Na Rubu Zaduzbine Asimov Isak

7/29/2019 Na Rubu Zaduzbine Asimov Isak

1/122


2/122

OLOG

rvo Galaktiko carstvo raspadalo se. Trulilo je i paralo se ve stoleima, a samo je jedan ovek u potpunosti shvatio tu injenicu.o je to Hari Seldon, poslednji veliki naunik Prvog carstva, i upravo je on bio taj koji je usavrio psihoistoriju - nauku o ljudskom ponaanju svatematike jednaine.ojedinano ljudsko bie je nepredvidljivo; ali Seldon je ustanovio da se ponaanje ljudskih masa moe statistiki izraziti. to je masa vea, totignuta preciznost. A ljudske mase s kojima je Seldon operisao sainjavale su nita manje do populaciju svih miliona naseljenih svetova u Gaeldonu su njegove jednaine ukazale na to da e, ukoliko se stvari prepuste njima samima, Carstvo propasti i da e trideset hiljada godina i emera protei pre no to se na njegovim ruevinama vaspostavi Drugo carstvo. Meutim, ukoliko bi neko mogao uticati na postojee okointerregnum sveo na jedan jedini milenijum - na pukih hiljadu godina.a bi obezbedio upravo takav razvoj zbivanja Seldon je uspostavio dve naunike kolonije, nazvavi ih 'zadubinama'. Postavio ih je, s promerom, na dva 'suprotna kraja Galaksije'. Prva zadubina, utemeljena na egzaktnoj nauci, osnovana je uz punu, jarku svetlost javnog ojanje bliznakinje, Druge zadubine, sveta psihoistoriara i 'mentalnih' naunika, bilo je obavijeno dubokom utnjom.

storija prva etiri stolea interregnuma ispriana je u Trilogiji o Zadubinama. Prva zadubina (samo i jednostavno poznata kao Zadubina, ju gotovo svi ve bili zaboravili) zapoela je svoj ivot kao malena zajednica izgubljena u bespuima spoljnog ruba Galaksije. Povremeno savala s krizama tokom kojih su se brojne mogunosti meusobnog ljudskog saobraanja - kao i socijalni i ekonomski tokovi datog trenutka -vali. Mogunost delanja, tako, kretala se samo jednom bezbednom stazom, i kada bi se Zadubina zaputila predvienim smerom jedna sasvpektiva razvoja otvarala se pred njom. A sve je to isplanirao Hari Seldon, tada ve davno pokojni.

Prva zadubina, zahvaljujui svojoj nadmonoj nauci, zavladala je varvarizovanim planetama u svom neposrednom susedstvu. Suoila se, nvim ratobornim namesnicima koji su se otcepili od umirueg Carstva i sruila ih. Suoila se, zatim, i s ostacima samog Carstva, pod vednjeg snanog vladara i njegovog poslednjeg sposobnog generala - i potukla ih.inilo se kao da se 'Seldonov plan' odvija bez smetnji i da nita ne moe spreiti da se Drugo carstvo uspostavi u predvienom roku - uz nu pustoenja do koga je u meduvremenu moralo doi.li psihoistorija je statistika nauka. Uvek postoji makar mala mogunost da neto krene pogrenim putem, i to se doista i dogodilo - netoon nije mogao predvideti. Jedno stvorenje, nazvano Mazgov, pojavilo se niotkuda. Raspolagao je mentalnim moima, u jednoj Galaksiji uvo to nedostajalo. Bio je u stanju da uobliuje ljudska oseanja i da oblikuje njihove umove, tako da je i najogorenije neprijatelje pretvaraoe sluge. itave armije nisu mogle, nisu elele, da se bore protiv njega. Tako je i Prva zadubina pala; inilo se da Seldonov Plan lei u razvali bila je tu jo i tajanstvena Druga zadubina; iznenadna pojava Mazgova zatekla ju je nepripremljenu, ali je ubrzo potom lagano poela da

vudaru. Najvaniji element njene odbrane inila je okolnost da je njen taan poloaj ostao nepoznat. Mazgov se dao u potragu za njom, s da itavom Galaksijom. Na drugoj strani, malobrojni to behu ostali odani uspomeni na Prvu zadubinu takoe se dadoe u potragu za njomruila pomo.i jedni ni drugi je ne pronaoe. Mazgova je najpre zaustavila preduzetnost jedne ene, Bejte Darel, i to je Drugoj zadubini dalo dovoljnu vre

ginu da se organizuje za odgovarajuu akciju, i, zahvaljujui tome, da konano zaustavi Mazgova. A potom se ona sama postepeno ojanju da obnovi Seldonov Plan.Meutim, u izvesnom smislu, Druga zadubina je izgubila svoj zatitni veo. Prva zadubina sada je znala za postojanje Druge, i jedva da svati budunosti koja bi bila pod nadzorom 'mentalista'. Prva zadubina imala je nadmo u fizikoj sili, dok je Drugu sputavala ne samo ta potreba da se suoi s dvostrukim zadatkom: trebalo je, istovremeno, i zaustaviti Prvu zadubinu i ponovo stei negdanju tajnovitost.

To je Druga zadubina, pod vostvom svog najveeg Prvog govornika, Prima Palvera, i uspela da postigne. Prvoj zadubini bilo je dozvone uverenje da je pobedila, da je uspela da porazi Drugu zadubinu; krenula je potom ka sve veoj i veoj moi u Galaksiji, savreno nenice da Druga Zadubina zapravo i dalje postoji.

Sada je, evo, etiri stotine devedeset i osma godina otkako je Prva zadubina uspostavljena. ini se da je na vrhuncu svoje moi, ali jedan je da ne prihvati privide...ENIK

Jednostavno, ne verujem u to", ree Golan Treviz stojei na prostranom stepenitu Seldonove dvorane i posmatrajui obrise grada to se bu.Terminus je bio prijatna planeta, s odlinim meuodnosom vode i kopna. Treviz je esto pomiljao kako je zavodenje potpune klimatske o planetu ugodnijom, ali istovremeno, i to u znatnoj meri, manje privlanom.

Ama, ne verujem ni u trunicu od svega toga", ponovi on i nasmei se. Pravilni, beli zubi zablistae na njegovom mladalakom licu.jegov pratilac i takoe venik, Mun Li Kompor, koji je srednje ime dodao iz prkosa prema tradiciji na Terminusu, nelagodno odmahnu glavomo ne veruje? U to da smo spasli grad?"Ma, u to verujem. I jesmo ga spasli, zar ne? A Seldon je i rekao da emo ga spasti, i da emo biti u pravu da to uinimo, i da je sve to on sare pet stotina godina."

Kompor spusti glas i ree napola apuui: "uj, ne marim ja ako tako govori preda mnom, jer ionako mislim da su to samo prazne prie tako talambasao unaokolo ue te i drugi i, pravo da ti kaem, ne bih ba voleo da se naem kraj tebe kad sevne munja. Nisam ba siguravo birati cilj."

reviz se i dalje smeio. "Zar je ba toliko greno rei da smo spasli grad? I da smo to postigli ne zapodenuvi rat?"Nije bilo nikog ko bi se borio", odvrati Kompor. Kosa mu je bila uta poput zrelog maslaca, oi poput nebeskog plavetnila, ali je uvek nekako doli unutranjem pritisku da promeni te danas krajnje nemoderne boje.Zar nikad nisi uo za graanski rat, Kompore?", ponovo e Treviz. Bio je visok, kose crne s jednom ljupkom kovrdom, i imao je naviku ivi paleve za meki pojas od koga se gotovo nije ni rastajao.

Gradanski rat, i to samo zbog poloaja glavnog grada?"Pitanje je bilo dovoljno ozbiljno da izazove jednu od Seldonovih kriza. Hanisu je pritom unistena politika karijera. Zahvaljujui tome, ti i jaim izborima uli u Vee, a pitanje je ostalo da visi..." On poe lagano da mae akom, levo - desno, poput taseva terazija koji tek to nisuoteu.Zatim zastade, ne obazirui se na lanove vlade i medija, kao ni na nalickane kicoe koji su nekako uspeli da izdejstvuju pozivnicu da pronovom povratku (ili, bar, povratku njegove prikaze).vi su silazili niz stepenice, askajui, smejui se, veliajui ispravnost sveta oko sebe i uivajui u Seldonovoj potpori.reviz osta nepokretan, putajui gomilu da tutnji pokraj njega. Kompor, koji je odmakao nekoliko stepenika, zastade - kao da ih je neko nevidzivalo. On upita: "Zar nam se nee pridruziti?"Nema potrebe za urbom. Sastanak Vee nee zapoeti pre no to gradonaelnica Brano ne razmotri situaciju na svoj jednosloni, dustan. Nisam ba eljan da ujem jo jedan njen trapavi govor... Hej, pogledaj grad!"

Vidim ga. I jue sam ga gledao."Da, ali da li si ga video pre pet stotina godina, kada je bio osnovan?"etiri stotine devedeset osam", mahinalno ga ispravi Kompor. "Kroz dve godine imaemo proslavu petstogodinjice, i gradonaelnica Bra


3/122

svojoj fotelji, osim u sluaju da se nesto desi, za ta, nadajmo se, postoji veoma mala verovatnoa."Nadajmo se", odvrati Treviz suvo. "Ali kako je izgledao pre pet stotina godina, kada je osnovan? Jedan grad! Gradi, zapravo, nastanjen skto rade na Enciklopediji koja nikad nee biti privedena kraju!"

Ama, zavrili su je."Misli na Enciklopediju Galaktiku koju danas imamo? Ali ono to imamo nije ono na emu su oni radili. Ono to danas imamo smeteno je u vri revizije svakog dana. Da li si ikada video nedovreni original?"Misli, onaj u Hardinovom muzeju?"Muzeju izvornika Salvora Hardina. Navedimo mu puno ime, molim, poto ti je toliko stalo do tanih datuma. Jesi li ga ikad video?"Nisam. Zar je trebalo?"Ne, nije ni vredan truda. Ali u svakom sluaju, tu su bili oni - skupina enciklopedista, koja je sainjavala jezgro grada - jednog gradia, na svetom metala, svetu to krui oko jednog sunca bez dodira s ostatkom Galaksije, na samom njenom rubu, istinskom rubu. A danas, pet stotinije, mi inimo svet u samom predgrau. itavo ovo mesto predstavlja jedan veliki park, a imamo i sve metale koje samo poeleti moemou sreditu svega postojeeg!"

Ne ba sasvim", usprotivi se Kompor. "I danas kruimo oko jednog sunca bez dodira s ostatkom Galaksije. I dalje smo na samom rubu Galak

Ne, ne, kae to i ne razmiljajui. A upravo u tome i jeste poenta dananje male Seldonove krize. Mi predstavljamo vie nego jedan obiminusa. Mi smo Zadubina koja svoje pipke prua irom Galaksije i vlada njome sa samog njenog ruba. A u stanju smo da to inimo jevani, osim po poloaju, ali to se zapravo ne rauna."

U redu. Progutau i to." Kompor je oigledno bio nezainteresovan, i naini pokret kao da e da nastavi da silazi niz stepenite. Nevidljivo ueatee.reviz isprui ruku kao da namerava da svog sadruga ponovo povue nagore. "Zar ne uvia nikakav smisao u tome, Kompore? Zbila se o

mena, ali je mi ne prihvatamo. U dubini svoje due eznemo za malom Zadubinom, elimo onaj maleni svet koji smo imali u starim vremenimdenih junaka i uzvienih svetaca koji je nestao zanavek."

Ma, hajde!""Ozbiljno ti kaem. Pogledaj ovu Seldonovu dvoranu. Eto, u vreme prvih kriza, u doba Salvora Hardina, bila je to tek Vremenska Kriporijum u kome se pojavljivala holografska slika Harija Seldona. I to je bilo sve. Danas je to dinovski mauzolej - ali gde su energetskaitaciono dizalo? Ne, postoji samo ovo stepenite, i mi se njime sputamo i ponovo uspinjemo ba kao to bi to i Hardin morao initi. Uedvidljiva vremena mi se gotovo panino drimo prolosti."

On strasno razmahnu rukama. "Postoji li u ovom zdanju ijedan vidljivi graevinski element koji bi bio od metala? Nijedan. Nije ga ni moglo Salvora Hardina ovde nije bilo nikakvog metala vrednog pomena, a i o uvoznim se jedva moglo govoriti. ak smo obnovili staru plas

telu od starosti, kad smo podizali ovo ogromno zdanje, kako bi posetioci sa drugih svetova mogli zastajati i klicati: 'Za ime Galaksijebna stara plastika!' Kaem ti, Kompore, ovo je prava pravcijata obmana."

Znai, to je ono u ta odbija da veruje? U Seldonovu dvoranu?"u sve to je s njom povezano", proaputa Treviz glasom ispunjenim estinom. "Teko mi je da poverujem da ima ikakvog smisla skrivati se o

svemira, samo stoga to su to i nai preci inili. Smatram da bi trebalo da budemo tamo napolju, u sreditu svega."Ali sam Seldon ti kae da nisi u pravu. Seldonov Plan odvija se ba kao to je bilo i predvieno."Znam, znam. Svakom detetu ovde na Terminusu usauje se u glavu od malih nogu da je Seldon stvorio Plan, da je sve predvideo jo pre pena, da je Zadubinu postavio na takve osnove da se mogu uoiti izvesne krize, da e se tokom tih kriza pojavljivati njegova holografska priam u tim prilikama rei minimum onoga to treba da znamo da bismo stigli do sledee krize, i tako nas provesti kroz hiljadu godina istorije uevinama oronule strukture to se poela raspadati pre pet stolea, da bi se pre dva veka konano rastoila, ne bude bezbedno izgraeno, Galaktiko carstvo."

Zbog ega mi sve to govoris, Golane?"Jer, kao to ti rekoh, radi se o obmani. Sve je to puka obmana" Ili, ako je s poetka to i bila stvarnost, sada je obmana! Mi vie nismo svoodari. Nismo mi oni koji slede Plan."ompor se ispitivaki zagleda u svog sadruga. "I ranije si govorio stvari poput ovih, Golane, ali sam uvek mislio da svoje smene ideje iznosda bi me izazivao. Ali za ime Galaksije, sada mi se ini da doista misli ozbiljno."

Naravno da mislim ozbiljno!"Nemogue. Ili je to ipak samo neka komplikovana ala na moj raun, ili si sasvim poludeo.""Ni jedno ni dugo. Ni jedno ni drugo", ree Treviz, ve ponovo smiren, zadenuvi paleve za pojas kao da mu ake vie nisu potrebneovima naglaavao svoja uzavrela oseanja. "Priznajem da sam i ranije razmiljao u tom smislu, ali je u pitanju bila samo intuicija. Ali ova d doprinela je da mi stvari postanu sasvim jasne, i ja, sa svoje strane, nameravam da ih takvima predstavim i samom Veu."

Sasvim si poaaveo!"U redu. Podi sa mnom i ue."Obojica nastavie da silaze niz stepenite. Bili su sada sasvim sami - poslednji od itave gomile. Pustivi da ga Treviz mimoie, Kompetno pakrenu usne, bezglasno uobliivi re upuenu oveku kome je sada video samo lea: "Budalo!"

Gradonaelnica Harla Brano pozva Izvrno vee da se utia. U njenim oima nije bilo ni traka vidljive zainteresovanosti za skup; pa ipaktnih nije gajio ni najmanju sumnju da je dobro uoila sve koji su se sakupili, i da je odlino znala ko jo nije stigao.

ena proseda kosa bila je pomno doterana na nain koji nije bio ni izrazito enski, ni hotimino muki. Bio je to, jednostavno, nain na koji sea vie od toga. Za njeno neizrazito lice ne bi se ba moglo rei da je bilo lepo, ali s druge strane, bilo je to lice na kome nikom ne bi ni palo nai lepotu.ila je, bez sumnje, najsposobniji administrator na itavoj planeti. Niko joj ne bi mogao - ne bi ni pomislio - pripisati da poseduje briljantnostina i Hobera Marloua, ije su legende obeleile prve dve stotine godina postojanja Zadubine; ali opet, niko je ne bi mogao dovesti u ve

ostima naslednjih Indbera koji su Zadubinom vladali u razdoblju pre pojave Mazgova.jeni govori nisu bili takvi da ponesu ljude; nije imala ni dar za dramatine gestove, ali je raspolagala sposobnou da donosi trezvene odlukporno dri sve dok je bila uverena da je u pravu. Iako bez vidljive harizme, umela je da ubedi glasae da e staloene odluke koje je donvne.ako je, na osnovu Seldonove doktrine, istorijske promene bilo veoma teko skrenuti na stranputicu (s izuzetkom neeg nepredvidivog, to j

onista prenebregavala, uprkos iaenju izazvanom pojavom Mazgova), Zadubina je bila u mogunosti da pod svim uslovima zadri prestminusu. Ipak je to bila samo 'mogunost'. Seldon je, prilikom svog upravo okonanog pojavljivanja kao pet stotina godina stare prikaze, tu ver

anja na Terminusu mirno izrazio sa 87.2 procenata.Bez obzira na to, ak je i seldonistima bilo jasno da to znai postojanje 12.8 postotka izgleda da doe do pomeranja ka nekoj taki blioj ubinske federacije, sa svim sudbonosnim posledicama koje je Seldon predvideo. Izgledi su, dakle, bili jedan prema osam da bi do toga mo

nije dolo, zasluga je bila gradonaelnice Brano.lo je izvesno da ona to ne bi dozvolila. Tokom svih razdoblja svoje zamane nepopularnosti ona se vrsto drala svog stava da Terminus precionalno sedite Federacije i da ono tu treba i da ostane. Njeni politiki neprijatelji koristili su se u karikaturama njenim snanim vilicama (


4/122

ati, dosta efektno) slikajui ih kao komad granitne stene.ada, poto je i sam Seldon podrao njeno gledite, trebalo je da joj to, bar za neko vreme, prui dalekosenu politiku prednost. Moglo se

godinu dana rekla kako e, ukoliko je predstojea Seldonova pojava podri u njenom stavu, smatrati da je svoj zadatak valjano i uspeno okobi se sluaju povukla i preuzela poloaj savetodavne javne linosti; bilo bi to uputnije nego da se upusti u daljnje rizike politikih okraja sa sdima.Razume se, niko nije u to stvarno poverovao. U politikim okrajima snalazila se, kao malo ko pre nje, kao riba u vodi, i sada poto se Seza pojavila i ponovo iezla nije vie bilo ni blagog nagovetaja o njenom moguem povlaenju.las joj je bio savreno jasan, sa zadubinskim naglaskom koga se nije stidela (nekad, davno, sluila je kao ambasador na Mandresu, ali nikjila stari imperijalni stil govora koji je sada bio toliko u modi - inei deo onoga to se moglo smatrati kvaziimperijalnim pokretom prema ununcijama).Seldonova kriza", zapoe ona, "upravo je okonana, i po tradiciji, veoma mudroj, nikakve mere, bilo koje vrste - bilo reima, bilo delom - uzete prema onima koji su podravali pogreno gledite. Mnogi asni Ijudi verovali su da imaju dobre razloge da podre ono to Serava. Ne bi imalo nikakvog smisla poniziti ih sada, pogotovo ne do te mere da budu prinueni, zarad ouvanja vlastitog samopotovanja, d

v samog Seldonovog Plana. S druge strane, iv je i poeljan obiaj da oni koji su podravali stranu koja je izgubila prihvate svoj poraz ved

daljnjih rasprava. Predmet raspri sada je zauvek za nama, i to se odnosi na obe strane."Ona zastade, za trenutak se ravnomerno zagledavi u okupljena lica, a onda nastavi: "Polovina vremena je prola, lanovi Vea - dugodinje praznine izmeu dva carstva. Bilo je to vreme ispunjeno tekoama, ali uspeli smo prevalivi dug put. Mi, gotovo ve sada, predsktiko carstvo, i ne postoji spoljni neprijatelj od nekog znaaja.Da nije bilo Seldonovog Plana taj interregnum bi potrajao trideset hiljada godina. Posle trideset hiljada godina raspadanja, moda nastalo dovoljno snage da ponovo sazdamo Carstvo. Mogue je da bi ostali samo izolovani i, verovatno, umirui svetovi.

Ono to danas imamo dugujemo Hariju Seldonu, a u pogledu onoga to nam predstoji moramo se i dalje oslanjati na njegov davno umrli umici, opasnost od sada predstavljamo mi sami, i od ovog asa ne bi smelo biti nikakve ozvaniene sumnje u pogledu vrednosti Plana. Slo, danas, da nee vie biti nikakvih zvaninih sumnji, kritika ili osuda Plana. Moramo ga u celini podravati. Tokom pet stolea Plan se zao. Plan znai bezbednost za oveanstvo, i sa njim se ne sme poigravati. Slaete li se?"

z klupa se zau tiho mrmljanje. Gradonaelnica jedva da i pogleda da potrai vizuelni dokaz slaganja. Poznavala je svakog lana Vea i una kako e ko reagovati. Sada, na krilima pobede, nee biti prigovora. Moda idue godine. Ali danas ne. Problemima koje donese iduabavie se idue godine.vek, osim...Kontrola miljenja, gradonaelnice Brano?" upade Golan Treviz sputajui se niz prolaz izmedu klupa i govorei glasno, kao da eli da na

nje ostalih. Nije se ni potrudio da sedne na svoje mesto koje se, s obzirom na to da je bio novi lan, nalazilo u poslednjem redu.rano, meutim, ne podie pogled, va samo upita: "Kakvo je vae gledite, venie Treviz?"Da vlada ne moe nametnuti zabranu slobodnog govora; da svi graani - a u svakom sluaju venici, koji su i izabrani s tim ciljem - imaju patraju dnevna politika pitanja; i da, po svemu sudei, nijedno politiko pitanje ne moe biti odvojeno od Seldonovog Plana."

Brano sklopi ruke i podie pogled. Lice joj je bilo lieno svakog izraza. "Venie Trevize, u razgovor ste upali ne potujui red, i tako porili pravilnik. Ipak, zatraila sam od vas da izloite svoje gledite, a sada u vam i odgovoriti.e postoji ogranienje slobode govora u okvirima Seldonovog Plana. Samo je sam Plan taj koji nas, po samoj svojoj prirodi, ograniava. Do

vi putevi tumaenja zbivanja pre no to prikaza donese konanu odluku, ali kad je odluka donesena rasprava oko nje u Veu nije vie moguku mogue unapred sporiti, na primer na sledei nain: 'Da je Hari Seldon izjavio ovo ili ono, ne bi bio u pravu'."Pa ipak, ako neko iskreno tako osea, madam gradonaelnice?"U tom sluaju moe izraziti svoje miljenje - ukoliko je privatni graanin, i ukoliko to ini u nezvaninim okolnostima."Mislite, znai, da se ogranienja slobodnog govora koja predlaete odnose u celini i posebno na funkcionere vlade?"Upravo tako. I to ne predstavlja novi princip u zakoniku Zadubine. I ranije su ga primenjivali Gradonaelnici svih stranaka. Privatno gledite nbavezuje; zvanino izraavanje miljenja sadri odreenu teinu i moe biti opasno. Jo nismo dotle stigli da preuzmemo takav rizik."Dozvolite mi da ukaem, madam gradonaelnice, da je taj va princip bio, retko i povremeno, primenjivan na veoma specifine delatnosda nije bio primenjen na neto tako iroko i neodredljivo kao to je Seldonov Plan."

Upravo je Seldonovom Planu neophodna sva mogua zatita, poto ba njegovo osporavanje moe imati fatalne posledice."Ne biste li, gradonaelnice Brano, razmotrili..." Treviz se naglo okrenu, obraajui se sada lanovima Vea, koji su na svojim mestima se, kao da iekuju ishod duela. "Ne biste li vi, lanovi Vea, razmotrili injenicu da postoje svi razlozi za pomisao da i nema nikakvog Selda?"Koliko danas, svi smo ga videli na delu", ree gradonaelnica Brano, glasom utoliko tiim to je Treviz postajao sve glasniji i sve vie gooloen.Upravo stoga to smo ga danas videli na delu, kolege venici, jasno je da Seldonov Plan, u obliku u kome su nas uili da verujemo u njega, ojati."Venie Travize, prekrili ste pravila ponaanja i nije vam dozvoljeno da govorite na ovakav nain."To je moje veniko pravo, gradonaelnice."To pravo vam se oduzima, venie."

Ne moete mi ga oduzeti. Sama vaa izjava kojom se ograniava pravo slobodnog govora ne moe imati snagu zakona. U veu nije oalno glasanje, gradonaelnice, a ak i da jeste, imao bih pravo da osporim njegovu zakonitost."

Uskraivanje prava, venie, nema nikakve veze s mojom izjavom o potrebi zatite Seldonovog Plana."Na emu se, onda, ono zasniva?""Optuujem vas za izdaju, venie. Iz potovanja prema Veu ne elim da vas uhapsim u ovoj dvorani, ali pred vratima vas oekuju p

bednosti koji e vas po izlasku odavde odvesti u pritvor. Zahtevam od vas da mirno napustite ovu prostoriju. Ukoliko nainite bilo kakav nepru tom sluaju, razume se, to e biti ocenjeno kao ugroavanje bezbednosti i pripadnici Bezbednosti ui e u venicu. Uverena sam da to hodno."

reviz se namrti. U dvorani je vladala potpuna tiina. (Nisu li moda svi ovo oekivali - svi osim njega i Kompora?) On pogleda prema izlazu. videlo, ali uopte nije sumnjao da gradonaelnica Brano ovog asa ne blefira.n gnevno promuca: "Ja ovde pred... predstavljam jednu vanu izbornu jedinicu, gradonaelnice Brano..."

Nema sumnje, bie razoarani u vas."Na osnovu kakvih dokaza iznosite tu svoju mahnitu optubu?"ue se u pravo vreme, ali budite sigurni da raspolaemo svime to nam je potrebno. Vi ste izuzetno indiskretan mlad ovek, i trebalo bi daam neko moe biti prijatelj ali da ipak ne bude spreman da vas sledi sve do izdaje."reviz se naglo okrenu, traei Komporove plave oi. Ovaj mu uzvrati ledenim pogledom.Gradonaelnica Brano mirno nastavi: "Pozivam sve prisutne da posvedoe da se, kad sam izgovorila svoje poslednje rei, venik Treviz o

edao venika Kompora. Hoete li sada da poete, venie, ili elite da nas prisilite da izvrimo nedostojni in hapenja u samoj venici?"olan Treviz se okrenu i poe uz stepenice. Na ulazu, dva oveka u uniformama, dobro naoruana, postavie mu se s obe strane.Harla Brano, gledajui bezizraajno za njim, promrmlja gotovo i ne otvarajui usta: "Budalo!"


5/122

ono Kodel zauzimao je poloaj efa Bezbednosti za sve vreme upravljanja gradonaalnice Brano. Nije to bio, kako je sam voleo da kae, psu pucala lea, ali razume se, da li je pri tom lagao ili ne teko je bilo rei. Nije delovao kao laljivac, ali opet, to sa svoje strane nije mor

iti.Delovao je ugodno i prijateljski, i sasvim je mogue da je to odgovaralo poslu koji je obavljao. Bio je prilino ispod prosene visine, i priliene teine; imao je guste brkove (prilino neuobiajeno za jednog graanina Terminusa) u kojima je sada bilo u izobilju sedih, svetlo smekteristino pare tkanine prvobitne boje na mestu na kome je nekad bio grudni dep njegovog ukastomrkog kombinezona.

Sedite, Trevize", ree on, "I nastojmo da na razgovor bude to je mogue prijateljskiji."Prijateljski razgovor? S jednim izdajnikom?" Treviz zakai paleve za pojas i osta da stoji.Sa osobom koja je optuena za izdaju. Jo nismo dospeli dotle da neka optuba - makar je izrekla i sama gradonaelnica - predstavlja iudu. A nadam se da nikad ni neemo. Moj posao je da vas oslobodim optube, ukoliko to bude mogue. Veoma bih voleo da to bude odmikakva teta nije priinjena - izuzev, moda, to je povreen va ponos - radije no da budem prinuen da itavu stvar uinim predmetomesa. Nadam se da se slaete sa mnom."

reviza ove rei ne smekae. "Ne zamajavajmo se dodvoravanjem", odgovori on. "Va posao je da me zaspete pitanjima kao da jesam izdsam, i vrea me potreba da to, na vae zadovoljstvo, dokazujem. Zbog ega, umesto toga, ne biste vi morali da svoju lojalnost dokazujetevoljstvo?"

U naelu, nemam nita protiv. Neprijatna injenica, meutim, jeste da je sva mo na mojoj, a nikakva na vaoj strani. To i jeste razlog to ja,m privilegiju da postavljam pitanja. Ukoliko bi, usput reeno, ikakva sumnja zbog nelojalnosti ili izdaje pala na mene, siguran sam da bih bio sbi me ispitivanju podvrgao neko ko se, iskreno se nadam, prema meni ne bi odnosio nimalo gore no to ja nameravam da se odnosima."A kako vi to, zapravo nameravate da se odnosite prema meni?"Kao, verujem, prijatelj i neko ravan vama, ukoliko me takvim smatrate."Mogu li ak oekivati i ponudu da neto popijem", upita Treviz ogoreno.Kasnije, moda, ali, sada, molim vas, sedite. Molim vas to kao prijatelj."reviz za trenutak oklevae, a onda sede. Svako dalje izazivanje uini mu se iznenada lienim svakog smisla. "A ta sad?" upita on.Pa, mogu li da traim da na moja pitanja odgovarate iskreno, potpuno i bez okolienja?"A ako odbijem? ta posle toga imate u rezervi? Psihosondu?"Greite."

I ja se nadam da greim. Ne zaboravite da sam venik. Psihosonda ne bi ustanovila nikakvu izdaju, a kad me posle toga oslobodite iki, vau glavu, a moda i gradonaelnikovicinu. Gotovo da bi i vredelo da pokuate sa psihosondom."obel se namrti i lagano zavrte glavom. "Ah, ne! Ah, ne! Suvie je opasno: mogao bi se otetiti mozak. Oporavak je katkad veoma lagan, i nplatilo. Apsolutno. Znate, katkad, kada se u nedostatku drugih sredstava pribegne psihosondi..."e li to pretnja, Kodele?"

Puka injenica, Trevize... Nemojte me pogreno procenjivati, venie. Ukoliko budem morao upotrebiu psihosondu; makar i bili nevini nea."ta elite da saznate?"odel iskljui prekida na stolu ispred sebe. "Moja pitanja i vai odgovori na njih bie registrovani, i zvukom i slikom. Ne elim nikakve deklstrane, niti ita to nee biti odgovor na postavljeno pitanje. Bar ne za sada. Siguran sam da ste me dobro shvatili."

Shvatio sam da ete snimati samo ono to vam odgovara", uzvrati Treviz prezrivo.U pravu ste, ali ponavljam, nemojte me pogreno procenjivati. Neu iskriviti nita to budete rekli. Iskoristiu to, ili neu, i to je sve. Ali znaiskoristiti, i nadam se da neete uzalud troiti ni svoje ni moje vreme."

Videemo."mamo povoda da mislimo, venie Trevize" - blaga primesa formalnosti u njegovom glasu predstavljala je jasnu potvrdu da je snimanje zaste otvoreno, i u vie navrata, izjavili da ne verujete u postojanje Seldonovog Plana."reviz otegnuto odgovori: "Ukoliko sam to otvoreno rekao, i u vie navrata, ta vam je onda jo potrebno?"Ne gubimo vreme cepidlaei, venie. Jasno vam je da je ono to elim vaa usmena izjava, data sa svim vaim glasovnim karakteristnostima u kojima ste bili u mogunosti da savreno vladate sobom."Stoga to bi, pretpostavljam, upotreba bilo kakvog hipnoefekta, hemijskog ili bilo kog drugog, izmenila moje glasovne karakteristike?"Savreno tano."A vama je veoma stalo da pokaete da prilikom sasluavanja jednog venika niste upotrebili nikakve nezakonite metode? Ne krivim vas zbog"Milo mi je to me ne krivite, venie. Onda, da nastavimo. Izjavili ste otvoreno, i u vie navrata, da ne verujete u postojanje Seldonovognajete li to?"reviz odgovori polako, birajui rei: "Ne verujem da ono to nazivamo Seldonovim Planom ima ono znaenje koje mu obino pripisujemo."Posve neodreena izjava. Ne biste li je, ipak, malo proirili?"Moje je miljenje da je shvatanje kako je Hari Seldon, pre pet stotina godina, koristei matematike metode u psihoistoriji, programirao toje do poslednjih pojedinosti, i da mi samo sledimo stazu koja uz maksimum verovatnoe treba da nas dovede od prvog do drugog Galva, krajnje naivno. To je, jednostavno, nemogue."

Hoete da kaete da, prema vaem miljenju, Hari Seldon nikad nije ni postojao?"Nipoto. Razume se da je postojao."Onda, da nikad nije ni razvio nauni psihoistorijski metod?"Ne, razume se da ne mislim nita slino tome. Eto, gospodine, upravo bih to objasnio Veu da mi je samo bilo omogueno, ali bar u objasna koju u saoptiti do te mere je jednostavna..."ef Bezbednosti mirno, bez prikrivanja, iskljui prekida aparata za snimanje.reviz zastade i namrgodi se. "Zato ste to uinili?"Traite moje vreme, venie. Ne traim od vas da drite govore."Ali zar niste traili od mene da objasnim svoje stanovite?"Nipoto. Samo sam traio da odgovarate na pitanja - jednostavno, jasno i iskreno. Odgovarajte samo na pitanja i ne nudite nita to od vas no. Postupite tako i biemo uskoro gotovi."Misli te da od mene izvuete priznanja koja e osnaiti zvaninu verziju onoga to sam toboe uinio?"Traimo od vas samo iskrene izjave, a ja vas uveravam da ih neemo iskrivljavati. Molim vas, dozvolite mi da pokuam ponovo. Govorili smoonu." Aparat za snimanje ponovo je bio stavljen u pokret i Kodel mirno ponovi: "Da nikad nije ni razvio nauni, psihoistorijski metod?"Razume se da je razvio itavu nauku, koju zovemo psihoistorijom", odreza Treviz, ne uspevi da prikrije svoje nestrpljenje i uzbueno se raz

ma.Koju biste vi definisali - kako?""Za ime Galaksije! Obino je definiu kao ogranak matematike koji se bavi sveukupnim ponaanjem velikih masa ljudskih bia, uz o


6/122

ulanse pod datim okolnostima. Drugim reima, trebalo bi da je uz njenu pomo mogue predviati socijalne i istorijske promene."Kaete 'trebalo bi'. Dovodite li to u pitanje sa stanovita matematike ekspertize?"Ne", odgovori Treviz. "Ja nisam psihoistoriar. Ali to nije nijedan lan vlade Zadubine, nijedan graanin Terminusa, nijedan..."odel podie ruku, rekavi blago: "Ali, venie, molim vas!" Treviz uuta.

Kodel nastavi: "Imate li ikakvog razloga za pretpostavku da Hari Seldon nije izvrio sve neophodne analize koje bi uzele u obzir, onoliko kolte mogue, faktore najvee verovatnoe i najkraeg trajanja koji, preko Zadubine, vode od prvog do drugog Carstva?"

Nisam mu drao sveu", odvrati Treviz podrugljivo. "Kako bih to mogao znati?"Smatrate li, onda, da ih nije izvrio?"Ne."Da li, moda, sporite da je holografska prikaza Harija Seldona koja se tokom pet stotina godina pojavljivala prilikom niza istorijskih kriza, zodukcija njega samog, nainjena u poslednjoj godini njegovog ivota, neposredno pre uspostavljanja Zadubine?"Pa, recimo da to ne mogu sporiti."Recimo'. Da li biste zapravo eleli da kaete da je u pitanju prevara - podvala koju je neko, iz nekog razloga, smislio u davnoj prolosti?"reviz lako uzdahnu. "Ne. Nije to stanovite koje zastupam."

Zastupate li, onda, stanovite da neko, bilo ko, zloupotrebljava poruke koje nam Hari Seldon prenosi?"Ne. Nemam nikakvog razloga da smatram da bi takva zloupotreba imala ikakvog smisla, ili da bi uopte bila mogua."Shvatam. Prisustvovali ste najnovijoj Seldonovoj pojavi. Smatrate li, onda, da njegova analiza - izvedena pre pet stotina godina - nije bila sasnosti sa stanjem stvari kakvo danas imamo?"Na protiv", odgovori Treviz s iznenadnom veselou u glasu. "Bila je i suvie u saglasnosti."inilo se da je Kodel ostao savreno ravnoduan prema ovoj iskri emocije oveka to se nalazio pred njim. "Pa ipak, venie, posle ponove pojave i dalje stojite na stanovitu da Seldonov Plan ne postoji."

Naravno. Smatram da Plan ne postoji upravo zbog toga to se Seldonova analiza tako udesno podudara..."Kodel bee ponovo iskljuio aparat za snimanje. "Venie", ree on, odmahujui glavom, "opet mi stvarate dodatni posao - da moram daljeno. Ja vas samo pitam da li i dalje stojite pri svom neobinom stanovitu, a vi poinjete da mi pruate razloge. Dozvolite mi da ponovije."n ponovi: "Pa ipak, venie, posle poslednje Seldonove pojave i dalje stojite na stanovitu da Seldonov Plan ne postoji."

Odakle to znate? Niko, posle Seldonove pojave, nije bio u prilici da razgovara sa mojim prijateljem - dostavljaem Komporom."Recimo da samo nagaamo, venie. I recimo da ste ve kazali: 'Naravno'. Ukoliko biste bili voljni da to jo jednom reknete, ali bez dobtnih obrazlaganja, mogli bismo smatrati da smo s tim zavrili."

Naravno", ponovi Treviz ironino.Odlino", ree Kodel, "odabrau onaj snimak vaih rei koji mi bude prirodnije zvuao. Hvala vam, venie." I aparat za snimanje bi ponovo isreviz upita: "Znai, to je sve?"S obzirom na ono to mi je potrebno, da."A ono to vam je potrebno, bez ikakvog dvoumljenja, jeste zbirka pitanja i odgovora koje moete predoiti Terminusu, kao i itavoj Federacpravlja, da biste dokazali da ja u potpunosti prihvatam legendu o Seldonovom Planu. Ujedno, svaki moj potonji demant to bi uinilo s

mislenim, izrazom mog nesumnjivog ludila."li, ak, u oima gomile koja Planu pridaje sutinsku vanost za bezbednost Zadubine, izdajnikim ponaanjem. Ipak, venie Treviz, ukolikli da se sporazumemo moda ne bi ni bilo potrebe da to objavimo; u suprotnom, bez sumnje bismo se postarali da Federacija bude up

m razmiljanjima."Da li ste zbilja toliko blesavi, gospodine", ree Treviz namrtivi se, "da vas nimalo ne zanima ta bih zapravo imao da kaem?"Kao ovek, veoma sam zainteresovan, i u odgovarajuem trenutku biu spreman da vas sasluam s panjom - i izvesnom dozom skepse. Mef slube bezbednosti, u ovom trenutku imam sve to mi je zaista neophodno."Nadam se da shvatate da se iz toga nee izroditi nita dobro, ni za vas ni za gradonaelnicu."Za divno udo, uopte ne delim vae miljenje. A sada, moete da idete. Pod straom, razume se."Kuda nameravate da me odvedete?"odel jedva da se nasmei. "Zbogom, venie. Niste ba bili spremni za saradnju, ali na kraju krajeva, bilo bi nerealno to od vas i oekivati."odel prui aku da se pozdravi.stajui, Treviz se naini da ne vidi njegov gest. Ispravivi nabore na pojasu, on ree: "Samo odgaate ono to je neizbeno. Mora biti da ih

misle kao i ja, ili e, bar, jednog dana poeti da tako misle. To to ete me uhapsiti ili likvidirati samo e posluiti da se ponu postavljati pno, pone misliti na moj nain. I na kraju, istina i ja pobediemo."odel povue aku i lagano odmahnu glavom. "Zbilja, Trevize", ree on, "zaista ste budala."

ila je ve skoro pono kad najzad stigoe dvojica straara da povedu Treviza, iz prostorije u seditu Bezbednosti za koju je morao priznatiom pogledu, delovala luksuzno. Luksuz, da, ali pod kljuem. Zatvorska elija, ma kako neko bio spreman da je nazove.reviz je imao na raspolaganju etiri asa da sa gorinom ponovo razmisli o svemu, provevi skoro svo to vreme nemirno etkajui po sobi.ato li je, samo, imao poverenja u Kompora?zato da ne? Izgledalo je da se potpuno slae s njim... Ne, nije to u pitanju. Izgledao je savreno spreman da prihvati razloge koje mu je n

ni to nije u pitanju. U stvari, inio se tako glupim, tako lako podlonim njegovom uticaju, tako vidljivo lienim vlastitog stava i miljenja da jao u mogunosti da ga lagodno upotrebi kao mutavog sluatelja. Kompor je Trevizu bio od velike pomoi, omoguio mu je da mu misli e i izbruenije. Bio je od koristi, i Treviz mu je verovao samo iz jednog razloga: jer mu je ba tako odgovaralo.

Ali u ovom trenutku, bilo je beskorisno svako nastojanje da utvrdi da li je trebalo da ranije prozre Kompora. Trebalo je, jednostavno, daanje pravilo: ne veruj nikome.a, ipak, moe li ovek ii kroz ivot ne verujui nikome?igledno, ne moe. druge strane, ko bi ikad pomislio da e se Brano odvaiti da smota jednog venika, i to u samom Veu - i da niko meu venicima nee tu jednog od svojih? Mogli su se, doista, savreno ne slagati sa Trevizom; mogli su, doista, biti spremni da zaloe svu krv, kap po kap, da jeu pravu; ipak, morali su se, bar zbog principa, ispreiti ovom oitom krenju prerogativa. Bronzana Brano, kako su je katkad zvali, zaista je ulnom vrstinom...sim ukoliko ve i ona sama nije bila zahvaena.e! Ovakav nain razmiljanja vodi u paranoju!a ipak...isli su mu se vrtele u krug, ne uspevajui da skrenu sa svoje beskorisne putanje sve dok se napokon ne pojavie straari.

Moraete da poete s nama, venie", ree, s bezizraajnom ozbiljnou, stariji od dvojice straara. Njegove oznake odavale su in poruom obrazu imao je mali oiljak, i delovao je umorno, poput osobe koja svoj posao obavlja odve dugo i sa malo svrhe - to se moglo i oeka iji je narod iveo u miru ve vie od jednog stolea.


7/122

reviz se ne pomeri. "Vae ime, porunie."Porunik Evander Sopelor, venie."Nadam se da shvatate da krite zakon, porunie Sopelore. Ne moete uhapsiti jednog venika."orunik mirno odgovori: "Imamo izriita nareenja, gospodine."

To nita ne znai. Ne moe vam se izdati nareenje da uhapsite jednog venika. Morate shvatiti da zbog ovoga moete dospeti pred preki suMi vas i ne hapsimo, venie", odgovori porunik.Onda, znai, ne moram da poem s vama, zar ne?"Naloeno nam je da vas otpratimo do vae kue."Znam i sam put donde."da vam pritom pruimo svu zatitu."

Od ega da me titite... Ili, bolje, od koga?"Od gomile koja bi mogla nasrnuti..."U pono?"Upravo smo zato i ekali do ponoi, gospodine... A sada, gospodine, upravo zarad vae bezbednosti moramo vas zamoliti da poete s

m li da dodam - ne shvatite to kao pretnju, ve kao puko obavetenje - da nam je naloeno da to, ukoliko se pokae neophodnim, uinimo i sreviz posta svestan neuronskih bieva kojima su bili naoruani. Onda ustade, nadajui se, s vidljivim dostojanstvom. "Pa, onda, poimo moj moda, usput ustanoviti da me vodite u zatvor?"

Nije nam naloeno da vas obmanemo, gospodine", ree porunik glasom u kome se mogao prepoznati ponos. Treviz konano shvati da sestvu profesionalca koji bi, u sluaju potrebe da slae, zatraio za to izriito naredenje - ali da bi ga, ak i tada, njegov izraz i boja glasa odali.reviz se ispravi: "Izvinjavam se, porunie. Ne bih eleo da protumaite da sam sumnjao u vau re."Napolju ih je ve ekalo vozilo. Ulica je bila pusta, nije bilo ni ive due, a kamoli gomile - ali porunik je ipak bio iskren. On nije rekao daa eka napolju, niti da se sakuplja. Jednostavno, rekao je 'od gomile koja bi mogla nasrnuti'. Rekao je samo i jasno - 'mogla'.orunik je smotreno drao Treviza izmedu sebe i vozila, tako da se ovaj nikako nije mogao izmigoljiti i pokuati da pobegne. Porunik ueah za njim i sede kraj njega na zadnje sedite.ozilo krenu.reviz upita: "Kada se jednom naem kod kue, pretpostavljam da u moi da slobodno idem svojim poslom - da u, naime, moi i da iziemlim."

Nemamo nalog da ni na koji nain interveniemo, venie; reeno nam je samo toliko - da vas titimo."Samo toliko'? A ta bi to trebalo da znai u ovom sluaju?"

Naloeno mi je da vam saoptim da vam, kad se jednom naete kod kue, nije dozvoljeno da je naputate. Na ulicama niste bezbedni, aovoran za vau sigurnost."Hoete, zapravo, da kaete da se nalazim u kunom pritvoru?"a nisam pravnik, venie. I ne znam ta to znai."

Gledao je pravo ispred sebe, ali mu je Treviz ipak ostajao u vidnom polju. Treviz se nije mogao ni pokrenuti, makar samo malice, a da remeno ne bude toga svestan.

Vozilo se zaustavi ispred Trevizove male kue u predgrau Fleksner. U to vreme iveo je bez drubenice - izmorena skitnikim ivotom koetale obaveze u Veu napustila ga je - te nije oekivao da bi ga iko mogao doekati kod kue.

Mogu li da siem", upita Treviz.a u sii prvi, venie. Otpratiemo vas unutra."

Bezbednosti radi?"Tano."o dvojica straara stajala su u dovratku na glavnom ulazu. Svetla su bila upaljena, ali prozori behu neprozirni i to se nije spolja primeivalo.eviza za trenutak razdrai ovaj upad u njegov dom, ali odmah u sebi slegnu ramenima i odusta od svakog razmiljanja. Ukoliko lanovi Veamni da ga uzmu u zatitu u samoj venici, onda mu svakako ni dom nije mogao posluiti kao pribeite.

Koliko vas se, sve zajedno, muva ovuda? itav puk?" upita Treviz.Nikako, venie", dopre do njega jedan vrst i samopouzdan glas. "Samo jos jedno lice, pored ovih koja vidite, i moram rei da ve dosm na vas."arla Brano, gradonaelnica Terminusa, stajala je na vratima dnevne sobe. "Vreme je, zar ne, da nas dvoje najzad porazgovaramo?"reviz se upilji u nju. "Sva ova maskarada zbog..."i Brano ga prekide priguenim, vrstim glasom. "Tie, venie. A vas etvorica, odlazite. Odlazite! Ovde e sve biti u redu!"etvorica straara salutirae i okrenue se na petama. Treviz i Brano ostadoe sami.


8/122

ADONAELNICA

rano ga je ekala ve itav as, umorno razmiljajui. Tehniki posmatrano, bila je kriva zbog nasilnog ulaska u tui dom. Jo i gore od togaskladu s ustavom, povredila je prava jednog venika. S obzirom na izriite zakone kojima su gradonaelnici bili podloni jo od dana Indgova, od pre skoro dva veka, nije bila unapred osloboena svake optube.eutim, danas, na sam ovaj dan, tokom dvadeset etiri asa, ona jednostavno nije mogla poiniti ba nita krivo.i i to e proi. Ona se nelagodno promekolji.rva dva stolea predstavljala su Zlatno doba Zaduibine, njenu herojsku epohu - posmatrano, barem, unazad, ukoliko ve tako nisu mislili i o

u ta nesigurna vremena. Salvor Hardin i Hober Melou bili su dvojica velikih junaka, pretvoreni u poluboanstva i gotovo izjednaeni soredivim Harijem Seldonom. Ta trojka predstavljala je trojnu osnovu na kojoj je poivala legenda o Zadubini (pa i sama njena istorija).

Meutim, pravo reeno, u tim danima Zadubina je bila samo jedan slabaak svet, sa tanunim uticajem nad etiri Kraljevstva i samo mna do koje mere, stvarno, Seldonov Plan dri nad njom svoju zatitniku ruku, nasuprot, ak, i ostacima nekadanjeg monog Galaktikog ca

Ali to je Zadubina, u politikom i privrednom pogledu, postajala monija, to su se, istovremeno, manje znaajni inili njeni upravljai i njen Devers bio je ve gotovo zaboravIjen. A ukoliko su ga se jo uopte i seali, bilo je to pre po traginoj smrti u robovskim rudnicima nego poa uspenoj borbi protiv Bele Riozija.to se, pak, tie samog Bele Riozija, najuzvienijeg izmeu svih neprijatelja Zadubine, i on je bio gotovo zaboravljen; zasenio ga je Mazgoi poremetio Seldonov Plan, pobedivi Zadubinu i ovladavi njome. Jedini on ostao je Veliki Neprijatelj - u pravom smislu rei, posledma.edva da je jo, povrh svega, ivelo seanje na injenicu da je, u sutini, Mazgova svladala jedna jedina osoba - jedna ena, Bejta Darel - idu izvojevala bez iije pomoi, ak i bez ikakvog oslonca u Seldonovom Planu. Isto tako, ve je predato zabaravu da su njen sin i unuka,di Darel, porazili Drugu zadubinu, dopustivi tako Zadubini, Prvoj zadubini, da se uzvisi nad svim ostalim svetovima.ve pobednike iz novijih vremena vie nisu drali za herojske figure. Vremena su postala odve zadojena ekspanzionizmom, te vie nije bilo drugo osim heroje svoditi na obine smrtnike. Opet, na drugoj strani, biografija koju je Arkadi napisala o svojoj baki svela je ovu s postolja

k iz romantine pustolovine.i od tog vremena, vie nije bilo heroja - ak ni likova iz romantinih pustolovina. Kalganski rat predstavljao je poslednji izliv nasilja koje je za

ubinu - a i to je bio sukob manjih razmera. Gotovo dva veka neprekinutog mira! Stotinu i dvadeset godina otkako nijedan od brodova nije bban!

o je to dobar mir - Brano to nikad ne bi sporila - mir koji je doneo znatne koristi. Zadubina jo nije uspostavila drugo Galaktiko carstvo - bonovom Planu, prevaljena tek polovina puta - ali u obliku Zadubinske federacije drala je u vrstom ekonomskom stisku vie od treine mema udaljenih politikih jedinica Galaksije, a na one koje nije mogla kontrolisati vrila je bar ozbiljan uticaj. Bilo je veoma malo mesta gde seiz Zadubine' nisu doekivale s izrazima najveeg potovanja. A na milionima naseljenih svetova nije bilo zvaninika ija bi sluba bila cenjeube gradonaelnika Terminusa.Naziv se jo odravao. U naslee ga je ostavio vo jednog malog i gotovo neprimetnog grada na jednom usamljenom svetu na sam

zacije, ali niko ni u snu ne bi poeleo da ga promeni ili, da makar i jedan atom doda zvunosti njegovog imena. Kako su stvari stajale, sanapola zaboravljena titula Carskog Visoanstva mogla meriti s njim po ushienju koje je mogla izazvati.Osim na samom Terminusu, gde su moi gradonaelnika bile briljivo ograniene. Seanje na Indberove jo nije iilelo. Ali nije njihova tira

to im narod nije opratao, ve injenica da su dozvolili da ih Mazgov porazi.evo sada i nje, Harle Brano, najsnanije meu svim upravljaima posle smrti Mazgova (bila je svesna toga) i tek pete ene koja je zauzela to. U ovo vreme jedino je ona bila u mogunosti da svoju snagu otvoreno ispolji.

Borila se srano za svoju viziju onoga to je bilo ili to bi trebalo da bude pravo - protiv istrajnog otpora onih koji su teili vaspostavljanju ta Galaksije i aure imperijalne moi - i konano odnela pobedu.pak, jo ne, pomisli. Jo ne! Samo pokuajte da prerano skoite u sredite Galaksije i izgubiete - iz ovog ili onog razloga. A Seldon se, s

e, i dalje povremeno pojavljivao, podravajui je jezikom i renikom koji je bio gotovo istovetan njenom.a neko vreme, u oima itave Zadubine, to ju je uinilo gotovo isto toliko mudrom koliko je to bio i sam Seldon. Ipak, predobro je znala da

kom trenutku moglo lako zaboraviti.ovaj mladi ovek usudio se da joj baci rukavicu ba danas, na ovaj dan nad svim danima.

tavie, usudio se ak da bude u pravu!tome i jeste bila opasnost. Bio je u pravu! I samim tim to je bio u pravu mogao je unititi Zadubinu!sada je stajala licem u lice s njim, i bili su sami.

Ona prozbori alostivo: "Zar niste mogli doi da me vidite privatno? Zar ste morali vikati na sav glas u venici, u svojoj idiotskoj elji da me lom? ta ste to uinili, vi glupavi junoo?"

reviz uhvati sebe kako rumeni i stade se boriti da nadvlada svoj gnev. Gradonaelnica je ve bila ena u godinama i o sledeem roendanu napuni ezdeset treu. Oklevao je, stoga, da digne glas na osobu koja je bila gotovo dvaput starija od njega.

Pored toga, bila je veoma iskusna u politikim arkama i savreno je dobro znala da je, uspe li samo da protivnika u samom poetku otee, bitka ve napola dobijena. Ali da bi takva taktika mogla dejstvovati bila je neophodna publika, a ovde nije bilo publike pred kojom bi ao ostati ponien. Bili su samo njih dvoje.toga on pree preko njenih rei i napregnu se da je nepristrasno osmotri. Bila je ve ena pod teretom godina, i oblaila se po uniseks modvladavala ve itave dve generacije. Ipak, nije je posve usvojila. Gradonaelnica, vo itave Galaksije - ukoliko je uopte moglo biti rei o vmo jedna obina starica koju je neko lako mogao uzeti za starca, samo da kosu nije nosila vrsto stegnutu u punu, umesto da je nosi stenu u klasinom mukom sti lu.reviz se iroko osmehnu. Ma koliko se jedan ostareli protivnik trudio da rei 'junoa' da prizvuk uvrede, upravo je taj 'junoa' imao dvostruku pdosti i privlanog izgleda - a bio je, istovremeno, u potpunosti svestan toga.n uzvrati: "U pravu ste. Trideset dve mi je godine, i prema tome, jesam junoa - da tako kaemo. Ali ja sam i venik, i samim tim, ex officioprvo predstavlja neto to ne moemo otkloniti. A to se drugog tie, mogu samo da izrazim svoje aljenje."

Znate li uopste ta ste uinili? Ne stojte samo tako, nastojei da budete duhoviti. Sedite. Munite malo glavom, ukoliko ste to u stanju, i pokuzumno odgovorite."

Znam ta sam uinio. Izneo sam istinu, onako kako je ja vidim." upravo ste na dananji dan nali da mi je turate pod nos? Upravo danas, kada mi je ugled toliki da sam bila u stanju da vas isteram iz vsim, a da se pri tom niko ne usudi da makar protestvuje?"

Vee e ve povratiti dah, i protestvovae. Moda se protest priprema upravo u ovom asu. A mene samog sasluae utoliko pre, imajuanjanje kome ste me podvrgli."Niko vas nee sasluati, jer, ako zakljuim da nameravate da nastavite s tim to ste zapoeli, nastaviu i ja da s vama postupam kao s izda


9/122

vim zakonskim prerogativima."U tom sluaju, oigledno, morau na sud. A tu e doi moj as."Ne raunajte s tim. Ovlaenja kojima gradonaelnik raspolae u sluajevima vanrednog stanja ogromna su, mada su retko kad bila korienNa osnovu ega biste proglasili vanredno stanje?"Nesto e se ve nai. Ostalo mi je jo poneto dovitljivosti, a ne strahujem ni od preduzimanja politikih rizika. Ne terajte me na to, mladio se lepo danas sporazumeti, ili vi zauvek gubite slobodu. Biete zatoeni do kraja svog ivota. To vam zaista mogu garantovati"omno su posmatrali jedno drugo: Brano je bila u sivom, Treviz u neodredljivo smeem.reviz upita: "O kakvom sporazumu govorite?"Ah! Radoznali ste? To je ve bolje. U tom sluaju, konfrontaciju moemo zameniti konverzacijom. Pa, kakvo je vae gledite?"Znate ga sasvim dobro. Valjali ste se u istom blatu kao i venik Kompor, zar ne?"elim da ga ujem od vas - u svetlosti Seldonove krize koja je upravo minula."U redu, onda, ukoliko je to ono to elite - madam gradonaelnice!" (Bio je na ivici da kae 'matora'). "Slika koju nam je Seldon pruio bila ja, nemogue tana, s obzirom na to da je proteklo itavih pet stotina godina. Ovo je, ini mi se, osmi put da se pojavio. U pojedinim trenucimbilo nikog ko bi ga mogao sasluati. U najmanje jednoj prilici, u vreme Indbera III, ono to je imao da kae bilo je u posvemanjoj nesagla

nim stanjem stvari - ali to je bilo u vreme Mazgova, zar ne? S druge strane, kada je, u bilo kojoj od ranijih prilika, pokazao toliko preciznosti?"reviz dozvoli sebi da se umereno nasmei. "Nikada, madam gradonaelnice, bar koliko nam nai arhivi svedoe, Seldon jo nije bio u stanjueno opie tekuu situaciju, u svim najmanjim pojedinostima."rano upita: "Drugim reima, nagovetavate da je Seldonova prikaza, njegova holografska slika, ista prevara; da je njegov govor pripremio nemenik - moda ak ba ja; da je, u stvari, neki glumac odigrao ulogu Seldona?"To ne bi bilo nemogue, madam gradonaelnice, ali nisam to imao na umu. Istina je daleko gora. Ja verujem da je ono to imamo priliku da Seldonova prikaza, kao i da je njegov opis sadanjeg trenutka istorije zaista opis koji je on pripremio pre pet stotina godina. To sam vem oveku, Kodelu, koji me je briljivo vodio kroz aradu to je trebalo da potvrdi da ja podravam predrasude ogranienih Zadubinaca."

Tako je. Snimak e, ukoliko bude neophodno, biti iskorien da bi se Zadubina uverila da nikada niste stvarno bili u opoziciji."Treviz rairi ruke. "Ali jesam. Ne postoji Seldonov Plan, u smislu u kome mi verujemo da postoji; ne postoji, barem, ve itava dva

ozrevao sam to ve godinama, i ono kroz ta smo pre dvanaestak asova proli u Vremenskoj Kripti to u potpunosti dokazuje."Samo stoga to je Seldon bio odve precizan?"Upravo stoga. Nemojte se smejati. To jeste konaan dokaz."Kao to moete videti, ne smejem se. Nastavite."

Kako je mogao biti tako precizan? Pre dva veka, Seldonova analiza onoga to je tada predstavljalo aktuelni trenutak bila je skroz pogrene godina prolo je od kako je Zadubina osnovana i on je gaao podosta mimo cilja. U stvari, potpuno!"Ali razlog ste, venie, sami ve objasnili pre nekoliko trenutaka. Bilo je to zbog Mazgova. Mazgov je bio mutant s izuzetnim mentalnim moimnikakvog naina da se on ukljui u Plan."pak, on se uprkos svemu naao tu - ukljuen u Plan ili ne. Seldonov Plan, dakle, bio je skrenut sa svog toka. Mazgov nije dugo vladao i n

ednika. Zadubina je ponovo stekla nezavisnost i ponovo zadobila prevlast; ali kako je Seldonov plan, poto je doiveo toliko iskrivljavanjeovo pronai put ka svojoj pravoj meti?"Brano je izgledala smrknuta, i njene primetno ostarele ake bile su vrsto stisnute. "Poznat vam je odgovor na to. Bili smo samo jednaubine. itali ste istorijske knjige."itao sam biografiju koju je Arkadi napisala o svojoj baki - obavezno tivo u kolama, znate - a itao sam i njene romane. itao sam i zvanije Mazgova i vremena posle njega. Da li mi dozvoljavate da posumnjam u sve njih?"

U kom pogledu?"Zvanino, mi, Prva zadubina, trebalo je da ouvamo poznavanje fizikih nauka i da to znanje dalje unapredimo. Trebalo je da delamo otvorejski razvoj trebalo je da sledi - bilo to nama poznato ili ne - Seldonov Plan. Postojala je, meutim, i Druga zadubina, iji je zadatak bio darazvije psiholoke nauke, ukljuujui i psihoistoriju; njeno postojanje trebalo je da ostane tajna ak i za nas. Druga zadubina predstavljala j

no doterivanje Plana - s ciljem da ponovo usmeri tokove galaktike istorije kada god ovi skrenu sa linija predvienih Planom."Onda ste sami dali odgovor", ree gradonaelnica. "Bejta Darel porazila je Mazgova, delajui moda pod uticajem Druge zadubine - maa spori tanost ovakve pretpostavke. Meutim, nema nikakve sumnje da je Druga zadubina, posle smrti Mazgova, bila ta koja je predve galaktike istorije vrati u okvire Plana, i da je, oigledno, u tome uspela. Ali o emu vi, venie, govorite imajui Terminus u vidu?"Madam gradonaelnice, ukoliko sledimo izvetaje Arkadi Darel pokazae se jasnim da je Druga zadubina, inei pokuaj da ispravi gaju, uzdrmala itavu Seldonovu shemu - s obzirom da je, u nastojanju da izvri ispravku, unitila tajnu vlastitog postojanja. Mi, Prva zadubinada postoji Druga zadubina, na odraz u ogledalu, i nismo vie mogli iveti sa saznanjem da neko nama upravlja. Stoga, preduzeli smoimo gde se Druga zadubina nalazi i da je unitimo."Brano potvrdno klimnu. "I uspeli smo u tome, sudei prema izvetajima Arkadi Darel, ali oigledno, ne pre no to je Druga zadubinmeaja koji je prouzrokovao Mazgov, galaktiku istoriju ponovo vrsto postavila na preanji kolosek. I na tom koloseku nalazi se i danas."Zaista u to verujete? Prema onome to kau izvestaji pravi poloaj Druge zadubine bio je utvren, a s njenim iteljiima izvren obraun. godine zadubinske ere, pre stotinu dvadeset godina. Tokom pet generacija mi, navodno, ivimo bez Druge zadubine, a ipak smo, to sostali toliko blizu linije cilja da ste vi i Seldonova prikaza govorili gotovo identino."

To bi moglo biti protumaeno i tako da sam ja, zahvaljujui svojim dubokim poniranjima, uspela da sagledam smisao istorijskog razvoja."

zvinjavam se. Nijednog trenutka nisam smerao da podvrgnem sumnji vau sposobnost dubokog poniranja. Meutim, meni se ini da je onjenje da Druga zadubina zapravo nikad nije ni bila unitena. Ona i dalje upravlja nama... I to je razlog zbog ega se ponovo nalazimo na konovog Plana.

koliko je gradonaelnicu i okirala ova izjava, ona to nijednim gestom nije ispoljila.ono je ve bila dobrano prola, i ona je udno nastojala da razgovor privede kraju - a ipak, nije smela prenagliti. Mladi je trebalo da odig

u, a ona nije elela da on u poslednjem tenutku zaobie udicu. Nije smerala da ga se tek tako otrese, s obzirom na to da joj je prethodnoo posluiti.Stoga, ona upita: "Zaista? Smatrate, znai, da je Arkadina pria o Kalganskom ratu i unitenju Druge zadubine lana? Izmiljena? Pusana?"reviz slee ramenima. "Ne mora biti. Ali nije ovde re o tome. Pretpostavimo da je Arkadin izvetaj bio u celosti iskren, u skladu s njenim nanjima. Pretpostavimo da se sve dogodilo onako kako je Arkadi opisala; da je otkriveno gnezdo itelja Druge zadubine, i da su svi oni zbismo uistinu mogli znati da smo se doepali svakog pojedinca iz Druge zadubine? Druga zadubina imala je umeane prste u itavoj G

manipulisala iskljuivo istorijom samog Terminusa, ili, ak, i same Zadubine. Njena odgovornost odnosila se na neto znatno vee no t

ni grad, ili, ak, itava naa Federacija. Jednostavno, nemogue je prenebregnuti pomisao da je bilo jo itelja Druge zadubine udaljenih hoda i vie - parseka od vlastite planete. Postoji li, u tom sluaju, makar i teoretska verovatnoa da smo ih se sviju doepali?ako u tome nismo uspeli, moemo li onda uopte tvrditi da smo odneli pobedu? Da li je to, u svoje vreme, mogao tvrditi ak i sam Mazgov


10/122

tina, da uzme Terminus, a s njim i sve svetove koje je ovaj neposredno kontrolisao - ali Nezavisni Trgovinski Svetovi i dalje su se drali. Onda- ali je sad ostalo troje begunaca: Ebling Mis, Bejta Darel i njen suprug. Stavio je onda pod svoju kontrolu obojicu mukaraca, ostavivi Bejtuizvan svoje kontrole. Uinio je to iz sentimentalnosti - ukoliko je verovati Arkadinoj literarnoj romansi. Ali i toliko je bilo dovoljno. Prema Ark

taju samo je jedna osoba - samo Bejta - ostavljena po strani od Mazgovljevih moi, i upravo stoga to je ostala izvan kontrole bila je u moela: njoj zahvaljujui, Mazgov nije uspeo da utvrdi poloaj Druge zadubine i, sledstveno tome, konano je doiveo poraz.amo je jedna osoba ostala poteena, i sve se sruilo! U tome je, upravo, vanost pojedinca, uprkos svim legendama to okruuju Seldono

vreme istiui da pojedinac nije nita i da mase znae sve.ako mi za sobom nismo ostavili samo jednog, ve, ak, nekoliko desetina itelja Druge zadubine - to mi se ini savreno verovatnim - ti izvesno da bi se ponovo okupili, iznova izgradili svoje posede, nanovo se latili svojih preanjih poslova, uveali svoju brojnost pridobijanje

ova i njihovom obukom - i ponovo nas nainili svojim pionima?"rano upita ozbiljno: "Verujete li zaista u to?"

Ne samo da verujem; siguran sam."Ali recite mi jo neto, venie... emu sav taj njihov trud? Zbog ega bi se njihovi bedni ostaci i dalje oajnicki drali jednog zadatka za koji alazi lepe rei? ta bi ih gonilo da odravaju itavu Galaksiju na njenom neumitnom putu ka drugom Galaktikom carstvu? I ako se jed

ina ba i trudi da ispuni svoju misiju, to bismo mi za to marili? Zato, umesto toga, ne prihvatiti shemu Plana i, ak, biti zahvalan to se one zastranimo ili sasvim izgubimo put?"reviz stavi ake na oi i protrlja ih. Uprkos svojoj mladosti, inio se umornijim od svog suparnika. On se zagleda u gradonaelnicu i ree: "Pu da verujem. Zar odista gajite uverenje da Druga zadubina sve to ini nas radi? Da su njeni itelji neka vrsta idealista? Zar vam nije om na vae poznavanje politike - kao praktinog izraza moi i manipulacije - da sve to oni ine, zapravo, sebe radi?

Mi samo predstavljamo otricu. Mi smo motor, pogon. Mi radimo, znojimo se, krvarimo i oplakujemo. A oni samo dre komande - podesi p, prekini kontakt tamo - i sve to ine ine s oputenou i bez ikakvog rizika po sebe same. A onda, kada sve bude gotovo, i kada, poslena rintanja i crkavanja, najzad osnujemo drugo Galaktiko carstvo, evo i njih gde stupaju na scenu, kao vladajua elita.""Znai, eleli biste da eliminiete Drugu zadubinu?" upita Brano. "Sada, poto smo ve prevalili polovinu puta ka Drugom carstvu, zmemo stvar u svoje ruke i da sami obavimo posao, i na kraju budemo svoja vlastita elita? Je li se o tome radi?"Dabome! Dabome! A nije li upravo to ono to bi trebalo da i vi elite? Vi i ja neemo poiveti da to vidimo i sopstvenim oima, ali vi imate og dana mozda u ih i ja imati, i oni sami imae unuke, i tako dalje. elim da oni uberu plodove naih muka, i elim da, osvrnuvi se unazad,kao ishodite svega toga, i da nam odaju potu zbog svega to smo postigli. Ne elim da postanem sitan zaverenik u shemi koju je iscrtao

uopte ne smatram nikakvim herojem. Kaem vam, on predstavlja veu opasnost od samog Mazgova - ukoliko dozvolimo da se Plan uoGalaksije, eleo bih da je Mazgov razneo Plan u paramparad - zauvek. Mi bismo ga nadiveli. On je barem bio od nae vrste, i smrtno bi

drugih. A Druga zadubina kao da je besmrtna."pak, eleli biste da razorite Drugu zadubinu, nije li tako?"Kad bih samo znao kako!"S obzirom na to da ne znate, ne ini li vam se verovatnim da e Druga zadubina unititi vas?"

Trevizovim oima blesnu prezir. "Pomiljao sam ak i na mogunost da i vas dre pod svojom kontrolom. Iza vae krajnje precizne pretposteldonova prikaza rei, kao i vaeg potonjeg odnosa prema meni, sasvim bi lako mogla stajati Druga zadubina. Mogli biste biti puka kou sadrinu ispunjava Druga zadubina."

Zbog ega mi onda sve to govorite?"Zbog toga to sam, ukoliko vas Druga zadubina dri pod svojom kontrolom, ionako izgubljen, i to na ovaj nain mogu izbljuvati bar malice sakupio u meni; ali, takoe, i zbog toga to kao kockar, polaem nadu u mogunost da ipak niste pod njihovom kontrolom, i da jednostavni svojih postupaka."Kockate se, i u svakom sluaju dobijate. Niko me ne kontrolie, osim mene same. Pa ipak, moete li biti sigurni da govorim istinu? I kadakontrolom Druge zadubine, ne oekujete li valjda da bih to priznala? Ili, da li bih, uopte, i sama znala da se nalazim pod njihovom kontrolomeutim, takva pitanja nikuda ne vode. Ja verujem da nisam pod njihovom kontrolom, a vama nita drugo ne preostaje do da i sami u to verujotrimo i ovu mogunost. Ukoliko Druga zadubina postoji, izvesno je da je njihova osnovna nunost da niko ne sazna za njihovo postojanje. Sdeluje samo ukoliko pioni - mi - ne znaju kako Plan deluje i na koji se nain njima manipulie. Razlog to je Druga zadubina bila undino doba bio je sadran u okolnosti da je Mazgov usmerio panju Zadubine na Drugu zadubinu... Ili bi, venie, trebalo da kaemena?ovoga proishode dve posledice. Pre svega, razumno je pretpostaviti da je njihovo grubo meanje svedeno na najmanju moguu meru. Moevo za gotovo da bi bilo nemogue sve nas podvesti pod kontrolu. ak i Druga zadubina, ukoliko postoji, mora poznavati granice svojrolisati jedne a ostaviti druge da sumnjaju znailo bi omoguiti iskrivljavanje Plana. Sledstveno tome, dolazimo do zakljuka da je njihovo ko tanano, posredno, retko, koliko je to uopte mogue - te, prema tome, ja nisam pod njihovom kontrolom, a niste ni vi."reviz je prekide: "To je samo jedno od ishodita, i ja sam sklon da ga prihvatim - moda samo iz puste elje. Kako stoji stvar s drugim?"Jednostavnije je i neizbenije. Ukoliko Druga zadubina postoji i ukoliko eli da ouva tajnu svog postojanja, onda je jedna stvar sasvim

ko ko smatra da ona jo postoji, ko pria o tome, ko o tome trubi po svoj Galaksiji, mora, na neki prefinjen nain, biti smesta uklonjen,ranjen. Nije li to i va zakljuak, venie?"reviz uzvrati: "Nije li to razlog, madam gradonaelnice, to ste me stavili u kuni pritvor? Da biste me zatitili od Druge zadubine?"Na izvestan nain. Do izvesne mere. Snimak vaih gledita, koji je Liono Kodel tako briljivo nainio, bie javno publikovan ne samo stoga dminusa i Zadubine ne bi bio prekomerno uznemiren vaom smenom govorancijom - ve i da ne bismo uznemirili Drugu zadubinu. Uko

oji, ne bih elela da njena panja bude usmerena na vas."Ko bi to rekao", ree Treviz s neuzdranom ironijom. "Mog dobra radi? Zbog mojih lepih smeih oiju?"rano se promekolji i, gotovo bez upozorenja, tiho se nasmeja. "Nisam ba toliko stara, venie, da ne bih bila svesna vaih lepih smeih osetak godina one bi, moda, mogle biti dovoljan razlog. Danas se, meutim, ni za milimetar ne bih pomakla da njih sauvam - ni preostali d

bi samo oi bile u pitanju. Jer, ukoliko Druga zadubina postoji, i ukoliko svoju panju usmeri na vas, sasvim je mogue da se na vamtaviti. U pitanju je i moj ivot, kao i ivot znatnog broja drugih daleko inteligentnijih i vrednijih osoba no to ste vi - da i ne pominjem planove kdugo pripremali."

Ah? Znai li to da, ipak, verujete da Druga zadubina postoji, im se tako paljivo odnosite prema mogunosti da izazovete njenu reakciju?"rano poloi ake ispred sebe na sto. "Razume se da verujem, vi savrena budalo! Da mi nije bilo poznato da Druga zadubina postoji, i da sem nosila onoliko predano i uspeno koliko sam to uopte mogla, da li bih uopte marila ta vi imate da kaete na tu temu? Da Druga zaduoji, da li bi imalo ikakvog znaaja vae telalisanje da ona postoji? Ve mesecima, pre no to ste s tim izili u javnost, nameravala sampim usta, ali nisam imala dovoljno politike moi da se bez rukavica obraunam s jednim venikom. Seldonova pojava podigla mi je ugled i mo - premda samo privremeno - i upravo u tom trenutku vi ste izili u javnost. Nisam ni aska oklevala; i sada sam spremna da vas bez imsti ili mikrosekunde oklevanja skratim za glavu - ukoliko ne budete spremni da postupite tano onako kako vam budem rekla.itav na razgovor, u doba noi kada bih daleko vie volela da sam u krevetu, i u dubokom snu, trebalo je da poslui da vas konano pripra

rujete kada vam budem rekla sve ono to sledi. elim, naime, da znate da je problem Druge zadubine - briljivo sam nastojala da ga vi v da mi daje dovoljno osnova i razloga da vas i bez sudske presude podvrgnem ispiranju mozga."reviz se napola podie sa svog sedita.


11/122

rano ga zaustavi "Ah, nita ne pokuavajte. Ja moda jesam samo jedna stara ena, kako bez sumnje sami sebi govorite, ali pre no to biste makar dotaknete bili biste mrtvi. Mladi ludae, moji nas ljudi sve vreme dre na oku."Treviz ponovo sede. Malo potom, ponovo prozbori, donekle drhtavim glasom: "To jednostavno nema smisla. Ukoliko zaista verujete dabina postoji, ne biste tako otvoreno o tome govorili. Ne biste sebe izlagali opasnostima do mere do koje tvrdite da se ja izlaem."Priznajete, dakle, da imam neto vie zdravog razuma nego vi. Drugim reima, vi verujete da Druga zadubina postoji, pa ipak o tome orite, jer ste budala. I ja verujem da ona postoji, i govorim o njoj otvoreno - ali jedino stoga to sam preduzela mere predostronosti. Poto

mu sudei, paljivo isitavali Arkadinu priu, sigurno ete se setiti da je govorila i o tome kako je njen otac izmislio neku spravu koju je onatalnim titom'. Sprava je sluila kao brana mentalnim moima kojima je Druga zadubina raspolagala. Sprava jo uvek postoji, i uspeli smo

eoj tajnosti, dalje usavrimo. Ova kua je, u ovom trenutku, u dovoljnoj meri zatiena od njihovog eventualnog eprkanja. Imajai sve tolite mi sada da vam saoptim kakav e biti va zadatak."

O emu se radi?"Va zadatak e biti da ustanovite da li je ono to oboje mislimo da je tano odista tano. Va e zadatak biti da ustanovite da li Druga zaduoji, i ukoliko postoji, gde se nalazi. To znai da ete morati da napustite Terminus i poete ni sama ne znam kuda - ak i ukoliko bi se na krajustaviti, kao to je ve bilo u Arkadino doba, da se Druga zadubina nalazila meu nama samima. To takoe znai da se neete moi vratiti s

ne budete imali da nam neto saoptite; a ukoliko ne budete imali nita da nam saoptite, neete se ni vratiti, i stanovnitvo Terminunjeno za jednu budalu."reviz odjednom stade mucati. "Ali kako u tragati za njima a da tu injenicu od njih sakrijem? Oni e se ve pobrinuti da uprilie moje ubistvo,e doneti nikakvo novo korisno saznanje."

Onda nemojte tragati za njima, naivno dete. Tragajte za neim drugim. Tragajte, svim srcem i duom, za neim drugim, ali ako tom prilikomih jednostavno stoga to se nisu potrudili da na vas obrate paznju - utoliko bolje! U tom sluaju, moete nam poslati izvetaj kodiranim i bertalasima; nagrada bi bila va povratak."Pretpostavljam da imate neto sasvim odreeno u vidu - ta bi bilo ono za im bih tragao?"Razume se. Poznajete li Janova Pelorata?"Nikad nisam ni uo za njega."Upoznaete ga sutra. On e vam rei za im ete tragati, i on sam poi e s vama u jednom od naih najmodernijih brodova. Poi ete saca - sasvim dovoljan rizik. I ukoliko ikad pokuate da se vratite, bez toliko potrebnog nam saznanja, razneemo vas u svemiru pre no ek pribliite Terminusu. Ovo bi bilo sve. Smatrajte na razgovor okonanim."na ustade, zaustavi pogled na svojim golim akama, a onda lagano navue rukavice. Zatim se okrenu prema vratima, na kojima se skoro isvie dvojica straara, drei oruje u rukama. Stavi postrance, napravie joj prolaz k vratima.

tigavi do vrata, ona se okrenu. "Ima jo straara napolju. Ne inite nita to bi ih moglo uznemiriti, jer biste nas u suprotnom mogli reiti ssvog tronog postojanja."Ali i vi biste bili lieni svih koristi koje od mene oekujete", odgovori Treviz, nastojei da to, uz poprilino napora, izgovori to je mogue opuRizikovaemo", odvrati mirno Brano, ravnoduno se osmehnuvi.

apolju je saeka Liono Kodel. "Sluao sam itav razgovor, gradonaelnice. Bili ste izvanredno strpljivi."A sad sam izvanredno Umorna. ini mi se da je dananji dan imao sedamdeset dva asa. Sada ti preuzmi itavu stvar."Razume se, ali recite mi... Da li je kua odista bila pokrivena mentalnim titom?"Ah, Kodele", odvrati Brano umorno. "Ti si bar razuman. Kakva je uopte bila mogunost da nas neko posmatra? Zar zaista zamilja dbina dri pod prismotrom sve, na svakom mestu, u svako doba? Za razliku od mladog Treviza, ja nisam romantina; kada bi oi i ubine bili svuda, ne bi li nas samo prisustvo mentalnog tita smesta odalo? Kad je ve o tome re, ne bi li ve sama njegova upotreba dalbini na znanje da postoji brana njenim moima - poto jednom ustanove da postoji mentalno neprozirno podruje. Nije li tajna postojanja

og tita - sve do trenutka dok ne budemo spremni da ga u punoj meri upotrebimo - znatno vrednija ne samo od jednog Treviza, ve i od tebdno? Pa ipak?"alazili se se u Kodelovom vozilu. Kodel je sedeo za upravljaem. "Pa ipak?" upita on.Pa ipak - ta?" odvrati Brano. "Ah, da. Pa ipak, taj mladi nije neinteligentan. U raznim prilikama, desetak puta, nazvala sam ga budalom smu pokazala gde mu je mesto - ali on to nije. Mlad je, i oito je mnogo itao romane Arkadi Darel, koji su ga i naveli da poveruje da je Gva kakvom je ona opisuje - ali ima hitar duh i teta je to emo ga izgubiti."

Znai, sigurni ste da se nee izvui?"Sasvim sigurna", odgovori Brano tuno. "Ipak, kako god uzeli, moda je i bolje tako. Nisu nam potrebni mladi romantiari koji e slepo jurine, moda sruiti sve ono to smo godinama gradili. Pored toga, posluie i odreenoj svrsi. Izvan svake je sumnje da e na sebe privue zadubine - ve samim tim to ne odustaje od miljenja da ona postoji i to ne prestaje da se bavi nama. I dok joj panja bude prikovana zas e, nadajmo se, zaboraviti. A moda bismo iz toga mogli izvui i veu korist no to bi nam donelo puko ostajanje izvan njihove panje. ZTreviza i bavei se njime mogli bi, nadajmo se, biti toliko neoprezni i otkriti nam se, stvarajui nam tako mogunost i dajui nam vremen

emimo za protivudar."Treviz, dakle, treba da na sebe privue munju."ranine usne se nabrae. "Ah! Metafora kakvu sam ba traila. On e biti na gromobran: primie udar na sebe, i nas zatititi od moguih po

A taj Pelorat... I on e se nai na mestu gde grom treba da udari?"

Mogue je da i on zaglavi. Ali tu nema pomoi."Kodel kIimnu. "Pa, znate kako je Salvor Hardin uobiavao da kae... 'Nikad ne dozvoli da te tvoje oseanje moralnosti sprei da uini ono'."Ovog asa nemam ba oseaj moralnosti", proguna Brano. "Imam samo oseaj da sam umorna do kostiju. Pa ipak? Mogla bih navesti pjudi koje bih radije izgubila nego Golana Treviza. On je pristao mlad ovek... I razume se, savreno je svestan toga." Rei joj zamree na uzatvori oi i zapade u lak san.


12/122

ORIAR

anov Pelorat bio je sedokos i lice mu je, u trenucima oputenosti, delovalo nekako ispranjeno. U stvari, gotovo se sve njegovo vreme i sasutaka oputenosti. Bio je prosene visine i teine, i po pravilu se kretao bez urbe i govorio razmiljajui o svakoj rei.os nijednom u ivotu ne bee napustio Terminus - to je ve samo po sebi bilo neuobiajeno, a pogotovo za nekog iz njegove profesije. m, nije bio naisto da li je zarad opsednutosti istorijom - ili uprkos bavljenja njome - postao izrazit kabinetski tip.

Opsednutost istorijom zaskoila ga je sasvim neoekivano, u petnaestoj godini, kada je, prilikom neke lake boljke, dobio na poklon jednu ktarim legendama. U njoj se prvi put susreo sa sveproimajuom temom koja je govorila o jednom svetu usamljenom i zabaenom - svetu nije bio ni svestan, iz jednostavnog razloga to za drugo nije ni znao.oljke nesta kao da bee rukom odnesena. U naredna dva dana uspeo je da knjigu proita tri puta, i da napusti postelju. Dan nakon toga pro

m raunarskom terminalu, u traganju za svakim zapisom koje je Univerzitetska biblioteka u Terminusu mogla imati o slinim legendama.pravo takve legende nastavie da plene njegovu panju i tokom mnogih godina koje e tek doi. Univerzitetska biblioteka u Terminusu bila j

u, dragoceni izvor, ali tokom godina, otkrio je sve brojne radosti to ih mogu doneti meubiblioteke pozajmice. uvao je u svom poseduje, putem hiperradijacionih signala, pribavio s najudaljenijih mesta - stigavi, tako, ak i do Ifnije.U meuvremenu postao je profesor drevne istorije i upravo se nalazio na svom prvom dopustu - prvom u trideset sedam godina; dopust jen milju da preduzme - prvi put da se otisne u svemir - putovanje do samog Trantora.Pelorat je bio savreno svestan injenice da je za jednog itelja Terminusa bilo krajnje neobino da nikad nije zakoraio u svemir. Razunog mu trenutka nije bila namera da se istakne na takav osobit nain. Jednostavno, kada god bi se naao u prilici da krene u svemir ispreakva nova knjiga, neka nova studija, tek iskrsla analiza. Onda bi on putovanje odloio sve dok nova tema ne bi bila do kraja isceena, prko je to bilo mogue, neki vlastiti podatak, zamisao ili pretpostavku itavoj planini sakupljenih injenica. Na kraju je jedino alio to putovtor nikad nije uspeo da ostvari.

Trantor je nekad bio prestonica prvog Galaktikog carstva. Predstavljao je carsko sedite tokom dvanaest hiljada godina, poto je, prethotonica jednog od najvanijih preimperijalnih kraljevstava - koje je, malo pomalo, svladalo ili na neki drugi nain apsorbovalo druga krtavi tako u Carstvo.rantor je bio grad - planeta, sav odeven u metalno ruho. Podatke o tome Pelorat je naao u delima Gala Dornika, koji je na Trantor prispeoog Harija Seldona. Dornikova knjiga o Trantoru bila je davno iscrpljena, i primerak koji je Pelorat drao u svom posedu lako se mogao prkoja je premaivala naunikove estomesene prihode. Uprkos tome, ve i sama pomisao da se od nje rastane mogla se kod istoriara iz

sku moru.Razume se, ono za im je Pelorat udeo, bar kada je Trantor bio u pitanju, bila je Galaktika biblioteka, koja je u doba Carstva (tada je noke biblioteke) bila najvea u itavoj Galaksiji. Trantor je predstavljao prestonicu najveeg i najmnogoljudnijeg carstva koje je ljudska rasa ikae to jedinstven planetarni grad, sa stanovnitvom koje je znatno premaivalo cifru od etrdeset milijardi dua, i u njegovoj Biblioteci steklo seedstavljalo izraz stvaralakih (i ne ba uvek stvaralakih) pregnua oveanstva - punu sumu njegovih saznanja. Sve je to bilo kompjuterizosloen nain da su bili potrebni vrsni strunjaci da bi se uopte moglo rukovati raunarima.

Meutim, to je bilo najvanije, Biblioteka je ostala poteena svih razaranja. Pelorat se nije mogao oteti oseanju zadivljenosti kada je godiljao. Kada je, pre skoro dva i po stolea, Trantor najzad pao i bio opljakan, proao je kroz uasna razaranja - uasna do te mere da jekom jadu i propasti bilo naprosto nepodnoljivo ak i sluati; pa ipak, Biblioteka je preivela, ostavi pod zatitom (tako su kazivale prienata, koji su iznali izvanredno domiljata oruja da je odbrane. (Neki su ipak mislili da je navodno portvovanje studenata predstavljalo tantino iskrivljavanje injenica).U svakom sluaju, Biblioteka je uspela da opstane tokom itavog razdoblja pustoenja. Ebling Mis je, tragajui za Drugom zadubinom ivi njen poloaj, svoj rad obavio u jo uvek netaknutoj Biblioteci, sred jadnih, ruevnih ostataka grada (u skladu sa pripoveu u koju

ubine predano verovali, mada su se istoriari prema njoj uvek odnosili sa skepsom). Pripadnici triju narataja Darelovih - Bejta, Toran i vili su, svako u nekom posebnom trenutku, na Trantoru. Medutim, Arkadi nikad nije bila u samoj Biblioteci, i od njenog vremena Biblioteka

a nikakvog odjeka u galaktikoj istoriji.Niko meu iteljima Zadubine nije bio na Trantoru tokom poslednjih stotinu dvadeset godina, ali nije bilo nikakvog razloga da se sumnjaoteka i dalje postoji. Ve sama injenica da se o njoj nita nije ulo predstavljala je najpouzdaniji dokaz da je jo bila u ivotu. Jer, njeno ugurno bi izazvalo kakvu - takvu buku.Biblioteka je sada bez sumnje predstavljala anahronizam, arhaini preostatak prolosti - bila je to ve u doba Eblinga Misa - ali upravo jnica koja ju je inila toliko privlanom. Pelorat bi s uivanjem trljao ruke svaki put kada bi mislio o staroj, ve ozbiljno demodiranoj Biblioteciarija i demodiranija bila, to su vei izgledi bili da e u njoj pronai ono za im je tragao. esto je, sanjarei, video sebe kako ulazi u Bibana daha pita: "Da nije, kojim sluajem, Biblioteka osavremenjana? Da niste sluajno bacili stare trake i kompjuterske zapise?" I uvek bi zmu prastari, pranjavi bibliotekar odgovara: "Kakva je nekad bila, Profesore, takva je i danas."

A sada, njegovi su snovi bi li na putu da se ispune. Sama gradonaelnica se potrudila da ga u to uveri. Istina, nije mu bilo jasno kojim sestila o njegovom radu. Mnogi od njegovih radova ostali su tokom niza godina neobjavljeni. Veoma mali broj njegovih radova inio se pogovljivanje, a i ono to je objavio jedva da je ostavilo nekog traga. Pa ipak, ini se da se nije zalud govorilo da Bronzana Brano zna sve to seerminusu, i da joj oko dospeva i do najzabitijih budaka. Pelorat je gotovo bio sklon da u to poveruje, ali tako mu svega, zato u tom sluaju na vanost njegovog rada i makar ga u najskromnijoj meri finansijski potpomogla?o svemu sudei, pomisli on sa nesputanom gorinom, Zadubina je svoj pogled vrsto usmerila iskljuivo prema budunosti. Drugo carstvo ina obuzimala ju je do sri. Nije bilo ni vremena ni elje da se zaviri u prolost - a usamljeni pojedinci koji su to inili delovali su razdraujue.ta vie, delovali su budalasto, ali on, jednostavno, to nije mogao od sebe odagnati. A moda je tako bilo i bolje. Mogao je na taj nain itavu agu navaliti samo sebi na plea, siguran da e doi dan kada e ga konano prihvatiti kao velikog Pionira Nezaobilaznog.o je, razume se, znailo (bilo je u njemu previe intelektualnog potenja da bi odbio da to prizna) da je i on sam obuzet budunou - bude mu konano doneti priznanja, i u kojoj e biti izjednaen sa samim Harijem Seldonom. Zapravo, ak e ga i nadvisiti - jer, kako bi noza jasne hiljadugodinje budunosti uopte mogla meriti sa izvlaenjem iz zaborava izgubljene prolosti stare dvadeset pet milenijuma?

Gradonaelnica je rekla da e to biti prvog dana posle nove pojave Seldonove prikaze. To je, odista, bio jedini razlog to se i Pelorat zainteovu Seldonovu krizu - koja je ve mesecima zaokupljala svakog pojedinca na Terminusu i, zapravo, gotovo itavu Federaciju.Njemu, lino, inilo se savreno beznaajnim pitanje da li e sedite Zadubine ostati ovde na Terminusu ili e se premestiti negde drugde

je kriza bila razreena, i dalje mu je ostalo nejasno koje je stanovite Seldon zagovarao; nije bio siguran, ak, da je predmet spora uomenut.lo mu je dovoljno da se Seldon konano pojavio, i da je dugooekivani dan osvanuo.ek je bilo prolo dva asa popodne kada se jedno vozilo zaustavilo na putu ispred njegove donekle zabaene kue u uem predgrau Termirata na vozilu su se otvorila i jedan oficir u uniformi Bezbednosti izie iz njih. Iza njega pojavi se neki mladi ovek, u pratnji dvojice straara.

protiv svoje volje Pelorat se oseti impresioniranim. Ne samo to je gradonaelnica poznavala njegov rad, ve mu je, oito, pridavala iost. Osoba koja je trebalo da mu bude saputnik prispela je u pratnji poasne strae; trebalo je da upravlja brodom koji mu je bio dklasnim brodom. Odista, bilo je to veoma laskavo. Veoma...


13/122

eloratov domoupravitelj otvori kapiju. Mladi ue, a dvojica straara postavie se s obe strane kapije. Osmotrivi kroz prozor, Pelorat vide dao napolju, i da jo jedno vozilo pristie. Dodatna poasna pratnja!rilino zbunjujue!n se okrenu i u sobi ugleda mladia; iznenaden, on ga prepoznade. Viao ga je ve ranije tokom holografskih predstava. Onda mu se obrate, onaj venik... Treviz!"

Golan Treviz. U pravu ste. A vi ste profesor Janov Pelorat?"Da, da", odgovori Pelorat. "Da li ete to vi..."Tako je, biemo saputnici", odgovori Treviz ukoeno. "Odnosno, tako su mi bar rekli."Ali vi niste istoriar."Ne, nisam. Kao to i sami rekoste, ja sam venik. Politiar.""Da... Da... Ali o emu ja to razmiljam? Ja sam istoriar, prema tome za drugim nema ni potrebe. Vi sigurno umete da upravljate sveom?"

Da, prilino sam vet u tome."Pa, to je upravo ono to nam treba. Sjajno! Bojim se, meutim, da ne spadam meu one vae praktine mislioce, mladiu, te, ako ste vi jeda

stavljaemo odista skladan par."reviz uzvrati: "U ovom asu nisam ba obuzet savrenou vlastite sposobnosti miljenja, ali ini mi se da nemamo drugog izbora do da poudemo skladan par."Nadajmo se, u tom sluaju, da u biti u stanju da prevaziem svoju nelagodnost u odnosu na svemir. Znate li, venie, da jo nikad nisam

mos? Ja sam vam pravi pravcati puzavac - ini mi se da se to tako kae. Ali da popijete olju aja? Rei u Klodi da nam pripremi neto. o se ja u te stvari razumem, ini mi se da e jo potrajati pre no to krenemo. Razume se, spreman sam da smesta krenemo. Imam svebno za obojicu. Naa gradonaelnica je bila izvanredno predusretljiva. Zadivljujua je prosto tolika njena zainteresovanost za ovaj projekat."reviz upita: "Znai, znali ste o svemu ovome? Koliko dugo?"Gradonaelnica me je pozvala" (on se lako namrti, kao da pokuava da izvede preciznu raunicu) "pre dve, moda tri nedelje. Bio sam o, poto mi je konano sasvim jasno da u imati kao saputnika pilota a ne nekog istoriara, oaran sam, mladiu, to u vas imati kraj sebe."

Pre dve, moda tri nedelje", ponovi Treviz, pomalo zbunjeno. "Znai, bila je u pripravnpsti sve ovo vreme. A ja..." Glas mu zamre.zvinite?"Nita, profesore. Imam ravu naviku da mrmljam sam za sebe. Imaete priliku da se na to naviknete, ukoliko nam se putovanje odui."

"Hoe. Hoe", odgovori Pelorat vukui svog gosta prema obedovaonici, gde je njegov domoupravitelj ve posluio aj. "Bez ikakvihonaelnica je rekla da moemo ostati koliko god budemo eleli i da je itava Galaksija pred naim nogama; povrh svega, da se moemo os

ove Zadubine gde god se budemo nali. Rekla je, razume se, i da treba da budemo razumni. Toliko sam joj mogao obeati." On se prmeja i protrlja ruke. "Sedite, dragi moj mladiu, samo sedi te. Moda nam je ovo, znate, za dugo vremena, poslednji obed na Terminusu."reviz sede. Zatim upita: "Profesore, imate li nekog od porodice?"mam jednog sina. Zaposlen je na univerzitetu Santani. Hemiar je, ili neto poput toga. Ostao je uz svoju majku. Ona i ja ve dugo ne ivimo ao to vidite, nemam nikakvih obaveza, nikoga iji bih ivot stavio na kocku. Verujem da ni vi nemate nikoga - posluite se sendviime."

Nikoga, bar trenutno. Nekoliko ena. Tek tako, dou i odu.""Da. Da. Izvanredno, kad se tako sredi stvar. Zaista izvanredno, naroito kad shvatite da te stvari ne morate uzimati ozbiljno... Nemate postavljam?"Nemam."Odlino! Znate, u divnom sam raspoloenju. Malo sam se zbunio kad ste uli. Priznajem to. Ali smatram da ste izvanredni. Ono to mi je pmladost i zanos i neko ko ume da se snae u Galaksiji. Znate, na je zadatak da tragamo. Bie to nesvakidanja potraga." Na Peloratovomu tihom glasu ukaza se neobina razdraganost, a da se ni izraz ni intonacija nimalo nisu izmenili. "Pretpostavljam da ste sa svime upoznati?

revizove se oi suzie. "U vezi s nesvakidanjom potragom?"Da, upravo tako. Biser najvee vrednosti skriven je negde na nekom od desetina miliona naseljenih svetova u Galaksiji, a o mestu gde s

mo samo najbleu predstavu. Uprkos svemu, bie to neverovatan zgoditak ukoliko uspemo da ga pronaemo. Ukoliko nas dvojica u tome mladiu - trebalo bi da kaem Trevize, jer ne bih eleo da se ponaam pokroviteljski - naa e imena iveti stoleima, sve do kraja vremena

Zgoditak o kojem govorite... taj biser neprocenjive vrednosti..."Ponaam se kao Arkadi Darel - znate tu spisateljicu - kada je govorila o Drugoj zadubini, zar ne? Nije ni udo da izgledate tako zabezrat povi glavu unazad kao da namerava da se gromko nasmeje, ali se samo jedva primetno nasmei. "Ne, nije to nita do te mere gno, uveravam vas."reviz upita: "Ako ne govorite o Drugoj zadubini, profesore, o emu onda govorite?"elorat se iznenada uozibilji, a onda ree gotovo izvinjavajui se: "Ah, znai da vam gradonaelnica ipak nije rekla? Ba udno. Proveo sam i se na vladu, zbog njene nesposobnosti da shvati moj rad, a sada se gradonaelnica Brano pokazala toliko plemenitom."Da", odgovori Treviz i ne pokuavajui da ukloni prizvuk ironije iz svog glasa, "ona je ena koja izvanredno krije svoje filantropske porive, ami nita rekla o svemu o emu priate."Znai, nisu vam poznata moja istraivanja?"Nisu. Izvinjavam se zbog toga."Nemojte se izvinjavati. Sve je u najboljem redu. Nisam ba dizao veliku buku oko svega toga. Pa, dozvolite mi onda da vam kaem. Vi i ja po

ganje - s izvrsnim izgledima da je i pronademo - za Zemljom."0.e noi Treviz je veoma loe spavao.ve vreme batrgao se u zatvorskoj eliji koju je ona stara ena sagradila oko njega. I nikako mu nije uspevalo da pronae nain da iz nje izieTrebalo je da poe u izgnanstvo i tu nije bilo pomoi. Bila je ledeno neumoljiva i ak se nije ni potrudila da prikrije neustavnost svoga delanio na svoja prava kao venik i graanin Federacije, ali ona na njih nije obratila ni zericu panje.evo sada tog Pelorata, udnog starog univerzitetlije koji kao da je imao neko svoje mesto u svetu kome uopte nije pripadao, gde mu kazujetraiva stara gospa ve nedeljama predano i postojano obavljala pripreme za sve ovo.aista se oseao kao 'junoa', kako ga je izvolela da oslovi.rebalo je da poe u izgnanstvo sa jednim istoriarem koji nije prestajao da ga oslovljava sa 'dragi moj mladiu', i koji je, po svemu sudei, sti to e otpoeti svoje galaktiko traganje za - Zemljom?ako mu Mazgovljeve babe, ta li je samo trebalo da znai ta Zemlja?rebalo je da pita. Oh, pa da! Postavio je to pitanje istog trenutka kada je njeno ime bilo spomenuto.pitao je: "Izvinite, profesore, ali ja sam potpuna neznalica to se tie vaeg predmeta i nadam se da vam nee smetati ukoliko vas zamol

snite na najjednostavniji nain ta je zapravo Zemlja?"Pelorat se ozbiljno zagleda u njega, dok su sekunde lagano promicale. Napokon odgovori: "Zemlja je planeta. Prvobitna planeta. Ona na moj mladiu, ljudska rasa prvi put pojavila."


14/122

reviz razrogai oi. "Prvi put pojavila? A odakle?"Niotkuda. Re je o planeti na kojoj se oveanstvo, tokom dugih evolucionih procesa, razvilo iz niih ivotinjskih redova."reviz se za trenutak zamisli, a onda odmahnu glavom. "Ne shvatam ta hoete da kaete."raz zbunjenosti nakratko minu Peloratovim licem. On proisti grlo i ree: "Postojalo je doba kada na Terminusu uopte nije bilo ljudskih bia.

mo doli i naselili se sa drugih svetova. Pretpostavljam da vam je to poznato?"Da, naravno", uzvrati Treviz nestrpljivo. Ila mu je na ivce iznenadna sagovornikova potreba da izigrava prosvetitelja.Odlino, onda. To se odnosi i na sve druge svetove. Anakreon, Santani, Kalgan - sve redom. Svi su oni, u nekom trenutku u prolosti, bili ute

su na njih stizali sa drugih svetova. To se odnosi i na sam Trantor. Verovatno je bio velika metropola tokom dvadeset hiljada godina, ali p

Gle, a kakav je bio pre toga?"Pust. Ili, barem, nije na njemu bilo ljudi."U to je teko poverovati."pak je istina. Stari zapisi svedoe o tome."Odakle su, onda, prispeli prvi stanovnici Trantora?"

Niko to pouzdano ne zna. Postoji na stotine planeta koje za sebe tvrde da su bile naseljene u maglovito doba duboke prolosti; njihovi itelji ne pripovesti o nainima na koje su prvi doljaci na njih prispeli. Istoriari, medutim, odbacuju takve skaske, sve vreme bistrei Pitanje Porekta to znai? Nikad nisam uo za tako neto."To me nipoto ne iznenauje. Danas to ba nije popularan istorijski problem, priznajem to, ali u jednom razdoblju tokom opadanja Carstva ntelektualaca ozbiljno se pozabavio njime. Salvor Hardin ga samo kratko pominje u svojim memoarima. Re je o pitanju identiteta i polo

ete na kojoj je sve zapoelo. Ako bacimo pogled unazad kroz vreme, videemo kako se oveanstvo sa najmlaih naseljenih svetova pomim, pa ka jo starijim, sve dok se konano ne usmeri na samo jednu planetu - onu prvobitnu."reviz za trenutak pomisli da postoji oigledna praznina u prikazanoj shemi. "Nije li ipak mogue da postoji vei broj prvobitnih planeta?""Nikako. Sva ljudska bia, irom Galaksije, porod su jedne jedinstvene vrste. A jedna jedinstvena vrsta nije mogla nastati na nekoliko eno."

Kako to znate?"Pre svega..." Pelorat dodirnu kaiprst leve kaiprstom svoje desne ake, kao da eli bolje da razmisli o onome to je izvan svake sumnje tre dugako i sloeno izlaganje. A onda spusti obe ruke i ree savreno ozbiljnim glasom: "Dragi moj mladiu, dajem vam svoju najasniju re.reviz se utivo nakloni i ree: "Profesore, ni u snu ne bih u nju posumnjao. Postavimo, stoga, stvar ovako: to to postoji jedna prvobitna pli da ih ne bi moglo postojati na stotine koje tee da za sebe prisvoje takvu poast?"

Ne samo da bi mogle postojati, ve uistinu postoje. Ali nijedna od tih stotina planeta koje trae da im se prizna prvobitnost ne odaje ni najmna njoj postojala protohipersvemirska zajednica, a da i ne govorimo o tragovima Ijudske evolucije iz niih organizama."

Sledstveno tome, elite da kaete da postoji prvobitna planeta, ali da, iz nekog razloga, ne postavlja pitanje svog prioriteta?"Pogodili ste posred mete."sad kreete u potragu za njom?"

Obojica kreemo. To nam je zadatak. Gradonaelnica je ve sve uredila. Vi ete odvesti na brod na Trantor."Na Trantor? Ali Trantor nije prvobitna planeta. Maloas ste to sami rekli."Razume se da nije. Zemlja je ta planeta."Pa onda, zato mi ne kaete da odvezem brod do Zemlje?"Oigledno je da nisam bio dovoljno jasan. Zemlja je mitsko ime. Utemeljena je u drevnim legendama. Znaenje tog imena nita nam pouzje, ali nam je taj dvosloni sinonim najpogodniji da oznaimo 'prvobitnu planetu ljudske rase'. Meutim, sasvim je nepoznato koja je tena planeta u kosmosu koja zaslueno nosi ime

Documents

Na Rubu Zaduzbine Asimov Isak