Municipalne Obveznice Kao Način Finansirawa Velikih Projekata

7/26/2019 Municipalne Obveznice Kao Nain Finansirawa Velikih Projekata

1/14

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

SMER FINANSIJE I RAUNOVODSTVO

Municipalne obe!nice "ao na#in

$inan%i&an'a eli"i( p&o'e"a)a


2/14

SadrajUvod.....................................................................................................................................3

1. Lokalne samouprave i naini njihovog finansiranja.........................................................3

2. Municipalne obveznice.....................................................................................................4

3. luaj !radske uprave !rada "ovog ada......................................................................#

4. $akljuak........................................................................................................................12

%. Li&era&ura........................................................................................................................14

2


3/14

Uvod

U vremenu kada se de'avaju velike promene na finansijskom &r(i'&u) kada se veliki novac

s&vara i nes&aje u kra&kom vremenskom periodu) nain pribavljanja sreds&ava na &r(i'&u kapi&ala i

pronala(enje inves&i&ora za finansiranje inves&icionih i razvojnih projeka&a u rbiji preds&avlja

ak&uelno i kompleksno pi&anje. *inansiranje) odnosno pribavljanje sreds&ava za op'&inske

bud(e&e) njihove projek&e i njihov razvoj) preds&avlja &ranu&no jedan od najva(nijih i

najak&uelnijih problama na finansijkom &r(i'&u rbije. Mo(e se slobodno re+i da je &o jedan od

problema od velikog znaaja za razvoj i napredak doma+eg finansijskog &r(i'&a. "edos&a&ak novca

za finansiranje razvoja op'&ina direk&no u&ie na razvoj privrede i privrednika.

,ronian nedos&a&ak novca) prouzrokovan recesijom i ekonomskom krizom) znaajno

usporava napredak i razvoj srpskih op'&ina i privrede. -ankarski kredi&i) veoma ogranienasreds&va *onda za razvoj epublike rbije) kao i odre/ene donacije i programi 0vropske unije

go&ovo da su jedini izvori sreds&ava za finansiranje njihovih projeka&a. druge s&rane) &r(i'&e

du(nikih har&ija od vrednos&i po&puno je nerazvijeno. Me/u va(nijim razlozima za nekori'+enje

mogu+nos&i koje pru(aju har&ije od vrednos&i jes&e i injenica da je razvoj berzanskog &r(i'&a)

odnosno &r(i'&a har&ija od vrednos&i rbije) prekinula sve&ska ekonomska kriza samo nekoliko

godina po'&o je poelo da se razvija. "aime) proces priva&izacije i izlazak kompanija na

beogradsku berzu poeo &okom prvih godina 21. veka) da bi se prvi inves&icioni fondovi pojavili&ek 2. godine. U &om vremenskom periodu profesionalni inves&i&ori imali su mogu+nos&

ulaganja najve+im delom u akcije) du(nike har&ije od vrednos&i koje je emi&ovala "arodna banka

rbije i epublika rbija) dok municipalnih obveznica nije bilo. rve municipalne obveznice u

rbiji izdao je !rad "ovi ad 211. godine i od &ada se ovaj nain finansiranja polako ugra/uje u

bud(e&ski sis&em rbije.

1. Lokalne samouprave i naini njihovog

fnansiranja

*inansiranje lokalnih samouprava i obezbe/ivanje '&o povoljnijih sreds&ava preds&avlja

jedan od najva(nijih zada&aka u procesu upravljanja municipalom. U svakom &renu&ku po&rebno je

3


4/14

na+i najpovoljnijeg inves&i&ora za nove projek&e ili za nadgradnju pos&oje+ih) naje'+e

infras&ruk&urnih projeka&a. "a srpskom finansijskom &r(i'&u &renu&no su bankarski kredi&i

najzas&upljeniji nain finansiranja) go&ovo jedini ukoliko izuzmemo odre/ena sreds&va evropskih

fondova. 0mi&ovanje municipalnih obveznica jedan je od naina kojim op'&ine mogu do+i do

jef&inijih i povoljnijih sreds&ava na finansijskom &r(i'&u.

bveznica je finansijski ins&rumen& kojim se njen izdavalac 5emi&en&) du(nik6 obavezuje

da u roku dospe+a pla&i kupcu 5inves&i&oru6 pozajmljeni iznos glavnice 5rincipal 7alue) *ace

7alue) ar 7alue6 s kama&om. obzirom na &o da obveznice po pravilu imaju rok dospe+a du(i od

godinu dana) po klasifikaciji finansijskih ins&rumena&a svrs&avaju se me/u ins&rumen&e &r(i'&a

kapi&ala.

2. Municipalne obveznice

Municipalne obveznice preds&avljaju du(nike har&ije od vrednos&i) koje emi&uje dr(ava ili

lokalna samouprava) odnosno gradovi) op'&ine i druge lokalne zajednice 1.Lokalne vlas&i mogu

da) emisijama municipalnih obveznica) prikupe neophodan novac za realizaciju odre/enih

projeka&a) odr(avanje &eku+e likvidnos&i u odre/enom periodu) odnosno za pokrivanje bud(e&skog

defici&a. 0misijama municipalnih obveznica pozajmljuje se novac od inves&i&ora) obavezuju+i se

na povra+aj glavnice i pripadaju+e kama&e u odre/enom vremeskom periodu.8ako bi zain&eresovali inves&i&ore i pods&akli ih na ulaganja) prinos na emi&ovane

municipalne obveznice &rebalo bi da bude ve+i od prinosa na druge dr(avne obveznice i od

prinosa koji bi se os&vario oroavanjem depozi&a u bankama. sim a&rak&ivne kama&e koju

inves&i&or os&varuje) u najve+em broju sluajeva oslobo/en je pla+anja poreza.2

Municipalne obveznice u odnosu na rok dospe+a mogu bi&i9

8ra&korone : naje'+e se izdaju u cilju pokrivanja &eku+eg bud(e&skog defici&a) njihov

rok dospe+a je do godinu dana.

rednjerone : naje'+e se izdaju radi finasiranja inves&icionih projeka&a ni(e vrednos&i

i br(e realizacije) njihov rok dospe+a je do pe& godina.

1 ;eremi+ $. Finansijska trita i finansijski posrednici. Univerzi&e& ingidunum -eograd) -eograd 212.s&r.%.

2 ;eremi+ $. Finansijska trita i finansijski posrednici. Univerzi&e& ingidunum -eograd) -eograd 212.s&r.%.

4


5/14


6/14

dr(avnih obveznica jer lokalna samouprava o&pla&u duga uglavnom zasniva na prikupljanju

poreza i os&alih javnih prihoda.

8ako bi obezbedila povoljna sreds&va emisijama municipalnih obveznica) lokalna

samouprava mora najpre da s&vori uslove da se zadu(i na ovakav nain. 8ako i kod zadu(ivanja

pu&em bankarskih kredi&a) po&rebni su resursi) a kako je izdavanje obveznica veoma kompleksan

proces) moraju se anga(ova&i i doda&ni : eks&erni resursi.

8adrovski resursi : 7eoma je va(no prona+i prave ljude za posao pripreme i sprovo/enja

izdavanja municipalnih obveznica. o&rebno je ima&i eksper&e razlii&ih s&ruka9 ekonomis&e)

in(injere) &ehnologe) >= s&runjake) u zavisnos&i od po&reba samog projek&a.

U procesu sprovo/enja projek&a emisije municipalnih obveznica neophodna su specifina

znanja iz oblas&i finansija i poznavanje srpskog finansijskog &r(i'&a. "aje'+i je sluaj da na

spisku kadrova zaposlenih u lokalnim samoupravama nema ljudi koji poseduju sva neophodnaznanja iz oblas&i finansija kako bi samos&alno sproveli ceokupan proces emisije municipalnih

obveznica od poe&ka do kraja. $bog &oga su lokalne samouprave prinu/ene da prilikom Slika 1.

Prednost izdavanja municipalnih obveznica

realizacije emisije municipalnih obveznica anga(uju eks&erne save&nike) '&o u odre/enoj meri

pove+ava &reo'kove celokupnog projek&a. =ako/e) izdavanje municipalnih obveznica

podrazumeva pose&u razlii&ih grupa inves&i&ora 5?oadsho@A6) za '&a je po&rebno izdvoji&i vreme

B


7/14

nekog visokog op'&inskog zvaninika 5inves&i&ori oekuju da dobiju odgovore na njihova pi&anja

od donosioca odluka6. !ruba procena ovih resursa je nekoliko radnih dana konkre&ne osobe) u

zavisnos&i od &oga da li se pose+uju i regula&ori na &r(i'&u kapi&ala.3

=ehnika osposobljenos& lokalnih samouprava mo(e ima&i veliki u&icaj na realizaciju

projek&a emisije municipalnih obveznica. Lokalne samouprave bi &rebalo da u radu koris&e

savremenu opremu i programe. "a prvom mes&u misli se na programska i >= re'enja) s

jednos&avnim programima i obuenim radnicima.

U pos&upku izdavanja municipalnih obveznica neophodna je s&alna komunikacija s

po&encijalnim inves&i&orima. U si&uaciji kada se izdavanje municipalnih obveznica obavlja

javnom ponudom) va(na je i in&erne& komunikacija s po&encijalnim inves&i&orima. >n&erne&

s&ranica &reba da bude redovno a(urirana) sa svim relevan&nim podacima o finansijskom s&anju

izdavaoca) kao i planovima za projek&e koji se finansiraju.4rilikom realizacije projek&a emisije municipalnih obveznica po&rebno je obezbedi&i

odre/ena finansijska sreds&va. "ovac je po&reban kako bi se pla&ili &ro'kovi &aksi propisanih

pravilnicima finansjskih ins&i&ucija ukljuenih u projeka&. =u se pre svega misli na naknade

8omisiji za har&ije od vrednos&i) Cen&ralnom regis&u har&ija od vrednos&i i -eogradskoj berzi.

"akon '&o se lokalna samouprava odlui na emisiju municipalnih obveznica) u prvih

dvades& dana pribavlja mi'ljenje Minis&ars&va finansija. "ovac se s&avlja na raspolaganje lokalnoj

samoupravi kada se zavr'i proces regis&racije u Cen&ralnom regis&ru har&ija od vrednos&i.


8/14

$akon o &r(i'&u kapi&ala% 5?l. glasnik A) br. 31E2116 : $akon reguli'e pona'anje

uesnika na finasijskom &r(i'&u u rbiji) ime/u os&alog javnu ponudu i sekundarno &rgovanje

finansijskim ins&rumen&ima.

$akon o javnom dugu 5?l.glasnik A) br. B1E2%) 1E2F i #E2116 : $akon reguli'e

zadu(ivanje lokalnih vlas&i) u&vr/uje nain i gornju granicu zadu(ivanja. $akonom o javnom

dugu 5u nas&avku poglavlja9 $akon6 ure/uju se uslovi) nain i pos&upak zadu(ivanja epublike

rbije) jedinica &eri&orijalne au&onomije i lokalne samouprave) epublikog zavoda za

zdravs&veno osiguranje) republikih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranjei "acionalne

slu(be za zapo'ljavanje) kao i javnih preduze+a i drugih pravnih lica) iji je osniva epublika)

davanje garancija epublike) nain i pos&upak upravljanja javnim dugom i vo/enje evidencije o

javnom dugu.

. Sluaj !radske uprave !rada "ovog Sada

rema propisima) lu(ba za inves&i&ore dodeljuje kredi&ni rej&ing gradovima u rbiji) a

s&abilne ocene &reba da pomognu lokalnim samoupravama da u/u na &r(i'&e kapi&ala) najpre

srpsko) a za&im i na me/unarodno. ve ocene baziraju se na dobrom sveukupnom bud(e&skom

uinku lokalnih samouprava i ogranienoj izlo(enos&i za direk&no zadu(ivanje u &om &renu&ku.

nves&or erviceA je 2. juna 21. !radu "ovom adu dodelilo kredi&ni rej&ing

-a3) '&o je s&abilan kredi&ni rej&ing. U &renu&ku emisije municipalnih obveznica !rad nije bio

kredi&no zadu(en. "aime) imao je jedan dugoroni kredi& od 0-


9/14

i nainu ulaganja imovine penzionih fondova) a kojom je omogu+eno da penzioni fondovi uzmu

ue'+a u kupovini municipalnih obveznica.B

8omisija za har&ije od vrednos&i promenila je nekoliko svojih podzakonskih aka&a) pre

svih ravilnik o &arifi) ime je smanjena naknada 8omisije na maksimalnih % hiljada dinara.

romenjen je i ravilnik o sadr(ini i formi prospek&a i drugih dokumena&a koji se podnose radi

izdavanja har&ija od vrednos&i) '&o je bilo neophodno uini&i) imaju+i u vidu nemogu+nos& da se

municipalne obveznice izdaju javnom ponudom. =ako/e) Minis&ars&vo finansija je dalo mi'ljenje

po kome je prihva&ilo Me/unarodnu finansijsku orporaciju 5>*C6 kao inves&i&ora koji mo(e da

inves&ira u municipalne obveznice.

"ameru da ues&vuje u procesu emisije municipalnih obveznica izrazilo je nekoliko

doma+ih i s&ranih inves&i&ora. "aime) 'es& doma+ih komercijalnih banaka i jedno brokersko:

dilersko dru'&vo dos&avili su ponude za usluge pokrovi&elja emisije municipalnih obveznica.re nego '&o se su se vlas&i !rada odluile na emisiju municipalnih obveznica) raspisan je

javni poziv za nabavku kredi&a komercijalnih banaka. &varanje ponuda za okrovi&elja emisije

municipalnih obveznica odr(ano je 1B. maja 211) ime je pokrenu& proces za &ra(enje

najpovoljnijeg naina za zadu(ivanje !rada "ovog ada. kup'&ina !rada "ovog ada je na

majskom zasedanju donela dluku o nainu zadu(ivanja "ovog ada pod najpovoljnijim

uslovima) ime je da&a saglasnos& da "ovi ad izda municipalne obveznice.

U pos&upku javne nabavke kredi&a) najbolja ponuda koja je ispunjavala sve uslove iz

javnog poziva imala je fiksnu efek&ivnu kama&nu s&opu od )% pos&o na rok od 12 godina 52

godine grejs perioda i 1 godina o&pla&e duga6. onuda koja je dos&avljena sa s&rane pokrovi&elja

emisije) UniCredi& banke) podrazumevala je garan&ovanje izdavanja obveznica po maksimalnoj

efek&ivnoj fiksnoj kama&nojs&opi od B)2% pos&o) uz is&u ronos& obveznice kao '&o je bio i kredi&.

0fek&ivna kama&na s&opaza obveznicu sas&ojala se od kupona u iznosu od B)2 pos&o) plus naknada

za pokrovi&elja emisije.

U pore/enju sa uslovima kredi&a !rad se emisijom municipalnih obveznica zadu(io uz

efek&ivnu kama&nu s&opu koja je za 1)2% pos&o manja. "a ukupan iznos od 3% miliona evra

Bavlovi+ 7.


10/14

os&varena je u'&eda od preko &ri miliona evra) za&o '&o je izabran fleksibilniji nain zadu(ivanja

kroz izdavanje municipalnih obveznica.

Uz pomo+ sreds&ava prikupljenih emisijom municipalnih obveznica finansirani su projek&i

predvi/eni planom razvoja !rada : zavr'e&ak izgradnje -ulevara 0vrope i projeka& izgradnje 1

kilome&ara kanalizacione mre(e u prigradskim naseljima.

!radonaelnik "ovog ada >gor avlii+ po&pisao je #. jula 211) Ugovor o izdavanju

op'&inskih obveznica sa predsednikom > UniCredi& grupe 8lausom river'ekom. o&pisivanju

prvog ugovora u rbiji o finansiranju pu&em emisije municipalnih obveznica prisus&vovali su

7ensan nformacioni memorandum za izdavanje prve op'&inske obveznice. >nformacioni

memorandum je s&andardni dokumen& kojim se izdava obveznice preds&avlja po&encijalnim

inves&i&orima. =akav dokumen& obino prave finansijske ins&i&ucije) a njegova izrada je vezana za

vrednos& emisije obveznica) pa shodno &ome mo(e bi&i i znaajan finansijski &ere& za izdavaa.

Ue'+e rograma M >D 2 ogledalo se kroz anga(ovanje finansijskog save&nika koji je

pra&io ceo proces i doprineo efikasnom zavr'e&ku celog projek&a. Dnga(ovanjem ekspera&a

0vropske unije) u bud(e&u !rada sauvana su znaajna sreds&va.

#Saetak ocene uticaja na ivotnu sredinu i drutvo. !radska uprava za bud(e& i finansije. !rad "ovi ad.

211.

1


11/14

Slika $% &edno od obavetenja o isplati dru#e emisije obveznica !rada "ovo# Sada'

vim obveznicama finansirala se i realizacija dva priori&e&na infras&ruk&urna projek&a9zavr'e&ak izgradnje gradske saobra+ajnice sa e&iri &rake -ulevar 0vrope 5*aza >76 i pro'irenje

kanalizacione mre(eEmre(e o&padnih voda) ukupne vrednos&i od oko %4 miliona evra.

-ulevar 0vrope je glavna gradska saobra+ajna ar&erija koja povezuje cen&ar grada sa

me/unarodnim au&opu&om 0:% 5-e:-udimpe'&a:-eograd6. "ovi ad je pre izdavanjaF>zvor9 Cen&ralni regis&ar) depo i kliring har&ija od vrednos&i @@@.crhov.rs. ris&upljeno 22. %. 21B.

11


12/14

municipalnih obveznica ve+ bio zavr'io projeka& izgradnje prvih 4km pu&a 5*aze >) >> i >>>6) a pre

izdavanja obveznica os&alo je da se izgradi jo' 3km pu&a 5*aza >76) ukljuuju+i i mos& preko

kanala


13/14

diversifikaciji njihovog poslovanja. "a &aj nai bi se povoljno u&icalo na razvoj inves&icionog

bankars&va u rbiji.

azvoj &r(i'&a municipalnih obveznica znaio bi i profesionalnim inves&i&orima.

obzirom na &o da &renu&no za inves&iranje imaju na raspologanju akcije kompanija) obveznice

izda&e od s&rane "-) kvali&e&ne du(nike har&ije od vrednos&i : municipalne obveznice) kojima

se mo(e &rgova&i na organizovanom &r(i'&u har&ija od vrednos&i) su im i&ekako neophodne. os&oji

veliko in&eresovanje za pomenu&im har&ijama jer bi znaajno pods&akle inves&icije i olak'ale

diversifikaciju por&folija.

azvoj ovog) za epubliku rbiju) novog &r(i'&a municipalnih obveznica je veoma bi&an.

a &im bi se ponovo pokrenuo i razvoj -eogradske berze) a &ako/e sves& i in&eresovanje malih

inve&i&ora 5fizikih i pravnih lica6 bi rasla.

p'&inske obveznice uglavnom spadaju u siguran vid inves&icija) s obzirom na &o da se posigurnos&i ko&iraju odmah posle dr(avnih har&ija od vrednos&i 5dr(avnih obveznica i &rezorskih

zapisa6 a is&ovremeno obezbe/uju prinose koji su uglavnom ve+i od kama&a koje donose ulaganja

u dr(avne obveznice ili kama&e koje se dobijaju na osnovu depozi&a u bankama.


14/14

%. Li&era&ura

Cen&ralni regis&ar) depo i kliring har&ija od vrednos&i @@@.crhov.rs. ris&upljeno 22. %. 21B.

Documents

Municipalne Obveznice Kao Način Finansirawa Velikih Projekata