MORFOLOGIJA LOVNE DIVLJAČI

Zoologija divljači

Morfologija divljači

Ekologija divljači

Genetika divljači

Lovna taksonomija

Morfologija dlakave i pernate divljači proučava spoljašnji izgled,

veličinu i izgled tela, telesni pokrivač, sastav tela i meĎusobni

odnos pojedinih delova.

Anatomija dlakave i pernate divljači pruočava unutrašnju graĎu

i raspored unutrašnjih organa. Srodne sa anatomijom su još

histologija, citologija i fiziologija lovne divljači.

Tipovi tkiva kod divljači:

- epitelna

- vezivna

- mišićna

- nervna

Epitel oblaže spoljašnji deo tela, a endotel unutrašnjost telesnih šupljina i unutrašnje

organe. Sastoje se iz jednog ili više slojeva ćelija.

Spoljašnji deo integumenta naziva se pokožica (epidermis), a unutrašnji krzno (corium).

Iz unutrašnjeg sloja raste dlaka kod dlakave, odnosno perje kod pernate divljači. Iz tog

sloja još izrastaju nokti, kandže, papci i rožne navlake.

Uz koren dlake nalaze se lojne i znojne žlezde. Lojne žlezde daju koži i dlaci elastičnost,

a znojne žlezde izlučivanjem znoja pomažu termoregulaciji.

Kod pernate divljači koža je tanka i nežna jer su pokožica i krzno slabo razvijeni.

Dlakava divljač ima mlečne žlezde, naročito razvijene kod ženki. Mlečne žlezde su po

filogenetskom poreklu od znojnih žlezdi.

Kod jelena i košute uz donji rub oka postoji žlezda suzište čijim izlučevinama jelen ostavlja

tragove po drveću u vreme parenja, da bi obeležio teritoriju (rikalište).

Jelen označava teritoriju i potkolenom žlezdom kojom trlja okolno rastinje.

Košuta ima čeonu mirisnu žlezdu, aktivnu u doba parenja, a izgleda kao čuperak

dužih dlaka. TakoĎe, podrepna žlezda je aktivna u doba parenja.

Srndać ima čeonu žlezdu aktivnu u vreme parenja, ali i žlezdu lojnicu kojom označava

svoje stanište.

Srndać i srna imaju potkolenu mirisnu žlezdu u vidu čuperka dužih dlaka čijim mirisom

označavaju stanište, a isto tako imaju i stopaonu ili meĎuprsnu mirisnu žlezdu za

označavanje staništa ili ostavljanje traga. Kod srneće divljači su u doba parenja

aktivne mirisne podrepne žlezde.

MeĎustopaone mirisne žlezde razvijene su i kod muflona.

Mužjak i ženka divokoze imaju temene ili čeone žlezde, koje su u doba parenja aktivnije

kod mužjaka.

Zec ima na njušci pigmentnu žlezdu sličnu crnoj tački, za označavanje traga. U uglovima

usana razvijena je obrazna žlezda specifičnog mirisa, čije sekrete šapicama razmazuje

po dlaci, a podrepna žlezda mu služi za ostavljanje mirisnog traga.

Lisica ima nadrepnu žlezdu (viola) kojom trlja svod svojeg podzemnog staništa. Osim

toga ima podrepnu žlezdu i četiri tabanske žlezde za označavanje traga.

Jazavac ima podrepnu mirisnu žlezdu za ostavljanje mirisnog traga.

Osim ovih kožnih žlezda, crevne žlezde divljači daju poseban miris izmetu, dok se

kod tvora nalazi posebna veoma smrdljiva žlezda koja služi za odbranu.

Kod pernate divljači razvijena je trtična žlezda čijim sekretom ptice pomoću kljuna

premazuju svoje perje.

DLAKA I PERJE DIVLJAČI

Čekinje su najduže i krute dlake koje se pomoću mišića mogu podignuti u

vertikalni položaj (nakostrešenost).

Osje su pokrovne dlake tela, kraće od čekinja, posebno obojene, duže ili kraće

Malje su najsitnije i najtanje dlake. IzmeĎu osja i malja postoje prelazne dlake.

Čulne dlake mogu da se pokreću, obično su na usnama, obrazima, iznad očiju isl.

Linjanje – pojava da se dlake menjaju, obično u proleće i jesen.

Obojenost dlake zavisi od pigmentiranosti, sadržaju vazduha isl. LeĎa su većinom obo-

jena tamnijom dlakom u odnosu na trbuh – obrnuto je kod vidre i hrčka.

Albinizam – odsustvo pigmenta, melanizam – crna dlaka, flavizam – žuta dlaka

Perje ptica potiče od krljušti gmizavaca. Sastoji se iz drške i zastavice.

Tri vrste perja: - konturna (velika na krilima i repu)

- mala pera koja pokrivaju vrat, grudi i trbuh

- paperje (mekano i nežno, oblaže celo telo kod mladunaca)

Mitarenje – menjanje perja jednom ili dvaput tokom

godine, obično u proleće i jesen

ORGANI ZA VARENJE I IZMET DIVLJAČI

Kod preživara (Ruminantia) organi za varenje prilagoĎeni su na ishranu biljkama.

Želudac biljojeda ima četiri dela: burag (rumen), mrežavac (reticulum), listavac

(omasus) i sirište (abomasus).

Akcesorne žlezde: jetra (hepar), gušterača (pancreas)

Žučna kesica nije razvijena kod jelenske i srneće divljači i kod divljih golubova.

Voljka razvijena uglavnom kod pernate divljači koja se hrani zrnastom hranom.

Izmet divljači nam govori o tome koje su vrste zastupljene u lovištu, varira u boji,

izgledu i specifičan je za vrstu.

Cervus elaphus

ROGOVI DIVLJAČI

Rogovlje su rogovi spojeni sa čeonom i nosnom kosti i to je lovački trofej.

Rogovi otpadaju svake godine, kod jelena i srndaća.

Kod jelena i srndaća izraste od izbočina čeone kosti podloga koja se naziva rožište i

na njoj izrastaju ispunjeni koštani rogovi.

Kod šupljoroga rogovlje izrasta van lobanje, kasnije sraste sa čeonom kosti i obloženo

je čvrstom rožnatom supstancom. Rogovi šupljoroga ne otpadaju.

Rogovi izrastaju iz hrskavičavog vezivnog tkiva koje nastaje na rožištu, obavijeni su

u vreme rasta likom, a to je produžetak kože.

Odstranjivanje like vrši jelen kada rogovi potpuno izrastu i očvrsnu i to struganjem po

debljim stablima čime se oštećuje kora.

Rast i odbacivanje rogova je pod hormonalnom kontrolom. Najveći uticaj imaju

hipofiza, testisi, štitna žlezda i grudna žlezda (thymus).

Razvojni stadijumi jelena u zavisnosti od stepena razvijenosti rogova:

1. šilaš

2. vilaš

3. šesterac

4. osmerac

5. deseterac krunaš

6. dvanaesterac krunaš

7. četrnaesterac krunaš itd.

Ako jelen ima na oba roga isti broj parožaka naziva se pravilan,

a ukoliko na jednom ima više naziva se nepravilan.

Svi rogovi osim mladalačkog (šiljkan) imaju ružu (venac) koja neposredno

izrasta na rožištu.

Boja rogova zavisi od količine pigmenta u krvi i od ishrane.

Tamnije obojeni rogovi su kvalitetniji.

Rogove najpre odbacuju stariji jeleni, a onda mlaĎi.

Ako se jelenu povrede polni organi umesto rogova razvija se perika.

Razvojni oblici rogova jelena

Razvojni oblici rogova jelena

Razvoj rogovlja govori o starosti jelena:

- prve godine života jelenče nema rogovlje

- druge godine ćživota jelen ima rogovlje bez parožaka u vidu šila (šilaš)

- treće godine života je šesterac, a ima nešto šilaša i vilaša

- četvrte godine jelen je osmerac, a ima oko 40% šesteraca

- pete godine života jelen je osmerac, ali ima i nešto slabih deseteraca

- šeste godine života jelen je osmerac ili deseterac

- sedme godine života jelen je osmerac ili deseterac, većina su krunaši, a ima

i nešto dvanaesteraca

Još uvek aktuelni prvak

iz Bugarske sa 273,60 cic poena

Kod srndaća od izbočina čeonih kostiju nasatju panjići (rožište) na kome izrastaju

rogovi.

Srndać sa mladalačkim rogovima koje nema ruže ni parožaka osim jednog šiljka

naziva se šilaš. Ako se pored šiljka nalazi još jedan parožak srndać se označava

kao vilaš, ako osim šiljka ima još dva paroška onda je šesterac, a ukoliko su oba

paroška u istoj ravni naziva se “krstaš”.

Pri povredi testisa kod srndaća se umesto rogova razvija perika koja ne otpada.

Rogovi muflona (Ovis musimon).

Kod šupljoroga (Cavicornia) rogovi u početku izrastaju van čeone kosti, ali kasnije

srastaju sa njom, presvuku se snažnom rožnatom navlakom i ne otpadaju.

Rogovi muflona su šuplji, rastu u spirali do 90 cm dužine, težine do 6 kg. Rastu samo

kod mužjaka, a ako se pojave kod ženki dugi su samo oko 5-6 cm.

Kod divokoza i kozoroga rogovi rastu kod oba pola, stalni su, šuplji,

ali su kod mužjaka snažniji.

Rogovi srndaća

ZUBI DLAKAVE DIVLJAČI

Zubi dlakave divljači izgraĎeni su od zubne kosti (dentin) koja daje oblik zubu u čijoj

sredini je zubni kanal. Zubna kruna ja obrasla zubnom ocaklinom, a koren zuba zubnim

cementom.

Obični jelen nakon poroĎaja ima samo mlečne zube, na svakoj strani vilice po tri

premolara i jedan trajni kutnjak (molar).

Do V meseca kada je jelen star jdenu godinu, iza prvog i stalnog kutnjaka izraste drugi

stalni kutnjak (molar).

U VIII mesecu iste godine ispadnu svi mlečni zubi, a izrastu po jedan očnjak

(dens caninus) u gornjoj vilici (tzv. biserak), nešto jači kod mužjaka.

U IX i X mesecu ispadne drugi i treći par mlečnih sekutića, a umesto njih izrastu stalni.

Posle promena mlečnih zuba, odrastao jelen ima zubnu formulu:

I0/4, C1/0, P3/3, M 3/3

Očnjaci divlje svinje

KLJUNOVI PERNATE DIVLJAČI

Pernata divljač nema zube već kljunove kao sastavni deo lobanje.

Kljunovi su prilagoĎeni načinu ishrane.

Kljun ima gornju i donju vilicu presvučenu rožnatim navlakama.

Na gornjoj vilici su postrani otvori.

Kod nekih ptica rožnata prevlaka otpada u vreme mitarenja.

Kljun služi za uzimanje hrane, čišćenje perja i izgradnju gnezda.

NOGE I TRAGOVI DLAKAVE DIVLJAČI

Tri tipa stopala kod sisara:

- plantigradna

- digitigradna

- unguligradna

Od načina hodanja zavisi i vrsta tragova lovne divljači.

Noge papkarske dlakave divljači graĎene su tako da divljač hoda na trećem i četvrtom

prstu koji dodiruju podlogu kretanja. Drugi i prvi prst su zakržljali, a peti redukovan,

unguligradni su.

Medved, kuna i jazavac imaju plantigradna stopala.

Većina predstavnika divljači iz reda Carnivora imaju digitigradna stopala (vuk, lisica,

divlja mačka

TRAGOVI DIVLJAČI

los

dabar

pas

vidra Ondatra

Hystrix

kuna

tvor mrmot

rakun

opozum lasica

crvena lisica

ris

siva veverica

siva lisica

miš mačka

kunić

kojot

medved

jelen

Meles meles Capreolous capreolus

Muscardinus avellanarius Vulpes vulpes

Lepus capensis Lutra lutra Oryctolagus cuniculus

Sciurus carolinensis Myodes glareolus

Felis domestica

Leva prednja Desna prednja

Leva zadnja Desna zadnja

Canis fammiliaris

Canis lupus

Ursus arctos

Trag crvene lisice (Vulpes fulva) u snegu

Sus scrofa

Cervus elaphus

Jelen (Odocoileus hemionus columbianus)

Sciurus griseus

NOGE I TRAGOVI PERNATE DIVLJAČI

Kod pernate divljači se pomoću tragova nogu, kljunova i krila

može da utvrdi o kojoj se vrsti radi.

Noge fazana imaju po četiri prsta od kojih su tri rasporeĎena u obliku trougla, a četvrti

prst je nešto kraći i pozadi je.

Noge poljske jarebice su sličene kao kod fazana, samo su sitnije.

Divlje patke plivačice imaju opnu za plivanje izmeĎu tri prsta, trouglasto rasporeĎenu.

Divlje patke ronilice imaju plivaću opnu i uz četvrti prst.

Divlje guske imaju plivaće opne izmeĎu tri prsta u trouglastom rasporedu,

otisak traga nogu je znatno veći nego kod divljih pataka.

Noga vrane graĎena je tako da ima tri prsta u trouglastom rasporedu, a četvrti prst je

pozadi u smeru srednjeg prednjeg prsta, što se vidi i na tragu nogu.

Anas plathyrinchos

Pelicanus occidentalis

Phasianus colchicus

Meleagris gallopavo silvestris

Meleagris gallopavo silvestris

Corvus corax