MAURICE NICOLLPSIHOLOŠKI KOMENTARI NA UČENJE GURĐIJEVA I USPENSKOG

TOM II

Birdlip, 22. januar 1944.

ENEAGRAMI

Večeras ćemo početi da proučavamo dijagram pod nazivom Eneagram (ili devetostruki dijagram – od grčke reči  ἐννέα, ennea što znači devet i γράμμα, gramma što znači znak ili lik, prim.prev.). Ovaj dijagram je karakterističan za ovo učenje. Ne nalazimo ga nigde drugde. Kada ga je prvi put predstavio, G. je primetio da neke pojedinosti iz ovog sistema mogu da se nađu u drugim drevnim učenjima, ali ne i Eneagram. U vezi sa time je rekao, da iako su se neke stvari iz ovog sistema u tragovima zadržale u drugim sistemima, u njima nema pravilne organizacije i rasporeda i ne može se uočiti zavisnost jedne stvari od druge. Svi delovi ovog sistema su povezani zajedno u pravilnom poretku tako da obrazuju organsku celinu – živi organizam. Čovek i Univerzum se sagledavaju zajedno. Učenje o Čoveku je povezano sa učenjem o Univerzumu, čije je on dete, i ono što postoji u njemu, postoji i u Univerzumu. Značaj evolucije Čoveka i značaj evolucije Univerzuma i zakoni u Čoveku i u Univerzumu se posmatraju zajedno kao neodvojivi.

Govoreći o Eneagramu, G. je rekao da on objedinjuje čitavo učenje i da, što je više čovek u stanju da pročita njegovo značenje, to dublje razume Rad. Jednom prilikom, upitan o čemu je tu reč, G. je rekao da on reprezentuje Zakon Tri ili Zakon Trojstva i Zakon Sedam ili Zakon Oktave. Setimo se da Zakon Tri kaže da u svakoj manifestaciji moraju da učestvuju tri sile, aktivna, pasivna i neutralizujuća, i da su to kreativne sile, koje kreiraju različit poredak u svetovima na silaznoj skali, povećavajući broj zakona kako se umnožavaju. Setimo se da postoji i drugi zakon, Zakon Sedam, koji se odnosi na poredak manifestacije.

Ako postoji kreativna sila, mora takođe postojati i red u kreaciji, inače bi sve bilo u haosu. Interakcija ova dva zakona na takav način, da jedan ne ometa niti guši drugi, tako da su sve mogućnosti postignute, predstavljena je Eneagramom. Međutim, na našem stupnju možemo da očekujemo samo prvo čitanje iz njega.

Njegova konstrukcija je sledeća: krug je podeljen na devet jednakih delova. Broj 1 (broj 10, prim.prev.) je tada podeljen sa 7, dajući rezultat 1 4 2 8 5 7 kao rekurentni (povratni) period. Linije su povučene tako da povezuju te brojeve – 1 do 4 itd.

Uočićete nekoliko stvari. Prvo, dijagram je simetričan. Drugo, tri broja su izostavljena: 3, 6 i 9, svi deljivi sa 3. Treće, uočićete da se linije seku. Jedna tačka presecanja je tačno u središnjoj liniji, druge dve su bočne i na jednakom rastojanju od nje.

Pokažimo strelicom pravce koje reprezentuju linije. Početna tačka Eneagrama je figura 1, jer je Eneagram pokretan dijagram i reprezentuje kretanje stvari na dva načina. Ukazaću samo na dva. Počevši od 1, postoji pokret do 4 duž linije 1 – 4. Zatim od 4 do 2, preko oblasti gde bi 3 trebalo da se nalazi, ali ono nedostaje. Zatim od 2 pokret ide pravo preko do 8, dole do 5 i zatim preko oblasti gde bi trebalo da bude 6 do 7. Pokret se tada vraća direktno preko figure do 1, ali, čineći tako, preseca liniju 2-8. To je jedan pokret. Drugi pokret je spolja na obodu od 1 do 2 do 4 do 5 do 7 do 8. Postavimo kod broja 1 notu Re, a pored 2 notu Mi i pored 4 notu Fa. To će u ovom trenutku biti dovoljno da bi se videli pokreti na koje ukazujem. Videćete da postoji pokret unutar Eneagrama od 1 do 4 i zatim do 2 – to jest, 1, 4, 2. I to je moguć pokret putem oboda, od 1 do 2 i do 4 – to jest, 1, 2, 4. Postavimo ostatak nota oktave duž oboda, završivši sa Do na gornjoj tački.

Dijagram bi sada trebalo da izgleda ovako:

Ukažimo na mogući pokret na obodu od tačke Re ka tački Mi, Fa, Sol itd. po zakrivljenim strelama, koje označavaju kretanje u pravcu kazaljke na satu. Drugi unakrsni pokreti, koji se odigravaju unutar Eneagrama, su već nagovešteni preko šest strela, po jedna na svakoj od šest linija, koje spajaju figure na obodu u poretku 1 4 2 8 5 7 – broj dobijen podelom 1 na 7.

Sada, hajde da razmislimo o ovom neobičnom dijagramu, jer dok ne budemo razumeli nešto od njegove misterije, posmatraćemo ga kao i bilo šta drugo. Ovaj dijagram mora da padne na više delove centara. Kada osećate da je nešto izuzetno, neobično i tako dalje, to znači da je to palo na više delove centra. Sav Rad treba tamo da padne. Razmotrimo jedno od velikih učenja Rada. Rad ne uči da živimo u mrtvom Univerzumu, već u Univerzumu koji evoluira. Sve raste u svom sopstvenom vremenu i skali. Mesec, Zemlja, Sunce, svi rastu u kolosalnom periodu vremena, u poređenju sa našim malim vremenom i skalom. Sve stvoreno pokušava da dosegne svog kreatora. Pogledajmo naizgled trivijalno, ali, po mom mišljenju, legitimno poređenje. Univerzum, koji počinje od jedinstva, se rasteže kao parče lastiša. On pokušava da se vrati do svog izvora, da ukloni tenziju. (Ovde bih mogao da kažem mnogo toga o hemijskoj tablici elemenata i njihovim različitim tendencijama da se kombinuju jedan sa drugim da bi dostigli ravnotežu.). Sada, Zrak Kreacije reprezentuje Apsolut kao 1 i sve nivoe kreacije koji proizilaze iz njega kao brojevi – naime, 3, 6, 12 i tako dalje. U Pitagorinoj ezoteričnoj školi se govorilo da su sve stvari brojevi. Da li ste ikada razmišljali o odnosu između brojeva? Možete ih množiti i deliti. Šta deljenje znači? Pretpostavimo da broj 3 želi da se vrati u 1. Zamislite kako žudi za time da pređe u 1 – to jest, Apsolutno Jedinstvo. Matematički, to je reprezentovano kao 1 podeljeno sa 3. Sada, ako 3 pređe u 1 tako da bude apsorbovano u njega – čitava kreacija traga za time da se vrati svom Izvoru i bude apsorbovana – šta se onda dešava? Podelite 1 sa 3. 3 u 1 ide 3 puta (to jest, u 10) i 1 preostaje. Ponovo ide 3 puta i 1 preostaje. Tako 3 u 1 = 3 se ponavlja u beskonačnost. I čitav Zrak, uzet kao 7 nota, pokušavajući da nađe rešenje i mir, prelazi u Apsolutno Jedinstvo kao 7 u 1 (tj. 7 u 10 ide 1 i prestaje 3, u 30 ide 4 i preostaje 2, u 20 ide 2 i preostaje 6, u 60 ide 8 itd. Itd.). Tako, vidite da 3 i 7 ne mogu da se vrate u 1, budući da je 1 u svim brojevima. Jedan je u 3, ali 3 ne može da se vrati u 1 i tako dalje. Univerzum je izgrađen od brojeva, kao što je Pitagora mislim – ali se mora dodati jedna stvar. Čitava kreacija, svi kreirani Univerzumi, na kakvom god nivou ili broju, tragaju za povratkom u svoj izvor, to jest, tragaju da uđe u 1 ili „Jedinstvo“. Trojstvo – ili 3 – traga da to ponavlja „beskonačno“, jer stalno reprodukuje sebe i seća se sebe. Broj 7 je takođe beskrajan, ali u vremenu i tako ne u istom smislu. On gubi sebe i pronalazi svoje biće u ponavljanju onoga što nije on sam – tj. u stalnom ponavljanju 1 4 2 8 5 7. Budući da je ovaj dijagram o Čoveku i njegovim mogućnostima, on počinje sa 7 i svojstvima tog broja u vezi sa Jedinstvom. Proučavajući svojstva 7 u vezi sa Jedinstvom, nalazimo da su oni dati brojevima 1 4 2 8 5 7. To po sebi ne znači ništa. Međutim, u okviru Eneagrama, vidimo kako pokreće neobične odnose, neobične, zbog simetričnog dijagrama. Ničega simetričnog nema između brojeva 1 4 2 8 5 7 po sebi. Jedina stvar koju čovek može da kaže o broju je da se on beskrajno ponavlja u pojmovima decimalnog sisema i ne sadrži u sebi 3 niti je deljiv sa 3. To je neobično. Taj broj takođe ima i druga neobična svojstva.

Međutim, ono što je neophodno shvatiti je da kreirani Univerzum traga evolucijom za time da se vrati u svoj izvor i da sve stvari žude za tim zadovoljenjem ili ispunjenjem. Sve je ograničeno, nepotpuno, kao odvojena kreacija i sve traga za dovršenjem – atom, čovek, planeta, sunce, galaksija. U pogledu Apsolutnog Jedinstva, mi nismo samo prepolovljeni ili podeljeni na

četvoro, već se nalazimo pod 48 sila deljenja. Međutim, ova razmatranja dajem za one koji su već meditirali o Zraku.

Sledeći put ćemo govoriti o Svetom Duhu unutar Eneagrama, koji ga oživljava. Za sada smo počeli da govorimo o seriji Re, Mi itd. – to jest o Zakonu 7 – i o unutrašnjim odnosima između nota.

Birdlip, 29. januar 1944.

ENEAGRAMII

Tačke, koje se povezuju povlačenjem unutrašnjih linija između brojeva, dobijenih deljenjem 1 na 7 – naime, brojeva 1 4 2 8 5 7 – (1/7 = 0,142857142857 i tako u beskraj, prim.prev.) daju simetričnu figuru velike lepote. Međutim, tri pozicije nisu uključene u tu figuru. Pridružimo i te tri pozicije. Pojavljuje se trougao, dodat prethodnoj figuri i u simetričnom odnosu sa njom, sa uglovima gde bi trebalo da se nalaze brojevi 3, 6 i 9. Dodajmo i te brojeve.

Uočite da druga figura, trougao, sada povezana tačkama 3, 6 i 9, nije dobijena iz donosa 7 prema 1 koji daje prvu figuru i izostavlja 3, 6 i 9. Ovde je nešto neobično. Dva odvojena sistema (ili figure) su dobijena iz nečega što se čini nezavisnim jedno od drugog, a opet stoji u simetričnom odnosu prema dijagramu kao celini. Istražimo tačku dijagrama gde je broj 3. On dolazi između tačaka, koje zauzimaju brojevi 2 i 4, koji pripadaju figuri sedmice (zvaću simetričnu figuru, koja leži na tačkama 1 4 2 8 5 7 figurom sedmice, a trougao, dobijen povezivanjem tačaka, koji ne dodiruje figura sedmice, zvaću figurom trojke). Ove dve tačke 2 i 4 su takođe obeležene notama oktave Mi i Fa. Zakon Broja Sedam se ponekad naziva i Zakon Šoka. Kada bi se stvari kretale na pravilan način i razvijale se harmonično, mi bismo živeli u drugačijem svetu. Jedan od izvora zla

ili pojave da stvari kreću pogrešnim tokom, jeste Zakon Šoka – ili bolje, njegovo neispunjenje. Trebalo bi svi da razmislimo o učenju ovog sistema o šokovima. To je potpuno nepoznato kako nauci tako i starim ezoteričkim sistemima, koliko se može saznati iz pisanih tragova. (Obratite ovde pažnju da ’razmisliti’ ne znači sanjati i da ne bi trebalo pomešati sanjanje i razmišljanje.). U svakoj seriji razvitka, u svakoj progresiji, neophodan je šok na određenoj tački. Ta tačka je predstavljena mestom intervala polu-tona na glavnoj skali – između Do i Si i između Fa i Mi. Mi se trenutno bavimo samo „mestom gde nedostaje nota“, na koje ukazuju Fa-Mi ili Mi-Fa. Ukoliko nije dat šok, pravac razvitka ili progresa ili šta god da je u ptianju, potpuno će se promeniti. Počinjete da radite na nečemu i završavate radeći suprotno. Ne postoji pravi prelaz iz stanja Mi do Fa bez šoka. U suprotnom ono što sledi iz Mi neće biti Fa. Nacrtajmo uspravnu „oktavu“ izostavljajući Do na oba kraja.

Uporedimo to sa Eneagramom. Videćete da mesto šoka u uspravnoj oktavi, označeno kvadratom, korespondira sa uglom figure trojke, koji dolazi između brojeva 2 i 4 – ili nota Mi i Fa – označeno na obodu Eneagrama. Ugao tako reprezentuje na neki način šok, koji ulazi u sistem na toj tački.

Budući da ovde imamo nacrtanu uspravnu oktavu, zamolio bih vas da obratite pažnju na to šta se događa kada se figura sedmice primeni na nju.

Pri pogledu na ovaj neobičan dijagram možda ćete steći utisak neke žive stvari, aktivnosti kruženja koja se odvija u njemu. Međutim, uočićete da, kada je ispravimo, simetrija figure je u velikoj meri izgubljena. U Eneagramu oktava je postavljena u krug. Krug je osnova dijagrama.

Morate shvatiti da vam pružam pristup eneagramu sa različitih strana. Beskorisno je jednostavno ga posmatrati kao dijagram. To je živa stvar i sav život zavisi od nje. Sve organizovane žive stvari imaju Zakon 3 i Zakon 7 u sebi. Kod životinja postoji samo deo Eneagrama i samo jedan šok. Međutim, o tome ćemo govoriti kasnije, kada budemo počeli sa govorimo o dva druga šoka, koje na ovoj planeti može dosegnuti samo Čovek.

Sada, daću vam drugu misao, koja može da vam nagovesti veliki deo ove problematike, ukoliko razmislite o njoj. Uzmimo nešto što se odvija u seriji i raspoređuje se duž oboda. Na primer, dani u nedelji teku jedan za drugim, u serijama u vremenu. Postavimo ponedeljak kod figure 1 na mesto pod nazivom Re i utorak pored figure 2 ili mesto pod nazivom Mi i sredu pored figure 4 i tako dalje. To nam daje nedelju na tački označenoj br. 9. Sada, pogledajte odnose između tih dana, na koje ukazuje figura sedmice. Nešto prolazi od ponedeljka do srede i vraća se do utorka (misli se na kretanje po unutrašnjim linijama: 1 – 4 – 2 – 8 – 5- 7, prim.prev.). Pokušajmo da uhvatimo smisao ideje o vremenu, poimajući svet u višim dimenzijama – tj. shvatajući da vreme ne postoji i da je sve u seriji u vremenu živo i, da tako kažemo, uvek ovde, iako se nama čini da prolazi od jedne stvari do druge. Obratite pažnju na to gde šok ulazi u seriju dana na obodu i obratite pažnju na unutrašnje kruženje koje se odvija između dana. Moj cilj je da pokušam da vas navedem da razmišljate o Eneagramu i da ga donekle oživim u vašem umu i usmerim imaginaciju. Ponedeljak je očigledno na neki način povezan se sredom, sa onim što nazivamo budućnost, ali što je u 4. dimenziji već ovde. Tada, ponovo, sreda je povezana sa utorkom, a utorak povezan sa subotom, što izgleda veoma neobično. To izgleda kao neobičan način razmišljanja, potpuno suprotan od našeg vremenskog načina razmišljanja o uzroku i posledici, u skladu sa čim verujemo da na sadašnjost može uticati samo prošlost. Kao što ćete se složiti, mi verujemo da uzrok stvari u vremenu prethodi posledici. Nemamo ideju da bi budućnost mogla da utiče na sadašnjost. Ako bi trebalo da verujem da su neke stvari, koje treba da se dogode u subotu, na neki način povezane sa onim što se dogodilo u utorak i da je kao rezultat ono što mi se događa u utorak izazvano u subotu, do koje još nisam došao u seriji dana, bio bih veoma iznenađen. Ja bih, naravno, - u skladu sa svojim čulima – mislio da jedan dan sledi iza drugog, jednostavno tako, i da se uticaji od juče odražavaju samo na danas ili sutra. Ipak, pri dubljem

razmišljanju mogao bih da shvatim da to nije slučaj i prestao da budem iznenađen. Možda bih čak bio voljan da pomislim da bi nešto, što učinim danas, moglo da utiče na mene kroz godinu dana. Sledeći put ćemo dalje razviti neke od misli i razmatranja o ovom dijagramu, koji je specifičan za ovo učenje.

Birdlip, 05. februar 1944.

ENEAGRAMIII – šok

Prošli put smo govorili o Zakonu Sedam koji se nekada naziva Zakon Šoka. Da bi bilo šta raslo, razvijalo se sa jednog stupnja na drugi, stepen po stepen u ispravnom poretku, neophodan je šok. Mesto tog šoka je označeno na tački Mi-Fa, ili mestu gde nedostaje polu-ton. Kakve primere takvog rasta ili evolucije ili razvitka, stepen po stepen, u ispravnom poretku, možemo naći? Možemo ih naći u evoluciji mikroskopski malih ćelija u ljudsko biće. To je definitivno ilustracija evolucije po stupnjevima sukcesivne transformacije, pri čemu jedna stvar postaje sasvim druga stvar – ili jedna stvar, koja pripada jednom svetu, svetu ćelija, prelazi u drugi svet, svet Čoveka (dvostrukim procesom diferencijacije i integracije). Shvatite da je vaše rođenje veoma udaljeno, ne samo u vremenu, već na vertikalnoj skali, u poretku stvari, u ujedinjenju dve majušne ćelije, u svetu ispod onog u kome mi živimo – svetu koji nam je obično nevidljiv. Međutim, Zakon 7 se primenjuje na sve svetove – na zvezdane galaksije, na Čoveka i na ćelije – upravo kao i Zakon 3, jer su ta dva zakona kreativna i formativna zakona iza Univerzuma i svega što on sadrži. Postoje ultimativni zakoni u smislu da se ne mogu dalje redukovati – svesti na nešto jednostavnije. Zakon Sedam iziskuje postojanje šoka. Na osnovu toga možemo biti sigurni da je, budući da se Zakon Sedam primenjuje svuda, na sve stvari, na svakom mestu kreacije, kako u svetu atoma ili ćelija čovečanstva ili solarnih sistema ili rojeva zvezda, šok neophodan i ukoliko taj šok nije dat, doći će do degeneracije ili smrti. U slučaju ćelije, koja se sukcesivnim stupnjevima evolucije uzdiže u svet ljudskih bića i postaje vidljiva osoba, to je stupanj kada je neophodna potpuna promena njene unutrašnje organizacije, da bi mogla da preživi. Međutim, vi to morate proučavati za sebe, ukoliko želite da tako radite. U vezi sa time, morate se setiti da je 9 meseci našeg vremena 30.000 puta 9 meseci za ćeliju. (Razradite za sebe šta taj period znači). Obratite pažnju na ovaj dijagram:

Srednji stepeni transformacije leže između Re i Si. Na, recimo, stupnju Sol postoji neko međustanje, nešto nedovršeno i beskorisno. Svako Do (niže i više) potpuno je u značenju. Oni predstavljaju „mudrije“ tačke od nota između. Ili možete misliti o njima kao o odmorištima. Međutim, možete videti kako na ovoj primeni oktave na evoluciju ćelije u čoveka postoje dve opasne tačke. Prirodu prve je lako videti. Da bi se razumela niža, potrebno je specijalno a ne obično znanje.

Kada shvatite da su šokovi neophodni kroz čitav Univerzum, usled činjenice da je Zakon broja Sedam sveprisutan u najmanjem i najvećem, postaćete svesni da sve ili mora uložiti napor da bi na pravilan način raslo, ili mora primiti šok u pravo vreme.

Hajde da se na kratko pozabavimo mehaničkim šokom. Čovek prima mehanički šok koji se ponavlja u veoma kratkim intervalima. Taj šok je vazduh. Mi prihvatamo činjenicu da dišemo, kao što prihvatamo i sve drugo, bez razmišljanja. Vazduh ulazi u pluća i sreće se sa hranom. Ovde postoje dva izuzetna drveta, svako sa mnogobrojnim granama i grančicama. Drvo krvi se prepliće sa drvetom vazduha, u najfinijim grančicama, bez prodiranja i dolazi do razmene, tokom koje nešto iz vazduha prelazi u krv i obrnuto. To je šok, dat na prvoj oktavi u Čoveku – to jest, Oktavi Transformacije Hrane. Ako nije dat mehanički – ukoliko, recimo, ne počinje dovoljno brzo u bebi – tada fizički organizam nije u stanju da funkcioniše. On ne može da radi, jer nije primljen šok, koji mu je potreban. Govoreći iz te perspektive, očigledno je da smo mi jednostavno mašine. Sve je učinjeno za nas i jednom kada počne uspešno, mi funkcionišemo neko vreme. Taj šok vazduha je potreban i životinjama, ribama i pticama. To jest, u njima vidimo Zakon 7 na delu.

Pogledajmo još jednom Eneagram i napišimo probavni sistem, sistem vazduha i kvrni sistem pored Re, Mi i Fa.

Sada, Pluća po sebi ne mogu dati šok. Ona to mogu tek kada prime vazduh. Niti Vazduh može dati šok, dok ona nisu tamo da ga prime. Vazduh ulazi u Pluća i tada se izdvaja njegov najvredniji deo (kiseonik) i izvlači u krv, ostatak se izbacuje (nitrogen i ugljen-dioksid).

Sve stvorene stvari rade sa šokovima. Bez tih šokova počele bi da umiru. Sada, dat nam je mehanički šok, koji omogućava telu da živi – šok vazduha. Zašto dišemo? Možemo li da živimo bez disanja? Da li je disanje nešto mehaničko u nama, nešto uređeno za nas, nešto što nam je dato u gotovom obliku? Međutim, postoji veliki deo u Čoveku koji nije završen, nije dat. Čovek je stvoren kao organizam koji se samostalno razvija i ukoliko razmislite o tome šta to znači, shvatićete da on nije dovršen. Do određene tačke ste dovršeni, ali iza te tačke ne. U isto vreme ste sposobni za izvesnu evoluciju, izvestan razvoj, izvestan rast iza tog stepena dovršenosti ili mehaničkog nivoa. Međutim, budući da svim stvarima upravlja Zakon Sedam ili Zakon Šoka, možete biti sasvim sigurni da sav dalji razvitak zavisi od šoka – to jest, ne možete se razviti iza mehanički datog nivoa bez šokova. Vaše telo radi sve vreme kao mašina, koja transformiše fizičku hranu u više i više supstance – supstance, koje vam omogućavaju da osećate, mislite i tako dalje. Ono to radi pomoću mehaničkog šoka vazduha, koji ulazi u oktavu Transformacije Hrane na određenom mestu između Mi i Fa. Međutim, ostatak vas, pod čime podrazumevam sve što leži iza mehaničkog nivoa, ne funkcioniše. On ne funkcioniše jer se ne daje pravi šok na pravom mestu na pravi način. Čovek živi svoj život kako bilo, bez i najmanje ideje da sebi treba da da šok i može da živi svoj život na svoj način zahvaljujući mehaničkom šoku vazduha. Međutim, Čovek je stvoren za nešto više. Kao što znate, Rad nas uči da smo su stanju da damo sebi dva svesna šoka posle mehaničkog šoka vazduha i dok ti šokovi ne budu dati, čovek ostaje u snu i zaista počinje da umire psihološki. Čovekov realan život leži u psihološkoj sferi, u razvitku razumevanja, osećanja, misli, unutrašnje percepcije. Ako mislite da ste samo vaše telo, tada činite veliku grešku. Nikakva količina pažnje usmerene na telo neće vam omogućiti da date sebi dva sledeća svesna šoka, koja pripadaju vašoj psihološkoj strani. Čovek je više od svog tela, ili bolje, on je dizajniran da bude više od svog tela. Uzmimo prvi dodatni šok. Taj šok pripada uzimanju utisaka i njihovom prijemu i njihovoj probavi. Taj šok se naziva Prvi Svesni Šok. U potpuno razvijenom i svesnom čoveku odvijaju se tri šoka – mehanički šok vazduha, koji je dat, i dva dodatna šoka, koji nisu dati i moraju da budu stvoreni. Sva ezoterična psihologija konačno govori o prirodi ta dva dodatna šoka i o načinima kako se oni mogu dati i oni se odnose na oktavu, koja potencijalno postoji u Čoveku koji se može razviti svesnim radom. Da bi se promenili, da bi postali drugačiji, da bi transformisali sami sebe, moramo shvatiti ta dva šoka i davati ih sebi kontinuirano u svakodnevnom životu. Međutim, pre svega mora biti dat Prvi Svesni Šok i osoba u ovom Radu mora početi da uči o tome što znači dati Prvi Svesni Šok u običnom svakodnevnom životu. Dok ne saznamo istinski nešto o Prvom Svesnom Šoku, koji se naziva Transformacija Utisaka, ne možemo očekivati da razumemo bilo šta o Drugom Svesnom Šoku. Utisci, koji uđu u ljudsku mašinu, jesu hrana koja konstituiše početak oktave. U Eneagramu se levi ugao figure trojke odnosi na mehanički šok Vazduha. Sada, Vazduh ulazi od spolja na desnoj strani Eneagrama kao Do, sa vodonikom numeričke vrednosti 192. On prolazi kroz određene transformacije sve do tačke Mi. Pogledajmo taj stupanj u dijagramu. Uočićete da se razvitak transformacije Vazduha nastavlja do tačke Mi, gde je levi ugao figure trojke ili trougla. On se tada zaustavlja, jer je na toj tački neophodan šok, da bi nastavio. Međutim, taj šok se uobičajeno ne daje. Nešto ovde mora da uđe, baš kao što je Vazduh u prethodnom primeru

ušao da da šok. Ono što ulazi na tom mestu su Utisci. Međutim, Utisci ne daju šok na isti način kao vazduh, osim ako su primljeni svesno. Priroda ova dva šoka je zato drugačija. Na broju 3 šok je pasivan ili mehaničan, ali na broju 6 šok mora biti aktivan ili svestan. On označava prvo mesto svesne evolucije. To je mesto, na kome život, koji je ulazni Utisak, moramo da uzmemo na nov način. To mesto označava gde moramo da transformišemo svoje svakodnevne doživljaje, svoje odnose sa drugima. To je mesto gde treba da transcendujemo svoja čula i svet, kako ga vidimo, nečim dodatnim. To je mesto gde moramo da probavimo sve što nam se dešava, gde moramo da formiramo psihološku moć, koja selektuje i sa druge strane eliminiše, baš kao što Pluća selektuju iz Vazduha ono što je korisno i eliminišu ono beskorisno. Kasnije ćemo još govoriti o toj temi. Međutim, videćete da Eneagram sa svim svojim mogućnostima neće raditi u čoveku, dok svi njemu inherentni uslovi ne budu ispunjeni. Kada shvatite da se Zakon Sedam ili Zakon Šoka primenjuje na naš psihološki život, počećete da vidite zašto je neophodno da se čini stalni napor u psihološkoj sferi. Ukoliko čovek ne zada neophodan šok na psihološkoj oktavi, neminovno će doći do smrti ili degeneracije uma i osećanja, baš kao što bi došlo do smrti tela, kada se ne bi dao mehanički šok Vazduha.

Sada, postoji mnogo vrsta psihološkog napora, psihološkog šoka. Primanje Utisaka na nov način, ne uzimanje stvari uvek na isti način, uzimanje novih Utisaka putem usmerene pažnje, neki su od aspekata, koji pripadaju Prvom Svesnom Šoku, koji mogu da se sažmu na rad na Biću i rad an Znanju. Kada Rad počne da deluje na vas i prestane da bude samo teoretska ideja, kada počnete da vidite kako se primenjuje na vas same, kada za sebe vidite mnoga značenja davanja sebi Prvog Svesnog Šoka, koji se takođe naziva Pamćenje sebe, ili biti svestan na mestu uzimanja Utisaka iz spoljnjeg sveta, shvatićete koliko mnogo strana pripada tom šoku i koliko su one raznolike. U isto vreme razumećete šta to znači da živite svesnije u središtu života. I kada ste počeli da razumevate ponešto od ovoga, gledaćete unazad na način kako ste ranije živeli, kada ste na sve reagovali mehanički sa osećanjem nalik užasu. Osećaćete da biste voleli da ste živeli svesnije u prošlom životu. Počećete da hvatate kratke uvide o tome kako ste živeli i kako ste mogli da živite. Neobično je koliko je lepo sve to formulisano u ovom dijagramu, koliko je jednostavno kada počnete da istražujete dijagram sa smislom, svojim sopstvenim mislima i razumevanjem i da ga ne uzimate više samo kao nešto na tabli u šta zurite. Taj dijagram je sav živ, sav pun značenja i sve reči i pisma i figure i linije postaju zaista izvor značenja, jednom kada se razumevanje poveže sa njima. On je nalik mapi koja ukazuje na žive zemlje, ne na mrtve stvari.

Birdlip, 27. februar 1944.

ENEAGRAMIV

Već smo govorili o ideji da je šok neophodan za progresivan razvitak i kontinuitet stvari i videli smo kako Zakon Sedam iz određene perspektive može da se nazove Zakon Šoka. Tokom razvoja stvari, bilo da je reč o rastu živog bića ili o razvoju neke ideje ili o učenju neke teške materije ili o sprovođenju nekog poduhvata ili o transformaciji jedne stvari u drugu, sukcesivni sttepeni mogu da budu predstavljeni notama silazne oktave: Do, Re, Mi, Fa, Sol itd. Sada, šok mora da dođe između stepena Mi i stepena Fa, da bi se ta stvar nastavila u pravilnom poretku razvitka. U suprotnom, ona će odstupiti od kursa i postati nešto drugo. Stepen Fa neće biti dostignut.

Poznata nam je činjenica da civilizacija ne nastavlja iza te tačke, niti mi lično. To je zbog toga, što je šok neophodan a on nije dat ili nije primljen ili nije stvoren.

Proučimo šokove u Čoveku. Kod Čoveka prvi šok, koji je neophodan za život, ne mora da se stvara. On je dat na tački 3 Eneagrama i primljen kao vazduh koji udišemo. Kada bi čovek odbio da diše – što nije moguće – on bi umro. Ili ako bi udisao nešto, što nije vazduh, kao što je ugljen-monoksid, šok bi bio dat, ali ne i primljen – to jest, on bi disao, ali ne vazduh i umro bi. Morate razmisliti o ove dve strane šoka i takođe o činjenici da šok vazduha mora da se odvija u ne tako dugim intervalima. Davanje i primanje tog šoka je od suštinske važnosti za život. Ukoliko on nije dat, fizički organizam prestaje da radi. Setite se sada da sve diše, uključujući i zemlju. Veoma je interesantno shvatiti da sve diše i da je taj šok neophodan u svim stvarima. Međutim, budući da su Zakon Sedam ili Zakon Šoka u svim stvarima (zajedno sa Zakonom Tri), to nije iznenađujuće.

Kod Čoveka su dva druga šoka moguća, ali nisu esencijalna. Ona mu nisu data, niti su primljena, već moraju da se stvore. Pozicija ta tri šoka je pokazana na uglovima trougla na tačkama 3, 6 i 9. Čovek, koji ima samo prvi šok, na 3, da radi u njemu, predstavlja čoveka određene vrste. Čovek, koji ima prvi i drugi šok, koji rade u njemu, jeste čovek drugačije vrste. Čovek, koji ima ta tri šoka, koji rade u njemu, jeste čovek potpuno različit od prvog i drugog čoveka.

Stvaranje te tri vrste čoveka je opisano u progresivnom poretku u prva dva poglavlja Postanja u vezi sa 7 dana stvaranja, koje deli Čoveka na 7 različitih kategorija i ne uzima ga kao jednog niti kao istog. Prva široka razlika je napravljena između Mehaničkog Čoveka i Svesnog Čoveka. Prvi opis Čoveka u Postanju je opis mehaničkog ili mrtvog Čoveka – u stihu 2. U Radu se za mehaničko čovečanstvo kaže da je u snu i ponekad da je mrtvo, kao što se kaže da su mnogi ljudi, koji hodaju naokolo, odavno mrtvi. Na sličan način, u Novom zavetu Hrist govori o „mrtvima koji sahranjuju svoje mrtve“. Mehanički Čovek nema šok, koji radi u njemu, osim mehaničkog šoka disanja. Međutim, termin dah ili disanje je nešto što se takođe odnosi i na drugi šok, kao što ćemo videti. Poenta ovde je da se u Postanju i u ovom Radu i u Novom zavetu pojavljuje ideja mrtvog čoveka, mrtvog, živog Čoveka. Da bi se probudili iz stanja mrtve osobe, muškarac ili žena sebi prvo moraju dati drugi šok, na tački 6. Ta osoba je u Postanju opisana kao ono što sledi posle „mrtvog“ čoveka. Razmotrimo prvo „mrtvog“ čoveka. Nemoguće je opisati ga ukratko. To je čovek čula, bez unutrašnjeg života, čovek koji svoje moći pripisuje sebi, čovek samoljublja, za koga ono realno leži samo u spoljašnjem životu, čovek koji nije počeo da misli ili oseća nešto iznad sebe. Ovaj čovek se u Postanju naziva „bez obličja i pust“, To je čovek tame u kome nema svetlosti. Treba li da pretpostavimo da sami nismo u tom stanju? Ovo stanje tame čoveka se spominje i u Starom i u Novom zavetu. U Isaiji je rečeno: „Ljudi, koji hodaju u tami, ugledali su veliko svetlo.“ (IX 2) i u Jovanu: „Svetlo sjaji u tami; a tama to ne shvata.“ (I5) što znači da je ezoterijsko učenje, reprezentovano u Hristu, došlo kao svetlo u one u tami uma i razumevanja. Da uzmemo jedan primer – taj mrtav čovek ili čovek tame uma je čovek Hasnamus, koji je spomenut u Radu – naime, čovek, čija dobrobit zavisi od nesreće hiljada i miliona drugih. Napoleon je dobar primer. Takav čovek ne može da razmišlja u terminima iznad sebe i onoga što želi. Ne postoji „ljubav za bližnjeg“ – to jest, emocionalni razvitak iznad samoljublja i ličnog interesa. Ili, u terminima Rada, ne postoji sila iskrenog spoljašnjeg pridavanja značaja, ne postoji sposobnost da se istinski stavi u poziciju druge osobe i da misli i oseća kao što ona misli i oseća, osim ako to nije povezano sa njegovim sopstvenim interesom i

ličnom sferom sopstvenih zasluga. To je opšte stanje Čoveka. U Radu je neophodno prevazići to stanje i veoma je teško to učiniti za svakoga, bez izuzetka. Međutim, neophodno je učiniti tako, jer je korak, koji treba preduzeti, iznad onoga što čovek jeste u sadašnjosti. Prvi rekvizit je šok, koji se daje čovekovom sadašnjem stanju mišljenja i osećanja. Čovek mora početi da misli drugačije i tada i da oseća na novi način. Međutim, dok se ne susretne sa nečim što to omogućava, korak neće biti napravljen. Tako će čovek nastaviti da pušta istu notu kroz čitav život – kako većina ljudi radi.

Sada, pogledajmo čoveka, koji počinje da daje sebi drugi šok na tački 6. On je opisan u Postanju. To više nije mrtav čovek, bez obličja i pust. Pogledajmo na trenutak Eneagram na tački 6. Ovde je tačka gde ezoterijsko učenje može da uđe u čoveka i započne u njemu novu oktavu. Pogledajte prvu oktavu, napravljenu od mehanički datog i mehanički primljenog šoka fizičkog vazduha i obratite pažnju na to gde ona ide. Sada, pogledajte tačku 6 gde je ulazak nečeg novog moguć. Rekao sam da je moguć. On nije neophodan za običan život. Međutim, to je tačka gde je nešto moguće. Ovde Rad ulazi u plan čoveka, sagledan u svetlu samo-razvojnog organizma kreacije. U Postanju je ideja da je čovek samo-razvojni organizam sadržana u prvom redu: „Na početku stvori Bog nebo i zemlju“ to jest, dva nivoa, više i niže. To se odnosi na mrtvog čoveka, jer se

kaže: „I zemlja beše bez obličja i pusta; i beše tama nad bezdanom“ Čovek je mrtav u sebi – ipak on je stvoren od strane Boga, noseći i nebo, kao i zemlju u sebi. To jest, iako je mrtav, on ima mogućnosti za razvitak, prvo u odnosu prema „zemlji“, a tada prema „nebu“. Spoljašnja strana čoveka je „zemlja“, a unutrašnja „nebo“. Da bi se „mrtav“ čovek promenio, njegova zemlja mora biti razvijena i obrađena, ali mu prvo mora biti dato svetlo. I tako se kaže“ „I reče Bog, neka bude svetlo.“ To je prvi stepen, kada je mrtvo počelo da postaje živo. Taj čovek, koji se budi, taj čovek, koji ustaje iz mrtvih, taj čovek, koji traga za time da uđe u sopstveno nebo kroz svetlo, koje nije tama – i shvatite ovde da je život čula i inteligencije bazirane na njima, tama – kažem, taj čovek, koji se budi, možda dostiže stepen bića, stvorenog po slici Boga. Šestog dana „Bog stvori čoveka po sopstvenoj slici, po sopstvenoj slici Bog stvori ga.“ Sve to prethodi onome, što se odnosi na Čoveka, koji ustaje iz „mrtvih“ i stepena, koji vodi ka postajanju „po slici Božijoj“. Ponoviću ovo. Na čoveka na njegovom najnižem, najmračnijem nivou odnosi se ovo: „I zemlja beše bez obličja i pusta; i tama beše nad bezdanom: i duh Božiji dizaše se nad vodom.“. To je početak buđenja. Tada dan za danom – to jest, stupanj po stupanj, drevnim jezikom parabola – zemlja Čoveka je obrađena i konačno je Čovek stvoren „po slici Božijoj“. „I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju svojemu stvori ga.“ Sada, sedmog dana je očigledno stvoren drugi čovek (cf.Ch.II). Za tog čoveka se kaže da „mu je Bog udahnuo kroz nozdrve dah života i Čovek je postao živa duša.“ Ovde imamo čoveka u kontaktu sa Bogom. On nije samo imitacija ili slika Boga, već zaista živa duša u kontaktu sa dahom Božijeg duha.

Pogledajmo o koje 3 vrste čoveka se govori u ova dva otvorena poglavlja Postanja – mrtav čovek, čovek po slici Boga i Čovek koji je postao živa duša. Preko komentara bih želeo da povežem ta 3 čoveka sa 3 šoka, koja su pokazana u trouglu Eneagrama. Već sam govorio o mrtvom Čoveku – to jest, Čoveku u kome radi samo prvi šok. (Ovde bih ponovio da dajem komentar na Eneagram.). Jasno je da drugi Čovek može da postoji, čovek u kome su na delu i prvi i drugi šok. Uporedio bih tog Čoveka sa Čovekom, stvorenim po slici Boga i kasnije bih uporedio Čoveka, u kome sva 3 šoka deluju, sa čovekom, stvorenim sedmog dana kao „živa

duša“ – to jest, ne po slici Boga, već čoveka, koji je na neki način direktno povezan sa najvišim nivoom razumevanja, mogućim za Čoveka, što je ovde izraženo kao udisanje duha ili daha Božijeg. Ovaj čovek se u Radu naziva Čovek broj 7 – najviša kategorija Čoveka u ovom sistemu se naziva Čovek br. 7. Za njega se kaže da je čovek, čije su znanje i biće na najvišem nivou i toliko ujednačeni, da je sve njegovo razumevanje praktično. To znači, kao prvo, da ne postoji ništa što on zna, a ne može da uradi. To jedinstvo znanja, bića i razumevanja pripada samo Čoveku br. 7 i sledstveno tome je rečeno da svi koji pripadaju kategoriji Čoveka br. 7 razumeju jedni druge i govore isti jezik. Uz nekoliko kontrasta ćemo osvetliti ono stanje stvari, koje pripada našem nivou i svetu uopšte, gde niko ne razume nikoga i gde ne postoji zajednički jezik, čak i među ljudima koji govore isti jezik u uobičajenom smislu. Čak i samo iz ove refleksije, koja je razumljiva, možemo shvatiti nešto o nivou Čoveka br.7 kao kontrast našem sopstvenom nivou. Vidimo odjednom da takav čovek mora pripadati drugačijem svetu, psihološki. Naš svet živi u Ciklusu Babilona, u jezičkoj zabuni – ne samo u bukvalnom smilu, već u konfuziji nerazumevanja na našem nivou. Ovde, u ovom Radu, pokušavamo da u prvom koraku naučimo zajednički jezik, kako bismo mogli da razumemo jedni druge nešto bolje i kako bismo bili u stanju da razgovaramo jedni sa drugima na pravi način. U svakom slučaju, nećete se složiti da je taj korak postignut, ali se možete složiti da je on moguć i razumljiv. Sada, ako smo svi u kontaktu sa istom stvari i osećamo je na isti način, trebalo bi da imamo isto razumevanje. Čovek br. 7 je u kontaktu sa višim centrima. U Postanju, poslednji stvoreni Čovek, koji ima „živu dušu“, u kontaktu je sa Bogom.

Što se nas tiče, mi treba da imitiramo više stanje. Treba da budemo slika Boga. To može izgledati fantastično, ali ne mislim da će tako biti. Ukazujemo na čoveka, koji počinje da sebi daje drugi šok. On se može uporediti sa Čovekom, „stvorenim po slici Božjoj“. On je slika: nije u direktnom kontaktu. On nije mrtav, niti je „živa duša“, već je između. Neću to dalje objašnjavati.

Vratimo se drugom šoku – to jest, prvom šoku, koji nije neophodan za život. On nije neophodan za život, ali je od suštinske važnosti za buđenje iz sna. Setite se da je na početku Čovek stvoren od zemlje i neba i da inače ne bi bilo, niti bi moglo da bude bilo kakvog ezoterijskog učenja, zasnovanog na Čoveku, koji dostiže drugo ili više stanje samog sebe, pod nazivom „nebo“. Ukoliko to više stanje upravlja nižim stanjem, ili „zemljom“, tada će molitva iz Očenaša o volji neba ostvarenoj na zemlji, biti ispunjena. Sada, prvo se duh Božiji kreće iz dubina, a tada je stvoreno svetlo. Da bi počeo da se budi, čovek mora da se susretne sa ezoterijom i njenim dubinama i njenim idejama i njenim gledištima. To je svetlo. Tada čovek mora da uči da posmatra sebe na takav način, da odvoji sebe od sebe (u mom slučaju ja od Nikola) i takođe da odvoji sebe od beskorisnih raspoloženja, misli, osećanja, od svih vrsta identifikacije, stanja sva i negativnosti itd. To je značenje reči:

„I reče Bog, neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra: i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost Bog nazva dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.“

To se naziva jedan dan – to jest, prvi stupanj buđenja, prvi stupanj postajanja svesniji,, jedan dan u stvaranju Budnog Čoveka. I može se reći da je to naše opšte stanje. Neki osećaju da se nešto pokreće, neki vide svetlost itd. U onoj meri, u kojoj praktukujemo Rad i primenjujemo ga na sebi, mi dajemo sebi drugi šok. Govorim uopšteno. Mislim – i to sam ranije već rekao – da

delovanje ovog Rada na čoveka kao celinu počinje drugim šokom. Da bismo posmatrali sebe, da bismo uočili šta se zbiva u nama, da bismo odvojili sebe od beskorisnih stanja i počeli da vidimo svoje slike, da se sećamo svojih ciljeva, da se borimo protiv identifikacije sa svakim raspoloženjem i mišlju – i tako dalje . sve to pripada drugom šoku, čiji je cilj da poveća svetlost svesti tako da postanemo svesni sebe, kako bi sa time počeli.

Pokušajmo da iznova formulišemo ono što je rečeno u komentaru o Eneagramu. Čovek je rođen za unutrašnji razvoj. To je ono, o čemu ovaj Rad uči. Iz tog razloga on ima zemlju i nebo u sebi. Ukoliko bi bio samo zemlja, bio bi nesposoban za bilo kakav unutrašnji razvitak. Da bi se stvorio samo-razvojni organizam, morate naučiti da u sebi stvorene imate više moguće stanje sebe. Na primer, jaje je rođeno sa mogućnošću da postane ptica. Ono zbog toga ima zemlju i nebo sadržane u svom začetku. Seme, žir itd. su u istom položaju. Čovek može ostati zemlja i u tom slučaju on služi prirodi. Ali da ponovimo jezik prvih stihova Postanja: „Na početku Bog stvori nebo i zemlju.“ Ukoliko zamišljate da Postanje govori o nastanku sveta, sunčevog sistema, pravite veliku grešku. Ezoterijska literatura se invariably bavi samim Čovekom i njegovim mogućnostima. Ezoterijska nauka se bavi Čovekom samim i Čovekom u sebi i onim što on može da postane i njegovim značenjem. Obična nauka se bavi spoljašnjim svetom i prirodom njegove strukture i tako dalje. Postanje je ezoterijska knjiga, ne naučna knjiga i budući da se ezoterija bavi Čovekom i njegovim mogućnostima, kada kaže „na početku Bog stvori nebo i zemlju“, to se odnosi na Čoveka, to se odnosi na to jaje, to seme, taj žir, koji su stvoreni sa mogućnošću da dosegnu viši nivo razvitka. Niži nivo se naziva zemlja, viši nivo se naziva nebo. Žir sam po sebi je zemlja, međutim, ako tokom sukcesivnih stupnjeva on umre u sebi i možda postane hrast, on doseže nebo – to jest, viši nivo razvitka sebe. Međutim, na početku je žir stvoren sa svojom zemljom i svojim nebom, svojim nižim nivoom i svojim višim nivoom. Sada, vi znate da zemlja čoveka mora da se ispuni mislima, idejama, emocijama, afektima, konceptima, pre nego što čovek dosegne viši nivo sebe. Sve to je reprezentovano fizičkim objektima – Čovek može da dosegne stupanj svog unutrašnjeg razvitka, o kome se govori u stihu 11, da zemlja rađa bilje, što nosi seme, i drvo rodno, što donosi plod. To se odnosi na različite nivoe razumevanja, različte nivoe znanja i konačno, čovek je stvoren po slici Božijoj. Sa tačke gledišta ezoterije, čovek nije samo njegovo fizičko telo, njegova snaga, njegovo nasilje, njegovi primitivni instinkti: čovek je razumevanje, sa ezoterijske tačke gledišta i postoji samo mali broj ljudi sa te tačke gledišta. U čitavoj ezoteriji reč je o prevladavanju nasilja, povećanju svesti, prvo kod sebe, a zatim kod drugih. Supermen nije ogromna replika običnog čoveka: supermen je potpuno različita vrsta čoveka. Običnom mehaničkom čoveku – to jest, čovek manje ili više kao što smo i mi još uvek – dat je prvi šok, ali početak nove vrste čoveka počinje od tačke gde se – da citiram Postanje – „duh Božiji dizaše nad vodom.“ Kao što znate, voda se odnosi na istinu, u jeziku paraboal. Kada čovek ima magnetni centar u sebi, iako ta zemlja može biti „bez obličja i pusta“ i u debeloj tami, on će osećati da mora postojati nešto više od spoljašnjeg sveta čula u kojem se nalazi. I tako se nešto može pokrenuti u njegovom umu, što je osnova za razumevanje istine i to novo stanje može biti da on počne da vidi svetlo. Međutim, ukoliko ne postoji pokret u njemu u tom smislu, ukoliko on oseća da je realnost samo u svetu čula u tom kaleidoskopu konfuzije, koji se stalno okreće, tada se duh ezoterije neće pokrenuti u njemu i Bog – to jest, ezoterija – neće biti u stanju da stvori svetlo. Završimo ovaj komentar rečima da je ezoterično znanje svetlo. Ono je svetlo za one, koji su se već pokrenuli. I šok ezoterije dolazi na tački 6 u Eneagramu.

***

Beleška

Trougao, o kome ćemo više govoriti, ima u sebi tri tačke obeležene brojevima 3, 6, 9. Dotakli smo se samo tačaka 3 i 6. U Radu se te tačke nazivaju „Tačke Šoka“. Tačka 3 je mehanički šok, koji zadaje vazduh, uvučen u pluća, a prima krv. Tačka 6 se naziva tačka Prvog Svesnog Šoka, jer on nije dat mehanički. Iz tog razloga tačka 6 se ponekad naziva Prvi Svesni Šok, a tačka 9 Drugi Svesni Šok. Ta nomenklatura se zasniva na konceptu mehaničkog i svesnog. Međutim, može se prvo govoriti o šokovima kao prvom, drugom i trećem. Sledeći put ćemo govoriti o trouglu u svetlu da je on Sveti Duh, da se poslužim ezoteričnim jezikom Biblije, i takođe o tome kako udisanje i izdisanje na tački 3 korespondira sa nečim sličnim na tački.

Birdlip, 4.mart 1944.

ENEAGRAMV

Kao što smo videli, Mehanički Čovek je dat i stvoren da primi prvi šok na tački 3. To mu omogućava da živi u fizičkoj egzistenciji. Međutim, on ne daje sebi šok na tački 6 ili šok na tački 9. (Ponovo govorimo o trouglu unutar Eneagrama). Kada počne da proučava priroda šoka na tački 6 i pokuša da sebi da taj šok,on čini korak u pravcu svesnosti i unutrašnje evolucije. Jedan razlog za to što stvari u svetu idu kako idu, je što Čovek nije dovoljno svestan, mada pretpostavlja da jeste. Kao što je na početku rečeno, sa jedne strane, cilj ovog Rada je da poveća svesnost. Čovek mora prvo postati svesniji sebe. Na paradoksalan način, čovek treba da postane svestan činjenice da nije svestan. Direktnim samo-proučavanjem čovek mora da shvati da većinu svoje egzistencije provodi u stanju sna. Međutim, u tom stanju šok na tački 3 se redovno daje i prima. Ako bi naše disanje zavisilo od naše svesne pažnje, ne bismo dugo ostali u životu.

Sa te tačke gledišta, dakle, proučavanje šoka na tački 6 je istraživanje kako povećati svest. To se naziva opštim pojmom Pamćenje Sebe, kao što je rečeno, čitava primena Rada sakuplja se na toj tački. Rad mora biti postavljen na mesto ulaznih utisaka. To se ne može učiniti dok čovek ne bude u neuobičajenom stanju svesti, koje se razlikuje od njegove uobičajene svesti. Između drugog stanja svesti i trećeg postoji mnogo stepenova. Pogledajmo dijagram sa 4 stanja svesti. Možemo uočiti stepenove između takozvanog budnog stanja i stanja Pamćenja Sebe.

Pretpostavimo da imate cilj, kao što je da ne budete negativni prema određenoj osobi. Moraćete da ostajete budni u svakom trenutku prema svom cilju i prema unutrašnjem stanju u sebi u svakom trenutku. To će biti jedna vrsta Pamćenja Sebe. Kada čovek pamti sebe, trebalo bi da se seti svoga cilja. Problem je u tome, što mi ne možemo živeti dugo u tom stanju povišene svesti, jer crpimo raspoloživu energiju za to. Svesnost, kao i sve drugo, ima težinu i mere. Postoji samo toliko svesnosti. Posle nekog vremena mi postepeno povećavamo svest i tada, umesto da zapadnemo u veoma dubok san, posle perioda pokušavanja da budemo svesniji, kao što se to toliko često dešava, zadržavamo određenu memoriju o sebi, izvestan kontinuitet unutrašnjeg života. Međutim, naša želja da spavamo je veoma velika, tako da nas pokušaj da sebi damo šok na tački 6 često iscrpljuje. Osećamo da smo učinili dovoljno. Sada, san je lagan, jer Rad nije neophodan za život. Kada biste znali da ćete umreti, ako ne budete pamtili sebe tokom minuta, tada bi zaista bilo teško zaspati. Ali na sreću, ili na žalost, osoba može da počne da se

identifikuje od trenutka kada ustane, čak i kroz unutrašnji razgovor sa sobom, i da ostane u snu čitav dan. Kada uhvatite sebe u snu na ovaj način i shvatite da ste bili potpuno identifikovani sa unutrašnjim govorom i ispisivanjem računa protiv drugih, tada ste u poziciji da shvatite u čemu se sastoji zadavanje šoka na tački 6. Bićete u stanju da vidite razlike između mehaničnog stanja sna i veće svesnosti. Pamćenje Sebe ne može da se objasni u toliko mnogo reči, jer je to iskustvo, većeg ili manjeg intenziteta. Čovek ne može da objasni iskustvo. Ipak, postoje osnovni opisi šoka Pamćenja Sebe, na koje želim da ukažem i koje želim da uporedim sa šokom disanja.

Šok disanja se sastoji od pokreta iz i pokreta u, ili, ako više volite, pokreta u i pokreta iz. Postoji udisanje (inspiration) i izdisanje (expiration) i čitav akt disanja ili ciklus disaja uključuje oba. Međutim, ne postoji kontradikcija u suprotnim pokretima, jer oni zajedno formiraju kompletan ciklus. Mi pravimo otprilike 20 takvih ciklusa u minuti. Setićete se da je u Tablici Vremena u različitim kosmosima, gde je rečeno da je „Vreme dah“, Čovekovo vreme disanja uzeto kao 3 sekunde. Želim da ukažem na ova dva pravca – u i iz. Kako to korespondira sa psihičkim aktom Pamćenja Sebe? Da li se sećate dijagrama sa dve strelice, okrenute u suprotnim pravcima?

To je, da tako kažemo, dijagram Pamćenja Sebe i vi vidite, očigledno, dvostruki ili suprotni pravac.

Predstavimo sada prvi šok disanja dvema strelama:

(udisanje)

(izdisanje) Ovi pravci reprezentuju udisanje i izdisanje. Sada, trougao u srcu Eneagrama ima tri tačke, numerološki označene sa 3, 6 i 9 i svaka od tih tačaka reprezentuje mesto šoka. Šok na 3 je šok disanja. Zanima me da li ste pomislili da drugi šok na 6 na neki način korespondira – naime, predstavlja na neki način „u i iz“ ili „iz i u“? Odjendom ćete videti iz dijagrama Pamćenja Sebe da se ono kreće jednim putem, a zatim drugim putem, u i iz, iz i u, upravo kao i disanje. Da li zamišljate da prvi šok disanja može da postoji bez odnosa sa drugim šokom i bez korespondiranja? Za one, koji žele da razmišljaju o ovom učenju i da ga potvrde u svom umu, želeo bih da obratim vašu pažnju prvo na ovaj neobični trougao koji stoji u središtu Eneagrama, a tada na prirodu prvog datog šoka vazduha – to jest, unutrašnji spoljašnji pokret disanja. Tada ću vas upitati: „Da li mislite da je moguće da drugi šok na tački 6 (prvi svesno zadati šok) nije povezan sa prvim, mehanički datim šokom na tački 3?“ Dijagram Pamćenja Sebe pokazuje da ima.

Ta dva fizička pravca ili pokreta, koji su povezani sa Pamćenjem-Sebe, kao različita od dva fizička pravca ili pokreta disanja, su ono, o čemu želim da razmislite. U Pamćenju-Sebe čovek mora gledati unutra i spolja u isto vreme. Nećete imati sumnje u pogledu toga da li osoba to čini, jer to daje određen izraz očima. Da bismo pamtili sebe neophodno je gledati unutra i gledati spolja. Čovek mora videti ono spolja i videti sebe u odnosu sa tim spolja. Međutim, u stvari niko ne može da gleda unutra i gleda spolja u isto vreme, isto kao što osoba ne može da udiše i izdiše

u isto vreme. Pažnja osobe mora da se kreće unutra i napolje naizmenično i ako to uporedimo sa disanjem, možemo reći da je akt Pamćenja Sebe pokret unutra i spolja, ne pokret bilo unutra bilo spolja. Akt Pamćenja Sebe je dvostruki pokret kao što je to i akt disanja. I tako se o Pamćenju Sebe može misliti kao o nečemu, što se sastoji od pokreta ka i od, psihološki po prirodi, koji mora da se izvede svesno – to jest, uz određeni pritisak pažnje, koju pruža cilj ili osećaj Rada. Na primer, posmatram tu osobu a zatim svoje reakcije u svetlu svoga cilja, tada ponovo spolja osobu, tada unutra svoje reakcije i tako dalje. Identifikovanje tada postaje nemoguće.

Kasnije ćemo se vratiti proučavanju šoka na tački 6, ali želim da ovo dodam. Dok ne stignete na tačku razumevanja, na kojoj se ovaj Rad, i čitava ezoterijska psihologija, bavi vašim unutrašnjim stanjima i vašim reakcijama na druge, koje deluju na vas, sve će izgledati nejasno, fantastično i nepotrebno. Samoposmatranje, početna tačka ovog Rada, treba da omogući čoveku da razume svoja unutrašnja stanja. Evolucija je evolucija unutrašnjih stanja. Samo-razvoj je razvoj unutrašnjih stanja. Samo vi možete poznavati svoja unutrašnja stanja: samo vi se možete odvojiti od beskorisnih, negativnih i zlih stanja. Ponoviću da je nemoguće postati svesniji, nemoguće zadati šok na tački 6, dok ne počnete da bivate svesni toga, kakve vrste stvari su u vama, a da bi se to desilo, pre svega je neophodno okrenuti pažnju unutra i uočiti svoje reakcije na spoljašnjost. Čovek mora da otkrije šta unutrašnjost i spoljašnjost znači i šta taj pokret spolja i unutra znači, jer je biti samo u unutrašnjosti ili samo u spoljašnjosti pogrešno. To ste vi i to je spoljašnji svet, koji vam je prenet čulima. Postoji svet i postoje vaše reakcije na njega. Ukoliko ne možete da napravite razliku između sebe i spoljašnjeg sveta, nećete moći da primenite Prvi Svesni Šok. Kao što sam rekao, vratiću se na ovo kasnije. U ovom trenutku, obratite pažnju na neku osobu spolja i obratite pažnju na svoje reakcije na tu osobu i razliku između ta dva.

Birdlip, 11.mart 1944.

ENEAGRAMVI

Nastavićemo da govorimo o šokovima datim na tački 6 u Eneagramu. Podsetiću vas kratko da je to Prvi Svesni Šok, nazvan šok Pamćenja Sebe, i da se on ne odvija mehanički u čoveku. Ponoviću tu materiju, jer je za ljude izuzetno važno da je shvate. Čitava ideja Ezoterične Psihologije i njena velika razlika od Zapadne Psihologije leži u činjenici da ona čoveka ne posmatra kao svesnog. Ezoterijska Psihologija posmatra Čoveka kao biće u stanju sna, u kome se njemu sve dešava, stanje u kome on zamišlja da je svestan, stanje u kome zamišlja da ima volju, u kome zamišlja da ima stalni Ego i zamišlja da može da čini. Ezoterijska Psihologija nas uči da je sve to iluzija i da Čovek pripisuje sebi nešto što ne poseduje. Prvi stepen početka njegovog posedovanja takvih svojstava je taj šok na tački 6, o kome smo govorili iz drugačije perspektive. Neki ljudi misle da šok znači samo iznenadno neprijatno iskustvo. Neki šokovi su sigurno te vrste često su veoma korisni. Međutim, neophodna je mnogo šira koncepcija šoka na tački 6. Na tom mestu se dovija čitava promena izgleda, čitava promena uma. Mi zaista moramo da razumemo da stvari nisu onakve kakvima se čine. Moramo zaista da razumemo da smo mi i drugi u snu i da ne možemo da činimo i da nemamo pravu Volju, niti realni stalni Ego i tako dalje. Shvatanje svega toga je šok, istovremeno spor i iznenadan. Čuli ste na ranijim stepenima ovog učenja definiciju Pamćenja Sebe kao poimanja naše mehaničnosti. Kada počnemo da razumevamo da nismo mi ti koji čine, već da to Ono radi, tada imamo ukus određenog Pamćenja

Sebe. Ali shvatićete, da ukoliko ni na koji način ne možete odvojiti sebe od sebe, nikada nećete shvatiti što to znači razumeti nečiju mehaničnost. Sve ćete nazivati ’Ja’ i to je upravo jedan od najvećih grehova, koje možemo počiniti protiv sebe i protiv drugih. Mi smo u stvarnosti legija, a uzimamo sebe kao jedno i ponašamo se prema drugim ljudima kao da su oni jedno. Ako posmatrate sebe bez kritike i iskreno tokom određenog perioda vremena, uočićete u kojoj meri ste mehanički, počećete da uočavate da teško možete reći „Ja sam taj, koji to radi“, već „Ono je to što to radi“, iako to nije svestan proces, već neka vrsta samo-opravdavanja koja se odigrava u pozadini i čini da sve izgleda u redu, tako da verujete da je sve što se događa ’Ja’. Na primer, postoji unutrašnji govor koji se odvija u vama i vi ga sledite, kao da ste vi taj koji to radi, i zaista da ta ’Ja’, koja vam govore i kažu stvari to rade u vaše ime, ili bolje, verujete da ste to vi. Tada, sasvim iznenada, neko malo svesnije ’Ja’ vam može reći: Zašto, zar nisi u Radu?“ I tada se sve kompletno menja, razgovor se potpuno zaustavlja i ta ’Ja’, koja su to činila, beže i kriju se.

Sada, ne možete dati sebi šok na tački 6, ako uvek idete na svoj način i pokušavate da idete na svoj način. Uvek nastavljati na svoj način znači ostati u snu, ostati mehaničan, ostati mašina. Kada imate svoj put, kada stvari idu glatko, tada ne idete protiv sebe i niste svesni. Kada se dve stvari ukrste, mi dobijamo kratak trenutak svesti. Probudimo se malo, za trenutak. Ukoliko nikada ne suprotstavite Rad životu, nećete napraviti raskrsnicu, u velikom smislu, jer Rad i život idu u suprotnim pravcima i ta raskrsnica se ne može uporediti sa malim raskrsnicama koje život proizvodi, koje dolaze i odlaze i kojima se bavimo u svom životu, već je to sasvim drugačija vrsta raskršća. Jednom, kada bude počelo da se formira u vama, ostaje i osećate ga sve vreme. Znate da ne možete imati svoj sopstveni način, ponekad jasnije a ponekad manje, ali to znate sve vreme i zante da, kada stvari postanu lakše, ne možete da obmanjujete sebe zamišljajući da je to ono što želite. Realnost Rada postaje veća realnost od realnosti života. Kada stvari postanu lakše u životu, kada čovek počne da bude prijatelj sa životom, to ne poništava prisustvo Rada iza čoveka. Život nam može olakšati i Rad nam može olakšati, ali oni imaju drugačiji ukus. Sve to se odnosi na ono, o čemu sam govorio u vezi sa Prvim Svesnim Šokom, to efekta, da moramo znati razliku između spavanja i budnosti na osnovu unutrašnjeg ukusa, čak pre nego što saznamo kako da damo taj šok.

Shvatate da ako ste identifikovani sa životom, vi jeste u životu. Odgovarate samo na A-uticaje. Vi ste u svim osećajima, koje život daje. Vi ste u svim njegovim strepnjama. Tada ćete biti daleko od Rada. Rad će vam izgledati kao san. Bićete daleko od toga da date sebi šok na tački 6. Vi svi razumete da morate da re-interpretirate život i sagledate ga u svetlosti Rada. Međutim, dok god ste potpuno u onim ’Ja’ koja pripadaju životu i dok god ste potpuno apsorbovani brigama, strahovima, sukobima i ambicijama života, kako možete očekivati da život interpretirate drugačije? Samo Radna ’Ja’ mogu to da učine. ’Ja’ života znaju samo jedan jezik, jezik života, ali Radna ’Ja’ znaju dva jezika, jezik života i jezik Rada. Kada to ne bi bilo slučaj, kakvu bismo nadu imali da se spasemo od služenja mašineriji Organskog Života? Kako bismo mogli da odvojimo sebe od sebe, kada ne bi bilo ničega u nama što bi bilo drugačije od nas? Sada, ako mislite da ste jedno, možete li da odvojite sebe od sebe? Ovde dolazi do izražaja drugi aspekt šoka na tački 6. On se sastoji u stalnom pokušavanju da se da prednost Radnim ’Ja’ u teškim periodima. Pokušajte da sledite ono što Rad kaže u svakoj pojedinačnoj situaciji. Razmišljajte kako bi to izgledalo delovati na način Rada i pokušajte da sledite to što percipirate i vizualizujte sebe kako to radite. Iz tog razloga je tako važno saznati za ovaj Rad, istinski ga

proučavati, istinski uložiti napor da se razume njegovo učenje, zadržati ga živim u umu, videti nove veze.

Sada, voleo bih da se vratim na raniju definiciju Pamćenja Sebe kao shvatanja čovekove mehaničnosti. Kada zateknemo sebe kako govorimo na neki tipičan način, shvatamo da govorimo iz nekog stava koji je povezan sa jednom ili dve gramofonske ploče. Znate da nije teško videti gramofonske ploče u drugim ljudima, jednom kada vam se skrene pažnja na tu ideju. Mnogo je teže videti gramofonsku ploču u sebi i uhvatiti je kako radi. Kasnije je možete prepoznati po specifičnom ukusu i po osećaju gubitka snage. Kad god razmišljamo mehanički ili osećamo mehanički, imamo tendenciju da izgubimo snagu. Kada postanete svesni nekih gramofonskih ploča, kako onih, koje izražavate spolja, izgovorenim rečima, tako i onih, koje ponavljate u sebi, počinjete da razumevate nešto od svoje mehaničnosti. Naravno, to neće biti slučaj, ako sebe opravdavate – to jest, nalazite razloge koji su dovoljni da nastavite da govorite glasno i u sebi na način kako to činite. Kad god zateknete sebe da ponavljate stvari ponovo i ponovo, to je mehanički. Kada postanete svesni mehaničnosti te vrste, iluzija o vama počinje da se ruši. Odvija se veoma interesantna bitka, koju neću pokušavati da objasnim, jer je to iskustvo kroz koje svako mora da prođe i sa čime će se svako neizbežno susresti na određenoj stepenici svog rada na sebi. Sada, iluzija o sebi mora da se slomi pre nego što šok na tački 6 može da bude dat. Ukoliko pokušavate da date ovaj šok kada ste ispunjeni iluzijom i sebi, koju ste uvek imali, nećete biti u stanju da postanete svesniji, već naprotiv, imaćete tendenciju da još dublje zaspite. Moramo da razumemo svoj položaj. Sećate se priče o konopcu i provaliji? Čovek je potpuno nesvestan i jednog i drugog. Tada ugleda provaliju i shvati svoju pravu poziciju i tada vidi i konopac iznad svoje glave. Da li razumete šta to znači? Čovek ne želi konopac dok ne vidi opasnost, a ne vidi opasnost sve dok ima iluziju da je sve u redu. Na isti način, osoba koja ima iluziju o sebi, osoba u kojoj se nešto još nije slomilo, neće ulagati napor u Pamćenje Sebe, jer, dok ne vidi provaliju, neće videti ni konopac.

Sada, konopac je Rad. Konopac je Ezoterizam koji leži tik iznad nas na višem nivou. Isceljujući uticaji Ezoterizma dolaze do nas u trećem Stanju Svesti, ali u drugom ne. Prvi Svesni Šok treba da nas uzdigne do te Svesti, da formira Budnost, tu vrstu Svetlosti, koja pripada 3 Stanju.

Sada, vi ćete razumeti zašto je rečeno da je shvatanje čovekove mehaničnosti jedan oblik Pamćenja Sebe. To znači da počinjemo da postajemo svesni opasnosti u kojoj se nalazimo, jer počinjemo da vidimo da je ono, što smo smatrali sigurnim u sebi, iluzija i počinjemo da vidimo da ne postojimo. I jednom kada iluzija o sebi počne da se slama, počinje da biva moguće osetiti da uticaji Rada ne samo da stižu do nas, već i da nas podučavaju. Međutim, ukoliko ste uvereni da je vaš sadašnji obrazac u redu, naravno da će biti teško raditi na sebi, jer ne postoji ni jedan lični razlog zašto bi to trebalo da radite. Ako ne osećate nikakav nedostatak, kako onda raditi? Ako osećate da niste izgubili ništa, kako možete da tragate? Ako osećate da već sve znate, kako se možete podvrgnuti podučavanju? Ako ste fundamentalno zadovoljni sobom, kako možete da se promenite?

Birdlip, 18.mart 1944.

ENEAGRAMVII

Nastavićemo razgovor o Prvom Svesnom Šoku. Svi razumete razlog zašto to radim, jer čitav Rad ulazi u tu tačku. Svaka od ovih beleški govori o šoku na tački 6 Eneagrama sa različite strane. Ne raspoređujem ih ni u kakvom određenom redu u sadašnjem trenutku. Prošli put smo govorili o shvatanju mehaničnosti kao o jednoj vrsti šoka.

Mi shvatamo sebe kao nešto dato. Shvatamo činjenicu da možemo da govorimo ili mislimo ili se krećemo ili vidimo ili čujemo kao nešto dato. Ne shvatamo da ne možemo da objasnimo ništa od toga i da jednostavno ne znamo. Postati svestan toga daje osećaj čuda, bespomoćnosti, koja je blisko povezana sa jednim aspektom shvatanja naše mehaničnosti. Niko, koliko god da to odbacujemo, sigurno ne može reći da je stvorio samog sebe i da tačno zna kako funkcioniše i šta je misao i šta je osećanje itd. Razmislite na trenutak i videćete da mi zaista ne znamo. Data nam je veoma komplikovana mašina po imenu telo i živimo u drugoj veoma komplikovanoj mašini po imenu svet. Kada sve to shvatite emocionalno, odvajate se od uobičajenog nivoa shvatanja stvari i to je jedan stepen Prvog Svesnog Šoka. Meditirajući o neobjašnjivosti svega, uključujući vas same, možete dostići stanje razumevanja sasvim različito od vašeg uobičajenog svakodnevnog razumevanja.

Prošli put je predmet shvatanja vaše mehaničnosti bio većinom sagledan u svetlu lične observacije i sagledavanja kako Ono čini, a ne vi. Podsetiću vas ovde na važnost Samoposmatranja u vezi sa posmatranjem Ličnosti. Svakog jutra dolaze vam iste misli, isti način razumevanja stvari, ista osećanja, iste nevolje. Ta mašina Ličnosti, za koju je svaka osoba prikačena, radi mehanički. Ubacite novčić u prorez i sve se odvija rutinski. Svi znate da niste „vi“ ti koje treba da posmatrate, već vaša ličnost. G. Smit treba da posmatra g. Smita, ne „sebe“. Ne mislim da se može dovoljno često ponoviti da je Samoposmatranje, kako ga podučava Rad, potpuno različito od onoga što obično podrazumevamo pod posmatranjem sebe. To je jedno od mesta, gde veoma lako padamo u san u pogledu značenja Rada i gde nas je konstantno potrebno buditi. G. Smit dolazi da me vidi i govori o svojim teškoćama sa Radom i kaže mi da pokušava da posmatra sebe, ali ne zna šta to znači. Tada mu je postavljeno pitanje: „Da li ste pokušali da posmatrate g. Smita?“ Veoma je iznenađen. Možda vi vidite na šta mislim. Naravno, beskorisno je posmatrati sebe kao da ste sve to vi. Vi ste zakačeni za komplikovanu mašinu, koja stvara veći deo vaše istorije. Međutim, vi niste ta mašina, jer u vama postoji nešto, što vas može osloboditi od nje. Kada to ne bi bio slučaj, Samoposmatranje bi bilo obično gubljenje vremena. Gledate svoju povezanost sa tom mašinom, recimo, tokom dana. Šta ona namerava? Šta govori? Gde je bila? Šta ona želi? Da li vam se to dopada? Da li želite da to opravdate? Da li ste slobodni od nje u većoj meri, ako nešto radite uz pažnju? Posmatrajte sebe na taj način u svakom trenutku. Kada shvatimo da nas ta mašina od Ličnosti pomera tamo-amo i uspostavlja kontrolu u svakom trenutku, počinjemo da stičemo uvide u to šta znači shvatiti svoju mehaničnost. Počinjemo da razumemo da je to razlog zašto je to shvatanje definisano kao jedan oblik Pamćenja sebe. Vidite da ne možete dospeti izvan sebe, ako sve u sebi shvatate kao sebe. Kako ćete preskočiti maticu sa svim tim što nosite sa sobom? Kako ćete izaći iz zatvora ako insistirate da sve to ponesete sa sobom? Treba da izbegavate sebe. Treba da budete strpljivi sa sobom sve dok sva ta buka koju Ličnost pravi ne prestane i vi najzad možete da budete sa „sobom“.

Postoji fraza, koja se često koristi u Radu, kao i u drugim ezoterijskim tekstovima, koja kaže da je Čovek u zatvoru. G. je ima običaj da kaže da niko ne shvata svoju situaciju. „Svi vi“, govorio

je, „ste u zatvoru i svi sve što možete poželeti, ako ste senzibilni ljudi, jeste da pobegnete. Međutim, niko ne može pobeći iz zatvora bez pomoći onih, koji su ranije pobegli. Samo oni vas mogu naučiti na koji način je beg moguć.“ Tokom jednog perioda njegova omiljena izjava je bila da, kako bi čovek u zatvoru imao šansu da pobegne, on prvo mora shvatiti da je u zatvoru. Sve dok propuštamo da to shvatimo, dok god misli da je slobodan, on nema nikakvu šansu. Ukoliko ne shvatimo svoju mehaničnost, mi zamišljamo da smo slobodni. Zamišljamo da sve radimo sami, po svojoj volji. Taj zatvor, o kome je G. često govorio, pre svega je vaša Ličnost. U slučaju g. Smita, njegov zatvor je g. Smit, koga on uopšte ne opaža i koga uzima kao sebe. Šta treba da radi? Treba da podeli sebe na ’Ja’ i g. Smita. Čitavog dana je sa g. Smitom i tako ima mnoštvo prilika da ga posmatra i ne može kao izgovor da kaže da nikako ne može da ga dobije telefonom, ali budući da je toliko mnogo sa g. Smitom, on ga ne vidi i ne zna da ga g. Smit tera da sve čini. Videćete da čovek pri susretu sa g. Smitom zaista ne treba da kaže samo: „Kako ste?“, već treba da doda: „Kako je g. Smit?“ A g. Smit treba da odgovori: „O, g. Smit je u odličnoj kondiciji, ali ja sam slabog zdravlja.“

Sada, nemoguće je pomoći tom čoveku da se odvoji od g. Smita tako što pokušavamo da ga prisilimo. On može reći da ne veruje da postoji takav zatvor kao što je to g. Smit i da je to samo ime i raspravljaće se sa vama i zahtevati da se to dokaže. Naravno, to je nemoguće, jer on je jedini koji može osloboditi sebe. On sam mora videti da iako zamišlja da on ima svoj sopstveni način, u stvari je g. Smit taj, koji ima svoj način i mora da oseti svoju bespomoćnost u prisustvu g. Smita. Naravno, to jedino može biti postepen, isprekidan proces, koji se proteže tokom godina samo-proučavanja. Međutim, jednom, kada ga on započne, jednom, kada na trenutak uoči prisustvo g. Smita, tada njegovo eventualno oslobođenje počinje da bude moguće. Umesto da se suprotstavlja ideji posmatranja, on počinje da ga koristi inteligentno i tada njegov život postaje podeljen na dve struje: jedna će biti život g. Smita, a druga će biti istorija i refleksija ’Ja’ koje posmatra g. Smita. Jer, tokom dugo vremena on će vod