N A S I L J E

Ima li nade da shvatimo da škola nije samoIma li nade da shvatimo da škola nije samozgrada, ma kako dobro bila opremljena,zgrada, ma kako dobro bila opremljena,

već da školu čine i ljudi koji omogućavajuveć da školu čine i ljudi koji omogućavajuili ne omogućavaju njezino normalnoili ne omogućavaju njezino normalno

funkcionisanje, a to znači i obrazovno Ifunkcionisanje, a to znači i obrazovno Ivaspitno delovanje.vaspitno delovanje.

Ali, ipak je naš veći problem vaspitanje.Ali, ipak je naš veći problem vaspitanje.Šta znači vaspitati? Čini mi se da vaspitanjuŠta znači vaspitati? Čini mi se da vaspitanju

pristupamo slično kao i molitvi - mislimo da je jedino važno nešto govoriti,pristupamo slično kao i molitvi - mislimo da je jedino važno nešto govoriti,formalno odraditi posao. Suština nam izmiče iz ruku, i glave.formalno odraditi posao. Suština nam izmiče iz ruku, i glave.

Šta je nasilje?

Znate li prepoznati Znate li prepoznati nasilje?nasilje?Jeste li primetili da se neka deca

ponašaju ovako: Nazivaju drugu decu pogrdnim

imenima Ismejavaju ih Stalno im se rugaju Zafrkavaju ih

To je nasilje!To je nasilje!

Nekog uvek gurajuTukuPlašeLažu i govore o nekom ružne

izmišljotine

To je nasilje!To je nasilje!

Uzimaju nekom stvari bez pitanja Uzimaju novac Uništavaju nekom stvari, knjige ili

torbu

To je nasilje!To je nasilje!

Takvo ponašanje nazivamo nasiljem među decom, a ako se ponavlja često i traje dugo, onda je to zlostavljanje!

Niko nije zaslužio biti zlostavljan.

Kako prepoznati decu koja trpe nasilje?Kako prepoznati decu koja trpe nasilje?

Ona su često: nespretna fizički slabija mirna, povučena i sramežljiva imaju loše ocene il su odlikaši siromašna su po nečem su jednostavno drugačija deca

Ali, najčešće nema nikakvog posebnog razloga – zlostavljan može biti bilo КО?

Svako ima pravo osećati se u školi dobro i sigurno.

Zašto je zlostavljanje loše?Zašto je zlostavljanje loše?Zbog stalnog zlostavljanja postajemo: usamljeni nesretni preplašeni ljuti i nemoćniosjećamo krivicu za ono što nam se događa mislimo da nešto s nama nije u redu ne želimo ići u školu lošije učimo možemo se razboleti

Posmatrači se osećaju:

krivima jer nisu ništa preduzeli često se boje da će i sami postati

žrtve zbunjeni su, osećaju bes i nemoć

Nasilje nikad nije dobro!

Nasilje nije dobro ni za onoga koji je Nasilje nije dobro ni za onoga koji je nasilan:nasilan:

jer češće upada u nevolje dobija kazne mnogi ga se boje retki ga vole- i nema prijatelje

Ćutanjem o nasilju i zlostavljanju Ćutanjem o nasilju i zlostavljanju ne štitimo nikoga.ne štitimo nikoga.

ŠtŠtaa učiniti ako te neko zlostavlja? učiniti ako te neko zlostavlja?

Ne boj se! Ostani smiren! Pogledaj napadača u oči i reci mu da

prestane. Makni se od njega što pre. Ako se bojiš, pozovi prijatelje da ti budu uvek

blizu. Ispričaj nekom odraslom što se događa.

Budi uporan i traži da nešto preduzmu i da te zaštite.

Kako pričati o zlostavljanju?Kako pričati o zlostavljanju?

Reci tačno što se dogodilo, ni manje ni više!

Reci gde se dogodilo.Reci ko je sve bio tamo.Reci da li se i pre događalo.Reci šta si učinio.

Zapamti, nemoj Zapamti, nemoj ććututaati!ti!

Ćutanje ne sprečava nasilje!Nisi kriv za to što ti se događa!Nisi tužibaba ako kažeš odraslima – ti

samo štitiš sebe i tražiš pomoć na koju imaš pravo.

Nasilje je suviše ozbiljna stvar da bi se prećutalo.

Mnogi nastavljaju zlostavljati jer niko ne reaguje.

Što možeš učiniti kad vidiš Što možeš učiniti kad vidiš

zlostavljanjezlostavljanje??

Ne daj da te nagovore da sudeluješ u zlostavljanju, ni onda kad se

radi samo o ruganju ili zafrkavanju. Nemoj navijati kad vidiš zlostavljanje. Odmah reci odraslima u koje imaš povjerenja! Ako dođe do tuče, nemoj misliti da se moraš uključiti. Nećeš moći pomoći onome koga braniš, a može se

dogoditi i da izgledaš kao napadač. Pokušaj se sprijateljiti s onim koga stalno gnjave. Neka oseti da si na njegovoj strani. To može zaustaviti

nasilnika. Pomozi mu da nađe odraslu osobu kojoj će reći što se

dogodilo.

AGRESIJAAGRESIJA u u šškolikoli„„Ja nikog ne diram prvi. Samo, ako Ja nikog ne diram prvi. Samo, ako meme

neko dirne, ja mu vraćam.”neko dirne, ja mu vraćam.” Oni đaci koji trpe agresiju ne znaju kako da se odbrane i kada zatraže

pomoć često se razočaraju. Kada pozovu u pomoć nastavnika, nasilnici se vraćaju kasnije i potraže ih van škole. Obrate se i roditeljima, ali i tada se razočaraju – osuđuju ih svi i podsmevaju se njihovoj nemoći, zadirkuju ih i ne daju im mira.

Društvo, roditelji, nastavno osoblje, program rada škola, uslovi egzistencije,uzajamno nepoštovanje, nepostojanje kulture dijaloga i uopšte kulture komunikacije, mediji i još mnogo toga, utiču na povećani obim nasilja u društvu.

Istraživanja ukazuju da je u svim školama najčešće verbalno nasilje kao najčešći oblik nasilnog ponašanja.

„Rane koje se mogu napraviti,rečima jednako su duboke kao i rane koje nastaju u tuči.”

Decu mnogo boli kada drugi lažu o njima. “Laganje najdublje ugrožava dostojanstvo deteta,njegov integritet..Svrha

širenja laži je često socijalna izolacija učenika. Naši učenici mnogo lažu, spletkare,socijalne igre su nekorektne i nedrugarske…”

Rezultati istraživanja pokazuju, da je kod mlađih i kod starijih učenika

VRIJEĐANJE je najzastupljeniji oblik nasilja, potom sledi FIZIČKO NASILJE (udaranje, prisiljavanje i otimanje

imovine), a zatim LAGANJE.

Rezultati istraživanja pokazuju da su tri najčešće birana postupka nastavnika u školi protiv nasilja:

bolja saradnja škole i roditelja (69%) razvijanje veština nenasilne komunikacije (59%) kažnjavanje nasilnika (41%).

Karakterističan primer

Dečaci iz sedmog razreda su se potukli. Razlog je bio vrlo jednostavan: jedna simpatija. Gubitnik u ovom dvoboju, da bi

povratio čast, zove prijatelje srednjoškolce u pomoć da reše stvar. Nakon rešene stvari dolazi rođak, sada novoporaženog, povlači ga

za kosu i viče, dokazujući mu da vređanje i sila prema drugima nisu dobrodošli. Otac,najpre pobednika, a kasnije gubitnika, dolazi u školu svađati se, vređati i pretiti svima, pokušavajući rešiti neopravdani napad na svog sina.

Odeljenska zakletva

Odeljenska zakletva

Drugarstvo

1. Neću tolerisati međusobno zlostavljanje i nasilje.

2. Neću biti samo pasivni posmatrač tuđe patnje.

3. Poštovat ću tuđe vlasništvo i neću uzimati i uništavati tuđe stvari.

4. Neću se rugati tuđme mišljenju i postupcima, biti bahat i neprijateljski raspoložen.

5. Neću vređati i davati ružne nadimke.

6. Nikoga neću izbegavati niti ignorisati.

7. Odgovoran sam za svoje postupke.

8. Poštovat ću svoje prijatelje.

9. Pomagat ću svoje prijatelje.

U Nastavi

1. Poštovat ću Školska pravila.

2. Lepo ću se ponašati u učionici i zamoliti prijatelje da čine isto.

3. Lepo ću se ponašati u školskom dvorištu.

4. Bit ću pažljiv na času.

5. Aktivno ću učestvovati na časovima.

6. Pokušat ću učenjem i ponašanjem opravdati poverenje svojih roditelja.

7. Poštovat ću nastavnike.

8. Bit ću iskren prema roditeljima, drugovima iz razreda i nastavnicima.

9. Savetovaću prijatelje.

10. Čuvati tajnu Odeljenske zakletve.

Očekujem:

1. Poštovanje, razumevanje i iskren odnos drugova, roditelja i

nastavnika,

2. Da me saslušaju ako imam problem bilo koje vrste, a pogotovo ljubavni,...

3. Da se moralno vrednuje moj rad i lepo ponašanje,

4. Pomoć u rešavanju mojih problema,

5. Iskren i prijateljski savet,

6. Da čuvaju moje tajne,

7. Da me izvedu na pravilan životni put,

8. Da znam razlikovati prave životne vrednosti,

9. Da me pohvale za moju odgovornost i iskrenost.

Podsetnik za

nastavnike

Neke sugestije za intervenciju u Neke sugestije za intervenciju u situacijama nasilničkog situacijama nasilničkog ponašanja ponašanja učenika:učenika:

Intervenišite odmah, zaustavite nasilničko ponašanje čim ste ga uočili ili ste saznali za njega.

Razgovarajte s učenikom-nasilnikom i učenikom - žrtvom odvojeno. Ukoliko je bilo uključeno više učenika, razgovarajte odvojeno sa svakim u kratkim razmacima.

Konsultujte se sa učiteljima i drugim osobljem škole kako bi dobili

bolji uvid u problem, ukažite im na problem. Očekujte da će nasilnik umanjivati ili negirati svoju

odgovornost i

svoj čin. Pozovite se na razredna i školska pravila ponašanja ukazujući

nasilniku zašto je njegovo ponašanje neprihvatljivo. Recite mu kakvo ponašanje očekujete od njega. Recite mu koje ga sankcije očekuju, te da će roditelji biti

uključeni u to. Uverite učenika - žrtvu da će biti preduzeti svi mogući daljnji

koraci.

Informišite roditelje nasilnika i žrtve što je pre moguće. Uključite roditelje u izradu plana akcije. Za žrtve je važno da budu uključene u grupe i situacije gde

mogu

razviti prijateljstva, svoje socijalne vještine i povjerenje. Za nasilnike je važno da se uče novim oblicima ponašanja, u

dodatku sa sankcijama. Pokazalo se uspešnim uključivanje

agresivnih učenika u programe za savladavanje socijalnih veština i

podsticanja empatije za druge. Nastavite komunicirati sa roditeljima i drugim učiteljima sve

dok

situacija nije jasno rešena. Pratite daljnje ponašanje nasilnika i sigurnost žrtve. Ako nasilnik ne menja svoje ponašanje, on je taj, a ne žrtva, koji

treba biti maknut iz razreda ili škole, ili uključen u neki program

ili rad.