Branko Bokovi

Naseljavanje Vraana u Metohiji, njihov progon i rastur

Izvor: "Stanovnitvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa meunarodnog naunog skupa odranog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Poloaj Vrake

Vraka je predeo u Arbaniji, severno od Skadra, izmeu ogranaka Prokletija i Skadarskog jezera. Kroz nju protie reica Vraka, koja se uliva u Skadarsko jezero. U njoj su tokom 19. veka obrazovana sela: Ra, Kule, Stari ili Vezirov Bori, Mladi ili Muhtarov Bori sa zaseokom Kotrobudan, Gril i Omara sa zaseocima Turajlija i Begove ili Kranjske kue. U svim ovim selima ivelo je iskljuivo slovensko stanovnitvo pravoslavne veroispovesti. Vraki gravitiraju susedna sela Kamenica, koju su Vraani koristili kao odskonu dasku za prelazak u Zetu i Crnu Goru, i Derignjat (juno od Skadra ispod brda Brdice) u kojima je bilo pored srpskog i arbanakog stanovnitva.[1]Predeo Vrake se nalazi u oblasti Koplika, srednjovekovnog Pilota, kojim su vladali Dukaini, a njeni stanovnici su se nazivali Dukaincima. Kroz Vraku je prolazio srednjovekovni karavanski put od Danja na uu Drima u Jadran u unutranjost Balkana.[2] Sredite Vrake je s kraja 19. i poetkom 20. veka bilo selo Mladi Bori u kojem je sedite optine i andarmerije, vraanska crkva i kola.

Na Prokletijama iznad Vrake iveli su arbanaki Malisori, katolici, koji su sebe nazivali Dukaincima. iveli su na neplodnom zemljitu, skoro su nezainteresovani za zemljoradnju, a bavili su se stoarskom privredom. Organizovani su bili u plemenskim zajednicama, objedinjenim u sedam barjaka: oi, alje, Danje, Nikaj, Marturaj, Gurakue i Putje. U ravnici prema Skadru nastalo je selo toj od doseljenih crnogorskih muhadira iz Nikia, Spua, Podgorice i Zete 1880. godine (oko 200 kua). Pored obale Skadarskog jezera, a u ataru Vrake nalazila su se imanja Krajinjana iz Krajine na Rumiji sa pet-est kuica, arbanakih muslimana, koji su bili u stalnoj zavadi sa arbanakim katolicima iz Malesije, pa su zato ustupili imanja pod zakup Vraanima i iselili se za Krajinu.[3]Poreklo savremenih Vraana

Najezdom Turaka u 15. veku plodna ravnica Vrake je postala poprite borbi i seoba iz nje u planinske predele Crne Gore i Brda. Njeno se stanovnitvo proreivalo, tako da je krajem 17. i poetnom 18. veka skoro iezlo. No, postojao je nekakav kontinuitet ivljenja u njoj, jep su savremeni Vraani doseljeni poetnom 19. veka, zatekli u svakom selu po tri-etiri ifijske kue, naputene od ifija, trone, bez patosa i plafona ili malim prozorima. Radna zemlja je bila prerasla u utrinu i panjake.[4]Savremeni rodovi doseljavaju se u Vraku od poetna 19. veka iz stare Crne Gore, Zete i Crnogorskih brda i taj proces traje punih ezdeset godina. Rodoslovi doseljenih Vraana i njihova kazivanja od poetka 20. veka, lica koja su doivela duboku starost i seali se doseljavanja svog i drugih rodova, upuuju na takav zakljuak.[5] Uzroci njihovog raseljavanja i doseljavanja u Vranu je siromatvo, glad za zemljom, neslaganje i sukob sa vlau, a najvie zbog "dugovanja krvi". Ovi poslednji su prilikom naseljavanja u Vraki menjali dotadanje prezime.

Naseljavanje Vrake zapoelo je 1810-13. godine, kada je izmeu skadarskog vezira i crnogorskog vladike Petra Prvog Njegoa uspostavljeno prividno primirje, zbog prodora francuske vojske na Balkan i istonu Evropu. Tom prilikom skadarski vezi p je doputao naseljavanje Crnogoraca i Brana u zetsku ravnicu, koja se nalazila pod turskom vlau. Doseljene porodice u Zeti prelazile su u okolinu Skadra i naseljavale Vraku. Prve porodice su se naselile u selo Ra (Vujaii, Pelevii, a potom Ceklii, Martinovii i Senii) i Gril (urevii). Do 1920. godine naselilo se u Vraku tridesetak porodica. Iz njih se do 1934. godine rodilo etiri generacije. Poslednji su se doselili Brajovii, na neto pre njih (1861) Reetari. Od njih su u Vraki roene dve generacije (do 1934). Porodice su se mnoile i prerastale u rodove i bratstva u bliskom srodstvu. Izmeu 1900. i 1933. godine u Vraki i u susednoj Kamenici i neto udaljenijem Derignjatu zabeleeno je 59 rodova. Pominjemo ih prema redosledu brojnosti porodica.

Matanovii su doli u Vraku iz sela Krajnjeg Dola u ekliima. Pripadaju irem bratstvu Kaluerovia.[6] ive u Starom i Mladom Boriu i u Grilu.

Pelevii su poreklom sa Peleva Brijega u Bratonoiima. Dva brata Simo i Ceko dolaze iz Bratonoia u Zetu, u selu Golubovcima, gde ostaje Ceko (od njega su tamonji Cekovii), a Simo odlazi za Vraku oko 1920. godine.[7] Simovo potomstvo ivi na begovskom imanju u selu Rau, a zatim na kupljenoj zemlji u selu Mladom Boriu.

Krstovii dolaze u Vraku i Derignjatu iz Hota, a ima ih u Zeti i u Limljanima u Crmnici.[8] etiri brata Krstovia iz Derignjata vre uoi seobe (1934) osvetu i sklanjaju se u Zetu. Njihove porodice se sele za Vraku. Njima se posle tri godine prikljuuju odbegli Krstovii, poto im je oprotena krv. ive u Grilu, Omari i Mladom Boriu.

Martinovii su doli u Vraku iz sela Bajica kod Cetinja. Lazar Simov Martinovi dolazi sa etiri sina sredinom 19. veka u Zetu, a iz Zete u Vraku, u selo Ra. U Vraki se raa tri generacije (do 1934. godine). Iz Raa se sele na kupljena imanja u Mladom i Starom Boriu.

Brajovii su doli u Vraku iz istoimenog bratstva i predela u Bjelopavliima. Zvali su ih jo i Radiiima. iveli su u selu Grilu.

Mikulii dolaze u Vraku iz Bjelica, sela Mikulia, iz bratstva Vujovia.[9] Naputaju Bjelice zbog dugovanja krvi, pa zato menjaju bratstveniko prezime i prozovu se po selu iz kojeg su doli. ive u selu Mladom Boriu i Omari, kao i u susednoj Kamenici.

Baanovii su doli u Vraku iz Pipera. Po jednom Predanju su iz Stijene Piperske iz bratstva Boovia, a po drugom iz sela Crnaca iz bratstva Boovia, nesrodnog sa onim iz Stijene Piperske, to je verovatnije.[10] ive u selu Mladom Boriu i Kulu.

Roganovii dolaze u Vraku iz Progonovia u Ljeanskoj nahiji, a daljim su poreklom iz Malocuca. Iz Progonovia Mirko Roganovi sa sinovima Vojinom i Petrom dolazi u Vraku. Naselili su se u selo Ra na begovskoj zemlji kao ifije. Njihovo potomstvo se proirilo i u selo Kule.

Ajkovii su doli u Vraku iz Zete. Prva porodica Ajkovia koja dolazi u Vraku se ugasila. Kasnije doseljeni Ajkovii pripadaju poslednjim doseljenicima u Vraku. iveli su u selu Grilu i u Derignjatu ispod Brdice.

Reetari dolaze u Vraku iz Novog Sela u Bjelopavliima, a daljim su poreklom iz Konavlja. Pero Reetar sa enom iz bratstva Kadijia i etiri sina bei da bi sauvao brak, jep su svi Kadijii, ukljuujui i udate ene iz tog bratstva, prognati iz Crne Gore, kao odmazda za ubistvo knjaza Danila 1861. godine od strane Todora Kadijia, ive u selu Kulu.

Ceklii dolaze u Vraku iz eklia, kao Matanovii, ali su se odrekli tog prezimena. ive u selu Rau, a zatim na kupljenoj zemlji u Omari.

Senii dolaze u Vraku iz Bjelica, sela Predia, a potiu od bratstva Arbamovia. Menjaju prezime zbog "duga u krvi". Zovu se jo Galianima ive na begovskoj zemlji u selu Rau, a zatim na kupljenoj zemlji u Mladom Boriu.

urevii su poreklom iz Pua, sela Maoa u Ublima. Preci prvo dolaze u Zetu. Jedan ogranak prelazi u Vraku od kojih su urevii. ive u Grilu i Boriu.

inovii su doli u Vraku iz sela inovia, plemena Kosijera, kod Cetinja. Potiu iz bratstva Latkovia.[11] Uzrok naputanja Kosijera je "dug u krvi", zbog ega menjaju prezime po selu iz kojeg su doli. ive u selu Starom Boriu i Grilu.

Vuii su daljim poreklom iz Bajica kod Cetinja, odakle su potisnuti kao starinci. Promenili su prezime. Naseljavaju se u Crnogorsku Krajinu, predeo estana, selo Dragaevica.[12] Jedan ogranak se seli u Vraku i ivi u selu Omari.

Krkotii dolaze u Vraku iz sela Beri u Ljeanskoj nahiji iz istoimenog bratstva. ive u selu Omari i Mladom Boriu.

Zlatiani su poreklom iz sela Zlatice u Kuima, po kojoj su uzeli prezime u Vraki. Dolaze zbog "krvi" otac sa dva sina. Naseljavaju se u selo Stari Bori, a potomstvo se iri u selo Gril.

Peovii su ogranak bratstva Matanovia iz eklia. Njihov predak Peo vratio je "krv" i prebegao u Zetu. Od njega je u Zeti nastalo brojno bratstvo. Jedan ogranak iz Zete preseljava se u Vraku, selu Omari. Tri generacije su roene u Vraki.

Mrenovii su poreklom iz okoline Krstaca u Pivi odakle prelaze u Zetu, a iz nje u Vraku, selu Mladom Boriu.[13]Popovii (Dambarii) su poreklom iz Kua od istoimenog bratstva. Dolaze prvo u Zetu a iz nje u Vraku, selo Gril i u susednu Kamenicu.

Lambulii su doli u Vraku iz Zete. ive u selu Grilu.

Krakovii su daljim poreklom iz Bjelica, odakle se sele u predeo estana na Rumiji, potom silaze u Zetu, a iz nje u Vraku. ive u selu Omari.

Kavarii su poreklom iz Ceklina odakle prelaze u Zetu, selo Ponari, odakle jedan ogranak prelazi u Vraku. ive u Mladom Boriu.

Pejovii dolaze u Vraku iz Ceklina, selo alci. ive u selu Mladom Boriu.

Rackovii su poreklom iz sela Beri u Ljeanskoj nahiji, gde ih i sada ima.[14] Dolaze u Vraku, u selo Ra.

uretii dolaze u Vraku iz Zete. Roakaju se sa Ajkoviima iz Vrake i Derignjata. ive u Mladom Boriu.

Banjovii su doli u Vraku iz Kua, predela Bioa, gde ih ima u vie sela. [15] ive u selu Girlu.

Vukevii dolaze u Vraku iz Ljeanske nahije gde je ovo bratstvo vrlo brojno i razgranato. ive u Starom Boriu.

arii su doli u Vraku iz sela Gostilja u Bjelopavliima. Daljim su poreklom iz eva.

Majii su iz Zete doli u Vraku, u selu Kulu i u susednoj Kamenici.[16]Nikii potiu iz Kua iz bratstva Vujoevia.[17] Prvo se doseljavaju u Dajbabama u Zeti, kada i rod Senia iz Bjelica sa kojim su se zbratimili, jep su Senii osvetili jednog Nikia. Otuda njihovo roatvo po "puci", a ne po krvi.[18] U Vraku, selu Omari, dolaze poetkom 19. veka, gde se poela raati peta generacija (do 1934. godine).

Peukii su poreklom iz Ljeanske nahije, selo Gradac[19]odakle dolaze u Vraku, selo Kule.

Pelii dolaze u Vraku, selo Kule, iz Zete, a daljim su poreklom iz Hercegovine.

Radinovii su poreklom iz Bjelica, sela Predia, od bratstva Abramovia. Roaci su sa Seniima u Vraki. Zbog "duga u krvi" naputaju 1819. godine Bjelice i odlaze za Podgoricu, iz nje u Zetu, a iz Zete u Vraku. ive u selu Rau.

Raievii dolaze u Vraku iz sela Bajica kod Cetinja iz bratstva Martinovia. ive u selu Omari.

Radusinovii su doli u Vraku iz sela Buronja u Ljeanskoj nahiji. ive u Starom Boriu i susednoj Kamenici.

Stajkii su rod iz bratstva Radusinovia iz sela Buronja u Ljeanskoj nahiji. Menjaju prezime po udovici Staki iji je suprug ubijen i osveen. ive u Starom Boriu.

abanovii su, kao i Stajkii, rod iz bratstva Radusinovia, doseljeni u Vraku iz sela Buronja. ive u Starom Boriu.

Stankovii (Sutonii) su doli u Vraku iz Crmnike nahije, sela Sotonia ili Sutonia, po kojem su stekli drugo prezime. Potiu iz ireg bratstva Rasalia.[20]Uskonovii su poreklom iz Ljeanske nahije, sela Korneta.[21] Jedan rod dolazi u Vraku i ivi u selu Rau.

unjevii su daljim poreklom iz Velestova, iz nekadanjeg sela Beia. Od doljaka iz ovog sela nastalo je bratstvo Beia u Zeti. Jedan rod ovog bratstva prelazi iz Zete u Vraku i ivi u selu Pulu pod novim prezimenom - unjevii.

Babii dolaze iz Ljekopolja u susedstvu Vrake, selo Kamenicu i u njoj ive.

Markovii-Bjelanovii su doli u Vraku iz Ljeanske nahije selo Gradac. ive u selu Rau, gde su roene dve generacije.

Markovii su doli u Vraku iz Stijene Piperske iz ireg bratstva Lazarevia.[22] Zadravaju prezime. ive u selu Omari.

Andrijevii dolaze u Vraku iz estana. Prozvali su se po doljaku Andriji. Daljim su poreklom iz Bajica kod Cetinja. Roakaju se sa Vuiima u selu Omari, u kojem i oni ive.

Gaovii dolaze u Vraku iz Bjelica. Roakaju se sa Seniima u Vraki. ive u selu Grilu.

Gorovii potiu iz sela Beri u Ljeanskoj nahiji iz bratstva Krkotia kojih ima i u Vraki. ive u selu Omari.

Dragovii dolaze u Vrau iz Bjelopavlia iz istoimenog bratstva. ive u Omari.[23]Kontii su doli u Vraku iz sela Povije u Pjeivcima. ive u Starom Boriu.

Milogorii dolaze u Vraku iz Zete, a daljim su poreklom iz Hercegovine.

Radikovii su doli u Vraku iz Ceklina. etiri brata se vraaju i nastanjuju u Zeti, a peti ostaje u selu Grilu od kojeg su nastale tri generacije u Vraki.

Radovii su doli u Vraku iz .Ljeanske nahije, sela titara. ive u selu Grilu.

Uliii se doseljavaju u Namenicu iz sela titara u Ljeanskoj nahiji. Roakaju se sa Radoviima iz sela Grila.

Sekulii dolaze u Vraku iz Bjelopavlia, istoimenog bratstva i sela. ive u Starom Boriu.

Camnii su doli u Vraku iz okoline Bijelog Polja. ive u selu Omari.

oi su daljim poreklom iz okoline Skadra. Krajem 15. veka njihov predak dolazi u Ljubotin. Od njega nastaje bratstvo o (od arbanake rei ok, to znai drug). Jedna porodica prelazi u Vraku, zaviaju svojih predaka. Potomstvo ivi u Mladom Boriu.[24]Lukaevii-Kasovii dolaze u selo Kamenicu iz Zete, sela Vranja.

orovii su poreklom iz Zete, sela Balabana. Jedna porodica se naselila u Vraku, ali se 1925. godine vratila u raniji zaviaj.

Vujaii vode poreklo iz istoimenog bratstva iz Crmnice, predela Zapadnog Podgora, sela Ovtoia.[25] Jedan rod se seli u Zetu i u Hote. Iz Hota jedna porodica prelazi u Vraku (selo Ra), ali je naputa 1907. godine zbog "dugovanja krvi" i naseljava se u Zeti.

Vraanski rodovi su imali u svom sastavu od jedne do 20 porodica, ali je vie porodica ivelo zajedno u tzv. zadubini kuama sa zajednikom imovinom i ekonomijom, a kojima su pripadali od dva do tri kolena.[26] Podela zadruge se smatrala tragedijom. Zato su se nastankom nesporazuma u zadruzi angaovali prijatelji, kumovi i komije da bi izvrili umir.[27]I. S. Jastrebov u svom putopisu iz 1869-70. godine navodi pravoslavne Srbe koji pripadaju dvema skadarskim crkvama. U njih ubraja i vernike iz sela i zaseoka Vrake: Vezirov (Stari) Bori - 9 kua. Muhtarov (Mladi) Bori - 20 kua, Gril - 20 kua, Omara - 15 kua, Turajlija - 5 kua, Begove kue - 4 kue, svega 73 kue. Ne pominje vernike iz sela Kule i Raa, ali je verovatno i njih ukljuio kroz navedena sela, jep ih ne pridodaje nekoj drugoj crkvi.[28] Navodi i selo Derignjat sa 8 kua. Odmah zatim Jastrebov navodi pravoslavno-srpske vernike crkve u Vraki, koja je sagraena 1869. godine u Mladom Boriu i to: Vraka - 60 kua, selo Kule - 9 kua i selo Ra - 7 kua, u kup no 76 kua. Navodi i selo Kamenicu sa 15 i Koplik sa 4 kue, tako da vraanskoj crkvi pripada 95 kua sa 550 dua.[29]Prvi podatak o 73 kue u Vraki je verovatan (do 1869), a drugi o 76 kua je nesumnjiv (od 1869), jep statistiki podaci Rako-prizrenske mitropolije iz 1897-98. godine kazuju da je u Vraanskoj parohiji Skadarskog protoprezviterijata bilo 79 srpsko-pravoslavnih kua, tj. svega tri kue vie u odnosu na 1869-70. godinu, to predstavlja normalan prirast. (Za sela Bori, Gril, Omara i Ra). Po istoj statistici u Skadarskom protoprezviterijatu bilo je ukupno 189 srpsko-pravoslavnih kua od kojih u Vranjskoj parohiji 72 kue u kojoj je selo Kamenica, a u seoskoj parohiji u Derignjatu 12 kua.[30]S obzirom na snanu populaciju Vraana i susednih Srba u Kamenici i Derignjatu, koji su bili u srodstvu sa rodovima u Vraki i sa njima usko vezani u dobru i zlu (samo Uliii, Babii i Lukaevii iz Kamenice nisu imali roake po krvi u Vraki) moe se proceniti da je u njima bilo uoi seobe 1932. godine oko 160 zadrunih kua sa oko 1.600 dua svrstanih u 57 rodova. Samo u Vraki je bilo 55 roda, odnosno bratstva.

Dravne i ifijske obaveze Vraana

Vraani, kao turski podanici, bez obzira da li su bili slobodni seljaci ili ifije, bili su obavezni da dravi daju deseti deo letine, tzv. desetak kao hriani, tzv. paja davali su po 25 groa godinje za svaku muku glavu, tzv. nizamiju, jer nisu sluili vojsku.

Predeo Vrake bio je iflik vezirske porodice Buatlija, koji se vremenom delio izmeu naslednika iz ove porodice po mukoj liniji, ili je prelazio u nasledstvo po enskoj liniji udajom, pa je zato bilo manjih iflika u svojini drugih porodica. Begovi su vrlo rado ustupali doljacima opustelu zemlju na obradu u svojstvu ifija, da bi tim putem stekli deo prihoda sa zemlje. Doseljenici u Vraki, budui Vraani, prihvatili su se ifijskog odnosa na zemlji koju su mogli obraditi sa svojom porodicom. Begovima su davali 1/3, a od duvana 1/2 godinjeg prihoda.

ifije u Vraki pokazali su se vrlo marljivi. Gajili su itarice, povre, voe i duvan, a drali su i po nekoliko stotina grla sitne i krupne stoke. Svoju delatnost su zasnivali uglavnom na principima naturalne privrede, ali su sa svojim proizvodima izlazili na skadarsku pijacu, da bi stekli novac za kupovinu poljoprivrednog alata i za otkup ifijskog prava, odnosno zemlje koju obrauju.

itelji sela Raa od 1870. godine otkupljuju zemlju, vremenom su je potpuno otkupili i dokupili drugu u ataru sela Mladog i Starog Boria. Njih slede i otkupljuju se itelji sela Kule i Mladog Boria. ifije Omare, Grila i Starog Boria otkupili su se delimino. U Starom Boriu vlasnik iflika je izloio, 1925. godine, posed prodaji, a preostali ifije nisu bile u mogunosti da ga otkupe. Jugoslovenska vlada je preko svoje diplomatije ilegalno otkupila zemlju, tako da su i preostali ifije postali sopstvenici zemlje koju obrauju, ali bez tapija, pa je nisu mogli otuiti.

Krvna osveta

S obzirom da su Vraani poreklom iz stare Crne Gore, Crnogorskih brda i Zete, kod njih su vladale iste obiajne norme kao u zaviaju svojih predaka. Naroito je u njihovoj svesti dominirala krvna osveta, koja je nemilosrdno sprovoena, kao nepisano pravilo: zub za zub, oko za oko. Posle osvete ubijenog srodnika prestajala je alost za njim, kao da je rtva ponovo oivela.

Krvna osveta izmeu samih Vraana izbijala je zbog uvreda, plahe naravi i gortakog ponosa, koja ih je grizla i muila do revana u krvi. injenica je da su mnogi njihovi preci doli u Vraku ba zbog krvne osvete, pa je ta tradicija nastavljena kao bit vrline. No, kada bi izbijao sukob izmeu samih Vraana posredovali bi ugledniji ljudi iz te sredine, prijatelji, kumovi i komije da izmire, ili pak da stiaju strasti, zavaenih strana.

Dugotrajne osvete vladale su izmeu Vraana i susednih Malisora, izmeu kojih je postojala sutinska razlika u odabiranju rtve. Tako je kod Malisora vladalo pravilo da se vrati krv ubistvom uglednijeg Vraanina, bez obzira da li je sa "dunikom krvi" bio u srodstvu. Ubistvo takvog oveka smatrali su vrlinom, pa je odreeni ubica time bio poastvovan. Vraani su, pak, vrili osvetu ubistvom pravog ubice ili njegovog najblieg srodnika. Razliiti pogledi na osvetu umnoavali su "dunike krvi", a samim tim i broj rtava.

Naroito je dola do izraaja krvna osveta izmeu Vraana i novopridolih Crnogorskih muhadira (od 1880. godine) iz toja. Poetkom 20. veka dolo je ak do dva oruana sukoba izmeu njih. Posredovali su arbanaki barjaktari Hota i Gruda da razvade dve zaraene strane. Tada su turski nizami (vojnici) iz Skadra uspostavili postaje izmeu njih da bi spreili dalje krvoprolie.

S kraja 19. i poetka 20. veka ubijeno je u osveti oko 40 Vraana, ali nijedan nije ostao neosveen.[31]Sa Krajinicima, pored Skadarskog jezera, Vraani se nisu sukobljavali. Sa njima su odravali dobrosusedske odnose i meusobno se ispomagali.

Plemenska samouprava i duhovni ivot

U duem procesu naseljavanja Vrane njen ivalj su kod arbanakih susednih plemena i barjaka i kod turskih vlasti zastupali begovi iz porodice Buatlija, koji su u Vraki imali iflike. Krajem 60-ih godina Vraani su uz podrku uglednijih Crnogoraca iz Skadra uspeli da od turske vlasti dobiju odobrenje da se konstituiu u pleme (fis) sa svojom unutranjom samoupravom. Oni biraju plemenskog stareinu i seoske azaje, tzv. kmetove, koji ih zastupaju kod turske vlasti sve do njenog prestanka 1912. godine.[32]Prilikom naseljavanja Vraani su zatekli urvine manastira Svetog Jovana Krstitelja u Rau, crkve Svete Petke u Grilu i crkve Svetih Vraeva pored Skadarskog jezera.

Manastir u Rau je sazidan u eri gradnje pravoslavnih manastira u doba Nemanjia, a pripadali su mu vernici Vrake i Koplika. Njega u doba turske vladavine prisvaja katolika crkva. Kao opravdanje za ovaj in uzimala je grobove katolikih vernika izvan pravoslavnog groblja, sahranjenih na mestu pogibije u osveti od strane brana. Katoliki svetenici su putali bradu i dugu kosu, kao i pravoslavni svetenici, da bi se dodvorili pravoslavnim vernicima, koji su ih kao takve prihvatili. S obzirom da su se pravoslavni vernici tokom 18. veka iselili iz Vrake, a oni iz Koplika u ogromnoj veini islamizirali, manastir je pod zubom vremena propadao. Doseljeni Vraani tokom 19. veka nastavljaju tradiciju prethodnih pravoslavnih vernika iz Vrake, Kamenice i Koplika da se svake godine okupljaju kod Rakog manastira na bogosluenje, a u njegovom predvorju odravani su sabori. Pored manastira Vraani nastavljaju da sahranjuju svoje umrle srodnike.[33]Vraani su tokom 19. veka pripadali Skadarskoj parohiji Rako-prizrenske mitropolije, koja je obuhvatala sve Srbe na savremenom tlu Arbanije, a pod jurisdikcijom srpske pravoslavne patrijarije. Godine 1856. osnovan je Ruski konzulat u Skadru, koji je titio interese pravoslavnog srpskog ivlja u Skadarskom vilajetu. Pod njegovom zatitom nalazili su se i Vraani. Ruski konzul u Skadru postavio je kamen temeljac Vraanskoj sabornoj crkvi Svete Bogorodice u selu Mladom Boriu.[34] Crkva je podignuta 1869. godine. Pri njoj se obrazuje Vraanska parohija, kojoj pripadaju vernici Vrake (76 kua), Kamenice (15 kua) i Koplika (etiri kue) sa ukupno 95 kua.[35] Kasnije je Kamenica prikljuena susednoj Vranjskoj parohiji, tako da su vraanskoj parohiji pripadali uglavnom vernici Vrake.

Bogosluenje u crkvi Svete Bogorodice je vie od tri decenije povremeno vreno s obzirom da su ga obavljali duhovnici iz Skadra, koji su na nesigurnom putu do Vrake esto napadani, ak je jedan duhovnik na putu za Vraku ubijen. Kada je 1904. godine postavljen za svetenika polupismeni, ali ugledni Vraanin Petar Mrenovi iz Mladog Boria, bogosluenje u crkvi se vri redovno. Svetenici Vraanske parohije su, pored bogosluenja u crkvi, obilazili vraanske porodice, osvetavali njihove domove i bunare, kravali decu i venavali brane parove. Oni su odigrali znaajnu ulogu u suzbijanju krvne osvete, odravanju sloge izmeu vraanskih domova i podizanju nacionalne svesti.

Vraanska crkva preuzimala je zemlju Vraana koji su ostajali bez potomstva. Ona je time stekla solidan imetak. Poto je crkva bila sklona padu, prodato je, 1921. godine, neto crkvene zemlje, te je steenim novcem izvreno renoviranje crkve ime je poboljana njena unutranja duhovna i umetnika vrednost.[36]Osnovna kola u Vraki

Pored crkve u mladom Boriu podignuta je 1879. godine Parohijalna etvororazredna kola u kojoj je nastava izvoena na srpskom jeziku, druga ove vrste na arbanakom tlu (posle skadarske). Prvih dvadesetak godina nastava je u njoj povremeno izvoena, jer su uitelji bili svetenici vraanske crkve, koji su povremeno dolazili iz Skadra. kolu su pohaala samo muka deca. Godine 1893. zabranjena je nastava u koli, jer nije imala odobrenje (ferman) od turske vlasti. Naredne godine u Skadru boravi srpski konzul iz Pritine Branislav Nui, koji predlae srpskoj vladi da otvori konzulat u Skadru, da bi se, pored drugog, pozabavio radom srpskih kola u Arbaniji, a samim tim i radom srpske kole u Vraki. Ovaj predlog nije prihvaen, jep je srpska vlada prepustila Skadar sferi uticaja Crne Gore, koja je ba tada otvorila svoj Konzulat u Skadru sa konzulom Lazarom Mijukoviem. On je zatraio od svoje vlade da kola u Vraki kojoj je odobren rad stekne status svetovne zagranine kole i da se imenuje i uitelj i svetenik za crkvu. No, Vraani insistiraju da dobiju samo svetenika iz Crne Gore, koji bi obavljao i dunost uitelja sa uiteljskom platom.[37] Takav njihov odnos odloio je uvoenje nastave po programu za kole u Crnoj Gori. Tek 1905. godine u koli se radi po crnogorskom programu. Godine 1909. Vraanska kola je uvrena u zagraninu crnogorsku kolu. Dekretom crnogorske vlade postavljen je za uitelja Aleksa Bojovi iz Berana. Uenici su dobili crnogorske udbenike. Sa obrazovanjem jugoslovenske drave kola u Vraki je uvrena u jugoslovensku manjinsku kolu.[38]kola u Mladom Boriu odigrala je znaajnu ulogu u ouvanju nacionalnog identiteta Vraana.

Vraani u balkanskom i prvom svetskom ratu

U balkanskom ratu 1912. godine izmeu Srbije, Crne Gore, Bugarske i Grke sa jedne i Turske sa druge strane crnogorske jedinice su, 8. oktobra, otpoele operacije prema Skadru, a potom izvrile njegovu viemesenu opsadu. Vraku su tom prilikom zaposele crnogorske jedinice, bivakovale u njenim selima odakle su odlazile na ratno poprite. Sanitarna sluba se nalazila u selu Pulu i Starom Boriu.

Vraani su doekali crnogorsku vojsku kao oslobodilaku, uestvuju kao njeni vodii, prenose ratnu opremu, municiju i hranu, neguju ranjenike i bolesnike.[39]Londonskim ugovorom o miru od 30. maja 1913. godine proklamuje se nezavisna Arbanija, pod protektoratom Austro-Ugarske. Razgranienjem izmeu Crne Gore i Arbanije Skadar sa okolinom, ukljuujui i Vraku, pripao je Arbaniji.

U prvom svetskom ratu, tokom operacija 1915. godine, nazrene su namere austro-ugarskih i nemakih jedinica da prodru na jug i odseku odstupnicu srpske vojske preko Arbanije na Jadran. Zato su crnogorske jedinice prodrle u junu 1915. godine iz akovice i Podgorice u Arbaniju i zauzele Skadar i Lje radi obezbeenja zaleine srpske i crnogorske vojske. Vraka se ponovo nala u sastavu Crne Gore i u njoj se uspostavlja crnogorska civilna uprava.

Pod uticajem austrougarske propagande pobunili su se u jesen 1915. godine malesijski katoliki barjaci u Dukainu, koji su izrovali sve puteve preko Prokletija sa ciljem da spree odstupnicu srpske i crnogorske vojske na Jadran. Zato je Crnogorska vrhovna komanda u nedostatku rezervnih vojnih snaga angaovala Vraane za uguenje pobune. Od Vraana je obrazovan Dobrovoljaki bataljon od oko sto ljudi, koji je razoruao malisore uz rtve od etiri poginula i dva ranjena borca i prinudio ih da poprave razrovane puteve. Odravao je red u Malesiji do povlaenja srpske vojske. Zato je odstupnica srpskih jedinica preko Prokletija sprovedena bez veih rtava. Po izvrenom zadatku bataljon se povukao u Vraku i rasformiran.[40]Prilikom povlaenja srpskih jedinica za Skadar i Lje Vraani su ih prihvatili i nahranjivali u svoje domove i sa svojim zapregama prenosili im ratni materijal do Ljea. U neuspelom pokuaju povlaenja zadrao se u Vraki general Radomir Veovi sa pratnjom. Vraani su ga sauvali od zarobljavanja. Iz Vrake se vratio za Crnu Goru. Austro-ugarske okupacione vlasti su kupile oruje u Vraki, ali su Vraani uspeli da deo naoruanja sakriju i zadre.[41]Vraka u vrtlogu politikih gibanja u Arbaniji

Krajem 1920. Drutvo naroda je donelo Rezoluciju kojom se uslovljava prijem Arbanije u Drutvu priznavanjem nacionalnih prava manjinskim narodima. Arbanija je prihvatila uslove, pa je februara 1921. primljena u Drutvo naroda, ime je priznat njen meunarodni status. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca uspostavlja Poslanstvo u Tirani i konzulate u Skadru i Kori i vri konano razgranienje sa Arbanijom. Vraka je pripala Arbaniji.

Godine 1921. Arbaniju potresaju meupartijski sukobi oko prevlasti, koji imaju versku primesu sa stranakim liderima: muslimana Ahmed-beg Zogua, ortodoksa Fan Nolija i katolika Mark ona. Pobedila je Narodna stranka Ahmed-beg Zogua, ali su je naredne godine svrgle sa vlasti stranke hrianske koalicije. Za predsednika vlade dolazi Fan Noli, koji za neto vie od godinu dana vladavine zabranjuje samostalno delovanje istono-hrianskoj srpskoj i grkoj crkvi sa namerom da ih ukljui u autokefalnu istono-hriansku arbanaku crkvu. Vraani odbijaju da napuste pravoslavno-srpsku i ukljue u arbanaku crkvu, pa su zbog toga zatvarani i premlaivani. Dva Vraanina su podlegla od zadobijenih rana, a jedan je streljan.[42]Ahmed-beg Zogu je prilikom svrgavanja sa vlasti izbegao u Jugoslaviju, odakle je preko svog zeta Cano-bega Crnoglavia (Krueziju) organizovao pogranine arbanake odrede, koje je Jugoslovenska vlada snabdela sa orujem. Ti odredi upadaju u Arbaniju gde savladavaju oruane formacije katolikih barjaka, svrgavaju Fan Nolijevu vladu i ponovo uspostavljaju Zoguov reim (1924). Zogu se drastino obraunao sa opozicijom. Da bi uneo strah u kostima svim namernicima otpora, na javnim mestima je veao i svoje potencijalne protivnike. Sukobio se potom i sa svojim zetom Cano-begom, kojem je pre toga podario ministarski poloaj, zatim ga zamenio i postavio za ambasadora u ehoslovakoj, gde ga je rukom plaene ubice likvidirao. Naputa prijateljstvo sa jugoslovenskom vladom i sklapa, 1926. godine, Tiranski sporazum sa Italijom, stavljajui se pod njenu zatitu. Poto je uvrstio svoj lini reim, proglasio se 1928. godine za kralja Arbanije.

Prvih godina Ahmed-begove vladavine Vraani su predahnuli od nacionalnog i verskog pritiska. Odali su se svom mirnom seoskom ivotu kao podanici arbanake drave. Ekonomski su se oporavljali. Slobodno su ispoljavali svoja nacionalna i verska oseanja i obrede u crkvi i van nje. Deca su pohaala kolu i sluala nastavu na svom maternjem, srpskom, jeziku. No, uskoro je nastao preokret u poetnu pritajen, pa javan i na kraju vrlo agresivan.

Uzroci seoba Vraana

Ahmed-beg Zogu nije se razlikovao od drugih arbanakih stranakih politiara i dravnika da se u arbanaku autokefalnu istono-hriansku crkvu ukljue pripadnici iste religije, autokefalne srpske i grke crkve, a u nameri da se izvri potpuna asimilacija nearbanakog ivlja u Arbaniji. No, on nije sprovodio takvu politiku dok se nije obraunao sa svojim politikim protivnicima i uvrstio linu vlast.

Godine 1928. Zogu je ocenio da je njegov poloaj kao vladara "zemlje Orlova" stabilan, preuzima mere odroavanja nearbanakog u arbanaki ivalj, koje su svom silinom pogodile Vraane. Vraanima je ultimativno naloeno da sluaju bogosluenje i vre verske obrede za vreme duhovnih praznika, krenja dece, venanja i sahrana na arbanakom jeziku i da prihvate novi (gregorijanski) umesto starog (julijanskog) kalendara, kojeg je arbanaka ortodoksna crkva prihvatila. U Osnovnoj koli u Vraki uvedena je nastava na arbanakom jeziku sa sveta., dva asa nedeljno u poznavanju srpskog jezika. Vraanski svetenik Velia Popovi, rodom iz sela Kamenice, interniran je za Valonu a umesto njega postavljen je ortodoks Arbanas.

Vraani su na pomenute mere arbanakih vlasti odgovorili prestankom odlaska u crkvu, duhovne praznike slave bez prisustva popa. Prestali su s krtavanjem i venavanjem pred ortodoksnim popom i ne angauju ga na sahranama. Ne odriu se ni starog kalendara. Prestali su da alju decu u kolu. Vlast odgovara merom interniranja desetak uglednih Vraana seoskih prvaka. Internaciju izdravaju u inokastru, gde su zadrani due od est meseci. Puteni su iz internacije na intervenciju jugoslovenske diplomatije. Vraen je u Vraku i pop Velia Popovi da nastavi duhovniku slubu. U osnovnoj koli je obnovljena nastava na srpskom jeziku.

Godine 1931. arbanake vlasti obnavljaju itav raniji postupak, ali u drastinijoj formi: dovoenje popa ortodoksa i internacija srpsko-pravoslavnog popa i uglednih Vraana, postavljanje u koli dva arbanaka uitelja i progon dotadanjih uitelja, branog para Lazara i Vidosave Brajovi. Vraani ni ovom prilikom ne idu na bogosluenje, ne vre nikakve verske obrede, ne alju decu u kolu. Arbanake vlasti preduzimaju dodatne represivne mere: roditelje novano kanjavaju, privodi u andarmeriju i batina, andarmerija prisilno odvodi decu u kolu, zabranjuje upotrebu srpskog jezika na javnim mestima, i noenje crnogorskih kapa, a umesto njih nalae da se nose alme.

Ponovo je intervenisala jugoslovenska diplomatija, te su posle est meseci puteni na slobodu internirani Vraani i pop Velia Popovi. No, time sukob nije razreen, jep arbanake vlasti nisu odustajale od mera nacionalnog odroavanja, niti su Vraani prestali da bojkotuju arbanako bogosluenje i nastavu u koli.

Vraani su nastojali da preko Jugoslovenskog konzulata u Skadru dobiju od Jugoslovenske vlade odobrenje za iseljenje u Jugoslaviju. Meutim, vlada je bila protiv iseljavanja, ali je nastojala da preko svoje diplomatije olaka poloaj Vraana. Generalni jugoslovenski konzulat u Skadru je bio najvie angaovan da po uputu vlade otkloni presiju arbanakih vlasti nad Vraanima, ali je i uoavao uzaludnost tih nastojanja. O tome tadanji vicekonzul u Skadru ovih dana daje svoje miljenje:

"Ideju o iseljenju Vraana naa vlada je energino odbijala i pored gledita Generalnog konzulata da ne moemo da negiramo opravdane zahteve Vraana. Najzad vlada je usvojila gledite Generalnog konzulata (moj) i dala pristanak na iseljenje."[43]Ipak, ini se da je Jugoslovenska vlada odluila da odobri iseljenje 1933. godine, kada je delegacija Vraana primljena kod predsednika vlade Bogoljuba Jeftia, koji im je obeao naseljenje u Metohiji. Delegaciju su sainjavali: Too Martinovi, Spaso Reetar (obojica se vraaju u Vraku i pokreu akciju za iseljenje), Jovan Baanovi i Stevan urevi (ostaju u Jugoslaviji, oekujui dodelu zemlje i dolazak svojih porodica).[44]Seoba Vraana

Po saznanju o odobrenju iseljenja Vraani prodaju imovinu u njihovoj svojini. Zemlju i kue prodaju skadarskim begovima sa polovinom trine vrednosti, a stoku na skadarskoj pijaci po trinim cenama. Meutim, arbanaka administracija izmislila je brojna dugovanja Vraana unazad od desetak godina i nametala njihovu isplatu kao uslov za izdavanje iseljenikog pasoa. No, imunijim vraanskim porodicama ostalo je novca da u mestu iseljenja mogu kupiti pomalo zemlje, a bilo je i takvih koji su tim sredstvima mogli graditi kue.

Neki punopravni vlasnici prodate imovine prelazili su iz Vrake u Jugoslaviju ilegalno i besputno sa steenim novcem, ostavljajui svoje porodice od kojih nije zahtevano izmirenje potraivanja kao uslov za iseljenje. No, sve porodice bile su dune da izmire takse za izdavanje iseljenikog pasoa.

Svi Vraani iz sela Raa, Kula i Mladog Boria i delimino iz Grila, Omare i Starog Boria, a koji su imali sopstvenu imovinu za prodaju, podneli su zahteve za iseljenje. Vraani iz Grila, osim Pelia, i Omare nalazila se u ifijskom odnosu, a iz Starog Boria nisu imali tapije na otkupljenu zemlju iz 1925. godine, pa je nisu imali pravo prodavati u svojstvu vlasnika. Bez novane podloge nisu smeli da podnose zahteve za iseljenje.[45]Seobom je zahvaeno dve treine vraanskih domova (neto preko sto zadrunih kua). U jesen 1933. godine otpoelo je raseljavanje. Najmasovnije naputanje Vrake je u 1934. godini i nastavljeno sa osetnim padom tokom naredne dve godine. Iseljene porodice prebacuju se iz Skadra za Podgoricu u kojoj se neke grupe zadravaju i do est meseci, ljubazno prihvaene od naroda. Smetene su u privatnim domainstvima besplatno ili uz minimalnu naknadu. Trokovi ishrane padali su na teret dravne kase.

Iz Podgorice iseljene porodice se pojedinano prebacuju za Pe, gde ih prihvata Okruno poverenitvo za agrarnu reformu i kolonizaciju i izdaje im reenja o naseljavanju.

Vraani su izjavljivali elju da budu naseljeni zajedno u jednom predelu Metohije. Zato su im agrarne vlasti dodeljivale zemlju i upuivali ih u Podrimlje (oko Orahovca) pored reke Belog Drima i njegove pritoke Mirue. Njihove naseobine su obrazovane u selima: Ratkovac, Dobri Dol, iflak, Mrasor, Danjane, Kramovik, Ponorac (Garaevo), Saro, Vranjak, Bobovac, Buble, Radosti, Zrze, Geda, Domanek, Vlaki Drenovac, Ljubida, Turjak, Malievo, Bubovac i Lozica. Radi se o rasturenim selima, bez puteva i kola u kojim su nerado prihvatali zemlju drugi naseljenici.

Manje naseobine Vraana obrazovane su van Podrimlja: u Drenovcu kod Deana, Vitomirici, Zlopeku, Belom Polju i Ljubeniu kod Pei, i Banjici kod Istoka. Po jedna vraanska porodica naselila se u Rogovu kod Prizrena i Kosovu Polju kod Pritine.

U Podrimlju su Vraani dobili zemlju pod ikarama i ispaama, koja je proglaena dravnom i optinskom zemljom, a ranije su polagali pravo na nju peki, akoviki i prizrenski begovi. U ovom, ogranienom, fondu zemlje za naseljavanje nalazilo se i ziratne zemlje za gajenje poljoprivrednih kultura, najvie pored reke Drima i Mirue, plavljena u doba kia i topljenja snega, pa je koriena za livade. Ziratna zemlja dodeljivana je i za lokaciju vraanskih naseobina. U ovom fondu nalazila se utrina koja je pripadala manastiru Visokih Deana, a nalazila se izmeu sela Bubla, Turjaka i Ponorca, kao i naputena bezvlasniko-kaaka zemlja od oko 18 hektara u ataru sela Kramovika i iflaka, koja je dodeljena naseljenim Vraanima.

Vraanske porodice van Podrimlja najvie su se naseljavale na kupljenu zemlju (Zlopek, Belo Polje, Ljubeni, Drenovac i Vitomirica), manje na zemlju koju su dobili od agrara (Rogovo, Drenovac, Vitomirica i Banjica), delimino radnu (Drenovac) i bevlasniko-kaaku (Banjica). Porodica u Kosovom Polju dobila je zemlju u miraz, putem enidbe.

Po Zakonu o naseljavanju junih krajeva Vraani su svrstani kao agrarni subjekti u grupu optanata, naseljenika jugoslovenskih naroda koji se doseljavaju iz susednih drava. Uivali su sva prava kao kolonista. Dobijali su po pet hektara zemlje na glavu porodice i jedan do tri hektara na druge lanove porodice. Takav status imali su svi Vraani u Podrimlju. Vraani van Podrimlja, koji kupuju zemlju dobijali su zemlju od agrarnih vlasti u dopunu do visine kolonistikog sledovanja, pa su imali i status autokolonista. Agrarni subjekti sa statusom dobrovoljaca, koji su u prvom svetskom ratu dobrovoljno stupali u sastav srpske ili crnogorske vojske, dobijali su po pet hektara radne zemlje, a dodatak po kolonistikom osnovu. Ova kategorija subjekata bila je zastupljena samo u Banjici kod Istoka.[46]Vraani u svojstvu agrarnih subjekata, tj. onih koji su dobili zemlju od agrara, dobijali su dravne kue od slabog materijala, lepljene spolja blatom i premazivane kreom. Doseljenici iz 1936. godine dobijali su umesto kue novanu pomo za njeno podizanje. Sve su porodice dobijale po par volova, plug i trokove ishrane do prve etve i za svaki iskreni hektar zemlje po hiljadu dinara pomoi.[47]Sveobuhvatnost seobe po rodovima

Seobom su zahvaene 104 zadrune porodice. One su se prilikom dodele zemlje u mestu naseljavanja delile na vie agrarnih subjekata, odnosno na vie porodinih glava, a u cilju sticanja prava na veu povrinu zemlje. Takva dodela zemlje bila je pravno zasnovana, jep su sve porodice kao agrarni subjekti postojale. I zadrune porodice koje su kupile zemlju dele se tako da jednim delom ostaju na kupljenoj, a drugim delom odlaze na od agrara dobijenu zemlju. Zato se prilikom naseljavanja vraanskih zadruga pojavljuje kao agrarni i drugi subjekti 205 porodica koje su se naselile u Metohiju i jedna na Kosovo.

Raseljavanje Vrake poelo je 1933. godine, ali se 11 porodica raselilo ranije uglavnom zbog krvi i naselile se u Crnu Goru i Srbiju, da bi se u eri opte seobe prikljuile doseljenim Vraanima i naselile u Metohiju i na Kosovo. Deset porodica doselilo se 1933. godine, 146 porodica 1934. godine, 30 porodica 1935. i osam 1936. godine.[48]Dva vraanska roda, Vujaii i orovii, napustili su Vraku pre seobe, tako da je ostalo 57 rodova od kojih je 31 rod, ukljuujui i one iz Kamenice i Derignjata, u celini zahvaen seobom i to: Pelevii, Reetari, Senii, urevii, Krkotii, Peovii, Mrenovii, Popovii (ostaje ih u Kamenici), Lambulii, Kavarii, Pejovii, Krakovii, Banjovii, arii, Majii, Nikii, Peukii, Raievii, Uskokovii, unjevii, Markovii-Bjelanovii, Markovii, Andrijevii, Gaovii, Gorovii, Dragovii, Kontii, Milogorii, Radikovii, Radovii i Uliii iz Kamenice. Njima se u Zeti prikljuuje ranije odseljen rod Vujaia.

Pelevii se u martu 1934. sele iz Vrake za Pe, gde se razvrstavaju u 20 porodica. etiri porodice su kupile zemlju u selu Zlopeku i jedna u Belom Polju kod Pei. Petnaest porodica se naselilo u Podrimlje u selima: Buble, Turjak (po pet porodica), Saro (etiri porodice) i Ponorac (jedna porodica) na zemlju dobijenu od agrara. Pelevii u Turjaku dobili su i 34 hektara ume u selu Kijevu.

Reetari sa doseljenjem u Pe broje osam porodica. est porodica se doselilo 1934, a po jedna 1935. i 1936. godine. Sedam porodica je dobilo zemlju u selu Radosti, a naseljava se est, jep je jedna porodica ostala u Pei. Osma porodica se naselila u selo Kramovik, na kaakoj zemlji i kui.

Senii se naseljavaju u Podrimlje, 1934. godine, i to pet porodica u selo Danjane i tri u selo Domanek.

urevii se prilikom naseljavanja razvrstavaju u osam porodica iz tri zadruge. Jedna zadruga sa tri porodice naseljava se, 1933. godine, na kupljeno imanje u selu Klinini kod Pei. Naredne godine prelazi na od agrara dobijenu zemlju u Drenovcu kod Deana, gde pored kestenjaste ume dobija radnu zemlju. Kuu i zemlju u Klinini prodaje, a delimino vri zamenu za zemlju i kuu u Drenovcu. Druga zadruga sa dve porodice naseljava se, 1934. godine, u Podrimlje, selo Mrasor. Trea zadruga sa tri porodice naseljava se, 1935. godine, u Podrimlje, u selu Bubovcu.

Krkotii naputaju Vraku 1934. godine. Razvrstani u devet agrarnih subjekata (porodica) naseljavaju se u Podrimlje i to etiri porodice u selu Dobrom Dolu, tri porodice u selu iflaku i tri porodice u selu Sarou.

Peovii su inili iru porodinu zadrugu u treem kolenu. etiri srodnika svete pre seobe brata i bee za Jugoslaviju, od njih se dva naseljavaju u selo Adrane kod Kraljeva, a druga dva u Banjicu kod Istoka. Poto svi dobijaju zemlju od agrara u Banjici, a neto su zemlje kupili od naseljenika, koja je pre toga bila kaaka, braa iz Adrana prelaze u Banjicu. Godine 1933. doseljavaju se iz Vrake u Banjicu i preostala dva brata, gde dobijaju zemlju po kolonistikom i dobrovoljakom osnovu - umu i radnu kaaku zemlju. Tako je u Banjici nastala naseobina Peovia od est porodica.[49]Mrenovii pri naseljavanju ine pet porodica. Jedna se naselila, 1934. godine, u Podrimlje, u selu Ponorcu, a etiri, 1935. godine, u Vizomiricu kod Pei na od agrara dobijenoj i kupljenoj zemlji.[50]Popovii, pet porodica, se naseljavaju, 1934. godine, u Podrimlje, u selu Radosti.

Lambulii, etiri porodice, se naseljavaju, 1935. godine, u Podrimlje, selo Vranjak.

Kavarii, tri porodice, naseljavaju se, 1934. godine, u Podrimlje, selo Geda.

Pejovii, tri porodice, naseljavaju se u Podrimlje, selo Buble.

Krakovii, tri porodice, se naseljavaju, 1934. godine, u Podrimlje, selu Dobrom Dolu.

Banjovii ine dve porodice i obe se naseljavaju u Podrimlje, jedna 1932. godine u selo Zrze, a druga, 1934. godine, u selo Turjak.

arii, dve porodice, se naseljavaju u Podrimlje, selo Saro.

Majii, dve porodice, naseljavaju se 1934. godine u Podrimlje, selo Bubovac.

Nikii, dve porodice, se naseljavaju u Podrimlje, jedna porodica, 1934. godine, u selo Mrasor, a druga, 1936. godine u selo Saro.

Peukii, dve porodice, naseljavaju se, 1934. godine, u Podrimlje, selo Ponorac.

Uskokovii, dve porodice, naseljavaju se u Podrimlje, selo Saro.

unjevii, dve porodice, naseljavaju se u Podrimlje, 1934. godine, u selu Bubovcu.

Markovii-Bjelanovii, dve porodice, naseljavaju se, 1934, godine, u Podrimlje, jedna u selo iflak, a druga u selo Dobri Dol.

Markovii, jedna porodica, naseljavaju se, 1935. godine u Podrimlje u selu Ljubidi.

Andrijevii, jedna porodica, naseljavaju se, 1934. godine, u Podrimlje, selo Dobri Dol.

Vujaii, jedna porodica, naseljavaju se, 1932. godine, u Podrimlje, selo Zrze.

Gaovii, jedna porodica, se naseljavaju, 1934. godine, u Podrimlje, selo Malievo.

Gorovii, jedna porodica, naseljavaju se u Podrimlje, selo Dobri Dol.

Dragovii, jedna porodica, naseljavaju se u Podrimlje, selo Lozica.

Kontii, jedna porodica, naseljavaju se, 1934. godine, u Podrimlje, selo Bubovac.

Milogorii, jedna porodica, naseljavaju se, 1934. godine, u Podrimlje, selo Malievo.

Radikovii, jedna porodica, naseljavaju se, 1935. godine, u selo Malievo.

Radovii, jedna porodica, naseljavaju se, 1932. godine, u selo Zrze u Podrimlju.

Uliii, jedna porodica iz Kamenice, naseljavaju se 1934. godine u selo Buble u Podrimlju.

Iz Vrake su delimino zahvaeni seobom 16 rodova i to:

Matanovii, Krstovii, Martinovii, Brajovii, Mikulii, Baanovii, Roganovii, Ajkovii, Ceklii, inovii, Vuii, Zlatiani, Rackovii, uretii, Vukevii i Radinovii.

Matanovii, 18 porodica, se naseljavaju 1934-35. godine, u Podrimlje i to: est porodica u selu Bobovcu, po pet porodica u Ponorcu i Bublu i dve porodice u Kramoviku. Dve porodine zadruge ostaju u Vraki.

Martinovii se u martu 1934. godine sele iz Vrake za Pe gde su se raslojili u 12 porodica. Jedna porodica kupuje zemlju u selu Belom Polju kod Pei, gde se stalno nastanjuje. Dve porodice kupuju zemlju u selu Ljubeniu kod Pei, na kojoj podiu kuu i u nju povremeno borave. Stalno se nastanjuju, zajedno sa jo est porodica Martinovia u Podrimlju, selu Ljubidi, gde dobijaju zemlju od agrara. Tri porodice se naseljavaju u selu Gedi. Dve zadrune porodice Martinovia ostale su u Vraki.

Baanovii se sele iz Vrake 1934. godine kao dve porodine zadruge, koje se pri naseljavanju raslojavaju u deset porodica. Jedna zadruga raslojena u pet porodica u svojstvu agrarnih subjekata naselila se u Drenovcu kod Deana na radnoj zemlji i umi. Druga zadruga od pet porodica naselila se u Podrimlje u selu iflaku na nekultivisanoj dravnoj zemlji. Jedna zadruna porodica ostala je u Vraki.

Roganovii se doseljavaju u Pe 1934. godine, gde se raslojavaju u deset porodica, agrarnih subjekata. Devet porodica se naselilo u Podrimlje u selima: Ratkovcu (sedam porodica), Vlakom Drenovcu i Gedi (po jedna porodica). Jedna se porodica naselila u selo Rogovo kod Prizrena. U Vraki je ostala jedna porodina zadruga.

Mikulii se sele iz Vrake u tri grupe, 1934, 1935. i 1936. godine. Razvrstani u devet porodica, agrarnih subjekata svi se naseljavaju u Podrimlje u selu Ponorcu (Garaevu) - etiri porodice, Domaneku - tri porodice, Bobovcu i Bubovcu - po jedna porodica. Jedna zadruna porodica ostala je u Vraki, a etiri u Kamenici.

Brajovii se iseljavaju iz Vrake 1932. i 1935. godine. Naseljavaju se u svojstvu sedam porodica u Podrimlje i to jedna porodica u selu Zrzu (doseljena 1932) i est porodica u selu Ponorcu (doseljene 1935). est zadrunih kua ostalo je u Vraki.

Krstovii se sele iz Vrake 1934. godine. U svojstvu est porodica, agrarnih subjekata, naseljavaju se u Podrimlje, selu Bubovcu. U Vraki je ostalo devet zadrunih porodica, ukljuujui i doseljene Krstovie iz Derignjata.

inovii se raseljavaju 1935. godine. Naseljavaju se u svojstvu pet porodica, agrarnih subjekata, u Podrimlje, selu Bobovcu. U Vraki ostaju tri zadrune porodice.

Ajkovii se iseljavaju iz Vrake 1934. i 1936. godine i naseljavaju se u svojstvu etiri agrarna subjekta, u Podrimlje i to dve porodice u selu Vranjaku i po jedna u Danjanu i Gedi. Pet porodinih zadruga ostalo je u Vraki, ukljuujui i doseljene porodice iz Derignjata.

Zlatiani naputaju Vraku 1934. godine. Tri doseljene porodice naseljavaju se u Podrimlje, selo Domanek. U Vraki ostaju tri zadrune porodice.

Ceklii su obuhvaeni selidbom sa svega dve porodice. Pre seobe, 1925. godine, jedna se porodica preselila iz Vrake u Kosovo Polje, gde se prizetila uz kolonistiku porodicu Vujoevia. Druga porodica naputa Vraku u optoj seobi i naselila se u Podrimlje, selo iflak. est porodinih zadruga ostaju u Vraki.

Vuii, jedna zadruga sa dve porodice, naputaju Vraku 1934. godine i naseljavaju se u Podrimlje, selo Buble. etiri zadrune porodice ostaju u Vraki.

Rackovii naputaju Vraku 1934. godine. U svojstvu dva agrarna subjekta naseljavaju se u Podrimlje, selo Dobri Dol. Jedna porodina zadruga ostaje u Vraki.

uretii, dve porodice, se naseljavaju u Podrimlje, jedna u selo Bubovac (1934), i druga u selo Vranjak (1936). Jedna porodina zadruga ostaje u Vraki.

Vukevii su zahvaeni seobom samo sa jednom porodicom, koja se 1936. godine naseljava u Podrimlje, selo Ratkovac. Jedna porodica ostaje u Vraki.

Radinovii, jedna porodica se naseljava u Podrimlje, 1934. godine, u selu Dobrom Dolu. Jedna porodina zadruga ostaje u Vraki.

Iz 16 delimino iseljenih vraanskih rodova iselilo se u Podrimlje i na Kosovo 94 porodice, a u Vrani je ostalo 47 zadrunih porodica.[51] U Vraki u celini ostaje osam rodova sa 12 zadrunih porodica i to po dve porodice Pelia, Stajkia, abanovia i Stankovia i po jedna porodica Sekulia, Camnia, oa i Radusinovia.

Ukupno je u Vraki ostalo 59 zadrunih porodica iz 24 roda. U Namenici je ostalo deset porodica Popovia, etiri porodice Mikulia, dve porodice Babia i po jedna porodica Radusinovia i Lukaevia. Zajedno u Vrani i Kamenici ostalo je 77 zadrunih porodica.

Krastovii i Ajkovii iz Derignjata su potpuno raseljeni za Vranu i Podrimlje, tako da u ovom selu nije ostalo srpskog ivlja,

ivot Vraana u Metohiji (do 1941. godine)

Vraani u Metohiji su osobito vezani za svoje naseljenike oaze, ali oni odravaju meusobne kontakte kao nekadanje komije i saplemenici. Pritiu jedan drugom u pomo u tekim trenucima. Skoro svi su na okupu na sahranama svojih saplemenika. Poseuju se i istiu gostoljubljem. Kontaktiraju i sarauju sa naseljenicima koji su doli iz raznih krajeva Jugoslavije. Sa metanima Arbanasima odravaju korektne odnose, izmeu njih se uspostavljaju kumstva i pobratimstva, ali je s vremena na vreme dolazilo do meusobnih porodinih sukoba, zbog linih nesporazuma, koji nisu dobijali ire, pre svega nacionalne, razmere.

Porodice koje su stekle novac u Vraki prodajom imanja, kua i stoke i za njega delimino ili u celini kupile radnu zemlju u mestu naseljenja, koje su dobile od agrara pored nekultivisane i radnu zemlju, kao i porodice sa brojnijom radnom snagom stiu u samom poetku solidnu osnovu u proizvodnji ratarskih kultura, kao i za zavidan stoni fond. Iz sauvane evidencije katastarskog popisa ivog i mrtvog inventara naseljenikih domainstava iz 1936. i 1939. godine prepoznaju se takva, istina retka, vraanska domainstva, koja su imala i do 50 ovaca, vie grla govedi za muu i zapregu, svinja, ree koza i konja. Od mrtvog inventara zabeleena su zaprena kola (gvozdena i drvena), plug i drugi sitniji poljoprivredni alat, a u jednom domainstvu zabeleena je i sejalica.[52]Sva vraanska domainstva koja su stekla neobradivu zemlju pod ikarama, panjacima i utrinama, a takvih je bilo najvie, morala su snagom svojih miica kriti umu, kopati panjake i utrine. Takva domainstva, a naroito ona sa nedovoljnom aktivnom radnom snagom, sporo su napredovala, pa su due ostajala u bedi i nematini. I poboljanje boniteta iskrenog zemljita kod tih domainstava vrlo sporo je sprovoeno zbog nedostatka stajskog ubriva s obzirom da su u takvim uslovima ivota bili prinueni da prodaju volove koje su dobili od agrarnih vlasti, a drali su samo po dve-tri ovce i eventualno svinju.

Ipak, na svim imanjima Vraana nastaju, pre ili kasnije, na nekadanjim ikarama, ispaama i utrinama njive sa kukuruznim, peninim, raanim i ovsenim kulturama. Kao solidni batovani Vraani gaje paradajz, paprike, krompir, luk i bostan. Mladi zasadi vonjaka davali su prve plodove ljiva, jabuka, kruaka i dunja. Do aprilskog rata 1941. uspeli su svojim mukotrpnim radom da formiraju svoja gazdinstva i steknu minimalne uslove za uhodan skroman ivot

U Podrimlju, selima Beloj Crkvi, Zrzu i Drenovcu, radile su osnovne kole u vreme doseljavanja Vraana u kojim Vraani upisuju decu. U selu Sarou i Ratkovcu otvaraju osnovne kole iskljuivo za vraanske naseljenike uitelji rodom iz Vrake Blagoje Markovi i Radivoje Roganovi, koji su se kolovali u Bitolju i Skoplju (1925-1933. godine).

Progon Vraana iz njihovih naseobina

U aprilskom ratu 1941. Vraani, vojni obveznici, su na frontu. U odbrani zemlje poginula su tri Vraanina, a oko 30 ih je palo u zarobljenitvo.[53] Jedan je poginuo od nemakog bombardovanja Bitolja.

Italija koristi Arbaniju kao odskonu dasku za osvajanje jugoslovenske teritorije, naroito prema Metohiji. Ona okuplja kosovsko-metohijsku emigraciju u Arbaniji. Uoi rata organizuje u Arbaniji oruane druine od kaaka, arbanakih odmetnika, koji su iz Jugoslavije prebegli u Arbaniju, naoruava ih i daje platu i trebovanje. Ove kaake druine, izvrsno naoruane, upadaju u aprilskom ratu u Metohiju. Sa njima upadaju i veliko-albanski nacionalisti, agitatori za stvaranje tzv. Velike Arbanije na raun jugoslovenske teritorije. Prikljuuju im se domai arbanaki nacionalisti pod vostvom jugoslovenskog senatora Sefedin-bega Mahmudbegovia, poslanika iz Orahovca Mustafe Durutovia i Gani-bega (brat Cano-bega) Crnoglavia iz akovice. Svi se oni angauju da se u proirenoj dravi obezbedi "ista" arbanaka etnika sredina, pa u tom duhu sprovode akciju proterivanja naseljenika iz Metohije. U progonu naseljenika ukljuuju se, pored kaakih druina, nacionalizmom doktrinirani Arbanasi iz Metohije, kao i oni koji su kroz ovu akciju sagledavali line interese da putem pljake steknu imovinsku korist. Naoruavaju se iz skladita jugoslovenske vojske, koja se nalazila u rasulu.

Napad na vraanske naseobine u Podrimlju poeo je 17. aprila 1941. godine. Vraani su bili bez ikakve zatite, jep su lica sposobna za borbu bila na frontu, a andarmerija se nalazila u rasulu. Paljene su im kue i pljakana imovina. Pred vatrenom zavesom povlae se ka akovici u kojoj se zadrava manji broj izbeglica. Masa vraanskih izbeglica produava za Pe. U optoj hajci za progonjenim i u njihovoj samoodbrani poginula su dva Vraanina.[54] U tom optem meteu istakli su se neki Arbanasi, nadahnuti humanim oseanjima, koji sklanjaju vraanske porodice u svoje domove i obezbeuju im pratnju od Podrimlja do Pei. Talas progona prekosi se iz Podrimlja na Vraane u Drenovcu i Zlopeku, a neto kasnije u Vitomirici i Banjici u kojoj su ubijena dva lica.[55] Samo su se dve vraanske porodice iz Belog Polja kod Pei odrale na svojim imanjima, jer su tu okupacione vlasti uspostavile prividni red i mir. Svi ostali Vraani su prognani, kue su im popaljene, a imovina uglavnom opljakana.

Grad Pe je aprilskih i majskih dana 1941. bio centar zbijanja vraanskih i drugih izbeglica iz skoro itave Metohije. Smetaju se po gradskim kuama, upama, dvoritima i pod kronjama voaka, izloeni kii i studeni.

Italijanske okupacione vlasti su u junu 1941. godine odobrile Vraanima da se povrate u Podrimlje, radi preuzimanja stoke koja je ostala na uvanje kod njihovih komija Arbanasa. Tu meru kratkog daha koriste neki Vraani, vraaju se i preuzimaju neotuenu i neskrivenu stoku. U povratku za Pe ubijena su dva Vraanina.[56] Povraenu stoku Vraani prodaju na pekoj pijaci po znatno niim cenama od njihove vrednosti, ali im dobijeni novac omoguava da za krae vreme obezbede hranu za izdravanje porodica.

Iz Pei i akovice Vraani se sele za Srbiju i Crnu Goru, ali se taj proces zaustavlja izbijanjem ustanka u julu 1941, a nastavlja se povratkom u Vraku i njenu okolinu. Ipak, ogromna veina Vraana zadrava se pod okupacijom u Pei, manje i akovici.

Izbegli Vraani u Pei i akovici

Izbegli Vraani, prisilno proletarizovani, bili su prinueni radi svog odranja da se prihvataju sezonskih i povremenih poslova. Radno-aktivni lanovi porodica, uglavnom mukarci, rade u rudnicima, i izgradnji puteva u af Prui, Kepeniku, Kalimanu, Kuksu i Cypojy, odvajajui se od svojih porodica. U okolini Pei i akovice u vreme poljoprivrednih radova nadnie, naroito ene, kod seoskih gazda. Njihovi ivoti su bili u stalnoj opasnosti, naroito u Pei gde su ubijena dva Vraanina.[57]Ogromna veina Vraana u Pei i akovici pripadala je narodnooslobodilakom pokretu. Zato su esto hapeni i zadravani u zatvorima, a desetak njih je odvedeno u logor u Italiji, a pet-est od njih ostavilo je tamo ivote. Naroitu psihozu nesigurnosti i straha uneo je tzv. Kosovski puk, koji je obrazovan u Kosovskoj Mitrovici (na srpskom upravnom podruju) i prelazi poetkom decembra 1943. na arbanako upravno podruje kao kaznena ekspedicija za likvidaciju narodnooslobodilakog pokreta, a iskorien je za likvidaciju srpskog i crnogorskog ivlja. U Rakou je streljao preko 30 Srba, u izbeglikom logoru u urakovcu uljem otrovao 34 izbeglice i u Pei pobio oko 50 ljudi. Po gradu Pei vrio je pretrese srpskih i crnogorskih kua, premlaivao ljude, hapsio ih i u zatvoru izlagao jezivim mukama. Ovim represivnim merama izloeni su bili i Vraani. Ova arbanaka kaznena ekspedicija nastavlja svoju zloinaku misiju u akovici, Prizrenu, Skadru, Uroevcu i Pritini.[58]U Pei su obeeni u januaru 1944. etiri Vraanina kao zarobljeni partizani. Isto toliko je poginulo, u leto 1944 za vreme bombardovanja Pei, a bilo ih je vie ranjenih, meu kojim je bilo dosta dece. Iste godine poginuo je kao partizan u Malesiji jedan Vraanin, a ubijeno je est Vraana u svojstvu pripadnika etnikog pokreta.[59]Izbegli Vraani na srpsko upravno podruje

Na srpsko upravno podruje pod nemakom okupacionom upravom uspelo je da izbegne oko 15 vraanskih porodica. Zadravaju se u Kosovskoj Mitrovici i u okolini Kraljeva, Kragujevca i Kruevca. Njih nije muila glad, jep su radno-aktivni lanovi porodica nadniili kod seoskih gazda i na taj nain obezbeivali najosnovnija sredstva za ivot. Meutim, 15 lica je stradalo u masovnim streljanjima u Kraljevu (17. oktobra 1941) i Kragujevcu (21. oktobra 1941), kao uesnici narodnooslobodilakog pokreta, u jedinicama narodnooslobodilake vojske i od bombardovanja u Kraljevu.[60]Izbegli Vraani u Crnoj Gori

Oko 50 vraanskih porodica odlazi u maju, junu i julu 1941. iz Pei za Podgoricu. Smetaju se u nehigijenskim prostorijama. Od zaraze i gladi pomrlo je mnogo njihove dece. Kasnije su prebaene u Izbegliki logor preko Morae, u barakama koje su bile opasane bodljikavim icama i straom. U logoru su Vraani dobijali sledovanje za ishranu u kukuruzu, branu i pirinu. U Podgorici su dva Vraanina ubijena kao pripadnici narodnooslobodilakog pokreta.[61]Bilo je vraanskih izbeglica u Crnoj Gori koji su smeteni u Izbegliki logor u Baru.

Izbegli Vraani u Vraki i okolini

Neutvren broj vraanskih porodica uspeo je da izbegne logore u Crnoj Gori i da se povrati u Vraku i njenu okolinu. Njih prihvataju skadarski begovi da im obrauju zemlju u svojstvu ifija. Smetaju se kod svojih roaka, komija i prijatelja.

U maju 1941. godine Gani-beg Crnoglavi (Krueziju) iz akovice nudi izbeglim Vraanima u Pei i akovici utoite u Vraki ili u bilo kojem kraju doratne Arbanije s tim da prihvate podanstvo ortodoksne autokefalne arbanake crkve. Vraani su odbili ovu ponudu.[62]U prolee 1 942. godine oko desetak vraanskih porodica iz Pei i akovice odlaze preko Prizrena za Skadar, a iz Skadra za Vraku za ifije skadarskih begova; i za selo Barlaj ispod Brdanjola, gde rade kao nadniari kod seoskih gazda.[63]Drugog avgusta 1941. sedam vraanskih porodica uspelo je da se prebaci iz Pei na srpsko upravno podruje u Kosovskoj Mitrovici, ali ih tu nemake okupacione vlasti zadravaju i predaju italijanskim okupacionim vlastima u Pritini, gde su smetene u Izbegliki logor. Radno-aktivni mukarci su izdvojeni i odvedeni za Kalima u Arbaniji, gde rade u rudniku. Oni bee iz rudnika i u trenutku kapitulacije Italije stiu u Pritinu, uzimaju svoje porodice iz logora i sa njima odlaze za Vraku, gde od skadarskih begova dobijaju zemlju za obradu u svojstvu ifija.[64]Neposredno posle represivnih mera Kosovskog puka u Pei i akovici, u decembru 1943. godine, oko 50 vraanskih porodica iz ovih gradova odlaze za Vraku i u sela u okolini Skadra, gde tokom 1944. godine rade kao ifije skadarskih begova.[65]U ratnom vihoru (1941-1944) izbeglo je u Vraku i u sela oko Skadra blizu 70 vraanskih porodica ili 1/3 naseljenih Vraana u Metohiji. Na tom predelu ostaju sve do osloboenja Skadra - 28. novembra 1 944. godine.

Povratan izbeglih Vraana

Do kraja decembra 1944. godine osloboene su sve teritorije u Jugoslaviji i Arbaniji u kojima su se nalazili izbegli Vraani. rtve tokom etvorogodinjeg bespua bile su ogromne: pogibije u odbrani zemlje i u zatiti svojih ognjita, pomor od epidemija i gladi u izbeglikim i zarobljenikim logorima, rtve u streljanjima, pokoljima, veanjima i u jedinicama narodnooslobodilake vojske u kojim uestvuje znatan broj Vraana. Izbegle vraanske porodice u kojim su ostala deca, ene i starci, a u odsustvu vraanskih boraca za slobodu, koji nastavljaju borbu i krvare u neosloboenim krajevima Jugoslavije i u guenju kontrarevolucije u Drenici,[66] u oekivanju zarobljenika iz nemakih logora,[67] u neizvesnosti da li su u ivotu nestali lanovi porodica, zahvata slobodarsko ushienje i udnja za povratkom na svoja zgarita u Metohiji.

Iz Vrane i okoline Skadra polaze tokom zime 1944/45. izbegle vraanske porodice za Metohiju i to jednim pravcem preko Kuksa i Prizrena i drugim preko Skadarskog jezera (brodom) do Vir Pazara, a odatle vozom (kojeg sami guraju, jer nije bilo lokomotive) do Podgorice iz koje odlaze za Pe kamionima i peke. U Vraki je ostalo sedam izbeglih porodica i jedan samac koji je ostao bez roditelja i u Vraki je zasnovao porodicu.[68]Izbegli Vraani u Crnoj Gori i unutranjost Srbije vraaju se u Metohiju, kao i druge izbeglice, iz sopstvenih pobuda i bez poticaja novouspostavljene vlasti, sa usputnim zapletima i zadravanjima s obzirom da su saobraajnice poruene, a saobraajna sredstva unitena ili onesposobljena.

Odluka Nacionalnog komiteta narodnog osloboenja Jugoslavije od 6. aprila 1945. godine o zabrani povratka izbeglica "u prijanja mesta ivljenja"[69] nije imala znaaja za povratak izbeglih Vraana u Metohiju, jer su se oni do tada manje-vie vratili.[70] No, izbeglim Vraanima nije doputeno da se vrate na svoja imanja, ve su zadrani u Orahovcu i Pei. Sreski organi vlasti u Orahovcu i oblasti organi vlasti u Prizrenu naroito su se pokazali odbojni prema povratku Vraana na imanja u Podrimlju. Za utehu Vraane su smestili u vrlo bednim prostorijama u Orahovcu. Dali su im pomo u ishrani s obzirom da su bili lieni svake mogunosti da je obezbede. U tim prostorijama ostali su izolovani od svojih naseobina punih godinu dana dok nije sprovedena revizija njihovih imanja.

Revizija vraanskih imanja

Zabrana ubatinjenja Vraana na njihova imanja imala je za cilj da se izvri revizija njihovih i drugih naseljenikih imanja u njihovom odsustvu. Time je predodreena subjektivnost u reavanju sporova, a u korist uspostavljenih vlasnika od strane okupatora i njegovih saradnika.

Poetkom avgusta 1945. godine donet je Zakon o reviziji dodeljene zemlje kolonistima i agrarnim subjektima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti. Po lanu 4 tog Zakona naseljenici gube pravo na privatno-vlasniku zemlju koju su dobili do 6. aprila 1941. godine i vraa se ranijim obraivaima u trajno vlasnitvo, bez obzira da li su na nju imali tapiju ili su je obraivali kao ifije ili stalni zakupci; i na zemlju na kojoj su do 1918. godine bili naseljeni arbanaki politiki emigranti.[71] Ovaj propis je nuno sagledati kroz sprovoenje agrarne reforme i kolonizacije do aprilskog rata 1941. da bi se kroz posleratnu reviziju sagledala u pojedinim nijansama njegova osnovana i neosnovana primena sa socijalnog, moralnog i humanog gledita.

Sprovoenjem doratne agrarne reforme begovima i agama je oduzimano vlasnitvo nad zemljom sa novanom naknadom iz dravne blagajne i ustupana u vlasnitvo dotadanjim obraivaima i to ifijama bez naknade i zakupcima i napoliarima sa naknadom. Meutim, sa uporednim sprovoenjem kolonizacije pojedine parcele otkupljene od begova i aga, ako su se nale u ogranienom fondu za kolonizaciju, dodeljivane su naseljenicima. ifije, zakupci i napoliari su na taj nain liavani dela zemlje koju su obraivali bez naknade jep na nju nisu imali tapiju s obzirom da im nije ustupljena u vlasnitvo. Zato oduzimanje ove radne zemlje naseljenicima u procesu revizije i njeno davanje u trajno vlasnitvo ranijim obraivaima ima svoje opravdano znaenje.

Zemlja u vlasnitvu sitnih vlasnika nije zahvaena predratnom agrarnom reformom, ali ako bi se ovakva zemlja nala u kompleksu ograniene zemlje za naseljavanje oduzimana je od dotadanjih vlasnika uz zakonsku obavezu agrarnih vlasti da za oduzetu zemlju dodele drugu istog boniteta ili da izvre novano obeteenje u vrednosti oduzete zemlje. Meutim, ova zakonska obaveza je samo delimino uvaavana. Zato je u revizionom postupku bilo opravdano ispraviti pomenutu zakonsku zloupotrebu. No, po Zakonu o reviziji agrarnih odnosa ne pravi se razlika izmeu nadoknaene i nenadoknaene vrednosti oduzete zemlje, ve se u celini vraa bivim vlasnicima. Vraanjem zemlje u revizionom postupku bivim vlasnicima za koju je data nadoknada u zemlji ili novcu ini se nepravda prema naseljenicima i neosnovan ustupak ranijim vlasnicima, koji su nadoknaenu zemlju ponovo uzurpirali u vreme okupacije.

Oduzimanje zemlje naseljenicima i njeno vraanje arbanakim politikim emigrantima u revizionom postupku imalo je iru primenu i dublju pozadinu. Naime pod arbanakim politikim emigrantima podrazumevaju se pripadnici arbanakih kaakih druina pre i posle 1918. godine, naoruanih i sklonih pljaki i nasilju sa vrlo labilnim politikim opredeljenjima, koji su zakljuno sa 1927. godinom emigrirali za Arbaniju i tamo se tretirali kao politiki emigranti. Njihove kue su bile, mada ne sve, naputene, a imanja obrasla u utrine. Ta zemlja (i naputene kue) proglaena je bezvlasniko-kaakom, ula u fond za naseljavanje i dodeljivana naseljenicima. Bive kaake, politike emigrante u Arbaniji, regrutuje od 1939. godine Italija u oruane druine sa ciljem da upadaju u Jugoslaviju radi njenog unutranjeg razbijanja. U aprilu 1941. ove druine, izvrsno naoruane, upadaju iz Arbanije u Metohiju i uestvuju sa arbanakim baibozlukom u progonu naseljenika sa njihovih imanja. U vreme okupacije (1941-1944) aktivni su saradnici italijanskog, a zatim i nemakog, okupatora na Kosovu i Metohiji i nasilnici nad srpskim i crnogorskim ivljem. Ponovo su se ubatinili na imanja koja su im nekada pripadala. Tim ljudima se Zakonom o reviziji priznaje status politikih emigranata i njihovo ubatinjenje na imanjima pod okupacijom, a samim tim oduzimaju se naseljenicima.

Reviziju agrarnih odnosa na terenu vre revizione komisije. Revizija je bila karakteristina u Podrimlju, gde je bilo najvie Vraana. Na ovom predelu potraioci zemlje nisu mogli ponuditi komisijama kao dokaz vlasnitva tapije, jer je bilo najvie bivih ifija kao obraivaa zemlje, a vlasnici su bili age i begovi. Iz istih razloga u raspoloivim katastarskim kartonima ovakva zemlja nije posebno evidentirana. U Podrimlju su u kartonima evidentirane samo tri vraanske porodice koje su pored dravne dobile i bezvlasniko-kaaku zemlju. Zato su revizione komisije sprovodile dokazni postupak na osnovu izjava i svedoenja arbanakih metana, kao jedne od zainteresovanih strana za sticanje prava na zemlju. Vraani kao naseljenici su bili iskljueni iz dokaznog postupka njihovom izolacijom u Orahovcu.

Na revizione komisije, koje su pokuavale da rade u duhu Zakona, vre pritisak za donoenje reenja na tetu Vraana mesni i sreski elnici, meu kojim je bilo inovnika saradnika okupatora dovedenih iz Arbanije. U tom pravcu je, po svedoenju mnogih Vraana, delovao tadanji sekretar Sreskog komiteta Komunistike partije na vlasti Kolj iroka, koji je predlagao i svojim poloajem uticao kod nadlenih oblasnih kosovsko-metohijskih organa da se menjaju neposluni lanovi revizionih komisija. Kada se suoio sa brojnim objektivnim svedoenjima mesnih Arbanasa, kojim savest nije dozvoljavala da se na osnovu njihovih krivotvorenih izjava oduzimaju vraanske krevine, istupa pred Vraanima za zahtevom da se kolonizuju za Vojvodinu. U tom pravcu deluje u Podrimlju i Duan Mugoa iz Oblasnog dravno-partijskog rukovodstva.[72]Pod uticajem sreskih i oblasnih elnika Reviziona komisija je predloila, 5. novembra 1 945. godine, Ministarstvu za kolonizaciju i Agrarnom savetu Demokratske Federativne Jugoslavije da se svi Vraani iz Metohije kolonizuju za Vojvodinu. Predlog komisije nisu prihvatili, jep su oba pomenuta savezna organa zastupali gledite da se kolonizuju za Vojvodinu samo naseljenici koji u procesu revizije izgube u celini ili delimino pravo na zemlju. Oni nalau komisiji da Vraani ostanu u Metohiji i da im se dodeli zemlja na jednom mestu.[73] Takav nalog su zasnivali na osnovu htenja Vraana koji nipoto nisu hteli da prihvate kolonizaciju za Vojvodinu. Nije im udovoljeno, i pored naloga Ministarstva i Saveta da im se da zemlja na jednom mestu, pa su se zadovoljili da se ubatine na svojim imanjima, na povrini koja im ostane posle revizije.

U revizionom postupku nijedna vraanska porodica iz Podrimlja nije izgubila pravo na celokupnu zemlju. Na osnovu katastarskih kartona izgubili su pravo na bezvlasniko-kaaku zemlju porodice Matanovi Krsta (7,54 ha) i Reetar Ilije (8,48 ha) iz Kramovika i Markovi-Bjelanovi Panta iz iflaka (2,77 ha), a na osnovu svedoka jedna porodica Rackovia iz Dobrog Dola. Delimino su izgubili pravo na raniju begovsku zemlju, a u korist obraivaa ifija dve porodice Mikulia iz Bubovca, odnosno Domaneka, po jedna porodica urevia iz Bubovca, Pejovia i Vuia iz Bubla i Reetara iz sela Radosti. Fond oduzete zemlje Vraanima uveae se u septembru 1947. godine, kada su izgubile pravo na zemlju sve izbegle porodice koje se iz bilo kojih razloga nisu vratile na svoja imanja.

Po okonanju revizionog postupka u prolee 1946. godine Vraani iz Podrimlja naputaju Orahovac i ubatinjuju se na svoja imanja. Oni podiu kue na ranijim zgaritima, kre, prekopavaju i preoravaju zemlju, obraslu travnjacima i iprajem. Ponovo zasauju vonjake na parcelama gde su ranije bili zasadi i poseeni.

Pelevii iz Zlopeka kod Pei vraaju se na kupljena imanja bez revizionog postupka. Njima se pridruuju roaci iz Turjana (Podrimlje). Mrenovii u Vitomirici se vraaju na kupljenu zemlju i krevinu. Peovii iz Banjice su izgubili pravo na kaaku zemlju, ali se vraaju na deo zemlje na koji su stekli pravo. etiri porodice Baanovia iz Drenovca kod Deana su izgubile pravo na celokupnu zemlju, koja je vraena ranijim vlasnicima. Zato se one ne vraaju u Drenovac. Jedna porodica Baanovia i tri porodice urevia iz Drenovca su delimino izgubile pravo na zemlju. One se vraaju na deo zemlje koji im je ostao, odbijajui ponudu za kolonizaciju za Vojvodinu. Porodica Roganovia iz Rogova kod Prizrena i porodica Ceklia iz Kosova Polja su se "istraile".

Rastur Vraana

Sa ponovnim ubatinjenjem na svoja imanja 1946. godine Vraani sa znatno smanjenom aktivnom radnom snagom podiu kue, prekopavaju nekadanje krevine, ovrsle i ponovo obrasle ikarama. Pokuavaju da obnove stoni fond. Nedostaje im zaprega, plug i drugi poljoprivredni alat, kao i ubrivo za posnu krevinu. Po tradiciji marljivi Vraani ulau krajnje napore da obnove svoja gazdinstva, a u oskudici u osnovnim ivotnim namirnicama, to iscrpljuje njihovu fiziku i duhovnu snagu. Zato iz Podrimlja, gde je ivot bio najtei, nastaje proces osipanja Vraana. Tri porodice Pelevia iz Turjaka prelaze na kupljenu zemlju u Zlopeku kod Pei kod svojih roaka sa dodatkom zemlje u selu Breaniku s tim to im zemlja u Turjaku prelazi u drutveni fond. Dve porodice Martinovia naputaju Ljubidu i sele se na ranije kupljenu zemlju u selu Ljubeniu kod Pei. Porodica Nikia iz Mrasora prodaje zemlju i seli se na kupljenu zemlju u selu Banjici kod Istoka. Ove prve raseljene porodice i one koje ostaju na svojim imanjima jo se ne odvajaju od seoske privrede u kojoj sagledavaju svoju ivotnu egzistenciju. Za desetak narednih godina uspeli su da savladaju nepremostive tekoe, da obrade i kultiviu krevine, da obnove stoni fond i da od podignutih vonih zasada ubiraju plodove. No, kada su se odali ustaljenom seoskom ivotu, iskrsli su novi zapleti koji im zagoravaju ivot.

Izmeu 1956. i 1960. godine Poljoprivredni kombinat iz Prizrena otkupljuje zemlju u Podrimlju za podizanje plantanih vinograda. Dravno-partijski mesni i oblasni rukovodioci vre pritisak na Vraane da prodaju imanja Kombinatu, za koja im je nuena otkupnina znatno nia od trine cene zemlje, a da im se ne ponudi ni mesto preseljenja, ni zapoljavanje kao perspektiva njihovog daljeg ivljenja. Otvoreno im je govoreno da prodaju zemlju Kombinatu i da se sele. Vraani daju otpor, ali uzaludno. Prinueni su da ustupaju zemlju Kombinatu uz neznatnu naknadu.[74]Pored pomenutog Kombinata zemlju Vraana otkupljuje i Zemljoradnika zadruga iz Prizrena sa znatno niim cenama od trinih i poklanja je arbanakim emigrantima.

Preputajui se stihiji brojne vraanske porodice sele se iz Podrimlja i odlaze u neizvesnost. Preostale vraanske porodice, ostavi u manjini, vue udnja za iseljenim srodnicima i komijama. Zbog smanjenja broja dece gasila se nastava na srpskom jeziku u osnovnim kolama. U nemogunosti da svojoj deci obezbede osnovno obrazovanje preostali Vraani prodaju imovinu i sele se u gradske centre, gde se deca koluju, a radno-aktivni lanovi porodice pokuavaju da se zaposle. Zemlju prodaju predodreenim kupcima, mesnim Arbanasima, koji su polagali na nekakvo nepisano pravo na kupovinu i drugi je nisu smeli kupiti. Zato je kupac bio u mogunosti da uslovljava kupovinu nepokretne imovine niom cenom od stvarne vrednosti.

Vremenom su se sve vraanske porodice iz Podrimlja raselile sa svojih imanja i kua. Ostalo je u Podrimlju 14 porodica, iji radno aktivni lanovi rade u zanatstvu, industriji i drutvenim delatnostima i to deset u Orahovcu i po dve u Zrzu i Ratkovcu.

Vraane iz okoline Pei, Istoka i Deana zadesile su skoro iste neprilike. Oni naputaju svoje domove i imanja zato to im posle revizije agrarnih odnosa ostaje nedovoljno posne krevine, zato to im se oduzima ak i kupljena radna zemlja i zbog nesporazuma sa pojedinim mesnim Arbanasima.

Tako je Mrenoviima iz Vitomirice kod Pei oduzeto 1947. godine 7,7 ha radne zemlje, koju su prilikom naseljavanja kupili. Zemlja je predata drutvenom sektoru, a kasnije dodeljena arbanakim emigrantima. Zato se oni raseljavaju zadravajui u svojini neto ume, plac i kuu u kojoj ivi jedna porodica, ali ne ivi od prihoda sa imanja. Druga porodica povremeno dolazi.

Peovii iz Banjice kod Istoka su prodali deo zemlje koja im je ostala posle revizije agrarne reforme, zadravajui dva hektara ume, plac i kuu u koju posle raseljavanja povremeno dolaze.

urevii i preostali Baanovii iz Drenovca kod Deana prodaju zemlju koja im je preostala posle revizije i raseljavaju se. Jedna porodica urevia zadrala je umu, koju povremeno obilazi i koristi.

Pelevii iz Zlopeka kod Pei prodaju kupljenu zemlju i kue i sele se najvie za Crnu Goru. To isto ine i Martinovii iz Ljubenia i naputaju selo.

Porodica Nikia iz Banjice, koja se u ovo selo naselila iz sela Mrasora posle rata, se rasturila. Na imanju ivi samo jedna starica.

Porodice Martinovi i Pelevii iz sela Belog Polja kod Pei su jedine koje su se odrale na svojim imanjima, kupljenim prilikom doseljavanja iz Vrake.

Sadanja stanita Vraana

Traei don za svoju ivotnu egzistenciju Vraani se sele u vee seoske i gradske centre po Srbiji i Crnoj Gori i u drugim krajevima Jugoslavije i po svetu. Sada se raa i raste trea generacija Vraana od njihovog doseljavanja u Metohiji. Njihov broj se zbog snane populacije udvostruio. Paljivom evidencijom Marka Mikulia iz Pei, rodom iz Vrake, registrovali smo u Jugoslaviji i svetu 422 vraanske porodice od 205 porodica doseljenih iz Vrake u Metohiju.[75]Iako su Vraani rasuti, ipak imaju i svoja zbivalita. U Crnoj Gori, u kojoj je nastanjeno skoro polovina iz Metohije raseljenih Vraana, nastala su dva sabirna centra: Zeta (naroito sela Golubovci, Goriane, Balabane i Vranj) u kojoj ivi oko sto vraanskih porodica; i Titograd sa oblinjim naseljima (Toloi, Rogami i dr.) u kojim je nastanjeno oko 60 porodica. U Srbiji Vraani su najvie sabrani u Beogradu i okolini (oko 70 porodica) i Kragujevcu i okolini (oko 30 porodica).

Vraka u Arbaniji je bila i ostala matica Vraana, oaza srpskog ivlja na arbanakom tlu. U njoj je ostalo zajedno sa Kamenicom posle seobe 77 porodica. Sedam porodica i jedan samac, koji su u ratnom vihoru izbegle u Vraku, ostaju u njoj. S obzirom na jako izraenu populaciju Vraana, procenjuje se da se vraanski ivalj u Vraki skoro udvostruio i da u njoj ima sada preko 1.200 dua.

U Vraki je posle seobe jo izraenije raeno na odroavanju srpskog ivlja zabranom svih verskih obreda pod jurisdikcijom srpske crkve. Osnovna kola sa nastavom na srpskom jeziku zvanino je ukinuta 1934. godine. Upotreba srpskog jezika je zabranjena. U savremenoj Arbaniji menjaju se imena i prezimena Vraana. Novoroenad dobijaju arbanaka imena prilikom unoenja u matine knjige. Prezimena se iz korena menjaju. Tako inovii imaju prezime Ograja. Nekim prezimenima se zadrava osnova. Tako se Mikulii prezivaju Mikulaji, a Popovii Popi.

Vraani su u toku svojih seljakanja pokazali svoju smelost i razboritost, a osobito marljivost u savlaivanju nastalih prepreka.

Odlaskom u urbanu sredinu unose u nju svoju sveu krv, prihvataju i usvajaju novine u domu i na radu i uporno ih slede sa tendencijom preuzimanja prestia. Uporni su u obrazovanju svog potomstva, meu kojim ima visokih intelektualaca raznih profila.

Prilog

Vraani kao agrarni subjekti naseljeni u Metohiji

Srez podrimskiSelo iflak

Selo Ratkovac1. Baanovi Petko

1. Roganovi Petar2. Baanovi Risto

2. Roganovi uro3. Baanovi Gligo

3. Roganovi Boko4. Baanovi Lazar

4. Roganovi Andro5. Baanovi Mitar

5. Roganovi Labud6. Krkoti Andrija

6. Roganovi Krsto7. Krkoti Neo-Stevka

7. Roganovi Jovan8. Krkoti Simo

8. Vukevi Duka9. Markovi Panto

10. Cekli Lazar

Selo Dobri Dol

1. Andrijevi MilanSelo Mrasor

2. Gorovi Pavua1. urevi Lazo

3. Krakovi Jovan2. urevi Vojin

4. Krakovi Simo3. Niki Boo

5. Krakovi uro

6. Krkoti VojinSelo Danjane

7. Krkoti Risto1. Ajkovi Vaso

8. Krkoti Panto2. Seni Velia

9. Krkoti Duan3. Seni Savo

10. Markovi Vaso4. Seni Joo

11. Peuki Marko5. Seni Simo

12. Peuki Miljan6. Seni Mitar

13. Radinovi Jovan

14. Rackovi MarkoSelo Kramovik

15. Rackovi Savo1. Matanovi Krsto

2. Matanovi Petar

Selo Ponorac (Garaevo)3. Reetar Savo

1. Brajovi Risto

2. Brajovi SimoSelo Bobovac

3. Brajovi Marko1. Mikuli Panto

4. Brajovi Stevan2. Matanovi Milo

5. Brajovi Lazar3. Matanovi oko

6. Brajovi Filip4. Matanovi Zorka

7. Matanovi Senka5. Matanovi Jovan

8. Matanovi Aleksa6. Matanovi Petko

9. Matanovi Vaso7. Matanovi Maan

10. Matanovi Mijat8. inovi Ilija

11. Matanovi Filip9. inovi Savo

12. Mikuli Ilija10. inovi Petko

13. Mikuli Pavle11. inovi Panto

14. Mikuli Mihailo12. inovi Spaso

15. Mikuli Lazar

16. Mrenovi StevanSelo Buble

17. Pelevi Too1. Vui Milo

18. Raievi Risto2. Vui Spaso

19. Raievi Mirko3. Matanovi Andro

4. Matanovi Neo

Selo Saro5. Matanovi ivko

1. ari Vaso6. Matanovi Boo

2. ari Jakov7. Matanovi Niko

3. Krkoti Ljubomir8. Pelevi Vido

4. Krkoti Neo9. Pelevi Panto

5. Niki Mitar10. Pelevi Zorka

6. Pelevi Marko11. Pelevi Krsto

7. Pelevi Mira12. Pelevi Ivan

8. Pelevi Filip13. Pejovi Vido

9. Pelevi Jefto14. Pejovi Panto

10. Uskokovi Ilija15. Pejovi Ilija

11. Uskokovi Krsto16. Ulii uro

Selo VranjakSelo Radosti

1. Ajkovi Luka1. Reetar oko

2. Ajkovi Lazar2. Reetar Vaso

3. ureti Luka3. Reetar Panto

4. Lambuli Miko4. Reetar Nikola

5. Lambuli Mijat5. Reetar Boo

6. Lambuli Petko6. Reetar Spasoje

7. Lambuli Tomo7. Reetar Veljko

8. Popovi Risto

Selo Geda9. Popovi Pavle

1. Ajkovi Ilija10. Popovi Simo

2. Kavari Filip11. Popovi Stanko

3. Kavari Nikola12. Popovi Tomica

4. Kavari Jakov

5. Martinovi PetarSelo Zrze

6. Martinovi Petko1. Brajovi Panto

7. Martinovi orije2. Vujai Panto

8. Roganovi Mitar3. Radovi Lazar

4. Banjovi Stefan

Selo Domanek

1. Zlatianin NikolaSelo Malievo

2. Zlatianin Jovan1. Gaovi Simo

3. Zlatianin ore2. Milogori Nikola

4. Mikuli Gligor3. Radikovi Petar

5. Mikuli Krsto

6. Mikuli AleksaSelo Bubovac

7. Seni Lazar1. ureti Rade

8. Seni Panto2. urevi Gligo

9. Seni Neo3. urevi Vaso

4. urevi Mara

Selo Ljubida5. Krstovi Rade

1. Martinovi Stefan6. Krstovi Andrija

2. Martinovi Velimir7. Krstovi Krsto

3. Martinovi Tomo-Too8. Krstovi Mitar

4. Martinovi Lazar9. Krstovi Risto

5. Martinovi Petar10. Krstovi Simo

6. Martinovi Mitar11. Konti Vida

7. Martinovi Mira12. Maji Simo

8. Martinovi Krsto13. Maji uro

9. Markovi Lazar14. Mikuli Marko

15. unjevi Jovan

Selo Turjak16. unjevi Neo

1. Banjovi uro

2. Pelevi NovakSelo Vlaki Drenovac

3. Pelevi ore1. Roganovi Mirko

4. Pelevi Aleksa

5. Pelevi TomoSelo Lozica

6. Pelevi Krsto1. Dragovi Krsto

arplaninski srez

Selo Rogovo

1. Roganovi Spaso

akoviki srez

Selo Drenovac

1. Baanovi Nikola

2. Baanovi Stanoje

3. Baanovi Jovan

4. Baanovi Marko

5. Baanovi Jakov

6. urevi Risto

7. urevi Stevan

8. urevi Petko

Srez peki

Selo ZlopekSelo Vitomirica

1. Pelevi Bogi1. Mrenovi Risto

2. Pelevi Neo2. Mrenovi Jovan

3. Pelevi Kolja3. Mrenovi Tomo

4. Pelevi Boko4. Mrenovi Nikola

Selo Belo Polje

1. Martinovi Nikola

2. Pelevi Niko

Selo Ljubeni

Kupili zemlju i sagradili kue Martinovi Mitar i Martinovi Mira, ali se preseljavaju na od agrara dobijena imanja u Ljubidi, gde su evidentirani. U Ljubeniu borave povremeno.

Srez istoki

Selo Banjica

1. Peovi Boko

2. Peovi Mitar

3. Peovi Pavle

4. Peovi Ilija

5. Peovi Risto

6. Peovi Jovan

Graaniki srez

Selo Kosovo Polje

1. Cekli Boko

Pereselenie Vrakov (naseleni oblasti Vraka) v Metohii, ih presledovanie i dalneiie migracii (rezme)

Vraka, to oblast v Arbanii na severe Skadra v kotoro v naale 18 veka obrazovan serbiskie bratstva pereselencev iz drevne erno Gori i ernogorskih gor. V ne obrazovan isto serbiskie sela: Ra, Kule, Star Bori, Mladi Bori, Gril i Omara.

S 1928 goda arbanaski reim prinuditelno provodit arbanizaci serbov v Vraki tak to zavodit slub v cerkvah i v kolah na arbanasom zike i zapreaet upotreblenie serbskogo zka na publinh mestah.

Iz-za soprotivleni takomu prikazu vraki bil arestovan, internirovan, ih fizieski istzali, ih dete prinuditelno poslali v kolu i tomu podobnoe. Po to priine dve tretiih vrakov (sve dvuhsot seme) opredelilis za migraci i s 1933. po 1936. god pereselilis v goslavi. goslavski reim naselil vrakov v Metohi i dal zeml. Sama bola ih koncentraci bila okolo reki Drim.

Vo vrem von 1941-45. Metohi vklili v sostav tak nazvaemo Veliko Arbanii pod zaito Italii. V celi formirovani tieski istogo arbanaskogo gosudarstva arbanaskie nacionalist vgont vrakov s ih imenii, kotore im prinadleali po nasledstvu. V vihre voin pereivat vraki tle dni v migracii, umirat s golodu, ot pidemii, pogibat v vone, ih rasstrelivat i veat.

Posle voin 1945. goda, vraki vozvraats v Metohi, no im bilo zapreeno krugl god zant svoi imeni. Nakonec-to, konomieskimi meropritimi otbirala uastki zemli (dava minimalnoe vozmeenie) prinudala ih na migaci. Vraki tak bli prinuden rasselts i to blo ih okonatelno izgnanie i rasselenie po vse goslavii, a mnogie ia svo iznenu gzistenci rasselilis po vsemu miru.

Napomene

1. Blagoje V. Markovi, "Vraka i Vraani", Raskolnik (Gornji Milanovac), 1969/5, str. 58-60.

2. Ivan Stepanovi strebov, "Srbi i Albani (putev i zapisn)", Srpska kraljevska akademija, Spomenik XDI, Beograd 1904, 193.

3. Po izjavi Marka Mikulia iz Pei, rodom iz Vrake, ustupljena autoru 7. XII 1989.

4. Isto.

5. Isto. Marko Mikuli navodi da je prvi pisac o Vraki i Vraanima (rukopis) bio Panto Koja (1902. godine), trgovac iz Skadra. koji je zasnivao istorijska zbivanja n izjavama ivih svedoka, koji su se kao savremenici seali doseljavanja u Vraki. Zato navode Panta Kojaa, a koje je imao prilike da proui Mikuli. 1933. godine, smatramo najverodostojnijim. Rukopis je ostao kod rodbine Panta Kojaa u Skadru.

6. Dr Jovan Erdeljanovi. "Stara Crna Gora. Etnika prolost i formiranje Crnogorskih plemena". Beograd 1978. 551-554.

7. Po izjavi Ljuba i Zorke Pelevi, roeni u Vraki, od 9. marta 1990, koji su dali autoru.

8. Dr Jovan Erdeljanovi, kao u nap. 6, str. 201.

9. Isto. str. 64. 69. 129 i 131.

10. Dr Jovan Erdeljanovi, "Postanak plemena Pipera. Etnografska rasprava", Etnografski zbornik, knj. XVII, str. 276-277.

11. O bratstvu Latkovia vidi delo Pavla Radusinovia, "Naselja Crne Gore , Posebni dio, Beograd 1985, 153-155.

12. Dr Jovan Erdeljanovi, kao u nap. 6, str. 340 i 350.

13. Izjava Slobodana Mrenovia iz Pei od januara 1990. data autoru.

14. Pavle Radusinovi, nav. delo, str. 444-446.

15. Dr Jovan Erdeljanovi, "Kui, Bratonoii i Piperi", Beograd 1907, str. 205-206.

16. Izjava Sima Majia iz Toloa od 9. marta 1990. data autoru.

17. Dr Jovan Erdeljanovi, kao u nap. 15, str. 149, 169 i 218.

18. Izjava Blagoja Senia iz Toloa od 9. marta 1990. data autoru.

19. Dr Jovan Erdeljanovi, kao u nap. 6, str. 167 i 170.

20. Isto, str. 198.

21. Isto, str. 172.

22. Isto, str. 147.

23. Lazar Roganovi, "Pod tuima suncem (Vraka i Vraani)", I dio, Titograd 1978, 18.

24. Pavle Radusinovi, nav. delo, str. 325.

25. Isto, str. 63.

26. Dr Niko Martinovi, "Valtazar Bogii, I, Istorija kodifikacije crnogorskog imovnog prava", Cetinje, 1958, str. 92 i 95. Pisac navodi da je "zadruna kua" tradicija u Crnoj Gori i Brdima, pa se ta tradicija prenela u Vraku. Prvim kolenom (ili pasom) smatra se rodonaelnik zadrune kue, drugo koleno su braa, a tree braa od strieva.

27. Lazar Roganovi, nav. delo, str. 51-52.

28. Ivan Stepanovi strebov, "O pravoslavnim srpskim starim i novim crkvama u staroj Zeti", Glasnik Naunog uenog drutva, IX, str. 385.

29. Isto, str. 386.

30. ore Miki, "Skadarski Srbi u XIX veku", Institut za istoriju u Banjaluci, Istorijski zbornik, br. 7, God. VII, str. 122.

31. Kao u nap. 3 i 7.

32. Kao u nap. 3.

33. I. S. strebov, kao u nap. 28, str. 371 i 376.

34. Vladimir Bovan, "Jastrebov u Prizrenu", Pritina 1983, 41-42.

35. I. S. strebov, kao u nap. 28, str. 369.

36. Kao u nap. 3.

37. ore Miki, nav. delo, str. 147-148.

38. Blagoje Markovi, kao u nap. 1, str. 58-60. Na Markovia se poziva dr Dragoljub Petrovi, "Glasovne osobine govora Vraana u Zeti", Glasnik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, knj. XVII/1972, 180-182.

39. Kao u nap. 3.

40. Isto.

41. Lazar Roganovi, nav. delo, str. 98-100.

42. Kao u nap. 3.

43. Pismo dr Dragutina Nikolia iz Rima upueno autoru 16. II 1990.

44. Za uzroke seobe, kao i za seobu Vraana koristili smo izjave savremenika iz Rake, a koje se nalaze kod autora i to: Blagoja Markovia iz Bara od 5. i 14. XI 1989, urevi Petka iz Pei od 6. XII 1989, Voja Martinovia iz Pei od 20. II 1990, Ljuba i Zorke Pelevi iz Toloa od 9. III 1990; Mikuli Marka iz Pei od 7. XII 1989.

45. O agrarnim objektima i subjektima vidi "Zakon o naseljavanju junih krajeva, Agrarna reforma", knj. II, Beograd 1933.

46. Izjava Petna urevia iz Pei, rodom iz Vrane, data autoru dana 6. XII 1989.

47. U Arhivu Kosova i Metohije u Pritini uvaju se naseljeniki katastarski kartoni po srezovima, meu kojim su kartoni optanata za podrimski srez sa oznakama ubatinjenog lica i lanova porodice, kategorije zemlje koja se dodeljuje, dodeljene pomoi od agrarnih vlasti i dr. Ti su podaci od osobitog znaaja za analitiko sagledavanje svih kategorija naseljenika, te smo ih koristili za Vraane kao optante.

48. Milovan Obradovi ("Revizija agrarne reforme na Kosovu i Metohiji", Kosovo 1974/3, str. 396) navodi da Vraani "poinju da se naseljavaju na Kosovu 1922. godine . injenice koje smo naveli izriito negiraju Obradoviev navod.

49. Pismo Milana Peovia iz Pei od 7. III 1990. upueno autoru.

50. Izjava Slobodana Mrenovia iz Pei od decembra 1989. data autoru.

51. Dr Milovan Obradovi, "Agrarna reforma i kolonizaciji na Kosovu (1918-1441 begin_of_the_skype_highlighting1918-1441end_of_the_skype_highlighting)", Pritina 1981, str. 235-349. Pisac daje prilog naseljenika i agrarnih interesenata na teritoriji Kosova. Ne ulazimo u kritiku studije, niti u prilog studije kao celine, ve samo na optante doseljene iz Arbanije u Metohiju.

Meu naseljenicima Zlopeka kod Pei navodi i Pelevie koji su se naselili u Ljubidi u Podrimlju. U Zlopeku, kao i u selu Sarou, navodi Cekovie kao doseljenike iz Albanije, a oni su se naselili u ta sela iz Golubovaca u Zeti. Navodi i jo neke porodice (Praevie u iflaku, Bjelice u Danjanu i dr.) koje su nepoznate meu doseljenicima iz Arbanije. Pominje se u selu Banjici kod Istoka samo jednu Porodicu Peovia doseljenu iz Arbanije, a bilo ih je est. Naveo je dve porodice Pelevia u selu Drenovcu kod Deana, doseljenih iz Arbanije, a Pelevia u ovom selu nije bilo. U selu Bublu nije naveo etiri porodice Pejovia, u selu Bubovcu ne navodi dve porodice urevia, u selu Zrzu ne navodi porodicu Banjovia. U selu Ratkovcu navodi porodice inovia i Matanovia, koje su bile naseljene u Bubovcu. U selu Ponorcu navodi Uliie, koji su bili naseljeni u selu Bublu. U selu Vlakom Drenovcu uneo je urevi Vasa, koji je bio naseljen u Bubovcu. U selu Bubovcu navodi "Nikoli Mitra" a u selu Sarou "Miki Mitra", a radi se o Niki Mitru naseljenom u selu Sarou. U selu Domaneku navodi etiri porodice "Nikolia", a radi se o tri porodice Mikulia u tom selu i o etvrtoj (Mikuli Marko) u selu Bubovcu. U selu Gedi navodi tri porodice "Kobaria", a radi se o porodicama Kavaria. U selu Bubovcu navodi dve porodice "Mojia", a radi se o porodicama Majia. Ima i drugih nepreciznosti i omaki.

52. Arhiv Kosova