"Mrtvo polje", Srđan Srdić

Srđan

9788663

510005

ISBN 978-86-6351-000-5

crna plava 100C 50M

Srđa

n Sr

dić

Sa

tori

Mrtvo polje

SrdićVeličanstven je Srdićev roman, kako u tematskom zamahu,

tako i u jezičkoj realizaciji.Vladimir Arsenić

Srdić iznova slavi povratak modifi cirane modernističke poetike u književnost koja s njom nije raskrstila na pravi način.

Davor Beganović

Autor Mrtvog polja i Espiranda dragocen je novi glas u našoj savremenoj prozi i rekao bih najtalentovaniji autor koji se na

sceni pojavio nakon generacije iz antologije Saše Ilića Pseći vek.Goran Lazičić

Srðan Srdiñ

Mrtvo polje

Beograd2010.

UreðujePredrag Markoviñ

OpremaDuãan Ãeviñ

vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 2

Na koricama?

Nobody’s right if everybody’s wrong You can’t see white if you won’t see black1

Justin K. Broadrick – ”Wake”Godflesh – ”Songs of Love and Hate”

© „Stubovi kulture”

1 Niko nije u pravu ako gre{e svi, ne moæe{ videti belo dok crnone vidi{


Vesna Tesic

Cross-Out

STELLA BY STARLIGHT2

2 Zvezdana na mese~ini


But you won’tfind your

pot ofgold here3

Jesu – ”Heartache”

9

3 Ali ne}e{ na}i svoj }up zlata ovde


Slobodan prelaz preko Svetosavske ulice.Slobodan prelaz preko Svetosavske ulice.Slobodan prelaz.

Neobi~ne stvari po~ele su da se de{avaju ot-prilike u vreme kada su semafori progovorili. Od -uvek prava ulica iskrivila se. Bilo je tih dana, nekiljudi su palili li{}e ne ~ekaju}i da jesen stigne, tataje oti{ao (sav zelen kao i dim koji je krivio pred -me te), dræao je u levoj ruci kvaku a desnom jemazio po le|ima. Rekao je neku i o kraljevima {tosu kopali o~evima o~i, rekao je

Take me backTo the placeThat I know

rekao je

On the beach4

rekao je neku i o de~a~i}u, ruæi, ov~ici i baobabi-ma.

11

4 Povedi me natrag, do mesta koje znam, na plaæu


jatelja sa lju{turom u kojoj je tokom svog kratko-trajnog gostovanja na ovom svetu bila stacioniranabesmrtna i veli~anstvena du{a gospo|e Tot.

Zvezdana misli da je onaj koji je poskidaoumrlice sa ma|arskog drveta sigurno imao razlogeza takav potez. Verovatno se neprijatno ose}aono }u, dok bi prolazio pokraj stabla s kog su gapo smatrala stvrdnuta, gipsana lica po~iv{ih kom{ijaMa|ara, Bog da im du{u prosti. Sve je to od stra-ha i nelagodnosti.

Ina~e, lepo je to {to svi imaju svoje drvo.

Na Glavnoj Ulici ve} dugo je nedelja. De-vojka je avet, ako nju neko pita, tuæni a nasmeja -ni duh rasplesan pred gradskom pekarom u rit-mu koji odre|uje okretanje zar|alog ventilatora.Devojka je, uverena je u to, slika u glavi izvesnogde Kirika, opsednutog okamenjenim avetima.Lutkastim, o~vrslim prikazama, spomenicima me -sta na kojima je ne{to svakako trebalo biti. Izgle-da da je taj de Kiriko bio registrator odsustva. Mla-da dama je, se}a se, jo{ u gimnaziji, u knjizi izis torije umetnosti, videla tu sliku, prete}u senkune~ega, ta~nije, prete}u senku ni~ega, za trenutakvi{e nije bila lepokosa nimfeta, ve} prozra~ni fan-tom koji {tek}e posivelim zubima, zanemo}ao do

13

O~i su mu napregnuto zurile ispod samogokvira nao~ara, jezikom je smaknuo prozirnu slanukuglicu sa ugla usana a jezik mu je drhturio kao uæednog psa. Silazio je niz stepenice, u jednomtrenutku napraviv{i tre}inu okreta glavom ka njoj,ne vi{e od toga, glava mu je zastala u tom poloæa-ju i ona je jedno vreme bila ne malo zabrinuta ~i -njenicom da bi on sasvim nesvesno mogao da za -bo ravi svoju glavu tako ~udno nakrivljenu.

Ne javlja se ve} neko vreme.

Zvezdana misli:

Semafori govore da bi i oni ljudi koji ne videmogli bezbedno da pre|u ulicu.

Sve je vi{e jadnih ljudi koji ne vide.

Umrlice leæe u podnoæju ma|arskog drveta.Jednu je Zvezdana {tiklom probila po sredini, go s -po |a Tot {u{ka sa onog sveta i vi{e se ne ~uje od -se~no tap-tap, Zvezdanina noga je jeæ koji ba uljapo vlaænoj travi: fsss-fsss. Morala je da se sagne i po - digne prljavo par~e hartije informativnog kara ktera,uvidev{i kako mu je nanela o{te}enja u tolikoj merida se vi{e ne moæe do}i do pravog i ta~nog podat-ka o terminu opro{taja malobrojne ro d bine i pri-

12


zmaj, ono {to je ispu{tao iz grla bili su baloni, mili -jarde balona, nisu dugo trajali, ali bili su tako lepii {areni. Branio se njima iz svog ugla. Tu bi se uko -pao i ispaljivao plotune {arenih balona. Zami{ljalaje kako je to donji levi ugao lavirinta. Smatrala jeda je tu najbezbedniji. Gotovo neuni{tiv.

Danima nije odustajao od svoje plo~e. DeJohnette, Vitous, Rypdall.

Sunrise6 ju je umirila. Ali, Flight...7

Najednom, htela je sve da mu kaæe. Kako onazna da postoji to opako mesto. Kako je bila ta-mo. Kako je slu{ala sunce dok isisava jednoli~nekamene kocke na kojima je stajala. Kako to mestomoæda i nema ime. Kako to mesto sasvim sigurnonema ime. Kako svaki pokret koji tamo napravi{jeste samo novi potez poluludog slikara. Kako seon sme{ka dok se ti gr~i{. Kako nema ni~ega. Kakozaudara. Kao kad upali{ kontejner.

Nije imala srca da uznemiri Starog Zmajadok se naginjao napred, sve æele}i da pukne barjednom tu Dæekovu ~inelu, ili se naginjao dole,kao da zavrne nogavice na farmerkama, a u stvari

15

granice samoraspadanja, stabilnih spoljnih kon-tura, ali sagorele utrobe. Ispljunula je ne{to kaohiiiiiiiiiiiiiiiiii, ustala, vilinske noge su drhtale, za-grlila samu sebe, opet hiiiiiiiiiiiiiiiii, znala je da susvi u u~ioni ci a nikoga nije videla, zalupiv{i vrataoteturala se do toaleta, jer tamo je smrdela mo -kra}a, tamo je smrdeo hlor, tamo su smrdela gov-na, i niko, nadala se, ne moæe osetiti da iz nje izbi-ja ono,

ono,kao kad upali{ kontejner.

Progovorila je tek uve~e. [inobus iz Pan~evajaukne na rampi oko jedanaest. Tati je pri~ala,nekim glasom pozama{ne zapremine a slaba{nogintenziteta, kao tanak ~ar{av za bra~ni krevet. Nje-gova nevelika {aka masirala joj je vrat, tata je mo-gao biti i trener boksera, ali, nevolja je bila u o~i -ma, isplakanim i blagim, u ve~itom proboju kroznikotinsku maglu{tinu. Od pritiska te mesnate,kratkoprste tvorevine na vratu, dla~ice duæ ki~mesu joj se podizale i lelujale.

Tata je mrmljao dugo i nepovezano, nije seradilo o zna~enju re~i, tata je bio Bubble Bobble5

14

5 Stara video-igra 6 Izlazak sunca 7 Let


Zvezdana je naletela na ruku.

Koja hrani.

Unjkavi je pro{aptao: Ciga-ret-te, ciga-ret-te.

Ne odbij!

Unjkavi lupka boksom cigareta po ruci kojamu je slobodna. Sklon je slepom po{tovanju odre -|enih rituala. Povukla je haljinicu. Ka~ket s crve -nom ruæom na{ao se u visini njenih bokova. Onagle da ka elektri~nim rojevima na nebu. Ne moæei moæe da oseti kako su njegova usta soba u kojojse raspadaju bolesni na smrt. Daje mu da nju{i iz -me|u njenih nogu sve dok semafor ponovo neprogovori.

îm se na|e na trgu, svaki korak koji Zvez-dana napravi pretvara se u klavirsku tercu. Ispodstenja koje ih sakriva tada izmile kojekakve glave.I lelujaju. I sve treperi.

Ta~no u pono} okrenula se ka fontani. Maj-ka visoko iznad glave dræi svoju golu bebu. Golamajka, ~ije su noge zakopane u ostatke hrane, blju-votinu i svakovrsni smrad. Slaba{ni mlaz vode sli-va se niz njihova tela obasjana jednom sijalicom.

17

je merio razdaljinu do onog mesta na kom kon-trabas po~inje da zvu~i kao ~elo.

Ra{irenih ruku Zvezdana se okre}e i vrti poulici – mrtva~nici. Zastane na nekoliko sekundipred svakim izlogom. [ta prodaju u prodavniciSjaj? Ni{ta? Zvezdana se upinje, izvija, pribija nosuz muzgavo staklo, zatim se odbaci malo unazad,prekrsti ruke na grudima i napravi izraz lica ljuti-tog deteta. Mumificirana æena iz drugog ulaza,ona koja poznaje prilike, objasnila joj je, krajnjedobronamerno, kako ima dana kada se moæe kupi-ti hleb. Samo treba biti uporan. I ~ekati. I ustatirano. Oko pet. Ne de{ava se to ba{ svaki dan, ali,bude. Hvala Bogu da je tako. Zvezdana joj je uputi-la jedan osmeh prvorazrednog zna~aja. I pljunulaje u lice. I nastavila da se osmehuje. Baba se tres-la i dræala rukama za mesto na kom je verovala dajoj se nalazi srce. Proklinjala je.

Zvezdana ima mantru:

Molim lepo. Hvala lepo. Molim lepo. Hvala lepo.Molim lepo...

Kada je vidi, mumija podigne stoli~icu nakojoj po ~itav dan gnezdi svoju ko{~atu zadnjicu.I pobegne.

16


I All that she meant was goodI All that she meant was goodI Give her some timeI Give her some roomI All that she meant was good.8

Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno do -dir nuo joj je dlan. On je zarobio muziku i dræi jenegde na sigurnom. Na lancu dovoljno du ga~ -kom da moæe fino da pro{eta. Pu{ta je isklju~ivopo na re|enju i za to ga pla}aju.

Ja sam ovo samo zbog tebe...

Ali, Better keep your mouth shut, babe9

i Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno jerazumeo i zavukao ruke u njenu kosu. Toplo me -sto. Zvezdana je ostala bez o~iju

And keep it close to your chest.10

koje su utonule pod laganu tkaninu crvene letnjehaljinice na bretele. Toplo mesto. Toplo meso.

19

Ostalu svetlost su ukrali. Iza njenih le|a, mesin-gani kikot zvona s pravoslavne crkve.

Zvezdana nikada ne okre}e le|a fontani dokse udaljava od nje. Devojka koja prodaje kokiceispred crkve æva}e i krsti se.

Kafe Vesele devedesete. Gorionik ljudskog me -sa. U|e i {iba kosom oznojana lica. U|e i miri-som {iba oznojane prepone. Ona misli da ri|okoseæene imaju poseban miris. Hijenoliki tip se baciona kolena pred devojkom u crvenoj haljini nabretele i urla Amor!!!, ova ga mazi po prljavoj kosi,steæe ga sve ja~e, i sklanja ga sa svog puta, pri tommu za bijaju}i nokte u osmeh, dvojica ponosnihvlasnika sopstvenih ograni~enja unose se jedan dru-gom u lice, debeli nasr}e na debljeg sav u uvere -nju da postoji na~in na koji bi mu mogao oduzetida ljinski upravlja~, psuju, pljuju i sik}u, mla|a æen -ska osoba, verovatno se zove Marina, sedi za sto -lom u uglu prekr{tenih nogu, ima dobre noge, pu{ii pije kafu, ne prime}uje pepeo koji joj pada u {olju.

Devojka u crvenoj haljinici prilazi {anku, neispu{taju}i iz jedne ruke po{teno zara|enu kutijucigareta, u ogledalu iza {anka posmatra umrtv lje -ni stampedo ljudi bez glava, jer ona ne æeli daupam ti ni~ije lice, misli da je tako najbolje.

18

8 Sve {to je æelela bilo je dobro, daj joj malo vremena, daj jojmalo prostora, sve {to je æelela bilo je dobro.9 Bolje zatvori usta, du{o10 I pribliæi ih grudima koliko moæe{.


Eno ga, tamo... Eno ga, tamo!...

âs je krezubi zavijao i prst usmeravao ka na -gorelom prozorskom oknu, jer, onaj je bio tamo,~as su se pra{njavim putem vukli ljudi-gliste koji-ma je krv kuljala iz usta (uglavnom su to bili de-ca-gliste i æene-gliste), neki su vri{tali, neki su samogledali ka suncu koje im je præilo grimase, ali,nevolja je bila {to je onaj i dalje tamo, ra{~upanadevoj~ica otimala se iz ruku ~oveka koji je i poreduæasne vru }ine nosio {ubaru, on joj puni usta pra -{njavom ~o koladom i govori, na, bolan, jedi bon-bona, a njoj sa mo nije jasno {ta je ono {to izlazi izokrvavljene maj~ine lobanje. Uredno zalizani no -vinar, ~iji se trbuh slepio s ko{uljom, æali se nauslove rada, æali se na uslove rata, nije u redu, nijepopio kafu dani ma, ali, kako i da je popije, kad suoni tamo, i onda, ko na~no, proro~anstvo – oni ne}ejo{ dugo biti tamo!

Prorok je stigao odmah po izricanju proro -~anstva. Pojavio se na vratima Veselih devedesetih.

ZlikovciUbiceRazbojniciSkrnavitelji grobovaPrijatelji |avola

21

Deblji od dvojice debelih najednom se stvo-rio pred Onim-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno,smatraju}i ga odgovornim zbog beslovesnog lu-tanja melodija unutar prostora u kojem su se, na~udesnom nalik na~in, obojica na{la. I: [ta ti jeovo, i Ne}u ja to, i Vidi{ da pucamo!, i krotitelj mu -zike mu je rekao Ne, ne vidim, i nastavio je da po -mera telo ka {anku i od njega, ali to je bilo gotovonepri metno, jer je negde u predelu pupka ose }aohladan oblog napravljen od onog neprekidnog tu-pog a bla gog udarca koji se ponavljao u pesmiastma ti~nog ~oveka. Kao da dete ~ija æelja nije is-punjena lupa nejakom pesnicom po polupunomburetu. Zvezdana je sricala slova sa le|a radni~kogkombinezona u koji je debeli jedva uspeo da uvu~esvoje telo. L... @... T... K... Za nju on je bio be -zazleni vepar iz crtanog filma koji voli da ri~e i zovese L@TK.

Onaj drugi je, pokretom svojstvenim ve-provima, dozvao ve} prili~no izbezumljenog pri-padnika svoje vrste, sugeri{u}i mu kako slika natelevizijskom ekranu po sadræaju daleko prema{ujesve {to je zamislivo, a nekako dopire do njihovihveprovskih mozgova. I, zaista, neobi~no intere-santan prizor:

20


... da poubija boæije an|ele...

(Zvezdana se skuplja na barskoj stolici i steæe~a{u crnog vina u prozra~noj ruci)

... ko ga je do~ek’o? Nikola Tesla, sveti Ilija, svetiVasilije...

(Uko~io se pred njenim o~ima, lice malo -umnog postaje slika, kao Djuk na zidu, kao Kol t -rejn, kao Dæoni koji kaæe

Boom, boom, boom, boomI’ m gonna shoot you right down)11

(... postaje ikona...)

... {ta drugo preostaje?...

(A {ta }e njima te crne kape na glavi? [ta }e im?)

... i sve zemlje koje su prijatelji Isusa Hrista...

(Pesnica vojnog policajca je smrskala noz-drve neuhranjenom, razrokom klincu. Ni{ta nije

23

\avola...

... aaaa...

Prvo je to bila samo brada. Glas vapiju}egiz masne brade. Trza glavom naglo ka napred, nju -{i, usta i jezik se prepiru, odlaze na razne strane,taj je pogled ve} ubijao, prljavi nokti deru koæulo banje, koæa se nabira, u svakoj pori je miligramlu di la. Jurodivog niko ne slu{a. Drina original na -sr}e na Zvezdanu, lagani, opori talasi ~estica ka-trana i:

Vje{tice, vje{tice... (povla~i slogove iz dijafra -g me, ~uje se ne{to izme|u u i o), ti si meni... ti simeni... slu{aj... (ostrva blagosti uokvirena izvaja -nim lukovima obrva, sedativ, otapanje zlih glaso-va u sto maku)... slu{aj... (slu{aj kako pucketajukosti vili ce po kojoj pr{ti te~nost pobesnelog, tajje pogled mnoge proburazio)... (svaka pauza te{kapo jedan uda rac hladnog metala po ki~mi)...

... ~etrdeset i prve godine, Bog pusti Hitlera izpakla da napadne celu zemaljsku planetu...

(veprovi slu{aju glasove koje ispu{ta krastavoi ranjavo dete, nelagodno im je me|u nogama)

22

11 Bum, bum, bum, bum, ubi}u te na~isto


(Par~i}i stakla, krv njena i Isusova po tkani-ni crvene letnje haljinice na bretele.)

... ti si rekla: bjeæi!...

(Orgazam bola dok koæa i meso upijaju stak-lo, kaæi, na kom mestu se Vino uliva u Krv?)

... ðavo se pomamio po Jugoslaviji i po celoj ze-maljskoj planeti...

(Htela je da ga pogleda. Nije smela. Mokra}ai imalin se vuku Veselim devedesetim. Sumnja da seon i dalje smeje.)

... da ‘vata on... su pobjegli... {to se nisi borio?...

(Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno jemolio: Nemojte, ljudi... nemojte, molim vas... Nisuga razumeli. Mislili su da se obra}a nekom dru-gom. Videla je samo mokri trag. To je sve {to jeostalo od ~oveka koji je voleo njeno telo. Samomokri trag koji }e se do sutra osu{iti.)

... |avolske vojske je trideset posto, boæije vojskesedamdeset posto. Trideset posto, ne moæe protiv se -damdeset posto...

U trenutku, nije bilo vi{e nikoga. Bez obli~nizvuk basa punio je utrobe napeto{}u. Znala je da

25

uradio. Samo je lajao u pravcu iz kog su dolazilecrnokape utvare. Leæi na podu, vodoskok krvivra}a mu se u usta, on i dalje krklja: Pod Kikin-dom zeleni se trava, zeleni se trava...)

... Amerika... je gotova!!!... Ona je... a {ta kaæeRus? Rus je ja~i od Amerikanca...

(Besni pas je pogledao u hijenolikog, ovajse kre}e unazad, naslanja se le|ima na vrata toale-ta. ‘Ajde, ‘ajde sunce na{e. Odazivanje na ovaj pozivniko ti ne moæe uskratiti. Besni pse}i cinizam.)

... oni pri~aju od danas do sutra...

(Glava u dubinama {olje koja sakuplja ljud -ski smrad, svi koliko ih ima zale}u se od vrata ikrv ni~ki ga {utiraju)

... nema to veze!...

(Sve {to ose}a skuplja se u jednu brzorastu}uta~ku u mozgu. O{tre granice ta~ke spaljuju moæ-dane }elije. Na selu se pokrivala jastukom prekoglave i vri{tala dok je tata klao... svinje... koje suvri {tale.)


24


je bole pri udaru i najmanje kapi po grudima. Onamisli da su malo opu{tene. Ona pla~e.

Rekvijem za:

prostrane nema~ke ku}e koje zaudaraju na mem-lu i jabuke, u kojima pod pregrejanim loncemve~no sti muæevljeva pacovska nju{ka traæi put iz-jedaju}i æenina creva,starce koji su sedeli na klupama ispred ku}a, doksu im dru{tvo pravili proteza, proliv i tumor,isparenja kamiona i autobusa u ulici Jovana Jova -novi}a Zmaja, isparenja koja gu{e obojeni po gledjednog od tri semafora u gradu,naslonjene na zamrziva~e u kojima se hladi pivo,zamrziva~e na kojima tiho umire osmeh Sombole-dove Sneæane,jutarnje bicikliste ~ije je raspoloæenje zarobljenonegde u sumornoj {kripi nepodmazanih lanaca,autobuske stanice na kojima vi{e nikada ne}e bitiputnika, na kojima vi{e nikada ne}e biti autobusa,ali }e biti primitivne poezije onih koji su se sakri-vali od pljuskova i toliko æeleli da govore, samoda govore nekome,majku koja potura dete prolaznicima ispred lica,misle}i da }e miris hladnog i odvratnog kupusaizmamiti saæaljenje od deset hiljada dinara, molimvas, gospodine, samo za hleb i mleko, bog }e vamvra titi,

27

}e Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno htetisve da joj kaæe. On je sad slabiji nego ikada. Obe -}a va}e. Re}i }e joj da ga uzme. Re}i }e joj da odu.Govori}e o novcu. Govori}e o ljubavi. Govori}eo ne~emu za {ta on misli da je ljubav. Plaka}e. Ma-ju{ ne suze pada}e po njenom vratu i kvasi}e jojgru di. Vazduh }e i dalje biti prepun isparenja malo -pre|a{njih gostiju. Ose}a}e miris æivotinja i droge.Bole}e je. Ona zna da }e je boleti. Ona ne moæe.Ona }e iza}i.

Iza nje je ostalo:

Isus Hristos, otac, sveti Savo, otac, sveti Ilija,aædaja, kandilo, tamjan, bosiljak, no}, grmljavina,Tito, mali Radojica, car Lazar, carica Milica, {estrepublika, dve pokrajine, Jajce, proleteri, grob, jo{ goriSrbi, ujedinjenje, vaskrsenje, ~etiri slova S...

Prorok je uveravao da:

... ima neko vi{nji koji nama komanduje... Bog,odozgo... sveti Savo sa zemlje... odozdo... svemir...

Pruæila je ruke nejakim kapima ki{e. Blaga vo-da ispunjava rane. îsti. Obu~ena u krvavu letnjuhaljinicu na bretele, devojka se lagano okre}e u krug.Ra{irenih ruku i glave zaba~ene unazad. Bradavice

26


æali dræe}i je za bokove, koji nisu, nisu, nisu moglida dopru, izula se da bi stopalima dodirivala nji-hove snaæne grudi, re~i kojima su je ljubili a kojenije razumela, unutra{nju stranu njihovih drhta -vih butina, spermu kojom su je pokrivali.

Stotinu metara dalje, ~ovek u narandæastomkaæe:


Nakon pre|enih stotinu metara, Zvezdanapro|e narandæastu korpu za otpatke.

Dok je otklju~avala ulazna vrata u zgradu,setila se da je zaboravila. Prvi put posle mnogogo dina zaboravila je da se zaustavi pred uli~nomsvetiljkom pred ulazom, pogleda u nju, nasmejese i kaæe

Dobro jutro!

{utne je, ona se ugasi, zatvori o~i i kaæe

Laku no}!

i sklopljenih o~iju popne se do stana.

29

predebelog Ciganina – maestra na jednoj æici ras -petoj na par~etu drveta, {to sugeri{e izgled nekak -vog muzi~kog instrumenta, njegov jauk o oduze-toj du{i i oduzetom svemu, ali i odsustvu ma kakveæalosti tim povodom,gole, plasti~ne lutke u mrtvim izlozima, ~iji suobrisi lica nestali s ode}om,mehani~kog slon~i}a u prodavnici Pionir, koga jeoboæavala da ja{e i gleda kako tata unapred spre-ma sitni{ kojim }e obezbediti nastavak voænje, naslage metalne prljav{tine zalepljene po karoseri jiautomobila parkiranih oko zgrade u kojoj je æivela,|avola, koji je svojim groznim ~eki}em lupao pofa bri~kim halama, tako da je samo ona mogla daga ~uje, tako da je samo ona znala da tamo unutrasvake ve~eri neko umire, ostali su to krili,grobara, usamljenog i naslonjenog na grobljan-sku kapiju, dok pu{i, dok psuje lopatu koja mu jespa lila le|a, dok mrzovoljno govori posetiocimaspu{ tenih glava i mlitavih telesa dobar dan,majku,majku,

majku...

Staza u obliku latini~nog slova S natopljenaje znojem mladi}a ispod nje, svih onih koji su po -æeleli da u|u u nju, koji su pomamno dahtali i re -

28


Documents

"Mrtvo polje", Srđan Srdić