138

UDKUDKUDKUDK 004.738.5004.738.5004.738.5004.738.5 :::: 338338338338 ==== 163.41163.41163.41163.41 NauNauNauNaunininini radradradrad

INFORMACIONAINFORMACIONAINFORMACIONAINFORMACIONA TEHNOLOGIJATEHNOLOGIJATEHNOLOGIJATEHNOLOGIJA UUUU FUNKCIJIFUNKCIJIFUNKCIJIFUNKCIJI STRATEGIJSKOGSTRATEGIJSKOGSTRATEGIJSKOGSTRATEGIJSKOGMENADMENADMENADMENADMENTAMENTAMENTAMENTA

MiodragMiodragMiodragMiodrag TrajkoviTrajkoviTrajkoviTrajkovi,,,,1111 DraganDraganDraganDragan PetroviPetroviPetroviPetrovi22221 Visoka strukovna kola za tekstil, Leskovac, Srbija

2 DP Zvezdara Beograd, Srbija

Savremena nauka i njena praksa su vie nego ikada ranije vezane za dostignuainterdisciplinarnih nauka, a posebno u domenu raunske tehnike i informacionetehnologije. Zbog toga, one dobijaju sve znaajnije mesto u ekonomskoj teoriji i praksi.Strategiji se pristupa kao promiljenom traganju za planskom akcijom koja e razviti ipoveati konkurentsku prednost. Preduzeu je potrebna strategija (set strategija) injihova implementacija u poslovanju.

Predmet rada predstavlja postavljanje konceptualnog okvirastrategijskom menadzmentu za formulisanje i implementiranje strategije, koja e muomoguiti konkurentsku prednost uz suportiranje informacionih tehnologija.

Danas (i ubudue) je nezamislivo uspeno poslovanje bilo kojegpreduzea bez postojeeg znanja u definisanju i izboru najefikasnije strategije, priemu izbor determinie adekvatna informaciona tehnologija i njena primena.Optimalna strategija predstavlja cilj ovog rada.

KljuKljuKljuKljunenenene rerererei:i:i:i: Strategijski menadment, informacioni sistem,,,, iiiinformacione tehnologije,strategija tehnologije, optimalna strategija

UvodUvodUvodUvod

Strategijsko upravljanje u sutini predstavlja upravljaki koncept nastaoistorijskim razvojem preduzea kao posledica uslonjavanja okruenja u kome sepreduzee nalazi. Nastale promene u okruenju samo su apostrofirale odnosepreduzea prema okolini, odnosno njegovu sposobnost da se adaptira veomadinaminim promenama, kako bi efikasno i brzo odgovorilo na pretnje imogunosti koje se u takvom ambijentu stvaraju. Na odreeni nain, postavljeno jeprimarno pitanje pravilnog definisanja, iz bora i realizacije odgovorajue (za te prilike)strategije preduzea.

U vie definicija strategije preduzea, koje se u literaturi navode, prisutna je iona koja kae da pod njom treba podrazumevati nain (imajui u vidu teorijski konceptponaanja preduzea), ili instrument (sa aspekta stratekog upravljanja) putem kogapreduzee realizuje svoje ciljeve.

Nakon definisanja ciljeva, preduzeu ostaje da odredi (formulie)odgo va ra ju u strategiju putem koje e doi do realizacije postavljenih ciljeva,

139

polazei od stanja u okruenju (mogunosti i pretnji), kao i ocene sposobnosti(snaga i slabosti). Ovakvim prilazom preduzee odreuje domen svojih aktivnosti,optimalne naine upoljavanja resursa, naine sticanja novih komparativnih prednostina tritu, kao i op timalnu organizacionu strukturu sa poslovno upravljakimsistemom.

Preduzee kao organizaciona forma ljudi, sredstava i tehnologije se poima kaopotpuno ureen skup ljudskih, materijalnih, finansijskih i infor macionih resursa uproizvodnji roba i pruanju usluga za konkretno iza brani trini segment u ciljuostvarivanja zadovoljavajue visine pro fi ta.

U svojoj strukturi ono poseduje razliite vrste tehnologija da bi podrale svojeposlovne aktivnosti. One predstavljaju osnovni faktor olakavanja poslovnih aktivnosti,takoe postaju i katalizator rada. Informaciona tehnologija (IT) je postala faktorfundamentalnih promena u strukturi, poslovanju i menadmentu orga ni zacije.Informacione tehnologije podra vaju ostvarenje poslovnih ciljeva: poboljanjeproduktivnosti, smanjenje trokova, poboljanje odluivanja, poboljanje odnosa saklijentima i razvijanje novih stratekih aplikacija.

Poslovni pritisci (trini, tehnoloki i drutveni) zahtevaju da preduzeaodgovore na njih ne samo smanjenjem trokova ( tradicionalni odgovor) nego iinovativnim aktivnostima kao to su menjnje strukture ili procesa. Veina odgovora nakritine aktivnosti je znatno olakana primenom informacionim tehnologijama i unekim sluajevima ona pred s tavlja jedino reenje.

Faktori koji okruuju organizacije postaju sve kompleksniji i turbulentniji.Glavni odgovori organizacija na pritiske moemo podeliti u pet kategorija: stratekisistemi za kompetitivnu prednost, trajni napori za poboljanje, reorganizacijaposlovnog procesa, poslovna udruivanja i elektronska trgovina.

1.1.1.1. KarakteristikeKarakteristikeKarakteristikeKarakteristike iiii sposobnostisposobnostisposobnostisposobnosti ISISISIS iiii ITITITIT

Znaaj upotrebe informacionih sistema (IS) u poslovanju dananjihorganizacija je nesporan kako u teoriji tako i u praktinoj ( svakodnefnoj ) primeni radireavanja nastalih problema. Da bi sagledali ulogu i znaaj potrebno je razmotiritinekoliko bitnih karakteristika samih sistema, pre svega ta ini informacione sisteme ikoje su njegove sposobnosti kao podrke poslov nim aktivnostima preduzea.

Informacioni sistem (IS) prikuplja, obrauje, skladiti, analizira i aljeinfor ma cije za specifinu namenu. Kao i drugi sistemi on ukljuuje ulaze ( podatke,ins tru k cije) i izlaze ( izvetaje, kalkulacije). On obrauje ulaze i stvara izlaze kojise alju korisnicima ili drugim sistemima. Za kontrolu operacija koristi se mehanizampovratne sprege.

Raunski zasnovan IS koristi raunsku tehnologiju da realizuje neki ili sveplanirane zadatke i on moe ukljuivati personalni raunar i softver, ili veliki brojraunara, stotine plotera i drugih ureaja, kao i komunikacione mree i baze podataka,takoe ukljuuje i ljude.

Osnovne komponente informacionih sistema zasnovanih na rau na rima:----Ljudi koji rade sa sistemom ili koriste izlazne informacije.

140

-Hardver je skup tehnikih sredstava kao to su procesor, monitor, tas ta tu ra itampa koji prihvataju podatke i informacije, obrauju i prikazuju ih.-Softver je skup programa koji omoguava hardveru da obrauje podatke.-Baza podataka je skup povezanih fajlova, tabela, relacija itd. Ona sadri podatke iveze izmeu njih.-Mrea je sistem veza koji dozvoljava da razliiti raunari koriste resurse.-Procedure su skup instrukcija o tome kako da se koriste navedene komponente da bise informacija obradila i generisao eljeni izlaz.

Opta namena IS imaju da ree odreeni poslovni problem. Svrha im je dasmanje trokove, poboljaju proizvode-usluge i ubrzaju administraciju.

Uspena primena IS-ma i IT-ja ima integrativnu funkciju u proizvodnji,menadmentu, marketingu i raunovodstvu. Raunari su samo alat koji obezbeujeefektne i efikasne naine obrade podataka i informacija i predstavljaju deoinformacionog sistema koji se mora projektovati (izgraditi) i odravati.

Tehniki deo infromacioniog sistema ine informacione tehnologije kojesadre, hardver, ba ze podataka, softver, mree i druge ureaje, mada se u praksiesto iz je d naava sa njim.

Menaderske funkcije se zasnivaju na redovnom protoku informacija o onome to sedogaa unutar i izvan jedne organizacije. Informacije se sve vie posmatraju kaokljuni faktor koji omoguava menaderima da odgovore na sloeno i nemirnookruenje.[1]

Glavne sposobnosti informacionih sistema[2]. Izvode numerike proraune velike brzine i velikog obima. Obezbeuju brzu, preciznu i jeftinu komunikaciju u okviru i izme u

organizacija. Skladite velike koliine informacija na malom, ali lako dustup nom prostoru. Dozvoljavaju brz i jeftin pristup ogromnoj koliini informacija irom sveta. Poveavaju efikasnost i efektivnost ljudi koji rade u grupama na jednom mestu

ili na nekoliko lokacija. ivo predstavljaju informaciju koja provocira ljudski um. Automatizuju poluautomatizovane poslovlne procese i manuelne zadatke. Ubrzavaju kucanje i ureivanje. Mogu biti beini, tako podravajui jedinstvene aplikacije. Sve gore navedeno postiu mnogo jeftinije nego kad se radi runo.

2.2.2.2. UpotrebaUpotrebaUpotrebaUpotreba rarararaunaraunaraunaraunara uuuu obradiobradiobradiobradi podatakapodatakapodatakapodataka iiii proizvodnjiproizvodnjiproizvodnjiproizvodnjiUlogu i znaaj informacionog sistema moe se sagledati kroz izgraenost

(uhodanoast) sistema i njegove praktine upotrebe u proizvodnji i obradi poslovnihpodataka. Razvoj IT i tehnologije obrade podataka je omoguio da se velikom brzinomi tanou obavlja operacije. Takoe jednostavnost upotrebe irokog kruga korisnikasistema zasnovanih na raunaru.

Poznato je da je klasino knjigovodstvo optereeno masovnou podataka ibrojnim evidencijama, te raznim obraunima, to upuuje na zakljuak daknjigovodstvo pred stavlja jedno od prvih podruja gde je primena raunarske tehnike

141

neminovna. Zato se sve ee projektuju i izgrauju razliiti modeli integralnihinformacionih sistema sa bitno naglaenom funkcijom proizvodnje relevantnihinformacija za odluivanje.

Dananje procese proizvodnje prate brojni i vrlo raznovrsni podaci koji sesakupljaju, organizuju i obrauju s ciljem da se dobiju informacije o repromaterijalu,proizvodnom procesu, koliini proizvoda, te kvalitetu proizvoda i tritu. Kako uprocesu proizvodnje postoje brojni i veoma heterogeni podaci svaku runu obradu,kao po pravilu, prate brojne greke. Da bi se to izbeglo, uvode se i koriste savremenatehnika sredstva u informatikom poimanju poznata pod imenom elektronskiraunari. Primena savremenih raunarskih sistema u proizvodnim procesima postajesvakodnevna stvarnost.

Bitno je napomenuti, da u fazi pripreme, voenja i kontrole procesaproizvod nje, raunarom se ubrzavaju sledee faze poslova:

1. Pripremu naloga za proizvodnju uz pomo grubog plana;2. Voenje evidencije dobavljaa;3. Voenje skladita;4. Konstrukciona obrade konstruisanje proizvoda;5. Izrada tehnoloke dokumentacije (u okviru radnog naloga koristi CAD).U ovoj fazi poslova priprema se dokumentacija za:1. instrukcione liste,2. radne liste,3. liste materijala,4. kontrolne liste,5. terminske liste,6. trensportne liste.Pored pomenutih vrsta tehnike dokumentacije, vri se i planiranje rokova

iz rade, te prorauni kapaciteta i terminiranje.Projektovanje tehnolokog procesa odvija se po sledeem postupku:

1. odabiranje najpovoljnijih metoda za pretvaranje procesa u matematikeformulacije,

2. pretvaranje tabela iz formulara za normative u matematike izraze,3. pripremanje mrenog plana i blokdijagrama,4. kontrola kompletnosti projektovanja.U fazi projektovanja i konstruisanja proizvoda koristi se raunarski sistem

CAD (engl. Computer Adided Design). Ovaj raunarski sistem ima razvijen hardver isoftver. Softveri za CAD su danas vrlo razvijeni i obuhvataju:

(1) sve modele crtanja,(2) automatska proraunavanja,(3) analize statike i dinamike uz raznovrsne situacije i optimizacije.Tehnoloka priprema proizvodnje obuhvata sledee faze poslova:1. projektovanje tehnologije izrade, montae i kontrole, odnosno izrade

tehnolokog postupka,2. odreivanje normi i normativa,3. izbor tehnoloke opreme, alata i poslova,

142

4. izrada tehnike dokumentacije.[5]U informatikoj nauci i njenoj aplikativnoj praksi esto se koriste notacije

CAD/CAM. U vezi sa tim prednostima CAD/CAM sistemima prof. dr StevicaKrsmanovi u svojoj knjizi Poslovne informatike, izmeu ostalog, pie: CAD/CAMtehnologija skrauje ukupno vreme razvoja proizvoda za 2 do 10 puta, investicije ipro izvodne trokove do 10 puta, uz proveanje iskoritenja proizvodnih strojeva do 6puta. Ukupna produktivnost moe se poveati ak i do neverovatnih 100%.[6]

3.3.3.3. InformacioneInformacioneInformacioneInformacione tehnologijetehnologijetehnologijetehnologije uuuu funkcijifunkcijifunkcijifunkciji stratestratestratestratekogkogkogkog menadmenadmenadmenadmentamentamentamentaPri poimanju informacione tehnologije i njenih refleksija na domene

me nadment strategija, bespogovorno se mora polaziti od prirode i znaajastrategijskog menadmenta kao najbitnije determinante strategije u sistemu poslovnogupravljanja. U kontekstu tih poimanja privrednog ambijenta i osnovnih funkcijastratekog me nadmenta, preduzee kao organizaciona forma ljudi, sredstava itehnologije, treba poimati kao potpuno ureen skup ljudskih, materijalnih, finansijskihi informacionih resursa u proizvodnji roba i davanja usluga za konkretno izabranitrini segment u us lovima privreivanja, kako bi se u tom ostvarila zadovoljavajuavisina profita.

Kroz kompjuterizovani marketing sistem informacije postaju podesne zamar keting menadere i doprinose poveanju profitabilnosti proizvoda. [4] Najbitnijeza dalje razmatranje dotinih pitanja su problemi vezani za informacione tehnologije ufunkciji stratekog menadmenta, uz napomenu da se planeri privrednog razvojavezuju za su mare makroplanera i odgovarajue filozofije razvoja, koji implicitnoukazuju na injenicu to je dobro za dravu, dobro je i za preduzee. Danas, vie negoikada ranije, naglaena je komponenta menadment preduzea koja je veoma vrstopovezana svojom strategijskom vizijom i poslovnom spremnou. Umesto plitkog inedovoljno opravdanog argumenta za iskaze makroplanera i filozofiju, menadmentpreduzea je pozvan da svojom strategijskom vizijom, poslovnom ingenioznou ispremnou preuzimanja poslovnog rizika s ciljem da se kreira budunost u kojoj ebiti zadovoljene prave potrebe gotovo svih potroaa. Otuda, pokretanje i ostvarivanjeaktivnosti pre duzea podrezumeva spoj preduzetnika, lidera i menadera kojikapitalom, sklonou ka riziku, idejama, strategijskom vizijom i upravljakimvetinama obezbeuju njegovu vitalnost. On to ini imajui u vidu karakter ambijentau kojem preduzee, kao poslovni sistem, egzistira i, podran informacionomtehnologijom, ostvaruje svoju osnovnu misiju. Sama misija i poslovna spremnostmenadera predstavlja bitnu injenicu za obezbeivanje vitalnosti preduzea uturbulentnim trinim uslovima.

Za potpunost daljeg razmatranja od presudnog znaaja je, pored informacionihtehnologija i njihovih funkcija u stratekom menadmentu, i samo mesto i ulogapre duzetnika. Njegov znaaj je J. B. Say jo 1803. godine na veoma prihvatljiv nainopisao kao faktor proizvodnje u proizvodnim organizacijama. Jedno odnajargumen tovanijih razmatranja iznosi J. Schumpeter, koji preduzetnika vidi kaoosnovno agensa promene, kroz veoma irok spektar inovacija. Osim toga, ovajteoretiar veoma uspeno iri lepezu inovacija koje se kreu od uvoenja novog

143

proizvoda, novih metoda rada, otvaranju novih trita, osvajanja novih sirovina, dokreiranja nove organizacije uz pri menu novih informacionih tehnologija. Osim toga,on veoma smelo preduzetniku do deljuje centralnu ulogu u uspostavljanju noveproizvodne funkcije.

Trini ambijent i ukupan privrednosistemski milje u kojem poslovni sistemostvaruje svoju delatnost suoen je, kako to istiu neki autori, sa lepezom velikih ansikoje su briljantno preruene u probleme. Zadatak menadmenta je da ih identifikuje,anticipira, dimenzionira i za realne potrebe poslovnog sistema ralani na urgentne iliodloene. Realne pretpostavke za to su:

1. aktivan odnos poslovnog sistema prema okruenju i svojoj ulozi kaoreal nog agensa promena i servisera potreba okruenja;

2. dovoljno razvijen i potpuno adaptivan sistem informacija koje eksplic itnoukazuju na odgovornosti, koje se formiraju u veoma dinaminoj evolucijifaktora okruenja

3. potpun i jasan uvid u snagu i slabosti njegove unutranje konfiguracije, usmislu valorizacije distinktivnih kompetentnosti u odnosu na kritinefaktore poslovnog uspeha u datoj grani privreivanja.

U elji da to vie naglasimo ulogu i znaaj aktivnog komuniciranja poslovnogsistema i njegovog okruenja, navedimo klasifikaciju nepoznatog autora, iskazanu zaposlovni sistem:na one koji ine da ta se stvari dese, na one koji gledaju kako sedogaaj odigrava, i na one koji se sa zakanjenjem pitaju ta se desilo. [3]

Priblino slinu podelu izvrio je i R. Ackoff prema ambicijama privrednika injegovim pristupima planiranju na:

1) neaktiviste pliva niz struju,2) reaktiviste plivaju protiv struje,3) preaktiviste plivaju ispred struje, i4) interaktiviste preusmeravaju struju. [3]

Najbitnije pri poimanju osnovnih problema u fazi poslovanja preduzea udi naminom ambijentu je izbor podruja delatnosti i alokacije resursa koji, po logicistvari, obezbeuju dobitnu kombinaciju. To je ono to karakterie nekoliko momenta,ije su formulacije sledee:

1. postojea ogranienost i logina mogunost korienja alokacionihre sursa,

2. delimina ili potpuna uslovljenost poslovnih poteza namerama,sposob nostima i slabostima oponenata,

3. saznanje o namerama i nainu dejstva oponenata, uz evidentno prisustvorizika i uvek postojee neizvesnosti, odnosno iznenaenja,

4. prisustvo svesti pri iskazivanju jakih i slabih strana, uz blagovremenospoznavanje ansi i opasnosti,

5. svesna orijentacija pri izboru prvog podruja delatnosti i stratekih inputaza njegovo ostvarenje, i

6. znalako spoznavanje prirode kritinih faktora uspeha u dotinoj graniprivreivanja.

144

Pri razumevanju poslovnog ambijenta i realizaciji njegovih osnovnihkompone nata nezaobilazna je uloga informacionih tehnologija u funkciji stratekogme nadmenta. Ulogu informacionih tehnologija i stratekog menadmenta naglaavasledea konstatacija: problemu upravljanja preduzeem sve vie se pristupa kaonaporu da se adekvatno opredeli njegov odnos sa okruenjem i utvrdi konzistentan plannjegove implementacije. U tom smislu, centralni problemi upravljanja su:

1. spoznaja i anticipacija faktora blieg i daljeg okruenja,2. korektna valorizacija resursa, odnosno profila preduzea,3. identifikovanje ansi i opasnosti,4. sagledavanje kritinih faktora poslovnog uspeha, i5. spoznaja distinktivnih kompententnosti i uslova za sticanje konkurentskih

prednosti. [3]Imajui na umu napred iskazane misli, namee se potreba da se govori o

uprav ljakom procesu, s napomenom da se kroz upravljaku funkciju obezbeujeefektivan i profitabilan odnos sa okruenjem, kako bi se na najbolji mogui nainuspostavile veze izmeu ansi i opasnosti koje, gotovo neprekidno, prete preduzeu.Drugim reima, mora se postaviti konceptualni okvir koji ukazuje na naine kako da seizvede strategija uz apsolutno uvaavanje stanja okruenja u kome su sadrane anse iopasnosti, kao i resursne mogunosti. Upravo zbog tih injenica, mora se uzeti urazmatranje sledea ematska forma:

SlikaSlikaSlikaSlika 1.1.1.1. Razvoj ekonomske strategije

Iz prethodnog ematskog prikaza [3] nije teko uoiti uzronoposledine vezebitne za razvoj ekonomske strategije. Strategiji se pristupa kao promiljenom traganjuza planskom akcijom koja e razviti i poveati konkurentsku prednost. Otuda,na glaavajui konkurentsku notu, ukazaemo na sledee bazine elemente strategijske

145

konkurencije: 1) Sposobnost da se razume konkurentsko ponaanje kao sistem u kojemse kontinuelno ostvaruje interakcija: konkurentna, kupaca, novaca, ljudi i resursa;2)Sposobnost da se ta znanja upotrebe za predvianje kako e pojedini strate gijskipotezi promeniti konkurentski ekvilibrijum; 3)Resursi koji se permanentno moguangaovati za nove upotrebe ak i u situaciji odlaganja koristi; 4) Sposobnost da sepredvide rizik i prinos sa dovoljno tanosti i uverenja da e ta ulaganja biti opravdana;5)Spremnost da se deluje. [3], koju je dao M.Porter u radu Strategy, 1991 god.

Ako se menadment razume kao sloen proces, kojim se kroz organizacioneforme, ljudski, tehniki i tehnoloki faktor, uz alokaciju resursa, obezbeuje efektivno iefikasno ostvarivanje ciljeva preduzea u promenljivoj sredini, proizilazi da se radi osvojstvenoj aktivnosti koja podrazumeva puno mudrosti i vetine da bi se osiguraloop timalno poslovanje preduzea.

4.4.4.4. StrategijaStrategijaStrategijaStrategija iiii upravljanjeupravljanjeupravljanjeupravljanje stratestratestratestratekimkimkimkim pozicijamapozicijamapozicijamapozicijamaIz prethodnih razmatranja smo saznali da portfolio tehnologije uravnoteuju

alokaciju sredstava u odnosu na teholoku aktivnost i relativno tehniko vostvo.Otuda proistie opravdan zahtev da se formuliu i iskau dimenzije prema kojima sevri kate gorizacija tehnologija u portfolio tehnologiji. Formulacioni iskaz tetehnologije glasi:

1. relativni tehnoloki poloaj i2. atraktivnost tehnologije.Ekonomska praksa koristi razliite parametre za merenje stepena tehnolokog

vostva. Tu ubrajamo: broj uvedenih razliitih proizvoda, broj objavljenih publikacija,rangiranje u pripadnoj grani privreivanja, visinu sredstava uloenih u istraivakeprojekte i odreene tehnologije i sl. Osim pomenutih mernih instrumenata, mogue jekoristiti i druge razliite matrice kao pouzdano i korisno konceptualno sredstvo.

Bitno je naglasiti da tehnoloka atraktivnost meri potencijalnu dobit odinvesti ranja u jednu tehnologiju i potencijal da e se upravo tom tehnologijompromeniti konkurentska pozicija. Ekonomskoj praksi je poznato da se za merutehnoloke aktiv nosti koristi rast svih primena za tu tehnologiju pomnoenkoeficijentom koji odrava bitnost te tehnologije za svaku od promena.

SlikaSlikaSlikaSlika 2.2.2.2. Prikaz razliitih pozicija

146

Da bi dalje razmatranje pitanja strateke pozicije bilo to vie u funkciji rada,uzimamo ematsku formu [3] na kojoj su prikazane razliite pozicije u portfoliotehnologije

Sa ematskog prikaza se jasno vidi da su sloena etiri pravougaonika, odko jih svaki ima svoje specifinosti. Prvi pravougaonik oznaava odlinu tehnolokupoziciju u domenu poslovanja, to ukazuje na injenicu da je od znaaja ovatehnologija i njen cilj treba da bude u stalnom trendu ili da tei ka poboljanjukonkurentske spo sobnosti. Pravougaonik br. 2 oznaava graninu poziciju ali slabijuu pogledu konku rentnosti, s napomenom da je data tehnologija znaajna. Tehnologijukoja se nalazi u donjem levom pravougaoniku karakterie snana tehnoloka pozicija,uz napomenu da ta tehnologija nije jo znaajna sa stanovita trinog potencijala. Udonjem desnom pravougaoniku je slaba tehnologija i zato ovo podruje nije odznaaja.Na dananjem stepenu razvoja preduzea se suoavaju sa istim problemomadekvatno ukljuivanje tehnologije u proces strategijskog menadmenta. Jedan odos novnih uslova neadekvatnog ukljuivanja tehnologija u proces strategija iupravljanja stratekim pozicijama lei u odsustvu odgovarajueg angamana topmenadmenta, s jedne strane, i neshvatanja strategijskog potencijala tehnolokogfaktora, s druge strane. Obim i rastui znaaj tehnolokih promena, gotovo po pravilu,vodi ka irokoj prihvaenosti tehnologije, kao pouzdana sredstva za odravanje iunapreenje konku rentske prednosti.

ZakljuZakljuZakljuZakljuakakakakDanas je imperativ da organizacije, bilo one velike ili male, poseduju i

izgrauju inf or macione sisteme zasnovane na raunaru itele ko mu ni ka ci jama kao podrku odlu i vanju, bilo da se radi o njenomstrategijskom ili operativnom nivou. Kako je posao men a dmenta zasnovan naperma ne n tnom odluivanju ovi sistemi su alat u njihovim ru kama za navoenjeorga nizacija ka ostvarenju ciljeva. Od stepena izgraenosti hardvera, sof tvera iljudskog potencijala takvih sistema, i od njihovog kava li te ta u sakupljanju, obradi,skladitenju i korienju podataka i info rma ci ja, zavisi uspenost poslovanjapreduzea.Strategiji se pristupa kao promiljenom traganju za planskom akcijom koja e razviti iobezbediti konkurentsku prednost, kroz proces formulisanja seta strategija i njigoveimplementacije u praksi. Strategija izraava posebnost preduzea, menaderskogpotencijala, njegove organizacione strukture, naina reavanja problema, konkurentskesnage, strategijskog upravljanja, delatnosti u kojoj se nalazi, izgraenostiinfor ma cio nog sistema, jednom reju njegovih raspoloivih resursa.

Bez obzira na to o kojoj se vrsti strategija rasta radilo, osnovni ciljpro fe si no nalnog menadmenta je da se do bije optimalna strategija razvoja, tj. dase uzme neko liko var i ja nti mogueg budueg raz voja, usmerenih na istestrateke ciljeve, i na e ona stra tegija koja je naj prih vat lji vija u datimokolnostima, tj. za koju mo e da se doka e da je optimalna.

Cilj funkcionalne strategije ili akcionog plana preduzea,koji su prihvaeni odstrane glavnih sektora, je podravanje ukupnog biznisa odnosno glavne strategije.

147

Strategija tehnologije je u stvari opredelenje preduzea dali e ono biti : pionir, onajkoji brzo prati ili formira alijanse ili partnerstva ili njihovu kombinaciju.

Strategijom tehnologije se ostvaruje konkurentska prednost putemdife ren ci ja cije i niskih trokova. Njome se takoe utvruju bazini nainipribavljanja i korienja tehnologija, dok se optimizacija postie alokacijombalansiranja resursa (kapitala, kadrova, tehnologije, sirovina i dr.), ime se postiestabilnost za due vreme. Za mala preduzea obino se primenjuje strategijapopunjavanja trinog gepa i strategija saradnje sa liderima u grani koja moepredstavljati optimalnu strategijsku opciju.

LiteraturaLiteraturaLiteraturaLiteratura:[1] Dejms A. F. Stoner, R. Edvard Friman, Daniel R. Gillbert, Jr., MenadMenadMenadMenadmentmentmentment,elnid, Beograd 2002 god. str.557.[2] E. Turban, E. Mclean, J. Wetherbe, ITITITIT zazazaza MenadMenadMenadMenadmentmentmentment- transformacijatransformacijatransformacijatransformacija poslovanjaposlovanjaposlovanjaposlovanjau

uu

u digitalnu

digitalnudigitalnu

digitalnu ekonomiju

ekonomijuekonomiju

ekonomiju, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2003 god. str.13.[3] Todorovi, J., uriin, D. i Janoevi, S.: StrategijaskiStrategijaskiStrategijaskiStrategijaski menadmenadmenadmenadmentmentmentment, Institut zatrina istraivanja, Beograd, 1998 god. str.134,135,512[4] ., , -, / 2003.B123[5]Dragievi, L, InformatikaInformatikaInformatikaInformatika zazazaza ekonomisteekonomisteekonomisteekonomiste sasasasa informatiinformatiinformatiinformatikimkimkimkim rerererenikaomnikaomnikaomnikaom, Via kolaza spoljnu trtovinu, Bjeljina, 1998 god.str.90,91.[6] Krsmanovi, S.: PoslovnaPoslovnaPoslovnaPoslovna informatikainformatikainformatikainformatika, Savremena administracija, Beograd, 1991.

SSSSummaryummaryummaryummaryINFORMATIONINFORMATIONINFORMATIONINFORMATION TECHNOLOGYTECHNOLOGYTECHNOLOGYTECHNOLOGY ASASASAS AAAA FUNCTIONFUNCTIONFUNCTIONFUNCTIONOFOFOFOF STRATEGICSTRATEGICSTRATEGICSTRATEGICMENAGAMENTMENAGAMENTMENAGAMENTMENAGAMENTScientificScientificScientificScientific paperpaperpaperpaperMiodragMiodragMiodragMiodrag TrajkoviTrajkoviTrajkoviTrajkovi,1111 DraganDraganDraganDragan PetroviPetroviPetroviPetrovi22221Textile College of Applied Studies, Leskovac, Serbia2Zvezdara, Belgrade, Serbia

A temporary science and his practice are more than ever before connected forthe accomplisment interdisciplined knowledge, separate on the interest of thecomputer tehnic and information technology. Owing to this matter, those takes moreimportant place in economic theory and practice. To strategy, it is important toapproach as a slever search for the planned action which will discaver and increase thecompeting priority. The enterprise need the strategy (set of the strategies) and itsimplementation in the business.

The subject of this work is the conceptual frame of the strategicmanagement for the formulation and implementation of the strategy, which will makepossible the competition advantage, by the suport of the informatiuon technology.

148

For to-day ( and in the future times) it is inconceivable the successfulbusiness without the present knowledge in the definition and choice most effectivestrategy, and the selection determine the adequate information technology and itsapplication. The optimal strategy is the aim of this work.Strategic Management, information system, information technology, technologystrategy, optimal strategy

INFORMACIONATEHNOLOGIJAUFUNKCIJISTRATEGIJSKOGMiodragTrajkovi,1DraganPetrovi21Visokastrukovnakolazatekstil,Leskovac,Srb2DPZvezdaraBeograd,SrbijaKljunerei:Strategijskimenadment,informacionUvod1.KarakteristikeisposobnostiISiIT

3.Informacionetehnologijeufunkcijistratekog4.Strategijaiupravljanjestratekimpozicijama

SummaryINFORMATIONTECHNOLOGYASAFUNCTIONOFSTRATEGICScientificpaper1TextileCollegeofAppliedStudies,Leskovac,Ser2Zvezdara,Belgrade,Serbia