1

Seminarski rad iz predmeta: Zatita ivotne sredineTema: Motorna vozila i saobraajna buka kao izvori zagaenja ivotne sredineMentor: Student:

SADRAJ:

1. UVOD......................................................................................................................32. MOTORNA VOZILA I ZAGAIVANJE VAZDUHA.....................................4Izduvni gasovi i efekti zagaivanja vazduha...........................................5

Redukcija olova u benzinu....7

3. SAOBRAAJNA BUKA.......................................................................................8

Pojam, vrste i subjekti zatite ivotne sredine od buke..........................8

Vozilo kao izvor buke................................................................................9

Uticaj buke na organizam.......................................................................10

4. MERE ZATITE OD SAOBRAAJNE BUKE.................................................125. ZAKLJUAK......................................................................................................14

6. LITERATURA.......................................................................................................151. UVODStanje ekolokih uslova urbanih sredina postalo je svakodnevna tema kojom se bavi savremeni svet. Sve vea koncentracija stanovnitva u gradovima i mestima sa razvijenim komunikacijama, razvoj i napredak tehnike i tehnologije, stalna tenja ljudi za brzim kretanjem, doveli su svetu u situaciju da se sukobljava sa sve ozbiljnijim problemima zagaenosti atmosfere prouzrokovane, izmeu ostalog, i motornim vozilima.

Saobraaj je bitan preduslov funkcionisanja ljudske zajednice uopte. On svojim funkcionisanjem stvara uslove, utie i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu i drutvo u celini. Meutim, isto tako, saobraaj negativno utie na ivotnu sredinu i stvara niz neeljenih i tetnih efekata.Saobraaj, kao posledica transporta ljudi i materijalnih dobara, postaje najsloeniji problem sa kojim se suoavaju savremeni gradovi. Od brojnih nepovoljnosti koje saobraaj ima na ivotnu sredinu, najznaajniji su zagaivanje vazduha i saobraajna buka.

Sve oteaniji uslovi odvijanja saobraaja posledica su naglog poveanja broja vozila. Osnovni pokazatelji poveanja broja vozila u odnosu na broj stanovnika u gradu je stepen motorizacije koji sa vremenom sve vie raste.

Stanje saobraaja i ekolokih uslova u gradovima se neprekidno pogorava. Izgradnja saobraajnih povrina ni priblino ne prati porast broja motornih vozila.

Savremena saobraajna politika je danas u svetu podreena novoj, iz ekologije proizaloj, ideji odrivog razvoja, koja podrazumeva racionalno korienje svih prirodnih resursa na dui rok.

2. MOTORNA VOZILA I ZAGAIVANJE VAZDUHAPrirodni izvori zagaivanja atmosfere su: deflacija, poari, vulkani, kosmika praina, okeani, mineralni i termalni izvori aerozagaenja i sl. Prirodni izvori vre najveu emisiju toskinih materija, dok je udeo saobraaja u poreenju sa drugim izvorima najmanji.

Motori ugraeni u vozilima, skoro iskljuivo pripadaju grupi motora sa unutranjim sagorevanjem koji pri transformaciji hemijske energije u mehaniki rad izbacuju u atmosferu produkte potpunog ili nepotpunog sagorevanja. Pored izduvne cevi na vozilu postoje i drugi izvori zagaenja, ali je ona ipak najznaajniji emiter i problemi vezani za nju su najkomplikovaniji i predstavljaju jedino pravo reenje problema smanjivanja izduvnih gasova. Sastav gasova u produktima sagorevanja zavisi od vie faktora od kojih su najznaajniji: nain stvaranja meavine goriva i vazduha, konstrukcioni parametri motora, tip i sastav goriva i sl.

Emisije iznad propisanih granica mogu biti prouzrokovane:

neispravnou ili dotrajalou motora

neispravnou ili dotrajalou jednog od elemenata sistema za paljenje ili napajanje motora gorivom

neispravnim podeavanjem motora

Znatne koliine tetnih materijala isputaju i vozila sa neispravnim ili beu ikakvih zatvaraa nalivaka za motorno ulje i benzin. Na ovakve nalivke izlaze znatne koliine para ugljovodonika i drugi gasovi, koji ne samo da zagauju okolinu, ve predstavljaju i opasnost od izbijanja poara na vozilu.

Motori ugraeni u vozila iskljuivo pripadaju grupi motora sa unutranjim sagorevanjem koji izbacuju razliite produkte sagorevanja.

Sa stanovita tetnosti emisija treba istai da motorna vozila najvie emituju ugljenmonoksid.

Izduvni gasovi i efekti zagaivanja vazduha

Ugljenmonoksid, azotni oksidi i formaldehid smatraju se tipinim predstavnicima zagaenja vazduha poreklom od motornih vozila i mogu ispoljavati razliite efekte na ljude.Ugljenmonoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa.Vrlo je zapaljiv i sa vazduhom obrazuje eksplozivnu smeu. U vodi se praktino ne rastvara. Veoma je otrovan, tako da ima sledee dejstvo na organizam oveka: onesveivanje, kao i akutno i hronino trovanje, zavisno od koliine CO.

Oksidi azota smea su razliitih oksida azota NO, NO2, N2O4, N2O3 i td. Azotmonoksid, NO, nastaje direktnom sintezom iz elemenata pri sagorevanju tenih goriva na visokim temperaturama, u motorima sa unutranjim sagorevanjem. Prouzrokuje respiratorne probleme i toskian je za ivi svet. Najveu neposrednu opasnost predstavljaju dioksid azota NO2 i njegov polimer N2O4. Dioksid azota NO2 je gas mrke boje sa karakteristinim mirisom. Postojan je do granine temperature 620 C. Na toj temperaturi disocira u azotmonoksid NO i kiseonik O. NO2 kod oveka moe izazvati otok plua, razdraenje sluzokoe nosa i oiju i sl. Sumpordioksid je gas bez boje, otrog mirisa. Dobro se rastvara u vodi i pri tome stvara sumpornu kiselinu. Kod oveka moe izazvati nadraivanje oiju, grla, kaalj, trovanje.

Formaldehid je bezbojan gas, otrog mirisa. Lako se rastvara u vodi. Lako moe razdraiti respiratorne puteve i sluzokou oiju i nosa kod oveka.

Ugljovodonici u atmosferu dospevaju najveim delom kao sastojci izduvnih gasova automobila. To su preteno alkeni. Daju izduvnim gasovima neprijatan miris i razdraujue osobine. Policiklini aromatini ugljovodonici nosioci su kancerogenog dejstva izduvnih gasova. Najopasniji meu njima je benzo(a)piren. Unitavaju biljni svet. Kancerogeni ugljovodonici se izdvajaju iz ai, a a sama po sebi nije toksina.

a je tvrdi filtrat izduvnih gasova koja se u osnovi sastoji od estica ugljenika. Osnovne smetnje od ai su smanjenje vidljivosti i pojava neprijatnog oseanja prljanja vazduha.Dizel motori imaju znatno manju emisiju ugljenmonoksida i ugljovodonika, ali uporedivu emisiju azotovih oksida, kao i znaajno veu emisiju estica ai. Emisija estica je poseban problem kod dizel motora. Zbog znatno loijeg meanja goriva i

vazduha, nego u sluaju benzinskog motora, dizel motori emituju mnogo estica dima naroito pri ubrzavanju i veim optereenjima. Poto u smei nema dovoljno kiseonika za kompletno sagorevanje proizvodi se dosta ai.

Pored pomenutih zagaujuih supstanci za rad benzinskih motora vezan je problem

zagaivanja olovom. Za razliku od metala kao to su cink, bakar ili gvoe, olovo nema prirodnu funkciju u telu. U organizam dospeva preko disajnih, odnosno organa za varenje. Do trovanja olovom dolazi posle dugotrajne apsorpcije malih koliina ovog metala a vrlo retko se dogodi akutno trovanje, kada se odjednom unesu velike koliine.

Iako je olovo opasnost za celokupnu populaciju, naroito su ugroena deca do este godine, jer im se mozak i nervni sistem razvijaju. Raste i razvija se i njihov skelet, pa mnogi naunici smatraju da viak olova dospeo u organizam u detinjstvu ostaje deponovan u kostima tokom celog ivota.

Olovo izaziva opte toksino delovanje, a naroito na nervnim elijama menjajui prolaznost elijske membrane.

Strunjaci Instituta "Batut" redovno ispituju kvalitet vazduha u Beogradu i mere i koliinu olova na svim vanijim gradskim raskrsnicama. Rezultati pokazuju da koliina ovog metala na svim mernim mestima prelazi dozvoljenu granicu, a ponegde je vee i do 95 odsto. Dokazano je da se tokom sagorevanja 1.000 l olovnog benzina stvara 98 kg ugljen-monoksida i kg olova.

Zagaenom vazduhu velikih gradova doprinosii lo kvalitet goriva. Rafinerije u naoj zemlji, prevenstveno zbog nemogunosti ulaganja u nove postupke prerade, ubrzo bi se u odnosu na Evropu mogle nai u ekolokom embargu. Koliina sumpora u dizel-godivu je 20 puta vea nego u zapadno-evropskom, a tek odnedavno je smanjen i procenat olova u benzinu (sa 0,6 na 0,4), iako je u ravzijenim zemljama ono izbaeno iz goriva. Na ovaj povean sadraj ove dve, po zdravlje i okolinu izuzetno opasne materije, nadovezuju se i emisije vrstih estica karakteirina za nepotpuno sagorevanje goriva u istroenim motorima. Redukcija olova u benzinu

Visoke koncentracije olova zabeleene u urbanism sredinama I nepovoljno dejstvo olova na zdravlje ljudi ukazuje na potrebu da se znaajno smanji doputena koliina olova u benzinu.

Poznato je da se aditivi koji sadre olovo dodaju benzinu radi boljeg I ekonominijeg rada motora. Ono poveava mogunost otpora goriva na nekontrolisan fenomen sagorevanja, koji moe rezultirati znaajnim gubljenjem snage motora, ozbiljnim posledicama na motor I poveanjem koncentracije azotnih oksida. Upotreba olova predstavlja najjeftinije reenje da se spree ove nepovoljnosti.

Procenjuje se da su male koliine olova od 0,1 g/l dovoljne da spree bre propadanje sedita ventila. S druge strane, olovo moe imati nepovoljno dejstvo na sveice I izduvni sistem motora, imajui u vidu da 25-40% olova biva zadrano u izduvnom sistemu, ulju za podmazivanje I filteru za ulje.

Zahtevi za smanjenje sadraja olova u benzinu mogu se ostvariti na dva naina:

1. Izmena na motoru tako da radi sa gorivom sa manjim procentom olova, i

2. Izmena na gorivu tako da ono primenom drugih aditiva zadri sadanji oktanski broj, koji zavisi od stepena kompresije motora.

Pored negativnosti koje olovo ima na ovekovo zdravlje, treba istai da se olovom iz motornih vozila zagauje I zemljite pored puta, podzemne vode I poljoprivredne kulture.

Nesumnjiva je uloga I znaaj prisustva olova u gorivu, meutim, sa sloenijim uslovima proizvodnje I veim finansijskim ulaganjima, funkciju olova mogu obaviti I drugi aditivi. To ukazuje na mogunost ogranienja olova u gorivu koje e doprineti poveanju cene proizvodnje goriva I njegove potronje.

Opredeljujui se izmeu veih ulaganja u proizvodnju I iskorienje goriva I zdravstvenih efekata ogranienja olova u gorivu, nesumnjivo je da prioritet treba dati zdravlju graana, posebno mlaih, koji su od prekomernih koncentracija olova najugroeniji.

3. SAOBRAAJNA BUKA3.1. Pojam, vrste i subjekti zatite ivotne sredine od buke

Buka predstavlja svaki neeljen ili tetan zvuk. Ublaavanje buke u gradovima, a time i otklanjanje posledica koje ona izaziva, danas je vrlo znaajan zadatak svih strunjaka koji se bave pitanjem poboljanja uslova ivota. Buka koju proizvodi saobraaj motornih vozila u gradu sa izuzetkom naselja bliih aerodromu, velikim gradilitima i specifinim industrijskim zonama, svakako je glavni uzronik ometanja svakodnevnog ivota oveka koji ivi u urbanoj sredini.

Buka moe biti trajna, isprekidana i impulsna. Najea buka je isprekidana buka.

Buka u urbanim sredinama moe se podeliti na :

1. Buku u radnoj sredini

buka koju stvara ureaj na kome radnik direktno radi

buka koju stvaraju ostali ureaji

buka koju stvaraju tzv. neproizvodni izvori npr. ureaji za ventilaciju i

klimatizaciju i zvuci iz okoline npr. saobraaj

2. Buku u ivotnoj sredini

saobraajna buka

buka koja se uje iz industrijskih postrojenja

ulina buka razliitog porekla (kafii, igralita i sl.)

buka u domainstvima

Pored motornih vozila problem saobraajne buke jo sloenijim ine uslovi odvijanja saobraaja u gradu, u kojima se u ve formiranim urbanim celinama kree znatno vei broj vozila od onoga za koji su ulice projektovane, a fasade zgrada, poreane u neprekidnom nizu sa obe strane kolovoza, omoguuju viestruku refleksiju buke.

, , :1) ;

2) ;

3) , ,

4) ,

5) , ,

, .

3.2. Vozilo kao izvor buke

Buka motornih vozila rezultat je rada velikog broja ureaja i sistema od kojih svaki proizvodi buku manjeg ili veeg intenziteta. Iako jedan ili dva elementa odlino predstavljaju dominantne izvore, svi ostali doprinose stvaranju ukupne emisije buke vozila. Kao najznaajniji izvor buke izdvajaju se: izduvni sistem

usisni sistem

motor buka sagorevanja i mehanika buka

sistem za hlaenje, i

gume.

Izduvni sistem je potencijalno najvei izvor buke na vozilu.Buka usisnog sistema je proizvod otvaranja i zatvaranja usisnih ventila, odnosno prolaska i zaustavljanja protoka vazduha u cilindar.

Buka motora sa unutranjim sagorevanjem je proizvod sila mehanikog porekla i dejstva gasova na klip, koje rezultira od procesa kompresije i sagorevanja u cilindru motora, to proizvodi vibracije spoljnih zidova bloka koji emituju buku.

Proces sagorevanja predstavlja najznaajniji izvor buke motora. Efekti sagorevanja na nivou buke kod dizel i benzinskih motora znaajno zavise od pritiska u cilindru. Kod oba tipa motora buka se menja za oko 10 dB u zavisnosti od promene pritiska.

Motorska konica, takoe, moe biti znaajan izvor buke.

Buka mehanikog porekla prouzrokovana je radom zupanika za pogon mehanizma za razvoenje smee, ventila, pumpe za dovod goriva, sistema za podmazivanje, menjaa, sistema za prenos i drugih pomonih ureaja.

Pumpa za gorivo emituje buku visokih frekvencija koja se pri radu motora mea sa bukom drugih izvora, pa stoga ukupnu buku motora, praktino ne uveava.

Prenosni mehanizam motornih vozila takoe vri emisiju buke.

Buku sistema za hlaenje uglavnom stvara ventilator. Problem buke ventilatora stalno se zaotrava sa porastom snaga motora, jer se motori vee snage moraju intenzivnije hladiti. Zbog toga buka sistema za hlaenje znaajno zavisi od konstrukcije ventilatora, njegove obodne brzine, kao i od hladnjaka za vodu, odnosno oblika saa. Ostali komponentni izvori buke rashladnog sistema su od drugorazrednog znaaja.

Buka od dodira gume i puta nastaje usled poveanja pritiska vazduha i njegovog strujanja kroz protektore guma i neravnine na putu. Za brzine ispod 50 km/h buka nije znaajno izraena, dok pri brzinama veim od 80 km/h ona postaje dominantna.

3.3. Uticaj buke na organizam

Buka, kao jedna od najrasprostranjenijih i najneprijatnijih teta koja se sreu u naselju utie na: panju, sniava radnu sposobnost, deluje na neurovegetativni sistem, oteuje sluh i izaziva niz razliitih promena u organizmu.

Najpoznatije proueno tetno dejstvo je dejstvo buke na uvo. Najvie se oteuje prijem zvuka za visoke uestanosti. Buka nanosi ozbiljnu tetu organizmu u celini i pojedinim sistemima.

Buka veeg intenziteta, sama, ili udruena sa drugim agensima, dovodi do niza poremeaja i tegoba kao to su glavobolja, zujanje u uima, vrtoglavica, oseanje straha, poveana razdraljivost i emocionalne labilnosti. Takoe, pod dejstvom buke, nastaju i poremeaji endokrinih lezda ( tireoidne, hipofize i nadbubrene lezde ), a motorne funkcije eluca.

Buka moe uticati i na san. Hronini poremeaj sna moe dovesti do:

- psihosomatskih oboljenja, posebno kardiovaskularnih bolesti,

- neuroze,

- straha,

- agresivnosti.

U spavaoj sobi jaina buke ne sme prelaziti sledee parametre:

LAeq.8h = 30 dB, a maksimalna jaina ne bi smela premaiti LA = 45 dB.

Buka, takoe utie I na pojavu drugih oboljenja I patolokih stanja kao to su: ulkusna bolest, povienje nivoa eera u krvi I sl., kao posledica neurohumoralnih uticaja na rad organa, tkiva I lezda.

U sledeoj tabeli navedeni su najvii dozvoljeni nivoi spoljanje buke.

Napomena prostoraNajvii dozvoljeni nivo spoljanje buke db(A)

danno

Podruja za odmor I rekreaciju, bolnike zone I oporavilita, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi5040

Turistika podruja, mala I seoska naselja, kampovi I kolske zone5045

isto stambena naselja5545

Poslovno-stambena podruja, trgovinsko-stambena podruja, deija igralita6050

Gradski centar, zanatska, trgovaka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zone du auto-puteva I magistralnih saobraajnica6555

Industrijska, skladina I servisna podruja I transportni terminali bez stanovanjaNa granici zone buka ne sme da prelazi nivoe u zoni s kojom se granii

4. MERE ZATITE OD SAOBRAAJNE BUKE

Treba napomenuti da se obino pogreno misli da je za smanjenje ukupnog nivoa buke vozila neophodno sve izvore buke reducirati na priblian nivo. Ovo ne samo da je tehniki nepotpuno izvodljivo ve ne bi doprinelo eljenim efektima. Zbog toga, mnoge metode usmerene su na priguenje buke izduvnog sistema.

Veoma znaajan korak u sniavanju buke izduvnog sistema je izbor priguivaa kao I njegovog mesta u sistemu. Od vie principa guenja buke izduvnog sistema najee se koriste dva tipa priguivaa: aktivni I reaktivni. Takoe, sve ea su nastojanja da se izmeu motora I izduvnih sistema ugrade zvuno izolovani elementi ija je osnovna funkcija da odvoje vibracije motora od izduvnog sistema.

Osnovni zadatak usisnog sistema motora sa unutranjim sagorevanjem jeste snabdevanje cilindra motora dovoljnom koliinom preienog vazduha. Dakle, pred ovim sistemom postavljaju se dva vrlo stroga zahteva: efikasno preiavanje I minimalni pad pritiska usisnog I preienog vazduha. Za savremeni neprehranjivani motor najvei dozvoljeni pad pritiska iznosi 300- 400 mm VS. Dalje poveavanje pada pritiska dovodi do znaajnog smanjenja snage motora, do poveanja specifine potronje goriva, porasta dima I temperature izduvnih gasova. Vrlo esto dovoljno je da se samo promeni mesto usisa pa da se dobije znaajno poboljanje buke, pri emu se mora voditi rauna da preista nije u struji zaprljanog i pranjavog vazduha.

Smanjenje nivoa emitovane buke znaajno zavisi od dizajna i strukture motora. Smanjenje buke motora vri se oblaganjem pojedinih zidova motorskog prostora masama za izolaciju i apsorpciju buke i priguenje vibracija. Dosadanja istraivanja su pokazala da se na ovaj nain mogu oekivati efeti smanjenja buke motora i do 10 db(A).

Buka sistema za hlaenje rezultat je rada ventilatora, odnosno njegove obimne brzine, stoga se kao jedno od reenja namee smanjenje obimne brzine ventilatora ali do nivoa koji e prevashodno zadovoljiti osnovni zadatak ovog sistema dobro hlaenje motora.

Intervencije da bi se smanjila buka guma mogu biti usmerene u sledeem pravcu:

ogranienje brzine kretanja vozila,

izbor odgovarajueg oblika protektora,

smanjenje preoptereenja vozila, i

izbor odgovarajue podloge puta.Ograniavanje brzine kretanja vozila u urbanoj sredini znaajno doprinosi smanjenju buke. Nivo buke u funkciji promene brzine menja se po zakonu 40 log V, odnosno dvostruko smanjenje brzine kretanja vozila dovodi do smanjenja buke za 12 db(A).

Zatita ivotne sredine od buke obezbeuje se utvrivanjem uslova i preduzimanjem mera zatite koje su deo integralnog sistema zatite ivotne sredine i odnose se na:1) prostorno, urbanistiko i akustiko planiranje;

2) zvunu zatitu;

3) strateku procenu uticaja plana i programa, odnosno procenu uticaja projekata na ivotnu sredinu, kao i na izdavanje dozvole za izgradnju i rad postrojenja, odnosno obavljanje aktivnosti;

4) propisivanje graninih vrednosti buke u ivotnoj sredini;

5) proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke;

6) akustiko zoniranje;

7) izradu stratekih karata buke;

8) izradu akcionih planova zatite od buke u ivotnoj sredini;

9) merenje i ocenu buke u ivotnoj sredini;

10) procenu tetnih efekata buke na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

11) informisanje javnosti o buci i njenim tetnim efektima u ivotnoj sredini.

5. ZAKLJUAK

Posledice intenzivnih klimatskih promena poslednjih decenija odraavaju se gotovo u svim delovima sveta. Sve ee katastrofe usled vremenskih neprilika izazivaju zabrinutost ljudskog drutva, ali i spremnost da se dalje klimatske promene ublae ili spree. U tu svrhu neophodno je smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bate, a ija je koncentracija u atmosferi naglo poveana, pre svega kao posledica korienja fosilnih goriva u saobraaju i industriji. Kada je re o saobraajnom sektoru, jednu od osnovnih mera za postizanje ovog cilja predstavlja preusmeravanje robnih tokova ka ekoloki prihvatljivijim saobraajnim granama. Razvoj kombinovanog kopnenog transporta koji na optimalan nain istie prednosti dva razliita vida transporta. eleznikog i drumskog, dobija sve vei znaaj.

Kombinovani kopneni transport je ekoloki prijateljski vid transporta i efekti njegove primene su mnogostruki kao to su smanjenje emisije tetnih gasova, nivoa buke i smanjene potronje goriva, redukcija broja drumskih vozila, odnosno smanjenje zakrenja i optereenja drumske mree, poveanje bezbednosti saobraaja i dr.Za efikasni razvoj i implementaciju tehnologije kombinovanog kopnenog transporta u Srbiji neophodno je stvoriti odgovarajuu institucionalnu, tehniku i tehnoloku bazu.Buka koju prave motorna vozila predstavlja znaajan faktor koji utie na smanjenje kvaliteta ivota u stambenim naseljima. Kako kvalitet ivota ne bi bio ugroen bukom, neophodna su redovna regularna merenja nivoa buke, izrada mapa urbane buke, analiza uticaja koje ta buka ima na zdravlje ljudi, informisanje i konsultovanje javnosti o izloenosti buci, efektima te izloenosti, propisivanje odreenih mera za smanjenje buke u gradu i stambenim naseljima i izrada akcionih planova za smanjenje buke, gde je to neophodno.Domai standardi i zakoni o zatiti ivotne sredine treba da pretrpe odreene izmene kako bi se krenulo putem odrivog ekonomskog razvoja, ostvarilo pribliavanje EU i ispunile meunarodne obaveze, shodno brojnim multilateralnim sporazumima vezanim za zatitu radne i ivotne sredine.

6. LITERATURAZakoni:1. Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 I 88/20102. Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009 dr- zakon, 72/2009 dr. zakon

Knjige:1. Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, GIRO Napredak, Aranelovac, 1985.god.

2. Bajin, D. Saobraaj u gradskoj ulici ekoloki aspekt, Zadubina Andrejevi, Beograd, 1996.god.3. Cvetanovi O., Novakovi S. Eksterni trokovi saobraaja - ekoloki aspekti razvoja saobraaja i saobraajne politike, Saobraajni institut, Beograd, 1997.god.Internet izvori:

1. http://www.vts-zr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032011.pdf

2. http://www.apeironsrbija.edu.rs/icama2009/034_Momcilo%20Zatezic%20-%20Saobracaj%20i%20zivotna%20sredina%20u%20sistemu%20.pdf3. http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=23&articleId=1264. http://www.chem.bg.ac.rs/~grzetic/predavanja/Osnovi%20hemije%20atmosfere%20i%20zagadjivaci%20vazduha/AUTOMOBILSKI%20SAOBRACAJ%20I%20ZASTITA%20ZIVOTNE%20SREDINE.pdf Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 19.str.

HYPERLINK "http://www.apeironsrbija.edu.rs/icama2009/034_Momcilo%20Zatezic%20-%20Saobracaj%20i%20zivotna%20sredina%20u%20sistemu%20.pdf" http://www.apeironsrbija.edu.rs/icama2009/034_Momcilo%20Zatezic%20-%20Saobracaj%20i%20zivotna%20sredina%20u%20sistemu%20.pdf

HYPERLINK "http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=23&articleId=126" http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=23&articleId=126

HYPERLINK "http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=23&articleId=126" http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=23&articleId=126

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 33.str.

HYPERLINK "http://www.vts-zr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032011.pdf" http://www.vts-zr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032011.pdf

lan 4 Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 I 88/2010

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 47.str.

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 51.str

HYPERLINK "http://www.vts-zr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032011.pdf" http://www.vts-zr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032011.pdf

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 75.str.

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 77.str.

lan 2 Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 I 88/2010

PAGE 15