojim pokrivaĉem, poljubi posljednji put to ledeno ĉelo, pokuša da zatvori one jogunaste oĉi kojesu i dalje ostajale otvorene, uţasne zbog odsustva misli; okrete mu glavu ka zidu da bi tamniĉar kada doneseveĉeru pomislio da on to leţi kao što je ĉesto imao obiĉaj, vrati se u podzemni hodnik, privuĉe krevet do zida, vratise u drugu ćeliju, uze iz ormana iglu i konac, zbaci svoje bijedno odijelo da bi se osjetilo da je u vreći golo tijelo,uvuĉe se u rasporeni dţak, zauze poloţaj u kome je bio leš, pa zaši razrez iznutra.

Da je na neseću neko ušao toga trenutka, mogao bi ĉuti lupanje njegovog srca.

Dantes je mogao da saĉeka dok proĊe veĉernja posjeta tamniĉareva, ali se bojao da dotle upravnik ne promijeniodluku, te da se leš rani je odnese.

Onda bi i posljednja njegova nada bila izgubljena.

U svakom sluĉaju, sad je njegov plan bio utvrĊen. Evo šta je on namjeravao da ĉini. Ako bi za vrijeme puta grobari osjetili da nose ţivog ĉovjeka umjesto mrtvaca, Dantes im ne bi dao vremena da sesnaĊu; on bi jednim snaţnim zamahom noţa otvorio vreću od gore do dolje, iskoristio bi njihov strah i pobjegao.

Ako bi pokušali da ga zadrţe, posluţio bi se noţem. Ako bi ga odnijeli na neko groblje i spustili u raku, on bi pustio da ga zatrpaju zemljom. Zatim, pošto bi se todogaĊalo noću, ĉim bi grobari okrenuli leĊa, on bi sebi naĉinio prolaz kroz meku zemlju i pobjegao bi. Nadao seda zemlja neće biti odveć teška da je ne bi mogao podići. Ako bi se prevario, ako bi, naprotiv, zemlja bila suviše teška, on bi se ugušio, i u toliko bolje! Sve bi bilo svršeno. Dantes nije ništa jeo još od sinoć, ali on na to nije ni mislio toga jutra pa nije ni sad mislio. Njegov poloţaj bio jeodveć nepouzdan da bi mu ostavio vremena da misli ma o ĉemu drugom. Prva opasnost kojoj je Dantes bio izloţen bilo je to da tamniĉar, kada mu donese veĉeru u sedam sati, ne zapaziizvršenu zamjenu. Srećom, već toliko puta je Dantes, bilo iz mrzovolje ili zbog umora, doĉekao tamniĉara leţeći,a u tom sluĉaju bi taj ĉovjek obiĉno ostavio njegov hljeb i ĉorbu na sto i izišao ne obraćajući mu se.

Ali ovoga puta je tamniĉar mogao da odstupi od svog obiĉaja da ćuti, pa da zapita nešto Dantesa, i kad vidi da muDantes ništa ne odgovara, da priĊe krevetu i da sve otkrije. Kad je bilo blizu sedam ĉasova uveĉe, Dantesa poĉe da obuzima prava strepnja. Jednom rukom pritiskivao je srce

da bi umirio odveć jako lupanje, dok je drugom rukom brisao sa ĉela znoj, koji mu se slivao niz sljepoĉnice. Svremena na vrijeme jeza mu je proţimala cijelo tijelo i stezala mu srce kao u nekim ledenim mengelima. Tada bi



pomislio da će umrijeti. Ĉasovi su proticali a u tvrĊavi je sve bilo mirno, te Dantes uvidje da je izbjegao ovoj prvojopasnosti. Bio je to dobar predznak. Naposljetku, otprilike u vrijeme koje upravnik bješe odredio, koraci se zaĉušena stepenicama. Edmond shvati da trenutak bješe došao. On prikupi svu svoju hrabrost, zadrţavajući disanje; a bio

bi srećan da je mogao da zadrţi u isti mah i ubrzani krvotok u svojim ţilama. Neko zastade pred vratima. Koraci su bili dvostruki. Dantes nasluti da su to došla dva grobara da ga odnesu. Taslutnja pretvori se u izvjesnost kad ĉu nosila koja su spustili na zemlju.

Vrata se otvoriše, te slaba svjetlost doprije do Danteso-vih oĉiju. Kroz vreću koja ga je pokrivala vidje on dvijesjenke kako prilaze njegovom krevetu. Treća sjenka bila je kod vrata i drţala je u ruci fenjer. I jedan i drugi od tedvojice što se bjehu pribliţili krevetu dohvatiše vreću za jedan kraj.

- Bogme, još je teţak ovaj tako mršavi starac! - reĉe jedan od njih diţući ga za glavu. - Kaţu da kosti postaju svake godine teţe za ĉetvrt kila - reĉe drugi hvatajući ga za noge. - Jesi li zavezao ono? - zapita prvi.

- Bio bih zaista glup da natovarim na nas i taj nepotrebni teret - reĉe drugi. - Zavezaću ga tamo. - Imaš pravo. Hajdemo onda. »Šta da zaveţu?« pitao se Dantes. Premjestiše toboţnjeg mrtvaca sa kreveta na nosila. Edmond se bješe ukrutio da bi što bolje odigrao svoju ulogupoko jnika. Staviše ga na nosila, pa se sprovod, kome je osvjetljavao put onaj ĉovjek s fenjerom idući naprijed,pope uz stepenice.

Odjednom svjeţ i opor noćni vazduh zapahnu ih. Dantes poznade da to duva mistral. Bilo je to jedno iznenadnoosjećanje, puno i uţivanja i strepnje u isti mah.

Nosaĉi preĊoše dvadesetak koraka, a zatim se zaustaviše i spustiše nosila na zemlju. Jedan od nosaĉa udalji se, i Dantes je ĉuo kako njegove cokule lupaju po ploĉama.

»Gdje li sam ja sad?« zapita se on.

- Znaš li ti da ovaj ni je nimalo lak! - reĉe onaj što bješe ostao pored Dantesa sjedajući na ivicu nosila.

Prva pomisao Dantesova bješe da sad pobjegne, ali se srećom uzdrţa. - Ta osvijetli mi, marvo jedna - reĉe onaj od dvojice nosaĉa koji se bješe udaljio - inaĉe nikad neću naći ono štotraţim. Ĉovjek s fenjerom izvrši nalog, iako je on, kao što smo vidjeli, bio iskazan dosta nepristojnim izrazima.

»Šta li on to traţi?« zapita se Dantes. »Neki ašov, svakako.«

Jedan zadovoljan uzvik pokaza da je grobar našao ono što je traţio. - Najzad! - reĉe drugi. - Dosta si se namuĉio. - Da - odgovori on - ali je njemu svejedno što ĉeka. Poslije tih rijeĉi pribliţi se on Edmondu, koji ĉu kako

spuštaju pored njega neki teţak i zvonak predmet. Istoga trenutka jedno uţe obavi mu noge jakim i bol nim priti-

skom.- Dakle! Je li zavezano? - zapita onaj grobar što nije ništa radio. - I to dobro zavezano; na moju odgovornost.

- Onda, na put.

I podignuta nosila nastaviše svoj put. PreĊoše otprilike još pedesetak koraĉaj i, a zatim se zaustaviše da otvore neka vrata, pa poslije toga produţiše put.Šum talasa koji su se lomili o stijene na kojima je sagraĊena tvrĊava dopirao je sve jasnije do Dantesovih ušiju,ukoliko su dalje išli. - Ruţno vrijeme! - reĉe jedan od nosaĉa. - Neće biti prijatno naći se u moru noćas. - Da, opat se izlaţe velikoj opasnosti da se ukvasi - reĉe drugi, i oni prasnuše u smijeh. Dantes ne shvati sasvim tu šalu, ali mu se ipak kosa nakostriješi.

- Dobro je; eto, stigli smo! - reĉe opet prvi. - Još dalje, dalje - reĉe drugi. - Znaš dobro da je prošloga puta onaj ostao na polovini puta i smrskao se o stijene, pa

nam je upravnik sutradan rekao da smo ljenjivci.PreĊoše još nekoliko koraka penjući se neprestano, a zatim Dantes osjeti kako ga hvataju za glavu i za noge iljuljaju.- Jedan - rekoše grobari. - Dva. -Tri!

U isti mah Dantes osjeti da je zaista baĉen u nekakvu ogromnu prazninu, da leti kroz vazduh kao ranjena ptica, i da pada, pada neprestano sa uţasom od koga mu se srce ledilo. Iako ga je nadolje vuklo nešto teško št o je ubrzavalonjegov brzi let, ipak mu se uĉini da njegov pad traje ĉitav vijek. Naposljetku, sa strahovitim praskom, on uletje kaostrijela u ledenu vodu, zbog ĉega pusti jedan uzvik, no koji se istog trenutka izgubi u ronjenju. Dantesa bjehu bacili u more, ka ĉijem dnu ga je vuklo Ċule od trideset i šest funti vezano za njegove noge.

More je groblje Ifske tvrĊave. OSTRVO TIBULEN

Ošamućen i skoro ugušen, Dantes je imao ipak dovoljno prisebnosti da zadrţi dah, i pošto je desnom rukom, kao

što smo rekli, drţao spreman noţ, jer je bio spreman za svakojaku priliku, on raspori brzo vreću, provuĉe ruku, pazatim i glavu. Ali tada, i pored svih pokreta da podigne Ċule, osjećao je da ga ono i dalje vuĉe. Tada se on savi,



traţeći uţe koje mu je vezivalo noge,pa ga posljednjim naporom snage presijeĉe baš u trenutku kada htjede da seuguši. Zatim snaţno zamahnu nogama i izroni osloboĊen na površinu mora, dok je Ċule vuklo u njegove neznanedubine grubo platno koje zamalo nije postalo njegov pogrebni pokrov.

Dantes se zadrţa na površini samo koliko da udahne vaz-duh, pa se ponovo zagnjuri, jer prva predostroţnost nakoju je trebalo da misli bila je da izbjegava da ga neko ugleda.

Kada se pojavi po drugi put, bio je bar pedeset koraka udaljen od mjesta gdje je pao. On vidje iznad svoje glave

crno i natušteno nebo, po kome je vjetar tjerao nekoliko brzih oblaka, otkrivajući ponekad mali komadić nebeskog plavetnila na kome je blistala poneka zvijezda. Ispred njega pruţala se tamna i buĉna puĉina, ĉiji su talasi poĉinjalida kljuĉaju kao pred buru, dok se iza njega, crnji od mora, crnji od neba, uzdizao poput zloslutne utvare granitnidţin, ĉiji je tamni vrh liĉio na ruku ispruţenu da zgrabi ponovo svoj plijen.Na najvišoj stijeni bio je fenjer, koji jeosvjetljavao dvije tamne prilike.

Uĉini mu se da se te dvije prilike naginju iznad mora zabrinuto. I zbilja, ti neobiĉni grobari mora da su ĉuli uzvik što ga je on pustio kad je pao. Zato se Dantes ponovo zagnjuri i plivao je ispod vode dosta dugo. To je njemunekada bila omiljena zabava i privlaĉila je oko njega, u zalivu Faro, mnogobrojne gledaoce koji su mu se divili i

proglasili ga ĉesto za najvještijeg plivaĉa u Marse-Iju.

Kada se ponovo vrati na površinu mora, fenjer bješe išĉezao. Trebalo je da vidi gdje se nalazi i kuda da krene. Od svih ostrva koja okruţuju Ifsku tvrĊavu, Ratono i Pomeg sunajbliţa. Ali Ratono i Pomeg su nastanjena ostrva, a isti je sluĉaj i sa ostrvcetom Dom. Najbezbjednije ostrvo jestoga Tibulen ili Lemer. Ostrva Tibulen i Lemer leţe na jednu milju od Ifske tvrĊave.

Dantes ipak odluĉi da stigne do jednoga od ta dva ostrva; ali kako da naĊe ta ostrva usred mraka koji se zgušnjavaosvakog trenutka oko njega?

U tom trenutku on vidje kako sija kao zvijezda svjetionik Planije.

Ako bi se uputio pravo ka tome svjetioniku, ostavio bi ostrvo Tibulen malo ulijevo; a ako bi išao malo ulijevo,morao je naići na svom putu na to ostrvo. Ali, kao što rekosmo, to ostrvo bilo je udaljeno najmanje jednu milju od Ifske tvrĊave. Ĉesto, u tamnici, Farija je ponavljao mladome ĉovjeku, videći ga klonulog i lijenog:

»Dantese, ne dopuštajte sebi da tako otromite. Vi ćete se udaviti ako pokušate da bjeţite a ne odrţavate sada svojusnagu.«

Pod teškim i gorkim talasima, te rijeĉi su zazvuĉale u Dantesovim ušima. On se tada poţuri da se vrati na površinui da poĉne sjeći talase, da bi vidio da li zaista nije izgubio svoju snagu; on vidje, sa radošću, da mu njegov prinudninerad ne bješe oduzeo ništa od njegove snage i okretnosti i osjeti da je i sad gospodar mora u kome se još kaodijete igrao.

Uostalom i strah, taj brzi gonilac, udvostruĉavao je Dantesovu snagu. Osluškivao je, nagnut iznad vrhova talasa,da li ikakav zvuk ne dopire do njega. Svaki put, kada bi se izdigao na vrhu nekog talasa, njegov brzi pogled

obuhvatio bi vidik i pokušao da prodre u duboku pomrĉinu. Svaki talas malo viši od ostalih ĉinio mu se kao neka barka koja ga goni, i tada bi udvostruĉio napor, kojim se, istina, udaljavao, ali ĉije će mu ponavljanje ubrzooduzeti snagu.

Pa ipak je on plivao, i već se uţasna tvrĊava malo-po-malo bješe rasplinula u noćnoj izmaglici. Sad je više nijerazaznavao, ali ju je uvijek osjećao. ProĊe jedan sat, a za to vrijeme Dantes, ushićen osjećanjem slobode kojim je ĉitavo njegovo biće bilo proţeto,nastavi da prosjeca talase u pravcu koji bješe odabrao. »Dakle«, mislio je on, »evo već skoro jedan sat kako plivam, ali pošto vjetar duva k meni, morao sam izgubitiĉetvrtinu brzine. Pa ipak, sem ako nisam pošao pogrešno, ja sad ne treba da sam daleko od Tibulena... Ali, ako samse prevario?«Jeza proĊe kroz tijelo plivaĉa. On pokuša da za trenutak pliva na leĊima da bi se odmorio; ali je more bivalo sve

burnije, i on ubrzo uvid je da je taj naĉin olakšanja na koji je raĉunao bio nemogućan. »Svejedno!« reĉe. »Nek bude; ići ću do kraja, sve dok mi mišice ne klonu i dok mi grĉevi ne obuzmu tijelo, a tadaću potonuti na dno!« I on poĉe da pliva sa oĉajniĉkom snagom i podstrekom. Odjednom mu se uĉini da se nebo, koje je već bilo tako tamno, još više zamraĉuje, i da se gust i teţak oblak spušta

na njega. U isti mah osjeti on jak bol u koljenu. NjegovsM^> mašta svojom bezmjernom brzinom reĉe mu tada daga j[_oL pogodilo zrno iz puške i da će odmah zatim ĉuti i pucan 11 j Ali pucanj ne odjeknu. Dantes ispruţi rukui osjeti nellUHT otpor; on povuĉe drugu nogu k sebi i dodirnu zemljuuu Tada vidje šta je bilo ono što je onpomislio da je oblak.

Na dvadeset koraka od njega uzdizala se masa ĉudniidiiii: stijena, za koje bi se pomislilo da su neko ogromruncuc:ognjište skamenjeno u trenutku najţešćeg sagorijevanjsss-Bilo je to ostrvo Tibulen.

Dantes se uspravi, pode nekoliko koraka naprijed pa ss^^ ispruţi, zahvaljujući istovremeno bogu, preko tihgranitniiiiifi: šiljaka, koji mu se sad uĉiniše mekši nego što mu se ikafifiie uĉinila i najmekša poste lja.

Zatim, i pored vjetra, i pored bure, uprkos kiše koja jjjfjĉ poĉela da pada, iako sav slomljen umorom, on zaspaoniMMrm: slatkim snom ĉovjeka ĉije je tijelo utrnulo, ali ĉija dug3=~= bdi, svjesna neoĉekivane sreće.



Poslije jednog sata Edmonda probudi strahovita grmlj sss vina. Bura se bila razbjesnjela po ĉitavome prostranstvummi« šibala je vazduh u svome blistavom letu. S vremena rm vrijeme munja bi se spustila na zemljukao vatrena zmijsss osvjetljavajući talase i oblake koji su se valjali jednmmj« p rema drugome kao valovi nekoga

ogromnoga haosa.Dantes, svojim pogledom iskusnoga mornara ne bje§~s=| se prevario: on je bio stigao na prvo od dvaju ostrva,

kojfjp^ je zaista bilo ostrvo Tibulen. Znao je da je ono golo, h< šume i da ne pruţa ni najmanjeg skloništa; ali kad

se buma bude utišala, on će se ponovo otisnuti na more i dopliva<^~' na ostrvo Lemer, isto tako golo, ali šire, paprema tome=^= gostoljubivije.

Jedna nagnuta stijena pruţi trenutan zaklon Dantesu , _ _ _ on se tu skloni, a skoro istoga trenutka bura izbi u puno

ubi svome bijesu.

Edmond je osjećao kako podrhtava stijena ispod koje se bješe sklonio; talasi su se lomili o temelje te dţinovske piramide i skakali ĉak do njega. Mada je bio u bezbjedno-sti, ipak se nalazio usred potmule huke, usred munjevitih

bljesaka i obuzet kao nekom vrtoglavicom. Ĉinilo mu se da se ostrvo trese pod njim poput usidrenog broda, i da ćese svakoga tenutka, otkinuti lanac i odvući ga usred ogromnog vihora. Tada se sjeti da već dvadeset i ĉetiri sata nije ništa jeo; bio je gladan, bio je ţedan.

Dantes ispruţi ruke i glavu, pa se iz jednog udubljenja u stijeni napi vode koju pljusak bješe nalio. Baš kad se uspravljao, jedna munja, koja kao da bješe otvorila nebo do blistavog boţjeg prijestola, osvijetliprostor. Pri svjetlosti te munje, izmeĊu ostrva Lemera i rta Kroazij, na ĉetvrt milje od sebe Dantes vide kako se

pojavi neka utvara, koja se sa vrha jednog velikog talasa spuštala u provaliju. Bila je to mala ribarska barka koju su

u isti mah nosili i bura i talasi. Sekund kasnije, na vrhu drugoga jednog talasa utvara se ponovo pojavi, pribliţu- jući se uţsnom brzinom. Dantes htjede da vikne, potraţi neku krpu platna da njome maše kako biobavijestio ribare da jure u propast, no oni su to i sami vidjeli. Pri svjetlosti druge munje mladić vidje ĉetiriĉovjeka koji su se grĉevito drţali za katarke i potpornje; peti se drţao za motku slomljene krme. Ti ljudi koje je onvidio vidješe jamaĉno i oni njega, jer oĉajniĉki krici, nošeni fijukavom olujom, dopriješe do njegovih uš iju. Navrhu katarke, povijene kao trska, pucalo je ubrzano kao biĉ jedno pocijepano jedro. Odjednom veze koje su gadrţale pokidaše se, i ono išĉeze, odneseno u mraĉne dubine neba, sliĉno onim velikim bijelim pticama koje seocrtavaju na crnim oblacima.

U isti mah zaĉu se strahovita lomljava, a samrtniĉki krici dopriješe do Dantesa. Prikopĉan kao sfinga za svojustijenu odakle se naginjao nad ponor, on vidje pri jednoj munji da je brodić razbijen, a meĊu olupinama glave saoĉajniĉkim licima i ruke opruţene k nebu.

Zatim sve ponovo utonu u mrak; uţasni prizor potrajao je samo koliko i munja. Dantes jurnu niz klizavu padinu stijene, izlaţući se opasnosti da se i sam skotrlja u more. Gledao je, osluškivao, ali

ne ĉu i ne vidje više ništa: nije više bilo ljudskih uzvika, ni ljudskih napora. Samo je bura, to veliko boţje djelo, idalje rikala kroz vjetrove i pjenušala po talasima. Malo- pomalo vjetar se utiša. Po nebu su se valjali ka zapadu veliki suri oblaci tako reći izblijedjeli od oluje.Nebesko plavetnilo ponovo se ukaza sa zvijezdama blistavijim nego ikad. Uskoro na istoku dugaĉka crvenkastatraka ocrta na vidiku izvjesno talasanje modre boje; talasi podskoĉiše, a iznenadna svjetlost projuri preko njihovihvrhova i pretvori njihove pjenušave ivice u zlatne grive.

Zora je svitala.

Dantes ostade nepomiĉan i nijem pred tim veliĉanstvenim prizorom, kao da ga sad gleda prvi put. I zaista, otkako

se nalazio u Ifskoj tvrĊavi, bio ga je zaboravio. On se okrete ka tvrĊavi, ispitujući jednim dugim i kruţnimpogledom u isti mah i zemlju i more.

Mraĉna graĊevina izdizala se iz talasa sa onom dostojanstvenom veliĉanstvenošću nepomiĉnih stvari koje kao dau isti mah i nadgledaju i zapovijedaju.Moglo je biti pet sati ujutru. More se i dalje stišavalo.

»Kroz dva ili tri ĉasa« mislio je Edmond »tamniĉar će ući u moju sobu, naći će leš moga jadnog prijatelja, poznaćega, traţiće me uzalud, pa će pozvati na uzbunu. Onda će pronaći otvor i podzemni hodnik; ispitivaĉe on& ljude štosu me bacili u more i koji su jamaĉno ĉuli moj uzvik. Odmah će barke pune naoruţanih vojnika pojuriti zaodbjeglim nesrećnikom, za koga se zna da ne moţe biti daleko. Top će obavijestiti ĉitavu obalu da ne treba datiutoĉište jednom ĉovjeku koga budu sreli kako luta go i gladan. Špijuni i ţandarmi u Marselj u biće obaviješteni, teće pretraţivati obalu, dok će upravnik Ifske tvrĊave pretraţivati more. A onda, gonjen po vodi, opkoljen na suvu,šta će biti sa mnom? Ja sam gladan, meni je zima, ispustio sam ĉak i spasonosni noţ koji mi je smetao pri plivanju.Ja sam ostavljen na milost i nemilost prvoga seljaka koji će htjeti da zaradi dvadeset franaka ako me izda; nemamviše ni snage, ni moć mišljenja, ni odluĉivanja. O, boţe moj, boţe moj! Pogledajte da li sam dovoljno patio i da limoţete uĉiniti za mene više nego što mogu ja sam uĉiniti.«

U trenutku kada je Edmond, u nekakvom bunilu prouzrokovanom iznemoglošću i besviješću izgovarao, okrenutsa strepnjom prema Ifskoj tvrĊavi, ovu ţarku molitvu, on vidje kako se pojavi na rtu ostrva Pomeg, ocrtavajući

svoje trouglasto jedro na vidiku i sliĉna galebu koji leti povrh samih talasa, jedna mala jedrilica koju je jedino oko

iskusnog mornara moglo da pozna kao Ċenov-sku tartanu na još polumraĉnoj liniji mora. Ona je dolazila iz



Marseljskog pristaništa i odlazila na puĉinu, gurajući blistavu pjenu ispred oštroga kljuna, koji je krĉio put njenimispupĉenim bokovima. »Oh,« uzviknu Edmond »kad samo pomislim da bih za pola sata stigao do one laĊe kad se ne bih bojao da će meispitivati, prepoznati kao bjegunca, i s provesti natrag u Marselj! Šta da radim? Šta da kaţem? Kakvu priĉu daizmislim koja bi ih mogla obmanuti? Svi ovi ljudi su krijumĉari i polu-gusari. Pod izgovorom da vrše obalsku

plovidbu, oni pljaĉkaju obale. Oni će me radije prodati nego da besplatno uĉine jeno dobro dijelo.«

»Da ĉekam.« »Ali, ĉekati je nemogućno: ja umirem od gladi, kroz nekoliko sati ovo malo snage što mi još ostaje išĉeznuće.Osim toga, i ĉas obilaska tamnice pribliţava se. Uzbuna još nije data, pa ti ljudi moţda neće niš ta ni posumnjati:

mogu da kaţem da sam ja jedan od mornara sa one barke što se noćas razbila. Ta priĉa moraće da izgledavjerovat-na, jer neće niko doći da mi protivrjeĉi, pošto su oni zaista potonuli. Naprijed!«

I dok je izgovarao ove rijeĉi, Dantes okrete oĉi ka onome mjestu gdje se barka bješe razbila i uzdrhta. Na grebenu jedne stijene ostala je zakaĉena jedna crvena kapa nekog mornara što je pretrpio brodolom, a odmah blizu togamjesta plovilo je nekoliko komada brodskog trupa, trome grede koje je more guralo po nekoliko puta ka podnoţjuostrva, o koje su one udarale.

Za tren oka Dantes se odluĉi. On ponovo side u more, zapliva prema kapi, stavi je na glavu, uhvati jednu gredu, pase uputi tako da presijeĉe liniju kojom je jedrilica morala da proĊe.

»Sad sam spašen«, prošapta on. I to ubjeĊenje povrati mu snagu.

Uskoro ugleda on tartanu, koja je imala skoro sasvim protivan vjetar, te je krivudala izmeĊu Ifske tvrĊave isvjetionika Planije. Jednog trenutka Dantes se uplaši da laĊica, umjesto da se pribliţi obali, ne okrene ka puĉini,kao što bi on uĉinio kad bi imao da ide ka Korzici ili Sardiniji. Ali prema naĉinu kako je manevrisala, plivaĉ ubrzouvidje da ona ţeli da proĊe, kao što obiĉno ĉine brodovi koji idu ka Italiji, izmeĊu ostrva Ţaro i ostrva Kalaserenja.

MeĊutim laĊica i plivaĉ pribliţavali su se neprimjetno jedno drugome. Pri jednom svom krivudanju ladica se ĉak pribliţi oko ĉetvrt milje Dantesu. On se tada izdiţe na talasima, pa poĉe mahati kapom da pokaţe da je u nevolji;ali ga niko ne vidje sa broda, koji se okrete i poĊe drugim pravcem. Dantes pomisli da zove, ali kad odmjeri okomrastojanje, on uvidje da njegov glas ne bi dopro do laĊe, jer bi ga još prije toga odnio morski vjetar i ugušio šumtalasa.

Tada on ĉestita sebi zbog predostroţnosti što se opruţio po gredi. Kako je bio iznuren, moţda se ne bi mogaoodrţati na površini mora dok stigne do tartane; a zacijelo, ako bi tartana, što je bilo mogućno, prošla ne opazivšiga, on se ne bi mogao vratiti na obalu.

Dantes, iako je skoro sigurno znao put kojim je brod išao, ipak ga je pratio pogledom sa izvjesnom strepnjom sve

do trenutka kad ga vidje kako mijenja pravac okretanjem jedrila i kako se vraća k njemu. Tada mu on poĊe u susret. Ali prije nego što stigoše jedno do drugog, laĊica poĉe da skreće.

Dantes se odmah, posljednjim naporom, uspravi skoro sasvim na vodi mašući kapom, pa pusti jedan od onihţalosnih uzvika kakve puštaju mornari kada se nalaze u nevolji, i koji liĉe na tuţbalicu nekoga morskog duha.

Ovoga puta ga vidješe i ĉuše. Tartana prekide svoje manevrisanje i okrete kljun ka njemu. U isto vrijeme on vidje

kako se spremaju da spuste ĉamac u more. Trenutak kasnije ĉamac, sa dvojicom mornara, uputi se k njemu, dok su dva vesla udarala po vodi. Dantes tadapusti gredu, jer je mislio da mu više neće trebati, pa zapliva snaţno, da bi skratio za polovinu put onima koji sudolazili k njemu.

MeĊutim, plivaĉ se bješe pouzdao u snagu koju skoro nije više ni imao. Tek tada osjeti on od kolike mu je koristi bilo ono parĉe drveta, koje je već plovilo mirno na sto koraĉaj i od njega. Mišice poĉeše da mu se krute, noge mu bjehu izgubile gipkost, pokreti su mu sad bili naporni i grĉeviti, a grudi mu se zadihano nadimale. On uzviknu jako. Oba veslaĉa udvostruĉiše snagu, a jedan od njih doviknu mu na italijanskom: - Hrabro!

Ta rijeĉ dopre do njega u trenutku kada mu je jedan talas, za koji on nije imao više snage da ga prepliva, prolazioiznad glave i pokrio ga pjenom.

On se opet pojavi mašući rukama nejednakim i oĉajnim pokretima kao ĉovjek koji se davi, viknu i treći put, paosjeti kako tone u more, kao da još ima na nogama ono smrtonosno Ċule. Voda mu preĊe iznad glave, i kroz vodu on vidje modro nebo sa crnim pjegama. Jedan snaţan zamah izbaci ga na površinu mora. Njemu se tada uĉini da ga neko hvata za kosu; poslije toga nije

ništa više ni vidio ni ĉuo. Bio se onesvijestio. Kad ponovo otvori oĉi, Dantes se nalazio na palubi laĊice, koja je išla dalje svojim putem. Svojim prvim

pogledom htio je da vidi u kom se pravcu ona kreće: udaljavali su se neprestano od Ifske tvrĊave.

Dantes je bio toliko iscrpljen, da radosni uzvik koji on tada pusti prisutni shvatiše kao uzdah bola.

Kao što smo rekli, leţao je na palubi. Jedan mornar trljao mu je udove vunenim pokrivaĉem; drugi - u kome on

poznade onoga što mu je doviknuo: »Hrabro!« -uvlaĉio mu je u usta grlić jedne ĉuturice; treći, neki stari mornar koji je u isto vrijeme bio i krmar i sopstvenik broda, gledao ga je sa osjećanjem sebiĉnog saţaljenja koje obiĉno

osjećaju ljudi prema nesreći koju su oni dan ranije izbjegli, a koja moţe da ih zadesi sutradan.



Nekoliko kapi ruma što ga je bilo u ĉuturici ponovo oţivješe malaksalo srce mladoga ĉovjeka, dok je trljanje štoga je onaj mornar, kleĉeći pored njega, i dalje vršio vunenom tkaninom, vraćalo gipkost nje govim udovima.

- Ko ste vi? - zapita rĊavim francuskim jezikom vlasnik broda. - Ja sam - odgovori Dantes na rĊavom italijanskom jeziku - mornar sa Malte. Mi smo dolazili iz Sirakuze, satovarom vina i panolina. Noćašnja bura me je iznenadila kod rta Morţiu , i pretrpjeli smo brodolom na onim

stijenama što ih vidite onamo.

- Otkuda vi dolazite ?- Od onih stijena gdje sam imao sreću da se zakaĉim, dok je naš jadni kapetan o njih razmrskao glavu. Naša triostala druga udavila su se. Mislim da sam ja jedini ostao ţiv. Ugledao sam vaš brod, pa bojeći se da ću moţdamorati dugo da ĉekam na onome usamljenom i pustom ostrvu, otisnuo sam se na jednom ostatku naše laĊice da bih

pokušao da doĊem do vas. Hvala vam - nastavi Dantes - vi ste mi spasli ţivot. Ja sam već bio izgubljen kad me je

jedan od vaših mornara zgrabio za kosu. - To sam ja - reĉe jedan mornar vedra i iskrena lica, sa dugim crnim zaliscima. - A bilo je i krajnje vrijeme, jer ste

već tonuli. - Da - reĉe Dantes pruţajući mu ruku - da, prijatelju, i ja vam zahvaljujem i po drugi put.

- Bogme! - reĉe mornar - ja sam se skoro kolebao; jer s tom vašom bradom dugaĉkom šest palaca i kosom odĉitave stope liĉili ste više na nekog razbojnika nego na poštenog ĉovjeka.

Dantes se sad zaista sjeti da otkako je ušao u Ifsku tvrĊavu, nije se ni šišao ni brijao bradu.

- Jest - reĉe on - to je zbog jednog zavjeta što sam ga obećao bogorodici Pije de la Grota, u jednom trenutku

opasnosti, da za deset godina neću, sjeći ni kosu ni bradu. Danas je baš istekao rok moga zavjeta, i umalo što senisam udavio na dan godišnjice. - A sad, šta ćemo da radimo s vama? - zapita gazda.

- Na ţalost - odgovori Dantes - ĉinite što god hoćete. Barka na kojoj sam sluţio propala je, a kapetan je mrtav. Kaošto vidite, ja sam izbjegao istu sudbinu, ali sam ostao bez igdje iĉega. Srećom, ja sam dosta dobar mornar.Dobacite me do prvog pristaništa u kome se zaustavite, pa ću uvijek naći posla na nekoj trgovaĉkoj laĊi.

- Vi poznajete dobro Sredozemno more?

- Ja plovim od svoga djetinjstva.

- Znate dobra sidrišta? - Ima malo pristaništa, ĉak i meĊu najnezgodnijima, u koja ne bih mogao ući ili izići zatvorenih oĉiju.

- Pa lijepo, gazda, recite - zapita mornar koji je doviknuo Dantesu da bude hrabar - ako ovaj drugar govori istinu,

šta smeta da ostane s nama?

- Da, ako govori istinu - reĉe gazda sa izrazom sumnje - ali u ovakvom stanju u kakvom je taj jadnik uvijek se

obećava mnogo, a ispunjava koliko se moţe. - Ja ću ispuniti više nego što sam obećao - reĉe Dantes. - O, o! - reĉe gazda smijući se. - To ćemo tek vidjeti. - Kad god budete htijeli - odgovori Dantes. - Kud idete sad?

- U Livorno.

- E, onda, umjesto što krivudate ovako i gubite dragocjeno vrijeme, zašto ne plovite niz vjetar?

- Zato što bismo otišli pravo na ostrvo Rion. - Prošli biste ne više od dvadeset seţanja od njega. - Onda uzmite vi krmu - reĉe gazda - pa ćemo da vidimo šta znate. Mladić otide i sjede za krmu, uvjeri se lakim potezom da se laĊom lako upravlja, pa vidjevši da iako krma nije bašnajosjetljivija, ipak lako okreće brod, reĉe: - Na priveske i zategaĉe! Ĉetiri mornara koji su saĉinjavali posadu otrĉaše na svoja mjesta, dok je gazda posmatrao šta ĉine.

- Zateţi! - nastavi Dantes.Mornari izvršiše zapovjest priliĉno taĉno. - A sad zaveţite dobro! Ova zapovjest bi izvršena kao i dvije preĊašnje, i laĊica umjesto da i dalje krivuda, poĉe da se pribliţava ostrvuRion, pored koga proĊe, kao što bješe predskazao Dantes, ostavljajući ga s desne strane na razdaljini oddvadesetak seţnjeva. - Bravo! - reĉe gazda. - Bravo! - ponoviše mornari.

I svi su gledali zadivljeno toga ĉovjeka ĉiji je pogled opet bio dobio umnost, a tijelo snagu kakvu nisu ni izblizazamišljali da postoje u njemu. - Eto vidite - reĉe Dantes ostavljajući krmu - da bih vam mogao biti od izvjesne koristi, barem za vrijeme plovidbe.

Ako vam u Livornu ne budem više potreban, pa lijepo! Ostavićete me tamo; a od moje prve mjeseĉne platenaknadiću vam hranu donde i odijelo koje mi budete pozajmili.

- Dobro, dobro - reĉe gazda. - Moći ćemo da se pogodimo, ako ne traţite mnogo. - Kako jednome, tako i drugome - reĉe Dantes. - Ono što dajete mojim drugovima, daćete i meni, pa gotova stvar.



- To nije pravo - reĉe mornar koji je izvadio Dantesa iz mora - jer vi znate više nego mi. - Kog se vraga ti miješaš u to? Šta se to tebe tiĉe, Jakopo? - reĉe gazda. - Svakome je slobodno da traţi platu kojuon ţeli. - Tako je - reĉe Jakopo. - Ja sam to rekao tek onako.- E, pa onda, bilo bi mnogo bolje da pozajmiš ovome valjanom mladiću, koji je go golcat, jedne pantalone i jednu

bluzu, ako imaš po dvije.

- Nemam - reĉe Jakopo. - Ali imam jednu košulju i pantalone. - Ništa mi više i ne treba - reĉe Dantes. - Hvala, dragi prijatelju!Jakopo se sjuri niz stepenice, i trenutak kasnije pope se gore sa tim odijelom, koje Dantes obuĉe sa neizrecivimuţivanjem. - A sad, treba li vam još što? - zapita gazda.

- Parĉe hljeba i još jedan gutljaj onoga odliĉnog ruma što sam ga probao, jer odavno nisam ni jeo ni pio.

I zaista, bilo je otada prošlo skoro ĉetrdeset ĉasova. Donesoše Dantesu parĉe hljeba, a Jakopo mu pruţi ĉuturicu.

- Krmu u lijevo! - viknu kapetan okrećući se krmaru. Dantes baci pogled na istu stranu, prinoseći ĉuturicu

ustima, ali ĉuturica ostade na pola puta. - Gle! - zapita gazda. - Šta li se to dogaĊa u Ifskoj tvrĊavi. I zaista, jedan mali bijeli oblak, oblak koji je privukao Dantesovu paţnju, pojavi se iznad zidova juţne kule IfsketvrĊave. Trenutak kasnije, pucanj udaljene eksplozije dopre oslabljen na palubu tartane. Mornari digoše glave i pogledaše

se.- Šta li to znaĉi? - zapita gazda.

- Moţda je pobjegao noćas neki zatvorenik - reĉe Dantes - pa pucaju iz topa u znak uzbune.

Gazda baci pogled na mladića koji, dok je to govorio, bješe prinjeo ĉuturicu ustima; ali ga vidje da s e sladi

teĉnošću iz nje tako mirno i zadovoljno, da i kad bi imao ma kakvu sumnju, ta bi mu sumnja samo projurila krozglavu i odmah išĉezla. - Ovaj je rum Ċavolski jak - reĉe Dantes brišući rukavom svoje košulje ĉelo obliveno znojem.

- Bilo kako bilo - promrmlja gazda gledajući u njega -ako je on, onda utoliko bolje; jer sam na taj naĉin stekaoodliĉnog mornara. Pod izgovorom da je umoran, Dantes tada zatraţi da sjedne na krmu. Krmar, sav radostan što je smijenjen sa svojesluţbe, zapita gazdu pogledom šta da ĉini, a ovaj mu glavom dade znak da preda krmu svome novom drugu. Sjedeći tu mogao je Dantes da gleda pravo ka Marselj u. - Koji je danas dan u mjesecu? - zapita Dantes Jakopa, koji bješe došao i sjeo pored njega, gubeći iz vida Ifsku

tvrĊavu. - Dvadeset i osmi februar - odgovori ovaj.

- Koje godine? - zapita opet Dantes.

- Kako, koje godine! Vi pitate koje godine?

- Jest - prihvati mladić - pitam vas, koje godine?

- Zar ste zaboravili u kojoj smo sad godini?

- Šta ćete! Ja sam noćas preţivio takav strah - reĉe Dantes smijući se - da zbog toga umalo nisam poremetio

pameću, tako da mi se pamćenje sasvim pomutilo. Zato vas pitam, u kojoj je godini danas 28. februar?

- U godini 1829. - reĉe Jakopo. Bilo je prošlo taĉno ĉetrnaest godina otkako je Dantes bio uhapšen. Bilo mu je devetnaest godina kad je ušao u Ifsku tvrĊavu, a izlazio je iz nje u svojoj trideset i trećoj.

Bolan osmijeh preĊe mu preko usana. On se zapita šta li je bilo sa Mercedes za sve to vrijeme, kada je moralamisliti da je on umro.

Zatim bljesak mrţnje zasija u njegovim oĉima kada se sjeti ona tri ĉovjeka koji su bili krivci zbog njegovoga takodugog i muĉnog tamnovanja. I tada obnovi on protiv Danglara, Fernanda i Vilfora onu zakletvu neumoljive osvete koju već bješe izrekao usvojoj tamnici.

I ta zakletva nije više bila samo uzaludna prijetnja, jer u tome ĉasu ni najbrţa jedrilica na Sredozemnom moru nebi zacijelo mogla da stigne malu tartanu, koja je punim jedrima plovila ka Livornu.

öc o

ö

I — IO

KRIJUMĈARI

Dantes još ne bješe proveo ni cijeli dan na tome brodu, a već je uvidio s kim ima posla. Iako nije bio uĉenik opata

Farije, ipak je ĉasni gazda »Mlade Amelije« (to je bilo ime te Ċenovske jedrilice) znao skoro sve jezike koji segovore oko toga velikog jezera što se zove Sredozemno more - od arapskog do provansalskog. Osim što nije



morao da govori preko tumaĉa (koji su uvijek dosadni a ponekad i nepouzdani ljudi), to mu je, umnogom, olakša-

valo sporazumijevanje bilo sa brodovima koje je susretao na puĉini, bilo sa manjim barkama ĉije je tovare preuzi-mao duţ obale, bilo najzad sa ljudima bez imena, bez otadţbine, bez odreĊenog zanimanja, kakvih ima uvijek na

ploĉama kejova u blizini morskih pristaništa i koji ţive od onih tajanstvenih i skrivenih prihoda koji izgleda da im dolaze neposredno od proviĊenja, pošto oni nemaju nikakvih sredstava za ţivot koja bi se golim okom moglavidjeti. Prema tome lako je pogoditi da se Dantes nalazio na jednom krijumĉarskom brodu.

Zbog toga je gazda broda primio Dantesa sa izvjesnim nepovjerenjem, jer su njega poznavali svi carinski straţarite obale, i pošto su se oni meĊusobno utrkivali ko će vještije da podvali drugome, on je isprva pomislio da jeDantes izaslanik Carinarnice, koja se posluţila tim dovitljivim naĉinom da pronikne u neke tajne njegovog zanata.

Ali divan naĉin na koji se Dantes izvukao iz nevolje kad je zakrmanio još više uz vjetar potpuno ga je uspokojio;

zatim kasnije, kad je vidio onaj oblaĉak dima kako lebdi poput perjanice iznad bastiona Ifske tvrĊave, i kad je ĉuoonaj udaljeni odjek topovskog pucnja, on je za trenutak pomislio da je na svoj brod primio onoga kome se - kao

kad ulaze i izlaze kraljevi - odavala poĉast topovskom paljbom. Istina, to ga je već manje zabrinjavalo nego da jetaj došljak bio carinski sluţbenik; ali ova druga pretpostavka išĉeze brzo kao i ona prva kad vidje kako je njegovnovi mornar potpuno spokojan.

Edmond je, dakle, imao to preimućstvo što je znao ko je i šta je njegov gazda, dok ovaj nije mogao znati ko jeDantes. Makar s koje strane da su ga napadali stari mornar ili njegovi drugovi, on se dobro drţao i nije ništapriznao, nego je navodno mnoge pojedinosti o Napulju i Malti, koje je poznavao kao i Marselj, i ostao pri svom

prvom tvrĊenju tako ĉvrsto, da je to sluţilo na ĉast njegovom pamćenju. I tako Đenovljanin, ma koliko da je bio

prepreden, pusti da ga obmane Edmond, kome je išla na ruku njegova umiljatost, njegovo pomorsko iskustvo, anaroĉito njegovo majstorsko pretvaranje. A osim toga, moţda je Đenovljanin bio kao oni mudri ljudi koji uvijek znaju samo ono što treba da znaju, i kojivjeruju samo ono što im godi. I tako, u takvim meĊusobnim odnosima, stigoše u Livorno. Trebalo je da Edmond izvrši tu još jednu probu: da vidi da li će sam sebe prepoznati, jer je bilo proteklo ĉetrnaestgodina otkako nije vidio svoje lice. Njemu je ostala u sjećanju dosta taĉna slika o tome kako je izgledao kad je biomladić, a sad je trebalo da vidi kako izgleda kao odrastao ĉovjek. Njegovi drugovi su smatrali da je njegov zavjetda nosi kosu i bradu bio ispunjen, a on je već toliko puta pristajao sa brodom u Livornu, te je poznavao jednog

berberina u ulici svetog Ferdinanda. On uĊe u njegovu radnju da se obrije i ošiša.

Berberin pogleda zaĉuĊeno tog ĉovjeka sa dugom i gustom crnom bradom, koji je liĉio na one lijepe Ticija-nove

likove. U to vrijeme još nije bila moda da se nosi tako dugaĉka brada i kosa, a danas bi se neki berberin zaĉudiosamo tome što ĉovjek sa tako lijepim prirodnim preimućstvima pristaje da ih se liši.

Livornski berberin dade se na posao ne stavljajući nikakvu primjedbu. Kad je posao bio završen, kad Edmond osjeti da mu je podbradak potpuno obrijan, i kad mu je kosa bila svedenana obiĉnu duţinu, on zatraţi ogledalo i pogleda se u njemu.

Njemu je tada bilo trideset i tri godine, kao što smo već kazali, i onih ĉetrnaest godina tamnovanja stvorile su, datako kaţemo, veliku duhovnu promjenu na njegovom licu. Dantes je ušao u Ifsku tvrĊavu sa okruglim, nasmijanim i vedrim licem srećnog mladića, kome su prvi koraci krozţivot bili laki i koji raĉuna na budućnost kao na prirodan nastavak prošlosti; ali je ono sad bilo znatno izmijenjeno.

Njegovo okruglasto lice se izduţilo: nasmijana usta dobila su one ĉvrste i oštre linije koje odaju odluĉnost; obrvesu mu se izvile ispod jedne jedine misaone bore; oĉi su mu se ispunile nekom dubokom tugom, iz ĉije su dubinesijevali s vremena na vrijeme tamni odbljesci, preziranje ljudskog roda i mrţnja; njegovo lice, lišeno tako dugodnevne svjetlosti i sunĉanih zraka, dobilo je onu tamnu boju koja stvara otmenu ljepotu ljudi sa Sjevera, kad im je

lice uokvireno crnom kosom; a ono duboko znanje što ga je stekao ozaravalo je cijelo njegovo lice sjajem umnogsamopouzdanja; osim toga, mada je od prirode bio dosta visok, bio je stekao onu temeljitu snagu tijela koje je

uvijek pribiralo sve svoje sile u sebe.Otmenost njegovih ţilavih i vitkih oblika zamijenila je ĉvrstina zaokrugljenih i snaţnih udova. A njegov glas sumolitve, jecaji i kletve izmijenile tako da je u njemu bio ĉas prizvuk neke ĉudne blagosti, ĉas oštrina grubog iskoro promuklog izgovora.

Osim toga, pošto su mu oĉi neprestano bile u polutami i mraku, one su stekle onu naroĉitu sposobnost da u mrakurazaznaju predmete, kao oĉi u hijene i vuka. Edmond se osmjehnu kad vide sebe, jer je bilo nemogućno da ga pozna ĉak i njegov najbliţi prijatelj, ako mu jeuopšte i ostao neki prijatelj, pošto ni on sam nije mogao sebe da pozna. Gazda »Mlade Amelije«, kome je mnogo bilo stalo da zadrţi meĊu svojim mornarima tako sposobnog ĉovjekakao što je bio Edmond, ponudio mu je nešto novca na raĉun njegove buduće zarade, i Edmond je to prihvatio. Kad

je izišao iz radnje berberina koji je na njemu izvršio taj prvi preobraţaj, prva mu je briga bila da uĊe u jednuprodavnicu i da kupi potpuno mornarsko odijelo, a ono je kao što znamo, sasvim jednostavno, jer se sastoji od

bijelih pantalona, prugaste košulje i frigijske kape.

U tom odijelu, noseći natrag Jakopu košulju i pantalone koje mu je ovaj bio pozajmio, pojavi se Edmond predgazdom »Mlade Amelije«, kome je morao da ponovi ono što mu je već ranije bio ispriĉao. Gazda nije htio da



pozna u tome lijepo i otmjeno obuĉenom mornaru onog ĉovjeka s gustom bradom, kosom punom algi i tijelommokrim od morske vode koga je izvukao na palubu svoga broda golog i već na izdisaju .

Oduševljen Dantesovim lijepim izgledom, on mu ponovo ponudi da ga uzme u sluţbu, ali je Dantes imao u glavidruge planove, te pristade da ostane kod njega samo tri mjeseca.Uostalom posada »Mlade Amelije« bila je vrlo vrijedna i poslušno je izvršavala nareĊenja svoga gazde, koji nijeimao obiĉaj da gubi vrijeme uzalud. Jedva da je njegov brod bio nedjelju dana u Livornu, a već su ispupĉeni

bokovi broda bili napunjeni šarenim muslinima, zabranjenim pamuĉnim tkaninama, engleskim barutom iduvanom na koji je monopolska uprava zaboravila da stavi svoj peĉat. Trebalo je sve to izvući iz Livorna ne plaćajući takse i iskrcati na obale Korzike, odakle bi se izvjesni špekulanti postarali da prebace taj tovar uFrancusku.

Brod se krete, i Edmond je ponovo plovio po onom plavom moru, tom prvom vidiku njegove mladosti, koje je on

tako ĉesto zamišljao dok je sanjario u svojoj tamnici. On ostavi na desnoj strani Gorgonu a na lijevoj Pjanozu, iuputi se zaviĉaju Paolija i Napoleona. Sutradan, kad iziĊe na palubu dosta rano, kao što je uvijek ĉinio, gazda zateĉe Dantesa naslonjenog na ogradu

broda kako posmatra sa ĉudnim izrazom lica gomilu granitnih stijena koje je sunce pri izlasku oblivalo ruţiĉa stom

svjetlošću: bilo je to ostrvo Monte Kristo. »Mlada Amelija« ga ostavi na otprilike tri ĉetvrti milje sa svoje lijeve strane i produţi put ka Korzici.

Dok je prolazio pored toga ostrva, ĉije mu je ime tako snaţno zvuĉalo, Dantes je mislio da bi bilo dovoljno daskoĉi u more, pa bi za pola sata već bio na toj obećanoj zemlji. Ali kad bi se našao tamo, šta bi radio bez alata

kojim bi otkopao svoje blago, bez oruţja kojim bi ga branio? Uostalom, šta bi na to rekli mornari, šta bi pomisliogazda? Trebalo je, dakle, ĉekati. Srećom, Dantes je umio da ĉeka; on je ĉetrnaest godina oĉekivao svoju slobodu, te je mogao sad, kad je bioslobodan, da priĉeka šest mjeseci ili godinu dana na bogatsvo. Zar on nije bio gotov da primi slobodu i bez bogatstva j> a j da mu je neko to ponudio?Uostalom, zar to bogatstvo nije bilo sasvim neizvjesno* * " Poniklo u bolesnom mozgu jadnoga opata Farije, zar

nij» » » i ono umrlo zajedno s njim?

Istina ono pismo kardinala Spade navodilo je neobiĉn».»_»_ taĉne podatke. I Dantes je od poĉetka do svršetka ponavljao u sjećanj - j- j-to pismo, od koga nijednu jedinu rijeĉ nije biozaboravio.

Smrkavalo se. Edmond vidje kako ostrvo mijenja umudm sebi sve prelive boja koje sumrak donosi, i kako se

guhJtJtJ u tami za sav ostali svijet; ali ga je on onim svojirmc« pogledom naviknutim na tamniĉki mrak,vjerovatno dalje gledao, jer ostade posljednji na palubi.

Sutradan se probudiše naspram Alerije. Cijeloga tor -a — r —: dana morali su da plove krivudajući, a uveĉe se poĉegss paliti vatre na obali. Prema rasporedu tih vatara zacijele!ĉije posada saznala da se tu moţe iskrcati tovar,

jer umjesr .r .r zastave podiţe fenjer na preĉku pri vrhu katarke, pa : : : pribliţiše na puškomet od obale.

Dantes je zapazio da je gazda »Mlade Amelije« vjer- — vatno u ĉast te sveĉane prilike, kada se poĉeo pribliţavsssobali, postavio na obrtna leţišta dva mala topa sliĉirirrr bedemokim puškama, koji su bez mnogo larme mot ^

baciti lijep metak od ĉetvrt funte na hiljadu koral _7_I-daljine.

Ali te veĉeri je ta predostroţnost bila izlišna, jer je sss^ izvršeno najtiše i najpristojnije. Ĉetiri barke priĊoše jecUKC ĉujno brodu, koji vjerovatno njima u poĉast spusti i sww ĉamac u more kako bilo da bilo, tek tih petĉamaca

radili tako vrijedno, da je u dva sata poslije ponoći v ----

tovar prešao sa »Mlade Amelije« na kopno. Još iste te noći - toliko je gazda »Mlade Amelije« WWW uredan ĉovjek - izvršena je podjela nagrada, te je sv ĉlan

posade dobio po sto toskanskih lira kao svoj dio, a to će reći skoro osamdeset franaka u francuskom novcu.

Ali pohod još nije bio završen, jer se uputiše Sardiniji. Trebalo je ponovo natovariti brod koji tek što bješeistovaren.

I ovaj drugi posao obavljen je isto onako uspješno kao i prvi. »Mlada Amelija« imala je sreću. Novi tovar bio je za vojvodinu luku. On se sastojao skoro potpuno od havanskih cigara, kereskog vina i malage.

Tu su imali sukob sa carinom, tom vjeĉnom naprijatelji-com gazde »Mlade Amelije«. Jedan carinski straţar pao jesmrtno ranjen, a dva mornara su bila ranjena. Dantes je bio jedan od te dvojice; metak mu je prošao kroz mišiće nalijevom ramenu.Dantes je bio skoro srećan zbog te ĉarke i skoro zadovoljan svojom ranom, jer su mu te grube uĉiteljke pokazalekakvim je oĉima on gledao u opasnost i kako je hrabro podnosio patnju. On je gledao u opasnost smijući se; a kadga je zrno pogodilo, rekao je kao onaj grĉki filozof: »Bole, ti nisi nikakva nevolja«. Pored toga on je pregledao smrtno ranjenog straţara, a taj prizor, bilo što mu se krv bila zagrijala u borbi, bilo štosu se u njemu rashladila ĉovjeĉanska osjećanja, uĉinio je na njega samo lak utisak. Dantes je bio na putu koji je

htio da preĊe i išao je ka cilju koji je htio da dostigne, te mu se srce skamenjivalo u grudima.

Uostalom, kad ga je Jakopo vidio kako pada, pomislio je da je mrtav, pa je jurnuo k njemu, podigao ga i najzad, pošto ga je odnio, njegovao ga je kao odliĉan drug.



Ovaj svijet, dakle, nije bio onako dobar kako ga je smatrao doktor Panglos; ali on nije bio ni onako rĊav kako ga jesmatrao Dantes, pošto je Jakopo, koji se nije imao ĉemu nadati od svoga druga osim da nasl ijedi njegov dio

novĉanih nagrada, bio onoliko oţalošćen kad je pomislio da je Dantes poginuo. Srećom, kao što rekosmo, Edmond je bio samo ranjen: zahvaljujući nekim travama koje stare ţene sa Sardinije

beru u naroĉito vrijeme i prodaju krijumĉarima, rana mu brzo zaraste. Edmond tada htjede da iskuša Jakopa, pamu ponudi kao naknadu za usluge koje mu je ovaj uĉinio svoj dio nagrade, ali Jakopo to odbi s gnušanjem.

Iz ove saosjećajne odanosti, koju je Jakopo osjetio prema Edmondu u trenutku kad ga je prvi pu t ugledao, proizišlo je to da je Edmond ukazivao Jakopu izvjesnu naklonost. Ali Jakopo i nije traţio ništa više, jer je nagonskinaslutio da je Edmond nešto više nego obiĉan mornar, iako je Edmond uspio da to sakrije od drugih. I ĉestitimornar je bio zadovoljan tom malom paţnjom koju mu je Edmond ukazivao. Zato za vrijeme dugih dana plovidbe, dok je brod, zahvaljujući povoljnom vjetru koji mu je nadimao jedra, jurio

bezbjedno po plavome moru te mu nije trebala druga pomoć osim krmareve, Edmond je, sa pomor skom mapom u

ruci, pouĉavao Jakopa kao što je jadni Farija pouĉavao njega. Pokazivao mu je kako se odreĊuje poloţaj nekeobale pomoću pomorskog raĉunanja, objašnjavao mu odstupanja kompasa, uĉio ga da ĉita iz velike otvoreneknjige što je iznad naših glava i koja se zove nebo, gdje je bog pisao po azuru dijamantskim slovima.

A kad bi ga Jakopo zapitao:- Zar vrijedi uĉiti svim tim stvarima jednog bijednog mornara kao što sam ja?

Edmond bi odgovorio:

- Ko zna? Moţda ćeš ti jednoga dana biti kapetan broda; pa i tvoj zemljak Bonaparta je postao car!

Zaboravili smo reći da je Jakopo bio Korzikanac. Dva i po mjeseca su već bila protekla u takvim uzastopnim plovidbama. Edmond je sad bio postao isto tako vještu plovidbi duţ obale kao što je nekada bio smion moreplovac; upoznao se sa svim obalskim krijumĉarima i nauĉiosve tajanstvene znake pomoću kojih se ti polugusari raspoznaju meĊusobno. Prošao je bezbroj puta pored svog ostrva Monte Kristo, ali za to vrijeme nije nijednom našao priliku da se na njegaiskrca.

Zato je bio donio ovu odluku:

Ĉim njegov ugovor sa gazdom »Mlade Amelije« istek -ne, iznajmiće omanju barku za svoj raĉun (a Dantes je tomogao, jer je u toku tih raznih plovidbi sakupio oko stotinu pijastra), pa će pod ma kakvim izgovorom otići naostrvo Monte Kristo.

Tamo bi potpuno slobodno vršio svoja istraţivanja. Ipak, ne potpuno slobodno, jer bi ga vjerovatno uhodili oni koji bi ga tamo odvezli.

Ali na ovom svijetu se ĉovjek mora ponekad izloţiti i opasnostima.

Tamnica je Edmonda naĉinila obazrivim, te nije ţelio da se izlaţe nikakvoj opasnosti. Uzalud je on traţio u svojoj mašti, ma koliko ona bila plodna, ali nije mogao pronaći drugi neki naĉin da dospijena to toliko ţeljeno ostrvo osim da ga neko tamo preveze. Dantes se još kolebao u toj odluci, kad ga gazda, koji je imao u njega veliko povjerenje i veliku ţelju da ga zadrţiu svojoj sluţbi, uze jedne veĉeri za mišicu i odvede ga u jednu krĉmu u ulici Olio u kojoj su se obiĉno sastajalinajvještiji krijumĉari iz Livorna. Tu su se obiĉno ugovarali krijumĉarski poslovi. Dantes je već nekoliko puta ulazio u tu pomorsku berzu pa videćisve te smjele morske šićardţije koje daje ĉitava jedna obala od blizu dvije hiljade milja u obimu, pitao se

kakvom li bi moći raspolagao ĉovjek koji bi uspio dfczEzE svojom voljom drma svima tim koncima koji se

sjedinjujj_j|_j[ ili razilaze.

Ovoga puta ticalo se jednog zamašnog posla: bio je pitanju jedan brod natovaren turskim ćilimima, levannen:skim ĉohama i kašmirom; trebalo je pronaći neko ner^r -r tralno zemljište gdje bi se mogao izvršiti pretovar, mjgzatim pokušati da se ti predmeti prebace na francuskC -U obalu.

Nagrada je bila ogromna ako bi se u tome uspjeUi_ trebalo je da svaki ĉlan posade dobije pedeset do šezdes^^gpijastra.

Gazda »Mlade Amelije« predloţi kao m jesto za iskrcrsc^c; van je ostrvo Monte Kristo, koje je potpuno pusto ikome nema ni vojnika ni carinskih straţara, te izgleda ga je u vrijeme mnogoboţaĉkog Olimpa postavio usi - ̂— :mora Merkur, bog trgovaca i lopova, tih dviju klasa koce mi danas smatramo za odvojene, ako ne i razliĉite, akc*aa je antiĉko doba, izgleda, svrstavalo u istu kategoriju. Pri pomenu imena Monte Kristo, Dantes uzdrhta radosti, on se diţe da bi prikrio svoje uzbuĊenje i proš» _». » pozadimljenoj krĉmi, gdje su se svi jezici svijeta staj-_- -u onu mješavinu što se naziva »franka.«

Kad se pribliţi dvojici pregovaraĉa, bilo je već odluĉe^^ da se pristane uz obalu Monte Krista i da se poĊe na putveć iduće noći. Kad upitaše Edmonda šta on o tome misli, on reĉ&^=^= to ostrvo pruţa svakojaku bezbjednost, i da vaţni

pothcrjci ti, da bi uspjeli, treba da se obavljaju što prije. Ništa, dakle, nije izmijenjeno u utvrĊenom prograi^nm Bilo je ugovoreno da zaplove sutradan uveĉe i daen

postaraju - pošto je more bilo tiho i vjetar povoljan-- prekosutra uveĉe budu kraj obale toga neutralnog ostrv—



II

OSTRVO MONTE KRISTO

I tako je, najzad, jednim od onih srećnih sluĉajeva koji se dogaĊaju onima na kojima se surovost sudbine takozasićavala, trebalo da Dantes stigne svome cilju prostim i prirodnim putem, i da zakoraĉi na ostrvo ne pobuĊujućini u kome nikakvu sumnju.

Samo jedna noć razdvajala ga je od toga toliko oĉekivanog polaska.

Ta noć bila je jedna od najgrozniĉavijih koje je Dantes ikada proveo. U toku te noći sve povoljne i nepovoljnemogućnosti javljale su mu se naizmjeniĉno u pameti: ako bi zatvorio oĉi, vidio bi pismo kardinala Spade napisano plamenim slovima na zidu; ako bi za trenutak usnuo, tada bi najbesmisleniji snovi poĉeli da mu se vrzmaju poglavi. Silazio je u pećine sa podovima od smaragda, sa zidovima od rubina, sa stalaktitima od dijamanata. Biser je

padao kap po kap kao što obiĉno kaplje podzemna voda. Edmond je, ushićen i zadivljen, punio svoje dţepove dragim kamenjem; zatim bi ponovo izišao na dnevnusvjetlost, a to drago k amenje se pretvaralo u obiĉan šljunak. Tada bi pokušao da se vrati u one divotne pećine koje

je samo bio nazreo; ali bi se put zaplitao u beskrajan labirint, a ulaz bi opet postao nevidljiv. Traţio je uzaludno usvome zamorenom sjećanju onu magijsku i tajanstvenu rijeĉ koja je arapskom ribaru otvarala blistave Ali -Babine

pećine. Sve je bilo uzalud; išĉezlo blago ponovo je bilo postalo svojina podzemnih duhova, od kojih se on zatrenutak bio ponadao da će ga oteti. Dan doĊe skoro isto onako grozniĉav kakva je bila i noć; ali on pomoću mašte donese i razumnost, te je Dantesmogao da utvrdi plan rada koji je dotada bio nejasan i kolebljiv u njegovoj pameti.

Veĉe doĊe, a sa njim i pripreme za polazak. Te pripreme pruţale su Dantesu mogućnost da sakrije svojuuzrujanost. Malo-pomalo on je uzeo vlast da svojim drugovima zapovijeda kao da je on gospodar broda; a kako su

njegova nareĊenja bila uvijek jasna, odreĊena i laka za izvršavanje, njegovi drugovi su ih izvršavali ne samo brzonego i rado.

Stari moreplovac ga je pustio da djela, jer je i on uvidio Dantesovu nadmoćnost nad ostalim mornarima i nad njimsamim. On je u tome mladom ĉovjeku vidio svog prirodnog nasljednika, i ţalio je što nema kćer da priveţeEdmonda tom uzvišenom vezom. U sedam sati uveĉe sve je bilo gotovo, a već u sedam i deset minuta plovili su oko svjetionika u trenutku kad jeovaj poĉeo da svijetli. More je bilo mirno, sa povjetarcem koji je dolazio sa jugoistoka. Plovili su pod aţurnim nebom po kome je i bogpalio jedan za drugim svoje svjetionike, od kojih je svaki po jedan zaseban svijet. Dantes izjavi da svi mogu da

odu na spavanje, a on preuzima na sebe da krmani brodom.

Kad je Maltez (tako su zvali Dantesa) dao takvu izjavu, to je bilo dovoljno, i svak je pošao spokojno na spavanje.

Dantesu, koji je bio naglo izbaĉen iz samoće u svijet, dogaĊalo se ponekad da osjeti preku potrebu da bude sam. Azar ima i veće i poetiĉnije samoće nego kad brod usamljeno plovi morem kroz noćnu tamu, u tišini beskraj nog

prostora i pod pogledom Gospoda?

Ovog puta samoća je bila ispunjena njegovim mislima, noć osvijetljena njegovim maštarijama, tišina oţivljenanjegovim zavjetima.

Kad se gazda probudio, brod je plovio pod punim jedrima; nije bilo nijednog djelića platna koji ne bi bio nadut odvjetra: prelazili su više od dvije i po milje na sat. Ostrvo Monte Kristo raslo je na vidiku.

Edmond ponovo predade brod njegovom gospodaru, pa otide da se i on opruzi na svom mornarskom leţaj u aliiako cijele te noći nije spavao, ipak nije mogao da sklopi oĉi nijednog trenutka.

Dva sata kasnije ponovo iziĊe na palubu. Brod je baš tada zaobilazio ostrvo Elbu. Bili su naspram Mareĉane iostavili za sobom ravno i zeleno ostrvo Pijanozu. Vidjelo se kako se ka nebeskom plavetnilu uzdiţe plameni vrhMonte Krista.

Dantes naredi k rmaru da okrene brod udesno, tako da im Pijanoza ostane na desnoj strani, jer je izraĉunao da bi nataj naĉin skratili put za dva do tri ĉvora. Oko pet sati poslije podne sagledali su ĉitavo ostrvo. Vidjele su se na njemu i najsitnije pojedinosti zahvaljujućionoj prozraĉnosti vazduha koja je svojstvena svjetlosti što je rasipaju sunĉevi zraci pri zalasku. Edmond je gutao oĉima tu gomilu stijenja na kojoj su se smjenjivale sve boje sumraka, poĉev od jasno ruţiĉastedo tamnoplave; s vremena na vrijeme obrazi bi mu se zaţarili, ĉelo zarumenjelo, a crven oblak prošao bi mu ispredoĉiju.

Nikada igraĉ koji je stavio na kocku sve što ima nije osjećao strepnju kakvu je osjećao Dantes kad bi se njegovanada popela do vrhunca.

Noć se spusti, i u deset sati priĊoše obali. »Mlada Amelija« stigla je prva na mjesto sastanka.

Dantes, iako je obiĉno umio da vlada sobom, nije se mogao uzdrţati, već prvi iskoĉi na obalu; da je smio, on bi kaoBrut poljubio zemlju.

Bila je mraĉna noć, ali u jedanaest sati mjesec se diţe iz mora i posrebri mu svaki talasić; zatim njegovi zraci,

ukoliko se više peo, poĉeše da poigravaju poput bijelih svjetlosnih vodopada po nagomilanim stijenama ovogdrugog peliona.





MeĊutim, otprilike na šezdeset koraka od pristaništa uĉini se Edmondu, koga njegovi drugovi još nisu moglividjeti usljed neravnog zemljišta, da su zarezi prestali; samo, oni se nisu završavali ni kod kakve pećine. Jedna

velika okrugla stijena, koja je leţala na ĉvrstoj osnovi, bila je jedini cilj do koga izgleda da su ti znaci vodili.Edmond pomisli da umjesto da je stigao na kraj, on se moţda, naprotiv, nalazio na samom poĉetku; zato se okretei poĊe natrag istim putem.

Za to vrijeme su njegovi drugovi spremali doruĉak, odlazili da zahvate vodu na izvoru, prenosili hljeb i voće na

obalu i pekli jare. Baš kad su ga skidali sa raţnja naĉinjenog za tu priliku, oni ugledaše Edmonda, koji je lako ismjelo kao divokoza sk akao sa stijene na stijenu. Oni ispališe jedan metak iz puške da mu dadu znak. Lovacodmah promijeni pravac i poĊe trĉeći natrag k njima. Ali baš kada su ga svi pratili pogledom u tome tako rećiletenju i govorili za njegovu vještinu da je luĊaĉki smjela, Edmondu se okliznu noga, kao da je htjela da opravda

njihovo strahovanje. Vidješe ga kako posrte na vrhu jedne stijene, uzviknu i išĉeze.

Svi jurnuše zajedno, jer su svi oni voljeli Edmonda i pored njegove nadmoćnosti; pa ipak Jakopo stiţe prvi.

On naĊe Edmonda kako leţi okrvavljen i skoro bez svijesti; mora biti da se skotrljao sa visine od dvanaest do petnaest stopa. Nasuše mu u usta nekoliko kapi ruma, i taj lijek, koji je već jednom dobro djelovao na njega,proizvede isto dejstvo kao i prvi put.

Edmond otvori oĉi i poţali se da osjeća jak bol u koljenu, veliku teţinu u glavi i nepodnošljiva sijevanja u krstima.Htjedoše da ga prenesu na obalu; ali kad ga dodirnuše, iako je Jakopo davao uputstva, on izjavi da nema snage daizdrţi prenos. Razumije se da za Dantesa nije uopšte dolazilo u obzir da doruĉkuje; ali je on zahtijevao da se njegovi drugovi,

vrate i doruĉkuju. Što se njega tiĉe, on je tvrdio da mu treba samo malo odmora, i da će ga oni po povratku zatećiu boljem stanju.

Mornari se nisu dali mnogo moliti: mornari su bili gladni, miris jareta dopirao je do njih, a meĊu morskimvukovima se ne pazi mnogo na ceremonije.

Poslije jednog sata oni se vratiše. Sve što je Edmond mogao da uĉini, bilo je da se odvuĉe desetak koraka dalje dabi se naslonio na jednu stijenu obraslu mahovinom.

Ali, ne samo da se Dantesovi bolovi nisu stišali, nego je izgledalo da su se i pojaĉali. Stari gazda, koji je morao daotplovi to prijepodne da preda svoj tovar na granici izmeĊu Pijemonta i Francuske, izmeĊu Nice i Freţisa,navaljivao je na Dantesa da pokuša da se digne. Dantes je ĉinio natĉovjeĉanske napore da se odazove tome pozi-*'

vu, ali je pri svakom pokušaju padao najzad jauĉući i blijedeći. - Slomio je kiĉmu - reĉe gazda šapatom. - Ali svejedno! To je dobar drug, i ne treba ga ostaviti; potrudimo se da ga

prenesemo do broda, i

Ali Dantes izjavi da više voli da umre nego da trpi uţasne bolove koje bi mu priĉinilo kretanje, pa ma kako ono

slabo bilo.- E, onda - reĉe gazda - neka bude što bude, ali se neće priĉati da smo ostavili bez pomoći jednog valjanog drugakao što ste vi. Otplovićemo tek veĉeras. Taj prijedlog zaĉudi jako mornare, iako mu se niko nije usprotivio, već naprotiv. Gazda je bio tako neumitanĉovjek, da je ovo sad bilo prvi put da se odrekao nekog pothvata ili makar odloţio njegovo izvršenje. Zato Dantes nije htio pristati da se radi njega uĉini tako teţak prekršaj pravila discipline koja je vladala na brodu. . - Ne - reĉe on gazdi. - Ja sam bio nespretan, pa je pravo da sam snosim kaznu za svoju nespretnost. Ostavite mi

malo dvopeka, jednu pušku, baruta i kuršuma da ubijem jariće ili ĉak i da se branim, kao i jedan budak dasagradim sebi neku kućicu, ako ne biste mogli uskoro da doĊete po mene. - Ali ti ćeš umr ijeti od gladi - reĉe gazda. - Više volim i to - odgovori Edmond - nego da trpim grozne bolove koje mi priĉinjava svaki pokret. Gazda se okretao ka brodu koji se ljuljao u pristaništu već donekle spreman za put i gotov da ponovo zaplovimorem ĉim bude potpuno opremljen.

- Pa šta moţemo da radimo, Malteţe! - reĉe on. - Ne moţemo te ostaviti tek tako, a ne moţemo se ni zadrţavatiduţe?

- Idite, idite! - uzviknu Dantes.- Mi se nećemo vratiti bar za nedjelju dana - reĉe gazda - pa i onda moraćemo da skrenemo sa svog puta da bismo

došli do tebe. - Slušajte - reĉe Dantes - ako za dva do tri dana susretnete neku ribarsku laĊicu ili kakvu drugu koja bi prolazilaovuda, preporuĉite me njoj, a ja ću platiti dvadeset i pet pijastra da me odveze natrag u Livorno. Ako ne naiĊete nina jednu, onda se vratite ovamo. Gazda zavrtje glavom.

- Slušajte, gazda Baldi - reĉe Jakopo - ima jedan naĉin da se sve ovo uredi. Vi poĊite, a ja ću ostati kraj ranjenikada ga njegujem.

- I ti ćeš se odreći svog udjela u dobiti - reĉe Edmond - da bi ostao sa mnom?- Jeste - reĉe Jakopo - i ne bih zaţalio. - Onda si ti ĉestit mladić, Jakopo - reĉe Edmond. - Bog će te nagraditi za tvoju dobru namjeru; ali meni nije niko

potreban, hvala ti. Za dan-dva ja ću se oporaviti, a nadam se da ću meĊu ovim stijenama naći neke trave kojeodliĉno lijeĉe uboje.



I jedan ĉudan smješak zalebdje na Dantesovim usnama. On steţe srdaĉno ruku Jakopu, ali ostade nepokolebljiv usvojoj odluci da ostane, i to da ostane sam.

Krijumĉari ostaviše Edmondu ono što je zatraţio i udaljiše se, ali su se osvrnuli nekoliko puta i kad god bi seosvrnuli, mahali su mu na sve moguće naĉine u znak srdaĉnog opraštanja, na što je Edmond odgovarao samorukom, kao da nije mogao da pokrene ostali dio tijela.

Zatim kad se oni izgubiše iz vida, Dantes prošapta smijući se:

- Ĉudnovato da se baš meĊu ovakvim ljudima nailazi na dokaze prijateljstva i odanosti. Zatim se oprezno odvuĉe do vrha stijene koja mu je zaklanjala more, i odande vidje jedrilicu kako završava svojepripreme za plovidbu, kako diţe kotvu, ljulja se ljupko kao galeb kad se sprema da poleti, i odlazi. Poslije jednog sata ona sasvim išĉeze, ili se bar sa mjesta gdje je ostao ranjenik nije mogla vidjeti.

Tada se Dantes uspravi gipkije i hitrije nego jarad koja su skakutala meĊu mirtama i mastikama po tim divljim

stijenama, uze pušku jednom rukom a budak drugom, pa jurnu ka onoj stijeni kod koje su se završavali zarezi štoih bješe zapazio na stijenama. - A sada - uzviknu on sjećajući se priĉe o arapskom ribaru koju mu je priĉao Farija - sada, Sezame, otvori se!

III

USHIĆENJE Sunce je stiglo otprilike na trećinu svoga dnevnog puta, i njegovi majski zraci, topli i ţivotvorni, padali su nastijene, koje kao da su i same osjećale njegovu toplotu; hiljade zrikavaca, nevidljivih u vrijesju, zamorilo je jedno-

liko i neprekidno; lišće na mirtama i maslinama podrhtavalo je i odavalo skoro metalan zvuk. Kad god bi Edmond

zakoraĉio na ugrijani granit, natjerao bi u bjekstvo guštere koji su liĉili na smaragd; vidjelo se kako u daljini skaĉu po strmim padinama divlje koze koje ponekad privlaĉe ovamo lovce: jednom rijeĉju, ostrvo je bilo nastanjeno i nanjemu je strujao ţivot, a ipak se Edmond tu osjećao usamljen u boţjoj ruci. Osjećao je nekakvu uzrujanost dosta sliĉnu strahu: bilo je to ono nepovjerenje prema dnevnoj svjetlosti koje nas

nagoni da ĉak i u pustinji pomišljamo da nas posmatraju ispitivaĉke oĉi. To osjećanje bilo je tako jako, da u trenutku kad je trebalo da zapoĉne posao, Edmond zastade, spusti budak nazemlju, ponovo uze pušku, pope se opet na najvišu stijenu ostrva, pa odatle baci širok pogled na sve što ga jeokruţavalo. Ali moramo reći da ono što je privuklo njegovu paţnju nije bila ni poetiĉna Korzika na kojoj je mogao da razaznaĉak i pojedine kuće, ni skoro nepoznata Sardinija iza nje, ni ostrvo Elba sa puno uspomena, ni najzad ona jedva

primjetna linija što se pruţala ka vidiku i koja je izvjeţbanom mornarskom oku otrkivala ponositu Đenovu itrgovaĉki Livorno. Ne: njegovu paţnju privlaĉila je gusarska laĊa koja je otplovila u zoru, i jedrilica koja tek što

bješe otišla.

Prva laĊa je baš tada išĉezavala u moreuzu Bonifaĉio, a druga je plovila u suprotnom pravcu duţ Korzike, koju sespremala da zaobiĊe. Taj pogled uspokoji Edmonda.

On tada spusti oĉi na bliţe predmete koji su bili oko njega; vidio je da se nalazi na najvišoj taĉki ostrva kao šiljata,tanana statua na tome ogromnom postolju. Ispod njega nijednog ĉovjeka; oko njega nijedne barke: ništa osimaţurnog mora koje je zapljuskivalo podnoţje ostrva, i koje je to vjeĉito udaranje kitilo srebrnim resama.

Tada on siĊe brzim ali ipak vrlo opreznim korakom, jer se u takvom jednom trenutku mnogo bojao nekognesreć-nog sluĉaja sliĉnog onome što ga je onako vješto i uspješno odglumio. Kao što smo kazali, Dantes je bio pošao unazad duţ zareza naĉinjenih u stijenama, te je vidio da ta linija vodi ka

jednom malom zatonu skrivenom kao kupalište antiĉkih nimfi. Taj zaton bio je dovoljno širok, pri ulazu idovoljno dubok u sredini da bi omanji brod iz grupe lakih jedrilica mogao da u njega uĊe i ostane tu sakriven.Tada, slijedeći nit izvoĊenja zakljuĉaka, kao nit koju je vidio kako u rukama opata Farije vodi um tako dovitljivokroz splet raznih mogućnosti, on pomisli da je kardinal Spada, u svojoj ţelji da ne bude viĊen, pristao u tom

zatonu, sakrio u njemu svoj brodić, pa išao linijom koju su oznaĉavali zarezi, i na kraju te linije zakopao svojeblago.

Ova pretpostavka ponovo je odvela Dantesa do one okrugle stijene.Samo jedna stvar je zabrinjavala Edmonda i remetila sve njegove pojmove iz dinamike: kako su mogli, ne

upotrebljavajući znatne snage, da podignu tu stijenu, koja je teţila moţda pet do šest hiljada funti, na onaj temeljna kome je leţala?

Odjednom Dantesu nešto pade na pamet. Umjesto da su je digli - pomisli on - vjerovatno su je spustili odgore.I on se brzo pope iznad te stijene da potraţi njeno ranije leţište.

I zaista, on uskoro vidje da je bila naĉinjena jedna blaga padina: stijena je klizila oslanjajući se na svoju osnovu izaustavila se na tome mjestu; druga jedna stijena, velika koliko obiĉan tesanik, posluţila je kao oslonac; kamenjei šljunak bili su paţljivo namješteni tako da prikriju svaki meĊuprostor; ta mala zidana graĊevina bila je pokrivenabusenjem, trava je izrasla po njoj, mahovina se po njoj rasprostrla, nekoliko sjemenki mirte i mastike zaustavilo se

na tome mjestu, te je ta stara stijena izgledala spojena sa tlom.

Dantes paţljivo ukloni zemlju, i tada uvidje, ili mu se bar uĉini da je uvidio ĉitavo to vješto smišljeno lukavstvo. Tada on poĉe da ruši budakom taj temelj koji je vrijeme bilo oĉvrsnulo.



Poslije rada od desetak minuta zid popusti, i u njemu je bila naĉinjena rupa koliko da se uvuĉe ruka.

Dantes ode i odsijeĉe najdeblje maslinovo stablo koje je mogao naći, skide mu granje, pa ga uvuĉe u rupu te naĉiniod njega polugu.

Ali je stijena bila u isti mah i suviše teška i suviše ĉvrsto nalegla na donju stijenu, da bi ljudska snaga, pa makar bila i Herkulova, mogla da je poljulja.

Dantes se tada dosjeti da bi trebalo srušiti baš taj oslonac.

Ali na koji naĉin? Dantes se obazre unaokolo kao što ĉine ljudi koji su u nedoumici, i pogled mu pade na rog divlje ovce, pun baruta,koji mu je ostavio njegov prijatelj Jakopo.

On se osmijehnu: pakleni pronalazak će izvršiti svoj posao. Dantes iskopa budakom, izmeĊu gornje stijene i one na koju je ova bila postavljena, jednu rupu za miniranje, kaošto obiĉno ĉine mineri kad hoće da ljudskim mišicama uštede odveć veliki zamor, pa je napuni barutom; zatimizvuĉe konce iz svoje maramice, pa ih uvalja u barut i naĉ ini fitilj.

Pošto zapali fitilj, Dantes se udalji. Nije morao dugo ĉekati na eksploziju: gornju stijenu podiţe ta bezmjerna sila, a donja se stijena razlete u komade.Kroz onaj mali otvor koji je Dantes najprije naĉinio pobjeţe ĉitav roj drhtavih insekata, a jedna ogromna zmija,ĉuvar toga tajanstvenog prolaza, zatalasa se na svojim plaviĉastim vijugama i išĉeze. Dantes se pribliţi: gornja stijena, koja je sad bila bez oslonca, bila je nagnuta ka ponoru. Neustrašivi istraţivaĉobiĊe oko nje, izabra najkolebljivije mjesto, upre svoju polugu o jednu njenu ivicu, pa, poput Sizifa, zape iz sve

snage da gura stijenu.Stijena, već poljuljana od potresa, zaklati se. Dantes udvostruĉi snagu; pomislio bi ĉovjek da to jedan od Titanaĉupa planine da ratuje sa gospodarem svih bogova. Naposljetku stijena popusti, poĉe da se kotrlja i da odskaĉe, pase sjuri i išĉeze tonući u moru. Ona je ostavila otkriveno jedno kruţno mjesto i izloţila dnevnoj svjetlosti jednu gvozdenu alku uĉvršćenu usred

jedne ploĉe kvadratnog oblika. Dantes uskliknu od radosti i ĉuda, jer još nikada niko nije postigao tako divan uspjeh pri prvom pokušaju. Htio je da nastavi posao, ali su mu noge toliko drhtale, srce mu lupalo tako jako, a tako vreo oblak promicao mu

ispred oĉiju, da je morao da se zaustavi.

Taj trenutak neodluĉnosti potrajao je koliko munja. Edmond provuĉe polugu kroz alku, podiţe je snaţno, iizvaljena ploĉa se odiţe, otkrivajući strmu padinu nekakvih stepenica koje su to nule u mrak jedne sve tamnije i

tamnije pećine. Neko drugi bi jurnuo, kliktao od radosti; ali Dantes zastade, poblijedje, poĉe da sumnja.

»Eh!« reĉe on sam sebi. »Treba da budem ĉovjek! Pošto sam naviknut na nevolje, ne treba da dopustim da meobeshrabri jedno razoĉarenje; inaĉe bi znaĉilo da sam patio uzalud. Srce prepukne kad se najprije raširi preko-

mjerno do tople nade, pa se zatim povuĉe i zatvori u hladnu stvarnost! Farija je sanjao, jer kardinal Spada nije ništazakopao u ovoj pećini, a moţda nije nikad ni dolazio ovamo; ili ako je i dolazio, Cezar Bordţija, taj neustrašivi

pustolov, neumorni i podmukli lupeţ, došao je poslije njega, pronašao mu trag, išao po istim putokaznim znacima

kao i ja, pa je kao i ja podigao ovaj kamen, sišao prije mene i nije mi za sobom ostavio ništa da uzmem.«

On ostade za trenutak nepomiĉan, zamišljen, oĉiju uprtih u taj mraĉni i produţeni otvor. »Eto, sad kada ni na šta više ne raĉunam; sada kada sam sebi rekao da bi bilo ludo imati još malo nade, nastavak ove pustolovine je za mene samo predmet radoznalosti, i to je sve.«

I on je dalje stojao nepomiĉno, udubljen u razmišljanje. »Jest, jest, ovo je jedna pustolovina koja treba da uĊe u sastav ţivota protkanog mrakom i svjetlošću onogakraljevskog razbojnika, u splet ĉudnih dogaĊaja koji saĉinjavaju šarenu potku njegovog ţivota. Taj basnoslovnidogaĊaj morao je neminovno biti povezan sa drugim stvarima; jest, Bordţija je jedne noći došao ovamo sa

buktinjom u jednoj ruci i maĉem u drugoj dok su na dvadesetak koraka od njega, moţda ispod ove stijene, stajaladva zbira, namrgoĊeni i zloslutni, dva straţara koji su pogledom ispitivali kopno, vazduh i more, dok je njihovgospodar ulazio, kao što ću ja sad ući, razgoneći mrak svojom opasnom i plamenom rukom. Jest, ali šta li je Cezar uĉinio sa tim ţbirima kojima je tako odao svo ju tajnu?« - pitao se Dantes.

»Ono što je uĉinio i sa Alarikovim grobarima«, odgovori on sam sebi. »Zakopali su ih zajedno sa sahranjenim«.

Ali ako je došao ovamo, nastavi Dantes, »on je našao i uzeo blago. Bordţija, ĉovjek koji je uporeĊivao Italiju saartiĉokom i jeo list po list, taj Bordţija je isuviše dobro umio da upotrijebi svoje vrijeme da bi ga gubio vraćajućiovu stijenu natrag na njeno leţište«. »SiĊimo.«

I on siĊe sa osmijehom sumnje na usnama, šapćući ovu posljednju rijeĉ ljudske mudrosti: Moţd a!..

Ali umjesto mraka na koji je oĉekivao da naiĊe umjesto neprozirnog i iskvarenog vazduha, Dantes vidje samonekakvu blagu svjetlost rašĉinjenu u plaviĉasto vidjelo, jer su vazduh i svjetlost prodirali ne samo kroz otvor koji

je on maloĉas naĉinio, nego i kroz pukotine u stijeni, nevidljive spolja, kroz koje se vidjelo plavetnilo neba, po

kome su poigravale drhtave grane zelenih hrastova i bodljikave i puzave vrijeţe kupina.





- Ovo je neki drven sanduk sa gvozdenim okovom.

U tom trenutku jedna sjenka promaĉe brzo zaklanjajući dnevnu svjetlost. 21 Grof Monte Kristo I 321

Dantes ispusti budak, zgrabi pušku, proĊe ponovo kroz otvor i jurnu napolje. Jedna divlja koza preskoĉila je prvi ulaz u pećinu i brstila na nekoliko koraka dalje.

Bila je to zgodna prilika da obezbijedi sebi veĉeru, ali se Dantes bojao da pucanj puške ne privuĉe nekoga.

On razmisli malo, odsijeĉe jedno smolasto stalo, ode i zapali ga na vatri koja se još dimila i na kojoj su krijumĉarikuvali sebi doruĉak, pa se vrati s tom buktinjom.Nije htio da mu promakne nijedna pojedinost od onoga što će uskoro vidjeti. On pribliţi buktinju bezobliĉnoj i nedovršenoj rupi i vidje da se nije prevario: njegovi su udarci padali naizmje -

niĉno i na gvoţĊe i na drvo. On zabode buktinju u zemlju, pa nastavi rad.

Zaĉas je prostor od oko tri stope u duţinu i dvije u širinu bio rašĉišćen, i Dantes raspoznade jedan kovĉeg odhrastovine okovan gvoţĊem sa urezanim šarma. Nasred poklopca blistao je, na srebrnoj ploĉici koju zemlja nijemogla da potamni, grb porodice Spada, a to će reći uspravan maĉ sredinom ovalnog štita, kao što su italijanskištitovi, iznad koga je bio kardinalski šešir. Dantes ga lako raspoznade, jer koliko li mu je puta opat Farija crtao taj grb!

Sad više nije bilo nikakve sumnje; blago je bilo tu, jer niko ne bi preduzimao tolike mjere opreznosti samo zato da

na to mjesto vrati prazan kovĉeg.

Za tren oka Dantes otkopa kovĉeg sa svih strana i pri tom vidje kako mu se redom ukazuje srednja brava postavljena izmeĊu dva katanca, i drške na boĉnim stranama. Sve je to bilo išarano urezanim ukrasima, kao što seradilo u to vrijeme, kada je umjetnost oplemenjivala i najgrublje metale.

Dantes uhvati kovĉeg za ruĉice i pokuša da ga podigne, ali je to bilo nemogućno. On tada pokuša da ga otvori, ali su brava i katanci bili zakljuĉani; ti vjerni ĉuvari kao da nisu htjeli da predajudrugome svoje blago.

Dantes uvuĉe oštar krak budaka izmeĊu kovĉega i poklopca, pritište drţalje, i poklopac sa škripom puĉe. Jedanširok otvor u daskama olabavio je okov, te i on otpade, steţući svojim upornim noktima daske koje je odvalio pri

padu. Kovĉeg je bio otvoren. Vrtoglava groznica obuze Dantesa; on zgrabi pušku, odape je i stavi je pored sebe. On najprije zatvori oĉi, kao štoĉine djeca kad hoće da u blistavoj noći svoje mašte vide više zvijezda nego što ih mogu izbrojati na jošosvijetljenom nebu, pa ih zatim otvori i ostade zasjenjen.

Kovĉeg je bio podijeljen na tri pregrade.

U prvoj su se blistali ţućkastocrveni zlatnici sa riĊim oĊbljescima. U drugoj su bile lijepo sloţene neuglaĉane zlatne poluge, ali su od svih osobina zlata imale samo negovu teţinu ivrijednost.

Najzad u trećoj, dopola punoj, Edmond pregrštima zahvati dijamante, bisere, rubine, koje pusti da padaju kaoblistav vodopad, te su padajući jedno preko drugog stvarali šum sliĉan dobovanju grada o prozorska okna. Pošto je dodirivao, pipao, zavlaĉio svoje drhtave ruke u zlato i drago kamenje, Edmond se uspravi pa jurnu kroz

pećine u drhtavom ushićenju ĉovjeka koji je na granici ludila! On skoĉi na jednu stijenu odakle je mogao dasagleda more, i ne opazi ništa; bio je sam, sasvim sam, sa svojim nebrojenim, neĉuvenim, basnoslovnim blagomkoje je sad bilo njegovo. Samo, da li on to sad sanja, ili je budan? Da li je to neki kratkotrajni san, ili je on u svom

naruĉju ĉvrsto drţao stvarnost?

Osjećao je potrebu da ponovo vidi svoje blago, a meĊutim je osjećao da u ovom trenutku ne bi imao snage daizdrţi taj prizor. Za trenutak pritište objema rukama tjeme glave, kao da je htio da sprijeĉi svoj razum da pobjegne;zatim se rastrĉa po ostrvu, i nije išao nekim putem, jer njih i nema na ostrvu Monte Kristo, ni nekim odreĊenim

pravcem, natjerujući u bjekstvo divlje koze i plašeći morske ptice svojim poklicima i pokretima. Zatim sezaobilaznim putem vrati, sumnjajući još uvijek, jurnu u prvu pećinu pa u drugu, i naĊe se ponovo pred timrudnikom zlata i dijamanata.Ovog puta pade na koljena, pritiskujući objema svojim grĉevitim rukama svoje razigrano srce, i mrmljajućinekakvu molitvu koju je samo bog mogao razumjeti.

Uskoro se osjeti mirniji, pa prema tome i srećniji, jer je tek od toga ĉasa poĉeo da vjeruje u svoje blaţenstvo.

On tada poĉe da broji svoju imovinu: bilo je tu hiljadu zlatnih poluga od kojih je svaka bila teška po dvije do trifunte; zatim naslaga dvadeset i pet hiljada zlatnih talira, od kojih je svaki mogao vrijediti po osamdeset franaka u

sadašnjem novcu, svi sa likom pape Aleksandra VI i njegovih prethodnika, i tada zapazi da je pregradu ispra znio

tek do polovine; najzad zagrabi deset puta po pune pregršti bisera, dragoga kamenja, dijamanata, od kojih sumnoge uglavili u nakit najbolji zlatari onoga doba, te su predstavljali znatno veću vrijednost zbog svoje izrade.

Dantes vidje kako se dan bliţi smiraju i gasi postepeno. On se poboja da ga neko ne iznenadi ako ostane u pećini,te iziĊe s puškom u ruci. Parĉe dvopeka i nekoliko gutljaja vina bili su mu veĉera. Zatim vrati ploĉu na svoje

mjesto, leţe na nju i spavao je jedva nekoliko sati, štiteći svojim tijelom ulazak u pećinu.





Radoznalci su pratili pogledom taj mali brod sve dok ga ne izgubiše iz vida, a tada otpoĉeše nagaĊanja kud li on to

ide; jedni su smatrali da će na Korziku, drugi na ostrvo Elbu; neki su nudili da se klade da odlazi u Španiju, a drugisu tvrdili da ide u Afriku; niko i ne pomisli da spomene ostrvo Monte Kristo.

MeĊutim, Dantes je išao ka Monte Kristu. On tamo stiţe drugog dana pred veĉe; brod je bio odliĉna jedrilica, te je prešao tu razdaljinu za trideset i pet sati.Dantes je ranije potpuno bio ispitao obalu, te umjesto da pristane na uobiĉajenom mjestu, on baci kotvu u malom

zatonu.Ostrvo je bilo pusto; nije bilo znakova da je iko pristajao uz obalu otkako je Dantes sa njega otišao. On otidesvome blagu; sve je bilo u istom stanju kako ga je ostavio.

Sutradan je njegovo ogromno bogatstvo bilo preneseno na jahtu i zatvoreno u one tri pregrade tajnog ormana.

Dantes priĉeka da proĊe još osam dana. Za tih osam dana on je probe radi plovio jahtom oko ostrva, prouĉavajući je kao što dobar jahaĉ prouĉava svoga konja, a poslije tog vremena poznavao je sve njene dobre osobine i svenedostatke. Dantes se zareĉe da će povećati jedne i popraviti druge.

Osmog dana Dantes vidje jedan brodić kako pod punim jedrima plovi ka ostrvu i raspoznade Jakopovu barku. Ondade znak na koji Jakopo odgovori, i poslije dva ĉasa barka je bila pored jahte. Bio je po jedan tuţan odgovor na svako pitanje koje Dantes bješe postavio. Stari Dantes je bio umro.

Mercedes je išĉezla. Edmond sasluša te dvije vijesti mirna lica; ali odmah zatim siĊe na obalu i zabrani da ga iko prati.

Poslije dva ĉasa on se vrati. Dva mornara sa Jakopove barke preĊoše na njegovu jahtu da mu pomaţu uupravljanju brodom, pa zatim on naredi da se brod uputi ka Marselju. On je već bio predvidio oĉevu smrt; ali, štali je bilo sa Mercedes?

Edmond nije mogao da da dovoljna uputstva svome izaslaniku a da pri tom ne oda svoju tajnu; uostalom, bilo je i

drugih obavještenja koja je htio da prikupi i za koja se oslanjao samo na sebe. Ogledalo mu je u Livornu pokazaloda mu ne prijeti opasnost da ga neko prepozna; uostalom, on je imao na raspolaganju sva sredstva za prerušavanje.I tako jednog jutra jahta, za kojom je išla mala barka, uĊe hrabro u marseljsko pristanište i zaustavi se taĉnonaspram mjesta sa koga su ga one kobne veĉeri ukrcali za Ifsku tvrĊavu.

Dantes malo uzdrhta kad vidje da u ĉamcu zdravstvene kontrole dolazi k njemu jedan ţandarm. Ali mu Dantes, saonim savršenim samopouzdanjem koje je bio stekao, pruţi jedan engleski pasoš što ga je kupio u Livornu, te

pomoću te tuĊinske propusnice, koja se u Francuskoj poštuje mnogo više nego domaća, iziĊe on bez ikakvihteškoća na obalu.

Prvi koga ugleda Dantes kad poĊe Kanebijerom bio je jedan od mornara sa »Faraona.« Taj ĉovjek je sluţio pod

njegovom komandom i poslutio je Dantesu da se uspokoji u pogledu promjene njegovog izgleda. On poĊe pravo k tome ĉovjeku i postavi mu više pitanja na koje ovaj odgovori ne pokazujući ni rijeĉima ni licem da se sjeća da jeikada vidio onoga s kim je razgovarao.

Dantes dade mornaru jedan metalni novĉić da bi mu se zahvalio za obavještenja koja mu je ovaj dao; ali odmahzatim ĉu kako taj ĉovjek trĉi za njim.

Dantes se okrete.

- Izvinite, gospodine - reĉe mornar - ali vi ste moţda pogriješili; vjeovatno ste mislili da mi date novĉić od dvafranka, a dali ste mi zlatnik.

- Zaista, prijatelju - odgovori Dantes - prevario sam se; ali pošto vaše poštenje zasluţuje da se nagradi, evo vam još jedan, i molim vas da ga primite i popijete u moje zdravlje sa svojim drugovima.

Mornar pogleda u Dantesa sa tolikim ĉuĊenjem, da se ne sjeti ĉak ni da mu se zahvali, pa gledajući ga kako odlazi,reĉe: - Ovo mora da je neki nabob koji je tek prispio iz Indije.

Dantes produţi svojim putem; pri svakom koraku osjećao je kako mu se srce steţe od nekog novog uzbuĊenja, jer su sve njegove uspomene iz djetinjstva, nezaboravne i vjeĉno u sjećanju, bile tu pred njim, pomaljale se u kutu

svakog trga, na uglu svake ulice, iza svakog kamena na raskrsnicama. Kad stiţe na kraj ulice Noaj i kad ugledaMejlanske aleje, on osjeti kako mu koljena klecaju, i zamalo ne pade pod toĉkove jednih kola. Naposljetku stiţedo kuće u kojoj je stanovao njegov otac. Jabuĉine i dragoljub bili su išĉezli sa mansarde, gdje ih je nekada rukadobroga starca rasporeĊivala po rešetkastoj ogradi sa tolikom paţnjom.

On se nasloni na jedno drvo i ostade tu neko vrijeme zamišljen, posmatrajući najviše spratove te bijedne kućice;naposljetku priĊe ulazu, prekoraĉi prag, zapita da li ima kakav prazan stan, pa iako je stan na petom spratu biozauzet, on je toliko navaljivao da ga vidi, da se vratar pope gore i zamoli u ime jednog stranca ljude koji su u

njemu stanovali za dopuštenje da taj stranac pregleda dvije sobe od kojih se stan sastojao. U tome malom stanustanovali su jedan mlad ĉovjek i jedna mlada ţena, koji se bjehu vjenĉali tek prije nedjelju dana. Kad ugleda to dvoje mladih, Dantes uzdahnu duboko.

Inaĉe, ništa tu nije više podsjećalo Dantesa da je to bio stan njegovoga oca: zidovi nisu bili više obloţeni istim

tapetama; sav stari namještaj, ti, Edmondovi prijatelji iz djetinjstva, koga se do sitnica sjećao, bio je išĉezao. Samosu zidovi bili isti.



Dantes se okrete ka krevetu; on je na istom mjestu kao i krevet preĊašnjeg stanara. I protiv njegove volje Dantesunavrješe suze na oĉi, jer je zacijelo na tome mjestu starac izdahnuo izgovarajući ime svoga sina.

To dvoje mladih posmatrali su zaĉuĊeno tog ĉovjeka natuštena ĉela, niz ĉije su obraze tekle dvije krupne suze, dok mu je lice ostalo potpuno mirno. Ali kako svaki bol izaziva strahopoštovanje, dvoje mladih ne postaviše nika kvo

pitanje nepoznatom ĉovjeku, nego se samo povukoše unazad da ga ostave da plaĉe bez ustezanja; a kad on poĊe,oni ga ispratiše govoreći mu da moţe opet doći kad god htjedne i da će mu njihov skromni dom biti uvijek otvoren.

Kad siĊe na niţi sprat, Edmond se zaustavi pred drugim jednim vratima i zapita da li tu još stanuje krojaĉ Kadrus.Ali mu vratar odgovori da je taj ĉovjek poslovno propao i da sad drţi jednu malu krĉmu na putu od Belgarda kaBokeru.

Dantes side, zapita za adresu sopstvenika kuće u Mej-lanskim alejama, ode njegovom domu, prijavi se pod

imenom lorda Bilmora (to ime i titula bili su ispisani na njegovom pasošu) i kupi od njega tu kućicu za dvadeset i pet hiljada franaka. Bilo je u toj sumi bar deset hiljada franaka više nego što je ona vrijedila. Ali da mu je zatraţioi pola miliona, Dantes bi za nju platio tu cijenu.

Još istog dana biljeţnik koji je sastavio taj ugovor o kupovini obavijestio je mladence sa petog sprata da im novisopstvenik kuće nudi da izaberu koji hoće stan u cijeloj kući, ne povišavajući im nimalo stanarinu, pod uslovom damu ustupe one dvije sobe u kojima sad stanuju.Taj ĉudni dogaĊaj zanimao je više od nedjelju dana sve stanovnike Mejlanskih aleja i izazvao bezbrojna nagaĊa -

nja, od kojih nijedno nije bilo taĉno. Ali je naroĉito dovelo u zabunu sve mozgove i uzrujalo sve duhove to što su te veĉeri vidjeli tog istog ĉovjeka, koji

je toga jutra ušao u kuću u Mejlanskim alejama kako se šeta po selu Katalanu i kako ulazi u jednu bijednu ribarskukuću, gdje je ostao više od jednog sata raspitujući se o više osoba koje su pomrle ili išĉezle prije više od petnaest ilišesnaest godina. Sutradan, porodica kod koje je ušao da se o svemu tome raspita dobi na dar jednu sasvim novu katalonsku barku sadvije vuĉne mreţe i jednim alovom. Ta ĉestita porodica htjela je rado da se zahvali tome dareţljivom ispitavaĉu; ali su ga vidjeli kako je po izlasku iznjihove kuće izdao neka nareĊenja jednom mornaru, uzjahao konja i izišao iz Marselj a kroz kapiju na putu za Eks. V

KRĈMA KOD MOSTA NA GARI Oni koji su kao ja prokrstarili pješice juţnu Francusku mogli su zapaztiti izmeĊu Belgarda i Bokera, otprilike na

polovini puta od toga sela do varoši, ali ipak bliţe Bokeru nego Belgardu, jednu omanju krĉmu na kojoj visi plehana tabla koja škripi pri najmanjem vjetru, sa komiĉnom slikom rimskog vodovodnog mosta na Gari.

Ta mala krĉma, upravljajući se prema toku Rone, leţi na lijevoj strani puta, zaleĊem okrenuta rijeci; iza nje je ono

što se u Langdoku naziva vrtom, a to će reći da strana suprotna onoj koja otvara svoja vrata putnicima gleda u jedan zabran po kome se grĉi nekoliko zakrţljalih maslina i nekoliko divljih smokava sa lišćem posrebrenim od prašine. IzmeĊu njih, kao jedino povrće, vire strukovi bijelog luka, paprike i vlasca; najzad, u jednom njegovomuglu, kao neki zaboravljeni straţar, jedna visoka pinjona pruţa sumorno uvis svoje vitko stablo, dok njen vrh,

raširen poput lepeze, puckara pod suncem od trideset stepeni. Sve ovo drveće, veliko i malo, povija se i naginje prirodno na onu stranu kuda duva mistral, jedna od triju velikihnevolja Provanse; druge dvije, kao što se zna ili kao što se ne zna, bile su Diransa i Oblasna skupština.

Ovdje-ondje u okolnoj ravnici koja liĉi na veliko jezero od prašine ţivotari nekoliko stabljika pšenice kojutamošnji vrtari gaje bez sumnje iz radoznalosti, a na koji sluţe kao sedalo po jednom zrikavcu koji progoni svojom

kreštavom pjesmom putnike zalutale u ovu pustinju. Od prije sedam ili osam godina otprilike, tu krĉmu su drţali jedan ĉovjek i jedna ţena, koji su od posluge imalisamo jednu sobaricu koju su svi zvali Trineta, i jednog konjušara koji se odazivao na ime Pako. Njihova dvostruka

pomoć zadovoljavala je uveliko potrebe sluţbe otkako je prokopan kanal od Bokera do Egmorta, koji je

pobjedniĉki doveo barke umjesto ubrzanog kolskog saobraćaja, i putniĉke laĊe umjesto diliţansa. Taj kanal kao da je htio da pojaĉa jade nesrećnoga krĉmara koga je upropašćivao, jer je prolazio izmeĊu Rone kojamu je davala svoju vodu, i puta kome je oduzimao ţivot, i to na oko sto koraka od krĉme koju smo ukratko alivjerno opisali.

Krĉmar koji je drţao tu krĉmu mogao je imati ĉetrdeset do ĉetrdeset i pet godina, i bio je visok, suv i ţilav, pravi juţnjak sa upalim i sjajnim oĉima, orlovskim nosom i bijelim zubima kao u mesoţdera. Njegova kosa, koja,uprkos prvom naletu starosti, kao da se nije mogla riješiti da poĉne da sijedi, bila je - kaogod i brada, koju je nosiosamo ispod donje vilice - gusta, kudrava i tek ponegdje prošarana po kojom sijedom dlakom. Boja njegove koţe,od prirode mrka, postajala je još ugasitija usljed navike koju je nesrećnik stekao da stoji od jutra do veĉeri na pragusvojih vrata da vidi da li će mu pješke ili kolima stići neki gost. Za vrijeme tog skoro uvijek uzaludnog oĉekivanja

on je glavu zaštićivao od paklene sunĉeve ţege samo jednom crvenom maramom koju je ve zivao na glavi poput

španskih mazgara. Taj ĉovjek bio je naš stari poznanik Gaspar Kadrus. Njegova ţena, koja se djevojkom zvala Madlena Radel, bila je naprotiv blijeda, mršava i bolešljiva. RoĊena u

okolini Arla, ona je, i pored toga što je saĉuvala prvobitne crte nasljedne ljepote svojih zemljaka - vidjela kako jojlice polako ruţnja od gotovo neprekidnih napada jedne od onih potajnih groznica tako ĉestih meĊu stanovništvom



oko bara Egmorta i ritova Kamarge. Ona je stoga skoro uvijek sjedila i cvokotala u svojoj sobi na prvom spratu

izvaljena u fotelji ili na krevetu, dok je njen muţ kao i obiĉno straţario na vratima; on je to straţarenje produţa-vao utoliko radije, što kad god bi se susreo sa svojom jetkom polovinom, ova bi ga progonila svojimvjeĉitim jadikovanjem na sudbinu, jadikovanjem na koje bi njen muţ obiĉno odgovarao samo ovim filozofskimrijeĉima: - Ćuti, Karkonta! To je boţja volja.

Taj nadimak dobila je Madlena Radel po tome što je roĊena u selu Karkontu, koje leţi izmeĊu Salona iLambe-ska. I tako po tamošnjem obiĉaju koji zahtijeva da se ljudi skoro uvijek zovu po nadimku umjesto pokrštenom imenu, njen muţ je tim nadimkom zamijenio ime Madlena, moţda odveć blago i njeţno sa njegov grubigovor.

MeĊutim, i pored ove toboţnje pomirenosti sa odlukama sudbine, ne treba vjerovati da naš krĉmar nije dubokoosjećao bijedu u koju ga je svukao taj prokleti Bokerski kanal, i da je bio neosjetljiv prema neprekidnimtuţbalicama kojima ga je njegova ţena progonila. Bio je to, kao i svi juţnjaci, ĉovjek um jeren i skroman, ali

sujetan u javnom ţivotu. Zato on, u doba svoga blagostanja, nije propuštao nijedan stoĉni vašar, niti ijednu sveĉa-

nost Taraske, a da se tamo ne pojavi sa Karkontom, u jednom od onih ţivopisnih odijela juţne Francuske koje vodisvoje porijeklo istovremeno i iz Katalonije i iz Andaluzije; a ona u onoj divnoj nošnji ţena iz Arla koja izgleda da

je pozajmljena i iz Grĉke i iz Arabije. Ali su malo - pomalo i lanci za ĉasovnike, i ogrlice, i pojasevi u bezbrojnimbojama, i vezeni jeleci, i kadifeni kaputi, i ĉarape sa otmenim šarama, i šarene dokoljenice, i cipele sa srebrnimkopĉama išĉezli, te se Gaspar Kadrus, pošto se više nije mogao pokazivati u svom nekadašnjem sjaju, odrekao i za

sebe i za svoju ţenu svih tih javnih sveĉanosti, ĉije je vesele zvuke, sa potajnim bolom u srcu, slušao kakoodjekuju ĉak do vrata te bijdne krĉme koju je i dalje ĉuvao mnogo više kao utoĉište nego kao radnju.

Kadrus je, dakle, po svom obiĉaju, stojao toga jutra pred svojim vratima, prelazeći svojim neveselim pogledom sa

jedne gole ledine, po kojoj je kljucalo nekoliko kokošaka, na oba kraja pustog druma koji se gubio na jednoj stranika jugu a na drugoj ka sjeveru, kad ga odjednom kreštav glas njegove ţene primora da napusti svoje straţarskomjesto. On uĊe u kuću gunĊajući i pope se na gornji sprat, ostavljajući ipak vrata širom otvorena, kao da hoće dapozove putnike da ga u prolazu ne zaborave.

U trenutku kada je Kadrus ulazio u kuću, drum koji smo spomenuli i po kome su prelet jeli njegovi pogledi bio jeprazan i pust kao pustinja u podne; on se pruţio, bijel i beskrajan, izmeĊu dva reda krţljavih drveta, te je sasvimrazumljivo što se nijedan putnik, slobodan da preko dana izabere i neko drugo vrijeme, nije usuĊivao da sad zaĊeu tu uţasnu Saharu. MeĊutim, nasuprot svakoj vjerovatnoći, da je Kadrus ostao na svome mjestu, on bi mogao vidjeti kako se u pravcuBelgarda pomalja jedan konjanik i jedan konj koji su se kretali onim uljudnim i prijateljskim hodom koji pokazuje

da izmeĊu konja i konjanika postoje najbolji odnosi. Konj je bio kastriran i išao je prijatnim lakim kasom, akonjanik je bio neki sveštenik u crnom odijelu i sa trorogim šeširom na glavi, iako je tada podnevno sunce uţasno peklo. Išli su vrlo umjerenim kasom. Stigavši pred vrata, zaustaviše se. Bilo bi teško pogoditi da li je konj zaustavio ĉovjeka ili je ĉovjek zaustaviokonja; ali u svakom sluĉaju konjanik sjaha, povuĉe konja za uzdu i priveza ga za zakaĉku jednog rasklimatanog

prozorskog kapka koji se drţao još samo na jednoj šarki; zatim sveštenik priĊe vratima brišući crvenom pamuĉnom maramom svoje ĉelo obliveno znojem i zakuca triput u dovratak okovanim krajem štapa što ga jedrţao u ruci. Odmah zatim jedan veliki crn pas diţe se i poĊe nekoliko koraka lajući i kezeći se svojim bijelim i šilj astim

zubima; i taj njegov dvostruko neprijateljski postupak kazivao je koliko je malo bio naviknut na društvo. Uskoro teški koraci zaljuljaše drvene stepenice što su se pruţale duţ zida i niz koje je silazio pogureno i natraškedomaćin toga sirotinjskog doma, pred ĉijim je vratima stajao sveštenik. - Evo me! - govorio je Kadrus sav zaĉuĊen. - Evo me! Hoćeš li ćutati, Ćalove! Nemojte se plašiti, gospodine; on

laje ali ne ujeda. Vi ţelite vina, zar ne? jer je Ċavolska vruć ina... Ah, oprostite, - zaustavi se u rijeĉi Kadrus videćis kakvim putnikom ima posla - oprostite, nisam znao koga ću imati ĉast da doĉekam. Šta ţelite, šta traţite,gospodine popo? Stojim vam na usluzi.Sveštenik je gledao u tog ĉovjeka nekoliko trenutaka s nekakvom ĉudnom upornošću, pa je ĉak izgledalo da ţelida privuĉe na sebe krĉmarevu paţnju. Zatim kad vidje da njegovo lice ne izraţava nikakvo drugo osjećanje osimiznenaĊenja što ne dobija neki odgovor, svešteniku se uĉini da je vrijeme da se prekrati to ĉuĊenje, te reĉe sa vrlolakim talijanskim naglaskom:- Niste li vi gospodin Kadrus ?

- Jesam, gospodine - reĉe krĉmar, moţda još više zaĉuĊen tim pitanjem nego maloĉas ćutanjem - jesam zaista;

Gaspar Kadrus, na sluţbi vam. - Gaspar Kadrus,.. da, ĉini mi se da tako glasi ime i prezime. Vi ste stanovali nekada u Mejlanskim alejama, zar

ne? Na ĉetvrtom spratu, - Tako je.

22 Grof Monte Kristo I337



- I vi ste bili po zanimanju krojaĉ?

- Jesam, ali je posao išao sve gore i gore, jer u onom vraškom Marselju je takva vrućina da će, ĉini mi se, ljudinaposljetku sasvim prestati da se oblaĉe. Ali kad spomenuh vrućinu, zar nećete da se malo osvjeţite, gospodinepopo?- Hoću; dajte mi bocu vašeg najboljeg vina, pa ćemo nastaviti razgovor, ako vam je po volji, ondje gdje smo stali.

- Kako god vi ţelite, gospodine popo - reĉe Kadrus.

I da ne bi izgubio priliku da proda jednu od posljednjih boca kaorskog vina koje su mu još bile ostale, Kadrus se poţuri da podigne jedan kapak u samom podu te odaje u prizemlju koja je sluţila istovremeno i kao dvorana i kaokuj na.

Kad se poslije pet minuta vratio, zateĉe sveštenika kako sjedi na jednoj stolici bez naslona, nalakćen na dugaĉak sto, dok se Ćalov izgleda bio pomirio s njim, pošto je shvatio da će taj neobiĉni putnik popiti nešto, te je opruţio

po njegovoj butini svoj mršavi vrat i gledao ga malaksalim oĉima. - Vi ste sami? - zapita sveštenik krĉmara dok je ovaj stavljao pred njega bocu i jednu ĉašu.

- O, boţe moj! Jest, sam ili skoro sam, gospodine popo; jer imam ţenu koja ne moţe ni u ĉemu da mi pomogne, pošto je uvijek bolesna, jadna Karkonta. - Ah, vi ste oţenjeni! - reĉe sveštenik sa izvjesnim interesovanjem i bacajući oko sebe pogled koji kao da je

procjenjivao koliko malo vrijedi oskudni namještaj toga siromašnog domaćinstva. - Vi nalazite da nisam bogat, za ne, gospodine popo? -reĉe Kadrus uzdišući. - Ali šta ćete! Nije dovoljno biti

pošten ĉovjek da bi se uspjelo u ovom svijetu.

Sveštenik se zagleda u njega prodornim pogledom. -Jest, pošten ĉovjek; time se mogu pohvaliti, gospodine - reĉe krĉmar gledajući sveštenika u oĉi, sa rukom nagrudima i klimajući glavom. - A u današnje vrijeme to ne moţe svako da kaţe. - Utoliko bolje ako je istina to ĉime se vi hvalite - reĉe sveštenik - jer ja ĉvrsto vjerujem da će ranije ili docnije

pošten ĉovjek biti nagraĊen, a zao kaţnjen. - Vi tako govorite zato što ste sveštenik, gospodine popo; jest, zato što ste sveštenik - nastavi Kadrus sa gorkim

izrazom lica. - Poslije ovoga što ste sad rekli, ĉovjek ne mora da vjeruje u ono što vi govorite.

• Vi griješite, gospodine, što tako govorite - reĉe sveštenik - jer ću vam moţda baš ja uskoro biti dokaz za ono štotvrdim.- Šta hoćete time da kaţete ? - zapita Kadrus zaĉuĊeno. - Hoću da kaţem da treba najprije da se uvjerim da ste vi onaj s kim imam da svršim jedan posao. - Kakve dokaze hoćete da vam dam?

- Jeste li vi poznavali 1814, ili 1815, godine jednog mornara koji se zvao Dantes?

- Dantesa!.. Da li sam poznavao jadnoga Edmonda! Kako da ne! To je ĉak bio jedan od mojih najboljih prijatelja!- uzviknu Kadrus a lice mu se zacrvenje kao purpur, dok bistre i spokojne oĉi sveštenikove kao da su se širile kakobi potpuno obuhvatile onoga koga je ispitivao.

- Jest, ĉini mi se zaista da se zvao Edmond. - Da li se zvao Edmond, taj mladić! Kako da ne! To je isto tako istina kao što se ja zovem Gaspar Kadrus. Pa šta jebilo, gospodine, s tim jadnim Edmondom? - nastavi krĉmar. - Jeste li ga poznavali? Je li još ţiv? Je li slobodan?Da li je srećan?

- Umro je u tamnici, još oĉajniji i bjedniji nego robijaši koji vuku za sobom Ċule u robijašnici u Tulonu. Mrtvaĉko bljedilo zamijeni na Kadrusovom licu crvenilo koje ga isprva bješe oblilo. On se okrete, i sveštenik gavidje kako briše jednu suzu krajiĉkom crvene marame kojom je povezivao glavu.

- Jadni mladić! - promrmlja Kadrus. - E, pa eto još jednog dokaza za ono što vam rekoh, gospodine popo, da jedobri bog dobar samo prema zlim ljudima. Ah! -nastavi Kadrus onim šarolikim govorom juţnjaka - svijet ide odzla na gore, pa zato neka pada s neba dva dana barut, a jedan sat vatra, te da sve jednom bude svršeno!

- Izgleda da vi volite tog mladića od sveg srca, gospodine - reĉe sveštenik. - Jest, mnogo sam ga volio - reĉe Kadrus - mada se kajem što sam mu u jednom trenutku zavidio na njegovoj sreći. Ali kasnije, zaklinjem vam se, ne bio Kadrus ako nisam iskreno ţali njegovu nesrećnu sudbinu.

Nastade kratka tišina, a za to vrijeme ukoĉeni svešteni-kov pogled nije ni za trenutak prestao da ispituje pokret-

ljivo krĉmar evo lice. -1 vi ste se upoznali s tim mladićem ? - nastavi Kadrus.

- Bio sam pozvan kad je bio na samrti, da ga priĉestim i ispovjedim - odgovori sveštenik. - A od ĉega je umro? - zapita Kadrus prigušenim glasom. - A od ĉega se umire u tamnici kad se umire u tridesetoj godini, ako ne od sa mog tamnovanja?

Kadrus obrisa znoj koji mu je tekao s ĉela. - Najĉudnije je u svemu tome to - nastavi sveštenik -što mi se Dantes na svojoj samrtnoj postelji uvijek zaklinjaona raspetom Hristu, ljubeći mu noge, da ne zna pravi uzrok svoga tamnovanja. - To je istina, to je istina - promrmlja Kadrus - on to nije mogao znati. Ne, gospodine popo, taj jadni mladić nije

lagao.



- Zato mi je on i stavio u duţnost da razjasnim njegovu nesreću i da povratim ĉast njegovoj uspomeni, ako je tauspomena bila okaljana.

I sveštenikov pogled, postajući sve ukoĉeniji, gutao je skoro mraĉan izraz koji se pojavi na Kadrusovom licu.

- Jedan bogat Englez - nastavi sveštenik - njegov drug u nevolji, koji je izišao iz tamnice za vrijeme druge obnovekraljevstva, imao je pri sebi jedan dijamant velike vrijednosti. Kad je izlazio iz tamnice, htio je da ostavi Dantesu,

koji ga je za vrijeme jedne njegove bolesti njegovao kao brata, dokaz svoje zahvalnosti poklanjajući mu taj

dijamant. Dantes umjesto da se njim posluţi da potplati svoje tamniĉare (koji bi, uostalom, mogli dija mant uzeti pa poslije iznevjeriti Dantesa), ĉuvao ga je uvijek veoma briţljivo za sluĉaj ako bi izišao iz tamnice; jer ako biizišao iz tamnice, njegova budućnost bi bila obezbijeĊena prodajom toga jednog dijamant a.

- Znaĉi da je to bio, kao što kaţete, dijamant velike vrijednosti - reĉe Kadrus uţagrenih oĉiju. - Sve je relativno - nastavi sveštenik. - On je imao veliku vrijednost za Edmonda. Taj dijamant je bio procijenjen

da vrijedi pedeset hiljada franaka.

- Pedeset hiljada franaka! - reĉe Kadrus. - Pa to znaĉi da je bio krupan kao orah?

- Ne, nije baš tako - reĉe sveštenik - ali sad ćete ga vi sami ocijeniti, jer je on kod mene. Kadrus kao da je traţio pod sveštenikovim odijelom zaostavštinu o kojoj je ovaj govorio.

Sveštenik izvuĉe iz dţepa jednu kutijicu od crne šagrin-ske koţe, otvori je i pusti da pred zasjenjenim Kadrusovimoĉima zablista divan dragi kamen usaĊen u krasno izvajan prsten.

- I to vrijedi pedeset hiljada franaka?

- Bez prstena, koji i sam ima poveću vrijednost - reĉe sveštenik.

I on ponovo zatvori kutijicu i vrti u dţep dijamant koji je i dalje blistao u dnu Kadrusovih misli. - Ali kako to da se taj dijamant nalazi kod vas, gospodine popo? - zapita Kadrus. - Znaĉi da vam ga je Edmondostavio u nasljeĊe?

- Ne, ali me je odredio za izvršioca njegovog testamen ta. Rekao mi je: »Imao sam tri dobra prijatelja i vjerenicu.

Uvjeren sam da svi oni gorko ţale za mnom. Jedan od tih mojih dobrih prijatelja zvao se Kadrus«. Kadrus uzdrhta.

»Drugi prijatelj«, nastavi sveštenik ĉineći se da ne zapaţa Kadrusovo uzbuĊenje, »zvao se Danglar; a treći -dodao

je on - iako mi je bio suparnik, volio me je takoĊe.«

Demonski osmijeh ozari Kadrusovo lice, i on uĉini pokret kao da hoće da prekine rijeĉ svešteniku. - Priĉekajte - reĉe sveštenik - pustite me da dovršim, pa ako imate da stavite kakvu primjedbu, reći ćete mi to malo

poslije. »Taj drugi prijatelj, iako moj suparnik, volio me je takoĊe i zvao se Fernand. A što se tiĉe moje vjerenice,ime joj je bilo...« - Ne sjećam se više imena njegove vjerenice - reĉe sveštenik. - Mercedes - reĉe Kadrus.

- Ah, da! Tako je - prihvati sveštenik ugušujući jedan uzdah - Mercedes.- Pa dalje? - zapita Kadrus.

- Dajte mi bocu vode - reĉe sveštenik. Kadrus pohita da izvrši nalog. Sveštenik napuni ĉašu i popi nekoliko gutljaja. - Gdje smo ono stali? - zapita spuštajući ĉašu na sto. - Vjerenica se zvala Mercedes.

- Jest, tako je »Otići ćete u Marselj«... Ovo su sve Dantesove rijeĉi, razumijete li?

- Potpuno.

- Prodaćete ovaj dijamant, razdijelićete novac na pet dijelova i razdaćete ga tim dobrim prijateljima, jedinim bićima koja su me na ovom svijetu voljela!

- Zašto na pet dijelova? - reĉe Kadrus. - Pa vi ste mi spomenuli samo ĉetiri osobe. - Jer je peta umrla, kako sam ĉuo... Ta peta osoba bio je Dantesov otac.- Na ţalost, jeste - reĉe Kadrus uzrujan strastima koje su se sudarale u njemu. - Na ţalost, jeste, taj jadni ĉovjek je

umro.- To sam saznao u Marselj u - odgovori sveštenik usiljavajući se da izgleda ravnodušan - ali je on umro tako

davno, da nisam mogao da saznam nijednu pojedinost o tome... Da li biste vi nešto znali o posljednjim ĉasovimatoga starca?

- Eh - reĉe Kadrus - pa ko bi to mogao znati bolje od mene?.. Ja sam stanovao vrata do vrata sa tim dobrim

starcem... Eh, boţe moj, tako je: na nepunu godinu dana poslije nestanka njegovoga sina, jadni starac je umro!

- Ali od ĉega je umro? - Ljekari su nazvali njegovu bolest... gastro-enteritis, ĉini mi se; oni koji su ga poznavali govorili su da je umro odtuge... a ja koji sam ga tako reći gledao kako umire, ja kaţem da je umro... Kadrus tu zastade.

- Umro, od ĉega?.. - prihvati sa strepnjom sveštenik. - Pa eto! Umro od gladi!

- Od gladi? - uzviknu sveštenik skoĉivši sa stolice. - Od gladi? Ni najbjednije ţivotinje ne umiru od gladi! Psi koji

lutaju ulicama naiĊu na saţaljivu ruku koja im dobaci komad hljeba; a da jedan ĉovjek, jedan hrišćanin umre odgladi usred drugih ljudi koji tvrde da su hrišćani kao i on! Nemogućno! O, to je nemogućno!



- Ja sam kazao što sam kazao - nastavi Kadrus.

- I pogriješio si! - reĉe jedan glas na stepenicama. - Šta se ti miješaš u to?

Oba ĉovjeka se okretoše i vidješe kroz preĉage na ogradi stepenica Karkontinu bolešljivu glavu. Ona se biladovukla dotle i osluškivala taj razgovor sjedeći na posljednjoj stepenici, sa glavom naslonjenom na koljena.- A šta se opet ti tu miješaš, ţeno? - reĉe Kadrus. -Gospodin traţi obavještenja, a uĉtivost zahtijeva da mu ih dam. - Jest, ali opreznost zahtijeva da mu ih ne daš. Otkuda ti znaš sa kakvom te namjerom ispituju, glupaĉe?

- Sa odliĉnom, gospoĊo, ja vam za to jamĉim - reĉe sveštenik. - Vaš muţ, dakle, nema ĉega da se boji, samo akobude iskreno odgovarao.- Nema ĉega da se boji, jest! Najprije se daju lijepa obećanja, pa kad se zadovolji radoznalost, onda se kaţe kako setu nema ĉega bojati; zatim se odlazi ne odrţavajući nijedno od datih obećanja, a tek jednog lijepog dana nesreća sesruĉi na jadne ljude, a oni i ne znaju otkuda to dolazi. - Ne brinite ništa, dobra ţeno. Nesreća vam neće doći od mene, to vam jamĉim.

Karkonta progunĊa nekoliko rijeĉi koje se nisu mogle ĉuti, obori ponovo na koljena glavu, koju je za trenutak bila podigla, pa produţi da dršće u groznici, ostavljajući svome muţu na volju da nastavi razgovor, ali namještena takoda ne propusti nijednu rijeĉ. Za to vrijeme je sveštenik popio malo vode i pribrao se. - Ali - nastavi on - zar je taj jadni starac bio ostavljen od cijelog svijeta, kad je umro takvom smrću?

- Oh, gospodine - nastavi Kadrus - nije da su ga Mercedes iz Katalana niti gospodin Morel ostavili njegovoj

sudbini; ali se u jadnom starcu zaĉela tako duboka odvratnost prema Fernandu, baš onome - nastavi Kadrus sa

ironiĉnim osmijehom - za koga vam je Dantes rekao da mu je bio prijatelj.- A zar mu nije bio to? - reĉe sveštenik. - Gaspare! Gaspare! - promrmlja ţena sa vrha stepenica - pazi šta ćeš da kaţeš. Kadrus se pokrete nestrpljivo, pa ne odgovorivši ništa drugo onoj koja mu je upadala u rijeĉ, odgovori svešteni-ku:

- Zar neko moţe biti prijatelj onome ĉiju ţenu priţeljkuje? Dantes je imao zlatno srce, pa je sve te ljude nazivaosvojim prijateljima... Jadni Edmond!.. Zbilja, bolje je što on o tome nije ništa znao; bilo bi mu odveć teško da imna samrti oprosti... I ma šta se tvrdilo -nastavi Kadrus svojim naĉinom izraţavanja u kome je bilo pomalo opore

poezije - ja se više plašim prokletstva mrtvih nego mrţnje ţivih. - Glupaĉe! - reĉe Karkonta. - Znate li vi, moţda - nastavi sveštenik - šta je to Fernand uĉinio Dantesu?

- Kako da ne znam!

- Onda govorite.

- Gaspare, radi kako hoćeš; ti si gospodar - reĉe mu ţena. - Ali ako mene slušaš, nećeš reći ništa.

- Ovoga puta ĉini mi se da imaš pravo, ţeno - reĉe Kadrus. - Znaĉi, nećete ništa da kaţete? - nastavi sveštenik. - A ĉemu to! - reĉe Kadrus. - Da je taj mladić ţiv, pa da doĊe k meni da sazna jednom zasvagda ko mu je prijatelj

a ko neprijatelj, onda bih moţda i govorio. Ali je on pod zemljom, kako ste mi vi kazali, te ne moţe više da mrzi,ne moţe više da se sveti. Ostavimo se, dakle, svega toga.

- Znaĉi vi hoćete - reĉe sveštenik - da ja dam onim ljudima, za koje vi tvrdite da su nedostojni i laţni prijatelji,nagradu namijenjenu vjernosti?

- To je istina, vi ste u pravu - reĉe Kadrus. - Uostalom, šta bi za njih sad i znaĉilo zavještanje jadnog Edmonda?Kap vode u moru!

- A pomisli i to da te ti ljudi mogu smrviti jednim pokretom - reĉe ţena. - Kako to? Znaĉi da su ti ljudi postali bogati i moćni?

- Onda vi ne znate šta se sa njima dogodilo? - Ne znam. Ispriĉajte mi to.

Kadrus kao da je premišljao za trenutak, pa reĉe: - Ne, zaista, to bi bila odveć duga priĉa. - Do volje vam da ćutite, prijatelju - reĉe sveštenik tonom najveće ravnodušnosti - i ja poštujem vaše obzire.Uostalom, tim dokazujete da ste zaista ĉestit ĉovjek, pa ne govorimo više o tome. Šta je meni bilo naloţeno? Daizvršim jednu prostu formalnost. Prodaću dakle ovaj dijamant. I on izvuĉe dijamant iz dţepa, otvori kutijicu i pusti ga da blista pred zabljesnutim Kadrusovim oĉima.

- Hodi da vidiš, ţeno! - reĉe ovaj rapavim glasom. - Dijamant! - reĉe Karkonta, pa ustade i siĊe niz stepenice dosta ĉvrstim korakom. - Kakav li je to dijamant?

- Pa zar nisi ĉula, ţeno? - reĉe Kadrus. - To je dijamant što nam ga je onaj mladić zavještao: najprije svome ocu, patrojici svojih prijatelja, Fernandu, Danglaru i meni, i svojoj vjerenici Mercedesi. Taj dijamant vrijedi pedeset

hiljada franaka.- Oh, kakav lijep adiĊar! - reĉe ona. - Znaĉi, nama pripada peti dio te sume ? - reĉe Kadrus. »Da, gospodine - odgovori sveštenik - a povrh toga i

dio Dantesovog oca, za koji smatram da sam ovlašćen da ga razdijelim na vas ĉetvoro. - A zašto na nas ĉetvoro? - zapita Karkonta.





- Da! I taj ruĉak koji je otpoĉeo veselo završio se tuţno: jedan policijski komesar, sa ĉetiri naoruţana stra-ţara,ušao je i uhapsio Dantesa. - Eto, tu s završava ona što ja znam, gospodine - reĉe sveštenik. - Ni sam Dantes nije znao ništa drugo sem onogašto se njemu liĉno dogodilo, jer nije nikad više vidio nijednu od onih pet liĉnosti koje sam imenovao, niti je štogodĉuo o njima. - Pa, eto! Ĉim je Dantes uhapšen, gospodin Morel je pohitao da se obavijesti, ali su ta obavještenja bila tuţna.

Starac se vratio sam svojoj kući, sloţio njegovo svadbeno odijelo plaĉući, proveo cio dan idući tamo-amo po sobi,a uveće nije ni legao, jer sam ja stanovao ispod njega, pa sam ga ĉuo kako hoda cijele te noći. Moram reći da ni janisam zaspao, jer mi je bol toga jadnog oca padao vrlo teško, i svaki njegov korak cijepao mi je srce; kao da mi je

zaista gazio nogama po grudima.

Sutradan je Mercedes došla u Marselj da moli za pomoć gospodina od Vilfora, ali nije ništa postigla; no ona jeistom prilikom otišla da posjeti starca. Kad ga je vidjela onako sumornog i utuĉenog, jer je on proveo noć nelegavši u postelju niti je jeo od uveĉe, htjela je da ga povede sa sobom i da se stara o njemu, ali starac nije nikakohtio da pristane na to.

»Ne« govorio je on, »ja neću napustiti ovu kuću, jer mene moje jadno dijete voli više od svega, pa ako iziĊe iztamnice, dotrĉaće najprije mene da vidi. Šta bi on rekao kad ja ne bih bio ovdje da ga doĉekam?« Ja sam sve to slušao sa stepeništa, jer sam ţelio da Mercedes privoli starca da poĊe s njom, pošto mi ono koraĉanješto mi je svakog dana odjekivalo nad glavom nije davalo ni trenutka odmora. - Ali zar se vi sami niste nikad popeli do starca da ga tješite? - zapita sveštenik.

- Ah, gospodine - odgovori Kadrus - mogu se tješiti smao oni koji hoće da budu utješeni, a on to nije htio.Uostalom, ne znam zašto, ali mi se ĉinilo da mu je bilo odvratno da me vidi. Pa ipak, jedne noći kad ga ĉuh kako jeca, nisam se mogao savladati i popeh se; ali kad stigoh pred njegova vrata, on nije više jecao, nego se moliobogu. Kakve je sve krilate rijeĉi i ţalostivna preklinjanja on pronalazio, to vam, gospodine, ne bih umio ponoviti.To je bilo nešto više nego poboţnost; to je bilo nešto više nego tuga; zato sam ja, koji nisam zatucan niti volim jezuite, rekao u sebi toga dana: Zaista, prava je sreća što sam usamljen i što mi dobri bog nije podario djece, jer dasam otac pa da osjetim ovakvu tugu kao ovaj jadni starac, a da ne mogu naći u svome sjećanju niti u svome srcusve one rijeĉi koje on upućuje bogu, ja bih otišao i skoĉio pravo u more da više ne patim. - Jadni otac! - prošapta sveštenik. - Iz dana u dan ţivio je sve usamljeniji i sve izdvojeniji od svijeta. Više puta su gospodin Morel i Mercedes dolazilida ga posjete, ali su njegova vrata bila zakljuĉana; pa iako sam ja sasvim pouzdano znao da je on kod kuće, on senije odazivao. Jednog dana kada je protivno svome obiĉaju primio Mercedes i kad je to jadno dijete, koje je i samooĉajavalo, pokušavalo da ga obodri, on joj je rekao:

»Vjeruj mi, kćeri, on je mrtav; i umjesto da mi njega oĉekujemo, sad on nas oĉekuje. Ja sam vrlo srećan, jer sam jastariji, pa ću ga stoga ja prvi ponovo vidjeti.«

Ma koliko da su ljudi samilosni, vidite, oni ubrzo prestanu da posjećuju one koji ih rastuţuju. I tako stari Dan tes

naposljetku ostade sasvim sam; i ja sam s vremena na vrijeme viĊao samo kako se k njemu penju neki nepoznatiljudi, koji su silazili sa ponekim rĊavo prikrivenim zaveţljajem. Ja sam kasnije naslutio kakvi su bili ti zaveţljaji:on je prodavao malo-pomalo ono što je imao da bi ţivio. Naposljetku starcu ostadoše još samo prnje od odijela;dugovao je tri tromjeseĉne zakupnine za stan; zaprijetiše mu da će ga izbaciti iz stana; on zatraţi još nedjelju dana,i gazda mu odobri. Ja sam saznao tu pojedinost od gazde, koji je ušao u moj stan pošto je izišao iz njegovog. Prva tri dana ĉuo sam ga kako koraĉa kao i obiĉno, ali ĉetvrtog nisam više ništa ĉuo. Riješih se da se popnem; vratasu bila zakljuĉana, ali ga ja kroz bravu ugledah tako blijedog i izmršavljelog, da pomislih da je ozbiljno bolestan,

te poslah da to jave gospodinu Morelu i otrĉah do Mercedes. Oboje pohitaše da doĊu. Gospodin Morel je doveoljekara; ljekar utvrdi gastro-en-teritis i propisa dijetu. Ja sam prisustvovao tome, gospodine, i neću nikad zaboraviti starĉev osmijeh kad mu je to propisano.

Poslije toga primao je posjete: sad je imao izgovor da ne jede, pošto mu je ljekar propisao dijetu. Sveštenik kao dazajeĉa. - Ova priĉa vas zanima, zar ne, gospodine? - reĉe Kadrus. - Da - odgovori sveštenik - ona je dirljiva.

- Mercedes doĊe ponovo i zateĉe ga toliko izmijenjenog, da je kao i prvi put htjela da ga odvede u svoj dom. To je

bilo i mišljenje gospodina Morela, koji je htio da ga preveze silom; ali je starac toliko vikao da su se oni uplašil i.

Mercedes ostade kraj njegove postelje. Gospodin Morel se udalji pokazujući znakom Katalonki da je ostavio jednu kesu na kaminu. Ali, naoruţan ljekarevim propisom, starac nije htio ništa da okusi. Naposljetku, poslijedevet dana oĉajavanja i gladovanja, starac izdahnu, proklinjući one koji su prouzrokovali njegovu nesreću igovoreći Mercedes: »Ako ponovo vidite mog Edmonda, recite mu da umirem blagosiljajući ga.«

Sveštenik ustade i preĊe dvaput preko sobe drţeći se drhtavom rukom za osušeno grlo.

- I vi mislite da je on umro...

- Od gladi... gospodine, od gladi - reĉe Kadrus. - Ja jamĉim da je to taĉno isto koliko i da smo nas dvojica hrišćani.



Sveštenik zgrabi grĉevitom rukom ĉašu još upola punu vode, isprazni je odjednom i sjede ponovo zacrvenjenihoĉiju i blijedih obraza.

- Priznajte da je to velika nesreća! - reĉe on promuklim glasom. - Utoliko veća, gospodine, što bog u tome nije imao nikakvog udjela, i što su jedino ljudi bili uzrok tome. - PreĊimo sad na te ljude reĉe sveštenik. - Ali pazite -nastavi on skoro prijeteći izrazom svoga lica - vi ste se

obavezali da mi sve kaţete; da vidimo sad ko su ti ljudi što su umorili sina oĉajanjem a oca glaĊu?

- Dva ĉovjeka koji su mu zavidjeli, gospodine; jedan iz ljubavi, drugi iz ambicije: Fernand i Danglar. - A na koji se naĉin ispoljila ta zavist, recite. 23 Grof Monte Kristo I

353

- Oni su potajno optuţili Edmonda kao bonapartistiĉ-kog agenta.

- Ali koji ga je od njih dvojice potkazao, koji je od njih dvojice bio pravi krivac?

- Obojica, gospodine; jedan je napisao pismo, a drugi ga je predao pošti. - A na kome mjestu je to pismo bilo napisano?

- U samoj »Rezervi«, uoĉi vjenĉanja. - Taĉno, taĉno - promrmlja sveštenik. - O, Farija, Farija! Kako si ti dobro poznavao ljude i stvari!- Šta rekoste, gospodine? - zapita Kadrus.

- Ništa - odgovori sveštenik. - Nastavite.

- Danglar je napisao dostavu lijevom rukom da se ne bi poznao njegov rukopis, a Fernand ju je poslao.

- Ali - uzviknu odjednom sveštenik - i vi ste bili tamo!- Ja! - reĉe Kadrus zaĉuĊeno. - Ko vam je rekao da sam ja bio tamo?

Sveštenik uvidje da se suviše istrĉao. - Niko - reĉe on - ali kad ste tako dobro upoznati sa svima pojedinostima, mora biti da ste ih svojim oĉima gledali. - To je istina - reĉe Kadrus prigušenim glasom - bio sam tamo.- I vi se niste pobunili protiv te podlosti? - reĉe sveštenik. - Onda ste vi njihov sauĉesnik. - Gospodine - reĉe Kadrus - njih dvojica su me toliko tjerali da pijem, da sam skoro bio izgubio razum. Sve sam

gledao kao kroz neki oblak. Rekao sam im sve što ĉovjek u takvom stanju moţe da kaţe; ali su mi obojicaodgovorili da je to samo šala i da će se sve na tome i svršiti. - A sutradan, gospodine, sutradan ste i sami vidjeli da se nije na tome svršilo; meĊutim, vi ste i tada ćutali, a bili steprisutni kad je on uhapšen. - Jesam, gospodine, bio sam prisutan i htio sam da govorim, da kaţem sve što znam, ali me je Danglar zadrţao;rekao mi je:

»A ako je on sluĉajno kriv; ako je zaista svratio na ostrvo Elbu; ako je zaista primio jedno pismo da ga odnesebonapartistiĉkom odboru u Pariz; ako se to pismo pronaĊe kod njega, onda će oni koji su ga u tome podrţavali bitismatrani za njegove sauĉesnike.«

- Ja sam se uplašio politike kakva se tada vodila, to priznajem; ćutao sam, i priznajem da je to bila podlost, ali t o

nije bio zloĉin. - Razumijem vas; pustili ste da ide kako ide, i to je sve.

- Da, gospodine - odgovori Kadrus - i zbog toga me grize savjest i danju i noću. Kunem vam se da ĉesto molim boga da mi to oprosti, utoliko više što je to djelo - jedino koje u cijelom mom ţivotu smatram za svoju ozbiljnu pogrešku - vjerovatno uzrok mojih nevolja. Ja sad ispaštam jedan trenutak sebiĉnosti, pa zato i kaţem uvijek Karkonti kad ona poĉne da se ţali: »Ćuti, ţeno, to je boţja volja.«

Tu Kadrus obori glavu, i po svemu se vidjelo da se iskreno kaje.

- Dobro, gospodine - reĉe sveštenik - vi ste govorili otvoreno; a ko sam sebe tako optuţuje, taj zasluţuje da mu seoprosti.

- Na ţalost - reĉe Kadrus - Edmond je umro, a baš on mi nije oprostio! - On nije znao... - reĉe sveštenik.

- Ali moţda sad zna - nastavi Kadrus. - Kaţu da mrtvi sve znaju. Nastade kratko ćutanje. Opat je ustao i šetao se zamišljeno; zatim se vrati na svoje mjesto i sjede. - Vi ste mi već nekoliko puta pomenuli nekog gospodina Morela - reĉe on. - Ko je ta j ĉovjek?

- To je sopstvenik »Faraona«, kod koga je Dantes bio u sluţbi. - A kakvu je ulogu igrao taj ĉovjek u ĉitavoj toj tuţnoj povijesti? - zapita sveštenik. - Ulogu poštenog, odvaţnog i odanog ĉovjeka, gospodine. Ko zna koliko se puta on zauzimao za Edmonda; a kada

se car vratio, on je pisao, molio, prijetio, tako da je za vrijeme drugog povratka kraljevstva bio progonjen kao

bonapartist. Deset puta, kao što sam vam rekao, dolazio je on Dantesovom ocu da ga izvuĉe iz njegovog stana, auoĉi njegove smrti, ili dan ranije, kao što sam i to kazao, ostavio je na kaminu jednu kesu iz koje su isplaćenistarĉevi dugovi i plaćeni troškovi pogreba; tako je jadni starac mogao bar da umre kao što je ţivio, ne škodećinikome. Ta kesa je još kod mene, velika kesa ispletena od crvenog konca.

- A da li je još ţiv taj gospodin Morel? - zapita sveštenik. - Jeste.





jednom rijeĉju, uĉini u tome ratu takve usluge, da je po zauzeću Trokadera proizveden za pukovnika i dobio

oficirski krst Legije ĉasti sa grofovskom titulom. - Sudbino! Sudbino! - promrmlja sveštenik. - Jest, ali slušajte dalje, jer to nije sve. Kad se završio rat sa Španijom, Fernandova karijera bila je ugroţena usl jeddugotrajnog mira koji je obećavao da zavlada u Evropi. Jedino se Grĉka bila pobunila protiv Turske i baš tadazapoĉela rat za svoju nezavisnost. Svi su pogledi bili okrenuti ka Atini, i bila je moda saţaljevati i potpomagati

Grke. Francuska vlada, iako ih nije otvoreno pomagala, gledala je kroz prste na odlaske u manjim grupama.Fernand zatraţi i dobi odobrenje da ode i da stupi u sluţbu Grĉke, no ipak da se i dalje vodi u spiskovimafrancuske vojske.

Poslije nekog vremena saznalo se da je grof od Morserfa (to mu je bila titula) stupio u sluţbu Ali- paše sa ĉinomgenerala-instruktora.

Ali- paša je ubijen, kao što znate;,no prije nego što je umro, on je nagradio Fernanda za uĉinjene uslugezavje-štajući mu znatnu sumu novca sa kojom se Fernand vrati u Francusku, gdje mu je njegov ĉin divizijskoggenerala bio priznat.

- I tako, on danas?.. - zapita sveštenik. - I tako, on danas - nastavi Kadrus - ima divnu palatu u Parizu, u ulici Helder broj 27.Sveštenik otvori usta i ostade tako kao ĉovjek koji se koleba, ali pribra snagu, pa reĉe:

- A Mercedes? Uvjeravali su me da je išĉezla?

- Išĉezla - reĉe Kadrus - jest, kao što sunce išĉezne da bi se sutradan pojavilo u još većem sjaju.

- Da se nije i ona obogatila? - zapita sveštenik sa ironiĉnim osmijehom. - Mercedes je u ovom ĉasu jedna od najvećih dama u Parizu - reĉe Kadrus. - Nastavite - reĉe sveštenik - jer mi se ĉini da slušam priĉu o nekom snu. Ali i ja sam vidio tako neobiĉne stvari, dame ova o kojima mi vi sad priĉate manje ĉude. - Mercedes je isprva oĉajavala zbog nesreće koja joj je otela Edmonda. Ja sam vam već rekao koliko je ona upornomolila gospodina od Vilfora i koliko se brinula o Dantesovom ocu. Usljed njenog oĉajanja zadesi je još jedan jad,bio je to Fernandov odlazak, jer ona nije znala za njegov zloĉin i smatrala ga je bratom. Fernand otide, a Mercedes ostade sama.

Tri mjeseca protekoše joj u suzama: nikakvih vijesti od Edmonda, nikakvih vijesti od Fernanda; pred njenimoĉima nije bilo niĉega, osim jednoga starca koji je polako umirao od oĉajanja.

Jedne veĉeri, pošto je cijelog dana sjedila po svom obiĉaju na sastavu dvaju puteva što vode od Marselja uKatalan, ona se vrati kući još utuĉenija nego do tada, jer se ni njen vjerenik ni njen prijatelj nisu vratili jednim odta dva puta, a ona nije imala vijesti ni od jednoga ni od drugoga.

Odjednom joj se uĉini da ĉuje neki poznat korak. Ona se okrete sa strepnjom u srcu, vrata se otvoriše, i ona vidjekako se pojavi Fernand u svojoj potporuĉniĉkoj uniformi. To nije bila polovina onoga za ĉim je tugovala, ali je to bio jedan dio njenog ranijeg ţivota koji joj se vraćao. Mercedes zgrabi Fernanda za ruke sa takvim ushićenjem da on to protumaĉi kao ljubav, dok je to bila samo radostšto nije više sama na svijetu i što najzad ponovo vidi jednog prijatelja poslije dugih ĉasova usamljenog tugovanja.

A osim toga, treba reći i to da ona nikad nije mrzila Fernanda; ona ga samo nije voljela; drugi neko ispunjavao jenjeno srce, a taj drugi bio je odsutan... išĉezao... mrtav moţda. Pri ovoj posljednjoj pomisli Mercedes zajeca i poĉelomiti ruke od bola; ali ta pomisao, koju je ona ranije odbacivala kad bi je neko drugi spomenuo, sad joj se sama

vraćala. Uostalom, i sam stari Dantes neprestano joj je govorio: »Naš Edmond je umro, jer da nije umro, on bi nam

se vratio.«

Starac umrije, kao što sam vam kazao; a da je ostao ţiv, Mercedes moţda ne bi nikada postala ţena nekog drugogĉovjeka, jer bi on bio tu da je kori zbog njenog nevjerstva. Fernand je to razumio. Kad je saznao za starĉevu smrt,vratio se. Ovog puta bio je poruĉnik. Pri onom prvom dolasku nije joj rekao nijednu rijeĉ o ljubavi; a kad je drugi

put došao, podsjeti je da ju je volio. Mercedes mu zatraţi još šest mjeseci da oĉekuje i oplakuje Edmonda. - Zbilja - reĉe sveštenik sa gorkim osmijehom - to je ĉinilo svega osamnaest mjeseci. Šta moţe više da zahtijeva inajoboţavaniji vjerenik?

Zatim prošapta rijeĉi engleskog pjesnika: Frailty, thu name is woman1!

- Poslije šest mjeseci - nastavi Kadrus - vjenĉanje je obavljeno u crkvi u Akulama. - To je ista crkva u kojoj je trebalo da se vjenĉa sa Edmondom - promrmlja sveštenik - samo je vjerenik promijenjen.

- Mercedes se, dakle, udala - nastavi Kadrus - ali mada je u oĉima sviju izgledala mirna, ona se ipak onesvijestikad je prolazila pored »Rezerve«, gdje je prije osamnaest mjeseci proslavljena njena vjeridba sa onim za koga bi

se uvjerila da ga još voli, samo da je smjela zagledati u dno svoga srca.

Fernand, koji je sad bio srećniji ali ne i spokojniji, jer sam se u to vrijeme sreo s njim, pošto se ne prestano bojao

Edmondovog povratka, poštara se odmah da otrgne od zaviĉaja svoju ţenu i da i sam ode u dobrovoljno izgnan -

stvo, jer je bilo i previše opasnosti i previše uspomena da bi ostali u Katalanu. Nedjelju dana poslije svadbe oni otputovaše.



- A jeste li još ikada vidjeli Mercedes? - zapita sveštenik. - Jesam, u poĉetku rata sa Španijom, u Perpinjanu, gdje ju je Fernand bio ostavio. Ona se tada bavilavaspitavanjem svoga sina.

Sveštenik se trţe. - Svoga sina? - reĉe on. - Da - odgovori Kadrus - maloga Alberta.

- Ali kad je mogla da pouĉava tog sina - nastavi1 O. slabosti, ime ti je ţena. - prim. prev.

sveštenik - znaĉi da je i ona dobila izvjesno obrazovanje? Ĉini mi se da mi je Edmond priĉao da je ona bila kći jednog obiĉnog ribara, lijepa, ali neobrazovana.

- Ah - reĉe Kadrus - kako je on malo poznavao svoju sopstvenu vjerenicu! Mercedes bi mogla da postane i

kraljica, gospodine, kad bi se krunisale samo najljepše i najumnije glave. Njeno bogatstvo se već poveć avalo, a

ona se uzdizala uporedo sa bogatstvom. Uĉila je crtanje, uĉila muziku, uĉila sve. Uostalom, ja vjerujem, meĊunama budi reĉeno, da je ona sve to ĉinila samo da bi se razonodila, da bi zaboravila, i da je ona trpala sve to u glavusamo da bi suzbijala ono što joj je bilo u srcu. Ali sad sve mora da se kaţe - nastavi Kadrus. - Bogatstvo i poĉastisu je zacijelo utješili. Ona je bogata, ona je grofica, pa ipak... Kadrus zaćuta. - Pa ipak, šta? - zapita sveštenik. - Pa ipak, ja ĉvrsto vjerujem da ona nije srećna - reĉe Kadrus.

- A zašto tako mislite ? - Pa eto! Kad je i mene zadesila velika nevolja, pomislio sam da će me moji nekadašnji prijatelji pomoći u neĉemu.Otišao sam Danglaru, a on me nije ĉak htio ni da primi. Bio sam kod Fernanda, a on mi je p oslao sto franaka po

svome sobaru.

- Znaĉi niste ih ni vidjeli, ni jednog ni drugog? - Nisam; ali je gospoda od Morserfa mene vidjela.

- Kako to ?

- Kad sam izišao iz njihovog doma, jedna kesa pala mi je pred noge; u njoj je bilo dvadeset i pet zlatnika. D igao

sam naglo glavu i ugledao Mercedes, koja je zatvarala zastor na prozoru.- A gospodin od Vilfora ? - zapita sveštenik. - O, on nije bio moj prijatelj; njega nisam ni poznavao; od njega nisam imao šta da traţim.

- Ali zar ne znate baš ništa šta je s nj im bilo, i koliko je on doprinio Edmondovoj propasti?

- Ne! Ja znam samo da se on, pošto ga je uhapsio, uskoro vjenĉao sa gospoĊicom od Sen -Merana i da je ubrzo

napustio Marselj. Zacijelo se i njemu sreća osmjehnula kao i onim drugima; zacijelo je i on bogat kao Danglar,uvaţavan kao Fernand; jedino sam ja, kao što vidite, ostao siromašan, bijedan i od boga zaboravljen.

- Varate se, prijatelju - reĉe sveštenik. - Moţe nam izgledati da nas je bog zaboravio kad njegova pravda miruje; aliuvijek nastupi trenutak kada nas se on sjeti, i evo vam dokaz toga.

Rekavši to, sveštenik izvadi iz dţepa dijamant i pruţajući ga Kadrusu reĉe mu: - Evo, prijatelju, uzmite ovaj dijamant, jer je vaš. - Kako! Samo moj ? - uzviknu Kadrus. - Ah, gospodine, da li se vi ne šalite sa mnom?

- Ovaj dijamant trebalo je da bude razdijeljen meĊu njegovim prijateljima, a Edmond je imao samo jednogprijatelja, te nije potrebno da se dijeli. Uzmite ovaj dijamant i prodajte ga; on vrijedi pedeset hiljada franaka, opet

vam kaţem, a ta suma, nadam se, biće dovoljna da se izvuĉete iz bijede. - Oh, gospodine - reĉe Kadrus pruţajući plašljivo jednu ruku a brišući drugom znoj koji mu je u graškama izbijao

po ĉelu - oh, gospodine, nemojte se titrati srećom ili oĉajanjem jednoga ĉovjeka! - Ja znam šta je sreća i šta je oĉajanje, te se nikad ne bih titrao osjećanjima. Uzmite ga, dakle, ali u zamjenu za to...

Kadrus, koji je već bio dodirnuo dijamant, povuĉe ruku. Sveštenik se osmjehnu. - U zamjenu za to dajte mi onu kesu od crvene svile koju je gospodin Morel ostavio na kaminu staroga Dantesa ikoja je, kako mi rekoste, još kod vas. Kadrus, ĉudeći se sve više, priĊe jednom velikom ormanu od hrastovine, otvori ga i dade svešteniku jednudugaĉku kesu od crvene, izblijedjele svile, oko koje su klizila dva mesingana prstena koji su nekada bili pozlaćeni.

Sveštenik je uze, a u zamjenu dade dijamant Kadrusu. - Ah, vi ste boţji ĉovjek, gospodine ! - uzviknu Kadrus. - Jer stvarno niko nije znao da vam je Edmond dao ovaj

dijamant, te ste mogli da ga zadrţite za sebe.

- Lijepo bogami! - prošapta sveštenik za sebe. -Izgleda da bi ti to uĉinio. Sveštenik ustade, pa uze svoj šešir i rukavice. - Tako, dakle - reĉe on - sve što ste mi kazali prava je istina, zar ne, i ja mogu potpuno da vam povjerujem?

- Pogledajte, gospodine popo - reĉe Kadrus - eno u onom uglu ovoga zida je Hristovo raspeće od blagoslove -nog

drveta; a evo na ovom ormanĉetu je JevanĊelje moje ţene: otvorite tu knjigu, i ja ću vam se na njoj zakleti, sa



rukom opruţenom ka Hristu, zakleću vam se spasenjem svoje duše, svojom vjerom hrišćanskom da sam vam sverekao onako kako je bilo i onako kako će anĊeo ljudi to kazati uvu boţjem na dan strašnoga suda!

- Dobro, dobro - reĉe sveštenik, uvjeren takvim odluĉnim govorom da je Kadrus govorio istinu - dobro! Neka vam

taj novac bude od koristi! Zbogom! Ja opet odlazim daleko od ljudi, koji jedan drugome ĉine tolika zla. I sveštenik, oslobodivši se s teškom mukom od Kadruso-vih ushićenih naleta, skide sam zasovnicu sa vrata, iziĊe,ponovo uzjaha konja, pozdravi posljednji put krĉmara, koji je sav zbunjen dovikivao zbogom, pa odjezdi u istom

pravcu otkuda je došao. Kad se Kadrus okrete, on ugleda iza sebe Karkontu, koja je bila bljeĊa i drhtala više nego ikad. - Je li zbilja istina ono što sam ĉula? - reĉe ona. - Šta? Da je dao dijamant samo nama? - reĉe Kadrus skoro lud od radosti. -Da.

- Prava istina, jer evo ga.

Ţena ga je gledala za trenutak, pa zatim promoćurnim glasom reĉe:

- A ako je laţan?

Kadrus poblijedje i zaljulja se.

- Laţan... - promrmlja on - laţan... A zašto bi mi taj ĉovjek dao laţan dijamant? - Da bi saznao tvoju tajnu besplatno, glupaĉe! Kadrus za trenutak ostade ošamućen pod teţinom te

pretpostavke.

- Eh - reĉe on poslije jednog trenutka, pa uze svoj šešir i stavi ga preko crvene marame povezane oko glave - to

ćemo lako saznati. - A kako to ?

- Danas je vašar u Bokeru i tamo su zlatari iz Pariza, pa idem da im ga pokaţem. A ti, ţeno, ĉuvaj kuću; ja ću sevratiti za dva sata.

I Kadrus jurnu iz kuće, pa sve trĉeći poĊe suprotnim putem od onoga kojim je otišao nepoznati ĉovjek. - Pedeset hiljada franaka! - promrmlja Karkonta kad ostade sama - to je novac... ali to još nije bogatstvo. VII

TAMNIĈKI SPISAK Sutradan poslije onog prizora na putu od Belgarda za Boker koji smo maloĉas opisali, jedan ĉovjek od trideset dotrideset i dvije godine, u fraku plavom kao razliĉak, u pantalonama od nankina i bijelim prsnikom, sa engleskimdrţanjem i naglaskom, pojavi se pred naĉelnikom grada Marselj a. - Gospodine - reĉe mu on - ja sam predstavnik firme Tomson i Frenĉ iz Rima. Mi smo već deset godina utrgovaĉkim vezama sa Firmom Morel i sin iz Marselja. Mi smo uloţili oko stotinu hiljada franaka u te veze, i malo

smo zabrinuti, jer se priĉa da je ta firma pred propašću. Ja sam stoga naroĉito došao iz Rima da vas zamolim zaobavještenja o toj firmi. - Gospodine - odgovori naĉelnik - ja odista znam da od prije ĉetiri ili pet godina izgleda da se nesreća okomila nagospodina Morela: on je jedno za drugim izgubio ĉetiri do pet brodova i pretrpio tri ili ĉe tiri bankrotstva; ali ja

nemam pravo, iako oni i meni duguju desetak hiljada franaka, da dajem ikakva obavještenja o njegovom imovnom

stanju. Zapitajte me kao naĉelnika grada šta ja mislim o gospodinu Morelu, pa ću vam odgovoriti da je to ĉovjek pošten do krajnosti, i da je dosad odgovarao svojim obavezama savršeno taĉno. To je sve što mogu da vam kaţem,gospodine; a ako ţelite da saznate o tome nešto više, obratite se gospodinu od Bovila, inspektoru tamnica u ulici

Noaj broj 15; on je, ĉini mi se, uloţio dvjesta hiljada franaka u firmu Morel, te ako zaista ima kakve opasnosti, a

pošto je ta suma veća od moje, vi ćete sigurno vidjeti da je on u tom pogledu bolje obavješten nego ja.

Englez je izgleda cijenio ovu uzvišenu paţnju, te se pokloni, iziĊe i uputi se ka oznaĉenoj ulici onim korakom koji je svojstven sinovima Velike Britanije.Gospodin od Bovila bio je u svojoj kancelariji. Kad ga Englez ugleda, trţe se iznenaĊeno, po ĉemu se izgleda,

moglo zakljuĉiti da se ne nalazi sad prvi put pred onim kome je došao u posjetu. Što se tiĉe gospodina od Bovilaon je bio toliko oĉajan, da se jasno vidjelo da sve njegove umne sposobnosti, zauzete mišlju koja ga je u tomtrenutku muĉila, ne ostavljaju ni njegovom pamćenju ni njegovoj mašti vremena da luta po prošlosti. Englez, sa hladnokrvnošću svojstvenom njegovoj naciji, postavi mu skoro istim rijeĉima isto pitanje koje je malo

prije toga postavio naĉelniku Marselja. - Oh, gospodine - uzviknu gospodin od Bovila - vaša bojazan je na ţalost potpuno osnovana, i vi imate pred sobom

jednog oĉajnog ĉovjeka. Ja sam uloţio dvjesta hiljada franaka u firmu Morel, a tih dvjesta hiljada franaka bili sumiraz moje kćeri, koju sam namjeravao da udam kroz dvije nedjelje. Tih dvjesta hiljada franaka trebalo je dadobijem natrag, i to sto hiljada petnaestog ovog mjeseca, a sto hiljada petnaestog narednog mjeseca. Ja sam

upozorio gospodina Morela da ţelim da mi se ta isplata izvrši taĉno o roku, a evo on je došao ovamo prije nepuno pola sata da mi kaţe da ako se njegov brod »Faraon« ne vrati do petnaestog ovog mjeseca, on će biti unemogućnosti da mi izvrši tu isplatu. - Ali - reĉe Englez - to mnogo liĉi na izbjegavanje plaćanja.

- Recite bolje, gospodine, da to liĉi na bankrotstvo! -uzviknu gospodin od Bovila oĉajniĉki. Englez kao da je razmišljao za trenutak, pa zatim reĉe:



- Znaĉi, gospodine, da vam to potraţivanje uliva bojazan?

- To znaĉi da ga je smatram za propalo. - E, pa lijepo! Ja vam ga otkupljujem. -Vi?

- Jest, ja.- Ali zacijelo sa ogromnim odbitkom.

- Ne, nego za dvjesta hiljada franaka. Naša firma -dodade Englez smijući se - ne bavi se takvim poslovima.

- A kako plaćate ? - U gotovom novcu.

I Englez izvuĉe iz dţepa sveţanj banknota koji je mogao da predstavlja dvostruki iznos sume koju se gospodin od

Bovila plašio da će izgubiti. Lice gospodina od Bovila ozari se od radosti, ali se on savlada i reĉe:

- Gospodine, moram da vas upozorim da najvjerovat-nije vi nećete naplatiti ni šest odsto do te sume. - To se mene ne tiĉe - odgovori Englez. - To se tiĉe firme Tomson i Frenĉ, u ĉije ime ja zakljuĉujem poslove. Moţe

biti da je njoj korisno da ubrza propast jedne suparniĉke firme. Ali ja samo znam da sam spreman da vam izbrojimtu sumu u zamjenu za ugovor o prenosu te sume koji ćete mi napisati. Samo, ja traţim i izvjesnu posredniĉkunagradu za sebe.- Kako da ne, gospodine, to je potpuno opravdano! -uzviknu gospodin od Bovila. - Posredniĉki procenat obiĉno je

jedan i po odsto; hoćete li dva? hoćete li tri? hoćete li pet ? hoćete li i više od toga ? Govorite!

- Gospodine - nastavi Englez smijući se - ja sam kao i


moja firma, ja se ne bavim takvim poslovima; ne. Moja posredniĉka nagrada je sasvim druge vrste.

- Onda recite, gospodine, da ĉujem. - Vi ste inspektor tamnica ?- Od prije ĉetrnaest godina, pa i više. - Vi vodite spiskove ulazaka i izlazaka ?

- Razumije se.

- Tim spiskovima su svakako prikljuĉene i napomene koje se odnose na zatvorenike? - Za svakog zatvorenika postoji sveţanj akata o njegovoj krivici.

- E, vidite, gospodine, mene je u Rimu odgajio jedan siromašan sveštenik koji je odjednom išĉezao. Ja sam kasnijesaznao da je on bio zatvoren u Ifsku tvrĊavu kao osuĊenik, pa bih ţelio da saznam izvjesne pojedinosti o njegovojsmrti.

- Kako se on zvao ?- Opat Farija.

- O, sjećam ga se odliĉno! - uzviknu gospodin od Bovila. - On je bio lud.

- Tako se priĉalo. - O! O tome ne moţe biti sumnje. - Moţda; a kakve je vrste bilo to njegovo ludilo?

- On je tvrdio da zna gdje se nalazi neko ogromno blago, i nudio je nevjerovatne sume drţavnoj upravi ako bi

pristala da ga pusti na slobodu.

- Jadni ĉovjek! I on je umro?

- Jeste, gospodine, prije pet ili šest mjeseci, u februaru ove godine.

- Vi imate odliĉno pamćenje, gospodine, kad se tako sjećate i datuma.

- Sjećam se toga datuma jer je smrt toga jadnika bila propraćena jednim neobiĉnim dogaĊajem. - Moţe li se saznati taj dogaĊaj ? - zapita Englez sa izrazom neke radoznalosti zbog koje bi se neki dubok psiholog

zaĉudio što je vidi na njegovom ravnodušnom licu. - Eh, boţe moj, zašto da ne, gospodine. Opatova ćelija je bila udaljena otprilike ĉetrdeset i pet do pedeset stopa odćelije jednog nekadašnjeg bonapatistiĉkog agenta, jednoga od onih koji su najviše doprinjeli povratku nasilnika1815. godine, ĉovjeka vrlo odluĉnog i vrlo opasnog. - Zbilja? - reĉe Englez. - Da - odgovori gospodin od Bovila. - Ja sam liĉno imao priliku da vidim tog ĉovjeka 1816. ili 1817. godine, a unjegovu se ćeliju silazilo samo sa odredom vojnika. Taj ĉovjek naĉinio je na mene dubok utisak, i ja nikad nećuzaboraviti njegovo lice.

Englez se nasmiješi jedva primjetno. - I vi kaţete, gospodine, da su te dvije ćelije... - Bile razdvojene razmakom od pedeset stopa. Ali izgleda da je taj Edmond Dantes...- Taj opasni ĉovjek zvao se... - Edmond Dantes. Da, gospodine; izgleda da je taj Edmond Dantes bio nabavio alat, ili ga je sam naĉinio, jer je

pronaĊen jedan hodnik kroz koji su zatvorenici opštili. - Taj hodnik su zacijelo naĉinili sa namjerom da pobjegnu?



- Tako je; ali zatvorenici nisu imali sreće, jer je opat Farija do bio napad katalepsije i umro.

- Razumijem; to je zacijelo odjednom uništilo planove o bjekstvu. - Za umrloga, da - odgovori gospodin od Bovila - ali ne i za ţivoga; naprotiv, taj Dantes je u tome vidio naĉin daubrza svoje bjekstvo; vjerovatno je mislio da se zatvorenici koji umiru u Ifskoj tvrĊavi sahranjuju u obiĉnogroblje; prenio je pokojnika u svoju sobu, zauzeo njegovo mjesto u vreći u kojoj je bio zašiven, pa je ĉekaovrijeme sahrane.

- To je bio opasan naĉin koji je pokazivao da je taj zatvorenik imao priliĉno smjelosti - prihvati Englez.- O, pa ja sam vam već rekao, gospodine, da je to bio veoma opasan ĉovjek. Sreća je što je on sam oslobodiodrţavnu upravu straha koji joj je ulivao. - Kako to?

- Kako! Zar ne razumijete? -Ne.

- U Ifskoj tvrĊavi nema groblja; mrtvaci se prosto bacaju u more pošto im se prethodno zaveţe za noge Ċule odtrideset i šest funti. - Pa? - reĉe Englez kao da ne moţe da shvati. - Pa eto! Zavezali su mu za noge dule od trideset i šest funti i bacili ga u more.

- Zbilja! - uzviknu Englez.- Da, gospodine - nastavi inspektor. - Moţete shvatiti kakvo je moralo biti bjegunĉevo iznenaĊenje kad je osjetioda je baĉen sa vrha do podnoţja stijena. Volio bih da sam mogao da vidim njegovo lice u tom trenutku.

- To bi bilo malo nezgodno.

- Svejedno! - reĉe gospodin od Bovila, koga je izvjesnost da će dobiti natrag svojih dvije stotine hiljada franakarazveselila - Svejedno! Mogu da ga zamislim.

I on pršte u smijeh. - I ja - reĉe Englez. I on se takoĊe poĉe smijati, ali kao što se smiju Englezi, a to će reći usiljeno. - I tako - nastavi Englez, koji prvi bješe povratio svoju hladnokrvnost - i tako se bjegunac udavio?

- Prosto naprosto.

&

- Tako da se upravnik tvrĊave otarasio u isti mah i bjesomuĉnika i luĊaka? - Sasvim tako.

- Ali nekakav zapisnik o tome dogaĊaju morao je biti sastavljen? - zapita Englez.

- Da, da, umrlica. Znate, Dantesovim roditeljima, ako ih ima, moglo bi biti korisno da utvrde da li je on mrtav ili

ţiv.

- Znaĉi da oni mogu biti spokojni ako naslijede nešto od njega? On je mrtav, i to sasvim mrtav?- O boţe moj, pa razumije se. I izdaće im se potvrda o tome kad god zaţele.

- Neka bude tako - reĉe Englez. - Ali, da se vratimo tamniĉkim spiskovima. - Zbilja. Ovaj dogaĊaj nas je udaljio od njih. Oprostite. - Da oprostim, šta? Što ste mi ga ispriĉali? Naprotiv, taj dogaĊaj mi se uĉinio veoma zanimljiv.

- On i jeste zanimljiv. Dakle, vi ţelite, gospodine, da vidite sve što se odnosi na vašeg jadnog opata, koji jenaprotiv bio oliĉena blagost?

- To bi mi bilo prijatno.

- PreĊite u moju sobu za rad, pa ću vam pokazati. I oni obojica preĊoše u sobu za rad gospodina od Bovila. Sve je tu zaista bilo u savršenom redu: svaki registar bio je na svom mjestu prema rednom broju, svaki sveţanjakata u svojoj pregradi. Inspek tor ponudi Englezu da sjedne u njegovu fotelju, pa stavi pred njega sveţanj akatakoja su se odnosila na Ifsku tvrĊavu i ostavi ga da ih natenane prelistava, a on sjede u jedan kraj sobe i poĉe da ĉita

novine.Englez lako pronaĊe akta koja su se odnosila na opata Fariju; ali izgleda da ga je povijest koju mu je ispriĉaogospodin od Bovila jako zainteresovala, jer pošto je pregledao ta prva akta, on produţi da prelistava sve dok nestiţe do sveţnja o Edmondu Dantesu. Tu on naĊe svaku stvar na svome mjestu: potkazivaĉku dostavu, saslušanje,molbu gospodina Morela, dopisanu napomenu gospodina od Vilfora. On sasvim tiho savi dostavu i metnu je u

dţep, proĉita saslušanje i vidje da se u njemu ne spominje ime Noartije, proĉita molbu od desetog aprila 1815.godine u kojoj je Morel po savjetu zamjenika drţavnog tuţioca, u najboljoj namjeri (pošto je u to vrijeme

Napoleon bio na vlasti) preuveliĉavao usluge koje je Dantes uĉinio caru, usluge koje je Vilforova potvrda ĉinilaneospornim. Tada Dantesu sve postade jasno. Ta molba Napoleonu, koju je Vilfor, zadrţao kod sebe, postala je zavrijeme drugog povratka kraljevstva uţasno oruţje u rukama kraljevskog drţavnog tuţioca. Zato se on i ne zaĉudiviše kad, prelistavajući registar, naiĊe na ovu zabilješku ispisanu u zagrad i naspram njegovog imena:EDMOND DANTES

Oduševljeni bonapartist; uzeo aktivnog uĉešća u povratku sa ostrva Elbe. Drţati ga u najvećoj tajnosti i pod

najstroţim nadzorom. Ispod ovih redova bilo je napisano nekim drugim rukopisom:



»S obzirom na gornju zabilješku, nema pomoći«. Samo, uporeĊujući rukopise u zagradi sa rukopisom potvrde stavljene na kraju Morelove molbe, on se potpunouvjeri da je zabilješka u zagradi napisana istim rukopisom kao i potvrda, a to će reći rukom gospodina od Vilfora.

Što se tiĉe napomene ispod zabilješke, Englez nasluti da je nju dopisao neki inspektor koji se privremeno biozainteresovao za Dantesov poloţaj, no koga je obavještenje koje smo maloĉas naveli dovelo u nemogućnost danastavi sa radom u tom pravcu.

Kao što rekosmo, inspektor se, iz paţnje i da ne bi smetao uĉeniku opata Farije u njegovim istraţivanjima, bioudaljio i ĉitao list Bela zastava. On stoga nije ni vidio kad je Englez savio i metnuo u dţep dostavu koju je Danglar napisao pod hladnjakom

»Rezerve« i na kojoj je bio ţig marseljske pošte od dvadeset i sedmog februara i sabirnom oznakom šest sati popodne.

Ali treba reći da gospodin od Bovila, i da je to primijetio, ne bi se protivio onome što je Englez uradio, pa makoliko to bilo nepristojno, jer je pridavao isuviše malo vaţnosti toj hartiji, a suviše mnogo svojim dvjemastotinama hiljada franaka.

- Hvala! - reĉe Englez zatvarajući šumno tamniĉki registar. - Dobio sam što sam ţelio; a sad treba da ja ispunimsvoje obećanje. Napišite mi prost prenos vašeg potraţivanja; potvrdite u tom prenosu da ste primili njegov iznos,

pa ću vam izbrojati tu sumu. I on ustupi mjesto za pisaćim stolom gospodinu od Bovila, koji sjede bez ceremonija i pohita da napiše traţeniprenos, dok je Englez odbrojavao banknote na polici ormana.

VIIITRGOVAĈKA KUĆA »MOREL«

Da je neko ko je dobro poznavao unutrašnjost trgovaĉke kuće »Morel« otišao iz Marselj a nekoliko godina ranije, pa se vratio u doba do koga smo došli, naišao bi u njoj na veliku promjenu. Umjesto one ţivahnosti, blagostanja i sreće kojom tako reći odiše jedno preduzeće koje napreduje; umjesto na -smijanih lica koja se pojavljuju iza prozorskih zavjesa, uţurbanih pomoćnika koji prelaze preko dvorišta sa perom

zadjenutim za uvo; umjesto dvorišta zakrĉenog balama, koje odjekuju od vike i smijeha raznosaĉa, naišao bi još pri prvom pogledu na nekakav izraz tuge i obamrlosti. U pustom tremu i praznom dvorištu, od mnogih ĉinovnikakojih je nekada bilo puno po kancelarijama, ostala su samo dvojica: jedan je bio mladić od dvadeset i tri ilidvadeset i ĉetiri godine, po imenu Emanuel Rejmond, koji je bio zaljubljen u ćerku gospodina Morela i ostao u

preduzeću i pored svih pokušaja njegovih roditelja da ga odatle izvuku; drugi je bio jedan star, ćorav blagajniĉkipomoćnik, zvani Kokles. Taj nadimak dali su mu mladi ljudi koji su nekada ispunjavali tu veliku huĉnu košnicudanas skoro pustu, i on je tako zgodno i tako potpuno zamjenjivao njegovo pravo ime, da se on najvjerovatnije ne

bi ni okrenuo kad bi ga neko danas zovnuo po imenu.Kokles je ostao u sluţbi gospodina Morela, ali se u poloţaju toga ĉestitog ĉovjeka dogodila ĉudna promjena.

On se u isti mah popeo na stepen blagajnika, i spustio na rang sluge.

Pa ipak je to bio onaj isti Kokles, dobar, strpljiv, odan, ali nesavitljiv u pogledu raĉunice, te jedine stvari u kojoj bise odupro svakome, pa ĉak i gospodinu Morelu. On je znao samo za tablicu mnoţenja, i znao ju je uprste, pa makako je obrtali i u ma kakvu grešku pokušali vi da ga uvalite. Usred opšte ţalosti koja je pritisla trgovaĉku kuću »Morel«, Kokles je uostalom jedini ostao hladnokrvan. Ali netreba se varati; ta hladnokrvnost nije poticala iz nedostatka saosjećanja, već naprotiv iz nepokolebljivog

pouzdanja. Kao što se priĉa da pacovi napuštaju malo-po-malo laĊu koju je sudbina unaprijed osudila da propadnena moru, tako da su je njeni sebiĉni stanovnici već potpuno napustili u trenutku kad ona diţe kotvu, tako je isto,kao što rekosmo, ĉitava ona gomila pomoćnika i ĉinovnika koji su ţivjeli od preduzeća toga brodovlasnika

postepeno napustila kancelarije i magacine. MeĊutim, Kokles je gledao kako se svi oni udaljavaju, a nije ni pomislio da potraţi uzrok njihovog odlaska. Sve se, kao što rekosmo, svodilo za Koklesa na pitanje brojeva, a već

dvadeset godina otkako je on u trgovaĉkoj kući Morel, uvijek je vidio da se isplate vrše u svako doba sa takvomurednošću, da on nije mogao ni da zamisli da bi ta urednost mogla prestati i da bi se plaćanja mogla obusta viti,

kaogod što vodeniĉar ĉija vodenica dobij a vodu iz neke bujne rijeke ne bi mogao zamisliti da ta rijeka moţe da presuši. Doista, još ništa do tada nije bilo poljuljalo Koklesovo pouzdanje. Posljednja mjeseĉna isplata izvršena jesa strogom taĉnošću. Kokles je bio pronašao jednu grešku od sedamdeset santima koju je gospodin Morel uĉiniona svoju štetu, i istog dana vratio je tih ĉetrnaest sua viška gospodinu Morelu, koji ih je s tuţnim smiješkom uzeoi spustio u jednu skoro praznu fioku, rekavši: - Vrlo dobro, Koklese. Vi ste najbolji blagajnik na svijetu.

I Kokles je otišao presrećan, jer je jedna pohvala gospodina Morela, tog najĉestitijeg ĉovjeka u Marselj u, bilamilija Koklesu nego nagrada od pedeset talira.

Ali poslije ove mjeseĉne isplate koja je tako pobjedniĉki izvršena, gospodin Morel je preţivio uţasne ĉasove; jer da bi mogao dostojno odgovoriti toj obavezi, on je prikupio sva svoja novĉana sredstva, pa bojeći se da se njegovanevolja ne razglasi po Marselju, kad bi ga vidjeli kako pribjegava i takvim krajnostima, liĉno je otputovao na vašar

u Bokeru da tamo proda nešto nakita što je pripadao njegovoj ţeni i kćeri, kao i jedan dio srebrnog posuĊa.Pomoću te ţrtve sve se i ovog puta svršilo na najveću ĉast firme »Morel«; ali je kasa ostala potpuno prazna.





- Nije, gospodine. Ja imam još za kraj idućeg mjeseca i ova potraţivanja koja su nam ustupile firme Paskal i firmaVajld i Tarner iz Marselj a, oko pedeset i pet hiljada franaka; ukupno dvjesta osamdeset i sedam hiljada i pet

stotina franaka.

Šta je sve prepatio nesrećni Morel za vrijeme toga nabrajanja nemogućno je opisati. - Dvjesta osamdeset i sedam hiljada i pet stotina franaka - ponovi on nesvjesno.

- Da, gospodine - odgovori Englez. - MeĊutim -nastavi on poslije kratkog ćutanja - ja neću da krijem od vas,

gospodine Morele, da i pored priznanja vašem dosadašnjem besprijekornom poštenju, po Marselj u se govori daniste u stanju da odgovarate svojim obavezama.

Pri ovom skoro surovom uvodu, Morel uţasno poblije-dje.

- Gospodine - reĉe on - ima već više od dvadeset i ĉetiri godine otkako sam primio ovo preduzeće iz ruku svogaoca, koji je i sam upravljao njime trideset i pet godina, a dosad nijedna priznanica sa potpisom Morela i sina nije

podnesena našoj kasi a da nije bila isplaćena. - Jest, ja to znam - odgovori Englez. - Ali odgovorite kao ĉastan ĉovjek ĉasnom ĉovjeku. Gospodine, da li ćeteisplatiti i ove isto tako taĉno?

Morel uzdrhta i pogleda sa više samopouzdanja nego dosad u onoga koji mu je tako govorio. - Na pitanja postavljena tako otvoreno - reĉe on - treba otvoreno i odgovoriti. Da, gospodine, platiću ako moj brod,kao što se nadam, stigne srećno, jer će mi njegov dolazak povratiti kredit koga su me lišile uzastopne nesreće kojesu me zadesile. Ali ako me za nesreću i »Faraon«, ta moja posljednja nada u koju se uzdam, iznevjeri...

Suze navriješe na oĉi jadnom brodovlasniku.

- Šta onda - zapita njegov sagovornik - ako vas i ta posljednja nada iznevjeri?..- Onda, gospodine - nastavi Morel - bolno je da se to kaţe... ali pošto sam se već navikao na nesreću, moraću da senaviknem i na sramotu, pa eto mislim da ću biti primoran da obustavim svoja plaćanja. - A zar nemate prijatelja koji bi vam u ovoj prilici mogli pomoći. Morel se tuţno osmjehnu, pa reĉe: - U novĉanim poslovima, gospodine, ĉovjek nema prijatelja, vi to dobro znate, već ima samo poslovnih veza.

- To je istina - prošapta Englez. - Znaĉi vi imate još samo jednu nadu?

- Jednu jedinu.

- Posljednju?- Posljednju.

- Tako da ako vas ta nada iznevjeri...

- Ja sam onda propao, gospodine, potpuno propao.

- Baš kad sam dolazio k vama, jedan brod je ulazio u pristanište.

- Ja to znam, gospodine. Jedan mladić koji mi je i u nevolji ostao vjeran, provodi jedan dio svog vremena na kulina vrhu kuće, u nadi da će on prvi doći da mi javi dobru vijest. Od njega sam saznao za dolazak tog broda.

- A to nije vaš?

- Nije. To je jedan brod iz Bordoa, »Ţironda«. I on dolazi iz Indije, ali to nije moj brod.

- Moţda je on nešto saznao o »Faraonu«, pa vam donosi neku novost. - E, onda vam moram reći, gospodine, da se ja skoro isto toliko bojim da saznam nešto o mojoj galiji, koliko i daostanem u neizvjesnosti; jer neizvjesnost znaĉi da se još mogu nadati. Zatim gospodin Morel dodade muklim glasom:

- To zadocnjenje znaĉi da nešto nije u redu; »Faraon« je pošao iz Kalkute petog februara, te je trebalo da još prijemjesec dana bude ovdje, ako ne i ranije.

- Šta je to - reĉe Englez osluškujući - i šta znaĉi ova larma ?

- O boţe moj, boţe moj! - uzviknu Morel blijedeći -šta li je to sad opet? Zaista, bila je nekakva velika buka na stepenicama: ljudi su išli tamo -amo, pa se zaĉu i jedan bolan uzvik.

Morel ustade da otvori vrata, ali ga snaga izdade, te se ponovo sruĉi u fotelju. Oba ĉovjeka ostadoše jedan prema drugome; Morel je drhtao cijelim tijelom, a stranac ga je gledao sa izrazomdubokog saţaljenja. Buka je bila prestala, no ipak je izgledalo da Morel oĉekuje nešto . Ta buka je imala nekiuzrok, pa je morala imati i neku posljedicu.

Strancu se uĉini da se neko polako penje uz stepenice i da su se koraci većeg broja ljudi zaustavili na stepeništu.

Kljuĉ je bio uvuĉen u bravu prvih vrata, i ĉulo se kako škripe šarke na tim vratima.

- Samo dva lica imaju kljuĉ tih vrata - promrmlja Morel - Kokles i Julija.U isti mah otvoriše se i druga vrata, i na njima se pojavi ona djevojka blijeda i uplakana.

Morel ustade sav dršćući i osloni se na ruĉicu svoje fotelje, jer ne bi mogao da se odrţi na nogama. Njegov glashtio je da pita, ali ga je glas bio izdao.

- O, oĉe! - reĉe djevojka sklapajući ruke. - Oprostite svome djetetu što vam donosi rĊavu vijest!

Morel uţasno poblijede, a Julija mu se baci u naruĉje. - O, oĉe, oĉe! - reĉe ona. - Budite hrabri!

- Znaĉi da je »Faraon« nastradao? - zapita Morel prigušenim glasom. Djevojka ne odgovori, već samo potvrdno klimnu glavom oslonjenom na oĉeve grudi. .



- A posada? - zapita Morel.

- Spašena - reĉe djevojka. - Spasla ju je ona laĊa iz Bordoa koja je maloĉas ušla u pristanište. Morel diţe obje ruke k nebu sa izrazom smirenosti i najveće zahvalnosti, pa reĉe:

- Hvala ti, boţe, što je nesreća zadesila samo mene! Ma koliko da je Englez bio hladnokrvan, ipak mu jedna suza okvasi trepavicu.

- UĊite - reĉe Morel - uĊite, jer mislim da ste svi tu pred vratima.

I zaista, tek što on izgovori te rijeĉi, a gospoĊa Morel uĊe jecajući; Emanuel je išao za njom, a tamo dalje upredsoblju vidjela su se gruba lica sedmorice ili osmoricepolunagih mornara. Kad ugleda te ljude, Englez uzdrhta. On koraknu da im priĊe, ali se uzdrţa i skloni se unajudaljeniji kut kancelarije.

GospoĊa Morel priĊe i sjede u fotelju, pa uze objema rukama muţevljevu ruku, dok je Julija i dalje bila oslonjena

na grudi svoga oca. Emanuel je bio zastao nasred sobe i izgledalo je da sluţi kao veza izmeĊu grupe porodiceMorel i mornara koji su stojali kod vrata.

- Kako se to dogodilo? - zapita Morel.

- PriĊite, Penlone - reĉe mladić - i ispriĉajte taj dogaĊaj. Jedan star mornar, preplanuo od polutarskog sunca, priĊe uvijajući rukama ostatke jednog šešira. - Dobar dan, gospodine Morele - reĉe on kao da je otišao iz Marselj a sinoć i kao da sad dolazi iz Eksa ili Tulona.

- Dobar dan, dragi prijatelju - reĉe brodovlasnik, i nije mogao da se uzdrţi da s ne nasmije kroz suze. - Ali gdje je

kapetan?

- Odnosno što se recimo tiĉe kapetana, gospodine Morele, on je ostao bolestan u Palmi, ali ako bogu bude ugodno,to neće biti opasno, i vi ćete ga vidjeti kako stiţe kroz nekoliko dana isto tako zdrav kao vi i ja.

- Dobro... a sad priĉajte, Penlone - reĉe gospodin Morel. Penlon pregura zalogaj duvana za ţvakanje od desnog obraza ka lijevom, zakloni usta šakom, okrete se pa štrcnuu predsoblje dugaĉak mlaz crnkaste pljuvaĉke, isturi jednu nogu, pa klateći se u kukovima reĉe: - Ondakar, gospodine Morele, mi smo bili tako nešto kao recimo izmeĊu rta Blan i rta Bojador, i plovili smo salijepim jugo- jugozapadnim vjetrom, pošto smo se osam dana petljali za vrijeme zatišja, kad mi kapetan Gomar 25 Grof Monte Kristo I

385

priĊe i reĉe: »Ĉiĉa Penlone, šta vi mislite o onim oblacima što se uzdiţu onamo na vidiku ?«

Ja sam ih baš tog trenutka posmatrao. »Šta ja mislim, kapetane? Mislim da se penju malo brţe nego što imaju pravo, i da su crnji nego što priliĉioblacima koji ne bi imali rĊavih namjera.«

»I ja tako mislim« kazao je kapetan, »pa ću stoga da se obezbijedim. Suviše je platna za vjetar koji će uskoro danaiĊe... E, hej! Prikupljaj najgornje jedro i spuštaj prednji flok!«

Bilo je kranje vrijeme; jer zapovijest još nije bila ni izvršena, kad nas vjetar pojuri, a brod poĉe da se naginje.

»Gle!« rekao je kapetan. »Još je suviše platna, prikup ljaj veliko jedro!«

Poslije pet minuta veliko jedro bilo je skupljeno, te smo išli pomoću donjeg, srednjeg i dovršnog na prednjojkatarci.

»Šta je, ĉiĉa Penlone«, rekao mi je kapetan, »šta vam je te vrtite glavom?«

»To mi je, što se ja, da sam na vašem mjestu, ne bih zaustavio samo na tome.«

» Ĉini mi se da imaš pravo, stari«, rekao je on, »imaćemo oluju.«

»E, moj kapetane«, odgovorio sam mu ja na to »onaj ko bi platio da sazna kakva se tamo oluja sprema, ućario binešto na tome pazaru; biće to prava pravcata bura, ili se ja ne razumijem u tome!«

To će reći da se moglo vidjeti kako dolazi vjetar kao što se vidi kad, naizlazi prašina kod Monredona; srećom što je taj vjetar imao da se ponese s ĉovjekom koji ga je dobro poznavao.

»Smanjuj prednja jedra za dva zavjeska!« viknuo je kapetan, »popuštaj zategaĉe, okreći niz vjetar, skidaj gornjeprednje, pritegni koturaĉe na preĉkama!«

- To nije bilo dovoljno za tu oblast mora - reĉe Englez. - Ja bih smanjio za ĉetiri zavjeska i otarasio bih se donjegprednjeg.

Od toga odsjeĉnog, jakog i neoĉekivanog glasa svi uzdrhtaše. Penlon natkrili oĉi šakom i pogleda onoga koji je s

takvim samopouzdanjem kritikovao rad njegovoga kapetana.

- Mi smo uĉinili nešto još bolje, gospodine - reĉe stari mornar sa izvjesnim poštovanjem - jer smo skinuli zadnje jedro i okrenuli niz vjetar da pobjegnemo ispred bure. Poslije deset minuta skupili smo i gornja prednja, te smo

plovili bez jedara.

- Taj brod bio je suviše star da pokuša tako nešto - reĉe Englez. - Pa jeste, taĉno! To nas je i upropastilo. Poslije dvanaest sati takvog drmusanja da bi se i sam Ċavo latio oruţja,voda poĉe da prodire kroz jedan otvor na trupu broda. »Penlone« rekao mi je kapetan, »ĉini mi se da mi tonemo,stari druţe; zato daj meni krmu, a ti siĊi dolje.«





- Pa lijepo! Ako nemate novaca, ne treba da nam platite; onda ćemo mi uĉiniti ono što je uĉinio i jadni »Faraon«,savićemo jedra, pa kvit! - Dosta, dosta, prijatelji - reĉe Morel gušeći se od uzbuĊenja. - Idite sad, molim vas. Naći ćemo se opet u nekosrećnije vrijeme. Emanuele - dodade brodovlasnik - ispratite ih i pazite da se moje ţelje izvrše. - Onda bar doviĊenja, zar ne, gospodine Morele? -reĉe Penlon.

- Da, prijatelji, ja se bar nadam. Idite.I on dade znak Koklesu, koji poĊe naprijed. Mornari poĊoše za blagajnikom, a Emanuel za njima. - A sad - reĉe brodovlasnik svojoj ţeni i kćeri - ostavite me za trenutak; imam da razgovaram sa gospodinom.

I on pokaza oĉima zastupnika firme Tomson i Frenĉ, koji je stajao nepomiĉno za vrijeme ĉitave ove scene u kojoj je uĉestvovao samo sa ono nekoliko rijeĉi koje smo naveli. Obje ţene digoše pogled ka strancu, na koga su bile potpuno zaboravile, pa se povukoše; ali dok je izlazila, djevojka upravi na tog ĉovjeka jedan divan pogled pun preklinjanja, na koji on odgovori jednim smješkom kome bi se neki hladan posmatraĉ zaĉudio što ga vidi na tomeledenom licu. Dva ĉovjeka ostadoše sami. - Eto, gospodine - reĉe Morel padajući natrag u fotelju - vi ste sve vidjeli i sve ĉuli, i ja nemam da vam kaţem ništaviše. - Vidio sam, gospodine - reĉe Englez - da vas je zadesila još jedna nesreća, nezasluţena kao i one druge, i to jeuĉvrstilo moju ţelju da vam pomognem. - O, gospodine! - reĉe Morel.

- Da vidimo - nastavi stranac. - Ja sam jedan od vaših glavnih povjerilaca, zar ne? - Vi ste barem onaj koji ima u svojim rukama obveznice sa najkraćim rokom naplate.

- Da li biste ţeljeli odlaganje moga roka naplate?

- Odlaganje bi mi moglo spasti ĉast, pa prema tome i ţivot. - Koliko vremena traţite ? Morel malo promisli, pa reĉe: - Dva mjeseca.

- Dobro - reĉe stranac - ja vam dajem tri.

- Ali mislite li vi da će firma Tomson i Frenĉ... - Ne brinite ništa, gospodine, ja sve primam na sebe. Danas je peti jun. - Pa lijepo, obnovite mi sve ove priznanice za peti septembar; a petog septembra, u jedanaest ĉasova prije podne(zidni ĉasovnik je baš tog trenutka pokazivao jedanaest sati), ja ću doći k vama.

- Ĉekaću vas, gospodine - reĉe Morel - i vi ćete biti isplaćeni, ili ću ja biti mrtav. Ove posljednje rijeĉi bile su izgovorene tako tiho, da ih stranac nije mogao ĉuti.

Priznanice su obnovljene a stare pocijepane, te je jadni brodovlasnik sad barem imao pred sobom tri mjeseca daprikupi svoja posljednja sredstva.

Englez primi njegova zahvaljivanja sa hladnokrvnošću svojstvenom njegovoj naciji i oprosti se sa Morelom, koji

ga isprati blagosiljajući ga sve do vrata. Na stepenicama on susrete Juliju. Djevojka se pravila kao da silazi, ali ga je uistinu oĉekivala.

- O, gospodine! - reĉe ona sklapajući ruke. - GospoĊice - reĉe stranac - vi ćete dobiti jednog dana jedno pismo sa potpisom... Sindbad Moreplovac... Izvršitedoslovno ono što će vam kazati to pismo, pa ma koliko vam ĉudno izgledao taj nalog. - Hoću, gospodine - odgovori Julija.

- Obećavate li mi da ćete to uĉiniti?

- Zaklinjem vam se. \

- Dobro! Zbogom, gospoĊice. Ostanite uvijek dobra i plemenita kći kao što ste sad, a ja se ĉvrsto nadam da će vas bog nagraditi dajući vam Emanuela za muţa.

Julija uzviknu kratko, porumenje kao trešnja i pridrţa se za ogradu stepenica da ne bi pala. -Da.

Stranac poĊe dalje svojim putem mašući joj rukom u znak oproštaja. U dvorištu susrete Penlona, koji je u svakoj ruci drţao po sto franaka uvijenih u trubu i koji kao da nije mogao dase riješi da ih odnese. - PoĊite sa mnom prijatelju - reĉe on. - Imam da razgovaram s vama.

IXPETI SEPTEMBAR

To odlaganje plaćanja koje mu je odobrio zastupnik firme Tomson i Frenĉ, u trenutku kada se Morel tomenajmanje nadao, uĉini se jadnom brodovlasniku kao jedan od onih povrataka sreće koji nagovještavaju ĉovjeku da je sudbini već dosadilo da ga progoni. Još istoga dana on ispriĉa svojoj kćeri, ţeni i Emanuelu šta mu se dogodilo,te se porodici povrati bar neka nada ako ne i spokoj stvo. Ali za nesreću, Morel nije imao posla samo sa firmomTomson i Frenĉ, koja se prema njemu pokazala tako predusretljiva. Kao što je on rekao, u trgovini ĉovjek ima

trgovaĉkih veza, ali nema prijatelja. Kad je dublje razmišljao, on nije mogao razumjeti ni to velikodušno ponašanje gospode Tomsona i Frenĉa prema njemu. On je to sebi objašnjavao samo onim pametno sebiĉnim



zakljuĉkom do koga je ta firma došla: bolje je podrţati ĉovjeka koji nam duguje skoro trista hiljada franaka, padobiti tih trista hiljada franaka poslije tri mjeseca, nego ubrzati njegovu_propast i dobiti samo šest ili sedam odstood uloţenog kapitala.

Na nesreću, bilo iz mrţnje bilo zbog kratkovidosti, tek svi Morelovi poslovni prijatelji nisu došli do ovog zakljuĉ-ka, a neki su ĉak došli do suprotnog. I tako su mjenice sa Morelovim potpisom bile podnesene njegovoj blagajni sastrogom taĉnošću, i zahvaljujući odlaganju što ga je Englez odobrio. Kokles ih je smjesta isplatio. Kokles je,

dakle, i dalje bio proroĉki spokojan. Jedino je gospodin Morel sa uţasom uviĊao da bi još istog mjeseca bio propao ĉovjek u sluĉaju da je morao petnaestog toga mjeseca

vratiti sto hiljada franaka gospodinu od Bovila, a krajem mjeseca pedeset hiljada i još trideset i dvije hiljade i petstotina franaka po mjenicama, za koje je, kao i za potraţivanje inspektora tamnica, imao odloţen rok.

Mišljenje svih trgovaĉkih krugova u Marselj u bilo je da se Morel neće moći da odrţi pod udarcima uzastopnihnesreća koje su se bile okomile na njega. Zato je i bilo veliko iznenaĊenje kad se vidjelo da je on izvršio svojemjeseĉne isplate sa svojom uobiĉajenom taĉnošću. Pa ipak, to nije povratilo povjerenje ljudima, te su jednoglasno

odloţili za kraj narednog mjeseca dan kada će nesrećni brodovlasnik predati kljuĉeve sudu.

Cio taj mjesec protekao je u neĉuvenim Morelovim naporima da prikupi sva svoja raspoloţiva sre dstva. Nekada

su mjenice s njegovim potpisom, i sa kojim bilo rokom isplate, primane s povjerenjem, pa ĉak i traţene. Morel pokuša da dobije novac na mjenicu sa rokom od tri mjeseca, ali ga banke odbiše. Srećom, Morel je i sam imaoizvjesnih potraţivanja na ĉiju je naplatu mogao raĉunati; te naplate su i izvršene, te se Morel opet naĊe umogućnosti da odgovori svojim obavezama kad doĊe kraj jula.

Pored toga, u Marselju se nije više mogao vidjeti zastupnik firme Tomson i Frenĉ, jer je on sutradan ili drugog dana po svojoj posjeti gospodinu Morelu išĉezao; a kako je on u Marselju dolazio u vezu samo sa naĉelni kom

grada, inspektorom tamnica i gospodinom Morelom, njegov prolazak nije ostavio drugih tragova osim razliĉitihuspomena koje su o njemu saĉuvala ta tri lica. A što se tiĉe mornara sa »Faraona«, izgleda da su oni našli nekozaposlenje, jer su i oni isto tako išĉezli. Kapetan Gomar, pošto se oporavio od trenutne slabosti koja ga je zadrţala u Palmi, vratio se takoĊe. On se ustezaoda se pojavi kod gospodina Morela, ali ovaj doznade za njegov dolazak i ode liĉno da ga posjeti. Ĉestiti

brodovlasnik već je bio saznao iz Penlonovog priĉanja za hrabro drţanje koje je pokazao kapetan za vrijeme ĉitaveone kobne nesreće, te je pokušao da on njega tješi. Donio mu je i cijelu njegovu platu, koju se Gomar ne bi usudio

da sam zatraţi. Kad je silazio niz stepenice, gospodin Morel srete Penlona, koji se peo. Izgledalo je da je Penlon dobro uloţio svojnovac, jer je bio odjeven u novo odijelo. Kad ugleda svoga gazdu, ĉestiti krmar kao da se jako zbuni; on se skloni

u najudaljeniji kut stepeništa, pa je naizmjeniĉno prebacivao svoj zalogaj duvana s lijeve na desnu i s desne na

lijevu stranu, kolutajući unezvijereno oĉima, i odgovorio je samo plašljivim stiskom na rukovan je kojim ga je poĉastvovao gospodin Morel sa svojom svakidašnjom srdaĉnošću. Gospodin Morel pomisli da je Penlon zbunjenzbog svog lijepog odijela, jer je bilo oĉevidno da se taj ĉestiti ĉovjek nije o svom trošku bacio u takav luksuz.Znaĉi da je zacijelo već bio zaposlen na nekom drugom brodu, i stidio se stoga što nije - ako se tako moţe reći-nosio malo duţe crninu za »Faraonom«. Moţda je on i išao kapetanu Gomaru da ga obavijesti o svom srećnomudesu i da mu saopšti ponude njegovoga novoga gospodara.

- Ĉestiti ljudi! - reĉe Morel odlazeći. - Daj boţe da vas vaš novi gospodar voli kao što sam vas ja volio, i da budesrećniji nego što sam ja bio. Avgust proteĉe u neprekidnim pokušajima koje je Morel ĉinio da povrati svoj nekadašnji kredit ili da otvori se bi

neki nov. Dvadesetog avgusta saznade se u Marselju da je zauzeo jedno mjesto u poštanskim kolima, te sada svi pomisliše da je krajem toga mjeseca trebalo da preda kljuĉeve sudu, i da je Morel otputovao ranije da ne bi prisustvovao tome bolnom ĉinu za koji je vjerovatno ovlastio svog poslovoĊu Emanuela i svog blagajnikaKo-klesa. Ali, suprotno svim predviĊanjima, kad doĊe trideset prvi avgust, blagajna se otvori kao i obiĉno. Kokles

se pojavi iza rešetke, miran kao pravedni Horacije, pregledao je paţljivo kao uvijek naloge koje su mu podnosili iisplatio sa istom taĉnošću sve mjenice od prve do posljednje. DoĊoše ĉak i dva zahtijeva za isplatu uloţenognovca, koje je gospodin Morel bio predvidio, a koje Kokles isplati isto onako taĉno kao i mjenice sabrodovlasnikovim potpisom. Svijet više nije znao šta da misli, te je odlagao, uporno kao zloslutni proroci,bankrotstvo za kraj septembra.

Gospodin Morel stiţe prvog septembra. Cijela njegova porodica oĉekivala ga je s velikom strepnjom, jer je toputovanje u Pariz trebalo da otvori posljednji put ka spasenju. Morel se bio sjetio Danglara, sadašnjeg miliona -ra,koji mu je dugovao veliku zahvalnost, pošto je na Morelovu preporuku Danglar stupio u sluţbu onoga špan-skog

bankara kod koga je poĉeo da stiĉe svoje ogromno bogatstvo. Sada je Danglar, kako se priĉalo, imao sedam iliosam miliona gotovine i neograniĉeni kredit. Danglar je mogao, ne vadeći nijedan talir iz svoga dţepa, da spaseMorela: trebalo je da samo jamĉi za jedan zajam, pa bi Morel bio spašen. Morel je odavno pomišljao na Danglara;ali postoje izvjesne nagonske odvratnosti koje ĉovjek ne moţe da savlada u sebi, te je Morel odlagao da pribjegnetoj posljednjoj mogućnosti koliko god je mogao. I imao je pravo, jer se vratio utuĉen i poniţen odbijanjem.

Zato Morel, po svom povratku, nije niĉim pokazao da ţali, nije izrekao nikakvu optuţbu; zagrlio je plaĉući svojuţenu i kćer, pruţio prijateljski ruku Emanuelu, zatvorio se u svoju sobu za rad i pozvao Koklesa.



- Ovoga puta - rekle su obje ţene Emanuelu - nema nam spasa.

Zatim su se potajno dogovorile da Julija napiše svome bratu, koji je bio u garnizonu u Nimu, da odmah doĊe. Jadne ţene su nesvjesno osjećale da je potrebno da prikupe sve svoje snage kako bi izdrţale udar koji im jeprijetio.Uostalom, Maksimilijan Morel, mada tek u dvadeset drugoj godini, imao je velikog uticaja na svoga oca.

Bio je to ĉvrst i ispravan mladić. U trenutku kada je trebalo da izabere neki poziv u ţivotu, njegov otac nije htio da

mu unaprijed nametne izvjesnu budućnost i pitao je mladog Maksimilijana o njegovim sklonostima. Ovaj je tadaizjavio da hoće da se posveti vojniĉkom pozivu. On je sljedstveno tome uĉio odliĉno, ušao konkursom uPolitehniĉku školu i izišao iz nje kao potporuĉnik pedeset trećeg boraĉkog puka. Već godinu dana imao je taj ĉin,i bilo mu je obećano da će biti proizveden za poruĉnika prvom prilikom. U puku je Maksimilijan Morel istican kaovrlo savjestan izvršilac ne samo svih vojnih obaveza, nego i svih ĉovjeĉanskih duţnosti, te ga nisu zvali drukĉijedo samo stoiĉar. Razumije se da su mnogi od onih koji su ga tako nazivali samo ponavljali taj nadimak zato što suga ĉuli od drugih, a nisu ni znali šta to znaĉi. Tog-mladića su majka i ćerka pozvale u pomoć da im bude potpora u teškom stanju u kome su osjećale da će seuskoro naći. One se nisu bile prevarile u pogledu ozbiljnosti toga stanja, jer trenutak docnije pošto je gospodin Morel ušao usvoju sobu za rad sa Koklesom, Julija vidje kako ovaj izlazi otuda blijed, dršćući i unezvijerena lica.

Ona htjede da ga pita kad je prolazio pored nje; ali taj ĉestiti ĉovjek, silazeći i dalje niz stepenice ţurno, što nije bionjegov obiĉaj, samo uzviknu diţući ruke uvis:

- O, gospoĊice! gospoĊice! Kakva uţasna nesreća! I ko bi to ikada pomislio! Ubrzo zatim Julija ga vidje kako s opet penje noseći nekoliko debelih registara, jednu lisnicu i vrećicu novca.

Morel razgleda registre, otvori lisnicu i izbroja novac.

Sva njegova novĉana sredstva iznosila su najviše šest do osam hiljada franaka, a primanja do petog septembraĉetiri do pet hiljada, što je ĉinilo u najboljem sluĉaju aktivu od ĉetrnaest hiljada franaka kojima je trebalo da isplatimjenicu od dvjesta osamdeset i sedam hiljada i pet stotina franaka. Nije, dakle, mogao ni da ponudi tako malu

otplatu.

MeĊutim kad Morel siĊe na veĉeru, izgledao je dosta miran. Ta njegova mirnoća uplaši ţene više nego što bi ihuplašila i najdublja utuĉenost. Poslije veĉere Morel je obiĉno izlazio u varoš; on je odlazio da popije kafu u klubu Fokejaca i da proĉita»Svetilnik;« ali toga dana on ne iziĊe, već se pope u svoju kancelariju. Što se tiĉe Koklesa, on je izgledao potpuno ošamućen. Ĉitav jedan dio dana proveo je u dvorištu, sjedeći na

jednom kamenu gologlav, na vrućini od trideset stepeni.

Emanuel je pokušavao da uspokoji ţene, ali nije umio da naĊe pogodne rijeĉi. Taj mladić je isuviše dobro poznavao poslovno stanje te firme da ne bi osjećao da velika nesreća prijeti porodici Morel.

Noć doĊe. Obje ţene su bdjele nadajući se da će Morel, kad siĊe iz svoje kancelarije, ući k njima; ali ga one ĉušekako prolazi pored njihovih vrata, koraĉajući lakše vjerovatno iz straha da ga one ne pozovu.

One oslušnuše još paţljivije, no on uĊe u svoju sobu i zakljuĉa vrata. GospoĊa Morel posla svoju kćer da spava; zatim, na pola sata pošto se Julij a povukla, ona ustade, skide cipele i

iziĊe tiho u hodnik da vidi kroz bravu šta radi njen muţ. U hodniku ona spazi jednu sjenku kako se udaljuje: to je bila Julija, koja je, i sama zabrinuta, pretekla svoju

majku.

Djevojka priĊe gospoĊi Morel pa reĉe: - On sad piše. Obje ţene naslutile su bez rijeĉi šta svaka od njih misli.

GospoĊa Morel se saţe do visine brave. Zaista, gospodin Morel je pisao; ali ono što kći ne bješe zapazila, gospoĊaMorel zapazi, a to je: da njen muţ piše na hartiji sa utisnutom taksenom markom.

Tada joj sinu misao da njen muţ piše svoj testament. Ona sva uzdrhta, pa ipak je imala toliko snage da ne kaţeništa. Sutradan je gospodin Morel izgledao potpuno miran. On je sjedio u svojoj kancelariji kao i obiĉno, sišao na ruĉak kao uvijek, samo je poslije veĉere posadio svoju kćer kraj sebe, uzeo glavu svoga djeteta u naruĉje i drţao je dugona svojim grudima.

Uveĉe Julija reĉe svojoj majci da je zapazila kako je njenom ocu, iako je naizgled bio miran, srce snaţno kucalo.

Još^jiva dana protekoše skoro na isti naĉin. Ĉetvtog septembra uveĉe gospodin Morel zatraţi od svoje kćeri da muvrati kljuĉ od njegove sobe za rad. Julija se strese na taj zahtjev, koji joj se uĉini zlokoban. Zašto njen otac traţi da mu ona vrati taj kljuĉ koji je uvi jek

bio kod nje, i koji su joj u djetinjstvu oduzimali samo kad su htjeli da je kazne!

Djevojka pogleda u gospodina Morela pa reĉe: - Šta sam to zgriješila, oĉe, kad mi oduzimate taj kljuĉ?

- Ništa, dijete moje - odgovori nesrećni Morel, kome je to tako prosto pitanje natjeralo suze na oĉi - ništa, samo mi

je potreban.Julija se pravila kao da traţi kljuĉ.



- Vjerovatno sam ga zaboravila u svojoj sobi - reĉe. I iziĊe; ali umjesto da ode u svoju sobu, ona siĊe i otrĉa da se posavjetuje sa Emanuelom.

- Nemojte da vratite taj kljuĉ svome ocu - reĉe on - a sutra prije podne, ako je moguće, ne odvajajte se od njega. Ona pokuša da ispita Emanuela, ali ovaj nije znao ništa više, ili nije htio da kaţe ništa više. Cijele noći izmeĊu ĉetvrtog i petog septembra gospoĊa Morel ostade sa uvom prislonjenim na drvenu zidnu

oblogu. Do tri sata ujutru ĉula je kako njen muţ uzrujano koraĉa po sobi.

Tek u tri sata sruĉi se on na svoju postelju. Obje ţene provedoše tu noć zajedno. Još od veĉeri oĉekivale su Maksimilijana. U osam sati gospodin Morel uĊe u njihovu sobu. Bio je miran, ali se na njegovom blijedom i izmuĉenom licuvidjelo da je tu noć proveo u velikom uzbuĊenju. Ţene ga ne smjedoše zapitati da li je dobro spavao. Morel je sad bio njeţniji prema svojoj ţeni i oĉinskiji prema svojoj kćeri nego nikad ranije. Nije se mogaonagledati i nagrliti svoga djeteta.

Julija se sjeti Emanuelove preporuke, te htjede da poĊe za svojim ocem kad je on izišao, ali je on blago odgurnunatrag i reĉe: - Ostani kraj svoje majke. Julija htjede ponovo da pokuša. - Ja tako hoću! - reĉe Morel. 26 Grof Monte Kristo I

401

Bilo je to prvi put da Morel kaţe svojoj kćeri: »Ja tako hoću«! ali je on to izgovorio glasom proţetim tolikomoĉinskom blagošću, da Julija ne smjede da poĊe ni koraka dalje. Ona ostade na istom mjestu, uspravna, nijema i nepomiĉna. Trenutak kasnije vrata se ponovo otvoriše, ona osjetikako je zagrliše dvije mišice i kako se neĉija usta priljubiše na njeno ĉelo.

Ona diţe oĉi i uskliknu radosno. - Maksimilijane, brate moj! - uzviknu ona.

Na taj uzvik gospoĊa Morel dotrĉa i baci se u naruĉje svome sinu.

- Majko - reĉe mladić pogledajući ĉas u gospoĊu Morel ĉas u njenu kćer... - Šta ima novo, i šta se to dogaĊa? Vaše pismo me je prestrašilo, te sam dojurio odmah. - Julija - reĉe gospoĊa Morel dajući znak mladiću - idi i kaţi ocu da je Maksimilijan baš sad stigao. Djevojka istrĉa iz sobe, ali na prvoj stepenici naiĊe na jednog ĉovjeka koji je drţao neko pismo u ruci.

- Niste li vi gospoĊica Julija Morel? - reĉe taj ĉovjek sa vrlo izrazitim italijanskim naglaskom.

- Jesam, gospodine - odgovori Julija mucajući. - Ali šta hoćete vi od mene? Ja vas ne poznajem.

- Proĉitajte ovo pismo - reĉe ĉovjek pruţajući joj jedno pisamce. Julija se ustezala^^

- Tiĉe se spasenja vašega oca - reĉe glasnik. Djevojka mu istrţe pismo iz ruku. Zatim ga naglo otvori i proĉita: OtiĊite još ovog trenutka u Mejlanske aleje, uĊite u kuću broj 15, zatraţite od vratarke kljuĉ sobe na petom spratu,uĊite u tu sobu, uzmite sa kamina jednu pletenu kesu od crvene svile i odnesite tu kesu svome ocu.

Vaţno je da je on dobije prije jedanaest sati. Obećali ste da ćete mi se slijepo pokoravati, te vas podsjećam na vaše obećanje. Sindbad Moreplovac. Djevojka uzviknu radosno, podiţe pogled, potraţi, da bi ga ispitala, ĉovjeka koji joj je predao to pismo, ali je OD

bio išĉezao. Ona tada ponovo spusti pogled na pismo da ga proĉita još jedanput i vidje da je na kraju nešto dopisano.

Ona proĉita: Vaţno je da izvršite ovaj nalog liĉno i potpuno sama. Ako doĊete u društvu s nekim, ili ako neka druga osoba doĊe

umjesto vas, vratar će odgovoriti da ne razumije šta sve to znaĉi. Ovaj dopisani dio rashladi mnogo djevojĉinuradost. Da nije tu bilo kakve opasnosti? Da li joj to nije namještena neka zamka? Zbog svoje bezazlenosti ona nijeznala kakvim se opasnostima moţe izloţiti djevojka njenih godina, ali nije ni potrebno da poznajemo opasnost da

bismo se nje bojali; moţemo ĉak zapaziti da nam baš nepoznate opasnosti ulivaju najveći strah. Julija se dvoumila,te odluĉi da pita nekoga za savjet. Ali, iz nekog ĉudnog osjećanja, ona se ne obrati ni svojoj majci ni svomne bratu,nego Emanuelu.

Ona siĊe i ispriĉa mu šta joj se dogodilo onoga dana kada je zastupnik firme Tomson i Frenĉ bio došao njenomocu, opisa mu susret na stepenicama, ponovi mu obećanje koje je dala i pokaza mu pismo. - Treba da idete tamo, gospoĊice - reĉe Emanuel. - Da idem tamo? - prošapta Julija. - Da, ja ću poći s vama. - Ali zar niste vidjeli da treba da idem sama? - reĉe Julija. - Pa i bićete sami - odgovori mladić - a ja ću vas ĉekati na uglu Muzejske ulice; no ako se zadrţite tamo toliko da

se ja zabrinem, onda ću doći k vama, i kaţem vam, teško onima za koje mi budete rekli da su vam uĉinili neštonaţao!





- U redu - reĉe on pruţajući ruku Morelu - umrite spokojno, oĉe! Ja ću ţivjeti. Morel kroĉi da obrgli koljena svoga sina. Maksimilijan ga privuĉe k sebi, te su njihova dva plemenita srca kucalaza trenutak jedno uz drugo.

- Ti znaš da ja za sve to nisam ništa kriv? - reĉe Morel. - Ja znam, oĉe, da ste vi najĉestitiji ĉovjek koga sam ikada upoznao.

- Dobro, sve je reĉeno. A sada se vrati svojoj majci i svojoj sestri.

- Oĉe - reĉe mladić savijajući koljeno - blagoslovite me!Morel obuhvati glavu svoga sina objema rukama, privuĉe je sebi, pa pritište nekoliko puta svoje usne na nju,govoreći: - Oh, da, da! Blagosiljam te u svoje ime i u ime triju pokoljenja besprijekornih ljudi. Ĉuj, šta oni kaţu mojimglasom: zgradu koju je nesreća razorila, proviĊenje moţe ponovo ozidati. Kad budu vidjeli da sam umro ovakvomsmrću, i najneumoljiviji ljudi imaće samilosti prema tebi; tebi će moţda odobriti rokove koje su meni odbili; ondase potrudi da se rijeĉ »neĉastan« ne izgovori; baci se na posao, radi, mladiću, bori se ţarko i hrabro: ţivite, ti, tvojamajka i tvoja sestra najskromnije, da bi se iz dana u dan imovina onih kojima sam duţan uvećavala i cvjetala utvojim rukama. Pomisli kako će biti divan, veliki, sveĉan dan povraćaj a ĉasti, onaj dan kada ćeš u ovoj istojkancelariji reći: moj otac je umro jer nije mogao uĉiniti ono što ja ĉinim danas; ali je on umro spokojno i smireno,

jer je na samrti znao da ću ja to uĉiniti. - Oh, oĉe, oĉe - uzviknu mladić - kad biste ipak mogli ţivjeti!

- Ako bih ostao ţiv, onda bi sve bilo drukĉije; intereso-vanje javnosti pretvorilo bi se u sumnju, a saţaljenje u

ogorĉenost; ako bih ostao ţiv, ja bih bio samo ĉovjek koji je prekršio datu rijeĉ, koji nije izvršio svoje obaveze, jednom rijeĉju bio bih samo bankrot. Naprotiv, ako umrem, pomisli, Maksimiljane, da bi moje mrtvo tijelo bilosamo tijelo jednog nesrećnog ĉovjeka. Ako bih bio ţiv, moji najbolji prijatelji izbjegavali bi moj dom; ako umrem, cio Marselj će me plaĉući ispratiti do moje vjeĉnekuće; ako bih ostao ţiv, ti bi se stidio moga imena, a ako umrem, ti bi digao glavu i rekao: »Ja sam sin onoga koji se ubio zato što je prvi put u svom ţivotu bio primoran da iznevjeri svoju rijeĉ.«

Mladić zajeĉa, ali kao da se bio pomirio sa sudbinom. Sada je po drugi put osjetio, ne svojim srcem, već svojimumom, da tako mora biti.

-A sada me - reĉe Morel - ostavi samog i potrudi se da udaljiš ţene. - Zar nećete da se još jedanput vidite s mojom sestrom? - zapita Maksimilijan.

U tom susretu skrivala se mladićeva posljednja i potajna nada, zato je to i predloţio. Ali gospodin Morel zavrtjeglavom.

- Ja sam se s njom vidio jutros - reĉe on - i oprostio sam se.

- Nemate li moţda neku posebnu preporuku da mi ostavite, oĉe ? - zapita Maksimilijan izmijenjenim glasom.- Imam, sine, jednu preporuku koja treba da ti bude sveta.

- Recite, oĉe. - Firma Tomson i Frenĉ je jedina imala saţaljenja prema meni, moţda iz ĉovjeĉnosti, moţda iz sebiĉnosti, ali nijemoje da ĉitam u srcima ljudi. Njen zastupnik, onaj koji će kroz deset minuta doći da naplati iznos jedne mjenice oddvjesta osamdeset i sedam hiljada i pet stotina franaka, neću reći odobrio mi je, nego mi je sam ponudio tri

mjeseca roka. Neka ta firma bude najprije isplaćena, sine, i neka ti taj ĉovjek bude svetinja.

- Da, oĉe - reĉe Maksimilijan. - A sad još jednom, zbogom! - reĉe Morel. - Idi, idi, 408 potrebno mi je da budem sam. Naći ćeš moj testament upisaćem stolu u mojoj sobi za spavanje. Mladić je i dalje stajao nepokretno, jer je imao samo snage da nešto poţeli, ali ne i da to izvrši.

- Slušaj, Maksimilijane - reĉe mu otac - zamisli da sam ja vojnik kao ti, pa da sam dobio nareĊenje da osvojim nekišanac, a da ti znaš da ću poginuti pri tom osvajanju, zar mi ti ne bi rekao ono što si mi rekao maloĉas: »Uĉinite to,

oĉe, jer biste se obešĉastili kad biste ostali, a bolja je i smrt nego sramota!« - Da, da - reĉe mladić - tako je.

Pa grĉevito steţe Morela u naruĉje i reĉe: - Uĉinite to, oĉe. I izjuri iz kancelarije.

Kad njegov sin iziĊe, Morel je za trenutak stojao i gledao ukoĉeno u vrata; zatim pruţi ruku, napipa vrpcuzvonceta i zazvoni.Poslije malo pojavi se Kokles.

To više nije bio onaj ĉovjek; ta tri dana koja su mu pokazala istinu, slomila su ga. Pomisao da će firma Morelobustaviti plaćanja, pogrbila ga je više nego što bi to uĉinilo još dvadeset godina ţivota.

- Dobri moj Koklese - reĉe Morel glasom ĉiji bi prizvuk bilo nemogućno opisati - ti ćeš ostati u predsoblju. Kad

doĊe onaj gospodin što je već jednom bio ovdje prije tri mjeseca, znaš, onaj zastupnik firme Tomson i Frenĉ, ti ćešga prijaviti.

Kokles ne odgovori ništa; on samo klimnu glavom, ode u predsoblje i sjede, pa je oĉekivao.



Morel se ponovo sruĉi na stolicu; oĉi mu skretoše ka ĉasovniku: ostajalo mu je još sedam minuta, i to je sve.Skazaljka je išla nevjerovatno brzo: ĉinilo mu se da vidi kako se kreće.

Ono što se dogaĊalo tada, toga posljednjeg trenutka, u duši toga ĉovjeka koji je trebalo, iako još mlad, poslije jednog rasuĊivanja koje je moţda bilo pogrešno ali je barem izgledalo pravilno, da se rastane od svega što je naovom svijetu najviše volio, koji je uţivao sve prijatnosti porodiĉnog ţivota - nemogućno je iskazati. Da bi se to

pojmilo, trebalo je vidjeti njegovo ĉelo obliveno znojem no ipak smireno, njegove oĉi pune suza no ipak

podignute k nebu.Skazaljka je i dalje išla, a pištolji su bili napunjeni. On ispruţi ruku, uze jedan od njih i prošapta ime svoje kćeri. Zatim ostavi to smrtonosno oruţje, uze pero i napisa nekoliko rijeĉi. Ĉinilo mu se tada da se nije dovoljno oprostio sa svojim ljubimĉetom. Zatim se okrete ka ĉasovniku; sad više nije raĉunao na minute, nego na sekunde.

Ponovo uze pištolj, upola otvorenih usta i oĉiju uprtih u skazaljku; zatim uzdrhta od caktanja koje on sam

proizvede odapinjući oroz. U tom trenutku još hladniji znoj obli mu ĉelo, a još samrtnija strepnja steţe mu srce.

On ĉu kako šarke na stepenišnim vratima škripnuše. Zatim se otvoriše vrata njegove kancelarije.Ĉasovnik je baš trebalo da odzvoni jedanaest sati. Morel se ne okrete, jer je oĉekivao da Kokles kaţe:

»Zastupnik firme Tomson i Frenĉ«

I on prinese pištolj svojim ustima... Odjednom ĉu jedan krik: bio je to glas njegove kćeri. On se okrete i ugleda Juliju. Pištolj mu ispade iz ruku. - Oĉe! - uzviknu djevojka sva zadihana i gušeći se od radosti. - Spašeni ste! Spašeni! I ona mu se baci u naruĉje, diţući rukom jednu pletenu kesu od crvene svile. - Spašen! Dijete moje! - reĉe Morel. - Šta hoćeš time da kaţeš?

-Jest, spašen! Pogledajte, pogledajte! - reĉe djevojka. Morel uze kesu i uzdrhta, jer ga jedna nejasna uspomena podsjeti da je taj predmet nekada bio njegov.

Na jednoj strani bila je mjenica na dvjesta osamdeset i sedam hiljada i pet stotina franaka.

Mjenica je bila isplaćena. Na drugoj strani bio je jedan dijamant veliki koliko orah, sa ovim rijeĉima ispisanim na parĉencetu pergamen ta:

»Julijin miraz«.

Morel prevuĉe rukom preko ĉela, jer je vjerovao da sanja.

Tog trenutka ĉasovnik odzvoni jedanaest ĉasova. Uĉini mu se da to zvonjenje podrhtava tako kao da je svakiudarac ĉeliĉnog ĉekića odzvanjao na njegovom srcu. - Hajde, kćeri moja - reĉe on - objasni mi. Gdje si našla ovu kesu?

- U jednoj kući u Mejlanskim alejama, broj 15 , na kaminu jedne bijedne sobice na petom spratu.

- Ali - uzviknu Morel - ta kesa nije tvoja!

Julija pruţi svome ocu pismo koje je dobila toga jutra. - I ti si išla sama u tu kuću? - reĉe Morel pošto ga je proĉitao. - Emanuel je pošao sa mnom, oĉe. Trebalo je da me saĉeka na uglu Muzejske ulice; ali, ĉudnovato, kad sam sevratila, njega tamo nije više bilo. - Gospodine Morele! - uzviknu jedan glas na stepenicama. - Gospodine Morele!

- To je njegov glas! - reĉe Julija. U isti mah Emanuel uĊe, sav unezvijeren u licu od radosti i uzbuĊenja. - »Faraon« ! - uzviknu on. »Faraon«!

- Kako? »Faraon« ! Jeste li poludjeli, Emanuele? Znate dobro da je on propao.- »Faraon«! gospodine, objavljen je dolazak Faraona! »Faraon « ulazi u pristanište.

Morel se opet sruĉi na stolicu, jer ga je snaga izdavala; njegov um je odbijao da svrsta taj niz nevjerovatnih,neĉuvenih, basnoslovnih dogaĊaja. Ali tada uĊe i njegov sin. - Oĉe - uzviknu Maksimilijan - zašto ste govorili da je »Faraon« propao? Obalska straţa je objavila n jegov

dolazak, i on baš sad ulazi u pristanište. - Prijatelji - reĉe Morel - ako je to taĉno, onda bi trebalo povjerovati da je to neko boţansko ĉudo! Nemogućno !nemogućno! - Ali je bilo nešto što je bilo stvarno i isto toliko nevjerovatno, a to je ova kesa koju je on drţao u svojim rukama,ova isplaćena mjenica, ovaj veleljepni dijamant. - Ah, gospodine - reĉe sad i Kokles - šta vam to znaĉi »Faraon« ?

- Hajdemo, djeco - reĉe Morel ustajući - hajdemo da vidimo, i neka nam se bog smiluje ako je to laţna vijest.

SiĊoše; na sredini stepenica ĉekala je gospoda Morel, jer jadna ţena nije smjela da se popne gore. Zaĉas su bili naKanebijeri.



- Gomila svijeta bila je na pristaništu. Ĉitav aria gomila otvori se pred Morelom.

- »Faraon«! »Faraon«! - govorili su glasovi sa svih strana.

I zaista, ĉudesna, neĉuvena stvar: naspram kule svetog Jovana jedna laĊa na ĉijem je zadnjem dijelu bilo ispisanobijelim slovima »Faraon« (Morel i sin iz Marselj a), pot puno istog izgleda kao preĊašnji »Faraon«, i natovarenakao i on purpurnom bojom i indigom, bacala je kotvu i savijala jedra. Na zapovjednikovom mostu je kapetan

Gomar izdavao nareĊenja, a voĊa posade Penlon davao neke znake gospodinu Morelu.

Nije se više u to moglo sumnjati: ĉula su to dokazivala, a taj dokaz potkrep ljivalo je deset hiljada osoba.Dok su se Morel i njegov sin grlili na pristaništu uz pljesak i klicanje ĉitave varoši koja je bila svjedok toga ĉuda, jedan ĉovjek, ĉije je lice upola bilo pokriveno crnom bradom, i koji je sakriven iza jedne straţarske kuć ice,

posmatrao raznjeţeno taj prizor, prošapta ove rijeĉi: - Budi srećan, ĉovjeĉe plemenita srca; budi srećan zbog svega dobra što si ga uĉinio i što ćeš još uĉiniti; i nekamoja zahvalnost ostane skrivena kao što je bilo i tvoje dobroĉinstvo. I sa smiješk om koji je odavao radost i zadovoljstvo, on napusti zaklon u kome se bio sakrio, a niko i ne obrati

paţnju na njega, toliko je svak bio zauzet tim dogaĊajem. On siĊe niz jedne od onih malih stepenica što sluţe zaiskrcavanje i doviknu triput:

- Jakopo! Jakopo! Jakopo!Tada mu jedan ĉamac priĊe, primi ga i odveze do jedne raskošno opremljene jahte, na ĉiju palubu on skoĉi lakokao mornar. Odatle je još jednom pogledao na Morela, koji se plaĉući rukovao srdaĉno sa svom tom svjetinom izahvaljivao rastrojenim pogledom tome neznanom dobrotvoru koga kao da je traţio po nebu.

- A sada - reĉe nepoznati ĉovjek - zbogom, dobroto, ĉovjeĉnosti, zahvalnosti... Zbogom svim osjećanjima kojavesele ljudsko srce!.. Ja sam bio zauzeo mjesto proviĊenja da bih nagradio dobre ljude... Neka mi bog osvete

ustupi svoje mjesto da kaznim zle!

I poslije tih rijeĉi on dade jedan znak, a jahta, kao da je ĉekala samo na taj znak, zaplovi odmah morem.

xITALIJA- SINDBAD MOREPLOVAC

Poĉetkom godine 1838. nalazila su se u Firenci dva mladića iz najotmenijeg pariškog društva; jedan je bio vikontAlbert od Morserfa, a drugi baron Franc od Epineja. Oni su se bili dogovorili da odu o karnevalu te godine u Rim,

gdje bi Franc, koji je već skoro ĉetiri godine boravio u Italiji, posluţio Albertu kao voĊa. MeĊutim, kako nije baš prosta stvar provesti karneval u Rimu, a naroĉito kad ĉovjek ne ţeli da spava na

Narodnom trgu ili na Kampo Vaĉinu, oni su pisali gazda Pastriniju, sopstveniku hotela »London« na Španskomtrgu, i zamolili ga da im zadrţi ugodan stan.

Gazda Pastrini odgovori da im moţe staviti na raspolaganje samo još dvije sobe i jednu umivaonicu na drugom

spratu, koje im je nudio za skromnu cijenu od jednog zlatnika dnevno. Oba mlada ĉovjeka pristadoše; zatim, da biiskoristio vrijeme koje mu je preostajalo, Albert otpu-tova u Napulj. Što se tiĉe Franca, on ostade u Firenci. Pošto je uţivao neko vrijeme u ţivotu što ga pruţa grad Mediĉija; pošto se našetao po onom zemaljskom raju štoga zovu Kašine; pošto je bio priman kod onih štedrih domaćina koji sluţe na ĉast Firenci, pade mu na pamet, pošto

je već ranije vidio Korziku, tu koljevku Bonaparte, da ide da posjeti ostrvo Elbu, to slavno Napoleonovo privremeno odmorište. I tako jedne veĉeri odveza on jednu barketu od gvozdene alke k ojom je bila priĉvršćena za Livornsko pristanište,leţe na njeno dno uvijen u svoj ogrtaĉ i reĉe barkarima samo ove rijeĉi: »Na ostrvo Elbu!«

Barka napusti pristanište kao što morska ptica napušta svoje gnijezdo, i sutradan iskrca Franca u Porto -Feraju.

Franc proĊe svim tragovima koje su koraci onoga diva ostavili za sobom, preĊe na drugu stranu ostrva i ukrca se uMarĉijani. Dva sata pošto je napustio kopno, on ponovo zakoraĉi na njega da se iskrca u Pijanozi, gdje su ga oĉekivala, bar kako se tvrdilo, beskrajna jata crvenih jarebica.

Lov je bio neuspješan. Franc teškom mukom ubi nekoliko mršavih jarebica, te kao i svaki lovac koji se uzaludzamarao ponovo se ukrca u barku priliĉno zlovoljan.

- Ah, kad bi vaša preuzvišenost htjela - reĉe mu gazda barke - imala bi dobar lov!- A gdje to?

- Vidite li ono ostrvo? - nastavi gazda pruţajući prst prema jugu i pokazujući jednu kupastu masu koja se dizala izmora obojena najljepšom ĉivitnom bojom. - Pa koje je to ostrvo? - zapita Franc.- Ostrvo Monte Kristo - odgovori Livornjanin.

- Ali ja nemam odobrenja da lovim na tom ostrvu.

- Vašoj preuzvišenosti to nije ni potrebno, jer je ostrvo pusto. - E, zaista - reĉe mladić - pusto ostrvo usred Sredozemnog mora, to je zanimljivo.- A nije ni ĉudo što je pusto, preuzvišenosti. To ostrvo je gomila stijena i na ĉitavoj njegovoj površini nema moţdanijednog jutra obradive zemlje.

- A kome pripada to ostrvo ?- Toskani.





Da je Gaetano ispriĉao sve ovo prije nego što je predloţio ovaj pohod, vjerovatno je da bi Franc dobro promislio prije nego što bi ga preduzeo; ali su oni bili već na putu, te mu se ĉinilo da bi bilo kukaviĉki da sad u stukne. On je

bio od onih ljudi koji ne srljaju lako u opasnost, ali ako se ta opasnost isprijeĉi pred njih, oni OStajunepokolebljivo hladnokrvni da se s njom ponesu. Bio je to jedan od onih ljudi mirne volje koji gledaju na Dekuopasnost u ţivotu samo kao na protivnika u dvoboju; koji predviĊaju njegove pokrete, ispituju njegovu snagu; koji

ponekad ustuknu da bi odahnuli, ali ne tako ĉesto da bi izgledali kukavice; koji jednim pogledom sagledaju sve

povoljne prilike, pa ubiju jednim udarcem.- Eh! - nastavi on. - Ja sam prošao kroz Siciliju i Kalabriju, plovio sam dva mjeseca izmeĊu ostrva u Jegej -skommoru, a nisam nikad vidio ni sjenku nekog razbojnika niti nekog gusara.

- Pa ja nisam ni ispriĉao sve ovo vašoj preuzvišenosti zato da bih vas odvratio od vaše namjere - reĉe Gaetano. Vi ste me pitali, a ja sam vam odgovorio, i to je sve.

- Da, dragi moj Gaetano, razgovor s vama je veoma zanimljiv, pa kako ja ţelim da u njemu uţivam što duţe, onda,svejedno, idemo na Monte Kristo.

MeĊutim oni su se brzo pribliţavali cilju toga putovanja; duvao je povoljan vjetar, te je barka prelazila šest dosedam milja na sat. Ukoliko su se više pribliţavali, utoliko je više izgledalo da se ostrvo izdiţe i raste iz mora; akroz prozraĉnu atmosferu pri posljednjim sunĉevim zracima razaznavala se kao Ċulad u slagalištu oruţja, gomilastijena naslaganih jedne preko drugih, a izmeĊu njih se vidjelo kako se crveni vrijesje i zeleni drveće. Što se tiĉemornara, iako su izgledali potpuno mirni, bilo je oĉevidno da je njihova opreznost bila probuĊena i da je njihov

pogled ispitivao prostrano ogledalo po kome su klizili, i na ĉijoj se površini vidjelo samo nekoliko ribarskih barki

sa bijelim jedrima, koje su se ljuljale poput galebova na vrhovima talasa.Bili su već na samo petnaestak milja od Monte Krista, kad sunce poĉe da zalazi iza Korzike, ĉije su se planinevidjele na desnoj strani kako ocrtavaju na nebu svoju reckavu ivicu. Ta gomila kamenja, poput dţinaAdamasto-ra, uzdizala se prijeteći ispred barke, kojoj je zaklanjala sunce ĉiji se gornji dio blistao kao zlato.Malo- pomalo tama se dizala iz mora i kao da je gonila ispred sebe taj posljednji odsjaj dana koji će se uskorougasiti; i najzad taj svijetli zrak bio je otjeran do kupastog vrha planine, gdje se zadrţa za trenutak kao plamena

perjanica nekog vulkana. Naposljetku, tama, penjući se sve više, preplavi postepeno vrh kao što je preplavila i podnoţje, te je sad ostrvo liĉilo na neku sivu planinu koja se sve više zamraĉivala. Poslije jednog sata bila je mrkla

noć. Bila je sreća što su se barkari nalazili u onoj oblasti mora po kojoj su redovno plovili i što su poznavali i najmanjustijenu u tome toskanskom ostrvlju, jer u dubokoj tami koja je obavijala barku Franc ne bi bio sasvim bezbriţan.Korzika je bila potpuno išĉezla, a ostrvo Monte Kristo se takoĊe nije više vidjelo; ali su mornari izgleda imali, kaodivlja maĉka, sposobnost da vide i u mraku, i krmar koji je upravljao barkom nije pokazivao ni najmanje

dvoumljenje.Bio je protekao otprilike jedan sat od sunĉevog zalaska, kad se Francu uĉini da vidi na ĉetvrt milje ulijevo nekakvutamnu masu; ali je bilo toliko nemogućno razaznati šta je to, da on ne reĉe ništa, jer se bojao da ne izazove veselostkod svojih mornara ako bi se za nekoliko talasastih oblaka pomislio da je kopno. Ali se tada odjednom pojavi neka

velika svjetlost na obali; zemlja je i mogla da liĉi na oblak, ali ona vatra nije bila neka atmosferska pojava.

- Kakva je ona svjetlost? - zapita on.

- Pst! - reĉe gazda. - To je neka vatra.

- Ali vi ste rekli da je ostrvo nenastanjeno?

- Ja sam rekao da na njemu nema stalnih stanovnika, ali sam rekao i to da ono sluţi kao pristajalište za krijumĉare. - I za gusare.

- I za gusare - reĉe Gaetano ponavljajući Francove rijeĉi. - Zato sam i naredio da proĊemo pored ostrva, jer, kao štovidite, vatra je sad iza nas.- Ali meni se ĉini - nastavi Franc - da je ta vatra više razlog za spokojstvo nego za zabrinutost; jer ljudi koji bi se

bojali da ih neko ne vidi ne bi upalili tu vatru.- O, to ništa ne znaĉi - reĉe Gaetrano. - Kad biste u ovom mraku mogli da osmotrite poloţaj ovog ostrva, vidjeli

biste da se ta vatra ne moţe vidjeti ni s kopna ni iz Pijanoze, nego samo sa puĉine. - Znaĉi, vi se bojite da nam ta vatra moţda nagovještava neko neprijatno društvo?

- To treba provjeriti - nastavi Gaetano oĉiju neprestano uprtih u onu zemaljsku zvijezdu. - A kako se to moţe provjeriti?

- Sad ćete vidjeti. Poslije ovih rijeĉi Gaetano se posavjetova sa svojim drugovima, pa poslije pet minuta raspravljanja okretoše utišini jedro tako da se za tren oka barka okrete na suprotnu stranu. Tada poĊoše natrag istim putem koji su maloĉas

prešli, i poslije nekoliko trenutaka, otkako su promijenili pravac vatra išĉeze, zaklonjena nekom uzviši -com.

Tada krmar dade drugi pravac barci, koja se vidno pribliţavala ostrvu, te je uskoro bila udaljena od njega samopedesetak koraka.

Gaetano spusti jedro, i barka se zaustavi.

Sve je to izvršeno u najvećoj tišini, a i inaĉe, otkako su promijenili pravac, nijedna rijeĉ nije bila izgovorena ubarci.



Gaetano, koji je i predloţio ovaj pohod, bio je primio na sebe i svu odgovornost. Ĉetvorica mornara nisu spuštali pogled s njega dok su pripremali vesla i oĉevidno se spremali da veslaju snaţno, što usljed mraka nije bilo teško.

Što se tiĉe Franca, on je pregledao svoje oruţje sa onom hladnokrvnošću koja nam je već poznata. Imao je dvijedvocijevke i jedan karabin; on ih napuni, pregleda ognjila, pa je zatim ĉekao. Za to vrijeme je gazda zbacio sa sebe svoj kišni ogrtaĉ i košulju, pritegao pantalone oko pojasa, pa kako je već bio

bos, nije imao da skida ni cipele ni ĉarape. Kad se naĊe tako odjeven, ili, bolje reći, neodjeven, on stavi prst na

usne da bi tim znakom pokazao da treba da vlada najdublja tišina, pa se spusti u vodu i zapliva prema obali tolikooprezno, da je bilo nemogućno ĉuti ma i najmanji šum. Samo se po fosforescentnoj brazdi koju su stvarali njegovi pokreti moglo ići za njim. Uskoro i te brazde nestade; bilo je jasno da je Gaetano stigao do obale.

Svi su na brodiću ostali nepomiĉni pola sata, a poslije toga vidješe kako se pri obali ponovo pojavi ona svijetla brazda i poĉe da se pribliţava barci. Poslije jednog trenutka, i sa dva zamaha rukama, Gaetano stiţe do barke.

- Dakle? - rekoše u isti mah i Franc i ĉetiri mornara. - Dakle - reĉe on - ono su španski krijumĉari; sa njima su samo još dva korzikanska razbojnika.

- A šta će ta dva korzikanska razbojnika sa španskim krijumĉarima?

- Eh, boţe moj, vaša preuzvišenosti - nastavi Gaetano glasom dubokog hrišćanskog milosrĊa - pa ljudi se morajupomagati uzajamno. Ĉesto se razbojnici osjećaju malo pritiješnjeni na kopnu od ţandarma ili karabinjera, i ondanaiĊu tamo na neku barku i u toj barci na dobrodušne momke kao što smo mi. Oni doĊu da od nas zatraţegostoprimstvo u našoj plovnoj kući. Kako se moţe odbiti pomoć jednom nesrećniku koga progone! Mi ga

primamo, pa radi veće sigurnosti otplovimo na puĉinu. To nas ništa ne staje, a spašava ţivot, ili bar slobodu, jednome od naših bliţnjih, koji nam se u zgodnoj prilici oduţi za uslugu koju smo mu mi uĉinili time što nam pokaţe neko zgodno mjesto gdje moţemo da iskrcamo našu robu a da nas ne uznemiravaju radoznalci.

- A, tako dakle! - reĉe Franc. - Znaĉi da ste i vi pomalo krijumĉar, dragi moj Gaetano?

- Eh, šta ćete, vaša preuzvišenosti! - reĉe on sa osmijehom koji je nemogućno opisati. - Bavimo se pomalo svaĉim, jer se mora ţivjeti. - Znaĉi da ste u prijateljstvu s ljudima koji u ovom trenutku borave na Monte Kristu?

- Pa tako nešto. Mi laĊari, mi smo vam kao slobodni zidari: raspoznajemo se po izvjesnim znacima.

- I vi mislite da se nemamo ĉega bojati ako se i mi iskrcamo? - Baš niĉega; krijumĉari nisu pljaĉkaši. - Ali ona dva korzikanska razbojnika... - nastavi Franc proraĉunavajući unaprijed sve moguće opasnosti. - Eh, boţe moj! - reĉe Gaetano. - Nisu oni krivi što su razbojnici, nego su krive vlasti. - Kako to?

- Pa dabome! Njih progone zato što su ustavili jednu koţu, ništa drugo; kao da Korzikancu nije u krvi da se sveti! - Šta podrazumijevate vi pod tim ustavili jednu koţu? Izvršili razbojništvo nad nekim? - reĉe Franc nastavljajućisvoje ispitivanje.

- Ja podrazumijevam da su ubili jednog neprijatelja, -prihvati gazda - a to je nešto sasvim drugo. - E, pa onda hajdemo da potraţimo gostoprimstvo kod krijumĉara i razbojnika - reĉe mladić. - Mislite li da će namga dati?

- Bez svake sumnje.

- Koliko ih je.

- Ĉetiri, vaša preuzvišenosti, i dva razbojnika, što ĉini svega šest. - E, pa i nas je toliko; mi smo ĉak, u sluĉaju da ta gospoda pokaţu neke rĊave namjere, jednake snage, pa prematome u stanju smo da im se suprotstavimo. Dakle, i posljednji put kaţem: hajdemo na Monte Kristo.

- Da, preuzvišenosti; ali ćete nam valjda dopustiti da preduzmemo izvjesne mjere predostroţnosti? - Kako da ne, dragi moj! Budite mudri kao Nestor a oprezni k ao Odisej. Ne samo da vam to dopuštam, nego vam

i savjetujem da to uĉinite. - E, onda, mir! - reĉe Gaetano. Svi ućutaše. Za ĉovjeka koji je, kao Franc, posmatrao sve stvari sa pravilnog gledišta, njegov poloţaj, iako nije bio opasan,ipak je bio priliĉno ozbiljan. On se sad nalazio u najdubljoj tami, daleko od svijeta, nasred mora, sa laĊarima kojenije poznavao i koji nisu imali nikakvog razloga da mu budu odani; koji su znali da on ima u svom pojasu nekoliko

hiljada franaka i koji su već deset puta, ako ne sa zavišću a ono bar sa radoznalošću, razgledali njegovo oruţje,koje je bilo veoma lijepo. Pored toga trebalo je da se uskoro iskrca, bez ikakve druge pratnje osim tih ljudi, na

jedno ostrvo koje je nosilo vrlo poboţno ime, ali koje kao da nije obećava lo Francu drugo gostoprimstvo osim

onakvog kakvo je Golgota ukazala Hristu, zahvalju jući njegovim krijumĉarima i njegovim razbojnicima. Zatim ona priĉa o potopljenim laĊama koja mu se danju uĉinila pretjerana, izgledala mu je sad, noću, vjerovatnija.I zato, nalazeći se tako izmeĊu tih dviju moţda izmišljenih opasnosti, on nije te ljude puštao iz oĉiju niti svoju

pušku iz ruku. MeĊutim, barkari su ponovo digli jedra i ponovo pošli istom brazdom koju su naĉinili kada su dolazili i vraćali se.

Kroz tamu je Franc, već malo naviknut na mrak, nazirao oblik toga granitnog diva duţ koga je barka išla; zatim



najzad, kad ponovo minuse ugao jedne stijene, on ugleda vatru koja je sad svijetljela jaĉe nego ranije, i oko te vatre pet do šest ljudi koju su sjedili. Odsja j vatre pruţao se na stotinu metara po moru, Gaetano proĊe duţ te svjetlosti, ali tako da je barka uvijek bilau neosvijetljenom dijelu; zatim, kad ona doĊe sasvim naspram vatre, on je okrete pravo k njoj i uĊe odvaţno u njensvijetli krug, pa zapjeva jednu ribarsku pjesmu pjevajući je sam, dok su njegovi drugovi samo prihvatili pripjev uhoru.

Poslije prve rijeĉi te pjesme, ljudi što su sjedili oko vatre ustadoše i priĊoše pristajalištu, oĉiju uprtih u barku,upinjući se oĉigledno da procijene njenu snagu i da pogode njene namjere. Uskoro zatim oni kao da je bjehu

dovoljno ocijenili, te odoše, izuzev jednoga koji je i dalje stajao na obali, i ponovo sjedoše oko vatre na kojoj sepeklo cijelo jedno jare.

Kad barka stiţe na dvadesetak koraka od kopna, ĉovjek što je bio na obali uĉini nesvjesno svojim karabinom pokret kao straţar kad oĉekuje patrolu, i uzviknu »Ko ide?« na sardinskom narjeĉju.

Franc mirno zape oba oroza svoje dvocijevke.

Gaetano tada izmijenja s tim ĉovjekom nekoliko rijeĉi od kojih putnik ne razumjede ništa, ali koje su se zacijelonjega ticale.

- Da li vaša preuzvišenost hoće da kaţe svoje ime, ili da ostane nepoznata? - zapita gazda.- Moje im je ime zacijelo potpuno nepoznato, te im recite prosto - prihvati Franc - da sam Francuz koji putuje radi

zabave.

Kad Gaetano prenese ovaj odgovor, straţar naredi jednom od ljudi koji su sjedili kraj vatre, a ovaj se odmah diţe

i išĉeze meĊu stijenama. Nastade tišina. Izgledalo je da svako misli na svoje poslove: Franc na svoje iskrcavanje, mornari na sv oja jedra,

krijumĉari na svoje jare; ali usred te prividne ravnodušnosti, motrili su jedan na drugog. Ĉovjek koji se bješe udaljio pojavi se odjedanput na suprotnoj strani od one kuda je bio išĉezao. On glavom dadeznak straţaru, koji se okrete njima i samo izgovori ove rijeĉi: S'accommodi! Italijanski izraz s'accommodi ne moţe se taĉno prevesti, jer on u isti mah znaĉi: hodite, uĊite, budite dobrodošli,

budite kao kod svoje kuće, vi ste ovdje gospodar. To je kao onaj turski izraz u Molijerovom komadu koji je svojim

mnogobrojnim znaĉenjima onoliko zaĉudio graĊanina koji je postao plemić. Mornari nisu ĉekali da im se dvaput kaţe, te sa ĉetiri uzmaha vesala barka dodirnu kopno. Gaetano skoĉi na ţalo,

progovori nekoliko rijeĉi sa straţarem, pa njegovi drugovi iziĊoše jedan po jedan, a naposljetku doĊe red i naFranca.

On je nosio jednu od svojih pušaka preko ramena, Gaetano je uzeo drugu, a jedan mornar je drţao njegov karabin.Njegovo odijelo bilo je u isti mah i kao u nekog umjetnika i kao u kicoša, te ne pobudi kod domaćina nikakvo

podozrenje, pa prema tome ni ma kakvu zabrinutost.Privezaše barku za obalu, pa poĊoše nekoliko koraka Ċa potraţe kakvo mjesto za prenoćište; ali vjerovatno da

pravac kojim su bili pošli nije bio po volji onom krijumĉaru koji je straţario, jer on doviknu Gaetanu: - Ne tamo, molim vas.

Gaetano promuca nekakvo izvinjene, pa ne navaljujući više poĊe na suprotnu stranu, dok su dva mornara, da bimogli da osvijetle put, prišli vatri da pripale buktinje. PreĊoše tridesetak koraka, pa se zaustaviše na jednoj poljanici okruţenoj sa svih strana stijenama u kojima su bilauklesana kao neka sjedišta, vrlo sliĉna malim straţar -nicama u kojima bi se straţarilo sjedeći. Svuda unaokoloraslo je, u pukotinama ispunjenim zemljom, nekoliko patuljastih hrastova i gusti bokori mirte. Franc spusti jednu

buktinju i poznade po gomilici pepela da nije on prvi zapazio koliko je to mjesto zgodno, i da je to zacijelo bila

jedna od uobiĉajenih stanica skitaĉkih posjetilaca ostrva Monte Krista.

Ali on sad nije više oĉekivao neke naroĉite dogaĊaje; jer ĉim je stao nogom na ĉvrsto tle, ĉim je vidio raspoloţenjesvojih domaćina, koje ako i nije bilo prijateljsko barem je bilo ravnodušno, sva njegova zabrinutost je išĉezla, a

kad osjeti miris jareta koje se peklo u obliţnjem logoru, zabrinutost se pretvori u apetit. On reĉe nekoliko rijeĉi o tome Gaetanu koji mu odgovori da je sasvim prosta stvar spremiti veĉeru kad neko ima usvojoj barci, kao što su oni imali, hljeba, vina, šest jarebica i dob ru vatru da ih ispeku.- Uostalom - dodade on - ako vaša preuzvišenost nalazi da je miris onog jareta toliko primamljiv, ja mogu da odemda ponudim našim susjedima dvije od naših ptica za jedan komad njihovog ĉetvoronošca.

- Uĉinite to, Gaetano, uĉinite to! - reĉe Franc. - Vi ste zaista roĊeni sa trgovaĉkim darom. Za to vrijeme su mornari naĉupali ĉitave naramke vrijesja, nakupili sveţnjeve mirte i hrastića, pa su ih potpalili, te je njihova vatra izgledala sasvim pristojno.

Franc je, dakle, oĉekivao, udišući i dalje ţeljno miris jareta, da se vrati gazda, kad se ovaj opet pojavi i priĊe mu savrlo zabrinutim licem.

- Dakle? - zapita on - šta je novo? Odbili su našu ponudu ? - Naprotiv - reĉe Gaetano. - Starješina, kome su kazali da ste vi mlad francuski plemić, poziva vas da veĉerate snjim.

- O - reĉe Franc - pa taj starješina je neki vrlo lijepo vaspitan ĉovjek, i ne vidim zašto bih odbio, utoliko prije što ću ponijeti i svoj dio veĉere.



- A, nije u tome stvar, jer on ima sve što je potrebno za veĉeru, pa ĉak i više; ali on postavlja jedan neobiĉan uslovkoji morate ispuniti prije nego što se pojavite u njegovom domu. - U njegovom domu! - prihvati mladić. - On je znaĉi sagradio sebi kuću?

- Nije; ali on ipak ima veoma ugodan dom, bar kako se priĉa. - Znaĉi da vi poznajete tog starješinu?

- Ĉuo sam da se govori o njemu.

- Dobro ili rdavo ?- I jedno i drugo.- Vraga! A koji je to uslov?

- Da dopustite da vam se zaveţu oĉi, i da skinete zavoj tek kad vam on sam bude to kazao.

Franc je ispitivao koliko god je mogao Gaetanov pogled da bi doznao šta se krije iza tog predloga. - Eh, boţe moj - nastavi ovaj odgovarajući na ono što je Franc mislio - ja dobro znam da o tome treba razmisliti.

- Šta biste vi uĉinili da ste na mome mjestu? - zapita mladić. - Pošto nemam šta da izgubim, ja bih išao. - Dakle pristali biste?

- Da, makar samo iz radoznalosti.- Znaĉi da ima nešto zanimljivo da se vidi kot toga starješine!

- Slušajte - reĉe Gaetano spuštajući glas - ja ne znam da li je istina ono što se priĉa... On zastade gledajući da li neko ne osluškuje njegov govor.

- A šta se to priĉa? - Priĉa se da taj starješina stanuje u podzemnim prostorijama prema kojima je palata Piti samo jedna sitnica.

- Kakav san! - reĉe Franc sjedajući ponovo. - O, to nije san - nastavi gazda - to je stvarnost. Kama, krmar sa »Svetog Ferdinanda,« ušao je tamo jednoga danai izišao otuda sav zadivljen, govoreći da onakvih blaga ima samo u vilinskim priĉama. - Gle! A znate li vi - reĉe Franc - da biste me takvim rijeĉima naveli da siĊem i u pećinu Ali-Babe?

- Ja vam kaţem ono što sam ĉuo, preuzvišenosti. - Znaĉi vi mi savjetujete da pristanem?

- O, ja to ne kaţem! Vaša preuzvišenost će uĉiniti onako kako je njoj po volji. Ja ne bih ţelio da vam dajem savjetu ovakvoj prilici.

Franc je razmišljao nekoliko trenutaka, pa zakljuĉi da taj toliko bogati ĉovjek ne moţe da mu ţeli zlo, njemu koji je nosio sa sobom samo nekoliko hiljada franaka; a kako je u svemu tome naslućivao samo jednu odliĉnu veĉeru,on pristade. Gaetano ode da odnese odgovor.

MeĊutim, kao što smo rekli, Franc je bio obazriv ĉovjek; zato zaţeli da sazna što više pojedinosti o svome ĉudnomĉudnom i tajanstvenom domaćinu. On se stoga okrete ka mornaru koji je za vrijeme ovog razgovora ĉupao perje sa jarebice ozbiljno kao ĉovjek ponosan na svoje zvanje, pa ga zapita u ĉemu su se ti ljudi mogli da do vezu do obale,kad se nigdje nije vidjela ni neka barka, ni jedrilica, ni trabakula.

- Ja zbog toga nisam nimalo zabrinut - reĉe mornar - i ja znam brod kojim oni plove.

- Je li to neki lijep brod?

- Ţelio bih vašoj preuzvišenosti takav brod, da njim putuje oko svijeta. - Kakve je jaĉine?

- Pa oko sto tona otprilike. To je uostalom luksuzan brod, jahta, kako kaţu Englezi, ali naĉinjena, znate, tako daplovi po svakojakom vremenu.

- A gdje je sagraĊena?

- Ne znam. Pa ipak mislim da je iz Đenove. - A kako je jedan krijumĉarski starješina - nastavi Franc - smio da naruĉi da mu se u Đenovi gradi jahta

namijenjena njegovoj trgovini?- Ja nisam rekao - reĉe mornar - da je sopstvenik te jahte krijumĉar. - Ne, ali je Gaetano to rekao, ĉini mi se. - Gaetano je vidio posadu izdaleka, ali on tada još nije bio razgovarao ni s kim.

- Ali ako taj ĉovjek nije krijumĉarski starješina, šta je on onda?

- Bogat plemić koji putuje radi svog zadovoljstva. »Eto,« pomisli Franc »ta liĉnost je sad još zagonetnija, pošto su tvrĊenja razliĉita.« - A kako se on zove ?

- Kad ga neko pita, on odgovara da se zove Sindbad Moreplovac. Ali ja sumnjam da mu je to pravo ime.

- Sindbad Moreplovac?

- Da.- A gdje boravi taj plemić?

- Na moru.

- Iz koje je zemlje?- Ne znam.



- Jeste li ga viĊali ?

- Ponekad.

- Kakav je to ĉovjek?

- Vaša preuzvišenost će to i sama ocijeniti. - A gdje će me on primiti?

- Vjerovatno u onoj podzemnoj palati o kojoj vam je Gaetano govorio.

A zar vi nikada niste bili toliko radoznali, kad biste se iskrcali ovdje i kad biste vidjeli da na ostrvu nema nikoga,da pokušate da uĊete u tu ĉarobnu palatu? - O, jesmo, preuzvišenosti - nastavi mornar - i to ĉak više puta; ali su uvijek naša istraţivanja bila uzaludna. Mi

smo pregledali pećinu sa svih strana, ali nismo našli ni najmanjeg prolaza. Uostalom, kaţu da se njena vrata neotvaraju kljuĉem, nego ĉarobnom rijeĉju. - E, zbilja - promrmlja Franc - sad sam upao u neku priĉu iz Hiljadu i jedne noći. - Njegova preuzvišenost vas oĉekuje - reĉe iza njega jedan glas, koji on poznade da je straţarev. Došljaka su pratila dva mornara sa jahte. Umjesto odgovora, Franc izvuĉe svoju maramicu i pruţi je onome koji mu se bješe obratio.

Ne govoreći ni rijeĉi zavezaše mu oĉi tako briţljivo da se po tome vidjelo kako se boje da ne uĉini neštonedopušteno, a poslije toga zatraţiše da se zakune da nikako neće pokušati da skine zavoj sa oĉiju.

On se zakle.

Tada ga ona dva ĉovjeka uhvatiše svaki za po jednu mišicu, i on poĊe po njihovim uputstvima, dok je straţar išao

ispred njih.Poslije tridesetak koraka on osjeti, po sve prijatnijem mirisu jareta, da prolaze pored logora; zatim su ga vodili još pedesetak koraka dalje idući zacijelo na onu stranu kuda nisu dopustili da zaĊe Gaetano, i ta se zabrana sad

objašnjava sama od sebe. Uskoro, po promjeni vazduha, on shvati da ulazi u neke podzemne prostorije; a pošto sukoraĉali još nekoliko trenutaka, on ĉu nekakvo krckanje, i tada mu se uĉini da se vazduh opet promijenio i da jesad postao mlak i mirisan. Naposljetku osjeti da gazi po debelom i mekanom ćilimu, i njegove ga voĊe ostaviše.

Nastade kratka tišina, pa jedan glas reĉe na francuskom jeziku pravilno, mada sa tuĊinskim naglaskom:

- Dobrodošli u moj dom, gospodine. Moţete da skinete maramu.

Kao što se moţe zamisliti, Franc nije ĉekao da mu se ponovi taj poziv. On diţe maramu i vidje da se nalazi pred jednim ĉovjekom od trideset i osam do ĉetrdeset godina, koji je na sebi imao tunisko odijelo, a to će reći crven fessa dugaĉkom kićankom od plavog svilenog konca, anteriju od crne ĉohe svu izvezenu zlatom, tamnocrveneĉakšire, široke i naborane, tozluke iste boje izvezene zlatom kao i anterija, i ţute papuĉe; divan kašmirski silavstezao mu je struk, a jedan mali, oštar i povijen handţar bio mu je zadjenut za pojas.

Iako je bio skoro modroblijed, taj ĉovjek je imao lice izvanredno lijepo; oĉi su mu bile sive i prodorne; nos prav iskoro ravan s ĉelom, odavao je grĉki tip u svojoj ĉistoti; a zubi, bijeli poput bisera, isticali su se divno ispod c rnih

brkova, koji su ih ovjenĉavali. Samo, to bljedilo bilo je ĉudno; reklo bi se da je to ĉovjek koji je dugo bio zatvoren u grobnici i koji nije mogao da

povrati boju koţe ţivih ljudi. lako nije bio visoka rasta, bio je inaĉe lijepog stasa, i kao juţnjaci, imao je male šake i stopala.

Ali ono što je zadivilo Franca koji je za Gaetanovu I'i iĉu rekao da je san, bila je veleljepnost namještaja.

Cijela ta odaja bila je prevuĉena turskom ĉojom krme-me boje sa zlatotkanim cvjetovima. U jednom udubljenju

bio je divan, a iznad njega ukršteno arapsko oruţje sa kamjama od pozlaćene srme i balĉacima koji su blistali oddragog kamenja. Sa tavanice je visilo kandilo od mletaĉkog stakla, divnog oblika i boja, a po podu je bio turski

ĉilim u koji su noge upadale do ĉlanaka; zastori su visili na vratima kroz koja je Franc ušao i na drugim jednimvratima što su vodila u drugu odaju, koja je izgledala blistavo osvijetljena. Domaćin pusti Franca da se neko vrijeme ĉudi do mile volje, a uostalom i on je njega ispitivao, jer nije skidao

oĉiju s njega. - Gospodine - reĉe mu on naposljetku - molim vas po sto puta da me izvinite za one mjere predostroţnosti što su ihod vas zahtijevali kad je trebalo da vas dovedu u moj stan; ali ovo je ostrvo ponajĉešće pusto pa ako bi se sazna loza tajnu ovog boravišta, ja bih zacijelo po povratku ovamo zatekao svoj povremeni stan u dosta rĊavom stanju, a to

bi mi bilo veoma neprijatno ne zbog štete koju bih pretrpio, nego zato što više ne bih bio siguran da ću moći, kadto zaţelim, da se izdvojim od ostalog svijeta. A sad ću se potruditi da zaboravite tu malu neprijatnost nudeći vamono što se zacijelo niste nadali da ćete naći ovdje, a to će reći dosta dobru veĉeru i priliĉno ugodne postelje. - Boţe moj, dragi domaćine - odgovori Franc - ne treba da se zbog toga izvinjavate. Ja sam uvijek vidio da se

zavezuju oĉi ljudima koji ulaze u ĉarobne dvorce: sjetite se samo Raula u Hugenotima, a ja zaista nemam šta da


433

se ţalim, jer ovo što mi vi sad pokazujete samo je nastavak onih divota iz Hiljadu i jedne noći.

- Naţalost, ja ću vam reći kao Lukul: da sam znao da ćete me poĉastvovati svojom posjetom, ja bih se za nju

pripremio. Ali najzad, kakva je da je moja isposnica, ja vam je stavljam na raspolaganje; kakva je da je mojaveĉera, ja vam je nudim. Alija, je li sve spremno?



Skoro istog trenutka zastor na vratima se podiţe, i jedan nubijski crnac, crn kao abonos i odjeven u prost bijel burnus, dade znak svome gospodaru da moţe da preĊe u trpezariju. - Sada - reĉe nepoznati Fr ancu - ja ne znam da li se vi slaţete sa mnom, ali ja smatram da ništa nije tako nezgodnokao kad treba da budemo dva ili tri sata nasamo, a da ne znamo kojim imenom ili titulom da se oslovljavamo.Znajte da ja isuviše poštujem zakone gostoprimstva da bih vas zapitao bilo za vaše ime bilo za vašu titulu. Ja vassamo molim da mi oznaĉite kakav bilo naziv kojim bih mogao da vam se obraćam. Što se mene tiĉe, da bih vam

olakšao, reći ću vam da me obiĉno zovu Sindbad Moreplovac. - A ja - prihvati Franc - pošto mi nedostaje samo ona ĉuvena ĉarobna lampa pa da budem u poloţaju Aladina, ja ćuvam reći da ne vidim nikakvu nezgodu ako me zasad budete nazivali Aladinom. to nas neće udaljiti od oveistorĉnjaĉke sredine, u koju me je, rekao bih, prenijela moć nekog dobr og duha.

- E, pa lijepo! presvijetli Aladine - reĉe ovaj ĉudni domaćin - ĉuli ste da je sve spremljeno, zar ne? Izvolite se,dakle, potruditi da uĊete u trpezariju, a vaš ponizni sluga će poći ispred vas da vam pokaţe put.

Poslije ovih rijeĉi Sindbad odiţe zastor na vratima i zaista poĊe ispred Franca. Franc je doţivljavao jednu ĉaroliju za drugom. Sto je bio sjajno postavljen. Pošto se uvjerio u tu vaţnu stvar, •hi

baci pogled oko sebe. Trpezarija nije bila ništa manje Miskošna od salona iz koga je sad baš izišao. Ona je bila Ivaod mermera sa najskupocijenijim antiĉkim bareljefima; a na oba kraja te dvorane, koja je bila duţa nego šira, dvijedivne statue nosile su korpe na glavi. U tim korpama bile su dvije piramide divnog voća: ananasa sa Sicilije,barova iz Malage, pomorandţi sa Balearskih ostrva, bre -laka iz Francuske i urmi iz Tunisa.

Što se tiĉe veĉere, ona se sastojala od jednog peĉenog la/ana okruţenog kosovima sa Korzike, jedne šunke divljeg

vepra sa piktijama, jednog jarećeg buta u sosu sa Uaĉicom, jednog divnog iverka i jednog dţinovskog jasto -|a.IzmeĊu velikih ĉinija nalazili su se tanjirići sa zakuska ma.

("i nije su bile od srebra, a tanjiri od japanskog poredana.

Franc protrlja oĉi da bi se uvjerio da ne sanja. Samo je Aliji bilo dopušteno da ih sluţi, i on je tu duţnost odliĉnovršio. Gost ga pohvali pred domaćinom. - Jest - prihvati ovaj vršeći svoju domaćinsku duţnost za veĉerom bez i najmanjeg usiljavanja - jest, to je jedan

jadnik koji mi je veoma odan i koji se trudi što bolje moţe. On se sjeća da sam mu ja spasao ţivot, i pošto mu jenjegova glava bila veoma mila, kako izgleda, on osjeća prema meni izvjesnu zahvalnost što sam mu je saĉuvao.

Alija priĊe svome gospodaru, uhvati ga za ruku i poljubi je. - A da li ne bih bio odveć radoznao, presvijetli Sindbade - reĉe Franc - ako bih vas zapitao u kojoj prilici ste uĉinilito lijepo djelo?

- Oh, boţe moj, to je sasvim prosto - odgovori domaćin. - Izgleda da se taj ugursuz šuljao pored harema tuniskoga bega bliţe nego što se pristoji jednom veselniku njegove boje; i tako ga je beg osudio da mu se odsijeĉe jezik, ruka

i glava; jezik prvog dana, ruka drugog, a glava trećeg. Ja sam oduvijek ţelio da imam jednog mutavca u svojojsluţbi; priĉekao sam da mu odsjeku jezik, pa sam otišao begu i predloţio mu da mi ga da u zamjenu za jednudvocijevnu pušku koja je, kako mi se uĉinilo, dan ranije bila zapala za oko njegovoj visosti. On se malo kolebao,toliko mu je bilo stalo da već jednom svrši s tim nesrećni-kom. Ali ja dodadoh toj pušci jedan engleski lovaĉki noţkojim sam iskrzao jatagan njegove visosti, tako da se beg odluĉi da mu pokloni ruku i glavu, ali pod uslovom danikad više ne stupi nogom u Tunis. Ta je preporuka bila izlišna. Ĉim iz najveće daljine ugleda obale Afrike, tajnevjernik pobjegne na dno broda, i ne moţe ga niko odatle izvući sve dok se ne izgubi iz vida taj treći dio svijeta.

Franc je neko vrijeme ćutao i razmišljao, pitajući se šta treba da misli o svirepoj dobroćudnosti sa kojom mu jenjegov domaćin ispriĉao tu povijest. - Znaĉi da i vi, kao i onaj ĉestiti mornar ĉije ste ime uzeli - reĉe on mijenjajući predmet razgovora - i vi provodite

ţivot u putovanju?

- Da! To je zavjet koji sam uĉinio u jednom vremenu kad nisam mislio da ću moći da ga ispunim - reĉe nepoznatiosmjehujući se. - Uĉinio sam još nekoliko takvih zavjeta, koji će se, nadam se, svi po redu ispuniti.

Iako je Sindbad izgovorio ove rijeĉi najhladnokrvnije, ipak su njegove oĉi sijevnule nekom ĉudnom divljaĉnošću. - Vi ste mnogo patili, gospodine? - reĉe mu Franc. Sindbad uzdrhta i pogleda ga pravo u oĉi. - Po ĉemu vi to vidite? - zapita on.- Po svemu - nastavi Franc - po vašem glasu, po vašem pogledu, po vašem bljedilu, pa i samom vašem naĉinuKivota.

- Ja? Pa ja ţivim najsrećnijim ţivotom za koji znam, pravim ţivotom jednoga paše. Ja carujem nad svim šta jestvoreno: ako mi se na jednom mjestu sviĊa, ja ostajem lamo; ako mi je dosadno, ja odlazim dalje; slobodan samkao ptica, i imam krila kao i ona; ljudi koji su oko mene pokoravaju mi se na jedan moj znak. S vremena na

vrijeme prohtije mi se da se rugam ljudskoj pravdi otimajući joj nekog razbojnika koga ona traţi, nekog zloĉincakoga progoni. Ali ja imam svoje niţe i više pravosuĊe, bez odlaganja roka i bez apeliranja koje osuĊuje ili oprašta,i u koje niko nema da se miješa. Ah, da ste vi samo okusili od moga ţivota, vi ne biste više poţeljeli neki drugi i ne

biste se nikad više vratili u svijet, osim ako biste imali da ostvarite u njemu neku veliku zamisao.

- Neku osvetu, na primjer! - reĉe Franc. Nepoznati uperi na mladića jedan od onih pogleda koji

prodiru do dna srca i misli.- A zašto neku osvetu? - zapita on.



- Zato - nastavi Franc - što mi vi liĉite na ĉovjeka koga ljudsko društvo progoni a on ima da izvrši s njim nekiuţasan obraĉun. - E, vidite - reĉe Sindbad smijući se svojim ĉudnim smijehom koji je otkrivao njegove bijele i oštre zube -prevarili

ste se; ovakav kakvog me vidite, ja sam neka vrsta ĉovjekoljupca, i moţda ću jednoga dana otići u Pariz da seutrkujem sa gospodinom Apertom i sa ĉovjekom u malom plavom ogrtaĉu. - I to bi bilo vaše prvo putovanje u Pariz?

- O, boţe moj, da. Pomislićete da nisam mnogo radoznao da ga vidim, zar ne? Ali vas uvjeravam da nije mojakrivica što sam toliko zadocnio. I na to će jednoga dana doći red! - A mislite li da uskoro poĊete na taj put ?

- Još ne znam, jer to zavisi od okolnosti koje podlijeţu neizvjesnim kombinacijama.

- Ţelio bih da budem tamo kad vi budete došli, pa bih se potrudio da vam uzvratim, koliko god mi bude mogućno,

gostoprimstvo koje mi tako izdašno ukazujete na Monte Kristu.

- Ja bih veoma rado prihvatio vašu ponudu - nastavi domaćin - ali na ţalost, ako idem tamo, moţda ću htijeti da seto ne sazna.

MeĊutim, veĉera se bliţila kraju, i izgledalo je da je bila sluţena samo radi Franca, jer je nepoznati ĉovjek jedva iokusio jedno ili dva jela od raskošne gozbe koju mu je priredio i kojom se njegov neoĉekivani gost obilno ĉastio.

Naposljetku Alija donese slatkiša, ili bolje reći uze korpe iz ruku statua i stavi ih na sto.

IzmeĊu tih dvaju korpi stavi on jedan mali pehar od pozlaćenog srebra, zatvoren poklopcem od istog metala.

Strahopoštovanje sa kojim je Alija donio taj pehar pobudi Francovu radoznalost. On odiţe poklopac i vidje

nekakvu zelenkastu smjesu koja je liĉila na slatko od anĊeoskog korijena , no koja mu je bila potpuno nepoznata.On zatvori poklopac ne znajući šta je u tom peharu i pošto je spustio poklopac, kaogod što nije znao ni kad ga je podigao, a kad ponovo diţe pogled ka svome domaćinu, vidje ga kako se smije njegovoj nedoumici. - Ne moţete da pogodite - reĉe ovaj - kakvo se jestivo nalazi u ovom peharu, i to vas kopka, zar ne?

- To priznajem.- E, vidite, to zeleno slatko nije ništa drugo do ambrozija koju je Heba sluţila za Jupiterovom trpezom.

- Ali ova ambrozija - reĉe Franc - dok je prolazila kroz ljudske ruke, vjerovatno je izgubila svoje nebesko ime i

dobila neki ĉovjeĉanski naziv; prosto reĉeno. Kako se /ove ovaj zaĉin, prema kome ja, uostalom, ne osjećamveliku naklonost?- Eh, eto to baš pokazuje naše materijalno porijeklo! -u/viknu Sindbad. - Ĉesto prolazimo ovako pored sreće a nevidimo je, ne pogledamo je, ili ako je i pogledamo, mi je ne raspoznamo. Ako ste materijalist i ako je zlato vaše

boţanstvo, probajte ovo, pa će se rudnici Perua, Gusarate i Golkonde otvoriti pred vama. Ako ste ĉovjek ţivemašte, ako ste pjesnik, onda opet probajte ovo, pa će granice nuţnosti išĉeznuti, a polja beskrajnosti će pući pred

vama, i vi ćete se šetati, slobodna srca i slobodna duha, po neograniĉenoj oblasti sanjarenja. Ako ste slavo ljubivi,ako jurite za zemaljskim poĉastima, i onda probajte ovo, pa ćete poslije jednog sata biti kralj, ne kralj neke maledrţave skrivene u nekom kutku Evrope, kao što su Francuska, Španija ili Engleska, nego kralj svijeta, kraljvasione, kralj svega što postoji. Vaš prijesto će se uzdizati na planini na koju je satana odnio Hrista; i vi nećetemorati da mu ukazujete poštovanje, nećete morati da mu ljubite kandţu, nego ćete biti vrhovni gospodar svihdrţava na zemljinoj kugli. Zar nije primamljivo ovo što vam nudim, recite, i zar nije sasvim lako, pošto jedovoljno uĉiniti ovo? Gledajte! Poslije ovih rijeĉi on takoĊe otvori mali pehar od pozlaćenog srebra u kome je bila ta toliko hvaljena materija,zahvati punu kašiĉicu toga ĉarobnog slatka, pa ga prinese ustima i poĉe se njim naslaĊivati polako, poluzatvorenihoĉiju i glave zaturene unazad. Franc ga pusti da natenane sladi svoje omiljeno jelo; zatim, kad vidje da je malo došao k sebi, reĉe:

- Ali, najzad, kakvo je to dragocjeno jestivo?- Jeste li ĉuli nešto o Starcu sa Planine - zapita ga njegov domaćin - onome istom koji je htio da pošalje svoje ljude

da ubiju Filipa Augusta?- Dakako.

- E, pa lijepo! Vi znate da je on vladao jednom bogatom dolinom nad kojom se uzdizala planina, od koje je uzeo tajsvoj ţivopisni naziv. U toj dolini su se nalazili veliĉanstveni vrtovi što ih je zasadio Hasan -ben-Sabah, a u tim

vrtovima bile su usamljene kućice. U te kućice uvodio je on svoje izabranike i davao im da jedu, kaţe Marko Polo,nekakvu travu koja ih je prenosila u ra j, meĊu biljke koje su veĉito cvjetale, meĊu voćke koje su neprestanosazrijevale, meĊu ţene koje su uvijek ostajale djevice. MeĊutim, ono što su ti blaţeni mladići smatrali zastvarnost, bio je samo san, ali tako prijatan, opojan i sladostrasan san, da su se oni predavali i tijelom i dušomonome koji im ga je darivao, i da su se povinovali njegovim zapovjestima kao boţjim, te su išli i na kraj svijeta danapadnu oznaĉenu ţrtvu, pa umirali na mukama ne ropćući, pri samoj pomisli da je smrt koja ih mori samo

prelazak u onaj ţivot slasti koji im je ta sveta biljka, koja se sad nalazi pred vama, donekle otkrila. - Znaĉi da je to hašiš! - uzviknu Franc. - Jest, meni je on poznat bar po imenu.

- Taĉno ste kazali, presvijetli Aladine, to je hašiš, najbolji i najĉistiji hašiš iz Aleksandrije, koji izraĊuje Abugor,

veliki majstor, jedinstven ĉovjek, ĉovjek kome bi trebalo podići dvorac sa natpisom: Prodavcu sreće, zahvalnisvijet.



- Znate li vi - reĉe mu Franc - da bih ja mnogo ţelio da sam ocijenim koliko su istinite ili pretjerane te vašepohvale?

- Ocijenite sami, dragi goste, ocijenite; ali nemojte se zadovoljiti samo prvim iskustvom, jer kao u svemu, i ovdje

treba navići ĉula na nov utisak, blag ili ţestok, tuţan i li veseo. Priroda se bori protiv ove boţanske m aterije, priroda koja nije naklonjena radosti i koja se grĉevito drţi hola. Potebno je da pobijeĊena priroda podlegne u toj borbi; potrebno je da stvarnost zauzme mjesto sna; i tada ,111 gospodari, tada san postaje ţivot i ţivot postaje san.

Ali kakva razlika pri tom preobraţaju! A to će reći da kad uporedite patnje stvarnog ţivota sa nasladamavještaĉkog, vi više nikad ne biste ţeljeli da ţivite, nego biste uvijek /cijeli da sanjate. Kad budete napustili tajsvijet koji samo \ania pripada da biste se vratili meĊu ljude, uĉiniće vam |e Ċa prelazite iz napuljskog proljeća ulaponsku zimu; UĈiniće vam se da izlazite iz raja da biste sišli na zemlju, Ċa silaz ite s neba u pakao. Probajte

hašiš, dragi goste, probajte ga! Umjesto ma kakvog odgovora, Franc zahvati jednu punu kašiĉicu te ĉudotvorne smjese, onoliko koliko je uzeo injegov domaćin, pa je prinese ustima. - Vraga! - reĉe on pošto je progutao to boţansk o slatko - ja još ne znam da li će posljedica biti onako prijatna kaošto vi kaţete, ali mi se ovo ne ĉini toliko ukusno koliko vi tvrdite. - Zato što ţivci na vašim nepcima nisu još naviknuti na prevashodan ukus materije koju probaju. Eto recite: da liste od prvi put zavoljeli školjke, ĉaj, englesko pivo, gomoljike, sve ono što ste kasnije oboţavali? Zar moţete darazumijete Rimljane koji su zaĉinjavali fazane asa-feti-dom, i Kineze koji jedu lastina gnijezda? Ne moţete,dabogme! E, vidite, isto vam je to i sa hašišem: jedite ga samo nedjelju dana redovno, pa vam nijedna hrana na

svijetu neće izgledati da je dostigla prijatnost ovog ukusa koji vam se danas moţda ĉini bljutav i odvratan.Uostalom, preĊimo u susjednu sobu, a to će reći u vašu sobu, pa će nas Alija posluţiti kafom i dati nam lule.

Obojica ustadoše, i dok je onaj koji je sebi dao ime Sindbad - i koga smo s vremena na vrijeme tako nazivali da

bismo mogli, kao i njegov gost, da mu damo neko ime - izdavao neka nareĊenja svome sluzi, Franc ude u susjednu

sobu. Namještaj je u njoj bio prostiji, mada ne manje raskošan. Ona je bila okrugla, a svuda unaokolo bio je veliki divan.Ali su i divan, i zidovi, i tavanica i pod bili zastrti divnim krznima, njeţnim i mekanim kao najmekši ĉilim; bila suto krzna atlaskih lavova sa bujnom grivom, krzna bengalskih tigrova sa toplim prugama, krzna pantera sa Rta

dobre nade, sa veselim pjegama kao u onoga koji se pojavio pred Danteom; najzad krzna sibirskih medvjeda i

norveških lisica. I sva ta krzna bila su u izobilju nabacana jedna preko drugih, tako da bi ĉovjek pomislio da gazi po najgušćoj travi i da se odmara na najmekšoj postelji. Obojica legoše na divan; ĉibuci sa kamišima od jasmina i jabuĉnicama od ćilibara bili su im na domaku ruke ipotpuno pripremljeni, da ne bi morali dvaput da puše na istom. Svaki od njih uze po jedan. Alija ih pripali, pa iziĊe

da donese kafu. Nastade kratko ćutanje, a za to vrijeme se Sindbad zadubi u neke misli koje kao da su mu se stalno vrzle po pametiĉak i dok je razgovarao, dok se Franc predade onom nijemom sanjarenju u koje se utone skoro uvijek kad se pušiodliĉan duvan, koji izgleda da odnosi zajedno s dimom sve duhove patnje, a u zamjenu vraća pušaĉu sve snovenjegove duše. Alija donese kafu.

- Kakvu ćete kafu piti ? - reĉe nepoznati - francusku ili tursku, jaĉu ili slabiju, sa šećerom ili bez šećera, cijeĊenu ilikuvanu? Birajte: spremljena je na sve te naĉine. - Piću tursku - odgovori Franc.

- I imate pravo! - uzviknu njegov domaćin. - To dokazuje da imate naklonosti za istoĉnjaĉki ţivot. Ah, istoĉnjaci!Eto, to su jedini ljudi koji umiju da uţivaju! Sto se mene tiĉe - dodade on s jednim od onih zagonetnih osmijeha

koji nisu mogli umaći mladom ĉovjeku - kad budem posvršavao svoje poslove u Parizu, otići ću da ţivim do krajaţivota na Istoku; pa ako tada budete htjeli da me posjetite, moraćete doći da me potraţite u Kairu, u Bagdadu ili u

Ispahanu.- Bogme - reĉe Franc - to će biti najlakša stvar na svijetu, jer mi se ĉini da mi rastu orlovska krila, a sa tim krilimaobići ću svijet za dvadeset i ĉetiri ĉasa. - Gle! gle! To hašiš već dejstvuje. E, pa lijepo! Raširite krila i poletite u nadzemaljske regione, i ne bojte se ništa,

pazićemo na vas, pa ako vam se krila, kao Ikarova, istope na suncu, mi smo tu da vas doĉekamo.

Zatim reĉe nekoliko arapskih rijeĉi Aliji, koji se smjerno pokloni i odstupi, ali se ne udalji.

Što se tiĉe Franca, u njemu se dešavao nekakav ĉudan preobraţaj. Sav tjelesni umor toga dana, sva zabrinutostkoju su izazvali dogaĊaji te veĉeri išĉezavali su kao u samom poĉetku spavanja, kad je ĉovjek još toliko svjestanda osjeća kako san nailazi. Njegovo tijelo kao da je postajalo nematerijalno lako, duh mu se razvedravao na neki

besprimjeran naĉin, njegova ĉula kao da su udvostru-ĉavala svoje sposobnosti; vidik mu se sve više širio, ali to sadnije više bio onaj tamni vidik nad kojim je lebdio nekakav neodreĊeni uţas i koji je on gledao prije nego što jezaspao, nego jedan vidik plav, prozraĉan, prostran, sa najplavljim morem, sa najblistavijim suncem inajmirisni-jim povjetarcem. Zatim usred pjevanja svojih mornara, pjevanja tako jasnog i kristalnog da bi se od

njega naĉinila boţanska harmonija da se ono samo moglo zabiljeţiti, vidio je kako se pojavljuje ostrvo MonteKristo ne više kao opasan sprud iznad talasa, već kao neka oaza daleko u pustinji. Zatim, ukoliko mu se barka

http://ania/

http://ania/



pribliţavala, utoliko su pjesme bivale sve mnogobrojnije, jer se neka ĉarobno opojna i tajanstvena harmonija pelasa tog ostrva ka bogu, kao da je neka vila, kao Lorelaj ili neki ĉarobnik kao Amfion, htjela da tamo privuĉe nekudušu i sagradi neki grad.

Naposljetku barka dodirnu obalu, ali bez siline, bez potresa, onako kao što usne dodirnu usne, i on ponovo uĊe u pećinu, ali ta divna muzika ne prestade. On siĊe, ili bolje reći uĉini mu se da silazi niz nekoliko stepenica, udišućisvjeţ i mirisan vazduh kakav je zacijelo bio oko Kirkine pećine, saĉinjen od takvih mirisa koji pobuĊuju duh da

sanjari, i od takvih ţari da ĉula od njih usplamte, i on ponovo vidje sve što je vidio prije nego što je u snuo, odneobiĉnog domaćina Sindbada do nijemog sluge Alije. Zatim sve kao da se rasplinu i izmiješa pred njegovimoĉima, kao one posljednje sjenke ĉarobne lampe kada se gasi, i on se ponovo naĊe u sobi sa statuama, osvijetljenojsamo jednom od onih starodrevnih svjetiljki što bdiju usred noći nad snom ili strašću. Bile su to one iste statue bujnih oblika, pune strasti i poezije, hipnotiĉnih oĉiju, pohotljivih osmijeha, bujnih kosa.Bile su to Frinija, Kleopatra i Mesalina, tri velike ljubavnice; zatim se izmeĊu tih bestidnih sjeni uvlaĉila kao ĉistizrak, kao hrišćanski anĊeo usred Olimpa, jedna od onih njeţnih priviĊenja koja kao da zaogrću velom svojedjeviĉansko ĉelo pred svim tim mermernim razvra-tom.

Tada mu se uĉini da su te tri statue sjedinile svoje tri ljubavi za jednog jedinog ĉovjeka, i da je taj ĉovjek baš on; dase primiĉu leţaj u na kome je on sad po drugi put sanjao, dok su im se noge gubile u dugaĉkim bijelim tunikama,obnaţenih grudi, a kosa im padala u talasima, ft ■

u jednom od onih stavova kojima su podlijegali i bogovi, no kojima su se odupirali svetitelji, sa upornim i

vatrenim pogledom kojim zmija strijelja pticu, i da se on predaje tim pogledima bolnim kao zagrljaj, strasnim kaopoljubac.

Francu se ĉinilo da zatvara oĉi i da posljednjim pogledom što ga je bacao oko sebe nazire onaj stidljivi kip, koji sesad potpuno zaogrtao velom. Zatim, kad mu se oĉi zatvoriše za stvarnost, njegova ĉula se otvoriše da primenemogućne utiske. Tada nastade sladostrašće bez mira i odmora, ljubav bez predaha, kao ono što ga je Prorok obećavao svojimizabranicima. Sada sva ta kamena usta oţivješe, sve te grudi zagrijaše se toliko, da je za Franca, koji je sad prvi put

bio pod vlašću hašiša, ta ljubav bila skoro bol, ta strast skoro muĉenje kad bi osjetio kako preko njegovih ţednihusta prelaze usne tih statua, gipke i hladne kao prstenovi vodene zmije. Ali što su više njegove ruke pokušavale daodgurnu tu nepoznatu ljubav, utoliko su više njegova ĉula podlijegala ĉarima toga tajanstvenog sna, tako daposlije jedne borbe za koju bi ĉovjek dao i svoju dušu, on se predade potpuno, i naposljetku pade zadihan, satrvenod umora, iscrpen strašću, pod poljupcima tih mermernih ljubavnica i pod ĉarima toga besprimjernog sna.

XI

BUĐENJE Kad se Franc osvijesti i ugleda predmete oko sebe, uĉini mu se da još sanja. On pomisli da se nalazi u nekojgrobnici u koju je jedva prodirao, kao saţaljiv pogled, jedan sunĉav zrak. On ispruţi ruke i osjeti kamen; zatim seuspravi sjedeći i vidje da leţi u svome burnusu na postelji od suvog vrijesja; koja je bila vrlo meka i veoma

mirisna.

Ĉitavo njegovo snoviĊenje bilo je išĉezlo, i kao da su one statue bile samo utvare koje su izišle iz svojih grobovaza vrijeme njegovog sna, one su pobjegle pri njegovom buĊenju. On poĊe nekoliko koraka ka mjestu otkuda je dolazila svjetlost. Poslije svekolike bure njegovog sna nastupio je

mir stvarnosti. On vidje da se nalazi u jednoj pećini, te poĊe ka izlazu, i kroz zasvoĊeni otvor ugleda plavo nebo iaţurno more. Vazduh i voda su blještali od zrakova jutarnjeg sunca; na obali su mornari sjedili razgovarajući ismijući se, a na dva koraka u moru barka se ljuljala ljupko na svojoj kotvi. On se neko vrijeme naslaĊivao svjeţim povjetarcem koji ga je milovao po ĉelu; osluškivao je oslabljeni šum talasakoji se kretao po obali i ostavljao po stijenama ĉipku od pjene bijele poput srebra. Pustio je, ne razmišljajući i ne

misleći ništa, da ga proţima ona boţanska ĉar prirode koju osjećamo naroĉito kad se budimo iz nekognevjerovatnog sna. Zatim malo- pomalo spoljni ţivot, tako miran, tako ĉedan, tako beskrajan, podsjeti ga nanevjero-vatnost njegovog sna, i uspomene poĉeše da mu se vraćaju u sjećanje. On se sjeti svog dolaska na ostrvo, svoga susreta sa jednim starješinom krijumĉara, jedne podze mne palate pune

raskoši, jedne odliĉne veĉere i jedne kašiĉice hašiša. Samo, gledajući tu stvarnost u punoj dnevnoj svjetlosti, njemu se ĉinilo da je prošlo najmanje godinu dana otkakosu se svi ti dogaĊaji odigrali, toliko mu je san što ga je prosanjao bio ţiv u mislima i dobijao ove veću vaţnost unjegovom umu. Samo je u mašti bio meĊu mornarima, ili preskakao preko neke stijene, ili ljuljala na barci jednaod onih utvara koje su njegovu noć, poput zvijezda, osvijetlile poljupcima. Uostalom, glava mu je bila potpuno

bistra, a tijelo potpuno odmorno: nikakve teţine u mozgu, već, naprotiv, izvjesno prijatno osjećanje po cijelomtijelu, i veća nego ikad sposobnost da se napaja vazduhom i suncem. On se stoga veselo pribliţi svojim mornarima. Ĉim ga ponovo ugledaše, oni ustadoše, a gazda mu priĊe i reĉe:

- Gospodar Sindbad nam je stavio u duţnost da isporuĉimo vašoj preuzvišenosti njegove najljepše pozdrave i

rekao nam da izrazimo njegovo ţaljenje što se nije mogao oprostiti s vama, ali se on nada da ćete ga i zviniti kadbudete saznali da ga neki veoma hitan posao zove u Malagu.







Sutradan se Franc prvi probudi i odmah zazvoni. Zvuk zvonceta se još razlijegao, kada se pojavi liĉno gazdaPastrini.

- Eto - reĉe gazda likujući i ne ĉekajući da ga Franc nešto zapita - ja sam to još juĉe slutio, preuzvišenosti, kadnisam htio ništa da vam obećam. Vi ste se javili prekasno, i sada nema više u Rimu nijednih koĉija, razumi je se zatri posljednja dana karnevala.

- Jest - prihvati Franc - a to znaĉi za onda kad su nam najpotrebnije.

- Šta je to? - zapita Albert ulazeći. - Nema koĉija? - Taĉno, dragi prijatelju - odgovori Franc - i vi ste od prve pogodili.- E, divna vam je ova vaša varoš, ovaj vaš vjeĉiti grad!

- Hoću reći, preuzvišenosti - nastavi gazda Pastrini ţeleći da saĉuva izvjesno dostojanstvo prijestonici hrišćan-stva

u oĉima svojih gostiju - hoću reći da nema više koĉija od nedjelje ujutru do utornika uveĉe, ali dotle moţete ihnaći, ako hoćete, i pedeset. - A, pa to je već nešto - reĉe Albert. - Danas je ĉetvrtak, a ko zna šta se do nedjelje moţe dogoditi?

- Dogodiće se to da će stići deset do dvadeset hiljada putnika - odgovori Franc - koji će tu teškoću još povećati.- Dragi prijatelju - reĉe Morserf - uţivajte u sadašnjosti, a nemojmo zamraĉivati budućnost. - Ali - zapita Franc - valjda ćemo moći dobiti bar jedan prozor? - Prema kojoj ulici?

- Prema Korzu, razumije se!

- Eh, jest, prozor! - uzviknu gazda Pastrini. - Nemoguće! Sasvim nemoguće! Bio je ostao još jedan na petom

spratu palate Dorija, pa je i on iznajmljen jednom ruskom knezu za dvadeset dukata dnevno.Oba mladića gledala su se zaprepašteno. - E, onda, dragi moj - reĉe Franc Albertu - znate li što je na jbolje da uradimo? Da odemo provesti karneval u

Veneciji. Tamo ćemo bar, ako ne naĊemo kola, naći gondole. - A, to bogme ne! - uzviknu Albert. - Ja sam se zarekao da vidim karneval u Rimu, i vidjet ću ga ovdje, pa makar i na štulama. - Gle! uzviknu Franc. - To je sjajna zamisao, bar ćemo moći gasiti svjećice prolaznicima. Prerušit ćemo se ugrbave pajace - vampire, ili u stanovnike Landa, pa ćemo imati nezapamćen uspjeh. - Da li vaše preuzvišenosti još ţele jedna kola do nedjelje? - Pa razumije se! - reĉe Albert. - Zar vi mislite da ćemo ići ulicama Rima pješke, kao sudski pozivari?

- Ja ću pohitati da izvršim nareĊenja vaših preuzvišenosti - reĉe gazda Pastrini. - Samo, upozovavam vas da ćekola stajati šest pijastara dnevno. - A ja, dragi gospodine Pastrini - reĉe Franc - ja koji nisam milionar kao taj vaš susjed, upozoravam vas takoĊer, da

jer je ovo ĉetvrti put kako dolazim u Rim, ja znam koliko se plaća za koĉije obiĉnim danima, a koliko nedjeljom i praznikom. Mi ćemo vam dati dvanaest pijastara za danas, sutra i prekosutra, pa ćete vi ipak imati lijepu zaradu.

- Ali, preuzvišenosti!... - reĉe gazda Pastrini pokušavajući se buniti. - Idite, dragi domaćine, idite - reĉe Franc - ili ću se ja sam pogoditi s vašim iznajmljivaĉem kola, koga ja odavno

poznajem i koji me je mnogo puta u svom ţivotu oĉerupao, te će, u nadi da će me još koji put oĉerupati, pristati ina manju cijenu od one koju vam ja nudim. Izgubit ćete, dakle, tu razliku, i sami ćete biti krivi za to.

- Nemojte se muĉiti oko toga, preuzvišenosti - reĉe gazda Pastrini sa osmijehom talijanskog špekulanta koji priznaje da je pobijeĊen - ja ću uĉiniti sve što mogu, i nadam se da ćete biti zadovoljni. - Ne moţe bolje biti! Eto, to se zove govoriti pametno. - Kad hoćete da doĊu kola?

- Za jedan sat.

- Za jedan sat kola će biti pred vratima. I zaista, poslije jedan sat kola su ĉekala na mladiće. Bio je to skroman fijaker koji je, s obzirom na tu sveĉanu

priliku, bio uzdignut na zvanje koĉija; ali ma koliko da je izgledao neugledan, ipak bi se oba mladića smatrala vrlosretnim kad bi imali takva kola za tri posljednja dana karnevala.

- Preuzvišenosti! - uzviknu vodiĉ kad vidje Franca kako pomoli nos kroz prozor - treba li pri tjerati koĉije dopalate ?

Ma koliko da je Franc bio naviknut na talijanske bombaste izraze, ipak se najprije trţe i pogleda oko sebe; ali su terijeĉi zaista njemu bile upućene. Franc je bio ta preuzvišenost, fijaker se preobrazio u koĉije, a hotel »London« postao je palata. Sav laskavi duh toga naroda bio je iskazan jednom reĉenicom. Franc i Albert siĊoše, koĉije priĊoše palati. Njihove preuzvišenosti opruţiše noge na klupici, a vodiĉ uskoĉi nasjedište na zadnjoj strani kola. - Kamo njihove preuzvišenosti ţele da ih vozimo? - Pa najprije u crkvu Svetog Petra, a zatim u Koloseum - reĉe Albert kao pravi Pariţanin. Ali Albert nije znao jednu stvar: da je potreban ĉitav jedan dan da bi se pregledala crkva Svetog Petra, a mjesec

dana da bi se ona prouĉila, te im tako taj dan proĊe u razgledanju samo crkve Svetog Pe tra.Odjednom oba prijatelja primijetiše da se smrkava.



Franc izvuĉe sat: bilo je ĉetiri i po. PoĊoše odmah natrag u hotel. Na ulasku Franc naredi koĉijašu da doĊe po njih u osam sati uveĉe. Htio je pokazatiAlbertu Koloseum na mjeseĉini, kao što mu je pokazao crkvu Svetog Petra po danu. Kad ĉovjek pokazuje svome

prijatelju neki grad koji je već ranije posjetio, on unosi istu razmetljivost kao da mu pokazuje svoju nekadašnjudraganu.

Zato i Franc reĉe koĉijašu kojim putem da ih vozi: trebalo je da iziĊu kroz velika vrata Popolo, pa da idu duţ

vanjskog bedema i da se vrate kroz vrata San-Đovani. Tako bi im se Koloseum ukazao bez ikakve prethodne pripreme, a Kapitol, Forum, trijumfalna kapija eptimija Severa, hram Antonina i Faustine, i Sveti put ne bi sluţil ikao stepenice postavljene prema Koloseumu zato da mu umanje vrijednost.

Sjedoše za stol. Gazda Pastrini je svojim gostima dao dobru veĉeru, kojoj se nije moglo naći zamjerke.

Pri kraju veĉere uĊe on liĉno. Franc isprva pomisli da je došao primiti pohvale i spremao se da ga hvali, kad ga on

još pri prvim rijeĉima prekide i reĉe: - Preuzvišenosti, meni laska vaše odobravanje, ali se nisam radi toga popeo k vama...

- Moţda ste htjeli javiti da ste pronašli neka kola? -zapita Albert pripaljujući cigaru. - Još manje, pa ĉak, preuzvišenosti, uĉinili biste dobro da na to više ne mislite i da se s tim pomirite. U Rimu senešto moţe ili ne moţe. Kad smo vam kazali da se ne moţe, onda je s tim svršeno. - U Parizu je to mnogo zgodnije: kad se nešto ne moţe, onda se plati dvostruko, i dobije se odmah ono što se traţi. - Ja sam to ĉuo od svih Francuza - reĉe gazda Pastrini malo ţacnut - i zato ne mogu shvatiti kako to oni putuju.

- Ni ja - reĉe Albert ispuhujući ravnodušno dim prema stropu, pa se zaturi unazad i poĉe se ljuljati na dvjema

zadnjim nogama svoje fotelje - samo luĊaci i budale kao što smo mi putuju; pametni ljudi ne napuštaju svoju palatu u Ulici Helder, Ganski bulevar i Parišku kavanu. Samo se po sebi razumije da je Albert stanovao u pomenutoj ulici, izlazio svakog dana u šetnju, kao što je tada bilou modi, i veĉeravao u jedinoj kavani gdje se moţe veĉerati samo ako ste u prijateljstvu s konobarima.

Gazda Pastrini malo pošutje; bilo je oĉevidno da razmišlja o tome odgovoru koji mu se zacijelo nije ĉinio sa svim jasan.

- Ali najzad - reĉe Franc prekidajući gografska razmišljanja svoga domaćina - vi ste ovamo došli s izvjesnimciljem. Hoćete li nam objasniti razlog vaše posjete. - A, zbilja, evo ga: vi ste poruĉili koĉije za osam sati? - Sasvim toĉno. - Vi imate namjeru posjetiti Kolose.

- Hoćete reći Koloseum?

- To je potpuno isto.

- Dobro.- Kazali ste koĉijašu da iziĊe kroz prolaz Popolo, da proĊe pored bedema i da se vrati kroz prolaz San -Đovani?

- To su toĉno moje rijeĉi. - E, vidite, taj put je nemoguć. - Nemoguć! - Ili bar veoma opasan.

- Opasan! A zašto?

- Zbog ĉuvenog LuiĊija Vampe. - Prije svega, dragi gospodine, tko je taj ĉuveni LuiĊi Vampa? - zapita Albert. - On moţe biti vrlo ĉuven u Kimu,ali vas upozoravam da je nepoznat u Parizu.

- Kako! Vi ga ne poznajete?

- Nemam tu ĉast. Niste nikada ĉuli za njegovo ime?

- Nikad.- E, vidite, to je razbojnik prema kojem su Deĉezarisi i ( rasparoni samo šegrti.

Pazite, Alberte! - uzviknu Franc - eto vam najzad jednog razbojnika!- Upozoravam vas, dragi domaćine, da neću povjerovati ni u jednu rijeĉ koju ćete nam reći. Sad kad to znate,govorite koliko god hoćete, ja ću vas slušati. »Bio jednom ...« Dakle, poĉnite!

(iazda Pastrini se okrete Francu, koji mu je izgledao razboritiji od ta dva mladića. Treba biti praviĉan prema lomeĉestitome ĉovjeku, jer je on u svome ţivotu ugošćavao mnoge Francuze, ali nikad nije mogao da shvati nekenjihove ćudi. - Preuzvišenosti - reĉe on vrlo ozbiljno obraćajući se, kao što rekosmo, Francu - ako me smatrate za laţljivca, onda

je beskorisno da vam kaţem ono što sam vam htio reći; meĊutim, ja vam mogu potvrditi daje to bilo na koristvaših preuzvišenosti. - Albert vam ne kaţe da ste laţljivac, dragi moj gospoĊine Pastrini - prihvati Franc. - On vam kaţe da vam nećevjerovati, i to je sve. Ali ne brinite, ja ću vam vjerovati. < tavorite dakle.

- Pa ipak, preuzvišenosti, vi ćete lako razumjeti da ako Se dovodi u sumnju istinitost mojih rijeĉi... - Dragi moj - nastavi Franc - vi ste osjetljiviji nego



Kasandra, koja je meĊutim bila proroĉnica, a koju niko nije slušao, dok ste vi sigurni bar za polovinu vašihslušalaca. Hajde, sjednite i kaţite nam ko je taj gospodin Vampa.

- Već sam vam rekao, preuzvišenosti, da je to jedan razbojnik kakvog nismo vidjeli još od vremena ĉuvenogaMastrile.- Pa dobro, kave veze ima taj razbojnik sa nareĊenjem koje sam dao kuĉijašu da iziĊe kroz kapiju Popolio i da sevrati kroz kapiju San-Đovani?

- Ima to - odgovori gazda Pastrini - što biste mogli zaista da iziĊete kroz jednu, ali sumnjam da biste se vratili krozdrugu.- Zašto to ?

- Zato što kad noć padne, ĉovjek više nije bezbjedan ni na pedeset koraka od svoje kapije.

- Tako vam ĉasti? - uzviknu Albert.

- Gospodine vikonte - reĉe gazda Pastrini još uvrijeĊen do dna srca zbog sumnje u istinitost njegovih rijeĉi - ja ovo

ne kaţem radi vas, nego radi vašeg saputnika, koji poznaje Rim i zna da se sa ovakvim stvarima ne treba šaliti.

- Dragi moj - reĉe Albert obraćajući se Francu - evo jedne pustolovine koja je kao poruĉena: napunićemo naše

koĉije pištoljima, puškama rasipaĉama i dvocijevka-ma. LuiĊi Vampa prilazi da nas uhvati, a mi hvatamo njega.Dovodimo ga u Rim i poklanjamo ga papi, koji nas pita šta moţe da uĉini da bi nas nagradio za tako veliku uslugu.Onda mi traţimo prosto naprosto jedne dvopreţne koĉije iz njegovih štala, i gledamo karneval iz kola, a da neraĉunamo i to što će nas zahvalni rimski narod krunisati na Kapitolu i proglastiti, kao Kurcijusa i HoracijaKokle-sa, za spasioce otadţbine.

Dok je Albert ispredao nadugaĉko ta j svoj prijedlog, gazda-Pastrinijevo lice se krivilo tako da bi bio uzaludanivaki pokušaj da se ono opiše. - A prije svega - zapita Franc Alberta - gdje ćete naći te pištolje, te puške rasipaĉe i te dvocijevke kojima hoćete danapunite naša kola?

- Istina je da ih ne bih našao u svojoj oruţnici - reĉe pil jer su mi kod Teraĉina vlasti oduzele sve, pa ĉak i mojukamu. A vama?

- A i meni isto tako kod Akva-Pendente.

- Jeste li ĉuli, dragi domaćine? - reĉe Albert pripalju-11 ni drugu cigaru na ostatak prve. - A znate li vi da ta Dljera

predostroţnosti ide jako na ruku pljaĉkašima, te mi |e sve nekako ĉini da je preduzeta ortaĉki, s tim da dijele dobit?

Zacijelo je gazda Pastrini smatrao da je ta šala uvredljiva, jer odgovori na nju samo upola, i to obraćajući se Francu

kao jedinom biću s kojim se moţe da sporazumije. - Vaša preuzvišenost zna da nije obiĉaj da se neko brani kad ga napadnu razbojnici.

- Kako! - uzviknu Albert, ĉija se hrabrost bunila pri pomisli da se pusti da ga pljaĉkaju a da se ne usprotivi

- Kako! Nije obiĉaj? - Nije! Jer bi svaka odbrana bila uzaludna. Šta biste htjeli da uĉinite protiv dvanaestak razbojnika koji izlaze iznekog jarka, iz neke straćare ili iza vodovodnog mosta, i koji svi istovremeno nišane u vas?

- Dovraga? Prije bih pristao da me ubiju! - uzviknu Albert.

Gazda se okrete Francu sa izrazom koji kao da je htio da kaţe: Zaista, preuzvišenosti, vaš drug je lud.

- Dragi moj Alberte - prihvati Franc - vaš odgovor je divan i ravan je onom »Neka bi i umro!« staroga Korneja.Samo, kad je Horacije tako odgovorio, bio je u pitanju spas Rima, te je to bilo opravdano. Ali što se tiĉe nas,

pomislite da je ovdje u pitanju samo jedan ćudljivi prohtjev koji bi tebalo zadovoljiti i da bi bilo smiješno da radi jednog prohtjeva izlaţemo opasnosti svoj ţivot. - Ah, per Bacco! - uzviknu gazda Pastrini. - U dobar ĉas! Eto kako treba govoriti!

Albert nasu sebi jednu ĉašu lacrvma christi, pa je pijuckao gunĊajući neke nerazumljive rijeĉi. - E, pa lijepo! Gazda Pastrini - nastavi Franc - sad kada se evo moj drug smirio, i pošto ste mogli uvidjeti da sammiroljubivo raspoloţen, sad nam recite ko je taj uvaţeni LuiĊi Vampa? Je li on pastir ili rimski plemić? Je li mlad

ili star, je li sitan ili krupan? Opišite nam ga, te ako ga sluĉajno sretnemo negdje u otmenom društvu kao ŢanaZbogara ili Laru, da bismo mogli bar da ga poznamo.

- Vi se, preuzvišenosti, ne biste mogli nikome obratiti bolje nego meni da dobijete taĉne podatke, jer sam japoznavao LuiĊija Vampu još dok je bio dijete. I jednoga dana, kad sam i ja pao u njegove ruke dok sam putovao izFerentina u Alatri, on se na moju sreću sjetio našeg nekadašnjeg poznanstva i pustio me da idem; pa ne samo da minije traţio da platim otkupninu, nego mi je najprije poklonio jedan vrlo lijep ĉasovnik i ispriĉao mi povijest svogaţivota. - Da vidimo taj ĉasovnik. Gazda Pastrini izvuĉe iz dţepa svog prsnika jedan divan ĉasovnik marke »brege« sa imenom njegovog tvorca,grbom Pariza i grofovskom krunom.

- Evo ga - reĉe on. - Vraga! - reĉe Albert - ĉestitam vam; i ja imam skoro isti takav... - on izvuĉe svoj ĉasovnik iz dţepa svog prsnika- a platio sam ga tri hiljade franaka.

- Da ĉujemo tu povijest - reĉe sada Franc gurajući jednu fotelju i dajući znak gazda-Pastriniju da sjedne.- Njihove preuzvišenosti dopuštaju? - reĉe hotelijer.



- Pa razumije se! - reĉe Albert. - Vi niste propovjednik, dragi moj, te da govorite stojeći. Hotelijer sjede, pošto se prethodno i jednom i drugom svom budućem slušaocu poklonio s poštovanjem, što jetrebalo da pokaţe da je spreman da im o LuiĊiju Vampi da obavještenja koja su oni traţili.

- Tako, dakle - reĉe Franc zaustavljajući gazda-Pastri-nija u trenutku kad je on zaustio da govori - vi kaţete da ste poznavali LuiĊija Vampu kad je bio dijete; znaĉi da je to još mlad ĉovjek?

- Kako mlad ĉovjek! Pa razumije se; tek ima dvadeset i dvije godine! O, taj momak će daleko dotjerati, budite

spokojni!- Šta velite na ovo, Alberte? Lijepo je to proslaviti se još u dvadeset drugoj god ini! - reĉe Franc. - Da, zacijelo; a u njegovim godinama Aleksandar, Cezar i Napoleon, koji su kasnije podigli priliĉno larme usvijetu, nisu bili otišli tako daleko kao on. - Znaĉi - nastavi Franc obraćajući se svome domaćinu

- da junak ĉiju ćemo povijest sad ĉuti ima samo dvadeset i dvije godine?

- Jedva toliko, kao što sam imao ĉast da vam kaţem. - Je li on visok ili je mali?

- Osrednjeg rasta, otprilike kao njegova preuzvišenost - reĉe hotelijer pokazujući na Alberta. - Hvala na poreĊenju - reĉe ovaj poklonivši se. - Nastavite samo, gazda - produţi Franc osmjehujući se na osjetljivost svoga prijatelja. - A kome je društvenomstaleţu on pripadao?

- Bio je pastirĉić na imanju grofa od San-Feliĉa, koje se nalazi izmeĊu Palestrine i jezera Gabri. RoĊen je uPampinari i stupio je u sluţbu kod grofa kad mu je bilo pet godina. Njegov otac, koji je isto tako bio pastir u

Ananjiju, imao je malo stado i ţivio od vune i mlijeka svojih ovaca, koje je nosio da proda u Rimu. Još kao dijete mali Vampa je bio ĉudne naravi. Jednoga dana, kad mu je bilo sedam godina, otišao je parohu uPalestrinu i zamolio ga da ga nauĉi da ĉita. To je bio teţak posao, jer mladi pastir nije mogao da napušta svojestado, ali je taj dobri sveštenik odlazio svakoga dana da odsluţi sluţbu u jednoj palanĉici odveć maloj da bi moglada plaća stalnog sveštenika, i koja ĉak nije ni imala imena, nego je bila poznata pod imenom Borgo1. On ponudiLuiĊiju da ga ovaj saĉekuje na putu kad se bude vraćao, i da mu tako odrţi ĉas uĉenja, upozoravajući ga da će tajĉas biti kratak, te da treba da se njime što više koristi. Dijete radosno pristade.

Svakoga dana je LuiĊi istjerivao svoje stado na put izmeĊu Palestrine i Borga; svakoga dana u devet sati prije podne sveštenik je prolazio, pa bi on i dijete sjeli na ivicu jarka, i mali bi uĉio svoju lekciju iz popinog trebnika.

Poslije tri mjeseca znao je da ĉita.

To mu nije bilo dosta; ţelio je da nauĉi i da piše. Sveštenik naruĉi jednom nastavniku pisanja u Rimu da mu naĉ ini tri azbuke: jednu krupnim slovima, jednu

srednjim i jednu sitnim, pa mu pokaza kako će moći da nauĉi pisanje, ako bude ispisivao slova te azbuke na ploĉiod škriljca pomoću gvozdenog šiljka. Još iste veĉeri, pošto je vratio stado na imanje, mali Vampa otrĉa bravaru u Palestrini, uze jedan veliki klin, iskovaga, iskuca ga ĉekićem, zaokrugli ga, te naĉini kao neku starodrevnu pisaljku.

Sutradan nakupi dosta škriljastih ploĉica i dade se na posao. Poslije tri mjeseca umio je da piše. ' Palanka - prim, pisca

Sveštenik, zaĉuĊen tom dubokom inteligencijom i dirnut tom sposobnošću, pokloni mu nekoliko svezaka harti je,

sveţanj gušĉijih para i jedan perorez. Sad je trebalo što više vjeţbati, ali ovo vjeţbanje je bilo sitnica prema onom prvom. Poslije nedjelju dana on jerukovao perom kao što je rukovao i pisaljkom.

Sveštenik ispriĉa taj dogaĊaj grofu od San-Feliĉa, koji zatraţi da vidi tog malog pastira, natjera ga da ĉita i da piše pred njim, naredi svome upravniku imanja da mali pastir ubuduće objeduje zajedn o sa poslugom, i dade mu po

dva pijastra mjeseĉno. Tim novcem kupi LuiĊi knjige i pisaljke. I zaista, on je na sve predmete primjenjivao svoju uroĊenu lakoću podraţavanja, pa je, kao Doto kad je bio dijete,crtao na svojim ploĉicama od škriljca ovce, drveće, kuće. Zatim je vrhom svoga peroreza poĉeo da reţe drvo i da mu daje svakojake oblike. Tako je ispoĉetka radio i Pineli,poznati vajar.

Jedna djevojĉica od šest do sedam godina, a to će reći malo mlaĊa od Vampe, ĉuvala je tako isto ovce na jednomimanju blizu Palestrine. Ona je bila siroĉe, roĊena u Valmontonu, i zvala se Tereza. Ta dva djeteta su se sretala ĉesto, pa bi sjela jedno pored drugog, ostavljajući svoja stada da se izmješaju i pasuzajedno, a njih dvoje bi razgovarali, smijali se i igrali se; zatim bi uveĉe izdvojili ovce grofa od San-Feliĉa odovaca barona Ĉervetrija, pa bi se djeca rastala da se vrate svako svome imanju, obećavajući da se sutradan opet

sastanu.Sutradan bi odrţali rijeĉ, te su tako rasli jedno pored drugoga.





Jednoga dana on ugrabi jednu djevojku: bila je to kći zemljomera iz Frozinona. Razbojniĉki zakoni su neumit ni:

djevojka pripada najprije onome ko ju je ugrabio, a zatim ostali vuku kocku, te nesrećnica sluţi za uţivanje ĉitavojdruţini, sve dok je razbojnici ne ostave ili dok ne umre. Kad su njeni roditelji dovoljno bogati da je otkupe, razbojnici šalju glasnika koji pregovara o otkupu, a glavazarobljenice jamĉi za sigurnost izaslanika. Ako se odbije otkup, zarobljenica je neopozivo osuĊena na smrt. Ta djevojka imala je svog dragana u Kukumetinoj druţini; on se zvao Karlini.

Kad je raspoznala mladića, pruţila je ruke k njemu i pomislila da je spašena. Ali jedni Karlini, kad ju je poznao,osjetio je kako mu se srce cijepa, jer je dobro znao kakva sudbina oĉekuje njegovu draganu.

MeĊutim, pošto je on bio Kukumetov ljubimac, pošto je s njim dijelio sve opasnosti pune tri godine, i pošto mu jespsao ţivot kad je pucanjem iz pištolja oborio jednog karabinjera koji je već bio zamahnuo sabljom iznadKuku-metine glave, nadao se da će ovaj imati malo saţaljenja prema njemu.

On stoga odvede voĊu malo ustranu, dok je djevojka, sjedeći kraj stabla jednog velikog bora što se dizao usred jednog proplanka u šumi, bila naĉinila veo od ţivopisne povezaĉe rimskih seljanki i skrivala lice od poţudnihpogleda razbojnika.

Tu mu on ispriĉa sve, svoju ljubavnu vezu sa zarobljenicom, njihove zakletve na vjernost, i kako su svake noći,otkako su se bavili u toj okolini, zakazivali sastanke u nekim ruševinama. Baš te veĉeri Kukumeto je bio poslao Karlinija u jedno obliţnje selo, te ovaj nije mogao da doĊe na sastanak, ali jeKukumeto naišao tamo sluĉajno, kako je on tvrdio, i tada je ugrabio devojku. Karlini je preklinjao svoga harambašu da naĉini izuzetak njemu za ljubav i da ne dira Ritu, govoreći mu kako je

njen otac bogat, te će platiti dobar otkup. Izgledalo je da je Kukumeto pristao da se odazove molbama svoga prijatelja, jer mu naredi da naĊe nekog pastirakoga bi mogli poslati Ritinom ocu u Frozinone.

Tada Karlini priĊe djevojci sav radostan, reĉe joj da je spašena i pozva je da napiše svome ocu pismo u kome ćeispriĉati šta joj se dogodilo i javiti mu da je otkup za nju odreĊen u sumi od trista pijastra. Ocu je bio ostavljen rok od samo dvanaest sati, a to će reći do sutradan u devet sati prije podne.

Ĉim je pismo napisano, Karlini ga zgrabi i otrĉa u ravnicu da potraţi nekog glasnika.

On naiĊe na jednog mladog pastira koji je baš satjerivao stado u tor. Najpogodniji glasnici r azbojnika su pastiri, jer

oni ţive izmeĊu varoši i planine, izmeĊu divljine i kulture. Mladi pastir poĊe odmah, obećavši da će za nepun sat stići u Frozinone.

Karlini se vrati sav radostan da se sastane sa svojom draganom i da joj javi dobru vijest.

On zateĉe druţinu na proplanku, gdje je veselo veĉerala hranu koju su razbojnici uzimali od seljaka samo kaodanak. MeĊu tim veselim gozbenicima on je uzalud traţio Kukumeta i Ritu.

On zapita gdje su oni; razbojnici mu odgovoriše glasnim smijehom. Hladan znoj obli Karlinijevo ĉelo, i on osjetikako mu se od strepnje diţe kosa na glavi. On ponovi pitanje, jedan od gozbenika napuni ĉašu orvijetskim vinom i pruţi mu je govoreći: » U zdravlje hrabroga Kukumeta i lijepe Rite!«

U tom trenutku uĉini se Karliniju da ĉu jedan ţenski uzvik. Sve mu odjednom postade jasno. On uze ĉašu i razbi jeo lice onoga koji mu je bješe pruţio, pa jurnu u pravcu uzvika. Poslije sto koraka, iza jednog ţbuna, zateĉe Ritu onesvi - ješćenu u Kukumetinom naruĉju. Kad ugleda Karlinija, Kukumeto se uspravi drţeći po jedan pištolj u svakoj ruci. Dva razbojnika su se gledala kratko vrijeme; jedan se razbludnim osmijehom na usnama, a drugi sa smrtnim

bljedilom na licu.

Pomislilo bi se da će se izmeĊu ta dva ĉovjeka dogoditi nešto uţasno. Ali malo-pomalo Karlinijeve crte lica se

opustiše, a ruka koju je bio prinio jednom od pištolja u svom pojasu opet spade i visila mu je pored tijela. Rita jeleţala izmeĊu njih dvojice.

Mjesec je osvjetljavao taj prizor.»Dakle,« reĉe mu Kukumeto, »jesi li izvršio zadatak koga si se primio?«

»Jesam, starješino,« odgovori Karlini, »i sutra prije devet, sati Ritin će otac biti ovdje s novcem.« »Odliĉno! A dotle ćemo se noćas proveseliti. Ova djevojka je divna, i ti zaista imaš dobar ukus, majstor -Kar-lini.

I zato, pošto je nisam sebiĉan, vratićemo se drugovima i izvlaĉiti kocku da vidimo ĉija će sad biti.«

»Znaĉi riješili ste da je podvrgnete opštem zakonu?« -zapita Karlini.

»A zašto bi se pravio izuzetak radi nje?« »Mislio sam da ste na moju molbu...«

»A šta si ti nešto više nego ostali?«

»To je taĉno.«

»Ali, ne brini ništa«, nastavi Kukumeto smijući se, »malo ranije ili malo docnije, ipak ćeš i ti doći na red.« Karlinijevi zubi su se stezali da se polome.

»Hajdemo«, reĉe Kukumeto koraknuvši prema gozbenicima. »Hoćeš li poći?«

»Doći ću odmah...«



Kukumeto se udalji ne gubeći iz vida Karlinija, jer se zacijelo bojao da ga ovaj ne napadne s leĊa. Ali ništa narazbojniku nije odavalo neku neprijateljsku namjeru.

On je stajao skrštenih ruku pored onesviješćene Rite.

Jednog trenutka Kukumeto pomisli da će je mladić uzeti u naruĉje i pobjeći s njom. ali njemu je to sad bilosvejedno, jer je s Ritom uĉinio što je htio; a što se tiĉe novca, trista pijastra razdijeljenih medu druţinom pred -

stavljalo je tako bijednu sumu da je on za to malo mario.

On stoga produţi put ka proplanku; ali na njegovo veliko iznenaĊenje, Karlini stiţe tamo skoro u isti mah kad i on. »Da se vuĉe kocka! Da se vuĉe kocka!« povikaše svi razbojnici kad ugledaše starješinu. I oĉi svih tih ljudi sijale su se od pijanstva i pohote, dok ih je plamen vatre osvjetljavao crvenkastom sjvetlošću,zbog koje su liĉili na demone. Ono što su oni traţili bilo je opravdano; zato harambaša klimnu glavom u znak da odobrava njihov zahtjev.Staviše sva imena u jedan šešir, i Karlinijevo zajedno sa ostalima, pa najmlaĊi ĉlan druţine izvuĉe iz te sluĉajneurne jednu ceduljicu.

Na ceduljici je bilo ispisano ime Đavolaĉo. Bio je to onaj isti koji je ponudio Karliniju da pije u zdravlje harambaše i kome je Karlini odg ovorio razbija jućimu ĉašu o lice. Iz široke rane, otvorene od sljepooĉnice do usta, liptala je krv.

Đavolaĉo, videći da mu je sreća bila naklonjena, zasmija se glasno.

»Starješino,« reĉe on, »maloĉas Karlini nije htio da pije u vaše zdravlje, pa mu sad predloţite da pije u moje.

Moţda će prema vama imati više prizrenja nego prema meni.« Svak je oĉekivao da će Karlini planuti; ali na veliko iznenaĊenje sviju, on uze ĉašu jednom rukom a bocu drugom, pa puneći ĉašu reĉe sasvim mirnim glasom: »U tvoje zdravl je, Đavolaĉo!«

I ispi ĉašu, a ruka mu ne zadrhta. Zatim sjede kraj vatre pa reĉe: »Moj dio veĉere! Ogladnio sam od hodanja.« »Ţivio Karlini!« uzviknuše razbojnici. »U dobri ĉas! Tako

postupaju dobri drugovi.« I svi ponovo naĉiniše krug oko vatre dok se Đavolaĉo udaljavao. Karlini je jeo i pio kao da se ništa nije dogodilo. Razbojnici su ga posmatrali zaĉuĊeno, ne razumijevajući nimalo tu neosjetljivost, kad ĉuše iza sebe kako pozemlji odjekuju teški koraci. Okretoše se i ugledaše Đavolaĉa kako drţi djevoku u naruĉju. Glava joj je bila zabaĉena, a njene duge kose padale su do zemlje.

Ukoliko su više ulazili u krug svjetlosti koju je bacala vatra, sve se jasnije vidjelo bljedilo djevojke i bljedilo

razbojnika.U tom prizoru bilo je neĉega toliko neprirodnog i toliko sveĉanog da se svak diţe, izuzev Karlinija, koji je i daljesjedio, jeo i pio kao da se ništa ne dogaĊa oko njega. Đavolaĉo je i dalje prilazio u najdubljoj tišini, pa spusti Ritu pred noge harambaši.

Tada su svi mogli da vide uzrok djevojĉinog i razbojni-kovog bljedila; Riti je ispod lijeve dojke bio zaboden noţdo korica.

Sve se oĉi okretoše ka Karliniju: kani ja mu je bila prazna o pojasu.

»A! a!« reĉe harambaša. »Sad razumijem zašto je Karlini ostao iza mene.«

Svaka divljaĉna narav je sposobna da cijeni neko odvaţno djelo; i mada moţda nijedan od tih razbojnika ne biuĉinio ono što je maloĉas uĉinio Karlini, svima je bilo jasno šta je on uĉinio.

»No, dakle!« reĉe Karlini ustajući takoĊe i prilazeći lešu, sa rukom na kundaku jednog od svojih pištolja, »ima li još koga ko bi mi osporavao pravo na ovu ţenu?« »Nema,« reĉe harambaša »ona je tvoja!«

Tada je i Karlini uze u naruĉje i odnese izvan kruga svjetlosti koju je bacao plamen vatre. Kukumeto rasporedi straţe kao uvijek, pa razbojnici polegaše oko vatre, uvijeni u svoje ogrtaĉe. U ponoć straţar dade znak za uzbunu, i za tren oka su harambaša i njegovi drugovi bili na nogama. Bio je to Ritin otac, koji je dolazio noseći otkupninu za svoju kćer. »Evo,« reĉe Kukumetu pruţajući mu torbicu s novcem, »tu ima trista pistola, vrati mi moje dijete.

Ali harambaša ne uze novac, nego mu dade znak da poĊe za njim. Starac posluša, i obojica zaĊoše izmeĊu drveća,kroz ĉije su grane prosijavali mjeseĉevi zraci. Najzad se Kukumeto zaustavi, pa ispruţi ruku i poka za starcu dvijeosobe zgurene ispod jednog drveta.

»Eno, zatraţi svoju kćer od Karlinija«, reĉe on. »On će te obavijestiti o njoj«.

I on se povrati svojim drugovima.

Starac je i dalje stojao nepomiĉno i gledao ukoĉenim pogledom. Osjećao je da mu nekakva ne poznata, ogromna i

neĉuvena nesreća lebdi nad glavom. Najzad poĊe nekoliko koraka prema toj bezobliĉnoj grupi u kojoj nije mogao ništa da razazna.

Na šum što ga je on stvarao prilazeći, Karlini diţe glavu, i tada oblici tih dviju liĉnosti poĉeše da se ukaz uju jasnijestarĉevim oĉima.



Jedna ţena je leţala na zemlji, sa glavom naslonjenom na koljena jednoga ĉovjeka, koji je sjedio nagnut nad njom.Tek kada se taj ĉovjek ispravio, otkrio je lice ţene koju je drţao stegnutu na svojim grudima.

Starac raspoznade svoju kćer, a Karlini raspoznade starca. »Oĉekivao sam te« reĉe razbojnik Ritinom ocu. »Bijednice!« reĉe starac, »šta si to uĉinio?«

I on je sa uţasom posmatrao Ritu, blijedu, nepomiĉnu, okrvavljenu sa noţem u grudima.

Jedan mjeseĉev zrak padao je na nju i osvjetljavao je svojom blijedom svjetlošću. »Kukumeto je izvršio nasilje nad tvojom ćerkom,« reĉe razbojnik, »a pošto sam je ja volio, ubio sam je, jer je poslije toga trebalo da posluţi kao igraĉka ĉitavoj druţini«. Starac ne izgovori ni jednu jedinu rijeĉ, samo poblijedje kao utvara. »A sada,« reĉe Karlini, »ako sam pogriješio, osveti je.«

I on istrţe noţ iz djevojĉinih grudi, pa ustade i poĊe ka starcu pruţajući mu noţ jednom rukom, dok je drugomrazgrtao kaput i izlagao mu svoje nage grudi.

»Dobro si uĉinio,« reĉe mu starac muklim glasom. »Zagrli me, sinko.«

Karlini se baci jecajući u naruĉje ocu svoje dragane. To su bile prve suze koje je taj krvavi ĉovjek prolio.

»A sad,« reĉe starac Karliniju, »pomozi mi da sahranim svoju kćer. «Karlini ode da donese dva budaka, pa otac i vjerenik poĉeše da kopaju zemlju ispod jednog hrasta ĉije će gustogranje natkriljavati djevojĉin grob. Kad je grob bio iskopan, otac ju je poljubio prvi, a vjerenik poslije njega; zatim ju je jedan uzeo za noge a drugi za

ramena, pa su je spustili u raku.Zatim su kleknuli sa obje strane i oĉitali zaupokojene molitve. Poslije toga, kad su završili, natrpali su zemlju preko leša sve dok raka nije bila ispunjena.

Tada je starac pruţio ruku Karliniju i rekao mu: »Hvala ti, sinko! A sad me ostavi samog.« »Ali ipak...« rekao je

Karlini. »Ostavi me, nareĊujem ti.« Karlini posluša, ode svojim drugovima, uvi se u svoj ogrtaĉ, pa je uskoro zatim izgledalo da je zaspao isto takoĉvrsto kao i ostali. Bilo je riješeno još uoĉi toga dana da promijene logor.

Na jedan sat prije zore Kukumeto probudi svoje ljude i izdade nareĊenje za polazak.

Ali Karlini ne htjede da napusti šumu a da ne sazna šta je bilo sa Ritinim ocem.

On se uputi mjestu gdje ga je bio ostavio.

On naĊe starca obješenog o jednu granu hrasta koji je ĉinio hlad grobu njegove kćeri. Tada se on zakle da će ih oboje osvetiti.

Ali nije uspio da izvrši tu zakletvu, jer je dva dana docnije, u sukobu sa rimskim karabinjerima, Karlini bio ubijen. Samo, svi su se zaĉudili što ga je metak pogodio izmeĊu plećaka, iako je on bio okrenut licem neprijatelju.

ĈuĊenje prestade kad jedan od razbojnika napomenu svojim drugovima da se Kukumeto nalazio na desetak koraka iza Karlinija kad je Karlini pao.

Onoga jutra kad su pošli iz Frozinonske šume on je kroz mrak pošao za Karlinijem, ĉuo njegovu zakletvu, i kao predostroţan ĉovjek preduhitrio ga. 0 tome strašnom razbojniĉkom starješini prepriĉavalo se još mnogo drugih povijesti ne manje zanimljivih od ove. 1 zato su svi stanovnici, od Fondija do Peruze, drhtali pri samom pomenu Kukumetovog imena.

LuiĊi i Tereza ĉesto su razgovarali o tim priĉama.

Djevojka je drhtala uzbuĊeno na sve te priĉe; ali ju je Vampa umirivao smiješkom, udarajući u zemlju svojomdobrom puškom koja je tako taĉno pogaĊala cilj. Zatim, ako se ona ne bi primirila, on bi joj pokazao na sto korakaod njih nekog gavrana koji je stojao na nekoj suvoj grani, nanišanio ga, okinuo obaraĉu, i pogoĊena ptica bi palapod drvo.

Ipak, vrijeme je prolazilo. To dvoje mladih bili su ugovorili da se vjenĉaju kad Vampi bude dvadeset a Terezidevetnaest godina.

Oboje su bili siroĉad bez roditelja; imali su da traţe odobrenje samo od svojih gazda; oni su ga zatraţili i dobili. Jednog dana kad su razgovarali o svojim planovima za budućnost, zaĉuše dva do tri pucnja; zatim odjednom jedanĉovjek iziĊe iz šume blizu koje su to dvoje mladih obiĉno napasali svoja stada, i potrĉa k njima.

Kad stiţe na daljini sa koje su mogli da ga ĉuju, on im doviknu: »Mene gone! Moţete li me sakriti ?« Dvoje mladih uvidješe odmah da je to zacijelo neki razbojnik; ali izmeĊuseljaka i rimskog razbojnika postoji

neka uroĊena naklonost zbog koje je seljak uvijek spreman da uĉini uslugu razbojniku. Zato Vampa, ne rekavši ništa, otrĉa do kamena koji je zatvarao ulaz u njihovu pećinu, otkri ulaz povukavši kamenk sebi, dade znak bjeguncu da se sakrije u to sklonište za koje niko nije znao, gurnu natrag kamen, pa se vrati isjede pored Tereze.

Skoro odmah zatim ĉetiri karabinijera na konjima pojaviše se na ivici šume; trojica su, izgleda, traţili bjegunca, a

ĉetvrti je vukao jednog uhvaćenog razbojnika.



Ona tri karabinjera pretraţiše okolinu jednim pogledom, spaziše to dvoje mladih, do juriše k njima trkom izapitaše ih za razbojnika. Oni rekoše da ništa nisu vidjeli.

»To je velika šteta reĉe podoficir jer onaj koga traţimo je razbojniĉki voĊa.« »Kukumeto?« ne mogaše da se uzdrţe da ne uzviknu zajedno LuiĊi i Tereza.

»Jeste,« odgovori podoficir. »A pošto je njegova glava ucijenjena sa hiljadu rimskih talira, bilo b i pet stotina za

vas da ste nam pomogli da ga uhvatimo.Dvoje mladih se zgledaše. Podoficir se ponada za trenutak. Pet stotina rimskih talira ĉine tri hiljade franaka, a trihiljade franaka su ĉitavo bogatstvo za dva siromašna siroĉeta koja uskoro treba da se vjenĉaju. »Jest, to je velika šteta,« reĉe Vampa, »ali mi ga nismo vidjeli.«

Tada karabinjeri poĉeše da pretraţuju okolinu u raznim pravcima, ali uzalud.

Zatim jedan po jedan išĉezoše. Onda Vampa ode da povuĉe kamen, i Kukumeto iziĊe. On je vidio kroz pukotine na granitnim vratima to dvoje mladih kako razgovaraju sa karabinjerima; naslutio je o

ĉemu razgovaraju, proĉitao je na LuiĊijevom i Terezinom licu nepokolebljivu odluku da ga ne izdaju, te izvuĉe izdţepa kesu punu zlatnika i ponudi im je. Ali Vam pa diţe glavu ponosito; meĊutim Terezine oĉi zasijaše pri pomisli na raskošni nakit i lijepe haljine koje bimogla kupiti tom kesom punom zlata.

Kukumeto je bio veoma vješt Ċavo; on je na sebe bio uzeo lik razbojnika umjesto da se pretvorio u zmiju. On

zapazi taj pogled, raspoznade u Terezi dostojnu Evinu kćer, i vrati se u šumu okrećući se više puta toboţe da bipozdravio svoje spasioce.

ProĊe nekoliko dana, a oni ne vidješe ponovo Kuku-meta niti ĉuše što o njemu. Vrijeme mesojeda se bliţilo. Grof od San-Feliĉa objavi da će prirediti veliki bal pod maskama, na koji je bilo

pozvano sve što je u Rimu bilo najotmenije. Tereza je ţarko ţeljela da vidi taj bal. LuiĊi zatraţi od svog zaštitnika, upravnika, odobrenje za nju i za sebe daprisustvuju balu sakriveni meĊu domaćom poslugom; i on dobi to odobrenje. Grof je prireĊivao taj bal naroĉito da bi obradovao svoju kćer Karmelu, koju je oboţavao.

Karmela je bila istih godina i ista stasa kao Tereza, a Tereza je bila bar isto toliko lijepa kao Karmela.Pred bal, uveĉe, Tereza obuĉe svoju najljepšu odjeću, stavi svoje najljepše igle za kosu, svoj najljepši stakleninakit. Nosila je odjeću ţena iz Fraskatija. LuiĊi je imao na sebi ono tako ţivopisno prazniĉno odijelo seljaka iz okoline Rima.

Njih dvoje se izmiješaše, kao što im je bilo dopušteno, sa poslugom i seljacima.

Sveĉanost je bila veliĉanstvena. Ne samo da je ljetnjiko-vac bio blistavo osvijetljen, nego je i bezbroj šarenihlampiona bilo obješeno o drveće u vrtu. Zato je uskoro sav svijet iz palate pohrlio na terase, a sa terasa na staze u

vrtu.

Na svakom raskršću bio je po jedan orkestar i stolovi sa jelom i pićem. Šetaĉi bi se tu zaustavili, kadril bi seobrazovao, te bi se igralo gdje je kome milo.

Karmela je bila obuĉena kao djevojka iz Sonina. Na njoj je bila kapica sva izvezena biserom, igle za kosu bile su

joj od zlata i sa dijamantima, pojas joj je bio od turske svile sa krupnim zlatotkanim cvjetovima, ogrtaĉ i suknja odkašmira, a keceljica od indijskog muslina; dugmad na njenoj bluzi bila su od dragog kamenja.

Dvije njene drugarice bile su obuĉene jedna kao djevojka iz Netuna, a druga kao djevojka iz Riĉe.

Ĉetiri mladića iz najbogatijih i najaristokratskijih rimskih porodica pratili su ih sa onom italijanskom slobodom u

ponašanju kojoj nema ravne u svijetu. Oni su pak bili obuĉeni kao seljaci iz Albana, Veletrija, Ĉivita -Kastelane i

Sore.Razumije se samo po sebi da su ta seljaĉka odijela, kao i odijela seljanĉica, blistala od zlata i dragog kamenja.

Karmeli pade na um da sastavi jednoobrazan kadril, ali joj je nedostojala jedna seoska djevojka.Karmela pogleda oko sebe, ali nijedna od njenih zvanica nije imala odijelo kakvo je bilo na njoj i na njenim

drugaricama.Grof od San-Feliĉa joj pokaza medu seljankama Terezu, oslonjenu na LuiĊijevu ruku. »Do puštate li, oĉe?« reĉe Karmela. »Pa razumije se!« odgovori grof. »Zar nismo na karnevalu.«

Karmela se naţe ka jednom mladiću koji je išao s njom ćaskajući, i reĉe mu nekoliko rijeĉi pokazajući mu prstomtu djevojku.

Mladić je pratio pogledom lijepu ruku koja mu je sluţila kao putokaz, pokloni se pa priĊe Terezi i pozva je dauĉestvuje u kadrili kojim će rukovoditi grofova kći. Tereza osjeti kao da joj neki plamen pomilova lice. Ona pogledom upita LuiĊija, a on nije nikako mogao daodbije. LuiĊi pusti da polako sklizne Terezina ruka, koju je drţao pod svojom, i Tereza, koju je vodio njen otmenikavaljer, udalji se i ode da zauzme, sva uzdrhtala, svoje mjesto u tome aristokratskom kadrilu.

Nema sumnje da bi, u oĉima nekog umjetnika, Terezin pravi narodni i jednostavni kostim izgledao mnogoorigi-nalniji nego kostim Karmele i njenih drugarica. Ali je Tereza bila lakomislena i kaćiperna djevojka, te su je



vezovi na muslinu, palmove granĉice na pojasu i sjaj kašmira dovodili do ushićenja, a bljesak safira i dijam anata

do ludila.

LuiĊi je pak osjećao kako se u njemu raĊa neko nepoznato osjećanje; bio je to kao nekakav potmuo bol koji ga jenajprije ujedao za srce, a odatle, sav drhtav, jurio mu kroz ţile i obuzimao mu cijelo tijelo. On je oĉima pratio inajmanje pokrete Tereze i njenoga kavaljera. Kad bi im se ruke dodirnule, on bi osjetio kao da ga hvata

nesvjestica, krv mu je snaţno udarala u damare, i ĉinilo mu se da mu u ušima podrhtava zvuk zvona. Kad bi njih

dvoje razgovarali, iako je Tereza plašljivo i oborenih oĉiju slušala govor svoga kavaljera, LuiĊi je ĉitao iz vatrenihoĉiju lijepoga mladića da su njegove rijeĉi pohvale, i tada mu se ĉinilo da se zemlja pod njim vrti i da mu sviglasovi pakla došaptavaju podstreke na ubistvo i klanje. I tada, bojeći se da ne pusti na volju svojoj pomami, on se

jednom rukom grĉevito drţao za grab pored koga je stojao, a drugom je isto tako stezao izvajani drţak kame kojamu je bila zadjenuta za pojas i koju je on ponekad, i ne zapaţajući to, skoro potpuno izvlaĉio iz kanij e.


481

LuiĊi je bio ljubomoran! On je osjećao da bi Tereza, ponesena svojom koketnom i oholom naravi, mogla da muizmakne iz ruku.

A meĊutim se ta mlada seljanka, koja je isprva bila skoro prestrašena, uskoro pribrala. Kazali smo već da je Tereza bila lijepa. Ali to nije sve, jer je Tereza bila i ljupka, i njena divlja ljupkost bila je mnogo snaţnija od našeuspijaĉke i izvještaĉene ljupkosti. Ona poţnje skoro sav uspjeh u kadrih; te ako je ona zavidjela kćeri grofa od San-Feliĉa, mi ne bismo smjeli reći da

Karmela nije bila ljubomorna na nju.Zato ju je njen kavaljer obasipao pohvalama dok ju je pratio natrag do mjesta odakle ju je poveo i gdje ju je LuiĊioĉekivao. Dvaput ili triput za vrijeme kadrila djevojka bi bacila pogled na njega, i uvijek bi ga vidjela bljedog i namrgoĊe-

nog. Jedanput je ĉak oštrica njegovog noţa, upola izvuĉena iz korica, zasjenila njene oĉi kao nekim zloslutnimbljeskom.

Zato je ona skoro dršćući ponovo uhvatila za ruku svog dragana. Kadril je poţnjeo najveći uspjeh, te se vidjelo da je pokrenuto pitanje da se odigra još jedanput; jedino se Karmelatome protivila, ali je grof od San-Feliĉa zamoli tako njeţno da ona naposljetku pristade. Odmah jedan od kavaljera poĊe da pozove Terezu, bez koje bi bilo nemogućno da se kadril odigra, ali djevojke

već bješe nestalo. Zaista LuiĊi nije više osjećao dovoljno snage da izdrţi još jedno iskušenje, te je pola milom pola silom odveoTerezu na drugi kraj bašte. Tereza je i protiv svoje volje pristala na to, jer je po izbezumljenom mladićevom licu

vidjela, i po njegovom ćutanju ispresijecanom nervoznim drhtajima uvidjela da se nešto neobiĉno zbiva u njemu.I ona je osjećala neki unutrašnji nemir, pa iako nije bila uĉinila ništa rdavo, ipak je naslućivala da je LuiĊi u pravuda je prekorava; zašto? ona to nije znala, ali je ipak osjećala da bi ti prijekori bili opravdani.

MeĊutim, na veliko Terezino iznenaĊenje, LuiĊi ne reĉe ništa, i nijedna rijeĉ ne preĊe preko njegovih usana dokraja te veĉeri. Samo, kad je noćna hladnoća b ila otjerala zvanice iz vrtova, i kad su se za njima zatvorila vrata

ljetnjikovca da se sveĉanost nastavi unutra, on isprati Terezu; a kad je ona htjela da uĊe u svoju kuću, on joj reĉe: »Tereza, o ĉemu si mislila kad si igrala naspram mlade grofice od San-Feliĉa?«

»Mislila sam,« odgovori djevojka u potpunoj iskrenosti svoje duše, »da bih dala polovinu svog ţivota da imamodijelo kakvo je ona nosila.«

»A šta ti je govorio tvoj kavaljer?«

»Govorio mi je da samo od mene zavisi da li ću ga dobiti, i da radi toga treba da kaţem samo jednu rijeĉ.«

»Imao je pravo« odgovori LuiĊi. »Ţeliš li ga još tako ţarko kao što kaţeš?« »Da.«

»E, pa lijepo! Imaćeš ga!« ZaĉuĊena djevojka diţe glavu da ga pita; ali je njegovo lice bilo tako natušteno i strašno da joj se rijeĉ sledi nausnama.Uostalom, dok je to govorio, LuiĊi se udaljavao. Tereza ga je pratila pogledom kroz noć dokle god je mogla da ga vidi. Zatim, kad ga nestade, ona uĊe u kućuuzdišući. Te iste noći odigrao se jedan veliki dogaĊaj, vjerovatno zbog nepaţnje nekog sluge koji je zanemario da pogasisvijeće; vatra je planula u ljetnjikovcu San-Feliĉe, i to baš u sporednim odajama stana lijepe Karmele. ProbuĊenausred noći svjetlošću plamenova, ona je skoĉila sa poste lje, uvila se u sobnu haljinu i pokušala da pobjegne krozvrata; ali je hodnik kojim je trebalo da proĊe bio već u plamenu. Tada se ona vrtila u svoju sobu prizivajući izsvega glasa u pomoć, kada se odjednom njen prozor, koji se nalazio na dvadeset stopa iznad zemlje, otvorio; jedan

mlad seljak jurnuo je u sobu, uzeo je u naruĉje, pa ju je natĉovjeĉanskom snagom i vještinom prenio na travnjak,gdje se onesvijestila. Kad se osvijestila, njen otac bio je pored nje. Sve sluge su je okruţivale i pruţale joj pomoć.

Ĉitavo jedno krilo ljetnjikovca bilo je izgorjelo; ali šta je to marilo, kad je Karmela bila ţiva i zdrava.



Traţili su svuda njenog spasioca, ali se njen spasilac ne pojavi; zapitkivali su koga god su stigli, ali ga niko nijevidio. Što se tiĉe Karmele, ona je bila toliko uzrujana da ga nije ni prepoznala.

Uostalom, kako je grof bio neizmjerno bogat, izuzev opasnosti koja je bila zaprijetila Karmeli i koja se njemu

uĉinila - baš zbog ĉudesnog naĉina na koji ju je izbjegla - prije kao jedna nova milost proviĊenja nego kao stvarnanesreća, šteta prouzrokovana vatrom bila je za njega beznaĉajna. Sutradan, u uobiĉajeno vrijeme, dvoje mladih se opet sastadoše na ivici šume. LuiĊi je bio došao prvi. On poĊe u

susret djevojci veoma radostan; izgledalo je da je potpuno zaboravio sinoćni dogaĊaj. Na Terezi se vidjelo da jezamišljena; ali kad vidje da je LuiĊi raspoloţen, i ona se naĉini bezbriţno vesela, što je i bilo u osnovi njene naravi,kad je neko uzbuĊenje ne bi uzrujalo. LuiĊi uze Terezu pod ruku i odvede je do ulaza u pećinu. Tamo se zaustavi. Djevojka, naslućujući da tu ima neĉegneobiĉnog, pogleda ga pravo u oĉi. »Tereza,« reĉe LuiĊi, »sinoć si mi kazala da bi dala sve na svijetu da imaš odijelo kao grofova kći?«

»Jesam,« reĉe Tereza zaĉuĊeno, »ali sam bila luda što sam to poţeljela.«

»A ja sam ti odgovorio: Dobro, imaćeš ga.«

»Da,« prihvati djevojka, a njeno ĉuĊenje raslo je pri svakoj LuiĊijevoj rijeĉi »ali ti si to odgovorio jamaĉno da mi priĉiniš zadovoljstvo.« »Ja ti nisam nikad obećao nešto a da ti to nisam i dao, Tereza«, reĉe ponosno LuiĊi. »UĊi u pećinu i obuci se.«

Poslije rijeĉi on ukloni kamen i pokaza Terezi pećinu osvijetljenu dvjema svijećama koje su gorjele sa obje strane jednog divnog ogledala; na prostom stoĉiću što ga je LuiĊi naĉinio bile su poredane biserne ogrlice i igle s

Ċijamantskom glavom, a na jednoj stolici pored toga nalazio se ostatak odjeće. Tereza uskliknu radosno, pa i ne pitajući otkuda je taj kostim i ne gubeći vrijeme da se zahvali LuiĊiju, jurnu u pećinu pretvorenu u oblaĉionicu. LuiĊi za njom gurnu kamen natrag, jer bješe ugledao na grebenu jednog breţuljka, koji je spreĉavao da se samjesta gdje je on bio vidi Palestrina, jednog putnika na konju, koji zastade za trenutak kao da ne zna kojim će

putem da produţi. On se ocrtavao na nebeskom plavetnilu sa onom oštrinom koja se iz velike daljine moţe vidjetisamo u juţnim predjelima. Kad spazi LuiĊija, putnik potjera svoga konja trkom i doĊe k njemu. LuiĊi se ne bješe prevario; putnik koji je išao iz Palestrine u Tivoli bio je u nedoumic i kojim putem treba da ide.

Mladić mu ga pokaza; ali kako se na ĉetvrt milje odatle put raĉvao u tri staze, te bi putnik mogao ponovo da zalutakad bi stigao do te tri staze, on zamoli LuiĊija da ga odvede donde. LuiĊi skide svoj ogrtaĉ i spusti ga na zemlju, prebaci preko ramena svoju pušku, pa oslobodivši se tako teškogodijela, poĊe ispred putnika onim gorštaĉkim brzim korakom koji i konjski korak moţe jedva da prati.

Poslije deset minuta LuiĊi i putnik bili su na raskrsnici koju mladi pastir bješe poka zao.Kad stigoše tamo, on jednim veliĉanstvenim pokretom, kao kakav car, ispruţi ruku ka onom od triju puteva kojim

je trebalo da putnik ide, pa reĉe: »Evo vašega puta, preuzvišenosti. Sad se više ne moţete prevariti.«

»A evo tebi nagrade«, reĉe putnik pruţajući mladom pastiru nekoliko novĉića.

»Hvala,« reĉe LuiĊi povlaĉeći ruku. »Ja ĉinim uslugu, ali je ne prodajem.«

»Ali,« reĉe putnik, koji je uostalom, izgleda, bio naviknut na razliku izmeĊu poniznosti varošanina i ponositostiseljaka, »ako odbiješ platu, valjda ćeš primiti poklon?«

»E, to je nešto drugo!«

»Onda«, reĉe putnik, »uzmi ova dva mletaĉka dukata i daj ih svojoj vjerenici da od njih naĉini minĊuše.«

»A vi onda uzmite ovu kamu«, reĉe mladi pastir »i nećete naći, od Albana do Ĉivita-Kastelane, kamu ĉiji je drţak ljepše izvajan.« »Primam je«, reĉe putnik, »ali sam onda ja tvoj duţnik, jer ta kama vrijedi više od dva dukata.«

»Za nekog trgovca, moţda; ali za mene, koji sam je izvajao svojom rukom, ona jedva da vrijedi jedan pija -ster.«»Kako se ti zoveš?« zapita putnik. »LuiĊi Vampa«, odgovori pastir sa istim izrazom lica kao što bi odgovorio:Aleksandar, kralj Makedonije.»A vi ?«

»Ja«, reĉe putnik, »ja se zovem Sindbad Moreplovac.« Franc od Epineja uzviknu iznenaĊeno.

- Sindbad Moreplovac! - reĉe on.

- Da, - nastavi pripovjedaĉ - to je ime putnik kazao Vampi kao svoje.- Ali zaboga! - prekide ga Albert - šta imate protiv tog imena? To je vrlo lijepo ime, i ja moram priznati da su me

pustolovine što ih je preţivio gazda toga imena mnogo zanimale kad sam bio mlad.

Franc više nije zapitkivao. To ime Sindbad Moreplovac, kao što ćemo lako razumjeti, probudilo je u njemu sijasetuspomena, kao što ih je i uoĉi toga dana probudilo ime grofa od Monte Krista. - Nastavite - reĉe on hotelijeru. - Vampa spusti prezrivo ona dva dukata u svoj dţep, pa pode polako istim putem kojim bješe došao. Kad stiţe na

dvjesta do trista koraka od pećine, uĉini mu se da ĉu jedan uzvik. On zastade, osluškujući otkuda je došao taj uzvik. Poslije jednog tenutka on ĉu svoje ime izgovoreno razgovjetno.



On skoĉi kao divokoza, zape pušku u trku i stiţe za nepun minut na vrh breţuljka suprotnog onome na kome je biougledao putnika.

Tu uzvici »U pomoć!« dopriješe do njega još jasnije. On baci pogled na prostor iznad koga se nalazio; jedan ĉovjek odnosio je silom Terezu kao kentaur NesusDejani-ru.

Taj ĉovjek bio se uputio ka šumi i bio je već prešao tri ĉetvrtine puta od pećine do šume.

Vampa premjeri rastojanje; ĉovjek mu je bio izmakao za najmanje dvjesta koraka, te nije bilo izgleda da će ga stići prije nego što on doĊe do šume. Mladi pastir se zaustavi kao da su mu se noge zakoreni-le. On nasloni kundak svoje puške na rame, podiţe polakocijev u pravcu otimaĉa, pratio je jedan trenutak njegov trk, pa opali. Otimaĉ stade kao ukopan; koljena mu poklecnuše, i on pade povukavši pri padu i Terezu sa sobom.

Ali se Tereza odmah zatim diţe; a bjegunac ostade na zemlji koprcajući se u samrtnom ropcu.

Vampa odmah potrĉa Terezi, jer su i nju na deset koraka od samrtnika noge izdale, te je pala na koljena. Mladić sestrahovito bojao da zrno koje je oborilo njegovog neprijatelja nije moţda istovremeno ranilo i njegovu vjerenicu. Srećom nije bilo ništa od toga, već je samo strah oduzeo snagu Terezi. Pošto se LuiĊi dobro uvjerio da je onazdrava i ĉitava, on se okrenu ka ranjeniku.Ovaj tek što bješe izdahnuo stegnutih pesnica, ustiju zgrĉenih od bola i kose nakostriješene od smrtnog znoja.

Oĉi su mu ostale otvorene i kao da su prijetile. Vampa priĊe lešu i poznade Kukumeta.

Od onoga dana kada su to dvoje mladih spasli tog razbojnika, on se zaljubio u Terezu i zakleo se da će ta djevojka biti njegova. Od toga dana on ju je vrebao, pa iskoristivši onaj trenutak kad ju je njen dragan ostavio samu da bipokazao put onom putniku, on ju je ugrabio i vjerovao već da je njegova, kad mu je Vampin metak, upućennepogrešivim okom mladog pastira, prosvirao srce. Vampa ga je za trenutak posmatrao, a ni najmanje uzbuĊenje ne ukaza se na njegovom licu, dok se Tereza,naprotiv, još sva uzrujana, nije smjela pribliţiti mrtvom razbojniku osim korak po korak, i usteţući se bacala

pokoji pogled na leš preko ramena svoga dragana. Poslije jednog trenutka Vampa se okrete svojoj dragani pa reĉe:

»Gle, gle! Ti si se obukla; sad je na mene red da se udesim.«

Zaista, Tereza je bila obuĉena od glave do pete u seosko odijelo ćerke grofa od San -Feliĉa. Vampa uze Kukumetovo tijelo na ruke, pa ga odnese u pećinu, dok je sad Tereza ostala napolju.

Da je tada naišao neki drugi putnik, on bi vidio nešto neobiĉno; jednu pastirku kako ĉuva ovce u haljini odkašmira, sa minĊušama i Ċerdanom od bisera, sa iglama s dijamantima i dugmetima od safira, smaragda i rubina.

On bi zacijelo pomislio da se vratio u Florijanovo doba i tvrdio bi, po povratku u Pariz, da je naišao na alpsku pastirku kako sjedi u podnoţju Sabinskih planina. Poslije ĉetvrt ĉasa i Vampa iziĊe iz pećine. Njegovo odijelo nije na svoj naĉin bilo manje lijepo od Terezinog.

Imao je na sebi kaput od kadife crvene kao granat sa dugmetima od izvajanog zlata, svilen prsnik sav u izvezenim

šarama, rimsku maramu zavezanu oko vrata i redenik sav protkan zlatom i crvenom i zelenom svilom; ĉakšire odkadife plave kao nebo pritegnute ispod koljena dija-mantskim kopĉama, dokoljenice od jelenske koţe išaranehiljadama raznobojnih ukrasa, i šešir na kome su se lepršale trake svih boja; dva ĉasovnika visila su mu o pojasu,a divna kama bila mu je zadjenuta za redenik.

Tereza uskliknu zadivljeno. Vampa je u tom odijelu liĉio na neku sliku Leopolda Roberta ili Šnelca.

Bio je obukao cijelo Kukumetovo odijelo.

Mladić zapazi utisak što ga je uĉinio na svoju vjerenicu, i ponosit osmijeh preletje mu preko usta.

»A sad,« reĉe on Terezi, »jesi li spremna da dijeliš sa mnom moju sudbinu pa ma kakva ona bila?« »Oh, jesam!« uzviknu d jevojka ushićeno.

»Da ideš sa mnom svuda kud ja budem išao?« »Do na kraj svijeta!«

»Onda me uhvati pod ruku i poĊimo, jer nemamo vremena za gubljenje.« Djevojka provuĉe svoju ruku pod mišicu svoga dragana i ne pitajući ga kud je vodi, jer joj se on u tom t renutku

ĉinio lijep, ponosan i moćan kao bog. I oboje poĊoše u šumu, i za nekoliko minuta već su bili u njoj. Razumije se samo po sebi da je Vampa poznavao sve planinske staze; zato on zaĊe u šumu ne dvoumeći senijednog trenutka, iako nije bilo nijednog prokrĉenog prolaza već je on raspoznavao put kojim treba da ide jedino

posmatrajući drveće i ţbunje. Išli su tako otprilike sat i po. Poslije tog vremena stigoše u najgušći dio šume. Jedna suva jaruga vodila je u jedan dubok klanac. Vampa poĊetim neobiĉnim putem koji je bio stiješnjen izmeĊu dviju obala i zamraĉen gustom sjenkom borova, te je liĉio naonu Avernsku stazu koju spominje Vergilije, izuzev što se njim lakše silazilo.

Tereza, osjećajući ponovo izvjestan strah pri pogledu na to divlje i pusto mjesto, pribijala se uz svoga voĊu ne

govoreći ni rijeĉi; ali pošto je vidjela da on koraĉa uvijek ujednaĉenim korakom i da je njegovo lice ozareno dubo-kom spokoj nošću, imala je dovoljno snage da prikri je svoje uzbuĊenje.



Odjednom, na desetak koraka od njih, jedan ĉovjek kao da se odlijepi od jednog drveta iza koga je bio sakriven, pananišani na Vampu i viknu: »Ni koraka dalje, ili si mrtav!«

»Koješta!« reĉe Vampa diţući prezrivo ruku, dok se Tereza, ne skrivajući svoj strah, pribijala uz njega. »Zar sevuci kolju meĊu sobom?«

»Ko si ti?« zapita straţar.

»Ja sam LuiĊi Vampa, pastir na imanju San-Feliĉe.« »Šta hoćeš ?«

»Hoću da razgovaram s tvojim drugovima, koji su na proplanku Bijela Stijena.«

»Onda poĊi za mnom,« reĉe straţar, »ili, još bolje, pošto znaš gdje je to, poĊi naprijed.«

Vampa se osmijehnu prezrivo na tu razbojnikovu predo-stroţnost, preĊe ispred Tereze i produţi put istim onimpouzdanim i mirnim korakom koji ga je doveo dotle.

Poslije pet minuta razbojnik im dade znak da stanu.

Dvoje mladih poslušaše. Razbojnik tiput graknu kao gavran.

Jedno graktanje odgovori tome trostrukom pozivu.»Dobro je«, reĉe razbojnik. »Sad moţeš da produţiš dalje.«

LuiĊi i Tereza poĊoše ponovo. Ali ukoliko su odmicali, Tereza se dršćući sve više pribijala uz svoga dragana, jer se kroz drveće vidjelo kako se

pojavljuje oruţje i svjetlucaju pušĉane cijevi. Proplanak Bijela Stijena nalazio se na vrhu jedne omanje planine koja je nekada vjerovatno bila vulkan ugašen prije nego što su Remus i Romulus pobjegli iz Albe da bi došli da sagrade Rim.

Tereza i LuiĊi iziĊoše na vrh i istog se trenutka naĊoše pred dvadesetinom razbojnika.

»Evo ovaj mladić vas traţi i ţeli da govori s vama,« reĉe straţar. »A šta on hoće da nam kaţe?« zapita onaj koji je u odsustvu harambaše vršio duţnost starješine.

»Hoću da kaţem da mi je dosadno da vršim pastirski posao«, reĉe Vampa.

»A, razumijem!« reĉe zamjenik. »I došao si da nas zamoliš da te primimo meĊu nas?«

»Neka bude dobrodošao!« uzviknuše više razbojnika iz Feruzina, Pampinare i Ananjija, k oji bjehu prepoznali

LuiĊi ja Vampu. »Jest, samo, ja sam došao da zatraţim od vas nešto drugo, a ne samo da vam budem drug.«

»A šta si došao da traţiš od nas?« rekoše razbojnici zaĉuĊeno.

»Došao sam da traţim od vas da vam budem starješina«, reĉe mladić.

Razbojnici se glasno zasmijaše. »A šta si ti uĉinio pa da polaţeš pravo na tu poĉast?« zapita zamjenik.

»Ubio sam vašeg starješinu Kukumeta, i evo njegovog odijela«, reĉe LuiĊi, »i zapalio sam ljetnjikovac San-Feliĉeda bih poklonio vjenĉanu haljinu svojoj vjerenici.«

Poslije jednog sata LuiĊi Vampa je bio izabran za starješinu na Kukumetino mjesto.

- Pa dakle, dragi moj Alberte - reĉe Franc okrećući se svome prijatelju - šta sad mislite o graĊaninu LuiĊiju Vampi?

- Ja kaţem da je to mit - odgovori Albert - i da on nikad nije ni postojao.

- A šta je to mit? - zapita Pastrini.

- To bi bilo odveć dugo da vam objašnjavamo, dragi moj domaćine - odgovori Franc. - I vi, dakle, kaţete damajstor Vampa upraţnjava u ovom trenutku svoj zanat u okolini Rima?

- I to sa smejlošću kakvu prije njega nije ispoljio nijedan razbojnik. - Znaĉi da je policija uzalud pokušavala da ga uhvati?

- Šta ćete! On ima jataka i meĊu pastirima u ravnici, i meĊu ribarima na Tibru, i meĊu krijumĉarima na morskojobali. Traţe ga u planini, a on je na rijeci; gone ga po rijeci, a on umakne na puĉinu; zatim odjednom, kad se mislida se sklonio na ostrvo Điljo, na Gvanuti ili na Monte Kristo, on se ponovo pojavi u Albanu, Tivoliju ili u Riĉi. - A kako postupa s putnicima ?

- Eh, boţe moj! Sasvim prosto. Prema udaljenosti od varoši, on im ostavlja rok od osam sati, dvanaest sati, ili jedan dan, da plate otkup; zatim, kad to vrijeme istekne, on poklanja kao posljednju milost još jedan sat.Posljednjeg minuta toga sata, ako putnik ne poloţi novac, on razmrska mozak zarobljeniku metkom iz pištolja, ilimu zabode kamu u srce, i sve je svršeno. - Dakle, Alberte - zapita Franc svoga druga - jeste li još uvijek raspoloţeni da idemo u Koloseum spoljnimbulevarima?

- Potpuno - reĉe Albert - ako je taj put ţivopisniji. U tom trenutku odzvoni devet ĉasova, vrata se otvoriše i koĉijaš se pojavi.

- Preuzvišenosti - reĉe on - kola vas ĉekaju.

- E, onda - reĉe Franc - u Koloseum!- Kroz kapiju Popolo, preuzvišenosti, ili ulicama?





To je mogao biti neki putnik kao on, koji je više volio usamljeno razmišljanje nego beznaĉajno brbljanje svojihvoĊa, te njegova pojava nije imala niĉega što bi ga moglo iznenaditi. Ali po ustezanju sa kojim se peo uz

posljednje stepenice i po naĉinu kako se, kad je stigao na zaravan, zaustavio i kao nešto osluškivao, bilo jeoĉevidno da je tu došao sa nekim posebnim ciljem i da je oĉekivao nekoga. Jednim nesvjesnim pokretom Franc se skloni što je više mogao iza stuba. Na deset stopa od poda na kome su se obojica nalazila, svod je bio provaljen, i jedan okrugao otvor, kao otvor

bunara, omogućavao je da se vidi nebo osuto svijezdama. Oko tog otvora, koji je moţda već stotinama godina propuštao mjeseĉeve zrake, raslo je šiblje ĉiji su se zelenitanani isjeĉci oštro ocrtavali na tamnom plavetnilu nebeskog svoda, dok su debele paviti i jaki strukovi bršljanavisili sa te gornje zaravni i klatili se pod svodom poput lelujavih konopaca.

Liĉnost ĉiji tajanstveni dolazak bješe privukao Francovu paţnju nalazila se u polusjenci koja Francu nijedopuštala da razazna njegove crte lica, no koja ipak nije bila dovoljno mraĉna da bi mu onemogućila da razgledanjegovo odijelo. Taj ĉovjek bio je ogrnut velikim mrkim ogrtaĉem ĉiji mu je jedan skut, prebaĉen preko njegovoglijevog ramena, skrivao donji dio lica, dok mu je šešir sa širokim obodom zaklanjao gornji dio. Samo je donji krajnjegovog odijela bio osvijetljen kosom svjetlošću koja je prolazila kroz otvor i koja je omogućavala da se videcrne pantalone koje su ukusno uokviravale lakovane cipele.32 Grof Monte Kristo I

497

Taj je ĉovjek oĉigledno pripadao ako ne aristokraciji a ono bar visokom društvu.

On je tu bio nekoliko minuta, i već je poĉeo vidnim znacima da pokazuje nestrpljenje, kad se lak šum zaĉu nagornjoj zaravni.

Istog trenutka jedna sjenka zakloni svjetlost, jedan ĉovjek pojavi se na rubu otvora, upravi svoj prodorni pogled umrak i spazi ĉovjeka u ogrtaĉu; odmah zatim on zgrabi jedan splet obješenih paviti i lelujavog bršljana, pusti se dasklizne, pa kad doĊe na tri do ĉetiri stope od poda, on skoĉi lako na zemlju. Taj ĉovjek imao je na sebi potpunoodijelo jednog Transteverca.

- Izvinite me, preuzvišenosti - reĉe on rimskim narjeĉ jem - što sam vas ostavio da ĉekate. MeĊutim, ja samzadocnio samo nekoliko minuta. Deset sati baš sad je otkucalo na crkvi San -Đovani di Laterano. - Ja sam došao ranije, a niste vi zadocnili - odgovori stranac najĉistijim toskanskim narjeĉjem - zato bez cere-

monija. Uostalom, i da ste me ostavili da ĉekam, ja bih naslutio da je to iz nekog razloga koji ne zavisi od vaševolje.

- I ne biste pogriješili, preuzvišenosti. Ja dolazim iz tvrĊave Sant -AnĊelo i imao sam Ċavolske muke dapora-zgovaram sa Bepom.

- A ko je taj Bepo?- Bepo je ĉinovnik u toj tamnici, i ja mu plaćam skromnu rentu da me obavještava o onome što se dogaĊa u tojtvrĊavi njegove svetosti pape. - Gle, gle! Vidim da ste oprezan ĉovjek, dragi moj!

- Šta ćete, preuzvišenosti! Ĉovjek ne zna šta se sve moţe dogoditi; moţda ću i ja jednog dana biti uhvaćen u mreţukao taj Pepino, pa će mi biti potreban jedan miš da pregrize nekoliko okaca moje tamnice.

- Ukratko, šta ste saznali?

- Biće dva pogubljenja u utorak u dva sata, kao što je obuĉaj u Rimu prilikom otvaranja velikih sveĉanosti. JedanosuĊenik će biti pogubljen maljem, a to je jedan bijednik koji je ubio sveštenika, svoga hranioca, i koji nezasluţuje da se ĉovjek za njega zauzme. Drugome će biti odsjeĉena glava, a to je jadni Pepino.

- Šta ćete, dragi moj, kad vi ulivate toliki strah ne samo papskoj drţavnoj vlasti nego i okolnim kraljevinama, dahoće na svaki naĉin da dadu jedan primjer. - Ali Pepino nije ĉak ni ĉlan moje druţine, to je jedan siromašan pastir, koji nije uĉinio nikakav drugi zloĉin sem

što nam je doturao hranu. - A to ga ĉini potpuno vašim sauĉesnikom. Zato imaju obzira prema njemu, kao što vidite; jer umjesto da ga ubijumaljem, kao što će ubiti vas ako vas jednom uhvate, oni se zadovoljavaju da mu odsijeku glavu. Uostalom, na tajnaĉin će narod imati raznoliko uţivanje, i biće prizora za svaĉiji ukus.

- Ne raĉunajući onaj prizor koji mu ja pripremam i kome se on ne nada - prihvati Transteverac.

- Dragi prijatelju, dopustite mi da vam kaţem - nastavi ĉovjek sa ogrtaĉem - da li vi izgledate potpuno spremni da

naĉinite neku budalaštinu ? - Ja sam spreman na sve, da sprijeĉim pogubljenje toga jadnika, koji je dopao bijede zato što je meni ĉinio usluge.Ali, tako mi Madone, ja bih sebe smatrao za podlaca, kad ne bih uĉinio nešto za tog valjanog mladića.

- A šta će te to uĉiniti ?

- Postaviću dvadesetak svojih ljudi oko gubilišta, pa u trenutku kad ga budu doveli, na znak koji ću ja dati, jurnućemo sa kamom u ruci na sprovodnike i ugrabićemo ga-

- To mi izgleda veoma nepouzdano, i zaista mi se ĉini da je moj plan bolji od vašeg.

- A kakav je vaš plan, preuzvišenosti?





I zato bi, u svakoj drugoj prilici, radoznalost koju je u njemu pobudio taj ĉovjek bila toliko velika da bi mu se on javio i rekao ko je; ali u ovoj prilici je razgovor što ga je maloĉas ĉuo bio suviše prisan, te ga je zadrţal a sasvim

opravdana bojazan da njegova pojava ne bi bila prijatna tome ĉovjeku. On ga je stoga pustio da se udalji, kao štosmo vidjeli, ali se zarekao da, ako ga sretne još jedanput, neće propustiti tu drugu priliku kao što je propustio ovusad.

Franc je bio suviše obuzet mislima da bi mogao dobro da spava. Cijele noći preturao je po pameti sve dogaĊaje

koji su imali veze s nepoznatim ĉovjekom iz Koloseuma, i koji su ukazivali na to da su te dvije osobe ista liĉnost.I što je više Franc o tome razmišljao, sve više se uĉvršćivao U tom uvjerenju.

Zaspao je pred zoru, te se usljed toga probudio vrlo dockan. Albert, kao pravi Pariţanin, već se bio pobrinuo kakoće da provedu to veĉe. Bio je poslao da mu se zadrţi jedna loţa u pozorištu »Argentina«.

Franc je imao da napiše nekoliko pisama u Francusku, te stoga ostavi Albertu kola za cio dan.

U pet sati Albert se vrati. On je raznio pisma sa preporukama, dobio pozive za svako veĉe i razgledao Rim.

Jedan dan bio je dovoljan Albertu za sve to.

I još je imao vremena da se obavijesti o komadu koji se davao i o glumcima koji su u njemu igrali.

Taj komad imao je naslov »Parizina«; glumci su se zvali Kozeli, Morijani a glumica Speĉ.

Naša dva mladića nisu bila baš toliko nesrećna, kao što vidimo: trebalo je da prisustvuju izvoĊenju jedne odnajboljih opera kompozitora »Lucije od Lamermura«, u kojoj su sudjelovala tri najslavnija umjetnika Italije.

Albert nikad nije mogao da se navikne na pozorišta s one strane Alpa, gdje nije otmeno sjediti u prvim redo vima

partera, i koja nemaju ni balkona, ni isturenih loţa. To je teško padalo ĉovjeku koji je imao svoje zasebno mjesto

u Bufu i svoj dio prednje loţe u Operi. Ali to nije smetalo Albertu da se gizdavo oblaĉi kad god je išao u Operu s Francom; no sve je to bilo uzalud, jer tre ba priznati na sramotu toga najdostojnijeg predstavnika naše mode da za ĉetiri mjeseca otkako je krstarioItalijom u svim pravcima Albert nije doţivio ni jednu jedinu ljubavnu avanturu. Albert je pokušavao ponekad da s tim zbija šalu, ali je u dnu duše bio neobiĉno ogorĉen, on, Albert od Morserfa,

jedan od najomiljenijih mladih ljudi, što još nije bio postigao nikakav uspjeh. To je bilo utoliko bolnije što je prema skromnom obiĉaju naših dragih zemljaka Albert pošao iz Pariza sa ubjeĊenjem da će u Italiji poţnjetinajveći uspjeh, i da će se na Ganskom bulevaru svijet naslaĊivati kad bude slušao priĉu o njegovim ljubavnimuspjesima.

Na ţalost, od svega toga nije bilo ništa, jer su divne Ċenovljanske, firentinske i napuljske grofice ostale privrţenene svojim muţevima, nego svojim ljubavnicima, te je Albert stekao to svirepo ubjeĊenje da Italijanke imaju nadFrancuskinjama bar to preimućstvo da su vjerne u svome nevjerstvu. Ja neću da kaţem da u Italiji, kao svuda na svijetu, nema i izuzetaka.

A meĊutim je Albert bio ne samo savršeno otmen kavaljer nego i veoma duhovit ĉovjek. Uz to je bio i vikont,istina vikont iz novog plemstva, ali šta mari danas, kada se više ne traţe dokazi da li neko plemstvo potiĉe iz

1399. ili iz 1815. godine! Povrh svega toga imao je pedeset hiljada franaka rente. Kao što se vidi, to je više negošto je potrebno da bi neko uţivao veliki ugled u Parizu. Bilo je, dakle, donekle stidno što ga još niko nije ozbiljnozapazio, ni u jednoj od varoši kroz koje je prošao. Ali je zato on raĉunao da to nadoknadi u Rimu, pošto je karneval u svim zemljama na svijetu koje proslavljaju tajznaĉajni obiĉaj vrijeme slobode, kada i najuzdrţijivije liĉnosti dopuštaju da budu uvuĉene u neku ludoriju. A

pošto je karneval otpoĉinjao sutradan, bilo je vrlo vaţno da se Albert pokaţe pred javnošću prije tog poĉetka.

Zato je on, toga radi, zakupio jednu od najistaknutijih loţa u pozorištu, i prije polaska se besprijekorno obukao.Loţa je bila u prvom redu, koji kod nas zamjenjuje galeriju. Uostalom, tri prva sprata su podjednako aristokratska,

te ih zato nazivaju plemićkim redovima. Uostalom, ta loţa u koju je moglo da se smjesti dvanaest osoba a da ne budu stiješnjene, stajala je dvojicu

prijatelja manje nego loţa za ĉetiri osobe u pozorištu »Ambigi«.

Albert je gajio još jednu nadu, a to je: ako uspije da osvoji srce neke lijepe Rimljanke, to će mu samo po sebiomogućiti da osvoji jedno mjesto u njenim kolima, te će tako moći da posmatra karneval iz aristokratskih koĉija ilisa nekog kneţevskog balkona. Sve ove misli nagnale su Alberta da bude ţivahniji nego ikad. Okretao je leĊa pjevaĉima, naginjao se preko ogradeloţe i posmatrao sve lijepe ţene kroz durbin dugaĉak šest palaca. Ali sve to nije pobudilo nijednu lijepu ţenu da nagradi makar jednim jedinim pogledom, ĉak ni iz radoznalosti, svaAlbertova mahnitanja.I zaista, svi su razgovarali o onome što ih je zanimalo, o svojim ljubavima, o svojim zabavama, o karnevalu koji je

poĉinjao sutradan poslije naredne Velike nedjelje, ne obraćajući ni za trenutak paţnju ni na pjevaĉe, ni na komad,izuzev u oznaĉenim trenutcima, kada bi se svak okrenuo bilo da ĉuje jedan deo Kozelijevih recitativa, bilo dazapljeska nekoj Morijanijevoj divnoj kadenci, bilo da viĉe bravo Speĉovoj; zatim bi se posebni razgovori nastavili

svojim uobiĉajenim tokom. Pri kraju prvog ĉina otvoriše se vrata jedne loţe koja je do tada bila prazna, i Franc vidje kako ulazi jedna liĉnost

kojoj je imao ĉast da bude predstavljen u Parizu i za koju je vjerovao da je još u Francuskoj. Albert vid je kako senjegov prijatelj trţe pri toj pojavi, pa se okrete k njemu i reĉe:



- Poznajete li tu ţenu?

- Da. Kako vam izgleda?

- Divna, dragi moj, i plavokosa. Oh, kakva boţanstvena kosa! To je neka Francuskinja?

- To je jedna Venecijanka.- I zove se ?

- Grofica Đ...

- O, pa ja je znam po imenu - uzviknu Albert. - kaţu za nju da je isto toliko duhovita koliko i lijepa. DoĊavola! Kadsamo pomislim da sam joj mogao biti predstavljen na posljednjem balu kod gospoĊe od Vilfora, gdje je i ona bila,i da sam propustio tu priliku, onda vidim da sam velik tikvan?

- Hoćete li da ja popravim tu grešku? - zapita Franc.

- Kako! Zar je vi poznajete dovoljno prisno da biste me mogli odvesti u njenu loţu?

- Imao sam ĉast da razgovaram s njom tri ili ĉetiri puta u svom ţivotu; ali vi znate da je to taman toliko da se moj

postupak neće smatrati za nepristojnost. Tog trenutka grofica ugleda Franca i ljupko mu mahnu rukom, na što on odgovori klimnuvši glavom s puno

poštovanja. - A, tako dakle! Ĉini mi se da ste vi s njom u najboljem prijateljstvu? - reĉe Albert. - E, vidite, tu se varate, i to je ono što će nas Francuze uvijek natjerati da poĉinimo hiljadu gluposti. A najĉudnije

je kod nas to što mi sve posmatramo sa naše pariške taĉke gledišta. U Španiji, a naroĉito u Italiji, nemojte nikad

suditi o prisnosti prijateljstva meĊu ljudima po njihovom slobodnom ponašanju. Grofica i ja smo jednom prilikom

osjetili izvjesnu srodnost, i to je sve.- Srodnost duša? - zapita Albert smijući se. -Ne, nego duha, i to je sve - odgovori Franc ozbiljno.

- A kojom to prilikom?

- Prilikom jedne šetnje po Koloseumu, iste onakve kao kad smo tamo bili nas dvojica. - Pri mjeseĉini? -Da.

- Sami!

- Pa skoro!

- I razgovarali ste...- O mrtvima.

- A - uzviknu Albert - to je zaista bilo veoma zabavno. E, vidite, ja vam obećavam, budem li imao sreću da postanem kavaljer lijepe grofice prilikom takve jedne šetnje, da ću joj govoriti samo o ţivima.

- I moţda ćete pogriješiti.

- A dok to ne bude, vi ćete me predstaviti njoj, kao što ste mi obećali? - Ĉim se spusti zavjesa.

- Kako je ovaj vraški prvi ĉin dugaĉak!

- Slušajte završnu ariju, vrlo je lijepa, i Kozeli je divno pjeva.

- Jest, ali kakav mu je stas!

- Speĉova je u toj ariji savršeno dramatiĉna. - Razumjećete da kad je neko slušao Sontanga i Malibranovu...

- Zar vam se ne ĉini da je Morijanov naĉin pjevanja odliĉan ?

- Ja ne volim kad crnomanjasti pjevaju kao plavi.

- E, dragi moj - reĉe Franc okrećući se, dok je Albert i dalje osmatrao durbinom - zaista, vi ste veliko zakeralo.

Najzad zavjesa se spusti na veliku radost vikonta od Morserfa, koji uze svoj cilindar, zagladi hitro kosu, popravi

svoju kravatu i manţetne, pa napomenu Francu da je gotov da poĊe. Kako je s druge strane grofica Francu, koji ju je pitao pogledom, dala na znanje jdnim znakom da će ga rado

primiti, Franc nije više ni ĉasa ĉasio da zadovolji Alber -tovu ţurbu, te sa svojim drugom, koji je iskorišćavaovrijeme dok su išli da ispravi nabore koji su se od pokreta mogli stvoriti na okovratniku njegove košulje i naposu-vratku njegovog fraka, obiĊe polukruţno gledalište i zakuca na vrata loţe broj 4, u kojoj se nalazila grofica. Mladić koji je sjedio pored nje u prednjem dijelu loţe odmah ustade i ustupi mjesto, prema italijanskom obiĉaju,došljaku, koji treba isto tako da ga ustupi kad naiĊe neki nov posjetilac. Franc predstavi grofici Alberta kao jednog od francuskih mladića najuglednijih po svome društvenom poloţaju isvome duhu, što je uostalom bila istina, jer su Alberta u Parizu i u sredini u kojoj je ţivio smatrali za savršenog kavaljera. On dodade da ga je Albert, oĉajan što nije umio da iskoristi grofiĉin boravak u Parizu da joj bude

predstavljen, zamolio da popravi tu pogrešku, te on sad izvršava taj zadatak i moli groficu da mu oprosti tu velikuslobodu, jer bi trebalo da i njega samog neko predstavi.

Grofica odgovori poklonivši se ljupko Albertu i pruţajući ruku Francu. Albert na jedan njen znak, zauze ono prazno mjesto u prednjem dijelu loţe, a Franc sjede u drugi red iza grofice.

Albert pronaĊe odliĉan predmet za razgovor, a to je Pariz. Govorio je grofici o njihovim zajedniĉkim poznani -

cima. Franc vidje da se on snašao, te mu pusti na volju, i zatraţi mu njegov ogromni durbin, pa stade i on darazgleda dvoranu.



Sama u prednjem dijelu jedne loţe, treće po redu naspram njih, bila je jedna izvanredno lijepa ţena, odje vena u

grĉku narodnu nošnju, koju je nosila tako neusi-ljeno da je bilo oĉevidno da je to njena svakidašnja odjeća.

Iza nje, u polutami, ocrtavala se prilika jednog ĉovjeka, ĉije je lice bilo nemoguće razaznati.

Franc prekide razgovor izmeĊu Alberta i grofice da bi je zapitao da li ona poznaje tu lijepu Albanku koja je tolikoopravdano privlaĉila ne samo paţnju ljudi nego i ţena. - Ne - reĉe ona. - Sve što znam to je da se ona nalazi u Rimu od poĉetka pozorišne sezone, jer sam je prilikom

otvaranja pozorišta vidjela ondje gdje je i sad; a već ima mjesec dana kako nije propustila ni jednu jedinu predsta-vu, i ĉas je s njom bio onaj ĉovjek koji je i sad s njom, a ĉas ju je pratio samo jedan sluga Crnac. - Kako vam se ona ĉini, grofice?

- Izvanredno lijepa. Medora je zacijelo liĉila na tu ţenu. Franc i grofica osmjehnuše se jedno drugom. Ona

nastavi da razgovara s Albertom, a Franc da posmatra kroz durbin svoju Albanku.

Zavjesa se diţe za balet. Bio je to jedan od onih dobrih italijanskih baleta koje je reţirao ĉuveni Anri, koji je kaokoreograf stvorio sebi ogromnu slavu u Italiji, ali ju je jadnik izgubio na pomorskoj pozornici; balet u kome svi, od

prvaka pa do posljednjeg statiste, uĉestvuju revnosno u izvoĊenju, i u kome sto pedeset osoba vrše istovremenoisti pokret i diţu sloţno ili istu ruku ili istu nogu. Taj balet zvao se »Poliska«. Franc je bio suviše zauzet svojom lijepom Grkinjom da bi obraćao paţnju na balet, ma koliko da je on biozanimljiv. Što se pak nje tiĉe, vidjelo se da ona uţiva u tome prizoru, i to njeno uţivanje bilo je u potpunojsuprotnosti sa dubokom ravnodušnošću onoga koji je bio s njom i koji se, dokle god je trajalo to remek djelokoreografije, nije ni pokrenuo, već je izgledalo, i pored paklene buke koju su stvarale trube, tasovi i kineske

zveĉke u orkestru, da uţiva u rajskim milinama mirnog i blaţenog sna. Naposljetku se balet svrši, i zavjesa pade uz buran pljesak ushićenog partera. Zahvaljujući obiĉaju da se umetne balet u operu, odmori izmeĊu ĉinova su vrlo kratki u Italiji, te pjevaĉi imajuvremena da se odmore i da promijene kostime dok se igraĉi vrte na jednoj nozi i izvode svoje skokove.

Uvertira za drugi ĉin otpoĉe. Pri prvim potezima gudala Franc vidje kako se spavaĉ polako diţe i priĊe Grkinji,koja se okrete da mu kaţe nekoliko rijeĉi, pa se ponovo nalakti na ogradu loţe.

Prilika njenog sagovornika bila je i dalje u polutami, te Franc nije mogao da sagleda nijednu njegovu crtu lica.

Zavjesa se podiţe, i Francovu paţnju neminovno privu-koše pjevaĉi, te njegove oĉi za trenutak ostaviše loţu lijepeGrkinje da bi se upravile ka pozornici.

Taj ĉin poĉinje, kao što je poznato, duetom sna. Parizina u spavanju izrekne pred Acom tajnu svoje ljubavi premaUgu. Iznevjereni muţ preţivljava sve stupnjeve ljubomornoga gnjeva, sve dok se ne uvjeri da ga ţena vara, a tada

je budi da bi joj saopštio svoju blisku osvetu. Taj duet je jedan od najljepših, najizrazitijih i najjezivi- jih dueta koji su izišli iz plodnog Donicetijevog pera. Franc

ga je sad slušao po treći put, pa iako on nije vaţio kao pomaman ljubitelj muzike, ipak taj duet izazva u njemudubok utisak. On se stoga baš spremao da se pridruţi pljeskanju dvorane, kad mu šake, spremne da se sklope,ostadoše razmaknute, a bravo koje mu je pošlo iz usta, zamre na njegovim usnama.

Ĉovjek u onoj loţi bio se sasvim uspravio, i pošto mu je sad glava bila na svjetlosti, Franc raspoznade onogtajanstvenog stanovnika Monte Krista, onoga za koga mu se sinoć toliko uĉinilo da mu je raspozna o stas i glas

meĊu ruševinama Koloseuma. Nije više bilo sumnje da taj ĉudni putnik stanuje u Rimu. Zacijelo je izraz Francovog lica bio u skladu sa uzbuĊenjem što ga je to priviĊenje izazvalo u njemu, jer ga grofica

pogleda, pršte u smijeh i zapita ga šta mu je.

- GospoĊo grofice - odgovori Franc - ja sam vas maloĉas pitao da li poznajete onu albansku ţenu; a sad ću vaszapitati da li poznajete njenog muţa. - Taman koliko i nju - odgovori grofica.- Zar on nikad nije privukao vašu paţnju?

- E, takvo pitanje moţe samo Francuz da postavi! Pa vi dobro znate da za nas Italijanke ne postoji na ovom svijetudrugi ĉovjek osim onoga koga volimo!

- To je taĉno - odgovori Franc.- U svakom sluĉaju - reĉe ona prinoseći Albertov durbin oĉima i upravljajući ga ka loţi - to mora da je neki ĉovjek koga su nedavno otkopali, neki mrtvac kome je grobar dopustio da iziĊe iz groba, jer mi izgleda uţasno blijed.

- On je uvijek takav - odgovori Franc.

- Vi ga dakle poznajete? - zapita grofica. - Onda ću ja vas zapitati ko je on. - Izgleda mi da sam ga već jednom vidio, i ĉini mi se da ga raspoznajem.

- Zaista - reĉe ona i pokrete svoja lijepa ramena kao da joj je jeza projurila kroz ţile - ja shvatam da kad je neko

jedanput vidio onakvog ĉovjeka, on ga nikad neće zaboraviti. Francovo osjećanje nije, dakle, bilo neki liĉni utisak, pošto ga je i druga jedna osoba osjećala isto kao i on. - Pa dakle? - zapita Franc groficu, pošto se ona potrudila da ga još jednom pogleda kroz durbin - šta vi mislite otom ĉovjeku?

- Da mi izgleda kao da je to lord Rutven glavom.



I zaista, ovo podsjećanje na Bajrona uĉini dubok utisak na Franca; jer ako bi ga ijedan ĉovjek mogao natjerati da povjeruje u vampire, povjerovao bi da je to bio ovaj ĉovjek. - Moram saznati ko je on - reĉe Franc ustajući. - Oh, ne! - uzviknu grofica. - Ne, nemojte me ostavljati, ja raĉunam na vas da me otpratite, i ne puštam vas. - Kako! Zbilja? - reĉe joj Franc naginjući se prema njenom uvetu - vi se bojite?

- Ĉujte - reĉe mu ona - Bajron mi se zaklinjao da vjeruje u vampire; rekao mi je da je i vidio jednoga, i opisao mi

je njihovo lice. E, vidite ono je isto onakvo: ona crna kosa, one krupne oĉi što svijetle ĉudnim sjajem, onosamrtniĉko bljedilo; zatim, obratite paţnju da on nije sa nekom ţenom kao što su ostale, već s jednom tuĊin-kom...

Grkinjom, otpadnicom od vjere... i vjerovatno nekom ĉarobnicom kao što je i on. Molim vas, nemojte otići. Sutra poĊite u potragu za njim, ako vam je volja; ali vam danas izjavljujem da vas ne puštam od sebe.

Franc je ostajao pri svome.

- Slušajte - reĉe ona ustajući - ja sad odlazim; ne mogu ostati do kraja predstave, jer imam gostiju kod kuće. Zar ćete biti toliko malo kavaljer pa da odbijete da poĊete sa mnom?

Nije se mogao dati drugi odgovor, nego da uzme šešir, da otvori vrata i da ponudi ruku grofici. On to i uĉini. Grofica je zaista bila veoma uzbuĊena; a i sam Franc nije mogao da se otrese nekog sujevjernog straha, utolikoopravdanijeg što je kod grofice to bila posljedica jednog nagonskog osjećanja, a kod njega rezultat jednog sjeća -nja.

On osjeti kako ona dršće dok se pela u kola. Otpratio ju je do kuće. Tamo nije bilo gostiju, i niko je nije oĉekivao.On je prekori zbog toga.

- Zaista - reĉe mu ona - ne osjećam se dobro, i potrebno mi je da budem sama, jer me je pogled na tog ĉovjekauzrujao.

Franc pokuša da se nasmije. - Ne smijte se! - reĉe mu ona. - Uostalom, vama i nije do toga. A zatim, obećajte mi nešto. - Šta? - Obećajte mi! - Što god hoćete, osim da se odreknem pokušaja da saznam koj je taj ĉovjek. Ja imam razloga, koje vam ne mogu

kazati, da ţelim da saznam ko je on, otkuda je došao i kud ide. - Otkuda je došao, to ne znam; ali kud ide, to vam mogu reći: ide u pakao u to moţete biti uvjereni. - Vratimo se na obećanje koje ste htjeli da traţite od mene, grofice - reĉe Franc.

- Ah, da! To je da se vratite pravo u hotel i da veĉeras ne pokušavate da se naĊete s tim ĉovjekom. Stvara se kaoneka veza izmeĊu liĉnosti koju napuštamo i one s kojom idemo da se sastanemo. Nemojte da vi posluţite kao vezaizmeĊu tog ĉovjeka i mene. Sutra jurite za njim, ako vam to godi; ali nemojte mi ga nikad predstaviti, ako ne ţelite

da umrem od straha. A sad, laku noć! Potrudite se da zaspite, a ja znam nekoga koji noćas neće zaspati. Poslije ovih rijeĉi grofica se rastade s Francom i ostavi ga u nedoumici da li se ona to samo zabavljala na njegov

raĉun, ili je doista osjetila strah o kome je govorila. Kad se vratio u hotel, Franc zateĉe Alberta u sobnoj haljini i pidţami kako raskalašno opruţen na fotelji pušicigaru.

- Gle, pa to ste vi! - reĉe mu on. - Bogme, ja sam mislio da ćete se vratiti tek sutra.

- Dragi moj Alberte - odgovori Franc - srećan sam što mi se dala prilika da vam jednom za svagda kaţem da viimate najpogrešnije mišljenje o italijanskim ţenama; a ĉini mi se, meĊutim, da su vas vaša ljubavna razoĉaranjamogla da nauĉe pameti. - Šta ćete! Te vraške ţene ĉovjek nikad ne moţe da razumije! One vas hvataju pod ruku, one vam je steţu; govorevam šapatom i mole vas da ih otpratite njihovoj kući. Sa ĉetvrtinom takvog ponašanja jedna Pariţanka bi izgubila

svoj ugled.- E, baš zato što nemaju šta da kriju, i zato što ţive u sunĉanom sjaju, zato se ţene tako malo prenemaţu u ovoj

lijepoj zemlji »gdje si odzvanja«, kako kaţe Dante. Uostalom, vi ste dobro vidjeli da se grofica bila istinskiuplašila. - Od ĉega uplašila? Od onog ĉestitoga gospodina koji je bio sa onom lijepom Grkinjom? Ali ja sam htio darašĉistim s tim kad su izišli, te sam se mimoišao s njima u hodniku. Ja ne znam otkuda vama sve te vaše misli izzagrobnog ţivota! Pa to je jedan vrlo lijep mladić, veoma lijepo obuĉen, i koji po svemu izgleda da naruĉuje svojaodijela u Francuskoj, kod Blena ili kod Humana. Malo je blijed, to je istina, ali vi znate da je bljedoća znak otmenosti.Franc se osmjehnu, jer je Albert mnogo uobraţavao da je i on blijed.

- Zato sam ja i ubij eden - reĉe mu Franc - da je grofiĉino mišljenje o tome ĉovjeku sasvim pogrešno. Je li govoriokad je prolazio pored vas, i jeste li ĉuli neku njegovu rijeĉ?

- Govorio je, ali na novogrĉkom jeziku. Ja sam to poznao po nekoliko iskvarenih starogrĉkih rijeĉi. Moram vamreći, dragi moj, da sam u gimnaziji bio vrlo jak u starogrĉkom jeziku. - Znaĉi, govorio je novogrĉki?

- Vjerovatno.- Onda se više ne moţe sumnjati - promrmlja Franc. -To je on.



- Šta rekoste ?

- Ništa. A šta ste vi dosad radili?

- Spremao sam vam jedno iznenaĊenje. - Kakvo?- Vi znate da je nemogućno nabaviti koĉije?

- Pa dabome! pošto smo uĉinili bezuspješno sve što ţivi ĉovjek moţe da uĉini u tom cilju.

- E, vidite, meni je pala na um jedna divna misao. Franc pogleda Alberta kao ĉovjek koji nema mnogo povjerenja u njegovu maštu. - Dragi moj - reĉe Albert - vi ste me sad poĉastvovali takvim pogledom koji zasluţuje zaista da zatraţim od vas dami se izvinite.

- Ja sam spreman da to uĉinim, dragi prijatelju, ako je vaša misao onako oštroumna kao što vi kaţete.

- Slušajte. - Slušam. - Nema naĉina da se nabave kola, zar ne?

- Nema.

- Ni konji?- Ni oni.

- Ali se mogu nabaviti volovska kola ?

- Moţda.

- I par volova?- Vjerovatno.

- E, onda, dragi moj, eto onoga što nama treba! Narediću da se ta kola ukrase, a mi ćemo se obući kao napuljskiţeteoci, pa ćemo predstavljati u prirodnom obliku onu divnu sliku Leopolda Roberta. Ako bi, radi veće sliĉnosti,grofica pristala da obuĉe nošnju ţene iz Pucola ili iz Sorenta, to bi dopunilo maskaradu; a grofica je dovoljnolijepa da svijet moţe pomisliti da je to original slike Ţena sa djetetom.

- E, zaista! - uzviknu Franc - ovoga puta ste u pravu, gospodine Alberte, i ta vam je ideja zbilja srećna. - I potpuno u duhu našeg naroda; samo obnovljena ideja naših lijenih kraljeva. A, gospodo Rimljani, vi mislite daćemo mi skitati pješke po vašim ulicama kao lazaroni, i to zato što vi nemate koĉija i konja? E, pa lijepo, mi ćemoih izmisliti.

- A jeste li već nekom saopštili tu pobjedniĉku misao ?

- Našem hotelijeru. Kad sam se vratio, pozvao sam ga i izloţio mu naše ţelje. On me je uvjeravao da je to sasvimlako; ja sam htio da se volovima pozlate rogovi, ali mi je on rekao da bi za to trebalo tri dana, te ćemo morati da se

lišimo te suvišnosti. - A gdje je on?

- Ko?

- Naš domaćin. - Otišao je da to uradi. Sutra bi već moţda bilo dockan. - Tako da će nam donijeti odgovor još veĉeras?

- Ja ga oĉekujem. U tom trenutku vrata se otvoriše, i gazda Pastrini promoli glavu. - Permesso? - reĉe on. - Razumije se da dopuštamo! - uzviknu Franc.

- Dakle! - reĉe Albert - jeste li nam našli traţena kola i volove?

- Našao sam nešto bolje od toga - odgovori on sa potpuno samozadovoljnim izrazom lica.- E? Dragi gazda, pazite dobro - reĉe Albert - jer ko traţi veće, izgubi iz vreće.

- Neka se vaše preuzvišenosti oslone na mene - reĉe gazda Pastrini praveći se vaţan. - Ali, najzad, u ĉemu je stvar? - zapita sada Franc.

- Vi znate - reĉe hotelijer - da grof od Monte Krista stanuje na istom spratu s vama?- Kako da ne znam - reĉe Albert - pošto njemu imamo da zahvalimo što smo smješteni ovdje kao dva studenta uulici Sen-Nikola-di-Šardone.

- E, vidite, on zna za vašu nevolju i nudi vam dva mjesta u svojim kolima i dva mjesta na svojim prozorima u palatiRospoli.Albert i Franc se zgledaše. - Ali - zapita Albert - da li treba da primimo ponudu toga tuĊinca, ĉovjeka koga ne poznajemo?

- Kakav je ĉovjek taj grof od Monte Krista? - zapita Franc svoga domaćina. - Jedan vrlo veliki vlastelin sa Sicilije ili Malte; ne znam toĉno, ali plemenita roda kao Borgeze i bogat kao zlatnirudnik.

- Ĉini mi se - reĉe Franc Albertu - da ako je taj ĉovjek tako lijepo vaspitan kao što kaţe naš domaćin, onda je

trebalo da nam dostavi svoju ponudu na neki drugi naĉin, bilo pismom ili... Tog trenutka neko zakuca na vrata. - UĊite! - reĉe Franc.



Jedan sobar u vrlo lijepoj livreji pojavi se na pragu sobe.

- Od strane grofa od Monte Krista, za gospodina Franca od Epineja i gospodina vikonta Alberta od Morserfa - reĉeon.

I pruţi hotelijeru dvije posjetnice, koje ovaj predade mladićima. - Gospodin grof od Monte Krista - nastavi sobar - moli gospodu za dopuštenje da ih posjeti kao susjed prije podne

u njihovom stanu; on će imati ĉast da se obavijesti kod gospode u koliko sati će moći da ga prime.

- Bogami - reĉe Albert Francu - ovome se nema šta da zamjeri, sve je najpropisnije. - Recite grofu - odgovori Franc - da ćemo imati ĉast da mi njega posjetimo. Sobar se povuĉe. - To se zove utrkivati se u otmenosti - reĉe Albert. -E, zbilja imali ste pravo, gazda-Pastrini; vrlo je pristojan

ĉovjek taj vaš grof od Monte Krista. - Onda znaĉi da primate njegovu ponudu? - reĉe domaćin. - Bogme, primamo - odgovori Albert. - Pa ipak, priznajem da mi je ţao naših volovskih kola i ţetelaca; i da samonije prozora na palati Rospoli da nam nadoknadi ono što gubimo, ĉini mi se da bih se vratio našoj prvobitnojzamisli. Šta kaţete vi na ovo, Franc?

- Kaţem da su prozori na palati Rospoli uticali i na moju odluku - odgovori Franc Albertu.Zaista ta ponuda dvaju mjesta na prozoru palate Rospoli podsjetila je Franca na razgovor što ga je ĉuo uruševinama Koloseuma izmeĊu nepoznatog ĉovjeka i n jegovog Trensteverca, razgovor u kome je ĉovjek sa ogrta-

ĉem uzeo na sebe obavezu da izdejstvuje pomilovanje za osuĊenika. Elem, ako je ĉovjek s ogrtaĉem, kao što je

Franc po svemu zakljuĉivao, bio isti onaj ĉija je pojava u dvorani pozorišta »Argentina« onoliko privukla njegovu paţnju, on će ga bez svake sumnje prepoznati, i tada mu ništa neće smetati da zadovolji svoju radoznalost.

Franc provede jedan dio noći misleći na svoja dva priviĊenja i ţeleći da što prije svane. Jer zaista, sutradan jetrebalo da se sve razjasni; a ovog puta, osim ako ne bi njegov domaćin sa Monte Krista imao Gigesov prsten, tezahvaljujući tome prstenu mogao da se uĉini nevidljivim, bilo je oĉevidno da mu neće umaći. Zato je on još prijeosam sati bio na nogama.

Što se tiĉe Alberta, pošto on nije imao razloge kao Franc da ustane rano, spavao je još što je bolje mogao.

Franc posla da zovnu njegovog domaćina, koji se pojavi preusluţan kao uvijek. - Gazda Pastrini - reĉe mu on - zar ne treba danas da se izvrši jedno pogubljenje? - Da, preuzvišenosti; ali ako me to pitate zato da biste dobili jedan prozor, onda ste zakasnili s tim.

- Ne - nastavi Franc. - Uostalom, ako bi mi baš stalo da vidim taj prizor, mislim da bih našao mjesto na brduPinĉiju. - O, ja sam smatrao da se vaša preuzvišenost neće izlagati neprijatnostima usred one rulje, kojoj je to mjesto kao

neko prirodno gledalište. - Vjerovatno je da neću ni ići - reĉe Franc - ali bih ţelio da saznam neke pojedinosti. - Koje?

- Htio bih da znam broj osuĊenika, njihova imena i naĉin pogubljenja?

- Ta vaša ţelja došla je u najzgodniji ĉas, preuzvišenosti! Baš sad su mi donijeli tavolete. - Šta su to tavolete. - Tavolete su drvene tablice koje se objese na svakom uglu ulice uoĉi pogubljenja, i na koje se prilijepe imenaosuĊenika, uzrok njihove osude i naĉin pogubljenja. Ta objava ima za cilj da pozove vjernike da se mole bogu dapodari krivcima iskreno pokajanje.

- I vama donose te tavolete zato da biste i vi svoje molitve pridruţili molitvama vjernika? - zapita Franc s

nevjericom.

- Ne, preuzvišenosti; ja sam se sporazumio sa ĉovjekom koji lijepi objave, i on mi donosi to kao što mi donosi pozorišne objave, da bi neki od mojih gostiju, ako zaţele da prisustvuju pogubljenju, bili obaviješteni.

- Gle, pa to je veoma njeţna paţnja! - uzviknu Franc.- Eh - reĉe gazda Pastrini osmjehujući se - ja se mogu pohvaliti da ĉinim sve što je u mojoj moći da zadovoljim

plemenite strance koji me poĉastvuju svojim povjerenjem. - To ja i sam vidim, dragi domaćine; i to ću ponavljati svakome ko htjedne da me ĉuje, budite uvjereni. A sad bihţelio da proĉitam jednu od tih tavoleta. - To je sasvim lako - reĉe gazda otvarajući vrata -naredio sam da se jedna objesi na stepeništu. On iziĊe, skide tavoletu i pruţi je Francu. Evo taĉnog prevoda te dţelatske objave:Obznanjuje se svima da će u utorak 22. februara, na prvi dan karnevala, biti, na osnovu presude Vrhovnogcrkvenog suda, pogubljeni na Narodnom trgu Andreja Rondolo, kriv zbog ubistva izvršenog nad vrlo ĉestitom ivrlo uglednom osobom don Cezara Torlinija, kanonika crkve San Đovani di Laterano, i Pepino, zvani Roka

Priori, za dokazano jatakovanje gnusnom razbojniku LuiĊiju Vampi i ljudima njegove druţine.

Prvi će biti ubijen maljem. Drugi će biti posjeĉen.

Mole se milosrdne duše da traţe od boga iskreno pokajanje za ova dva nesrećna osuĊenika.



To je bilo isto ono što je Franc ĉuo preksinoć u ruševini Koloseuma, i ništa u programu nije bilo izmijenjeno:imena osuĊenika, uzrok njihove smrtne kazne i naĉin pogubljenja bili su potpuno isti. I tako, sudeći po svemu, Trensteverac nije bio niko drugi do LuiĊi Vampa, a ĉovjek sa ogrtaĉem SindbadMoreplovac, koji je u Rimu, kao i Porto-Vekiju i u Tunisu, nastavljao niz svojih ĉovjekoljubivih pohoda. MeĊutim vrijeme je prolazilo, bilo je devet sati, te Franc ode da probudi Alberta, ali ga na svoje veliko

iznenaĊenje vidje kako potpuno obuĉen izlazi iz svoje sobe. Karneval mu se stalno vrzmao po pameti i probudio

ga ranije nego što je njegov prijatelj oĉekivao. - Dakle - reĉe Franc svome domaćinu - sad kada smo se obojica spremili, mislite li vi, dragi gospodine Pastrini, da

se moţemo pojaviti kod grofa od Monte Krista?

- O, svakako! - odgovori on. - Grof od Monte Krista ima obiĉaj da ustaje vrlo rano, i ja sam uvjeren da ima već višeod dva sata otkako je ustao.

- I vi mislite da ne bi bilo nepristojno pojaviti se sad u njegovom stanu?

- Ni najmanje.

- Onda, Alberte, ako ste gotovi...

- Potpuno gotov - reĉe Albert. - Hajdemo da zahvalimo našem susjedu za njegovu ljubaznost. - Hajdemo.

Franc i Albert imali su samo da preĊu preko odmorišta, ali ih hotelijer preteĉe i zazvoni umjesto njih. Jedan sobar doĊe da im otvori vrata.

- I signori Francesi - reĉe hotelijer. Sobar se pokloni i dade im znak da uĊu. Oni proĊoše kroz dvije sobe namještene sa takvim luksuzom kakav se nisu nadali da će naći u hotelugazda-Pastrinija, i stigoše najzad u jedan savršeno otmen salon. Turski tepih bio je prostrt po parketu, anajugodniji namještaj nudio je svoje ispupĉene jastuĉiće i zavaljene naslone. Divne slike velikih umjetnika,

izmiješane sa sveţnjevima sjajnog oruţja, bile su okaĉene po zidovima, a veliki zastori visili su na vratima. - Ako njihove preuzvišenosti hoće da sjednu - reĉe sobar - ja ću obavijestiti gospodina grofa. I on išĉeze u jednim vratima.

U trenutku kad su se ta vrata otvorila, glas gusala doprije do dvojice prijatelja, ali se odmah zatim izgubi, jer su

vrata, zatvorena skoro istog trenutka kad su i otvorena, propustila u salon tako reći samo jedan vihor harmonije. Franc i Albert se pogledaše, pa skretoše pogled na namještaj, slike i oruţje. Sve im se to pri ovom drugom pogleduuĉini još veleljepnije nego pri prvom. - Dakle - zapita Franc svoga prijatelja - šta kaţete vi na ovo ?

- Bogme, dragi moj, kaţem da naš susjed mora da je neki berzijanac koji je igrao na padu španskih drţavnih

papira, ili neki knez koji putuje inkognito.- Pst! - reĉe mu Franc. - To ćemo sad saznati, jer evo ga-

I zaista šum nekih vrata koja su se okretala na šarkama doprije do posjetilaca, i skoro odmah zatim zasto r se

razmaĉe i propusti sopstvenika sve te raskoši. Albert mu poĊe u susret, ali Franc ostade kao prikovan na svome mjestu. Onaj koji tog ĉasa bješe ušao nije bio niko drugi do ĉovjek sa ogrtaĉem u Koloseumu, nepoznati ĉovjek iz loţe itajanstveni domaćin sa Monte Krista.

POGUBLJENJE MALJEM

- Gospodo - reĉe ulazeći grof od Monte Krista - primite sva moja izvinjenja što sam dopustio da me preduhitrite,ali da sam ja došao k vama ranije, bojao bih se da vas ne uznemirim. Uostalom, vi ste mi poruĉili da ćete doći, i jasam vas oĉekivao. - Mi smo vam, Franc i ja, po sto puta zahvalni, gospodine grofe - reĉe Albert. - Vi ste nas zaista izvukli iz velikeneprilike, jer smo mi baš izmišljali najĉudnija vozila u trenutku kad nam je stigla vaša ljubazna ponuda.

- Eh, boţe moj, gospodo! - odgovori grof dajući znak dvojici mladića da sjednu na jedan divan. - Kriv je onajglupak Pastrini što sam vas ostavio tako dugo u nevolji! On mi nije rekao ni rijeĉi o vašoj neprilici, dok sam ja,ovako sam i bez poznanstva, jedva ĉekao priliku da se upoznam sa svojim susjedima. Ĉim sam saznao da vammogu ma u ĉemu pomoći, vidjeli ste kako sam ţurno zgrabio tu priliku da vas pozdravim. Oba mladića se pokloniše. Franc još nije umio da kaţe nijednu rijeĉ; on nije bio donio nikakvu odluk u, a kako grof

niĉim nije pokazivao volju da ga pozna ili ţelju da on bude prepoznat, Franc nije znao da li treba nekom rijeĉju daspomene prošlost, ili pak da ostavi vremena budućnosti da mu ona pruţi nove dokaze. Uostalom, iako je biouvjeren da je ono grof bio sinoć u loţi, ipak nije mogao isto tako da tvrdi da je on bio preksinoć u Koloseumu.Stoga odluĉi da pusti da se dogaĊaji razvijaju sami, ne otpoĉinjući s grofom nikakav neposredan razgovor o tome.Uostalom on je bio u boljem poloţaju od grofa, jer je bio gospodar njegove tajne, dok, naprotiv, grof ni j i 1 mogao da vrši nikakav uticaj na Franca, koji nije imaoš ţţi da krije. Pa ipak on odluĉi da navede razgovor na jedan prednu±± koji bi bar zasada mogao da pruţi objašnjenja za

izvjesmnrm sumnje.



- Gospodine grofe - reĉe mu on - vi ste nam ponudBJlE mjesta u vašim kolima i mjesta na vašim prozorima palatiRospoli; a sad, da li biste nam mogli reći kaW 19U! bismo mogli da pribavimo ma kakvo osmatraĉko mjestzfcfetkako se to u Italiji kaţe, na Narodnom trgu?

- Ah, da, zaista! - reĉe grof rasijano posmatraji nj Morserfa sa napregnutom paţnjom. - Da nema na NarocDtDOnom trgu kao nekakvo pogubljenje?

- Jest - odgovori Franc, videći da grof sam dolazi ; ono na šta ga je on htio navesti.

- Ĉekajte, ĉekajte, ĉini mi se da sam juće kazao svorrrari upravniku da se pobrine za to. Moţda ću vam još moćiuĉinim tu malu uslugu. On ispruţi ruku prema vrpci zvonceta i povuĉe tripu_ia_ - Jeste li ikada razmišljali - reĉe on Francu - o upotrêaes vremena i naĉinu kako da se uprosti kretanje posluge?

sam to prouĉio: kad zazvonim jedanput, to je za irmn sobara; dvaput, to je za mog nastojnika; triput, za rrraiupravnika. Tako ne gubim nijedan minut niti ijednu rij » » » . Pogledajte, evo onoga koji nam je potreban.

Tada vidješe kako ulazi jedan ĉovjek od ĉetrdeset i îfl do pedeset godina, Francu se uĉini da liĉi kao jaje jaj im«

na krijumĉara koji ga je uveo u pećinu, no koji kao da___ se ni najmanje nije sjećao. Franc vidje da je ovo; : ; nareĊeno kako treba da se ponaša. - Gospodine Bertuĉo - reĉe grof - jeste li se pobria^w-m kao što sam vam juĉe naredio, da mi pribavite je< prozor na Narodnom trgu ?

- Jesam, preuzvišenosti - odgovori upravnik - ali je bilo prekasno.

- Kako! - reĉe grof namrštivši se - zar vam nisam kazao da hoću da imam jedan prozor?

-1 vaša preuzvišenost ga ima, onaj koji je bio iznajmljen knezu Lobanjevu; ali sam morao da ga platim sto . . . - Dobro, dobro, gospodine Bertuĉo. Poštedite ovu gospodu svih tih domaćih pojedinosti; dobili ste prozor , i to je

ono što nam treba. Dajte adresu te kuće koĉijašu i budite na stepenicama da nas odvedete tamo; a sad dosta, idite.

Upravnik se pokloni i poĊe da se udalji. - Ah, da! - nastavi grof. - Budite ljubazni pa zapitajte Pastrinija da li je dobio tavoletu i da li hoće da mi pošaljeprogram pogubljenja.

- To nije potrebno - prihvati Franc izvlaĉeći svoju biljeţnicu iz dţepa. - Ja sam vidio te tablice, prepisao sam ih i

evo ih.

- Dobro, onda, gospodine Bertuĉo, vi moţete da se povuĉete, jer mi više niste po trebni. Neka nam samo jave kad

ruĉak bude gotov. Da li će mi gospoda - nastavi on okrećući se dvojici prijatelja - uĉiniti ĉast da ruĉaju sa mnom?

- Ali, zbilja, gospodine grofe - reĉe Albert - to bi znaĉilo zloupotrebljavati vašu ljubaznost. - Nikako, naprotiv, vi ćete meni uĉiniti veliku prijat-nost, a vi ćete mi sve to uzvratiti jednog dana u Parizu, jedanili drugi, a moţda obojica. Gospodine Bertuĉo, naredite da se postavi za tri osobe.

Zatim uze biljeţnicu iz Francovih ruku. - Kaţemo, dakle - nastavi on glasom kao da ĉita Male oglase- da će biti »pogubljeni danas 22. februara An-dreja

Rondolo, kriv zbog ubistva izvršenog nad vrlo ĉastitom i vrlo uglednom osobom don Cezara Torlinija, kanonikacrkve Sen Đovani di Laterano, i Pepino, zvani Roka Priori, za dokazano jatakovanje gnusnom raz bojniku LuiĊijuVampi i ljudima njegove druţine .. . - Hm! - »Prvi će biti ubijen maljem, drugi će biti posjeĉen«. Jest, zbilja - nastavi grof - tako je isprva trebalo da se

odigra; ali ĉini mi se da je od juĉe nastupila neka promjena u redu i toku te ceremonije.

- Eh! - reĉe Franc. - Jest, juĉe se kod kardinala Rospiljosija, gdje sam proveo veĉe, govorilo o nekakvom odlaganju kazne jed nome

od te dvojice osuĊenika. - Andreji Rondolu? - zapita Franc.

- Ne ... - nastavi nemarno grof - onom drugom . . . (on baci pogled na biljeţnicu kao da hoće da se podsjeti imena)Pepinu, zvanom Roka Priori. To će vas lišiti jednog giljotiniranja, ali vam ostaje ubijanje maljem, a to je veoma

zanimljivo pogubljenje kad se gleda prvi put, pa ĉak i po drugi put; dok je ono drugo, koje vam je uostalomzacijelo poznato, odveć prosto, odveć jednostavno, jer u njemu nema niĉega neoĉekivanog. Mandaja ne griješi,ona ne zadrhti, ne udara na pogrešno mjesto, ne zapoĉinje iznova po trideset puta kao o naj vojnik koji je sjekaoglavu grofu od Šalea, a kome je uostalom Rišelje bio moţda preporuĉio tog pacijenta. Ah, man'te se, molim vas -

dodade grof prezrivim tonom - ne spominjite mi Evropljane kad se tiĉe pogubljenja; oni se u tome ništa nerazumiju, i oni zaista preţivljavaju djetinjstvo ili bolje reći starost svireposti. - Zbilja, gospodine grofe - odgovori Franc - pomislio bi ĉovjek da ste vršili uporedno prouĉavanje pogubljenja kodraznih naroda u svijetu.

- Bar se moţe reći da ih ima malo koje nisam vidio -odgovori hladno grof.

- I nalazili ste uţivanja da prisustvujete tim jezivim prizorima ?

- Moje prvo osjećanje bila je odvratnost, drugo ravnodušnost, a treće radoznalost. - Radoznalost! Pa ta rijeĉ je uţasna, znate li vi?

- Zašto? U ţivotu postoji samo jedna vaţna briga, a to je smrt. E, pa lijepo! Zar nije zanimljivo prouĉavati na koje

sve razliĉite naĉine moţe duša da iziĊe iz tijela, i kako, prema karakteru, naravi i ĉak i obiĉajima neke zemlje, pojedinci izdrţavaju taj posljednji prelaz ljudskog bića u ništavilo ? Što se mene tiĉe, ja vam jamĉim za jednu



stvar: ukoliko je više ĉovjek posmatrao kako drugi umiru, utoliko mu je lakše umrijeti; zato ja smatram da smrtmoţda i jeste kazna, ali nije ispaštanje grijehova. - Ja vas ne razumijem dobro - reĉe Franc. - Objasnite to, jer vam ne umijem reći koliko te vaše rijeĉi draţe mojuradoznalost.- Slušajte - reĉe grof, a u lice mu navrije ţuĉ, kao što se lice nekog drugog ĉovjeka zarumeni od krvi. - Da je neki

ĉovjek umorio neĉuvenim mukama, usred beskrajnih bolnih strepnji, vašeg oca, vašu majku, vašu draganu,

jednom rijeĉju jedno od onih bića koja, kad ih neko išĉupa iz vašeg srca, ostavljaju u njemu vjeĉnu prazninu i ranukoja stalno krvavi, zar biste vi smatrali da je odmazda koju vam pruţa društvo dovoljna zato što je sjeĉivo giljotine prošlo izmeĊu potiljka i plećnih mišića toga podlog ubice, i zato što je onaj zbog koga ste ĉitave godine duhovnopatili osjetio za nekoliko trenutaka tjelesnu bol?

- Jest, ja to znam - prihvati Franc - ljudska pravda nije dovoljna da ĉovjeka utješi: ona moţe da prolije krv unaknadu za krv, i to je sve. Od nje treba traţiti samo ono što ona moţe da pruţi, a ne nešto drugo.

- I još vam ja tu uzimam za primjer jedan stvarni sluĉa i

- odgovori grof - sluĉaj kada je društvo, uslijed ubistvss.s£ jednoga ĉlana, napadnuto u samoj osnovi na kojojonoooc: poĉiva, te se za smrt sveti smrću. Ali zar nema milionasse duhovnih patnji koje mogu ĉovjeku da razdirusrce, a dssss društvo i ne haje za njih, niti da mu ponudi ĉak i onoooc nedovoljno sredstvo osvete o kome smomaloĉas govorili"*'"'"'" Zar nema zloĉina za koje bi koĉevi Turaka, korita ssssa šiljcima Persijanaca, uvijene ţileIrokeza bile odveć blage»&&e kazne, a koje meĊutim ravnodušno društvo ostavlja ne;;; kaţnjene? . . Odgovorite,zar nema takvih zloĉina?

- Ima - odgovori Franc - i baš zato da bi se oni kazniliii j zato se i trpi dvoboj. - Eh, dvoboj! - uzviknu grof. - To je, duše miiJLJ smiješan naĉin da se doĊe do cilja, kad je taj cilj osveta i : . Neki

ĉovjek vam je preoteo draganu, ili vam zaveo ţenujj_i_ ili obešĉastio vašu kćer; od ĉitavog vašeg ţivota, ukom»»»a ste imali pravo da oĉekujete od boga onaj dio sreće kojirunmi je on obećao svakom ljudskom biću kadga je stvarao, tajLaju ĉovjek je naĉinio ţivot pun patnji, bijede i srama, i mislite da ste se osvetili time što steĉovjeku, koji vam

unio ludilo u mozak i oĉajanje u srce, zaboli maĉ u grucBEH ili prosvirali kuršum kroz glavu? Koješta! A treba pomiiiii sliti da ĉesto baš on iziĊe kao pobjednik iz te borbe, opranu od sramote u oĉima svijeta, i da mu je naizvjestan naĉirm bog oprostio grijehove. Ne, ne - nastavi grof - ako bih j ■. : ; ikada imao da se svetim, ne bih se

svetio na taj naĉin. - Znaĉi da vi ne odobravate dvoboj ? Znaĉi da se vi n. » » ► biste borili u dvoboju? - zapita sad Albert, zaĉuĊenšt»»»« ĉuje da se iznosi jedna tako neobiĉna teorija. - O, naprotiv! - reĉe grof. - Da se dobro razumijemo

ja bih se borio u dvoboju zbog neke sitnice, zbog utjerivâHBBi nja u laţ, zbog jednog šamara, i borio bih seutolik: ••••>• bezbriţnije što bih, zahvaljujući vještini koju sam steka*»»» u svim tjelesnim vjeţbanjima idugogodišnjem navikavanju na opasnost, bio skoro siguran da ću ubiti svog protivnika. O, razumije se da bih seborio u dvoboju zbog svega toga; ali kao odmazdu za jednu potajnu, duboku, beskonaĉnu i vjeĉnu patnju, ja bih,ako je to mogućno, uzvratio istom onakvom patnjom kakva je meni nanesena: oko za oko, zub za zub, kako kaţuIstoĉnjaci, ti naši uĉitelji u svemu, ti izabranici prirode, koji su umjeli da stvore sebi ţivot od snova i raj odstvarnosti.

- Ali - reĉe Franc grofu - sa tom teorijom, koja vam daje pravo da budete i sudija i dţelat u vašoj sopstvenoj parnici, teško biste mogli da ostanete toliko umjereni da uvijek izbjegnete sili zemaljskih zakona. Mrţnja jeslijepa, gnjev je nerasudan, te onaj koji u svoju ĉašu naliva osvetu izloţiće se opasnosti da pije gorak napitak.

- Hoće ako je siromašan i nevješt; a neće ako je milionar i vješt. Uostalom, najgore što ga moţe zadesiti jeste onaj posljednji naĉin pogubljenja o kome smo maloĉas govorili, onaj koji je ĉovjekoljubiva francuska revolucija zavelaumjesto ĉereĉenja i prebijanja na toĉku. Eh! A zar taj ĉovjek mari što će biti pogubljen, ako je izvršio svoju

osvetu? Zbilja, meni je skoro ţao što, kako po svemu izgleda, taj bijedni Pepino neće biti posjeĉen, kako se tokaţe, jer biste vidjeli koliko to traje i da li zaista vrijedi da se o tome govori. Ali, ĉasti mi, gospodo, ovo je maloneobiĉan razgovor za jedan karnevalski dan. Kako je on to otpoĉeo? Ah, sad se sjećam! Vi ste mi zatraţili jednomjesto na mome prozoru. E, pa lijepo, imaćete ga! Ali najprije da sjednemo za sto, jer evo dolaze da nam jave da je sto postavljen.

I zaista, jedan sobar otvori jedna od ĉetvoro vrata na salonu i izgovori one osveštene rijeĉi:

- Al suo commodo!Oba mladića ustadoše i preĊoše u trpezariju. Za vrijeme ruĉka, koji je bio odliĉan i sluţen sa beskrajnom ceremonijalnošću, Franc oĉima potraţi Alber -tov

pogled da u njemu proĉita utisak za koji on nije sumnjao da su ga u njemu poizvele rijeĉi njihovog domaćina; ali bilo da im on u svojoj uobiĉajenoj nemarnosti nije poklonio veliku paţnju; bilo da ga je ustupak što mu ga je grof od Monte Krista uĉinio u pogledu dvoboja izmirio s njim; bilo najzad da su prethodni dogaĊaji koje smo ispriĉali,a koji su samo Francu bili poznati, pojaĉali jedino u Francu utisak grofovih izlaganja, Franc nije zapazio da je

njegov drug ma i najmanje zamišljen. Naprotiv, on se ĉastio sa ruĉkom kao ĉovjek koji je već ĉetiri ili pet mjeseci bio osuĊen na italijansku kuhinju, a to će reći na jednu od najgorih na svijetu. Što se tiĉe grofa, on bi jedva i okusio



od svakog jela, te se moglo pomisliti da je sjeo za sto sa svojim zvanicama tek da ispuni jednu duţnost koj u mu

uĉtivost nalaţe i da ĉeka da oni odu, pa da mu se iznese neko neobiĉno i naroĉito jelo.

To je i nehotiĉno podsjetilo Franca na uţas što ga je grof ulio grofici Đ..., i na njeno ubjeĊenje sa kojim je onaostala kad su se rastali, da je grof, ĉovjek koga joj je on pokazao u naspramnoj loţi, vampir. Pri kraju ruĉka Franc izvuĉe svoj ĉasovnik. - Eh - reĉe mu grof - šta vi to radite ?

- Izvinićete nas, gospodine grofe - odgovori Franc - ali mi imamo da svršimo još sijaset poslova. - Kakvih?- Mi nemamo odjela za karneval, a danas je prerušava-nje obavezno.

- Ne brinite se za to. Mi imamo, ĉini mi se, na Narodnom trgu jednu zasebnu sobu, pa ću narediti da se tamoodnesu kostimi kakve budete izvoljeli da mi naznaĉite, te ćemo se na licu mjesta maskirati. - Poslije pogubljenja? - uzviknu Franc.

- Zacijelo, poslije, za vrijeme ili prije toga, kako vi hoćete. - Pred samim gubilištem ?

- Gubilište je sastavni dio sveĉanosti. - Znate šta, gospodine grofe - reĉe Franc. - Ja sam razmislio, i zbilja vam zahvaljujem na vašoj ljubaznosti, ali ćuse zadovoljiti da primim jedno mjesto u vašim kolima, jedno mjesto na prozoru palate Rospoli, a osta-viću vam daslobodno raspolaţete mojim mjestom na prozoru prema Narodnom trgu. - Ali upozoravam vas da ćete propustiti jedan vrlo zanimljiv prizor - odgovori grof.

- Vi ćete mi ga ispriĉati - nastavi Franc - a ja sam uvjeren da će me opis iz vaših usta potresti skoro isto kao da samga gledao. Uostalom, ja sam već više puta htio da se poduhvatim da prisustvujem nekom pogubljenju, ali nikad

nisam mogao da se odluĉim. A vi, Alberte?

- Ja - odgovori vikont - ja sam vidio kad je pogubljen Kasteng; ali ĉini mi se da sam toga dana bio malo pijan. To je bio dan kad sam završio koledţ, i proveli smo noć ne znam u kojoj pivnici. - Uostalom, zato što niste uĉinili nešto u Parizu, to nije razlog da to ne uĉinite u tuĊini. Kad ĉovjek putuje, on toĉini da bi nešto nauĉio, a kad mijenja mjesto, on to ĉini da bi nešto vidio. Pomislite samo kako ćete izgledati kadvas budu zapitali: »Kako se vrše pogubljenja u Rimu?« I kad vi budete odgovorili: »Ne znam«. A osim toga, kaţuda je ovaj osuĊenik gnusna hulja, podlac koji je ubio prekladom sa ognjišta jednog dobrog sveštenika koji ga jeothranio kao svog sina. Šta, vraga! Kad neko hoće da ubije neko svešteno lice, onda treba da uzme neko pristojnijeoruţje nego što je preklad, a naroĉito kad je to svešteno lice moţda njegov otac.

Kad biste otputovali u Španiju, otišli biste da vidite borbu s bikovima, zar ne? E, pa lijepo! Zamislite da ćemogledati neku borbu; sjetite se nekadašnjih Rimljana iz Cirka, pa lovova u kojima je ubijano po trista lavova i po

stotinu ljudi. Sjetite se, dakle, onih osamdeset hiljada gledalaca koji su pljeskali, pa onih ĉednih matrona koje sudovodile tamo svoje kćeri udavaĉe, pa onih divnih vestalki bijelih ruku koje su palcem davale jedan divan maliznak koji je znaĉio: Haj'te, ne budite lijeni! Dotucite mi tog ĉovjeka koji je već skoro mrtav.

- Hoćete li ići tamo, Alberte? - reĉe Franc. - Bogme hoću, dragi moj! I ja sam osjećao isto što i vi, ali me je grofova rjeĉitost privoljela.

- Onda da idemo, kad vi to hoćete - reĉe Franc - ali dok budem išo ka Narodnom trgu, ţelim da proĊem kroz ulicuKorzo. Da li je to mogućno, gospodine grofe?

- Pješice, da; kolima ne. - E, pa lijepo! Ići ću pješice. - Je li baš neophodno da proĊete ulicom Korzo ?

- Jeste, treba nešto da vidim. - Pa dobro! ProĊimo ulicom Korzo, a kola ćemo poslati da nas ĉekaju na Narodnom trgu ulicom Babuin o.Uostalom, ni ja se neću ljutiti da proĊem ulicom Korzo, te da vidim da li su izvršena nareĊenja koja sam izdao.

- Preuzvišenosti - reĉe sobar otvarajući vrata - jedan ĉovjek obuĉen kao kaluĊer - pokajnik traţi da razgovara svama.

- Ah, da! - reĉe grof. - Znam šta je to. Gospodo, hoćete li da ponovo preĊete u salon; naći ćete tamo na stolu usredini odliĉnih cigara sa Havane, a ja ću doći k vama za koji trenutak.

Oba mlada ĉovjeka ustadoše i iziĊoše kroz jedna vrata, dok je grof, pošto im se ponovo izvinio, izlazio kroz druga.

Albert, koji je bio veliki ljubitelj cigara i koji, otkako se nalazio u Italiji, nije smatrao za malu ţrtvu što je bio lišencigara iz »Pariške kafane«, priĊe stolu i uskliknu radosno kad ugleda prave purose. - Dakle - zapita ga Franc - šta mislite o grofu od Monte Krista?

- Šta mislim! - reĉe Albert vidno iznenaĊen što mu njegov drug postavlja takvo pitaje. - Mislim da je to divan

ĉovjek, koji umije sjajno da ugosti u svome domu, koji je mnogo vidio, mnogo prouĉavao, mnogo razmišljao; koji

je, poput Brutusa, iz stojiĉarske škole, i koji - dodade on duvajući sa nasladom mlaz dima koji se uskovitla katavanici - povrh svega toga ima i izvrsnih cigara.

Takvo je bilo Albertovo mišljenje o grofu. MeĊutim, Franc je znao da Albert uobraţava kako on stvara svoje

mišljenje o ljudima tek poslije zrelog razmišljanja, te i ne pokuša da mu ga ma u ĉemu izmijeni. - Ali - reĉe mu on - jeste li zapazili nešto ĉudno? -Šta?



- Sa kolikom vas je paţnjom posmatrao?

- Mene?

- Jest, vas. Albert se zamisli.

- Eh - reĉe on sa uzdahom - nije to ništa ĉudno. Ima već skoro godinu dana otako sam otišao iz Pariza, te mora bitida moje odijelo izgleda pretpotopsko. Vjerovatno da je grof pomislio da sam palanĉanin. Razuvjerite ga, dragiprijatelju, i recite mu, molim vas, prvom prilikom da to nije nimalo taĉno.

Franc se osmjehnu. Trenutak docnije vrati se grof.- Evo me, gospodo - reĉe on - i sad sam potpuno vaš. NareĊenja su izdata; kola idu svojim putem ka Narodnomtrgu, a mi idemo svojim, ako izvolite, ulicom Korzo.

Uzmite slobodno nekoliko od tih cigara gospodine od Morserfa.

- Bogme vrlo rado - reĉe Albert - jer su vaše italijanske cigare još gore nego naše monopolske. Kad budete došli uPariz, oduţiću vam se za sve ovo. - To ne odbijam; namjeravam da odem tamo jednog dana, i pošto mi vi to dopuštate, zakucaću na vaša vrata.Hajdemo, gospodo, poĊimo, jer nemamo vremena za gubljenje; sad je dvanaest i po ĉasova, zato poĊimo.

SiĊoše sva trojica. Tada koĉijaš primi posljednja nareĊenja od svoga gospodara, pa ode ulicom Babuino, dok

pješaci poĊoše na drugu stranu preko Španskog trga i ulicom Fratina, koja ih je vodila pravo izmeĊu palate Fijanoi palate Rospoli.

Franc je netremice posmatrao prozore ove druge palate, jer nije bio zaboravio znak koji su u Koloseumu ugovorili

ĉovjek sa ogrtaĉem i Transteverac.

- Koji su vaši prozori? - zapita on grofa glasom koji je udešavao da bude što prirodniji. - Ona tri posljednja - odgovori grof sa nemarnošću u kojoj nije bilo niĉega izvještaĉenog, jer nije mogao da naslutiu kom cilju mu je to pitanje bilo postavljeno.

Francov pogled preĊe brzo na ta tri prozora. Poboĉni prozori bili su zastrti ţutom damaskom svilom, a srednjibijelom svilom sa crvenim krstom.Ĉovjek sa ogrtaĉem odrţao je svoju rijeĉ datu Transte -vercu, i sad više nije bilo sumnje da je ĉovjek sa ogrtaĉembio uistini grof.

Ta tri prozora bila su još prazna. Uostalom, svuda su se vršile pripreme; postavljene su stolice, podizale su se skele, zastirali prozori. Maske se nisu

mogle pojaviti, kola nisu mogla poĉeti da se kreću dok ne zazvoni zvono; ali se osjećalo da su maske iza svakogprozora i kola iza svake kapije.

Franc, Albert i grof su i dalje išli ulicom Korzo. Ukoliko su se pribliţavali Narodnom trgu, gomil a je bivala sve

gušća, a iznad glava te gomile vidjelo se kako se uzdiţu dvije stvari: obelisk sa krstom na vrhu, koji oznaĉava

središte trga; i ispred obeliska, taĉno ondje gdje bi se sticali pravci triju ulica, Babuine, Korzoa i Ripete, dvijenajviše grede, gubilišta, izmeĊu kojih se presijavalo polukruţno sjeĉivo mandaje. Na uglu ulice naĊoše grofovog upravnika, koji je oĉekivao svoga gospodara.

Prozor, zakupljen vjerovatno za onu preskupu cijenu koju grof nije nikako htio da saopšti svojim zvanicama,nalazio se na drugom spratu te velike palate koja leţi izmeĊu ulica Babuino i brda Pinĉija. Tu je, kao što smokazali, bila kao neka sobica za oblaĉenje iz koje se prelazilo u sobu za spavanje. Kad su zatvorili vrata sobe zaspavanje, oni koji su se nalazili u sobici za oblaĉenje, bili su potpuno izdvojeni. Po stolicama su bila razmještena

pajacka odjela od bijelog i plavog satena, najljepšega kroja. - Pošto ste mi ostavili da ja izaberem kostime - reĉe grof dvojici prijatelja - ja sam naredio da vam se spreme ovi.

Prije svega, to su najotmjenija odijela ove godine a osim toga ona su najpogodnija za konfete, pošto se na njima brašno ne zadrţava. Franc jedva da je naĉuo grofove rijeĉi, te nije moţda dostojno ocijenio ovu novu ljubaznost, jer je svu njegovu

paţnju privlaĉio izgled Narodnog trga i ona uţasna sprava koja je toga ĉasa predstavljala njegov glavni ukras.

Tada je Franc prvi put ugledao giljotinu - kaţemo giljotina jer je i rimska mandaja naĉinjena skoro isto kao i našausmrtniĉka sprava. Njeno sjeĉivo, koje ima oblik polumjeseca i koje sijeĉe svojim ispupĉenim dijelom, pada samanje visine, i to je sve.Dva ĉovjeka, sjedeći na prekretnoj dasci na koju se polaţe osuĊenik, ruĉali su oĉekujući vrijeme, i ukoliko jeFranc mogao vidjeti, jeli su hljeb i kobasice. Jedan od njih podiţe dasku, izvuĉe ispod nje bocu vina, popi malo, padodade bocu svome drugu. Ta dva ĉovjeka bili su dţelatovi pomoćnici!

Pri samom pogledu na to Franc osjeti kako mu iz korijena kose izbija znoj.OsuĊenici, prevezeni uoĉi toga dana iz Novih Tamnica u malu crkvu Santa Marija del Popolo, proveli su noć svakisa po dva sveštenika, u pogrebnoj kapeli osvijetljenoj svijećama i zatvorenoj gvozdenom rešetkom, ispred koje sušetali straţari koji su se smjenjivali svakog sata. Dvostruk red karabinjera postavljenih sa obje strane crkvenih vrata pruţao se do gubilišta, oko koga sezaokru-ţavalo, ostavljajući izmeĊu jednog i drugog reda prolaz širok otprilike dvije stope, a oko giljotine prostor sa obimom od stotinu koraka. Sav ostali dio trga bio je naĉiĉkan glavama ljudi i ţena. Mnoge ţene drţale su svoju

djecu na ramenima. Ta djeca, nadvišavajući svjetinu ĉitavim svojim gornjim dijelom tijela, bila su divno smje -štena.



Brijeg Pinĉio liĉio je na prostran amfiteatar ĉiji bi svi stepenici bili prepuni gledalaca; balkoni na dvjema crkvama

koje se nalaze na uglovima ulica Babuino i ulice Ripeta bili su zakrĉeni povlašćenim radoznalcima; stepe nice

crkvenih trijemova liĉile su na pokretan i šaren talas koji je neprekidna plima gurala ka crkvenim vr atima; a svako

ispupĉenje na zidu gdje je mogao ĉovjek da stane imalo je svoj ţivi kip. Ono što je govorio grof bilo je dakle istina: da je najzanimljivija stvar u ţivotu prizor smrti.

A meĊutim, umjesto tišine koju je izgledalo da nalaţe sveĉanost toga pr izora, iz te se gomile svijeta dizala jaka

graja saĉinjena od smijeha, pogrdnih i veselih uzvika. Jasno se vidjelo, kao što je rekao grof, da to pogubljenje nije bilo ništa drugo do poĉetak karnevala. Odjednom graja prestade kao nekom ĉarolijom, jer se vrata na crkvi otvoriše.

KaluĊeri pokajniĉkog reda, od kojih je svaki bio odjeven u sivu vreću sa otvorima samo za oĉi i drţao upaljenusvijeću u ruci, pojaviše se najprije; naprijed je išao starješina bratstva. Pozadi kaluĊera išao je ĉovjek visoka rasta. Taj je ĉovjek bio nag, izuzev što je imao platnene gaće za koje je slijeve strane bio privezan veliki noţ skriven u kaniji; na desnom ramenu nosio je teţak gvozdeni malj. Taj ĉovjek

bio je dţelat. Osim toga imao je sandale privezane pri dnu noge vrpcama.

Za dţelatom su išli, onim redom kako je trebalo da budu pogubljeni, najprije Pepino pa zatim Andreja. Pored svakoga od njih išla su dva sveštenika.

Ni jednome ni drugome nisu oĉi bile zavezane. Pepino je išao dosta ĉvrstim korakom, jer je zacijelo bio obaviješten o onome što se za njega pripremalo.

Andreju je pridrţavao za svaku ruku po jedan sveštenik. Oba osuĊenika su s vremena na vrijeme ljubila raspeće koje im je pruţao ispovjednik.

Franc osjeti, već pri tom prizoru, kako ga noge izdaju. On pogleda u Alberta. Ovaj je bio blijed kao njegova

košulja, i on jednim nesvjesnim pokretom baci daleko od sebe svoju cigaru, iako ju je bio popušio tek do polovice. Jedino je grof izgledao neosjetljiv. Štaviše, izgledalo je da lako rumenilo hoće da se probije kroz modro bljedilonjegovih obraza.

Nozdrve su mu se širile kao u zvijeri kad osjeća u vazduhu miris krvi, a njegove usne, lako razmaknute, dopuštalesu da se vide njegovi bijeli zubi, sitni i oštri kao u šakala. Pa ipak, i pored svega toga, lice mu je imalo izraz nasmješene blagosti, kakvu Franc još nikad nije na njemu vidio.

Naroĉito su njegove crne oĉi bile divne zbog njihove pitomosti i mekote. Za to vrijeme su oba osuĊenika i dalje išla ka gubilištu, i ukoliko su se pribliţavala, mog le su se sagledati crte

njihovog lica. Pepino je bio lijep mladić od dvadeset i ĉetiri do dvadeset i šest godina, lica preplanula od sunca, pogleda slobodna i neukroćena. Išao je uzdignute glave i kao da je mirisao vjetar da vidi s koje će mu strane doći

oslobodilac.Andreja je bio debeo i zdepast; njegovo podlaĉki svirepo lice nije odavalo njegovu starost, on je, meĊutim, mogaoimati oko trideset godina. U tamnici je pustio da mu poraste brada. Glava mu je padala na jedno rame, noge su mu

klecale, i ĉitavo njegovo biće kao da se pokoravalo nekom nesvjesnom kretanju u kome njegova volja već nijeimala nikakvog udjela.

- Ĉini mi se - reĉe Franc grofu - da ste me obavijestili da će biti samo jedno pogubljenje?

- Rekao sam vam istinu - odgovori on hladno.

- MeĊutim, eno dva osuĊenika. - Jest, ali od ta dva osuĊenika jedan je na pragu smrti, a drugi ima da ţivi još mnogo godina.

- Meni se ĉini da ako pomilovanje treba da doĊe, nema se još mnogo vremena za gubljenje.

- Zato, eno ga gdje dolazi. Pogledajte! - reĉe grof. Zaista, u trenutku kad je Pepino stigao do podnoţja

mandaje, jedna kaluĊer -pokajnik, koji izgleda da je bio u zadocnjenju, probi se kroz red vojnika, a oni ga nesprijeĉiše da proĊe, pa prišavši starješini bratstva, predade mu jednu hartiju previjenu naĉetvoro.

Vatreni Pepinov pogled nije propustio nijednu od ovih pojedinosti. Starješina bratstva razvi hartiju, proĉita je idiţe ruku. - Neka je blagoslovljen Gospod, i neka je slava njegovoj svetosti! - reĉe on jakim i razgovjetnim glasom. - Imapomilovanje ţivota za jednog od osuĊenih. - Pomilovanje! - uzviknu narod jednoglasno. - Ima pomilovanje!

Na tu rijeĉ »pomilovanje« Andreja kao da poskoĉi i diţe glavu. - Pomilovanje za koga? - uzviknu on. Pepino ostade nepomiĉan, nijem i zadihan. - Ima oproštaj smrtne kazne za Pepina, zvanog Roka Priori - reĉe starješina bratstva. I on pruţi hartiju kapetanu zapovjedniku karabinjera, koji je proĉita pa mu je vrati.

- Pomilovanje za Pepina! - uzviknu Andreja, potpuno otrgnut iz obamrlosti u koju kao da biješe utonuo. - Zašto pomilovanje za njega, a ne i za mene? Trebalo je da umremo zajedno; obećali su mi da će on umrijeti prije mene;nemaju pravo da samo mene ubiju; ja neću da umrem sam, ja to neću!

I on se istrţe iz ruku dvojice sveštenika, uvijajući se, urlajući, riĉući i napreţući se luĊaĉki da raskine konopce

kojima su mu ruke bile vezane.Dţelat dade znak dvojici svojih pomoćnika, koji skoĉiše pri dnu stepenica gubilišta i zgrabiše osuĊenika.



- Šta je to sad? - zapita Franc grofa.

Jer kako se sve to odigravalo na rimskom narjeĉju, on nije sasvim dobro razumio. - Šta je to? - reĉe grof. - Zar ne razumijete? To je da je ono ljudsko stvorenje koje će uskoro umrijeti bijesno zbogtoga što njegov bliţnji neće umrijeti zajedno s njim; i da bi ga ono, kad bi ga samo pustili da radi što hoće,razdiralo noktima i zubima prije nego što ga pusti da uţiva ţivot, koga će ono biti lišeno. O, ljudi, ljudi!Krokodilska raso! kako kaţe Karlo Mor - uzviknu grof ispruţajući obje pesnice prema svjetini - kako vas ja dobro

sad poznajem, i kako ste vi uvijek dostojni samih sebe!Jer u tom trenutku su se Andreja i dva dţelatova pomoćnika valjali u prašini, a osuĊenik je neprestano vikao: »Onmora da umre, ja hoću da on umre! Nemate pravo da samo mene ubijete!«

- Gledajte, gledajte! - nastavi grof hvatajući za ruku oba mladića. - Gledajte, jer, duše mi, ovo je zanimljivo. Enoĉovjeka koji se bio pomirio sa svojom sudbinom, koji je išao ka gubilištu, koji bi umro kao kukavica, to je istina,ali bi umro bez opiranja i bez optuţivanja. A znate li šta mu je davalo malo snage? Znate li šta ga je tješilo? Znatešta ga je navodilo da strpljivo ĉeka na svoje pogubljenje? To što je i neko drugi zajedno s njim ţivio u samrtnojstrepnji; što je trebalo da i neko drugi umre kao on; što je trebalo da neko drugi umre prije njega! Povedite dva

ovna ili dva vola na klanicu i objasnite nekako jednom od njih da njegov drug neće umrijeti: ovan će blejati odradosti, vo će rikati od zadovoljstva; ali ĉovjek, ĉovjek koga je bog stvorio po svome obliĉju, ĉovje k kome je bognametnuo kao prvi, kao jedini, kao najviši zakon da voli svoga bliţnjega; ĉovjek kome je bog podario glas da njimizrazi svoju misao, šta će biti njegov prvi uzvik kad sazna da je njegov drug spašen? Huljenje na boga. Neka jesvaka ĉast ĉovjeku, tome remek-djelu prirode, tome caru vasione!

I grof pršte u smijeh, ali jeziv smijeh koji je pokazivao da je on morao uţasno patiti kad je dospio dotle da se takosmije.

MeĊutim je rvanje i dalje trajalo, i bilo je grozno gledati tako što. Dva pomoćnika nosila su Andreju na gubilište;sav narod bio se okrenuo protiv njega, i dvadeset hiljada glasova vikalo je jednoglasno:

»Na smrt! Na smrt!«Franc naglo odstupi od prozora, ali ga grof ponovo uhvati za mušicu i zadrţa ga kraj prozora.

- Šta vam je sad? - reĉe mu on. - Saţalili ste se? Baš je umjesno vaše saţaljenje. Kad biste ĉuli da zavija neki bijesan pas, vi biste uzeli pušku, istrĉali biste na ulicu i ubili bez milosti iz neposredne blizine tu jadnu ţivotinju,koja je na kraju krajeva kriva samo zato što ju je ujeo neki drugi pas i što uzvraća ono što su njoj drugi uĉinili. Aevo, vi sad ţalite ĉovjeka koga nijedan drugi ĉovjek nije ujeo, a koji je meĊutim ubio svog dobrotvora, i koji, poštoviše ne moţe da ubija zato što su mu ruke vezane, hoće da sili boga da vidi kako umire njegov tamniĉki drug,njegov sapatnik! Ne, ne; gledajte, gledajte!

Ova preporuka bila je uskoro nepotrebna, jer je Franc sad bio kao opĉinjen onim uţasnim prizorom. Dva

dţela-tova pomoćnika odnijela su osuĊenika na gubilište, i tamo su ga, i pored svih njegovih upinjanja, ujedanja,uzvika, prisilili da klekne. Za to vrijeme se dţelat namjestio sa strane i zamahnuo gvozdenim maljem. Zatim, na

jedan znak, oba pomoćnika se ukloniše. OsuĊenik htjede da ustane, ali prije nego što je stigao da to uĉini, malj gaudari u lijevu sljepooĉnicu; zaĉu se potmuo i tup zvuk, i grešnik pade kao vo licem na zemlju, zatim odskoĉi iokrene se na leĊa. Tada dţelat ispusti malj, izvuĉe noţ iz pojasa, pa mu jednim potezom rasijeĉe grlo, pope mu seodmah na trbuh i poĉe da ga gazi nogama. Pri svakom pritisku mlaz krvi bi šiknuo iz osuĊenikovog vrata. Ovoga puta Franc nije više mogao da izdrţi; on ustuknu i pade na jednu fotelju upola onesviješćen.

Albert, zatvorenih oĉiju, stajao je i dalje, ali se grĉevito drţao za zavjesu na prozoru. Grof je stajao likujući kao zli anĊeo. KARNEVAL U RIMU

Kad se Franc osvijesti, vidje Alberta kako pije ĉašu vode, koja mu je, sudeći po njegovom bljedilu, bila veoma potrebna, i grofa kako već oblaĉi svoj pajacki kostim. On nesvjesno baci pogled na trg, no tamo više niĉega nije

bilo, ni gubilišta, ni dţelata, ni ţrtava; ostao je još samo narod, buĉan, uţurban, veseo; zvono sa Monte Ĉitorija,koje zvoni samo prilikom papine smrti i otvaranja maskarade, zvonilo je punim zamahom.

- Šta je? - zapita on grofa - šta se to dogodilo? - Ništa, baš ništa - reĉe grof - kao što vidite; samo je karneval poĉeo, pa treba brzo da se obuĉemo.

- Zbilja - odgovori Franc grofu - od ĉitavog onog groznog prizora ostao je samo trag jednog sna. - Pa vi niste ni vidjeli nešto drugo do jedan san, jedan ruţan san. - Dobro, ja; ali osuĊenik? - I to je bio san; samo je on ostao da i dalje spava, a vi ste se probudili; i ko bi mogao reći koji je od vas dvojice udobitku?

- Ali Pepino - zapita Franc - šta je bilo s njim?

- Pepino je razborit mladić koji nema u sebi ni trunke slavoljublja, i koji je suprotno onom obiĉaju ljudi da seuţasno ljute što svijet ne obraća paţnju na njih, bio naprotiv, ushićen kad je vidio da je paţnja svih prisutnih bilaupravljena na njegovog druga. On je sljedstveno tome iskoristio tu nepaţnju, pa je šmugnuo u gomili i izgubio se,

i nije se ĉak ni zahvalio ĉasnim sveštenicima



koji su ga pratili. Zaista, ĉovjek je veoma nezahv^v^-^ veoma sebiĉna ţivotinja. . . Ali, obucite se; evo vidElBB

vam gospodin od Morserfa daje primjer.

Zaista, Albert je navlaĉio nesvjesno svilene ĉas.«; preko svojih crnih pantalona i lakovanih cipela.

- Šta je, Alberte? - zapita Franc. - Jeste li raspollli-1 da vragolate? Hajde, odgovorite iskreno.- Nisam - reĉe on - ali sam zaista sad zadovoljan«-* sam vidio tako nešto, i sad razumijem ono što je go"**gospodin grof: da kad bi se ĉovjek morao jednom na takav prizor, onda bi ga još jedino takvi prizori da uzbude.

- A da ne raĉunamo to što se samo u takvom trenmJJ mogu prouĉavati karakteri - reĉe grof. - Već na r^rr^ stepenicigubilišta smrt otrgne ĉovjeku masku koj i nosio cijelog svog ţivota, te se onda ukaţe pravo Mora se priznati daAndrejino lice nije bilo priji sagledati ... Uh, ta gnusna hulja!.. Oblaĉimo se, gospoooc oblaĉimo se!

Bilo bi smiješno da se Franc libio i da nije slij« primjer koji su mu davala njegova dva druga. On, dj

takoĊe navuĉe svoj kostim i stavi obrazinu, koja zaci____ nije bila bljeĊa od njegovog lica. Pošto se obukoše, siĊoše na ulicu. Kola su ĉekala p*3*>*> vratima, puna konfeta i kita cvijeća.

UĊoše u povorku kola. Teško je zamisliti potpuniji preobraţaj u suprotn !; smislu od onoga koji se zaĉas bješe izvršio. Unijet—— sumornog i nijemog prizora smrti, Narodni trg je ssS pruţao sliku luĊaĉkog i buĉnog mahnitanja. Bezb>: maskiizlazilo je na ulicu, izbijajući sa svih strana, istrĉao»■mwl jući kroz vrata, silazeći kroz prozore; kola su nailazilasvim uglovima ulica prepuna pjeroa, arlekina, domino markiza, Transteveraca, nakarada, vitezova, seljaka; ags

su vikali, mlatarali rukama, bacali jaja puna brašna, konfete, kite cvijeća; napadali rijeĉima i hicima prijatelje i

tuĊince, poznate i nepoznate, a niko nije imao prava da se zbog toga ljuti niti da ĉini išta drugo osim da se smi je.Franc i Albert su bili kao ljudi koje je neko, da bi ih odvratio od neke teške tuge, odveo na neki raskalašan pir, ikoji, ukoliko više piju i opijaju se, osjećaju kako zastor izmeĊu prošlosti i sadašnjosti postaje sve neprovidniji.Njima je i dalje bilo pred oĉima, ili bolje reći oni su i dalje osjećali u sebi odbljesak onoga što su vidjeli. Alimalo-po-malo opšte pijanstvo obuze i njih, i uĉini im se da će ih njihov kolebljivi razum sasvim napustiti. Osjećalisu neku ĉudnu potrebu da i oni uĉestvuju u toj buci, u tom kretanju, u toj vrtoglavici. Jedna pregršt konfeta kojastiţe do Morserfa iz nekih obliţnjih kola, i koja, zasuvši prahom i njega i njegova dva druga, poĉe da ga pecka povratu i po ĉitavom onom dijelu lica koji nije bio zaštićen obrazinom kao da je neko bacio na njega stotinu iglica,

naposljetku ga gurnu u opštu buku u koju već bjehu sve maske koje su susretali. Sad se on uspravi u kolima izagrabi pune pregršti iz vrećica, pa svom svojom snagom i vještinom poĉe i on da baca jaja i konfete na one koji su

mu bili najbliţi. Od tog trenutka oni poĉeše da se bore. Uspomena na ono što su vidjeli prije pola sata išĉeze sasvim iz pameti tedvojice mladih ljudi, toliko im je taj šaroliki, uskomešani i luĊaĉki prizor što im je bio pred oĉima skrenuo misli na

drugu stranu. Što se tiĉe grofa od Monte Krista, izgledalo je da njega sve to, kao što smo kazali, nije ni za trenutak uzbudilo.

Doista, treba zamisliti onu veliku i lijepu ulicu Korzo, oiviĉenu od kraja do kraja palatama na ĉetiri ili petspratova, na kojima su svi balkoni zastrti ćilimima i svi prozori ukrašeni tkaninama, a na tim balkonima i prozo -

rima trista hiljada posmatraĉa, Rimljana, Italijana, stranaca koji su došli iz svih krajeva svijeta: svu onu okupljenu

aristokraciju plemićku, novĉanu, duhovnu; divne ţene koje i same podlijeţu uticaju toga prizora, naginju se preko balkona i izviruju kroz prozore, zasipaju kola koja prolaze kišom konfeta na koje im se uzvraća kitama cvijeća;vazduh zamagljen od konfeta koje padaju i cvijeća koje let i uvis; zatim na ulici jednu veselu, beskrajnu,

pomahnitalu gomilu svijeta u luĊaĉkim kostimima: dţinovske glavice kupusa koje se šetaju, bivolske glave kojeriĉu na ljudskim tijelima, pse koji kao da idu na zadnjim nogama; a usred svega toga neku masku koja se uzdiţe; iu tom iskušenju svetog Antonija koju je u svojoj mašti stvorio Kalo, zamislite jednu Astartu zanosna lika, zakojom biste htjeli da poĊete, no od koje vas odvajaju nekakvi demoni sliĉni onima što se viĊaju u snovima, pa ćeteonda imati blijedu sliku rimskog karnevala.

Kad po drugi put poĊoše natrag, grof zaustavi kola i zatraţi od svojih drugova dopuštenje da ih napusti, ostav -ljajući im kola na raspolaganje. Franc pogleda nagore: bili su naspram palate Rospoli; a na onom srednjemprozoru, koji je bio ukrašen bijelom damaskom svilom sa crvenim krstom, stajao je jedan plav domino, pod ĉijommaskom Franc bez po muke zamisli onu lepu Grkinju iz pozorišta »Argentina«. - Gospodo - reĉe grof skoĉivši na zemlju - kad vam bude dosadilo da budete glumci i kad zaţelite da opet

postanete gledaoci, vi znate da imate mjesta na mojim prozorima. A dotle, raspolaţite mojim koĉijašem, mojimkolima i mojim lakejima.Zaboravili smo da kaţemo da je grofov koĉijaš bio ozbiljno obuĉen u koţu crnog medvjeda, potpuno istu kao Odri

u komadu Medvjed i paša, i da su dva lakeja koja su sjedila pozadi kola imala kostime od zelene majmunske koţe,savršeno prilagoĊene njihovom stasu, i obrazine sa oprugama kojima su se kreveljili na prolazni ke.

Franc zahvali grofu na njegovoj ljubaznoj ponudi; a što se tiĉe Alberta, on je vragolao sa jednim punim kolimaseljanki iz okoline Rima, koja su se bila zaustavila isto kao i grofova prilikom jednog od onih tako obiĉnihsastanaka u povorkama, i on ih je udarao kitama cvijeća.

Na njegovu nesreću povorka krete dalje, i dok se on kretao ka Narodnom trgu, kola koja su bila privukla njegovu paţnju vraćala su se ka Venecijanskoj palati.



- Ah, dragi moj - reĉe on Francu - zar niste vidjeli?

- Šta? - zapita Franc.

- Eno, ona kola što odlaze puna rimskih seljanki.

- Nisam.- E, ja sam uvjeren da su to divne ţene. - Kakva šteta što ste prerušeni, dragi Alberte - reĉe Franc - jer je to bila lijepa prilika da se naplatite za vaša

ljubavna razoĉaranja! - O - odgovori on pola šaljivo pola ubijeĊeno - ja se nadam da karneval neće proći a da mi ne donese neku odštetu. I pored ove Albertove nade cio taj dan proteĉe bez druge avanture osim što su se nekoliko puta mimoišli sa kolimarimskih seljanki. Prilikom jednog od tih susreta, bilo sluĉajno ili namjerno, tek, Albertu spade obrazina s lica.

Pri ovom susretu on uze preostalo cvijeće i baci ga u njihova kola. Vjerovatno da je jednu od onih divnih ţena koje je Albert naslućivao pod gizdavim kostimom tih seljanki dirnuloto otmeno udvaranje, jer i ona, kad kola dvojice prijatelja ponovo naidoše, baci u njih kitu ljubiĉica. Albert se ţurno saţe da je uzme. Pošto Franc nije imao nikakvog razloga da vjeruje da je ona bila njemu upućena, on pusti Alberta da je prisvoji. Albert je likujuć25ĉ: u rupicu svoga kaputa, pa kola nastaviše svoj pooocr hod.

- E, bogme - reĉe mu Franc - evo poĉetkajaej« avanture! - Smijte se koliko hoćete - odgovori Alber r r zaista mislim da jeste; zato se više ne rastajem oocc;

- O, pa razumije se! - reĉe Franc smijući s.s.s.5; sad znak raspoznavanja.

Ova šala uostalom ubrzo postade stvarnos Franc i Albert, neprestano voĊeni povorkom kc susretoše kola rimskih

seljanki, ona koja je dc ljubiĉica Albertu zapljeska rukama kad je vidje^^^ rupici kaputa. - Bravo, dragi moj, bravo! - reĉe mu Fran»_» ne moţe bolje biti! Ţelite li da vas ostavim, i moţda prijatnije dabudete sami?

- Ne - reĉe Albert - ne treba da prenaglih ir«3 da se uhvatim kao neka budala na prvi znalrA-^-^ jedan sastanak pod

velikim ĉasovnikom, kaţemo za maskenbal u Operi. Ako ta lijepada nastavi u ovom pravcu, onda ćemo je sutraaaaaa« ovdje, ili, bolje reći, ona će nas pronaći, pokazati da me nijezaboravila, a ja ću vidjetfcfct radim. - Zaista, dragi moj Alberte - reĉe Franc -

kao Nestor i oprezni kao Odisej; pa ako uspije da vas pretvori u ma kakvu ţivotinji da je veoma vješta ili veomamoćna. Albert se nije prevario. Nepoznata lj&^_c jamaĉno odluĉila da toga dana ne produţa^ igru; jer iako su mladi ljudi

prošli gore-« puta, oni ne vidješe više koĉije koje su tra; su vjerovatno išĉezle u nekoj susjednoj uli

Tada poĊoše natrag u palatu Rospoli, ali je i grof bio išĉezao sa onim plavim dominom. Ona dva prozora zastrta

ţutom damaskom svilom i dalje su uostalom bila zaposjednuta liĉnostima koje je on zacijelo bilo pozvao. Tog trenutka ono isto zvono koje je objavilo poĉetak maskarade, odzvoni njen završetak. Povorka kola u uliciKorzo odmah se rasturi, i za tren oka sva kola išĉezoše u popreĉnim ulicama.

Franc i Albert su se tog trenutka nalazili prema ulici Marate.

Koĉijaš zaĊe u nju ne govoreći ništa, pa došavši na Španski trg pored palate Poli, zaustavi se pred hotelom.

Gazda Pastrini iziĊe da doĉeka svoje goste na ulazu. Prva Francova briga bila je da se obavijesti o grofu i da izrazi ţaljenje što ga nisu na vrijeme povezli, ali ga Pastrini

uspokoji rekavši mu da je grof bio naruĉio druga jedna kola za sebe, i da su ta kola otišla po njega u palatu Rospoliu ĉetiri sata. Osim toga, grof mu je stavio u duţnost da ponudi dvojici prijatelja kljuĉ njegove loţe u pozorištu»Argentina«.

Franc zapita Alberta šta on misli o tome, ali je Albert imao da ostvari neke velike zamisli prije nego što bi pomislioda ide u pozorište. Zato on, umjesto da odgovori, zapita da li bi mu gazda Pastrini mogao da dobavi nekog krojaĉa. - Krojaĉa? - zapita hotelijer. - A radi ĉega?

- Da nam odsad pa do sutra sašije odijela rimskih seljaka što ljepše moţe - reĉe Albert. Gazda Pastrini zavrtje glavom.

- Da vam sašije odsad do sutra dva para odijela! -uzviknu on. - E, to je, neka mi oproste vaše preuzvišenosti, pravofrancusko pitanje. Dva para odijela! I to sad kad još za nedjelju dana ne biste zacijelo našli nijednog krojaĉa koji bi

pristao da prišije šest dugmeta na prsluk, pa makar mu platili za svako dugme po talir!

- Onda znaĉi da treba da se odreknem da nabavim odijela kakva ţelim?

- Ne, jer mi imamo gotovih takvih odijela. Dopustite mi da se ja za to pobrinem, pa ćete sutra, kad se probudite,naći ĉitavu zbirku šešira, kaputa i ĉakšira kojima ćete biti zadovoljni.

- Dragi moj - reĉe Franc Albertu - oslonimo se na našeg domaćina, jer nam je on već dokazao da je ĉovjek koji seumije snaći; veĉerajmo dakle mirno, a poslije veĉere ćemo otići da gledamo Italijanku u Alţiru.

- Dobro, gledaćemo Italijanku u Alţiru - reĉe Albert. - Ali nemojte zaboraviti, gazda Pastrini, da ja i gospodin -

nastavi on pokazujući na Franca - pridajemo najveću vaţnost da imamo sutra odijela koja smo vam traţili.

Hotelijer uvjeri još jedanput svoje goste da ne treba ništa da se brinu i da će biti usluţeni kako ţele, a poslije toga

se Franc i Albert popeše u svoje sobe da se otarase svojih pajackih kostima. Albert, skinuvši svoj, skloni najbriţljivije svoju kitu ljubiĉica, jer je to bio njegov znak raspoznavanja za sutradan.



Dva prijatelja sjedoše za sto. Ali dok je veĉerao, Albert se nije mogao uzdrţati da ne istakne znatnu razliku uvještini izmeĊu kuvara gazda-Pastrinijevog i kuvara grofa od Monte Krista. MeĊutim, istina primora Franca da

prizna, i pored izvjesnih predubjeĊenja koja izgleda da je imao protiv grofa, da to uporeĊivanje nije išlo u prilogkuvara gazda-Pastrinija.Pri kraju objeda sobar zapita u koliko sati mladi ljudi ţele da doĊu kola. Albert i Franc se pogledaše, bojeći sezaista da ne budu na dosadi. Sobar razumjede šta oni misle.

- Njegova preuzvišenost grof od Monte Krista - reĉe im on - izdao je jasno nareĊenje da kola ostanu cijelog danana raspolaganju vašim gospodstvima; vaša gospodstva mogu dakle da raspolaţu njima bez bojazni da će biti nadosadi.

Mladi ljudi odluĉiše da do kraja iskoriste grofovu ljubaznost i narediše da se kola upregnu dok oni buduzamjenjivali veĉernjim odijelom svoje dnevno, ma kako malo da je ono bilo izguţvano u mnogobrojnim borbamakoje su vodili.

Pošto preduzeše ovu mjeru predostroţnosti, otidoše u pozoriše »Argentina« i smjestiše se u grofovu loţu. Za vrijeme prvog ĉina grofica Đ,. . . uĊe u svoju. Njen prvi pogled bio je upravljen na onu stranu gdje je sinoćvidjela grofa, tako da ona ugleda Franca i Alberta u loţi onoga o kome je prije dvadeset i ĉetiri ĉasa izrazila Francuonako neobiĉno mišljenje.

Njen mali dogled bio je uperen u Franca tako uporno da on uvidje jasno da bi bilo svirepo ako bi još duţe oklijevaoda zadovolji njenu radoznalost. Zato, koristeći se povlasticom koju imaju gledaoci u italijanskim pozori -štima, akoja im dopušta da od gledališta naĉine svoje salone za prijem, dva prijatelja napustiše loţu i odoše da ukazu

poštovanje grofici. Tek što uĊoše u njenu loţu, a ona već dade znak Francu da sjedne na poĉasno mjesto.

Ovog puta Albert sjede pozadi.

- Tako, dakle! - reĉe ona jedva dajući Francu vremena da sjedne. - Izgleda da niste imali nikakva preĉa posla negoda se upoznate s novim lordom Rutvenom i da postanete najbolji prijatelji.- Iako nismo toliko odmakli u meĊusobnoj prisnosti koliko vi to kaţete, ja ne mogu odricati, gospoĊo grofice

- odgovori Franc - da nismo cijelog dana zloupotrebljavali njegovu ljubaznost.

- Kako cijelog dana?

- Bogme, to je taĉno reĉeno: jutros smo prihvatili njegov poziv na ruĉak, za vrijeme ĉitave maskarade jurili smo poKorzou u njegovim kolima, i najzad veĉeras smo došli na predstavu u njegovu loţu. - Znaĉi da ste ga poznavali ?

- Da i ne.

- Kako to?

- To je dugaĉka priĉa. - Koju ćete mi ispriĉati?

- Ona bi vas suviše uplašila. - Baš zato. - Priĉekajte bar da ta priĉa dobije neki rasplet.

- Dobro, ja volim priĉe koje imaju završetak. A dotle, kako ste s njim stupili u vezu? Ko vas je predstavio?

- Niko. Naprotiv, on se predstavio nama.

- Kad to?

- Sinoć, kad sam otišao od vas. - Ĉijim posredovanjem?

- O, boţe moj, vrlo prozaiĉnim posredovanjem našega hotelijera. - On dakle stanuje u hotelu »London«, kao i vi?- I to ne samo u istom hotelu nego i na istom spratu.

- Kako se on zove ? Jer vi jamaĉno znate njegovo ime ? - Razumije se: grof od Monte Krista.

- Kakvo je to sad ime? To valjda nije ime neke porodice ?- Ne, to je ime jednog ostrva koje je on kupio.

- I on je grof?

- Toskanski grof.

- Najzad, progutaćemo i toga kao i ostale - nastavi grofica, koja je bila iz jedne od najstarijih porodica iz okolineVenecije. - A kakav je uostalom taj ĉovjek?

- Zapitajte vikonta od Morserfa.

- Ĉujete li, gospodine, upućuju me na vas - reĉe grofica. - Bili bismo nezahvalni kad ne bismo smatrali da je divan, gospoĊo - odgovori Albert. - Nijedan dugogodišnji

prijatelj ne bi uĉinio za nas više nego što je on uĉinio, i to sa ljupkošću, obazrivošću i uĉtivošću koje zbilja pokazuju da je to otmen ĉovjek.



- Eh! - reĉe grofica smijući se. - Vidjećete da je taj moj vampir prosto naprosto neki novi bogataš koji ţeli da seopravda za svoje milione, i koji je prisvojio Larin pogled da ga ne bi pomiješali sa gospodinom Rotšildom. A ona?Jeste li je vidjeli?

- Ko to ona? - zapita Franc osmjehujući se. - Sinoćna lijepa Grkinja. - Ne. Mi smo, ĉini mi se, ĉuli zvuk njenih gusala, ali je ona ostala potpuno nevidljiva.

- To jest, kad kaţete nevidljiva, dragi moj Franc - reĉe Albert - to je samo zato da biste se naĉinili tajanstveni. Akomislite da je bio onaj plavi domino što je bio na prozoru zastrtom bijelom damaskom svilom? - A gdje se nalazio taj prozor zastrt bijelom damaskom svilom? - zapita grofica.

- Na palati Rospoli.

- Grof je, dakle, imao tri prozora na palati Rospoli?

- Da. Jeste li prošli ulicom Korzo?

- Razumije se.

- E, pa eto! Zapazili ste dva prozora zastrta ţutom damaskom svilom i jedan zastrt bijelom, sa crvenim krstom? Ta

tri prozora bila su grofova.

- Gle, pa to znaĉi da je taj ĉovjek neki nabob? Znate li vi koliko je trebalo platiti za tri onakva prozora za tri danakarnevala, i to u palati Rospoli, što će reći na najljepšem mjestu Korzoa?

- Dvjesta do trista rimskih talira.

- Recite bolje dvije do tri hiljade.

- Vraga!- A da li njemu ono ostrvo donosi taj lijepi prihod?

- Njegovo ostrvo? Ono ne donosi ni pet para.

- Pa zašto ga je onda kupio?

- Iz ćefa. - Znaĉi da je to neki osobenjak?

- Istina je - reĉe Albert - da mi se on uĉinio priliĉno nastran. Kad bi on stanovao u Parizu i kad bi posjećivao naša pozorišta, ja bih vam, dragi moj, rekao da je to ili neka nezgrapna šaljivĉina koja hoće da se razmeće, ili da je toneki jadnik koga je knjiţevnost zaludjela; jer, zaista, on je jutros naĉinio nekoliko ispada dostojnih Didijea iliAntonija.

Tog trenutka uĊe neki posjetilac, te Franc, prema obiĉaju, ustupi mjesto došljaku. Ovaj dogaĊaj pored mijenjanjamjesta, imao je i tu posljedicu da je promijenio predmet razgovora.

Poslije jednog sata dva prijatelja vratiše se u hotel. Gazda Pastrini se već bio pobrinuo za njihove sutrašnje

kostime i obeća im da će biti zadovoljni njegovom oštroumnom revnošću. I zaista, sutradan u devet ĉasova on uĊe u Francovu sobu sa jednim krojaĉem koji je nosio osam do deset odijelaseljaka iz okoline Rima. Dva prijatelja odabraše dva ista, koja su odgovarala pribliţno njihovom rastu, i naloţišesvome domaćinu da im se prišije dvadesetak metara traka na svaki šešir i da im se nabave dvije od onih divnih

svilenih tkanica sa popreĉnim prugama i ţivim bojama kojima se ljudi iz naroda obiĉno opasuju o praznicima.

Albert je jedva ĉekao da vidi kako će mu stajati to novo odijelo: kaput i ĉakšire od plave kadife, vezene ĉarape,ci pele sa velikim kopĉama i svilen prsluk. Albert je uostalom, mogao samo da izgleda još ljepše u tomţivotopisnom odijelu; zato, kad tkanice stigoše njegov lijepi struk, i kad mu sa malo nakrivljenog šešira padošeĉitavi talasi traka po ramenu, Franc je bio primoran da prizna da ĉesto narodna nošnja mnogo doprinosi rasnojljepoti koju pripisujemo izvjesnim narodima. Zar Turci, koji su nekada izgledali onako ţivopisno u svojim dugaĉ-

kim anterijama ţivih boja, nisu sada rugobni sa njihovim plavim i zakopĉanim redengotima i fesovima, zbog kojih

liĉe na boce vina sa crvenim zapušaĉem? Franc iskaza svoje divljenje Albertu, koji se i bez toga, stojeći pred ogledalom, osmjehivao sa izrazom zadovolj -

stva, koji je jasno pokazivao šta on o sebi misli. U tom trenutku uĊe grof od Monte Krista.

- Gospodo - reĉe im on - ma koliko da je prijatno imati druga u veselju, sloboda je još prijatnija, te sam došao davam kaţem da vam danas i narednih dana ostavljam na slobodno raspolaganje kola kojima ste se juĉe posluţili.

Naš domaćin vam je jamaĉno rekao da imam troja ili ĉetvora kola na ĉuvanju kod njega, pa me vi dakle nećeteniĉega lišiti, zato se sluţite njima slobodno, bilo da idete na zabave, bilo da svršavate svoje poslove. Naše mjestosastanka, ako imamo nešto da se dogovorimo, biće u palati Rospoli. Oba mlada ĉovjeka htjedoše da mu ponešto napomenu, ali nisu zista imali nikakvog opravdanog razloga da odbijutu ponudu koja im je, uostalom, bila prijatna. Zato oni naposljetku pristadoše. Grof od Monte Krista ostade s njima otprilike ĉetvrt ĉasa, razgovarajući o sebi veoma odrešito. On je, kao što se todosad moglo zapaziti, bio vrlo upoznat sa knjiţevnošću svih zemalja. Jedan pogled baĉen na zidove njego vogsalona dokazao je Francu i Albertu da je on bio ljubitelj slika. Nekoliko skromnih rijeĉi koje je uzgred ubacio

pokazale su im da mu ni nauĉna znanja nisu nepoznata, a naroĉito je izgledalo da se posebno bavio hernijom.



Dva prijatelja nisu se usuĊivala da uzvrate grofu ruĉak koji je on njima priredio, jer bi bila odveć gruba šala ponuditi mu u naknadu za njegovu odliĉnu gozbu, vrlo osrednji jelovnik gazda-Pastrinija. Oni mu to rekošesasvim iskreno, i on primi njihovo izvinjenje kao ĉovjek koji cijeni njihovu njeţnu paţnju. Albert je bio ushićen grof ovim otmenim ponašanjem, i samo mu je grof ovo nauĉno znanje smetalo da u njemuvidi pravog plemića. Naroĉito ga je sloboda da potpuno raspolaţe kolima ispunjavala radošću, jer je on imaosvojih planova u odnosu na njegove ljupke seljanke; a kako su se one sinoć pojavile pred n jim u veoma otmjenim

koĉijama, i njemu je godilo da u tom pogledu i dalje izgleda da je ravan njima. U jedan i po sat po podne oba mladića siĊoše. Koĉijašu i lakejima palo ne na pamet da obuku svoje livjere prekoonih ţivotinjskih koţa, te su sad izgledali još mnogo smješniji nego sinoć, i zbog toga dobiše mnogo pohvala odFranca i Alberta.

Albert je sentimentalno zadjenuo svoju uvelu kiticu ljubiĉica u rupicu revera.

Na prvi zvuk zvona oni poĊoše i jurnuše u ulicu Korzo kroz ulicu Vitorija. Prilikom drugog prolaska, jedna kita svjeţih ljubiĉica, koja je poletjela iz jednih koĉija punih pajackinja, pade ugrofove koĉije i pokaza Albertu da su, poput njega i njegovog prijatelja, one sinoćne seljanke promijenile odijelo,i da su, bilo sluĉajno ili podstaknute istim osjećanjem koje je njega natjeralo da tako postupi i da se iz kavaljerstva

obuĉe kao one, i one obukle odijelo kao što je juĉe bilo njegovo. Albert zadjenu tu novu kiticu umjesto one prve, ali zadrţa uvelu kiticu u ruci, pa kad ponovo susrete koĉiju ,

prinese je zaljubljeno svojim usnama, što je izgleda mnogo razveselilo ne samo onu koja mu je tu kiticu biladobacila nego i njene vragolaste drugarice.

Taj dan nije bio manje buĉan od juĉerašnjeg, pa je ĉak vjerovatno da bi neki paţljivi posmatraĉ zapaz io da su sevika i veselost još i povećale. Jednog trenutka ugledaše grofa na njegovom prozoru, ali kad kola ponovo proĊošetuda, njega već nije bilo. Razumije se samo po sebi da je vragolanje izmeĊu Alberta i one pajackinje sa kiticom ljubiĉica potrajalo cijeloga

dana.Uveĉe, kad se vratio u hotel, Franc zateĉe jedno pismo iz francuske ambasade u kome su mu javljali da će imatiĉast da sutradan bude primljen kod njegove svetosti. Prilikom svakog ranijeg putovanja u Rim, on je molio za tumilost i dobivao je; i isto toliko iz vjerskih osjećanja koliko iz zahvalnosti, on nije htio da ne uĉini podvorenje jednom od poslanika svetoga Petra, koji je dao rijedak primjer svih vrlina.On, dakle, nije mogao toga dana da misli na karneval, jer i pored sve dobrote kojom je svoju veliĉinu okruţio onaj

plemeniti i sveti starac koji se zove Grgur XVI, ipak ĉovjek osjeća uvijek poštovanje puno dubokog uzbuĊenjakad se sprema da se pokloni pred njim.

Kad je izišao iz Vatikana, Franc se vratio pravo u hotel, izbjegavajući ĉak da proĊe ulicom Korzo. On je nosio u

sebi ĉitavo blago poboţnih misli, za koje bi dodir sa luĊaĉkim veseljem maskarada bio obesvećenje. U pet sati i deset minuta Albert se vrati. Bio je sav radostan, jer je pajackinja ponovo obukla svoju seljaĉku nošnju,i kad se susrela sa Albertovim koĉijama, podigla je svoju obrazinu.

Bila je divna.

Franc izrazi Albertu svoje najiskrenije ĉestitanje, a ovaj ga primi kao ĉovjek kome to po pravu pripada. On reĉe da je zapazio, po izvjesnim znacima nedostiţne otmenosti, da je njegova nepoznata ljepotica zacijelo iz najvišiharistokratskih krugova.

Bio je riješen da joj sutradan piše. Franc, dok je slušao to povjerljivo saopštenje, zapazio je da Albert kao da je imao nešto da ga pita, a da se ipak usteţe da mu postavi to pitanje. Franc poĉe navaljivati, izjavljujući mu unaprijed da je spreman da za njegovusreću podnese sve ţrtve koje su u njegovoj moći. Albert pusti da ga on moli taman koliko je zahtijevala prijateljskauĉtivost, a zatim naposljetku priznade da bi mu Franc uĉinio uslugu ako bi sutradan ostavio koĉije samo njemu. Albert je smatrao da je lijepa seljanka samo zbog otsustva njegovog prijatelja pokazala preveliku dobrotu da

podigne svoju obrazinu.Razumije se da Franc nije bio toliko sebiĉan da zaustavi Alberta usred jedne ljubavne avanture, koja je obećavalada bude, u isti mah, i vrlo prijatna za njegovu radoznalost i vrlo laskava za njegovo samoljublje. On je dovoljno

poznavao govorljivost svoga dobrog prijatelja, te je bio siguran da će mu on saopštavati i najmanje pojedinosti

svoje ljubavne avanture. A kako za te dvije ili tri godine otkako je putovao po Italiji u svim pravcima on sam ĉak nije nikad ni imao priliku da zapoĉne sliĉnu avanturu za svoj raĉun, Francu nije bilo neprijatno da sazna kako sedogaĊaji razvijaju u takvom sluĉaju. On stoga obeća Albertu da će se zadovoljiti da posmatra sveĉanost sa prozora palate Rospoli. I zaista, on sutradan vidje Alberta kako prolazi tamo i ovamo. Imao je ogromnu kitu cvijeća, kojoj je vjerovatno

bio stavio u duţnost da bude nosilac njegovog ljubavnog pisma. Ta vjerovatnost pretvori se u izvjesnost kad Franc

ugleda tu istu kitu cvijeća, koja se lako mogla poznati po jednom krugu bijelih kamelija, u rukama jedne divne pajackinje obuĉene u ruţiĉasto satensko ruho. Zato te veĉeri nije to više bila radost, nego pravo ushićenje. Albert nije ni sumnjao da će mu nepoznata ljepotica

odgovoriti na isti naĉin. Franc iziĊe u susret njegovim ţeljama rekavši mu da ga sva ta buka zamara i da je riješioda provede sutrašnji dan pregledajući svoj album i biljeţeći svoje opaske.



Uostalom, Albert se nije bio prevario u svojim predviĊanjima, jer sutradan uveĉe Franc ga vidje kako jednimskokom upade u njegovu sobu, tresući nesvjesno jednim listićem hartije koji je drţao za jedan ugao.

- Dakle - reĉe on - jesam li se prevario?

- Ona je odgovorila? - uzviknu Franc.- Ĉitajte. Ova rijeĉ bila je izgovorena naglaskom koji je nemogućno opisati. Franc uze pisamce i proĉita:

U utorak uveĉe, u sedam sati, siĊite iz svojih kola naspram ulice Pontefiĉi i poĊite za rimskom seljankom koja ćevam istrgnuti vaš mokoleto. Kad stignete na prvu stepenicu crkve San—Đakomo, pobrinite se, da bi vas onamogla raspoznati, da priveţete jednu ruţiĉastu traku na rame vašeg pajackog kostima.

Odsad pa do tog trenutka nećete me vidjeti. Postojanost i ćutanje. - Dakle - reĉe on Francu kad ovaj završi ĉitanje - šta mislite o ovome, dragi prijatelju?

- Pa ja mislim - odgovori Franc - da ovaj dogaĊaj sve više liĉi na jednu veoma prijatnu avanturu. - To je i moje mišljenje - reĉe Albert - i ja se mnogo bojim da ćete vi otići sami na bal kod vojvode od Braĉijana. Franc i Albert su toga jutra dobili svaki po jednu pozivnicu od toga ĉuvenog rimskog bankara. - Pazite, dragi moj Alberte - reĉe Franc - sva će aristokracija biti kod vojvode; te ako je vaša nepoznata ljepoticazista aristokratkinja, ona neće moći da se tamo ne pojavi. - Pojavila se ona tamo ili ne, ja zadrţavam svoje mišljenje o njoj - odgovori Albert. - Vi ste proĉitali pisamce ?

- Jesam.

- Vama je poznato kakvo bijedno obrazovanje dobivaju u Italiji ţene iz mezzo ceto? Tako se tamo naziva graĊanski staleţ. - Da - odgovori opet Franc.

- E, onda proĉitajte ponovo ovo pismo, obratite paţnju na rukopis i potraţite mi makar ijednu jeziĉnu ilipravopisnu grešku. Zaista, rukopis je bio divan a pravopis besprijekoran.

- Vi ste ljubimac sudbine - reĉe Franc Albertu vraćajući mu ponovo pismo. - Smijte se vi koliko god hoćete, šalite se do mile volje - prihvati Albert - ja sam zaljubljen.

- Oh, zaboga, pa vi me plašite! - uzviknu Franc. - I ja vidim da ću ne samo ići sam na bal kod vojvode od Braĉijana,nego da ću moţda i da se sam vratim u Firencu. - Stvarno, ako je moja neznanka isto onoliko ljubazna koliko je lijepa, ja vam izjavljujem da ću se nastaniti u Rimunajmanje za šest nedjelja. Ja oboţavam Rim, a uostalom ja sam oduvijek imao veliku naklonost prema arheologiji. - Eto, još jedan ili dva susreta kao ovaj, pa se poslije toga ne brinem da ću vas vidjeti kao ĉlana Akademije starina

i knjiţevnosti. Nema sumnje da bi Albert ozbiljno raspravljao o svojim pravima na akademsku fotelju, ali doĊoše da javemladićima da je sto postavljen. MeĊutim, ljubav nije nimalo smetala Albertovom apetitu. On se, dakle, poţuri kaoi njegov prijatelj da sjedne za sto, ostavljajući da nastavi tu raspravu poslije veĉere. Poslije veĉere prijaviše grofa od Monte Krista. Već dva dana ga mladići nisu vidjeli. Nekakav posao, kazao jegazda Pastrini, pozvao ga je u Ĉivita-Vekiju. On je otputovao uoĉi toga dana i vratio se tek prije jednog ĉasa. Grof je bio divan; bilo što je pazio na sebe, ili što ova prilika nije pobuĊivala u njemu ona ţuĉna osjećanja koja suse u izvjesnim prilikama ispoljila nekoliko puta u njegovim ogorĉenim rijeĉima, on se ponašao skoro sasvim

prirodno. Taj ĉovjek bio je za Franca prava zagonetka. Grof nije mogao sumnjati da ga je taj mladi putnik

prepoznao; pa ipak, otkako su se ponovo susreli, on nijednom svojom rijeĉju nije pokazao da se sjeća da ga jevidio i na nekom drugom mjestu. A Franc, opet, ma koliko da je ţelio da ga pods jeti na njihov prvi susret, ipak nije

mogao to da uĉini bojeći se da se ne zamjeri ĉovjeku koji je njega i njegovog prijatelja obasuo ljubaznošću. Zatoon i dalje ostade isto onako uzdrţljiv kao i grof.

Grof je saznao da su dva prijatelja htjela da uzmu jednu loţu u pozorištu »Argentina«, ali da im je odgovoreno da je sve rasprodate

Usljed toga on im je donio kljuĉ svoje loţe; to je bar bio prividan uzrok njegove posjete. Franc i Albert su se donekle opirali, govoreći kako se boje da će ga time lišiti njegove loţe; ali im grof odgovori da

pošto on te veĉeri ide u pozorište »Pali«, to bi njegova loţa u pozorištu »Argentina« ostala prazna ako je oni ne biiskoristili.

Ovo tvrĊenje privoli dva prijatelja da prime ponudu. Franc se skoro bio navikao na grof ovo bljedilo, koje ga je onoliko iznenadilo kad ga je prvi put vidio. On nije

mogao da ne prizna ljepotu njegovog strogog lica, ĉije je bljedilo bilo jedini nedostatak ili moţda glavna njegovavrijednost. Kao pravi Bajronov junak, Franc nije mogao-nećemo reći- da vidi nego i samo da pomisli na njega a da

ne zamisli to sjetno lice na Manfredovim ramenima ili pod Larinom kapom. On je imao na ĉelu onu boru kojapokazuje da ga neprestano mori neka gorka misao; imao je vatrene oĉi koje ĉitaju i najskrivenije misli; imao jegorda i podrugljiva usta koja daju rijeĉima što iz njih izlaze onu naroĉitu izrazitost zbog koje se one duboko

urezuju u pamćenje onih koji ih slušaju.



Grof nije više bio mlad; imao je najmanje ĉetrdeset godina, a ipak se sasvim jasno moglo vidjeti da je stvoren da

nadmašuje i mladiće meĊu kojima bi se nalazio. Uistinu, to je dolazilo otuda što je grof, izgleda, imao sposobnostda opĉini ĉovjeka, a to je bila i posljednja njegova sliĉnost sa fantastiĉnim junaci ma engleskog pjesnika.

Albert nije prestajao da govori o tome koliko su on i Franc bili srećni što su naišli na takvog ĉovjeka. Franc je biomanje ushićen, ali je ipak podlegao uticaju što ga jedan viši ĉovjek vrši nad onima koji ga okruţuju.

On je razmišljao o namjeri koju je grof iskazao nekoliko puta da ide u Pariz, i nije sumnjao da će grof svojim

neobiĉnim licem i ogromnim bogatstvom proizvesti tamo najveći utisak. A meĊutim on nije ţelio da bude u Parizu kad grof tamo doĊe. Veĉe proteĉe kao što obiĉno veĉeri protiĉu u pozori-štima u Italiji, ne u slušanju pjevaĉa, nego u pravljenju posjetai ćaskanju. Grofica Đ. . . htjela je da povede razgovor o grofu, ali joj Franc nagovjesti da ima da joj saopšti neštomnogo novije, te i pored sve laţne skromnosti koju je Albert pokazivao, on ispriĉa grofici veliki dogaĊaj koji jeveć tri dana bio glavni predmet kojim su se dva prijatelja bavila. Kako ovakvi ljubavni zapleti nisu rijetki u Italiji, bar ako bi se vjerovalo priĉanju putnika, grofica se ni najma nje

nije pravila kao da ne vjeruje u to, već je ĉestitala Albertu što je zapoĉeo jednu avanturu koja je obećavala da sezavrši tako povoljno. Rastadoše se obećavajući jedno drugome da će se opet naći na balu kod vojvode od Braĉijana, na koji je cio Rimbio pozvan.

Dama sa kitom ljubiĉica odrţala je svoje obećanje, jer ni sutradan ni dva dana kasnije nije dala Albertu ni znaka osebi.

Naposljetku doĊe i utorak, posljednji i najbuĉniji dan karnevala. U utorak se pozorišta otvoriše u deset sati prije podne; jer ĉim proĊe osam sati uveĉe, ulazi se u veliki post. U utorak svi oni koji iz nedostatka vremena, novca iliraspoloţenja nisu uĉestvovali u prethodnim sveĉanostima, miješaju se sad u to razuzdano veselje, puštaju da ihponese taj mahniti pir i doprinose svoj udio vike i dţilitanja u opštu buku i mahnitanje. Od dva pa do pet sati Franc i Albert su se vozili u opštoj povorci, bacajući uzajamno pregršti konfeta na kola usuprotnoj povorci i na pješake koji su se provlaĉili izmeĊu konjskih nogu, izmeĊu kolskih toĉk ova; a ipak se usred

tog uţasnog meteţa ne dogodi nijedan nesrećan sluĉaj, ne izbi nijedna svaĊa, nijedna tuĉa. Italijani su izvrstannarod u tom pogledu. Sveĉanosti su za njih zaista sveĉanosti. Pisac ove povijesti, koji je boravio u Italiji pet ili šestgodina, ne sjeća se da je ikada vidio da je neka sveĉanost poremećena ma i jednim od onih dogaĊaja koji su kodnas neminovna pojava na javnim svetkovinama.

Albert je likovao u svom pajackom kostimu. On je na ramenu imao mašnu od ruţiĉaste trake ĉiji su mu krajevi

padali do listova nogu. Da se ne bi stvorila ma kakva zabuna izmeĊu njega i Franca, ovaj je zadrţao na sebi odijelorimskog seljaka.

Što je više dan odmicao, sve je jaĉa bivala buka i graja; nije bilo ni na jednoj uliĉnoj ploĉi, ni u jednim od toli kihkola, ni na jednom od svih prozora makar ijednih usta koja su ostala nijema, ma ijedne ruke koja je ostala

nepokretna. Bila je to zaista ljudska bura sastavljena od grmljavine uzvika, od kiše konfeta, jaja, pomorandţi icvijeća. U tri sata pucanj prangija, ispaljenih istovremeno i na Narodnom trgu i pred palatom Venecija, probijajući seteškom mukom kroz tu uţasnu buku, objavi da će trke otpoĉeti. Trke, kao i mokoli, jesu jedna od posebnih epizoda u posljednjim danima karnevala. Na pucanj prangija kola se

istog trenutka rasturiše i skloniše svaka u poneku popreĉnu ulicu, najbliţu mjestu gdje su se prije toga nalazila.

Svi ti pokreti izvode se uostalom sa nepojmljivom vještinom i ĉudesnom brzinom, a policija se pri tom ninajmanje ne brine da svakome oznaĉi mjesto ili da svakome odredi kojim će putem da proĊe. Pješaci se pribiše uz palate, a zatim se zaĉu jak topot konja i zveka kanija od sabalja.

Jedan odred karabinjera, po petnaest u redu, jurnili su trkom ĉitavom širinom ulice Korzo, koji su ĉistili da binaĉinili mjesto trkaĉkim konjima. Kad odred stiţe do palate Venecije, odjek drugog plotuna prangija objavi da je

ulica slobodna za prolaz.Skoro odmah zatim, usred ogromne, opšte, neĉuvene graje, vidjelo se kako projuriše kao sjenke sedam do osamkonja razdraţenih poklicima trista hiljada osoba i gvozdenim bodljikavim kuglicama koje su im odskakale poleĊima. Zatim top sa tvrĊave Sant-AnĊelo ispali tri metka, da bi objavio da je konj broj tri pobijedio. Odmah zatim, bez drugog signala osim ovoga, kola se ponovo kretoše, pritiĉući opet ka Korzou, izbijajući iz svihulica kao bujice koje su trenutno bile zaustavljene, i koje sve skupa ponovo jure u rijeĉno korito ispunjavajući ga,

pa ogromna rijeka opet poteĉe brţe neko ikad svojim tokom izmeĊu dviju gran itnih obala.Samo, sada se i druga jedna graja i kretanje umiješa u tu gomilu; prodavci mokolija bjehu stupili u dejstvo.

Mokoli ili mokoleti su svijeće razne veliĉine, poĉev od uskršnjih svijeća do koturastih svijećica, i koje pobuĊuju uuĉesnicima velikog prizora, kojim se završava rimskim karneval, dvije suprotne brige:

1 - da saĉuvaju upaljen svoj mokoleto 2 - da ugase tuĊ mokoleto. Sa mokoletima je isto kao i sa ţivotom: ĉovjek još nije pronašao drugi naĉin osim jednog da ga preda dalje, i taj

jedini naĉin dobio je od boga. Ali je on pronašao hiljadu naĉina da ga oduzme; istina, pri ovom završnom poslu Ċavo mu je malo pomogao.



Mokoleto se pripaljuje kad se pribliţi ma kakvom plamenu. Ali ko će opisati hiljade naĉina izmišljenih da se ugasi mokoleto: dţinovske duvaljke, ogromna gasila, nadljudske

lepeze?

Svako, dakle, pohita da kupi mokolete, pa i Franc £ i Iz Albert. Noć se brzo bliţila; i već uz uzvik: »Mokoli!« koji jcz^ţzzz

ponavljalo hiljadu prodavaĉa, nekoliko zvijezda zasvije-

tleše iznad gomile. To je bio kao neki znak.Poslije deset minuta pedeset hiljada svjetiljki zahlistašp------

dolazeći od palate Venecije do Narodnog trga i vraćajući ifi: se od Narodnog trga ka palati Veneciji.

Pomislilo bi se da je to neka sveĉanost lutaliĉk ihrunc sjetlosti.

Ne moţe se zamisliti taj prizor ako ga ĉovjek nije vidio. Zamislite da su se sve zvijezde odvojile od neba i sišlr ------na zemlju da se izmješaju u luĊaĉkoj igri. A sve to pratila je vika kakvu još nikad ljudsko uho nije^s^ ĉulo na ostalom dijelu zemljine kugle.

Naroĉito u tom trenutku ne postoje više društvene00^ razlike. Nosaĉ se prikaĉi uz kneza, knez uz Transteverca_ ___ Transteverac uz graĊanina, i svaki duva, gasi, pripaljuje ponovo. Da se stari Eol pojavio u tom trenutku, bio biproglašen za kralja mokolija, a sjeverac za prirodnop«* nasljednika te krune.

Ta luĊaĉka i plamena trka potraj a otprilike dva sata——— ulica Korzo bila je osvijetljena kao usred dana, te su st

— —— jasno vidjela lica posmatraĉa sve do trećeg i ĉetvrtogsês sprata.

Svakih pet minuta Albert je izvlaĉio svoj ĉasovnik naposljetku on pokaza sedam sati. Dva prijatelja su se nalazila baš naspram ulice Pontefiĉi_ Albert iskoĉi iz koĉija, drţeći svoj mokoleto u ruci.

Nekoliko maski htjedoše da mu priĊu da bi mu gj ugasile ili otele; ali kao vješt bokser, Albert ih posh jednog po jednog da se kotrljaju na deset koraka oc njega, trĉeći i dalje prema crkvi San -Đakomo. Stepenice su bile prepune radoznalaca i maski koje su se utrkivale ko će kome da istrgne svjetiljku iz ruku. Franc

je pratio pogledom Alberta i vidio ga kad je zakoraĉio na prvu stepenicu; zatim skoro odmah jedna maska, u onomdobro poznatom kostimu seljanke sa kitom ljubiĉica, ispruţi ruku i oduţe mu mokoleto, a Albert se ovoga putanimalo ne usprotivi tome.

Franc je bio suviše daleko da bi mogao ĉuti rijeĉi koje su oni izmijenjali; ali vjerovatno da u njima nije bilo niĉeganeprijateljskog, jer on vidje kako se Albert i seljanka udaljuju ruku pod ruku.

Neko vrijeme išao je za njima kroz gomilu svijeta, ali kod ulice Maĉelo izgubi ih iz vida.

Odjednom zvuk zvona koje daje znak za završetak karnevala odjeknu, i istog trenutka svi se mokoleti poga -siše

kao nekom ĉarolijom. Pomislilo bi se da je jedan jedini ogroman vihor vjetra sve uništio. Franc se naĊe u najdubljoj tami.

U isti mah svi uzvici prestadoše, kao da je onaj snaţni vjetar što je odnio sobom svjetlosti ponio istovremeno iviku.

Sada se ĉuo tutanj kola koja su odvozila maske njihovim domovima; vidjele su se još samo ponegdje svjetlostikoje su sijale iza prozora.

Karneval je bio završen. KATAKOMBE SVETOG SEBASTIJANA

Moţda još nikada u svom ţivotu nije Franc osjetio tako oštar utisak, tako nagao prelaz iz veselosti u tugu kao utom trenutku. Pomislilo bi se da se Rim, pod magijskim dahom nekog noćnog demona, oĉas pretvorio u prostranugrobnicu. Usljed jednog sluĉaja koji je još više pojaĉavao tamu, mjesec, koji je tada bio u opadanju, trebalo je dase pojavi tek oko jedanaest sati noću, te su ulice kojima je mladi ĉovjek prolazio bile stoga utonule u najd ubljimrak. Uostalom, put koji je imao da preĊe bio je kratak, te se poslije deset minuta njegova ili bolje reći grofova

kola zaustaviše pred hotelom »London«. Veĉera je ĉekala; ali kako je Albert unaprijed rekao da ne namjerava da se vrati tako rano, Franc sjede za sto bez

njega.Gazda Pastrini, koji je bio navikao da ih vidi kako veĉeraju zajedno, zapita za uzrok njegovog odsustva; ali muFranc samo odgovori da je Albert preksinoć dobio jedan poziv kome se odazvao. Ono naglo gašenje mokole -ta,

onaj mrak što je zamijenio svjetlost, ona tišina što je nastupila poslije graje, sve je to ostavilo u Francovoj dušineku tugu u kojoj je bilo i malo zabrinutosti. On je stoga veĉerao ćuteći stalno, i pored usluţnog staranja svogadomaćina, koji je ušao nekoliko puta da se obavijesti treba li mu što. Franc se riješi da ĉeka Alberta što moţe kasnije. On stoga zatraţi kola tek za jedanaest sati i zamoli gazda -Pa-

strinija da mu javi ĉim se Albert ponovo pojavi u hotelu ma u kom cilju. U jedanaest sati Albert se još ne biješevratio. Franc se obuĉe i pode, pošto je obavijestio hotelijera da će provesti noć kod vojvode od Braĉijana.

Dom vojvode od Braĉijana je jedan od najprijatnijih domova u Rimu. Njegova ţena, jedna od posljednjihnasljednica plemićke loze Kolona, vanredno je ljubazna domaćica, te su usljed toga sveĉanosti koje se tamo

prireĊuju ĉuvene u Evropi. Franc i Albert prispjeli su u Rim sa preporuĉenim pismima za njega; zato je njegovo



prvo pitanje upućeno Francu bilo da se obavijesti šta je s njegovim sapu tnikom. Franc mu odgovori da se s njim

rastao u trenutku kad je trebalo da se pogase mokoli, i da ga je izgubio iz vida u ulici Maĉelo.

- Znaĉi da se nije vratio? - zapita vojvoda.

- Ja sam ga ĉekao dosad - odgovori Franc.- A znate li kud je otišao?

- Ne, ne znam taĉno; ali mislim da je bilo u pitanju tako nešto kao neki sastanak.

- Vraga - reĉe vojvoda - to je nezgodan dan! Ili bolje reći to je nezgodna noć za zakašnjavanje; zar nije tako,gospoĊo grofice?

Ove posljednje rijeĉi bile su upućene grofici D . . ., koja tek što biješe došla i sad se šetala pod ruku s gospodinomTorlonijem, vojvodinim bratom.

- Ja, naprotiv, smatram da je ova noć divna - odgovori grofica - i oni koji su ovdje ţaliće jedino što će proći odvećbrzo.

- Pa ja i ne govorim o liĉnostima koje su ovdje - prihvati vojvoda osmjehujući se. - Ovdje nema drugih opasnosti no

da se muškarci zaljube u vas, a ţene da se razbole od ljubomore kad vas vide ovako lijepu. Ja govorim o onimakoji krstare po ulicama Rima.

- Eh, blagi boţe - zapita grofica - ko bi još krstario po ulicama Rima u ovo doba, osim ako ne ide na bal? - Naš prijatelj Albert od Morserfa, gospoĊo grofice, od koga sam se rastao oko sedam sati uveĉe kad je pošao u lovza svojom neznankom - reĉe Franc - i koga poslije toga nisam više vidio.

- Kako! I vi ne znate gdje je on?

- Pojma nemam.- A ima li on oruţja?

- On je u pajackom kostimu.

- Nije trebalo da ga pustite da ode - reĉe vojvoda Francu - vi koji poznajete Rim bolje od njega.

- Eh, jest! To bi vrijedilo isto koliko kad bi neko pokušao da zaustavi konja broj tri koji je danas dobio nagradu natrci - odgovori Franc. - A, uostalom, šta bi mu se i moglo dogoditi?

- Ko zna! Noć je vrlo mraĉna, a Tibar je sasvim blizu ulice Maĉelo.

Franc osjeti kako ga podilaze ţmarci kad vidje da se vojvodino i grofiĉino mišljenje toliko slaţu s njegovim liĉnimstrahovanjem.- Zato sam i kazao u hotelu da ću imati ĉast da provedem noć kod vas, gospodine vojvodo - reĉe Franc -i da treba

da doĊu da me obavijeste o njegovom povratku. - Eto - reĉe vojvoda - baš mi se ĉini da vas jedan od mojih lake ja traţi. Vojvoda se nije varao; kad ugleda Franca, lakej mu priĊe.

- Preuzvišenosti - reĉe on - gazda hotela »London« izvještava vas da vas jedan ĉovjek ĉeka kod njega sa pismomod vikonta od Morserfa.

- Sa pismom od vikonta! - uzviknu Franc.

- Da.

- A ko je taj ĉovjek?

- To ne znam.

- A zašto mi ga nije donio ovamo?

- Glasnik mi nije dao nikakvo objašnjenje. - A gdje je taj glasnik?

- Otišao je ĉim je vidio da ulazim u balsku dvoranu da vas obavijestim. - Oh, boţe! - reĉe grofica Francu. - Poţurite! Jadni mladić, moţda mu se dogodila neka nesreća. - Idem odmah.- Hoćete li se vratiti ovamo da nas obavijestite?

- Hoću, ako nije ništa ozbiljno; inaĉe, ne mogu reći ni šta će sa mnom biti. - U svakom sluĉaju, budite oprezni - reĉe grofica. - O, ne brinite ništa. Franc uze šešir i poĊe što je brţe mogao. On je bio vratio svoja kola, naredivši da doĊu po njega u dva sata; ali jesrećom palata Braĉijano, koja s jedne strane gleda na ulicu Korzo a s druge strane na trg Svetih Apostola, udaljena

jedva deset minuta od hotela »London«. Pribliţu- jući se hotelu, Franc vidje jednog ĉovjeka kako stoji nasredulice, te ne posumnja ni za trenutak da je to Albertov glasnik. I taj ĉovjek bio je ogrnut velikim ogrtaĉem. Franc

poĊe k njemu, ali, na Francovo veliko iznenaĊenje, taj mu se ĉovjek prvi obrati. - Šta hoćete od mene, preuzviţenosti ? - reĉe on odstupivši korak unazad kao ĉovjek koji ţeli da ostane na oprezi. - Niste li mi vi - zapita Franc - donijeli jedno pismo od vikonta od Morserfa?

- Vaša preuzvišenost stanuje u Pastrinijevom hotelu? - Da.

- Vaša preuzvišenost je vikontov saputnik? -Da.

- Kako se zove vaša preuzvišenost ? - Baron Franc od Epineja.



- Onda je ovo pismo upućeno vašoj preuzvišenosti. - Treba li da se na njega odgovori? - zapita Franc uzimajući mu pismo iz ruku. - Da; bar tako se vaš prijatelj pouzdano nada. - Onda se popnite u moj stan, pa ću vam dati odgovor. - Ja više volim da ga saĉekam ovdje - reĉe glasnik smijući se. - Zašto to?

- Vaša preuzvišenost će to razumijeti kad proĉita pismo. - Onda ću vas naći opet ovdje? - Bez svake sumnje.

Franc se povuĉe. Na stepenicama susrete gazda-Pastrinija-

- Dakle? - zapita ga ovaj.

- Šta, dakle? - odgovori Franc.

- Jeste li vidjeli ĉovjeka koji je ţelio da razgovara s vama u ime vašeg prijatelja? - zapita on Franca.

- Da, vidio sam ga - odgovori Franc - i on mi je predao ovo pismo. Naredite da se kod mene upali svjetlost.

Hotelijer naredi jednom sobaru da poĊe sa svijećom ispred Franca. Franc je na g azda-Pastrinijevom licu vidio

prestrašen izraz, i taj izraz pobudio je u njemu samo još veću ţelju da proĉita Albertovo pismo. On se pribliţisvijeći ĉim je ona bila upaljena, i razvi hartiju. Pismo je bilo napisano Albertovom rukom i nosilo je njegov potpis.

Franc ga priĉita dvaput, toliko je malo oĉekivao ono što je bilo u njemu napisano. Evo kako je ono galsilo od rijeĉi do rijeĉi:

Dragi prijatelju, ĉim dobijete ovo pismo budite ljubazni pa uzmite iz mog novĉanika, koji ćete naći u ĉetvrtastojfioci pisaćeg stola, kreditno pismo; priloţite mu i vaše, ako moje nije dovoljno. Otrĉite do Torlonija, naplatitetamo istog trenutka ĉetiri hiljade pijastra i predajte ih donosiocu ovog pisma. Preko je potrebno da mi ova suma

bude poslana bez ikakvog zakašnjenja. Neću vam više ništa objašanjavati, pošto se uzdam u vas kao §to biste se vi mogli pouzdati u mene. P.-S. I belive nov to italian banditti1. Vaš prijatelj Albert od Morserfa

Ispod ovih rijeĉi bilo je napisano tuĊom rukom ovo nekoliko italijanskih rijeĉi: »Se alle sei della mattina la quattro mille piastre non sono nelle mie mani, alle sette il conte Alberto avrà cessato di

vivere2)Luigi Vampa

Ovaj drugi potpis objasni sve Francu, te mu sad postade jasno zašto je glasniku bilo neprijatno da se popne unjegov stan; ulica mu je izgledala bezbjednija nego Fran-cova soba. Albert je bio pao u ruke ĉuvenom razbojniĉ-

kom voĊi, u ĉije postojanje je tako dugo odbijao da povjeruje.

Nije bilo vremena za gubljenje. On pritrĉa pisaćem stolu, otvori ga, naĊe u oznaĉenoj fio ci kreditno pismo koje jeglasilo ukupno na šest hiljada pijastra, ali je od tih šest hiljada pijastra Albert bio već potrošio tri hiljade. Što setiĉe Franca, on nije imao nikakvo svoje kreditno pismo jer pošto je stanovao u Firenci, a bio došao u Rim da tamo

provede samo sedam do osam dana, ponio je stotinu zlatnika, i od tih stotinu zlatnika ostalo mu je najviše pedeset.

Bilo je potrebno, dakle, još sedam do osam stotina pijastra pa da njih dvojica, Franc i Albert, sastave traţenusumu. Istina, Franc je u ovakvom sluĉaju mogao da raĉuna na ljubaznost gospode Torlonija. On se, dakle, spremao da se vrati u palatu Braĉijano ne gubeći ni trenutka, kad mu odjednom pade na um jednasjajna misao.

On se sjeti grofa od Monte Krista. Franc taman htjede da naredi da pozovu gazda-Pastrinija, kad vidje kako se ovaj

liĉno pojavi na njegovim vratima. - Dragi gospodine Pastrini - reĉe mu on ţivo - mislite li da je grof u svom apartmanu?

- Jeste, preuzvišenosti, baš sad se vratio. - Da li je imao vremena da legne u postelju?

- Sumnjam.- Onda, zazvonite na njegova vrata, molim vas, i zatraţite u moje ime dopuštenje da odem k njemu.

Gazda Pastrini, pohita da izvrši uputstva koja su mu bila data. Poslije pet minuta vrati se i reĉe: - Grof oĉekuje vašu preuzvišenost. Franc preĊe preko stepenišnog odmorišta, a jedan sobar ga uvede grofu. On se nalazio u jednoj sobi za rad kojuFranc još nije bio vidio i koja je bila okruţena divanima. Grof mu poĊe u susret. - E, kakav vas je vjetar nanio u ovo doba? - reĉe mu on. - Da niste sluĉajno došli na veĉeru k meni? To bi zaistabilo vrlo ljubazno od vas.

- Ne; došao sam da razgovaram s vama o jednom vaţnom dogaĊaju. - O dogaĊaju! - reĉe grof gledajući u Franca onim svojim dubokim pogledom. - A o kakvom to dogaĊaju?

- Jesmo li sami ?Grof ode do vrata i vrati se.

- Potpuno sami - reĉe on.

Franc mu pruţi Albertovo pismo i reĉe : - Ĉitajte.



Grof proĉita pismo. - Gle ! Gle ! - reĉe on. - Jeste li proĉitali i ono što je dopisano?

- Jesam, - reĉe on - evo vidim:»Se alle sei della mattina le quattro mile pisastre non sono nelle mie mani, alle sette il conte. Alberto avrà cesatto

di vivere2).

Luigi Vampa- Šta kaţete na to? - zapita Franc.- Imate li sumu koju vam traţe?

- Da, manje osam stotina pijastra.

Grof priĊe svom pisaćem stolu, otvori ga, pa izvlaĉeći jendu fioku punu zlatnika reĉe Francu:

- Nadam se da mi nećete nanijeti tu uvredu da se obratite nekom drugom a ne meni?

- Naprotiv, evo vidite da sam došao pravo k vama -reĉe Franc. - I ja sam vam na tome zahvalan. Uzmite. On dade znak Francu da zahvati iz fioke.

- Zar je baš potrebno da se pošalje ta suma LuiĊiju Vampi? - zapita mladi ĉovjek gledajući pravo u oĉi grofu. - Boţe moj - reĉe grof - ocijenite sami! Onaj dopisani dio pisma je jasan.- Ĉini mi se da kad biste se vi potrudili da potraţite, vi biste pronašli neki naĉin koji bi umnogome uprostio tepregovore - reĉe Franc. - A kakav to naĉin? - zapita grof iznenaĊeno.

- Na primjer, ako bismo otišli zajedno da se sastanemo sa LuiĊijem Vampom, uvjeren sam da vam on ne bi odbioda oslobodi Albetra?

- Meni? A kakav uticaj mislite da ja imam na tog razbojnika?

- Zar mu niste nedavno uĉinili jednu od onih usluga koje se nikad ne zaboravljaju?

- A kakvu ?- Zar niste tu skoro spasli ţivot Pepinu ?

- Gle! Gle! A ko vam je to kazao ?

- Šta vas to briga! Ja to znam. Grof je za trenutak ćutao, namrštenih obrva. - A ako ja poĊem da se sastanem s Vampom, da li biste i vi pošli sa mnom ?

- Ako vam moje društvo ne bi bilo suviše neprijatno. - E, pa dobro, neka bude! Vrijeme je lijepo, a jedna šetnja po okolini Rima moţe samo da nam prija.

- Treba li da ponesemo oruţje?

- Ĉemu to ? - A novac ?

- Nije potrebno. Gdje je ĉovjek koji je donio ovo pismo ?

- Na ulici.

- Ĉeka na odgovor? -Da.

- Treba ipak da znamo kud idemo. Zovnuću ga. - Ne vrijedi; nije htio da se popne ovamo.

- Kod vas, moţda; ali kod mene, neće se ustezati. Grof priĊe prozoru sobe za rad koji je gledao na ulicu,

pa zviznu na izvejstan naĉin. Ĉovjek u ogrtaĉu odvoji se od zida i poĊe do sredine ulice.

- Šalite1! - reĉe grof glasom kao da zapovijeda svome sluzi. Glasnik posluša bez oklijevanja, bez kolebanja, ĉak i sa ţurbom, pa prešavši ĉetiri stepenice pred ulazom, uĊe uhotel. Poslije nekoliko trenutaka bio je na vratima sobe za rad.- Gle! To si ti, Pepino! - reĉe grof.

Ali Pepino, umjesto da odgovori, pade na koljena, zgrabi grofovu ruku i pritisnu na nj svoje usne nekoliko puta.- Gle! Gle! - reĉe grof. - Nisi još zaboravio da sam ti spasio ţivot! Ĉudnovato, a meĊutim je prošlo već nedjeljudana otada.- Nisam, preuzvišenosti, i neću to nikad zaboraviti -odgovori Pepino glasom duboke zahvalnosti.

- Nikad, to je malo poduţi rok! Ali i to mnogo znaĉi što ti u to vjeruješ. Ustani i odgovaraj. Pepino baci zabrinut pogled na Franca.

- O, moţeš govoriti pred njegovom preuzvišenošću, -reĉe grof - to je jedan od mojih prijatelja.- Dopuštate mi da vas tako nazivam? - reĉe grof na francuskom jeziku okrećući se Francu. - To je potrebno da bi se

pobudilo povjerenje u ovom ĉovjeku. - Moţete govoriti preda mnom - prihvati Franc - ja sam grofov prijatelj.

- Hvala bogu! - reĉe Pepino okrećući se grofu. - Neka me vaša preuzvišenost pita, a ja ću odgovarati. - Kako je vikont Albert pao u LuiĊijeve ruke?

- Preuzvišenosti, koĉije toga Francuza mimoišle su se više puta sa kolima u kojima je bila Tereza.

- VoĊina dragana ?





Zatim odvede Pepina u stranu, izdade mu neko nareĊenje šapatom, i Pepino poĊe, pošto se snabdio jednom buktinjom koju izvukoše iz kolskog sanduka. ProĊe još pet minuta, a za to vrijeme je Franc vidio kako pastir zalazi jednom stazicom izmeĊu povijaraca kojiobrazuju ispresijecano tle Rimske ravnice i kako išĉezava u onoj crvenkastoj travi što liĉi na nakostriješenu grivunekog dţinovskog lava. - A sad - reĉe grof - poĊimo za njim.

Franc i grof poĊoše takoĊe istom stazom, koja ih poslije sto koraka dovede niz jednu padinu na dno jedne dolinice. Uskoro opaziše dva ĉovjeka koji su razgovarali u mraku. - Treba li da idemo dalje - zapita Franc grofa - ili treba da ĉekamo?

- Da idemo; Pepino je jamaĉno obavijestio straţu o našem dolasku.

I zaista, jedan od te dvojice bio je Pepino, a drugi je bio jedan razbojnik postavljen na straţu. Franc i grof priĊoše;razbojnik ih pozdravi.

- Preuzvišenosti - reĉe Pepino obaraćajući se grofu -ako hoćete da poĊete za mnom, ulaz u katakombe je nanekoliko koraka odavde.

- Dobro - reĉe grof - poĊi naprijed. Zaista, iza jednog ţbuna usred nekoliko stijena bio je jedan otvor kroz koji je jedan ĉovjek jedva mogao da proĊe. Pepino se prvi provuĉe kroz tu pukotinu; ali tek što je prešao nekoliko koraka, a podzemni prolaz se proširi. Tadase on zaustavi, zapali buktinju i vrati se da vidi da li oni idu za njim.

Grof bješe ušao prvi u jedan tunelĉić, a Franc je išao za njim.

Zemljište se spuštalo blagom padinom i širilo se ukoliko su išli dalje; ali su ipak Franc i grof bili primorani dakoraĉaju pognuti, i teško da bi mogli da idu naporedo. PreĊoše tako još sto i pedeset koraka, a zatim ih zaustavi uzvik: »Ko ide?«

U isti mah oni vidješe kako u mraku sija na cijevi jedne puške odbljesak njihove buktinje.

- Prijatelj! - reĉe Pepino. I on poĊe naprijed sam i reĉe šapatom nekoliko rijeĉi tome drugom straţaru, koji kao i onaj prvi pozdravi i dadeznak tim noćnim posjetiocima da mogu da produţe put.

Iza straţara bile su jedne stepenice sa dvadesetak stepenika. Franc i grof siĊoše niz tih dvadesetak stepenika inaĊoše se kao na nekakvoj grobljanskoj raskrsnici. Pet puteva koji su se razilazili kao zraci zvijezde, i zidovihodnika sa izdubljenjima u obliku mrtvaĉkih sanduka poredanih jedno iznad drugoga, kazivali su im da su najzadušli u katakombe. U jednoj od tih pećina, ĉije se prostranstvo nije moglo razaznati, moglo se danju vidjeti nekoliko odbijesakasvjetlosti.

Grof spusti ruku Francu na rame, pa mu reĉe: - Hoćete li da vidite jedan razbojniĉki logor za vrijeme odmaranja?

- Razumije se - odgovori Franc.

- E, onda poĊite sa mnom. . . Pepino, ugasi buktinju! Pepino izvrši nareĊenje, te se Franc i grof naĊoše u

najdubljoj tami; samo je, na pedesetak koraka ispred njih, i dalje duţ zidova poigravalo nekoliko crvenkastihsvjetlosti, koje su postale još vidljivije otkako je Pepino ugasio buktinju. PoĊoše naprijed ćuteći, a grof je vodio Franca kao da ima onu neobiĉnu sposobnost da vidi u mraku. Uosta lom,

Franc je i sam razaznavao svoj put sve lakše ukoliko se pribliţavao onim odbljescima koji su im sluţili kaoputokaz.

Tri arkade, od kojih je srednja sluţila kao vrata, otvarale su se pred njima.

Ti prolazi vodili su na jednu stranu u hodnik u kome su bili grof i Franc, a na drugu u jednu veliku ĉetvrtastu prostoriju svu okruţenu udubljenjima kao što su ona o kojima smo već govorili. U sredini te prostorije uzdizala suse ĉetiri kamena koji su nekad sluţili kao oltar, što se vidjelo po krstu koji se još dizao iznad njih.

Jedna jedina lampa, postavljena na jedan stub, osvjetljivala je blijedom i drhtavom svjetlošću neobiĉni prizor kojise ukazivao pred oĉima dvaju posjetilaca sakrivenih u sjenci.

Jedan ĉovjek je sjedio, nalakćen na taj stub, i ĉitao, okrenut leĊima arkadama, kroz ĉije otvore su ga došljaciposmatrali.

To je bio voĊa razbojniĉke druţine LuiĊi Vampa. Svud oko njega, u gomilicama naĉinjenim po svome ćefu, leţeći uvijeni u ogrtaĉe ili leĊima naslonjeni nanekakvu kamenu klupu koja je okruţivala cio taj kolum-barijum, vidjelo se dvadesetak razbojnika, a svakome je

puška bila na domaku ruke. Na suprotnom kraju, ćuteći i jedva vidljiv kao neka utvara, jedan straţar šetao se tamo i ovamo ispred nekakvogotvora koji se morao nazrijeti samo stoga što je na tome mjestu mrak izgledao gušći. Kad se grofu uĉini da je Franc dovoljno naslaĊivao svoje oĉi tom ţivopisnom slikom, on prinese prst usnama da bimu preporuĉio da ćuti, pa se pope uz tri stepenice koje su vodile u kolumbarijum, uĊe u onu p rostoriju kroz

srednju arkadu i poĊe ka Vampi, koji je bio toliko utonuo u ĉitanje da ne ĉu šum njegovih koraka.

- Ko ide? - uzviknu straţar, koji je bio manje zamišljen i koji je vidio pri svjetlosti lampe kako se nekakva sjenkauvećava iza njegovog starješine.



Na taj uzvik Vampa se naglo uspravi izvlaĉeći istovremeno pištolj iz pojasa. Za tren oka svi su razbojnici bili na nogama, i dvadeset pušĉanih cijevi uperiše se na grofa.

- Tako dakle! - reĉe ovaj potpuno mirnim glasom, a nijedan mišić na njegovom licu se ne pokrete. - Tako, dakle,

dragi moj Vampa! Ĉini mi se da odveć revnosno doĉekujete jednog prijatlja! - Dole oruţje! - uzviknu harambaša mahnuvši zapovjedniĉki jednom rukom, dok je drugom sa puno poštovanja

skidao šešir.

Zatim se okrete toj ĉudnoj liĉnosti, koja je gospodarila ĉitavim prizorom, i reĉe: - Oprostite, gospodine grofe, ali sam tako malo oĉekivao da ćete me poĉastvovati svojom posjetom da vas nisampoznao.

- Izgleda da imate slabo pamćenje za sve, Vampa - reĉe grof - te ne samo da zaboravljate lik izvjesnih ljudi, nego

i pogodbe koje ste s njima sklopili.

- A koje sam to pogodbe zaboravio, gospodine grofe? - zapita razbojnik kao ĉovjek koji, ako je uĉinio neku pogrešku, jedva ĉeka da je popravi. - Zar nismo ugovorili - reĉe grof - da ćete ne samo moju liĉnost nego i liĉnost mojih prijatelja poštovati kaosvetinju?

- A u ĉemu sam ja prekršio taj ugovor, preuzvišenosti? - Vi ste ugrabili i doveli ovamo vikonta Alberta od Morserfa. E, vidite - nastavi grof glasom od koga Franc uzdrhta

- ta j mladi ĉovjek je moj prijatelj, taj mladi ĉovjek stanuje u istom hotelu gdje i ja, taj mladi ĉovjek šetao seKorzom osam dana u mojim koĉijama, pa ipak, ponavljam vam, vi ste ga ugrabili, doveli ovamo i -dodade grof

izvlaĉeći pismo iz dţepa - vi ste ga ucijenili kao da je on bilo ko.- Zašto me vi ostali niste obavijestili o tome? - reĉe harambaša okrećući se svojim ljudima, koji odstupiše prednjegovim pogledom - Zašto ste me izloţili tome da iznevjerim ĉovjeka kao što je gospodin grof, koji drţi ţivotesviju nas u svojim rukama? Tako mi krvi Hristove, kad bih vjerovao da je neko od vas znao da je onaj mladi

ĉovjek prijatelj njegove preuzvišenosti, ja bih mu prosvi-rao metak kroz glavu svojom rukom.- Eto vidite! - reĉe grof okrećući se prema Francu. - Ja sam vam lijepo rekao da tu mora da postoji neka greška. - Zar vi niste sami? - zapita Vampa zabrinuto.

- Ja sam sa onom liĉnošću kojoj je upućeno ovo pismo i kojoj sam htio dokazati da je LuiĊi Vampa ĉovjek koji drţizadatu rijeĉ. Hodite, preuzvišenosti - reĉe on Francu - evo, LuiĊi Vampa će vam sam kazati da je oĉajan zboggreške koju je uĉinio. Franc priĊe, a harambaša poĊe nekoliko koraka u susret Francu.

- Budite dobrodošli meĊu nama, preuzvišenosti - reĉe mu on. - Ĉuli ste šta je sad kazao grof, i šta sam mu ja

odgovorio; a ja ću još dodati da ne bih ni za one ĉetiri hiljade pijastra, koliko sam traţio za otkup vašeg prijatelja,

pristao da se tako što dogodi. - Ali - reĉe Franc gledajući zabrinuto oko sebe - gdje je zarobljeik? Ja ga ne vidim.

- Nadam se da mu se ništa nije dogodilo? - zapita grof mršteći se. - Zarobljenik je ondje - reĉe Vampa pokazujući rukom udubljenje ispred koga se šetao razbojnik koji je bio nastraţi - i ja ću mu liĉno saopštiti da je slobodan. Harambaša se uputi ka mjestu koje je oznaĉio kao Albertovu tamnicu, a Franc i grof poĊoše za njim.

- Šta radi zarobljenik? - zapita Vampa straţara. - Bogme, starješino, - odgovori ovaj - ja nemam pojma; ima već ĉitav sat kako ga ne ĉujem da se miĉe.

- Hodite ovamo, preuzvišenosti! - reĉe Vampa.

Grof i Franc se popeše uz sedam do osam stepenika, i ispred njih je stalno išao harambaša, koji povuĉe rezu igurnu vrata.

Tada, pri svjetlosti jedne lampe iste kao ona što je osvjetljavala kolumbarijum, ugledaše Alberta, uvijenog uogrtaĉ koji mu je pozajmio jedan od razbojnika, kako leţi u jednom kutu i spava najdubljim snom.

- Bogme - reĉe grof osmjehujući se onim svojim naroĉitim smiješkom - ovo je dosta pohvalno za ĉovjeka koji jetrebalo da bude streljan u sedam sati ujutru.

Vampa je gledao zaspalog Alberta sa izvjesnim divljenjem. Vidjelo se da nije neosjetljiv prema tome dokazuhrabrosti.

- Imate pravo, gospodine grofe - reĉe on. - Ovaj ĉovjek mora da je vaš prijatelj. Zatim priĊe Albertu, pa dodirnuvši mu rame, reĉe: - Preuzvišenosti, da li bi vam bilo po volji da se probudite?Albert opruzi ruke, protrlja trepavice i otvori oĉi. - Gle, gle - reĉe on - to ste vi, kapetane! Zaboga, baš ste mogli da me ostavite da još spavam, jer sam sanjao divansan; sanjao sam da igram brzu polku kod Torlonija sa groficom Đ . . .! On izvuĉe ĉasovnik, koji mu je bio ostavljen da bi sam mogao da ocijeni koliko je vremena proteklo. - Jedan i po sat po ponoći! - reĉe on. - Pa zašto me kog vraga budite u ovo doba?

- Da bismo vam kazali da ste slobodni, preuzvišenosti.

- Dragi moj - prihvati Albert sasvim slobodno -zapamtite dobro ubuduće ovo pravilo Napoleona Velikog:»Probudite me samo kad su rĊave vijesti«. Da ste me



ostavili da spavam, ja bih dovršio moju brzu polku, i bio bih vam na tome zahvalan cijeloga svog ţivota. . . Znaĉida je plaćen moj otkup?

- Nije, preuzvišenosti. - Pa onda, kako to da sam slobodan?- Neko, kome ja ne mogu ništa da odbijem, došao je da vas zatraţi od mene. - Ĉak dovde ?

- Ĉak dovde. - E, bogami, taj neko je veoma ljubazan ĉovjek! Albert pogleda oko sebe i spazi Franca.- Kako! - reĉe mu on - to ste vi, dragi moj Franĉe, pokazali toliku odanost?

- Ne, nisam ja - odgovori Franc - nego naš susjed, gospodin grof od Monte Krista. - E, zbilja, gospodine grofe - reĉe veselo Albert popravljajući svoju mašnu i manţetne - vi ste zaista dragocijen

ĉovjek, i nadam se da ćete me smatrati za svog vjeĉnog duţnika, najprije zbog onih kola, a zatim zbog ovoga sad!- I on pruţi ruku grofu, koji zadrhta u trenutku kad mu je pruţao svoju, ali mu je ipak pruţi. Razbojnik je posmatrao cio taj prizor zaprepašćeno. On je oĉevidno bio naviknut da gleda kako njegovizarobljenici dršću pred njim, a evo sad jednoga ĉija se podsmješljiva narav nije niukoliko bila izmijenila. A što setiĉe Franca, on je bio oĉaran što je Albert, ĉak i pred jednim razbojnikom, odrţao nacionalnu ĉast na dostojnojvisini.

- Dragi Alberte - reĉe mu on - ako hoćete da se poţurite, mi ćemo još imati vremena da odemo i završimo ovu noćkod Torlonija; nastavićete svoju brzu polku ondje gdje ste je prekinuli, te tako nećete biti kivni na

gospodar-LuiĊija, koji se zaista u ĉitavom ovom dogaĊaju našao kao otmen ĉovjek. - Gle! Zbilja - reĉe on - imate pravo, i mogli bismo da budemo tamo u dva sata. Gospodar-Luidi - nastavi Albert -

ima li da se izvrši još neka formalnost prije nego što bih se oprostio od vaše preuzvišenosti ?

- Nema nikakva, gospodine - odgovori razbojnik - i vi ste slobodni kao ptica na grani.

- U tom sluĉaju, da ţivite srećno i veselo! Hajdemo, gospodo, hajdemo! I Albert, za kojim su išli Franc i grof, siĊe niz stepenice i preĊe preko velike ĉetvrtaste dvorane. Svi su razbojnici

bili na nogama i sa šeširom u ruci. - Pepino - reĉe harambaša - daj mi buktinju.

- Ej, šta vi to hoćete? - zapita grof.- Hoću da vas ispratim - reĉe harambaša. - To je najmanja poĉast koju mogu da ukazem vašoj preuzvišeno sti.

Pa uzevši upaljenu buktinju iz pastirevih ruku, poĊe ispred svojih gostiju ne kao sluga koji vrši neki ropski posao,nego kao kralj koji ide ispred ambasadora.

Kad stiţe do izlaza, on se pokloni.

- A sada, gospodine grofe - reĉe on - ponovo vas molim da me izvinite i nadam se da se više ne ljutite zbog ovogašto se dogodilo?

- Ne, dragi moj Vampa - reĉe grof. - Uostalom, vi iskupljujete svoje greške na tako otmjen naĉin da ĉovjek skorozaţeli da vam bude zahvalan što ste ih naĉinili. - Gospodo - prihvati harambaša okrećući se ka mladićima - moţda vam se ovo što ću vam sad ponuditi neće uĉinitimnogo privlaĉno, ali ako ikada zaţelite da me još jednom posjetite, ma gdje ja bio, vi ćete biti dobrodošli. Franc i Albert se pokloniše. Grof iziĊe prvi, a Albert za njim, dok je Franc ostao posljednji.

- Vaša preuzvišenost ima nešto da me pita? - reĉe Vampa osmjehujući se. - Jest, priznajem - odgovori Franc. - Volio bih da znam koju ste ono knjigu ĉitali onako paţljivo kad smo stigli?

- Cezareve komentare - reĉe razbojnik. - To je moja najomiljenija knjiga.

- Šta je? Zar nećete s nama? - zapita Albert.

- Hoću - odgovori Franc. - Evo me! I on takode iziĊe kroz uzani otvor. PoĊoše nekoliko koraka po ravnici.- Ah, oprostite! - reĉe Albert vraćajući se nazad. -Hoćete li mi dopustiti, kapetane?

I on pripali cigaru na Vampinoj buktinji.- A sad, gospodine grofe - reĉe on - poţurimo se koliko god moţemo, jer mi je neobiĉno stalo do toga da odem i

završim ovu noć kod vojvode od Braĉijana. NaĊoše kola ondje gdje ih bijehu ostavili. Grof reĉe Aliji samo jednu rijeĉ na arapskom jeziku, pa konji jurnušenajbrţim trkom. Bilo je taĉno dva sata na Albertovom ĉasovniku kad dva prijatelja uĊoše u dvoranu za igranje.

Njihov dolazak izazva iznenaĊenje; ali kako su ulazili zajedno, svaka zabrinutost za Albertovu sudbinu prestadeistog trenutka.

- GospoĊo - reĉe vikont od Morserfa prilazeći grofici - juĉe ste bili tako dobri da ste mi obećali jednu brzu polku, i

ja evo dolazim malo kasno da zatraţim ispunjenje tog ljubaznog obećanja; ali evo moga prijatelja, ĉija vam jevjerodostojnost poznata, koji će vam potvrditi da ja za to nisam kriv. A kako je tog trenutka muzika zasvirala poĉetak valce ra, Albert obuhvati rukom grofiĉin stas i išĉeze s njom uvrtlogu igraĉa.

Za to vrijeme je Franc razmišljao o onoj ĉudnoj drhtavici koja je prošla kroz tijelo grofa od Monte Krista utrenutku kad je tako reći bio primoran da se rukuje sa Albertom.



XVII

SASTANAK

Sutradan, kad je ustao, prva Albertova rijeĉ bila je da predloţi Francu da idu u posjetu grofu. On mu se većzahvalio sinoć, ali je uviĊao da usluga kakvu mu je grof uĉinio zasluţuje zaista dvostruku zahvalnost. Franc, koga je neka naklonost pomiješana sa strahom privlaĉila grofu od Monte Krista, nije htio da ga pusti da odesam tome ĉovjeku, te i on poĊe s njim. Obojicu uvedoše u salon; a poslije pet minuta pojavi se i grof.

- Gospodine grofe - reĉe mu Albert prilazeći mu -dopustite mi da vam jutros ponovim ono što sam vam juĉenevjesto kazao: da nikad neću zaboraviti u kakvoj ste mi prilici vi pritekli u pomoć, i da ću se uvijek sjećati davama imam da zahvalim za svoj ţivot, ili bar umnogome. - Dragi susjede - odgovori grof smijući se - vi preuveliĉavate svoje obaveze prema meni. Vi imate da mi zahvalite

što sam vam uštedio šumicu od dvadesetak hiljada franaka u vašem putnom budţetu, i to je sve. Vidite, dakle, dao tome nije vrijedno ni govoriti. A sad vi -dodade on - primite moja iskrena ĉestitanja, jer ste pokazali divnu nehajnost i bezbriţnost. - Šta ćete, grofe! - reĉe Albert. - Ja sam bio uobrazio da sam izazvao nekakav oštar sukob i da je iz toga proizašaodvoboj, pa sam htio da onim razbojnicima utjeram u glavu jednu stvar: da se ljudi bore u svim zemljama na

svijetu, ali da se samo Francuzi smiju za vrijeme borbe. Pa ipak, kako moja zahvalnost prema vama nije zbog toganišta manja, došao sam da vas zapitam da li bih vam ja liĉno, ili preko svojih prijatelja i poznanika, mogao da

budem od kakve koristi. Moj otac, grof od Morserfa, koji je španskog porijekla, zauzima visok poloţaj uFrancuskoj i u Španiji, pa sam došao da se stavimo, ja i svi oni koji me vole, na raspolaganje vama.

- E, onda - reĉe grof - priznaću vam, gospodine od Morserfa, da sam oĉekivao ovu vašu ponudu i da je primam odsveg srca. Ja sam već pomišljao da od vas zatraţim jednu veliku uslugu.

- Koju?

- Ja nikad nisam bio u Parizu; ja ne poznajem Pariz...

- Zbilja! - uzviknu Albert. - I vi ste mogli da ţivite dosad a da ne vidite Pariz? To je nevjerovatno! - Pa ipak, tako je; ali ja osjećam, kao i vi, da je i dalje nepoznavanje prijstonice umnoga svijeta nešto nemoguć no.

I još nešto: moţda bih ĉak otišao na to neophodno putovanje već odavno da sam samo poznavao nekoga ko bi me

uveo u to društvo gdje nisam imao nikakvih veza. - O, zar ĉovjek kao što ste vi! - uzviknu Albert.- Vi ste vrlo ljubazni; ali kako ja ne smatram da imam kakvu drugu vrijednost osim što mogu da se takmiĉim kaomilionar sa gospodinom Agvadom ili gospodinom Rotšil-dom, i kako ja ne idem u Pariz da igram na berzi, ta sitna

okolnost me je zadrţavala. Sada me je vaša ponuda natjerala da se odluĉim. Eto, gospodine od Morserfa (grof proprati ove rijeĉi jednim ĉudnim smiješkom), da li se vi obavezujete da ćete mi, kad budem došao u Francusku,

otvoriti vrata tamošnjeg društva, u kome ću biti tuĊinac isto koliko jedan crvenokoţac ili Košinšinac? - O, što se toga tiĉe, gospodine grofe, biće to sjajno i od sveg srca! - odgovori Albert. - I uĉiniću to utoliko radije(dragi Franc, nemojte mi se suviše rugati!) što me u Pariz pozivaju jednim pismom koje sam dobio tek jutros i ukome se govori o mom zbliţtenju sa jednom veoma

prijatnom porodicom, koja ima najboljih veza u pariškom društvu. - Zbliţavanje putem braka? - reĉe Franc smijući se. - Eh, boţe moj, pa da! I tako, kad se vratite u Pariz, zateći ćete me kao staloţenog ĉovjeka, a moţda i kao oca

porodice. To će se dobro slagati sa mojom uroĊenom ozbiljnošću, zar ne? U svakom sluĉaju, gro fe, ponavljam

vam da smo vam i ja i moji roĊaci odani i dušom i tijelom. - Pristajem - reĉe grof - jer vam se zaklinjem da mi je nedostajala samo takva jedna prilika, pa da ostvarim svoje

planove o kojima razmišljam već odavno. Franc ni za trenutak nije posumnjao da su ti planovi oni isti koje je grof i nehotiĉno spomenuo u pećini na MonteKristu, te pogleda u grofa dok je on izgovarao ove rijeĉi, da bi po izrazu njegovog lica pokušao da nazre kakvi su

ti planovi zbog kojih ide u Pariz; ali bilo je vrlo teško proniknuti u dušu toga ĉovjeka, a naroĉito kad ju je on prikrivao smiješkom. - Ali recite, grofe - nastavi Albert oĉaran što će moći da se pojavljuje u društvu sa ĉovjekom kakav je bio MonteKristo - da nije to samo jedna od onih kula u vazduhu kakve se bezbroj puta prave prilikom putovanja i koje, poštosu sazidane na pijesku, odnosi prvi vihor vjetra?

- Nije, na ĉasnu rijeĉ! - odgovori grof. - Ja hoću da idem u Pariz, i treba da tamo odem. - A kada?- Pa kad ćete vi biti tamo ?

- Ja? - reĉe Albert. - Oh, boţe moj, pa kroz petnaest dana ili najkasnije za tri nedjelje; koliko mi je vremenapotrebno da se vratim.

- E, pa lijepo! - reĉe grof. - Ja vam dajem tri mjeseca. Eto vidite da ne cicijašim. 38 Grof Monte Kristo I

593

- I kroz tri mjeseca - uzviknu Albert radosno - vi ćete doći da zakucate na moja vrata? - Hoćete li da odredimo taĉan dan i ĉas toga sastanka ? - reĉe grof. - Upozoravam vas da sam oĉajno taĉan.



- Dan i ĉas - reĉe Albert - to mi sjajno godi.

- Pa onda, neka tako i bude! (Grof pruţi ruku prema jednom kalendaru obješenom pored ogledala.) Danas je 21.februar (tu on izvuĉe svoj ĉasovnik); sada je deset i po ĉasova prije podne - reĉe on. - Hoćete li da me ĉekate 21.maja ove godine u deset i po ĉasova prije podne? - Divno! - reĉe Albert. - Ruĉak će biti gotov. - Vi stanujete?

- U ulici Helder, broj 27.- Vi imate moţda momaĉki stan, pa da vam ne budem na dosadi? - Ja stanujem kod svoga oca, ali moj stan je u dnu dvorišta i potpuno je zaseban. - Dobro.

Grof uze svoju bijeţnicu i zapisa: »Ulica Helder, broj 27, dvadeset prvog maja, u deset i po ĉasova prije podne.«

- A sad - reĉe grof vraćajući biljeţnicu u dţep - budite bez brige; skazaljka vašeg ĉasovnika neće biti taĉnija odmene.

- Hoću li vas vidjeti još jednom prije nego što otputu jem? - zapita Albert.

- To zavisi od toga kad ćete otputovati. - Odlazim sutra, u pet sati poslije podne.- U tom sluĉaju, ostajte zbogom. Ja imam neka posla u Napulju, i vraćam se ovamo tek u subotu uveĉe ili unedjelju ujutru. A vi - zapita grof Franca - da li ćete i vi otputovati, gospodine barone?

- Hoću.

- U Francusku ? 594- Ne, nego u Veneciju. Ostaću još godinu ili dvije u Italiji. - Znaĉi da se nećemo vidjeti u Parizu?

- Bojim se da neću imati tu ĉast. - Onda, gospodo, srećan put! - reĉe grof dvojici prijatelja pruţajući svakome po jednu ruku. Bilo je to prvi put da je Franc dodirnuo ruku toga ĉovjeka; uzdrhtao je, jer je ona bila hladna kao u mrtvaca.

- Još posljednji put - reĉe Albert - znaĉi ugovoreno je, na ĉasnu rijeĉ, zar ne? Ulica Helder, broj 27, na dan 21,

maja, u deset i po ĉasova prije podne?

- Dvadeset prvog maja, u deset i po ĉasova prije podne, ulica Helder broj 27 - prihvati grof.

Poslije toga oba mladića pokloniše se grofu i iziĊoše. - Šta vam je? - reĉe Albert Francu dok su se vraćali u svoj stan. - Izgledate mnogo zabrinuti?

- Jest - reĉe Franc - priznajem vam; grof je ĉudan ĉovjek, i ja gledam sa strepnjom na taj sastanak što vam ga jezakazao u Parizu.

- Na taj sastanak. . . sa strepnjom! Koješta! Pa vi ste ludi, dragi moj France! - uzviknu Albert.- Šta ćete - reĉe Franc - lud ili ne, ali je tako.

- Slušajte - nastavi Albert - veoma mi je milo što mi se ukazala prilika da vam to kaţem, ali meni se uvijek ĉiniloda ste bili hladni prema grofu, dok se on meni uvijek ĉinio, naprotiv, savršeno ljubazan prema nama. Imate li vinešto naroĉito protiv njega?

- Moţda. - Da li ste ga već vidjeli negdje prije nego što ste se ovdje susreli s njim?

- Taĉno. - Gdje to?

- Obećavate li mi da nećete nikome ni rijeĉ reći o ovome što ću vam sada ispriĉ ati ?

- Obećavam vam. - Na ĉasnu rijeĉ? - Na ĉasnu rijeĉ.

- Dobro. Onda slušajte. I tada Franc ispriĉa Albertu svoj izlet ha ostrvo Monte Kristo; kako je tamo naišao na krijumĉarsku posadu i meĊutom posadom na dva korzikanska razbojnika. On podrobno opisa sve pojedinosti vilinskog gostoprimstva koje mu

je grof ukazao u svojoj pećini iz Hiljadu i jedne noći; ispriĉa mu sve o veĉeri, hašišu, statuama,

0 stvarnosti i snu, i kako je poslije njegovog buĊenja ostala kao dokaz i kao uspomena na sve te dogaĊaje sa mo

mala jahta, koja je na vidiku jedrila ka Porto-Vekiju.

Zatim preĊe na Rim, na noć u Koloseumu, na razgovor koji je ĉuo izmešu grofa i Vampe, razgovor koji se odnosiona Pepina i u kome je grof obećao da će izdejstvovati pomilovanje za tog razbojnika, obećanje koje je onako lijepoodrţao, kao što su naši ĉitaoci mogli 1 sami da ocijene.

Naposljetku doĊe i do sinoćne pustolovine, do nezgode u kojoj se našao kad je vidio da mu nedostaje šest ili sedamstotina pijastra da popuni sumu; i najzad na pomisao koja mu je pala na um da se obrati grofu, pomisao koja je

imala tako ţivopisan i u isti mah tako povoljan završetak.

Albert je slušao Franca s napregnutom paţnjom.



- Pa dobro! - reĉe mu on kad je ovaj završio - Šta vidite vi u svemu tome što bi zasluţivalo pr ijekor? Grof voli da

putuje, grof ima svoj brod zato što je bogat. OtiĊite u Portsmet ili u Sautempten, pa ćete vidjeti da je pristanište puno jahti bogatih Engleza koji imaju istu takvu ćud. Da bi znao gdje da se zaustavi prilikom svojih izleta; ne bi jeo, ovu uţasnu hranu koja nas truje, mene već ĉetiri mjeseca a vas već ĉetiri godine; da ne bi legao u ove odvratnekrevete u kojima se ne moţe spavati, on je udesio sebi jedno povremeno boravište na Monte Kristu; a kad je tajnjegov stan bio ureĊen, on se pobojao da mu toskanska vlada ne otkaţe gostoprimstvo i da mu ne propadne

uloţeni novac, pa je onda kupio to ostrvo i uzeo njegovo ime. Dragi moj, potraţite malo u svom sjećanju, pa mirecite koliko je vaših poznanika uzelo ime nekog posjeda koji nikad nisu ni imali.- A oni korzikanski razbojnici - reĉe Franc Albertu -koji su se nalazili meĊu njegovom posadom?

- Pa lijepo! Ĉega tu ima ĉudnoga? Vi znate bolje nego iko, zar ne, da korizikanski razbojnici nisu lopovi, negoprosto naprosto bjegunci koje je neka krvna osveta primorala da pobjegnu iz svoje varoši ili iz svog sela, pa sedakle ĉovjek moţe viĊati s njima a da se ne ozloglasi. A što se tiĉe mene, ja izjavljujem: ako ikada odem naKorziku, prije nego što bih se predstavio upravniku ili okruţnom naĉelniku, da ću se upoznati sa Kolombinimrazbojnicima, ako ikako uspijem da ih pronaĊem, jer nalazim da su oni divni ljudi. - Ali Vampa i njegova druţina - prihvati Franc - to su razbojnici koji presreću ljude da bi ih opljaĉkali; to valjda ne

poriĉete? Šta ćete reći za onaj uticaj što ga grof ima nad takvim ljudima? - Reći ću, dragi moj, da pošto ponajvjerovatnije ja imam da zahvalim tome uticaj u što sam još ţiv, nije moje da gaodveć strogo napadam. I zato, umjesto da mu to smatram za veliki zloĉin, kao što vi to ĉinite, dopustićete da mu tooprostim, ako ne zato što mi je spasio ţivot, a ono bar zato što mi je uštedio ĉetiri hiljade pijastra, koje nesumnjivo

vrijede dvadeset i ĉetiri hiljade franaka u našem novcu, a toliko niko za mene ne bi traţio u Francuskoj, štodokazuje - dodade Albert smijući se - da niko nije prorok u svom selu. . .

- E, pa to je baš ono! Iz koje je zemlje grof? Koji je njegov maternji jezik? Kojim sredstvima za ţivot onraspolaţe? Otkuda mu to njegovo ogromno bogatstvo? Kakav je bio onaj prvi dio njegovog tajanstvenog ţivotakoji je nad drugim razastro onu tamnu i ĉovjekomrznu polusjenku? Evo šta bih ja, da sam na vašem mjestu, ţelioda saznam.

- Dragi moj Franc - prihvati Albert - kad ste vi primili moje pismo i vidjeli da nam je potreban grofov uticaj, otišliste i kazali mu: »Albert od Morserfa, moj prijatelj, nalazi se u opasnosti; pomozite mi da ga izvuĉem iz teopasnosti!« Zar niste?- Jesam.

- Ali da li vas je on tada zapitao: »Ko je taj gospodin Albert od Morserfa? Otkuda mu to ime? Otkuda mu njegovo

bogatstvo? Kojim sredstvima za ţivot on raspolaţe? Iz koje je zemlje? Gdje je roĊen?« Je li vas on pitao sve to,recite?

- Nije, to priznajem.- On je došao, i to je sve. On me je izvukao iz ruku gospodina Vampe, gdje sam ja, i pore d mog potpuno

bezbriţnog izgleda, kao što vi kaţete, bio u dosta bijednom poloţaju, to priznajem. E, vidite, dragi moj! Kad on, unaknadu za takvu jednu uslugu, traţi od mene da uĉinim za njega ono što ĉinimo za koga bilo ruskog iliitalijanskog kneza koji prolazi kroz Pariz, a to će reći da ga uvedem u otmeno društvo, vi hoćete da mu ja toodbijem! Koješta! Vi ne znate šta govorite. Mora se priznati da su ovog puta, nasuprot dotadašnjem obiĉaju, svi opravdani razlozi bili na Albertovoj strani.

- Najzad - odgovori Franc sa uzdahom - ĉinite kako vam je volja, dragi moj vikonte; jer sve što ste mi sad rekli liĉina istinu, to priznajem; ali je pri svem tom istina da je grof od Monte Krista ĉudan ĉovjek.

- Grof od Monte Krista je ĉovjekoljubiv. On vam nije rek ao u kom cilju odlazi u Pariz. E, vidite, on odlazi da

uĉestvuje na konkursu za Montijonove nagrade1; Kako mu je potrebna samo moja preporuka da bi ih dobio iuticaj onoga vrlo ruţnog gospodina ĉijom pomoću se one mogu dobiti, e onda ću mu ja dati ono prvo i zajamĉićumu ovo drugo. A sad, dragi moj Franc, ne govorimo više o tome, sjedimo za sto, pa ćemo poslije otići da još

posljednji put posjetimo crkvu Svetog Petra.Uĉinili su onako kako je Albert rekao, pa su se sutradan, u pet sati poslije podne, dva mladića rastala: Albert odMorserfa da bi se vratio u Pariz, a Franc od Epineja da provede petnaestak dana u Veneciji.Ali prije nego što se popeo u kola, Albert još predade hotelskom momku (toliko se bojao da njegov budući gost nepropusti taj sastanak) jednu posjetnicu za grofa od Monte Krista, na kojoj je, ispod rijeĉi »Vikont Albert odMorserfa«, bilo ispisano pisaljkom.

21. maj , u deset i po ĉasova prije podne, ulica Helder broj 27. SADRŢAJ

Prvi dio

I Dolazak u Marselj...........

II Otac i sin................III Katalan.................

IV Zavjera.................

V Vjeridbeni ruĉak............ VI Zamjenik kraljevskog drţavnog tuţioca



VII Istraga..................

VIII Ifska tvrĊava.............. IX Vjeridbeno veĉe ............ X Mali kabinet u Tiljerijama.......XI Korzikansko ĉudovište......... XII Otac i sin................

XIII Stodnevna vladavina..........XIV Mahniti suţanj i ludi suţanj...... XV Broj 34 i broj 27............

XVI Italijanski nauĉnik........... XVII Opatova ćelija ............. XVIII Zakopano blago ............

XIX Treći nastup .............. XX Groblje Ifske tvrĊave ......... XXI Ostrvo Tibulen.............

SADRŢAJ Drugi dio

292

I Krijumĉari ...............................

II Ostrvo Monte Kristo ......................... f~III Ushićenje................................ IV Nepoznati ĉovjek............................ ^

V Krĉma kod Mosta na Gari....................... VI Kadrusova priĉa............................ ^

Documents

Monte Kristo