1

NASLEĐIVANJE* to je prenos MATERIJALNIH i DUHOVNIH osobina i vrednosti sa PREDAKA na POTOMKE (u najširem smislu).* vremenska veza međuzavisnosti svih generacija* lanac kontinuiteta* ovaj pojam se javlja i koristi u : - PRAVNOJ NAUCI (predmet NASLEDNO PRAVO)

- GENETICI- PSIHOLOGIJI (karakter ličnosti, koeficijent inteligencije...)- ISTORIJI (kulturni spomenici, istorijsko nasleđe...)

* u savremenim pravima nasleđivanje ima IMOVINSKI KARAKTER (prelazak imovine umrlog na naslednike).

NASLEDNO PRAVO* nastalo je sa nastankom države: - kada su PRAVNE norme zamenile OBIČAJNE norme;

- sa nastankom lične svojine.* ima DVA osnovna značenja: 1. OBJEKTIVNO (skup pravnih propisa koji uređuju nasleđivanje)

2. SUBJEKTIVNO (označava konkretno OVLAŠĆENJE određenog lica da na osnovu objektivnog naslednog prava nešto nasledi)

* NASLEDNO PRAVO je deo GRAĐANSKOG PRAVA (pandektistička podela, nemačka, rusija, grčka, kina)* NP je deo pravne nauke: IZUČAVA: 1. Norme NP-a

2. Istorijski razvoj NP-a3. Odnos sa drugim pravnim disciplinama4. Tumačenjem normi i primene5. Usavršavanjem normi

* u austrijskom pravu Npravo je uključeno u stvarno pravo deo koji se odnosi na sticanje svojine (institucioni sist.).

ZNAČAJ I OSNOV NASLEDNOG PRAVA* u Npravu ogleda se KONTINUITET prava* u Np-u povezani su principi LIČNOG, OBLIGACIONOG i STVARNOG PRAVA.* NP učvršćuje EKONOMSKU OSNOVU PORODICE.* NP je podstrekač sticanja dobara i napretka* Npravo neguje posebne NAGRADE za poželjne osobine ljudi: a) određivanje većeg naslednog dela

-korektnost prema ost. –pomoć u izdržavanju -lečenjub) poklona za slučaj smrti i dr.

* Npravo SANKCIONIŠE neke NEGATIVNE ljudske osobine: - ustanova nedostojnosti za nasleđivanje; - isključenje prava na nužni nasledni deo.

* Osnov Naslednog prava, odnosno NASLEĐIVANJE je u javnom poretku svakog CIVILIZOVANOG društva. Zbog toga postoje RAZLIKE od države do države po pitanju: 1) KRUGA NASLEDNIKA

2) REDA POZIVANJA NA NASLEĐE 3) SLOBODE TESTAMENTALNOG NASLEĐIVANJA...

2

TERMINOLOGIJA* u Npravu formirala se posebna TERMINOLOGIJA i ovi termini su prihvaćeni i u drugim naukama kau i u: UMETNOSTI, KNJIŽEVNOSTI i POLITICI sa terminima kao: (naslednik, rodonačelnik, nedostojnost).1) OSTAVILAC (de cuius) – umrlo lice čija se imovina nasleđuje2) TESTATOR (zaveštalac) – lice koje je raspodelilo imovinu za slučaj smrti putem TESTAMENTA3) DELACIJA – trenutak smrti ostavioca; - trenutak otvaranja nasleđa4) ZAOSTAVŠTINA (ostavina) – imovina ostavioca podobna za nasleđivanje5) LEGAT (isporuka) – odredba u testamentu kojom se određenom licu ostavlja tačno određeno pravo (um.slika; 10000€)6) LEGATAR – je lice koje prima LEGAT* u anglosaksonskom pravu termini su drugačiji

OSNOVNA NAČELA NASLEĐIVANJA1) NAČELO UNIVERZALNOSTI (jednovrsnosti) – znači da su pravila zakonskog nasleđivanja ista, bez obzira na:

OSOBINE OSTAVIOCA i NASLEDNIKA (pol, uzrast, nacionalnost, veroispovest, imovinsko stanje, zanimanje...) ; KVALITET, VRSTU i POREKLO DOBARA koja ulaze u sastav zaostavštvine.* ovo je načelo karakteristično za države sa TRŽIŠNOM privredom.

2) NAČELO SPECIJALNOSTI – znači suprotno od predhodnog načela. Pravila zakonskog nasleđivanja zavise od činjenice koje se odnose na: - lične kvalitete; osobine ostavioca i naslednika. Ovo načelo specifično je za društva sa NATURALNOM privredom. >PRIMER< POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE: - prncip – 1)da se zadrži u krugu porodice; 2) da nasleđuje samo jedan naslednik (MUŠKI); 3) Kolhozno (seljačko domaćinstvo) stiču članovi domaćinstva sve dok i jedan postoji (do 1941.g. Nemačka, Austrija); 4) u Poljskoj (građanski zakon) postoji uži krug zakonskih naslednika gde naslednici moraju ispunjavati neke uslove: -da su radili na poljoprivrednom zemljištu 1 godinu, -da su u trenutku otvaranja nasleđa na školovanju, -da su u trenutku otvaranja nasleđa trajno nesposobni za rad. Cilj donošenja ovakvih zakona je da poljoprivredno zemljište naslede samo ona lica koja ga obrađuju i da se spreči usitnjavanje poljoprivrednog zemljišta; U pravu Republike Srpske usvojeno je načelo univerzalnosti nasleđivanja. Izuzetak jeusvojen kada se radi o zaostavštini autorskih prava: autorska imovinska prava nasleđuju: *deca autora (samo prvostepeni potomci bez prava predstavljanja); *njegov bračni drug i njegovi potomci; *ako nema rod 1 i 2 imovina postaje državna svojina. 3) NAČELO RAVNOPRAVNOSTI – izvire iz predhodnog načela. Svi građani pod istim uslovima imaju pravo na jednak naslednopravni položaj. Radi se o: - ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice; - ravnopravnosti domaćih i stranih državljana (reciprocitet). Nikome se ne može dodeliti povoljniji naslednopravni položaj. 4) NAČELO OGRANIČENOSTI OSNOVA POZIVANJA NA NASLEĐE – u našem pravu dopušteni su sledeći osnovi pozivanja na nasleđe: a) TESTAMENTARNO nasleđivanje (testament-zaveštanje);

b) ZAKONSKO nasleđivanjec) 3.moguć osnov: UGOVORNO NASLEĐIVANJE (nije dozvoljen u RSrpskoj)

5) NAČELO PARALELNOG ODNOSA OSNOVA POZIVANJA NA NASLEĐE *Rimsko pravo: - načelo isključivosti osnova pozivanja na nasleđe; - ne može jedno isto lice biti istovremeno i

zakonski i testamentarni naslednik.*Savremena prava: - moguće je paralelno nasleđivanje po oba osnova (testamentarno i zakonski); - deo imovine

testamentom; - deo imovine po zakonu. 6) NAČELO SLOBODNOG ZAVEŠTANJA – građani imaju pravo da slobodno raspolažu svojom imovinom za slučaj smrti. OGRANIČENJE: * Nužni nasledni deo (civil law); * Pravo na izdržavanje (common law) 7) NAČELO OBAVEZNE UNIVERZALNE SUKCESIJE – ogleda se u tome što posle smrti ostavioca mora da postoji bar jedno lice koje će biti njegov UNIVERZALNI sukcesor (naslednik u pravom smislu reči, dobija zaostavštinu u celini ili u određenom njenom delu, odgovara za obaveze, dugove ostavioca, stupa u ostaviočeva prava i obaveze u trenutku delacije, može da podigne tužbu za zaštitu državine). *Istorija prava poznaje slučaj „LEŽEĆE DRŽAVINE“(kada je zaostavština od trenutka delacije pa do izrade naslednika o prijemu nasleđa bila bez titulara) *SINGULARNI sukcesor (stiče samo neke koristi iz zaostavštine i ne odgovara za ostaviočeve dugove; primer legatara koji stiče jedno obligaciono pravo na osnovu koga može zahtevati od univerz. Sukcesora ispunjenje određene prestacije kao: činjenje, uzdržavanje, davanje, trpljenje. >PRIMER< Legatar ima pravo da mu ne daju odrđenu sliku iz zaostavštine.

* Knjiga: od 19. Do 39.strane

3

IZVORI NASLEDNOG PRAVA* izvori naslednog prava u jednoj državi su OPŠTI NORMATIVNI AKTI te države u kojima su sadržane norme koje regulišu naslednopravne odnose na neposredan ili posredan način. To su republički USTAVI i razni ZAKONI.* Ustav jemči: - pravo na nasleđivanje u skladu sa Zakonom

- ravnopravnost bračne i vanbračne zajednice- ravnopravnost stranih i domaćih državljana

* Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980.g. / Zakon o obligacionim odnosima iz 1978.g. / Zakon o autorskom pravu iz 1978.g. / Zakon o parničnom postupku iz 1976.g. / Zakon o ratifikaciji Konven. Jedn. Međ.testamenta

VAŽENJE NASLEDNO-PRAVNIH PROPISA U VREMENU: - o zaovstavštini se raspravlja po propisima koji su važili u momentu smrti ostavioca.

*PUNOPRAVNOST: - zaveštanja- ugovora o doživotnom izdržavanju- raspodele imovine za života

U PROSTORU: - Republika Srbija, Republika Srpska.

PRETPOSTAVKE ZA NASLEĐIVANJE* Da bi se primenili naslednopravni prospisi i stvorila mogućnost za raspravljanje o zaovstavštini potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: 1) SMRT OSTAVIOCA 2) POSTOJANJE ZAOVSTAVŠTINE 3) POSTOJANJE NASLEDNIKA 4) OSNOV POZIVANJA NA NASLEĐE

1) SMRT OSTAVIOCA:* ostavilac može biti samo FIZIČKO lice (bez obzira na pol, uzrast i dr) * Pravno lice može se likvidirati (stečaj) po pravilima privrednog prava a ne naslednog.* Trenutkom smrti otvara se DELACIJA. Trenutak smrti je bitan pošto se po njemu određuje: - SASTAV ZAOSTAVŠTINE, - KRUG NASLEDNIKA, - DOSTOJNOST ZA NESLEĐIVANJE i – ROK ZA ZASTARELOST NASLEDNIČKE TUŽBE* zato je važno utvrditi: DAN, ČAS i MINUT smrti ostavioca.* proglašenje NESTALOG lica za umrlo ima istovetno dejstvo sa smrću ostavioca.* u nekim pravima postojala je „GRAĐANSKA SMRT“ (oduzimanje pravne sposobnosti licu osuđenom na smrtnu kaznu i danom pravosnažnosti presude smatra se danom prestanka pravnog subjektiviteta osuđenog, što je imalo posledicu otvaranja njegove zaostavštine).* KOMORIJENTI (koji su izgubili život istovremeno u istom događaju: zemljotres, poplave....nemogu se međusobno nasleđivati).

2) POSTOJANJE ZAOSTAVŠTINE:* bitni uslov za nastajanje nasledničkog odnosa, jer ako UMRLI NEMA IMOVINU, ostavinski sud nema o čemu da raspravlja i postupak se obustavlja. * ŠTA JE ZAOSTAVŠTINA - to su ostaviočeva PRAVA (aktiva) i OBAVEZE (pasiva)* AKTIVA + PASIVA = BRUTO ZAOSTAVŠTINAAKTIVA – PASIVA = ČISTA (NETO) VREDNOST ZAOSTAVŠTINE* kada je PASIVA>AKTIVE : naslednik ne dobija ništa; nije dužan da na teret svojih sredstava namiruje ostaviočeve dugove; dakle, naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine.* sastav zaovstavštine: 1) STVARNA PRAVA (pravo svojine, službenosti, zaloga) 2) DRŽAVINA 3) OBLIGACIONA PRAVA (iz ugovora o kupoprodaji, iz ugovora o depozitu, iz naknade štete, neosnovanog obogaćivanja..) 4) AUTORSKO PRAVO 5) PRAVO INDUSTRIJSKE SVOJINE* prava vezana za ličnost ostavioca (i ako su imovinske prirode) GASE se njegovom smrću: primer: lične službenosti; pravo na opozivanje poklona; obaveze iz ugovora o punomoćstvu itd.

4* IZDVAJANJE IZ SASTAVA ZAOVSTAVŠTINE: često stvari i prava koja su se zatekla kod ostavioca i koja su se vodila na njegovo ime NISU DEO njegove IMOVINE (zaostavštine). Idvajanje je moguće po raznim osnovama: a) po osnovu bračne tekovine (zajedničke imovine); b) izlučenje iz ostavinske mase (ugovor o ostavi, ugovor o dož.izdržavanju); c) izdvajanje u korist potomaka koji su privređivali sa ostaviocem; d) izdvajanje predmeta domaćinstva (nameštaj, posuđe,pokućstvo).

3) POSTOJANJE NASLEDNIKA: * naslednik može biti: FIZIČKO I PRAVNO LICE. *naslednik mora postojati u trenutku smrti ostavioca* ako je dete začeto pre momenta delacije, smatra se rođenim po pitanju nasleđa, da se rodi živo (300 dana od trenutka začeća). Sud će odložiti ostavinsku raspravu dok se dete ne rodi (smatra se da je moguće i drugačije) Uvedeno u još u Rimskom pravu i ima za cilj očuvanje naslednih prava začetka (naslednika).* ODSUTNA i NESTALA lica mogu biti naslednici ako: - život se pretpostavlja; - treba dokazati suprotno: smrt* Ukoliko nije poznato da li postoje naslednici: 1) Sud će pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od 1 godine; 2) Oglas se objavljuje (na oglasnoj tabli suda, us službenom glasniku, u sredstvu stranog obaveštav.); 3) Ako se ne prijavi nijedan naslednik sud će doneti rešenje kojom zaostavštinu predaje nadležnoj skupštini opštine; 4) Ako se naslednik javi u roku od 10 godina od dana predaje zaostavštine SO, ima pravo da traži povraćaj nasleđa;5) Sud će postaviti „PRIVREMENOG STARAOCA ZAOSTAVŠTINE“, ako: nije poznato da li ima naslednika, njihovo prebivalište i u drugim slučajevima kad je to potrebno. OLAŠĆENJA STARAOCA su: da u ime naslednika tuži i bude tužen; da naplaćuje potraživanja i isplaćuje dugove; da zastupa naslednike u svim drugim pitanjima. O postavljanju „staraoca“ sud izveštava ORGAN STARATELJSTVA. Taj organ može postaviti DVA staraoca.* NESPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE je oduzimanje mogućnosti jednoj kategoriji lica da se pozovu na nasleđe ostavioca. To je vrsta zakonskog ISKLJUČIVANJA iz prava na nasleđe: a) Rim i u srednjevek.pravu (isključ. pripadnici zabranjene veroispov.); b) stranci (na bazi reciprociteta)* NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE ovde je mogućnost za nasleđivanje vezana za KRIVICU lica, tj za njegovo NEODGOVORNO PONAŠANJE prema ostaviocu ili društvu: a) onaj koji sa umišljajem liši života ostavioca ili je pokušao, takođe kao podstrekač ili pomagač; b) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu ili ga u tome sprečio; c) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje ili je falsifikovao; d) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć; e) građanin koji je pobegao iz zemlje da bi izbegao osudu za krivično delo, izbegao vojnu obavezu ili vršio neprijateljsku delatnost protiv zemlje a do smrti ostaviočeve se ne vrati u zemlju.

4) OSNOVI POZIVANJA NA NASLEĐE:* da bi nastupila mogućnost nasleđivanja treba da postoji osnov za nasleđivanje. Kod nas su dopuštena 2 osnova:a) ZAKON (najslabiji osnov) b) TESTAMENT (zaveštanje)* Zakonsko nasleđivanje: - ako nema testamenta; - ako je testament ništav* Rimljani: „Nesreća je umreti bez testamenta“. Testamentom nije obuhvaćena sva imovina ostavioca.

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA

* sistem GRUPNE raspodele SRODNIKA KAO ZAKONSKIH NASLEDNIKA.1) SISTEM ZAJEDNICE KRVI (nije prihvaćen)- najbliži srodnici su ona lica koja imaju najveću količinu zajedničke krvi; polazi se od fiziološke pretpostavke da svaki roditelj daje svojoj deci po 50% krvnih faktora; otuda su najbliži srodnici ostavioca njegovi:

a) ROĐENI BRAĆA I SESTRE (imaju 100% zajedničke krvi)b) OSTAVIOČEVA DECA, RODITELJI, POLUBRAĆA I POLUSESTRE (imaju 50% zajedničke krvi)

- srodnici sa većom količinom zajedničke krvi imaju prednost u nasleđivanju nad onima koji imaju manju.- srodnici sa istom količinom zajedničke krvi bi nasleđivali na jednake delove.- ovaj sistem ne uzima u obzir podelu na: =POTOMKE, =PRETKE, =POBOČNE SRODNIKE.2) SISTEM STEPENA SRODSTVA (prihvaćen od svih savremenih prava)- ignoriše se podela na: potomke, pretke i pob.srodnike, srodnici ostavioca se pozivaju na nasleđe prema sledećem redu:I STEPEN: DECA I RODITELJI II STEPEN: UNUCI, BRAĆE, SESTRE, DEDE I BABE III STEPEN: PRA-UNUCI, -DEDE, -BABE, SESTRIĆI, BRATANCI, STRIČEVI, UJACI.3) SLOŽENI SISTEM (ispravlja predhodna dva sistema)- polazi od podele srodstva na: =POTOMKE, =PRETKE, =POBOČNE SRODNIKE.

5

NASLEDNI REDOVI Ostavioca na osnovu zakona nasleđuju njegovi: potomci, bračni drug, roditelji, braće I sestre I njihovi potomci I

dede I babe I njihovi potomci Nasleđuje se po NASLEDNIM REDOVIMA. Između naslednih redova postoji princip ISKLJUČIVOSTI. Poslednji u

nizu naslednika jeste država.I NASLEDNI RED* RODONAČELNIK prvog naslednog reda je sam OSTAVILAC. Nasleđuju svi jednake delove.* Spadaju: a) DECA ostavioca (biološka I usvojena); b) BRAČNI DRUG ostavioca* Ako neko OSTAVIOČEVO DETE ne nasledi (umre pre ostavioca; nedostojno za nasleđivanje ili zaveštanjem je isključeno iz prava na nužni deo idr), tada ostavioca nasleđuju POTOMCI TOG DETETA, na taj način što dobijaju deo koji bi dobilo dete ostavioca. Ovaj institute se naziva PRAVO PREDSTAVLJANJA.* Ako SUPRUŽNIK ne nasledi (ne doživi delaciju; nesposobnost za nasleđivanje; nedostojnost; da negativnu nasledničku izjavu tj ne prihvati nasleđe), njegov nasledni deo se deli na onoliko delova koliko ostavilac ima PRVOSTEPENIH POTOMAKA.* Nasledni delovi dece I bračnog druga mogu se povećati ili smanjiti. * Ako ostavilac NEMA potomstvo, bračni drug ne nasleđuje u PRVOM naslednom redu.II NASLEDNI RED* Spadaju: a) ostaviočev BRAČNI DRUG; b) ostaviočevi RODITELJI I njihovi POTOMCI* Dobijaju nasleđe (zaostavštinu):

½ BRAČNI DRUG (tolko bi najviše mogao dobiti u 1.naslednom redu)½ OSTAVIOČEVI RODITELJI ( ¼ ostaviočev otac i ¼ ostaviočeva majka)

* kada ostavilac NEMA BRAČNOG DRUGA onda nasleđuju ostaviočevi roditelji po ½ zaostavštine.* I u 1. I 2. Naslednom redu važi PRAVO PREDSTAVLJANJA: ako roditelj ostavioca umre ili nemože I neće da nasledi deo zaostavštine koji on treba da nasledi nasleđuju NJEGOVA DECA (tj BRAĆA I SESTRE OSTAVIOCA). A ako svi oni nemogu da naslede na nasleđe se pozivaju njihovi POTOMCI (ostaviočevi bratanci I bratanice, sestrići I sestričine, unuci ostav.roditelja) itd.* vodi se računa na podelu ostaviočevih pogodnih srodnika na:

- PUNORODNE (germane) koji imaju oba zajednička pretka sa ostaviocem (rođena braća I rođene sestre) koji nasleđuju na jednake delove sa braćama I sestrama po majci MAJČIN DEO I sa braćom I sestrama po ocu na OČEV DEO.

- POLURODNE koji sa ostaviocem imaju samo jednog zajedničkog pretka (braća I sestre po ocu I po majci) I nasleđuju na jednake delove samo onaj deo zaostavštine koji bi pripao ostaviočevom OCU odnosno MAJCI.* Ako jedan od roditelja neće il nemože da nasledi njegov deo pripada njegovom potomstvu po pravu predstavljanja. Ako ostaviočev roditelj nema potomke tada njegov deo pripada DRUGOM ostaviočevom roditelju. Ako ni drugi roditelj neće il nemože da nasledi, celokupna imovina koja bi pripala ostaviočevim roditeljima pripašće POTOMCIMA drugog roditelja. Pravo predstavljanja je ovde neograničeno. Ako su OBA ostaviočeva roditelja umrla il neće il nemogu da naslede onda će celokupnu zaostavštinu naslediti OSTAVIOČEV BRAČNI DRUG (ne prelazi se na 3.nasledni red).* Zakonom o nasleđivanju utvrđena je mogućnost POVEĆANJA: 1)naslednog dela bračnog druga; 2)nasl.dela roditelja* Pravo na povećanje zakonskog naslednog dela pripada roditelju: koji hoće I može da nasledi I onome koji nema nužnih sredstava za život. Ako ostaviočevi roditelji ŽIVE u zajednici života u trenu DELACIJE pravo imaju OBA roditelja I povećanje ostvaruju na uštrb bračnog druga ostavioca. Ako je zajednica TRAJNO PRESTALA u trenu delacije onda roditelj koji nema nužnih sredstava za život može tražiti povećanje naslednog dela: - prema ostaviočevom bračnom drugu; -prema roditelju čijom je krivicom prestala zajednica života. Kada jedan ostaviočev roditelj neće il nemože da nasledi, nema nužnih sredstava za život, može tražiti povećanje naslednog dela: - prema preživelom supružniku ostavioca I - prema ostaviočevim pobočnim srodnicima koji se po pravu predstavljanja pozivaju na nasleđe umesto roditelja.Prilikom odlučivanja o zahtevu ostaviočevih roditelja SUD ceni: 1) Imovinsko stanje roditelja 2) Sposobnost za privređivanje roditelja 3) Imovinsko stanje I sposobnost za privređivanje ostaviočevog bračnog druga 4) Dužina života između ostavioca I njegovog bračnog druga I 5) Vrednost zaostavštine.III NASLEDNI RED* Postoje 4 rodonačelnika: - DEDA i BABA po ocu (OČEVA LOZA)

- DEDA i BABA po majci (MAJČINA LOZA)* Podela zaostavštine: ½ očevoj lozi ½ majčinoj lozi ¼ svakom rodonačelniku* Ako jedan od rodonačelnika ne može ili neće da nasledi njegova ¼ pripada njegovoj DECI, po pravu PREDSTAVLJANJA.* vodi se računa o kvalitetu srodstva (punorodni I jednorodni), pravila su identična kao u 2.naslednom redu.

6

PRAVO PREDSTAVLJANJA KOD ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA* pravilo je kod nasleđivanja da srodnici bližeg stepena srodstva ISKLJUČUJU srodnike UDALJENIJEG stepena srodstva to je takozvani PARENTALNO-GRADUELNI SISTEM (nekad bilo). Ovo pravilo dovelo bi do nepravičnog rešenja kod nasleđ.* rimsko pravo ispravlja nepravičnosti predhodnog sistema I uvodi IUS REPRESENTIONIS.* DANAS je pravo predstavljanja usvojeno u svim savremenim pravima.PRAVNA PRIRODA PRAVA PREDSTAVLJANJA1. SHVATANJE: * daljni srodnik nema svoje pravo na nasleđivanje, već se poziva na nasleđe po tuđem pravu.

* predak (reprezentovani) mora imati određene kvalitete (dostojnost, sposobnost za nasleđivanje) da bi njegov potomak mogao postati ostaviočev naslednik.

2. SHVATANJE: * potomak koji se koristi prezentacijom nasleđuje po svom sopstvenom pravu. * nije važan kvalitet reprezentovanog, važan je kvalitet potomka koji se koristi reprezentacijom * ovde se radi o pomeranju prava nasleđivanja na potomka (u našem pravu prihvaćeno je ovo stanovište).

VELIČINA NASLEDNOG DELA KOJI PRIPADA REPREZENTIMA* evropsko I naše pravo: nasledstvo se deli po linijama; primena pravila parentalno-linearnog sistema, ovde unuci ostavioca dobijaju ono što bi dobili njihovi roditelji, kada bi nasleđivali. * pravo SAD: nasledstvo se deli prema br.glava naslednika; polazi od pretpostavke volje pretka (da pripadnici iste generacije nasleđuju isi deo); ovaj sistem na prvi pogled izgleda pravičniji, nije tako (javlja se problem kada na nasleđe konkurišu lica različitog stepena srodstva).

PRAVO PRIRAŠTAJA (IUS ACCRESCENDI – AKRESCENZIJA)

* Primenjuje se kada iz nekih razloga ne može da se primeni pravo predstavljanja :A) Kada nema potomka u jednoj liniji koji mogu ili hoće da naslede: - lice iz te linije nije doživelo trenutak delacije - nedostojnost - isključenje iz nasleđa I negativna naslednička izjavaB) Kada zakon isključuje pravo predstavljanja: - ograničenje nasleđivanja u 3.naslednom redu primenjuje se samo u korist 1.stepenog potomka - nasledni deo koji bi pripao srodnicima linije unutar tog naslednog reda, prirasta naslednim delovima ostalih Srodnika tog naslednog reda koji su najbliži stepenu srodstva sa ostaviocem.

* pravo priraštaja primenjuje se I kod zakonskog I kod testamentarnog nasleđivanja.

NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE USVOJENJA USVOJENJE je veoma stara ustanova CILJ usvojenja: menjao se kroz vekove I zavisno od javnog poretka; u starom Rimu (određivanje naslednika prestola);

latini I peregrini (da bi postal CIVES); plebejci (da bi postal PATRICIJI); Napoleon (1805.posle bitke kod Austerlica usvojio decu poginulih vojnika I oficira); Francuska (1914.zakon o usvojenju dece svojih građana žrtava I sv. Rata).

Kod nas postoji : POTPUNO USVOJENJE – između usvojioca I njegovih srodnika, s jedne strane i usvojenika i njegovih potomaka, s dr.strane, uspostavljaju se odnosi koji postoje između roditelja I dece I dr.krvnih srodnika. Prestaju uzajamna prava I obaveze između usvojenika I njegovih bioloških srodnika. Usvojenik I njegovi potomci ulaze u 1.Nasledni Red. Usvojilac I njegovi potomci su u 2.Naslednom Redu usvojenika, kao ostavioca.

NEPOTPUNO USVOJENJE (sužen krug nasleđivanja)- ukoliko usvojilac ima rođenu decu, nasledna prava usvojenika prema usvojiocu mogu se ograničiti ili isključiti. Nasledna prava usvojenika mogu se različito urediti prema jednom, odnosno drugom supružniku usvojiocu. Ako prilikom usvojenja nije bilo nikakvih ograničenja, onda usvojenik I njegovi potomci imaju ista nasledna prava kao I usvojiočeva deca. Ovo usvojenje ne smeta nasleđivanju između usvojenika I njegovih krvnih srodnika.

NASLEĐIVANJE USVOJENIKA* Usvojilac, iz nepotpunog usvojenja, može naslediti svog usvojenika I njegove potomke, pod uslovom da nasledna prava usvojenika nisu isključena (reciprocitet).* Srodnici usvojioca I njegov bračni drug ne mogu nasleđivati usvojenika.

7

NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ SUPRUŽNIKA

* Supružnik u 1.Naslednom redu u osnovi isti naslednopravni položaj kao I ostaviočevi prvostepeni potomci (jednaki delovi) * Nasledni deo preživelog bračnog druga može biti SMANJEN ili POVEĆAN u 1.Naslednom Redu.1. SMANJENJE NASLEDNOG DELA SUPRUŽNIKA u 1.NASLEDNOM REDUUslovi: * smanjenje u korist deteta; *dete nema nužnih sredstava za život (posebna imovina deteta+vrednost naslednog dela); * dužina trajanja zajednice života između ostavioca I supružnika; * imovinsko stanje ostaviočeve dece.1A. PROCESNOPRAVNI ASPEKTI SAMNJENJA NASLEDNOG DELA SUPRUŽNIKA- Lice koje je učestvovalo u ostavinskom postupku: može postaviti zahtev za smanjenje naslednog dela do pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.- Lice koje nije učestvovalo u ostavinskom postupku: može u svako doba u parnici tražiti NASLEDNI deo I POVEĆANJE naslednog dela na teret ostaviočevog supružnika.1B. NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE SMANJENJA SUPRUŽNIKOVOG NASLEDNOG DELA - Povećava se nasledni deo ostaviočeve dece a proporcionalno se smanjuje supružnikov nasledni deo- Povećava se odgovornost ostaviočeve dece za dugove ostavioca a smanjuje se odgovornost supružnika za isto- Ostaviočev suprug je dužan da isplati sa naslednicima sve isplate koje je primio od ostaviočevih dužnika pre smanjenja naslednog dela2. POVEĆANJE NASLEDNOG DELA SUPRUŽNIKA u 1.NASLEDNOM REDU* Na zahtev ostaviočevog supruga; - Supružnik nema nužnih sredstava za život (procena ?) * Sud odlučuje: o uvećanju naslednog dela; da mu pripadne celokupna zaostavština (zaost. male vrednosti)* Sud ceni (pomoćni kriterijumi): -sve okolnisti slučaja; -imovinske prilike ostaviočevog supružnika; -sposobnost za privređivanje ostaviočevog supružnika; -imovinske prilike I sposobnost za privređivanje ostalih naslednika; -vrednost zaostavštine; -dužina trajanja zajednice života između ostavioca I supružnika (važno).2A. PROCESNOPRAVNI ASPEKTI POVEĆANJA NASLEDNOG DELA SUPRUŽNIKA- Supružnik koji je učestvovao u ostavinskom postupku: može postaviti povećanje naslednog dela do pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.- Supružnik koji nije učestvovao u ostavinskom postupku: može u svako doba u parnici tražiti NASLEDNI deo I povećanje naslednog dela na TERET ostaviočevih POTOMAKA.- Zahtev za povećanje naslednog dela supružnika može se postaviti prema: 1)više postojećih naslednika; 2)prema jednom od više postojećih naslednika I 3)prema svim naslednicima.- Sud može doneti različite odluke: *po pitanju br.naslednika; *po pitanju visine prema svakom nasledniku2B. NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE POVEĆANJA SUPRUŽNIKOVOG NASLEDNOG DELA - Povećava se I odgovornost za dugove ostavioca- Ovo supružnikovo pravo (na povećanje) je NENASLEDIVO, pošto je lično-pravne prirode.SUPRUŽNIK u 2.NASLEDNOM REDU* Supružnik nasleđuje ½ zaostavštine. Supružnik može da nasledi celokupnu zaostavštinu (ako neće il nemože da naslede il nema potomstva). Nasledni deo supružnika može biti smanjen u korist roditelja ostavioca, može biti I povećan u 1.nasl.red

GUBITAK NASLEDNOG PRAVA SUPRUŽNIKA1) Razlozi koji se odnose na sve naslednike:

a) Nesposobnost za nasleđivanje b) Nedostojnost za nasleđivanje2) Razlozi koji se odnose samo na nadživelog supružnika:

a) U slučaju razvoda il poništ.braka (više nisu supružnici I može se ipak naslediti na osnovu testamenta)b) Kada je brak prestao pre delacijec) Ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana.

(SUD MOŽE DONETI PRESUDU O RAZVODU BRAKA A NASLEDNICI MOGU TRAŽITI SAMO NASTAVLJANJE POSTUPKA A NE NJEGOVO POKRETANJE)d) Ako je brak nadživelog bračnog druga oglašen: nepostojećim ili ništavim. (POSLE DELACIJE IZ UZROKA KOJE JE NADŽIVELI

BRAČNI DRUG ZNAO U VREME ZAKLJUČENJA BRAKA, TUŽBU MOŽE PODIĆI: SUPRUŽNIK, JAVNI TUŽILAC I SVA LICA KOJA IMAJU PRAVNI INTERES DA BRAK BUDE PONIŠTEN)

e) Ako je zajednica nadživelog supružnika sa ostaviocem bila trajno prestala krivicom nadživelog supružnika ili sporazumom sa ostavicem.

8

DRŽAVA KAO NASLEDNIK* Zaostavština bez naslednika je zaostavština koju NE nasledi nijedno FIZIČKO lice (iz reda zakonskih naslednika I nijedan testamentarni naslednik). Sud predaje državi zaostavštinu (pravna priroda).* Usled: 1) Naslednik nesposoban I nedostojan za nasleđivanje; 2) Nije doživeo trenutak delacije;

3) Testator, testamentom, isključio sve zakonske I nužne naslednike iz prava na nasleđivanje; 4) Kada se svi naslednici odreknu nasleđa; 5) Kada je testament ništav, a nema zakonskih naslednika.

IMPERATIVNO NASLEĐIVANJE* Značajnijo PRAKTIČNO i TEORIJSKO pitanje naslednog prava je: MESTO, ULOGA i OBIM slobode testamentarnog raspolaganja.* Dilema: -da li dozvoliti apsolutnu slobodu zaveštanja? -koja su pravna ograničenja slobode zaveštanja? -kakva je pravna priroda navedenih ustanova? Odgovor: različit; Argumenti: moralni, pravni, socijalni, ekonomski….* Francuski teoretičar L’Ple zastupa: neograničeno pravo zaveštanja; zaveštalac treba da ostavi svoju imovinu najsposobnijem da upravlja zaostavštinom; ograničenje slobode zaveštanja je u korist ostaviočeve bolesne dece; nasleđivanje poljoprivrednog zemljišta treba da nasledi manji br.lica, zbog toga da se ne bi usitnilo zemljište.* Postoji protivljenje apsolutnoj slobodi testiranja: PRAVNI RAZLOZI (ne može se apsolutizovati svojina); MORALNI RAZLOZI (materijalno obezbeđenje dece, kao I vaspitanje, obrazovanje I zaštita); EKONOMSKI RAZLOZI (da se ne smanjuju I ne krnje materijalna dobra I ekonomski potencijal).

ISTORIJSKI RAZVOJ SLOBODE TESTIRANJA* Prve tragove slobode testiranja nalazimo u Egiptu, Mesopotamiji, Indiji, Grčkoj, Jevrejskoj državi (poklon za slučaj smrti, prenošenje prava šefa porodice na najstarijeg sina kao blagoslov…). Testament je većini naroda dugo vremena bio NEPOZNAT i NEDOSTUPAN. Testamentarno nasleđivanje je uglavnom bilo namenjeno pripadnicima VLADAJUĆEG sloja i raspolaganju POKRETNIM stvarima. NEPOKRETNOSTI (baština, očevina, dedovina) ostale su u PORODICI (po narodnim običajima)RIMSKO PRAVO je razvilo:* Usmeni testament pred 7 SVEDOKA;* Sudski testament;* Pismeni testament pred 7 SVEDOKA;* VOJNIČKI testament;* SVOJERUČNI testament (olografski test)ANGLOSAXONSKO vreme:* “Poslednje reči” (preteča testamenta) – ostavilac je na samrti davao instrukcije kako da se raspodeli njegova imovina;* Crkva je podsticala slobodu testiranja zbog sopstvenog interesa (ZAVEŠTANJA IMOVINE CRKVI)* “UMRETI A NE OSTAVITI TESTAMENT JE VELIKA SRAMOTA”…Na NAŠEM PODRUČJU (ranije):* Sloboda testiranja NIJE dostigla NIVO koje je imalo rimsko-vizantijsko pravo.* U Dušanovom Zakoniku bila je utvrđena sloboda testiranja.DANAS SLOBODA TESTIRANJA:

Predstavlja CIVILIZACIJSKU TEKOVINU, Prisutna je u svim pravima, Testamentarnu SPOSOBNOST pruža javni poredak odgovarajuće države, Lice može JEDNOSTRANO IZMENITI ili UKINUTI testament: do trenutka SMRTI ili GUBITKA testamentarne

sposobnosti, Svaki pravni nasledni sistem ima OGRANIČENJE testamentarnog nasleđivanja : NUŽNI DEO (najčešće – najefikasnije).

9

OSNOV NUŽNOG DELA Savremena teorija opravdava ograničenje slobode testiranja – zaveštanja. Neslaganje postoji oko osnova tog ograničenja. Na ovo pitanje pokušava da odgovori više TEORIJA.

1. TEORIJA PREĆUTNOG FIDEIKOMISA- polazi od činjenice da čovek preduzima aktivnosti kojima će sebi I porodici obezbediti EGZISTENCIJU.- imovina se stvara generacijama I svako je nasledio deo imovine od predaka. Postavlja se pitanje može li neko (sme li?) da upropasti imovinu koju je dobio u AMANET? -ne!- dakle, zaveštalac je dužan da deo svoje imovine ostavi svojim zakonskim naslednicima, pre svega, svojim potomcima, kao što je I on sam nasledio. Ovde se radi o PORODIČNOM NASLEĐIVANJU.- Fideikomis je zabranjen u najvećem broju savremenih prava, kod nas je zabranjen Vidovdanskim ustavom iz 1921.god.2. TEORIJA PORODIČNE SVOJINE- I ova teorija polazi od činjenice da NIJE imovina proizvod rada JEDNOG lica, već čitavog niza generacija. - Pojedinac uvek duguje egzistenciju porodici. Zato je duzan da egzistenciju obezbedi potomstvu.- Za OTUĐENJE porodične baštine, potreban je PRISTANAK ostalih članova porodice (ZAJEDNIČARA)- Ovome ide u prilog savremeni pravni posao među živima tj UGOVOR o USTUPANJU (raspolaganju) imovine za života. Ako predak želi da raspodeli svoju imovinu za života; tako da se predmet raspodele izuzme iz obračunske vrednosti zaostavštine; može učiniti uz punu saglasnost svojih potomaca koji bi u konkretnom slučaju mogli biti naslednici.3. TEORIJA PORODIČNE SOLIDARNOSTI- Čovek je nesavršeno biće I podložan raznim negativnim uticajima. - Po ovoj teoriji porodica je dužna da se zaštiti od SAMOVOLJE pojedinih njenih članova. - Osnov nužnog dela je PORODIČNA SOLIDARNOST.- Primedbe ovoj teorij su: *pokušaj da se objedini pojam solidarnosti I arivni karakter; *nužni deo imaju vanbračna deca koja ne žive u porodici.4. TEORIJA IZDRŽAVANJA – ALIMENTACIJE- Roditelji su dužni da daju izdržavanje svojo deci I potomcima I obrnuto (deca>precima)- Roditelji nemaju pravo da deci oduzmu sredstva za izdržavanje.5. TEORIJA O TROSTRUKOM OSNOVU NUŽNOG DELA- Ovo je mešovita teorija I sadrži: teoriju alimentacije, teoriju prećutnog fideikomisa I teoriju porodične svojine.- Dopušta se mogućnost SLOŽENOG objašnjenja osnova nužnog dela I ova teorija se ne udaljava od sfere pravnih pojmova.- Zamerka je ta što ova teorija MEHANIČKI SPAJA tri shvatanja.KRUG NUŽNIH NASLEDNIKA:

Nužni naslednici su posebna vrsta zakonskih naslednika čije se PRAVO izvlači direktno iz ZAKONA. Nužni naslednici su: 1.NUŽNI NASLEDNI RED – ostaviočeva deca i dalji potomci; usvojenici i njihovi potomci;

ostaviočev supružnik.2.NUŽNI NASLEDNI RED – roditelji ostavioca; braće i sestre (bez potomaka) i preživeli bračni drug.

Da bi neko lice bilo nužni naslednik u konkretnom slučaju potrebno je da postoje: objektivni I subjektivno –objektivni uslovi (odnosno kriterijumi).

- Objektivni uslovi su da postoji zakonom predviđena veza nekog lica sa ostaviocem (krvno ili građansko srodstvo; bračna veza; određen stepen srodstva). I da se određeno lice poziva na nasleđivanje po zakonu (dostojnost, pravo predstavljanja, pravo priraštaja, povećanje I smanjenje naslednog dela itd). Zakon o nasleđivanju po ovom kriterijumu predviđa sledeći krug naslednika: 1) deca ostavioca, 2) usvojenici ostavioca, 3) supružnik ostavioca (nije potreban neki dodatni kriterijum).- Objekt.Subjektivni kriterijum je da neka lica mogu postati nužni naslednici samo uz ispunjenje dodatnih uslova (nepostojanje nužnih sredstava za život; trajna nesposobnost za privređivanje). To su sl.lica: a) ostali ostaviočevi potomci; b) potomci ostaviočevih usvojenika; c) ostaviočevi roditelji; d) ostaviočevi braća I sestre.VELIČINA NUŽNOG DELA:* Da bi se odredio nužni deo potrebno je predhodno izračunati zakonski deo nužnog naslednika. To predstavlja osnovicu za izračunavanje nužnog dela. * Po ½ dobijaju, kao nužni nasledni deo, od onoga što bi dobili po osnovu zakonskog dela I to: -ostaviočeva deca; -ostaviočevi usvojenici; -ostaviočev supružnik. Po 1/3 dobijaju ostali naslednici. Supružnik dobija ½ I u drugom naslednom redu (privilegija).

10

* Da bi se izbeglo izigravanje nužnog naslednog dela u tzv “Obračunsku vrednost zaostavštine” ulazi: a) sva testamentarna raspolaganja; b) svi pokloni učinjeni drugim fizičkim licima u poslednjoj godini života ostavioca; c) pokloni fizičkim licima koji ne ulaze u krug zakonskih naslednika neće se uzimati u obzir ukoliko su učinjeni izvan zakonskog roka (pravna sigurnost).

PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUŽNI DEO- Zakon o nasleđivanju prihvata sistem: tzv “naslednopravne”, odnosno stvarnopravne prirode prava na nužni deo.- prihvaćeno rimsko pravno rešenje.- Zaveštalac može svojom voljom izmeniti pravnu prirodu prava na nužni deo, tako što će je transformisati iz nasledno pravne u obligaciono pravnu. - Primer (odredi legat u novcu u visini nužnog dela) ; Sudska praksa: a) ukoliko je nužnom nasledniku određen legat u visini nužnog dela – nužni naslednik se može odreći tog legata I zahtevati nužni deo; b) ukoliko je nužnom nasledniku putem testamenta određen deo u novcu – on može tražiti nadopunu nužnog dela samo u novcu.- Dakle određivanje pravne prirode prava na nužni deo spade u ZAVEŠTAOČEOVU SLOBODU TESTIRANJA. Iz ovog proizlazi shvatanje: “ Da je zaveštalac određujući legat (ili poklon) u novcu želeo da na taj način namiri svog nužnog naslednika, tako da bi ovaj imao samo pravo na nadopunu svog nužnog dela.”

RAZBAŠTINJENJE NUŽNIH NASLEDNIKA- Ustanova razbaštinjenja nužnih naslednika postoji u vidu: 1) ISKLJUČENJA PRAVA na nužni deo; 2) LIŠENJA PRAVA na nužni deo.ISKLJUČENJE PRAVA NA NUŽNI DEO* Zaveštalac svojom voljom ISKLJUČUJE, na nesumljiv način, nužnog naslednika i ne mora da navede zakonski osnov isključenja. * Razlozi za isključenje: 1) Ako se nužni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio prema ostaviocu; 2) Ako je nužni naslednik sa umišljajem učinio neko teže krivično delo prema ostaviocu ili njegovom bračnom drugu, detetu ili roditelju; 3) Ako je nužni naslednik učinio krivično delo upravljeno na podrivanje vlasti, nezavisnosti zemlje I njene odbranbene snage (dokazuje se presudom krivičnog suda, kojom se naslednik oglašava krivim, može I u parničnom postupku); 4) Ako se odao naradu I nepoštenom životu (kumulativna ispunjenja, rad u inostranstvu, dobitak na lutriji). * Za teže krivično delo naslednik može da bude u ulozi : izvršioca; pomagača; podstrekača.OBIM ISKLJUČENJA PRAVA NA NUŽNI DEO1) POTPUNO ISKLJUČENJE – nužni naslednik ne dobija nikakvu korist iz zaostavštine.2) DELIMIČNO ISKLJUČENJE – kada nužni naslednik dobija manju korist od onog što bi dobio po osnovu nužnog dela.OBLIK ISKLJUČENJA1) IZRIČITO (isključujem ga; ne ostavljam mu ništa)2) PREĆUTNO (proizlazi iz celine testamenta; okolnosti slučaja)- Navođenje razloga za isključenje:

a) je korisno (smanjuje mogućnost spora); b) nije obavezno* TRENUTAK OCENE – Osnov za isključenje mora postojati u vreme sastavljanja testamenta, nikako posle (podleže kritici).* DOKAZIVANJE – Ako dođe do spora o osnovanosti isključenja, teret dokazivanja leži na onome ko se na isključenje poziva. Ne dokazuju se negativne činjenice!POSLEDICE ISKLJUČENJA IZ PRAVA NA NUŽNI NASLEDNI DEO* Naslednik GUBI sva prava u meri u kojoj je isključen (potpuno il delimično isključenje)* Prava ostalih naslednika određuju se kao da isključeni nije doživeo moment delacije:

- priraštaj zasnovan na volji zaveštaoca (pr. Odredi braću, pa jednog isljuči)- pozivanje potomaka isključenog lica (pravo predstavljanja) - ako nema potomaka ide pravo priraštaja- dalje, poziva se sledeći nasledni red- na kraju država dobija zaostavštinu.

11

LIŠENJE PRAVA NA NUŽNI DEO* Kod isključenja na nužni deo, nužni deo lišenog lica, ostavilac ostavlja kome hoće.* Kod lišenja na nužni deo, nužni deo ostavilac ne može ostaviti kome hoće I kada hoće.RAZLOZI I USLOVI ZA LIŠENJE PRAVA NA NUŽNI DEO- zaveštalac može lišiti svog potomka ili usvojenika (ne i bračnog druga) koji je nužni naslednik prava na nužni deo, ako je naslednik: 1) PREZADUŽEN (nesrazmera između active I passive) ili

2) RASIPNIK (kocka, besposličenje)- Lišenje može ići samo u korist potomka lišenog lica (maloletno dete; maloletni unuk od ranije umrlog deteta ili punoletno dete il unuk koje je nesposobno za privređivanje). NAČIN lišavanja je u formi TESTAMENTA.POSLEDICE LIŠENJA1) ako je zaveštalac sam odreko koliko prelazi na potomke lišenog lica postupiće se tako2) ako zaveštalac to nije uradio tada će te koristi pripasti onom potomku koji ispunjava uslove.* SVRHA LIŠENJA – materijalna zaštita potomaka.

NAČINI OSTAVLJANJA NUŽNOG DELA* Nužni deo može biti ostavljen u TRI oblika:

1) u obliku ZAKONSKOG naslednog dela (zaveštalac u testament nije opomenuo nužnog naslednika; nije ostavio ništa; ostavio manje od nužnog naslednog dela)2) u obliku ZAVEŠTAJNOG naslednog dela (zaveštalac u testament odredio nužni deo zaostavštine- tada nužni naslednik ima položaj univerzalnog sukcesora)3) u obliku LEGATA (isporuke)

POVREDA I ZAŠTITA NUŽNOG DELA- Ostavilac može povrediti nužni deo na TRI načina: 1) isljučivo zaveštanjem; 2) isključivo besteretnim doživotnim raspolaganjem; 3) 1+2* Da bi se utvrdilo postojanje povrede nužnog dela predhodi: UTVRĐIVANJE OBRAČUNSKE VREDNOSTI ZAOSTAVŠTINE

- AKTIVA zaostavštine: celokupna imovina ostavioca; zaostaviočeva potraživanja; osim nenaplativih potraživanja- PASIVA zaostavštine: ostaviočevi dugovi; troškovi sahrane ostavioca; troškovi popisa I procene zaostavštine.

* NETO VREDNOST ZAOSTAVŠTINE: – vrednost svih poklona koje je ostavilac učinio svojim zakonskim naslednicima;

- vrednost poklona koje je ostavilac učinio u poslednjoj godini života licima koja nisu njegovi zakonski naslednici. * OBRTAČUNSKA VREDNOST ZAOSTAVŠTINE (NE ULAZE) :

- dobra koje je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju I raspodeli imovine za života.- ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje I školovanje naslednika

- pokloni koji su uključeni u dobrotvorne svrhe- manji, uobičajeni I prigodni pokloni

* ZAŠTITA: Kada je povređen nužni deo, nužni naslednik je ovlašćen da podigne posebnu tužbu sa kojom traži smanjenje: a) testamentalnih raspolaganja b) povraćaj poklona radi namirenja nužnog dela (vraćaju se obrnutim redom) AKTIVNA LEGITIMACIJA U PARNICI ZA ZAŠTITU NUŽNOG DELA

- Resukciju testamentarnih raspolaganja- Povraćaj poklona zbog povrede nužnog dela Mogu tražiti samo NUŽNI NASLEDNICI Pravo na tužbu je neprenosivo I ne nasleđuje se.

12

POJAM TESTAMENTA (ZAVEŠTANJA)* TESTAMENTOM zaveštalac uređuje RASPODELU IMOVINE za slučaj svoje SMRTI.* U testament se mogu uneti I neke neimovinske odredbe:

1) Priznanje vanbračnog očinstva (stiče se pravo na nasleđivanje)2) Određivanje mesta I načina sahrane i dr. (utiče na troškove koje snosi univerzalni sukcesor)

* Testament u naslednopravnom smislu treba tazlikovati od: umetničkih testamenata (umetničko shvatanje il mišljenje), političkih testamenata, književnih testamenata…* Testament u FORMALNOM SMISLU: Svaka IZJAVA VOLJE uperena na postizanje negog naslednopravnog efekta, koja je data, u zakonsko određenoj formi je testament. U formalnom smislu zaveštalac može imati jedan ili više testamenta (koji se mogu dopunjavati ali I isključivati).* Testament u MATERIJALNOM SMISLU: Ostavilac može imati samo JEDNO zaveštanje (to je poslednja volja ostavioca). U formalnom smislu može biti više testamenta ali poslednja volja ostavioca mora biti JEDINSTVENA I kao takva sprovedena u život.

PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA- pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove OSOBINE kao PRAVNOG POSLA (podseć.na građ.i stvarn.pravo).1. PRAVNI POSAO MORTIS CAUSA- Podela: inter vivos & mortis causa- Mortis Causa: pravna dejstva otpočinju posle smrti određenog lika. - Testament proizvodi pravno dejstvo tek posle smrti testatora.2. DOBROČINI PRAVNI POSAO- Podela: teretni & dobročini - Dobročini pravni poslovi: jedna strana dobija koristi, a da za to NE DAJE nikakvu protivnaknadu.- Testamentarno raspolaganje je uvek dobročino, čak I u slučaju kada sadrži neke terete ili naloge (da naslednik da nekom sumu novca ili stvar iz zaostavštine itd) 3. JEDNOSTRANI PRAVNI POSAO- Podela: dvostrani (dve volje) & jednostrani (nastaju I proizvode pravna dejstva izjavom samo JEDNE volje).- Ukoliko volja nije jednostrana I oslobođena od: prinude; pretnje; prevare; zablude; dolazimo na teren MANE VOLJE I do mogućnosti PONIŠTENJA testamenta.- Kod nas nije dopušten tzv. “ZAJEDNIČKI TESTAMENT” (2 ili više lica u jednom testament postavljaju jedan drugog ili neko treće lice, za naslednika).4. STROGO LIČNI PRAVNI POSAO- Testament je pravni posao kod kog je ISKLJUČENO svako ZASTUPANJE.- Zaveštalac mora lično, svojom sopstvenom voljom iskazati sadržinu testamenta. Zaveštanje se ne može učiniti preko zastupnika odnosno punomoćnika. - Zaveštalac mora odrediti univerzalne I singularne sukcesore:

1) određeni (po imenu I prezimenu)2) odredivi (najboljem I najsiromašnijem učeniku iz sela..)

5. FORMALNI PRAVNI POSAO- Volja izražena u određenom obliku (formi)- Forma AD SOLEMNITATEM (forma je bitan sastojak pravnog posla), kod testamenta je obavezna ova vrsta forme.- Forma AD PROBATIONEM (dokazna forma)6. JEDNOSTRANO OPOZIV PRAVNI POSAO- Zaveštalac ima pravo da izmeni ili opozove testament “do poslednjeg daha”.- Zaveštalac se ni na koji način ne može odreći ovog prava (narušila bi se sloboda testiranja)- Šta se dešava ako testator posle sačinjenja testamenta IZGUBI zaveštajnu SPOSOBNOST? Da li testament, koji je sačinjen ima važnost? Da li se može opozvati?MESTO IZUČAVANJA:

- U Anglosaxonskom pravnom sistemu : najpre se izučava TESTAMENTALNO nasleđivanje a kasnije ZAKONSKO.- U Evropskokontinentalnom sistemu: OBRNUTO.

13

AKTIVNA ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTARNA) SPOSOBNOST* Svaka država postavlja objektivne I subjektivne uslove u pogledu pravne relevantnosti izjave volje koja je potrebna za sačinjenje testamenta.* SUBJEKTIVNI USLOV: sposobnost za RASUĐIVAJNE- ogleda se u mogućnosti pravnog subjekta da shvati stvarni I pravni značaj svoje izjave volje.* OBJEKTIVNI USLOV: određena starosna granica 16 godina. Niža životna granica kod aktivne testamentarne sposobnsti.

1) Dovoljna emocionalna zrelost zaveštaoca2) Stiče se polnom zrelošću3) Svojom poslednjom voljom zaveštalac iskazuje: ljubav, zahvalnost, pažnju, nezadovoljstvo ka dr.licima4) potrebno je za to: manji stepen opreznosti; manji stepen znanja; manji stepen životnog iskustva5) testament je uvek opozivi akt za razliku od dvostranih pravnih poslova.

NAMERA ZA SAČINJENJE TESTAMENTA (ANIMIS TESTANDI)

- Postojanje PRAVNO relevantne VOLJE- SVEST zaveštaoca o uslovima I posledicama preduzetih radnji- VOLJA (ozbiljna, stvarna, slobodna, upućena na nešto što je moguće ostvariti, da se sa sigurnošću može utvrditi šta se htelo (ZOO))

SADRŽINA TESTAMENTA Testament može da sadrži odredbe:

1) Koje se odnose na MATERIJALNU sadržinu:a) postavljanje naslednika (univerzalnog sukcesora)b) određivanje naslednih delova (kvota)c) određivanje singularnih sukcesora (legata; korisnika naloga)d) raspolaganje u dopuštene svrhe (osnivanje zadužbine; osnivanje fonda; osnivanje fondacije) e) određivanje sulegitucijef) isključenja iz nasleđag) lišenja prava na nužni deoh) oproštaj nedostojnosti idr

2) Odredbe koje se odnose na FORMALNU sadržinu: POSTAVLJANJE IZVRŠIOCA TESTAMENTA

3) OSTALE odredbe: a) priznanje vanbračnog očinstva; b) preporuke organu starateljstva (kad zaveštalac ima maloletnu decu)

POSTAVLJANJE NASLEDNIKA- Naslednik može biti određen:

1) NEPOSEDNO (imenom I prezimenom)2) POSREDNO: a) navodi podatke na osnovu kojih se može utvrditi identitet naslednika (primer: imanje će dobiti dete koje ostane na selu da obrađuje zemlju).b) iz tumačenja celine testamenta utvrđuje se naslednik (univerzalni sukcesor)

MODALITETI PRI ODREĐIVANJU NASLEDNIKA- Pravilo je da trenutkom smrti ostavioca naslednik stiče zaostavštinu najčešće NEPOSREDNO I DEFINITIVNO.- Od ovog pravila postoje izuzeci:

1) u testamentu postaviti ZAMENU NASLEDNIKA (SUPSTITUCIJA)

142) u testamentu postaviti određene: -uslove; -rokove; -naloge.

SUPSTITUCIJA- Zamena naslednika može se sastojati u tome što se u zaveštanju (testamentu), postavljenom nasledniku, za slučaj da on NE MOŽE ili NEĆE da primi nasleđe određuje zamenik (jedan ili više).OBIČNA (PROSTA) SUPSTITUCIJAPrimer: “ Za naslednika određujem moj sina Peru ali ako on ne može (smrt pre zaveštaoca, nedostojan I nesposoban) ili neće da nasledi, moj naslednik biće moj ujak Zoran”- Obična supstitucija dozvoljena je u svim savremenim pravima I našem pravu- Postavljeni naslednik zove se INSTITUT, a zamenik postavljenog naslednika zove se SUPSTITUT.- Supstitut može biti postavljen: a) ZAVEŠTAJNOM nasledniku; b) ZAKONSKOM nasledniku.-Obična sukcesivna supstitucija: “ako Mile ne postane naslednik, biće Dušan naslednik, a ako ne bude ni on biće Toma”FIDEIKOMISARNA SUPSTITUCIJA- nije prihvaćena u našem pravu I većini savremenih prava.* Zaveštalac NE MOŽE odrediti NASLEDNIKA svome NASLEDNIKU* Razlog zabrane: da bi se izbegla zabrana-ograničenje raspolaganja nasleđenom imovinomPUPILARNA SUPSTITUCIJA- Klauzula u testament kojom zaveštalac za naslednike imenuje SVOJE MALOLETNO DETE, s tim da će naslednik postati neko drugi u slučaju da njegovo dete umre pre sticanja aktivne testamentalne sposobnosti.

OGRANIČENJA PRI POSTAVLJANJU NASLEDNIKA USLOVOM* U testamentalnom pravu USLOV je KLAUZULA u testament koje zaveštalac njegovo pravno dejstvo čini zavisnim od neke NEIZVESNE OKOLNOSTI (činjenice, događaja).* Po pravilu, OKOLNOST mora biti BUDUĆA (izuzetak u prošl.)* Bez obzira da li je uslov ostvaren ili nije, testament proizvodi izvesna pravna dejstva: pr. Na deo testamenta čija sadržina nije uslovljena.* Uslov mora biti: a) moguć; b) dopušten; c) moralan; d) razumljiv; e) neprotivurečan - da bi bio važeći.* Uslov može biti: 1) Pozitivan (traži se nastupanje nekih okolnosti)

2) Negativan (traži se NE nastupanje nekih okolnosti) : odložni, raskidni, kauzalni, mešoviti.* Ispunjenjem uslova uslovno pretpostavljeni naslednik postaje naslednik u punom pravnom smislu (univerzalni sukcesor).

OGRANIČENJA PRI POSTAVLJANJU NASLEDNIKA ROKOM* je određen protok VREMENA ili određen TRENUTAK u vremenu za koji je vezan nastanak ili prestanak nekog prava.1) ODLOŽNI ROK: (primer: postaće naslednik po proteku 5 godina od delacije)2) RASKIDNI ROK: (primer: istekom roka od 5 godina od delacije jedno lice prestaje biti naslednik, postaće naslednik kad napuni 21 godinu).

OGRANIČENJA PRI POSTAVLJANJU NASLEDNIKA NALOGOM* U testamentarnom pravu zaveštalac je ovlašćen da naslednika ili legatara obaveže da nešto DA, UČINI ili se UZDRŽI od nečeg što bi inače bio ovlašćen da učini.* Obaveza nametnuta NALOGOM ne omogućava korisniku naloga da traži prinudno izvršenje naloga.* Ali ako naslednik ili legatar ne ispuni nalog, GUBI pravo na NASLEĐE.

15

RASPOLAGANJE U DOZVOLJENE SVRHE* Zaveštalac može testamentom narediti da se neka stvar ili pravo ili deo stvari ili cela zaostavština upotrebi za postizanje neke dozvoljene svrhe.* Raspolaganje u korist: države, crkve, hramova.* Raspolaganje u korist: ustanova (za nezbrinutu decu, zdravstvenih, kulturnih, naučnih).* Raspolaganje u korist: humanitarnih organizacija (crveni krst)* Ovakva raspolaganja dozvoljena su u svim savremenim pravima.OSNIVANJE ZADUŽBINE PUTEM ZAVEŠTANJA

- Prema zakonu o nasleđivanju ovo je dopušteno- Zadužbina POSTAJE kad se dobije ODOBRENJE nadležnog državnog organa.

LEGAT Je ODREDBA u testamentu, kojom TESTATOR, određenom licu LEGATORU :

1) OSTAVLJA jednu ili više određenih stvari, ili neko pravo2) NALAŽE nasledniku ili drugom licu kome ostavlja neke koristi iz zaostavštine da iz onoga što mu je

testamentom ostavljeno:- preda neku stvar legatoru ili- da mu isplati određeni iznos novca ili- da ga oslobodi nekog duga ili- da ga izdržava ili- učini, uzdrži se od činjenja, trpi

LEGAT je oblik SINGULARNE SUKCESIJE. Ne odgovara na obaveze ostavioca. Legat je posebna vrsta DARIVANJA za slučaj smrti zaveštaoca.

LICA KOD LEGATA1) Zaveštalac (LEGATOR)2) OPTEREĆENO LICE – dužnik isporuke; svako lice koje dobija nekakvu korist na osnovu zaveštanja (ONERAT)3) KORISNIK – isporukoprimac (LEGATAR), mora da je: živ u trenu delacije; dostojan I sposoban za nasleđivanje.

PRELEGAT:- Je kada se zakonskom ili nužnom nasledniku ostavi legat- Prelegat se zakonskom nasledniku uračunava u njegov nasledni deo (zaveštalac može da odredi I drugačije)

FORMA LEGATA- SAMO U FORMI ZAVEŠTANJA- U strogo ZAKONSKOM obliku- Razlog za NIŠTAVOST

SADRŽINA I PREDMET LEGATA Određuje zaveštalac. Davanje, činjenje, uzdržavanje (sve što može da bude predmet obligacije)

16 Ako se predmet legata NE može PREDATI ili se prestacija ne može izvršiti, ONERAT će biti dužan da isplati

odgovarajući novčani iznos.

OBIM DUŽNOSTI ISPUNJENJA LEGATA i pravna priroda- Naslednik nije dužan da izvrši u celini legat čija vrednost prelazi vrednost onog dela nasleđene imovine kojom je

zaveštalac mogao slobodno da raspolaže (zaštita prava nužnih naslednika).- Legatar nije univerzalni već SINGULARNI SUKCESOR. On ne stiče ostavljeno mu pravo trenutkom delacije.

PRAVO NA OSNOVU LEGATA Pravo legatara NE zavisi od toga da li će univerzalni sukcesor primiti nasleđa ili neće. Legatar ima pravo da traži legato d bilo kog naslednika (sve do države kao naslednika) Onerat mora da ispuni svoju obavezu onako kako je to predviđeno u testamentu. Legat je OBLIGACIONO pravo. Legatar može da odgovara za obaveze ostavioca ako to bude određeno u testamentu (do visine legata).

SPECIFIČNOSTI KOD POJEDINIH VRSTA LEGATA- Ako je legirana stvar određena po rodu, tada pravo opcije (izbora) pripada oneratu pod uslovom da nije nešto

drugo određeno u testamentu.- Ako je legirano potraživanje, onda je onerat dužan da cedira legataru dato potraživanje.- Sa ustupanjem legata prelaze na legatara I sporedna prava iz legata (hipoteka, zaloga, kamata)- Onerat ne odgovara za veritet I bonitet cediranog potraživanja- Ako je Legat ostavljen zaveštaočevom DUŽNIKU onda to dovodi do OSLOBAĐANJA od duga (oproštaj duga)- Ako je Legat ostavljen zaveštaočevom POVERIOCU, poverilac ima pravo da pored legata, traži ispunjenje svoje

tražbine. Ako zaveštalac ostavi predmet koji je bio predmet potraživanja njegovog poverioca, onerat je dužan: da taj predmet preda legataru čak ako je potraživanje zastarelo. Ovo potraživanje ima predmet namirenja I u odnosu na nužni deo.

LEGAT RENTE* Kada zaveštalac ostavi na ime legata neki određeni novčani iznos koji se ima isplatiti u određenim rokovima koji se ponavljaju.LEGAT IZDRŽAVANJA* Sastoji se u pravu na: -hranu; -stan; -odeću I druge životne potrebe. I to DOŽIVOTNO.ZASTARELOST LEGATA

Zastareva 1 godinu od dana kada je legatar saznao za svoje pravo I bio ovlašćen da traži svoje ovlašćenje.LEGAT I POKLON ZA SLUČAJ SMRTI

- Modifikacija ugovora o poklonu- Ovde je predaja predmeta ugovora odložena do smrti poklonodavca- Traži se forma javne isprave

17

TUMAČENJE TESTAMENTA Da bi se utvrdilo šta je zaveštalac hteo Kada se tumače sporne odredbe ugovora o poklonu koristi se tzv SUBJEKTIVNI metod “ne treba se držati

doslovnog značenja upotrebljenih izraza već treba isprazniti zajedničku nameru ugovora..” Odredbe testamenta valja tumačiti prema pravoj nameri zaveštaoca. Često se u testament koristi “žargon”

Testament se tumači u celini uzimajući u obzir: društvene prilike, životno iskustvo I socijalni položaj zaveštaoca Ako nije moguće pronaći pravu volju zaveštaoca: “..tada se treba držati onoga što je najpovoljnije za zakonskog

naslednika ili za lice kome je testamentom naložena neka obaveza…”

PRIPADANJE NASLEDSTVA- Odredbe o pripadanju nasledstva, predstavljaju DOPUNSKA pravila o tumačenju zaveštanja: Kada naslednik nije odredio veličinu naslednih delova =

1) Kada je određen JEDAN naslednik – nasleđuje celu zaostavštinu 2) Kada je određen JEDAN naslednik – I precizirano da on nasleđuje ½ zaostavštine a DRUGU polovinu će

naslediti zakonski naslednici.3) Ako je postavljeno VIŠE naslednika tako da jednima odredi deo nasleđa a oni kojima nije određen deo nasleđa

nasleđuju na jednake delove.4) Ako se zaveštalac “preračuna” I da odredi više nego što ima zaostavštine, oni koji nisu dobili a određeni su kao

naslednici imaju pravo da dobiju od srazmerno smanjenih delova onih koji su dobili, I to svi jednako u visini najmanjeg dela onog kome je određeno nasleđe.

PRIRAŠTAJ KOD TESTAMENTARNOG NASLEĐIVANJA Ako neki zaveštajni naslednik ne može ili neće da nasledi NE primenjuje se pravo predstavljanja, ali se zato

primenjuje isključivo PRIRAŠTAJ.1) a) Ako zaveštalac postavi VIŠE naslednika b) ako ne odredi njihove nasledne delove c) naslednik ne može ili neće da nasledi

d) njegov deo prirasta na jednake delove ostalim postavljnim naslednicima

2) a) Ako zaveštalac odredi nasledne delove svim postavljenim naslednicimab) deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi pripada zakonskim naslednicima

3) a) Ako zaveštalac postavi više naslednikab) tako da jednima da: jednima odredi nasledne delove; a drugima ne odredi nasledne delovec) deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi, prirasta jednako samo naslednicima čiji delovi nisu određeni.

18

OBLICI TESTAMENTA Zakon: TESTAMENT je strogo FORMALNI pravni posao.

PODELE TESTAMENTA:1) PISMENI (pravilo) - USMENI (izuzetak)2) Sačinjen u JAVNOJ formi (učestvuje javni organ: sudija, konzularni predstavnik, vojni starešina, zapovednik broda); PRIVATNI testament (ne učestvuju lica nosioci vanih funkcija).3) a) REDOVNI (uvek; u svako doba; u svim prilikama) b) VANREDNI (u određenim okolnostima po formi kao I pod a))

c) IZUZETNI (traju ograničeno; pojednostavljeni zahtevi forme)1. SVOJERUČNI TESTAMENT (OLOGRAFSKI)- Zaveštalac piše svojom rukom I potpisuje (ne može na kucaćoj mašini ili kompjuteru)- Nije obavezan datum I mesto sastavljanja. Koristan je datum za utvrđivanje aktivne testamentalne sposobnosti I za utvrđivanje važnosti testamenta ako ih ima više.- Omogućava tajnost I privatnost- Nije važan jezik na kome je napisan testament. Materijal na kome se piše testament nije od bitnog značaja- POTPIS: REDOVAN; opšte poznati PSEUDONIM; “vaš tata” (važan je ANIMUS TESTONOLI)2. PISMENO ZAVEŠTANJE PRED SVEDOCIMA (ALOGRAFSKI)- Testator će unapred sačinjen testament svojeručno potpisati u prisustvu DVA svedoka izjavljujući pred njima da je sačinjeno pismeno njegova poslednja volja…- Testament se piše na pr. pisaćom mašinom (drugo lice je najčešće advokat), ne može rukom (onda je olografski)- Zaveštalac mora biti: pismen; imati čulo vida (da li je njegova volja verno uneta u testament)- Oba zaveštajna svedoka moraju biti istovremeno prisutni kada zaveštalac izjavljuje da je to njegov testament.3. SUDSKI TESTAMENT - Najčešće korišćena forma JAVNOG testamenta- Sudija osnovnog suda sastavlja testament po kazivanju zaveštaoca (ne može stručni saradnik ili sudski službenik)- Ne može unapred sačiniti zaveštalac I doneti kod sudije da ga overi.- Pre pristupanja sastavljanja sudija utvrđuje identitet testatora: -lično poznavanje zaveštaoca; -uvidom u javnu ispravu sa fotografijom; -preko jednog svedoka identiteta testatora (punoletni ili emancipovana lica).- Sudija UTVRĐUJE: *Aktivnu zaveštajnu sposobnost I * Slobodnu I ozbiljnu volju za sačinjavanje testamenta.1) Kada je zaveštalac u stanju da pročita I potpiše zaveštanje:

- potpisuje zaveštanje,- sudija konstatuje na testament da ga je zaveštalac pročitao u njegovom prisustvu potpisao.

2) Kada zaveštalac nije u stanju da pročita I potpiše zaveštanje (nije pismen; slep; nezna jezik suda):- tada se sastavljanje testamenta vrši u prisustvu testamentarnih SVEDOKA

Ako je zaveštalac (gluvonem; slep; nezna jezik suda):- sastavljanu testamenta mora prisustvovati zakleti sudski TUMAČ

* Sudija ČITA testament pred: ZAVEŠTAOCEM I DVA svedoka. Nakon toga zaveštalac POTPISUJE svoj testament I stavlja RUKOZNAK (otisak desnog kažiprsta). Ako zaveštalac ne može da stavi rukoznak, onda će sudija taj razlog konstatovati na samom testamentu. Ako je zaveštalac (nem; gluv I nezna jezik suda), sudija će preko zakletog tumača pročitati testament pred svedocima a zaveštalac će priznati preko tumača svoj testament I isti potpisati ili staviti svoj rukoznak. Posle toga potpisuju: - svedoci; - tumač; - sudija (i pečat)- Ako ima više listova: provlači se JEMSTVENIK I zapečati se sudskim PEČATOM.

19- Zaveštalac može dati izjavu u sudu o čuvanju testamenta (ČUVANJE u SUDU)

4. KONZULARNI TESTAMENT - Sačinjava se u INOSTRANSTVU pred ovlašćenim licem našeg KONZULATA- Forma je po odredbama koje važe za SUDSKI testament- Nije potrebno boravište ili prebivalište u inostranstvu (exkurzija, lečenje….)5. MEĐUNARODNI TESTAMENT - 1977.g. bivša SFRJ je ratifikovala Konvenciju o jednobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta (Konvencija je doneta 1973.g. u Vašingtonu)- Ovom ratifikacijom države potpisnice obavezale su se da u svoje zakonodavstvo unesu formu testamenta koji će biti punovažan u pogledu oblika bez obzira na:

a) mesto gde je sačinjen,b) gde se nalazi imovina,

c) državljanstvod) prebivalište ili boravište zaveštaoca

- Organi koji mogu da sačine testament su: - Sud; - Konzularni predstavnik u inostranstvu; - Vojni starešina I zapovednik broda (vanredni testament).- Oblik: - Pismeni; - na bilo kom jeziku; - rukom ili drugi način; - potreban je potpis zaveštaoca, svedoka I ovlašćenog lica; - mora imati datum (jedini testament)- Ovlašćeno lice za sačinjenje testamenta mora testamentu priložiti POSEBNU IZJAVU kojom potvrđuje das u ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost ovog testamenta.- Ne može se sačiniti zajednički testament.6. BRODSKI TESTAMENT - Pismeni ; Javni – Vanredni oblik zaveštanja na BRODU (rečnom, jezerskom ili morskom) po pravilima koja važe za Sudski.- Sačinjava se u vanrednim okolnostima:

1) kada zaveštalac izgubi vezu sa kopnom2) duže putovine (nevreme)

- Zaveštalac može sačiniti na brodu: OLOGRAFSKI ili ALOGRAFSKI testament.- Po povratku na kopno zaveštaoca, u roku od 30 dana ovaj testament GUBI svoju važnost.7. VOJNI TESTAMENT - Pismeni Javno Vanredni oblik zaveštanja koji se sačinjava za vreme MOBILIZACIJE ili RATA a zaveštalac je na vojnoj dužnosi. - Ovaj testament sačinjavaju: -komandir čete; -drugi starešina istog ili višeg ranga; -neko drugi u prisustvu tih starešina.- Sačinjava se po pravilima koja važe za sudska zaveštanja. - Ulogu Sudije ima Vojni Starešina.- Prestanak važnosti testamenta: 1) 60 dana od prestanka rata ili opšte mobilizacije;

2) 30 dana od pre ili posle prestanka opšte mobilizacije.8. USMENI TESTAMENT - Izuzetni I PRIVATNI oblik zaveštanja. - Zaveštalac može svoju poslednju volju da USMENO izrazi pred DVA istovremeno prisutna testamentarna svedoka. - Ovo je samo ako zbog izuzetnih okolnosti nemože da sačini PISMENO zaveštanje.- Izuzetne okolnosti:

1) Rat 2) Zemljotres 3) Velike poplave I požari 4) Rudarske nesreće5) Železničke nesreće 6) Havarije brodova ili vazduhoplova 7) druge teške prirodne ili druge katastrofe

- Svedoci su dužni, bez odlaganja, da usmeni testament, što pre, PONOVE pred sudom.

20- Rok važenja usmenog testamenta je rok od 30 dana od dana prestanka izuzetnih prilika.

SVEDOCI U TESTAMENTARNOM PRAVU- Javljaju se u višestrukoj ulozi:

1) Pre nego što se pristupi sastavljanju testamenta (SVEDOCI IDENTITETA),2) U trenutku sačinjenja testamenta (TESTAMENTARNI SVEDOCI) i3) Posle smrti zaveštaoca i proglašenja njegovog testamenta (SVEDOCI PROGLAŠENJA TESTAMENTA).

1. SVEDOCI IDENTITETA* Postoje kod JAVNIH oblika poslednje izjave volje: sudski, međunarodni, konzularni, brodski I vojni testament.* Način idnetiteta zaveštaoca:

a) službeno lice lično poznaje zaveštaoca;b) javna isprava sa fotografijom;c) DVA svedoka (mogu biti srodnici zaveštaoca, punoletni, delimično poslovno sposobni, svedok identiteta u

istom testament može biti I testamentarni svedok ali moraju imati posebne uslove).2. TESTAMENTARNI SVEDOCI* Ne javljaju se samo kod OLOGRAFSKOG testamenta. Testamentarni svedoci NE moraju POZNAVATI zaveštaoca.* Uslov su PUNOVAŽNOSTI testamenta: 1) ALOGRAFSKOG (prisustvuju potpisivanju testamenta od strane zaveštaoca, slušaju izjavu zaveštaoca, potpisuju testament) 2) MEĐUNARODNOG (dva svedoka, pismena) 3) USMENOG (2 svedoka istovremeno prisutni, ne moraju biti pismeni, ne mogu primate korist iz testamenta, niti to mogu srodnici, usmeno ponove pred sudom) 4) SUDSKOG (ako je zaveštalac u stanju da sam pročita I potpiše testament, tada nisu potrebni testamentarni svedoci)* Apsolutna nepodobnost testamentarnih svedoka:

a) nepunoletna licab) nemaju poslovnu sposobnostc) ne čitaju I ne pišu (kod sudskog testamenta)d) ne poznavanje jezika (kod usmenog testamenta)

* Relativna nepodobnost testamentarnih svedoka:- SVRHA: - očuvanje jednostranosti testamenta

- otklanjanje mogućnosti uticaja na zaveštaočevu volju- ROĐACI:

1) POTOMCI zaveštaoca, njegovi USVOJENICI I njihovi potomci2) PRECI zaveštaoca I njihovi usvojenici3) pobočni SRODNICI do 4.STEPENA-zaklj.4) supružnici lica od 1-35) SUPRUŽNIK zaveštaoca

* DUŽNOST testamentarnog svedoka: ne mora se prihvatiti, nije građanska dužnost. Osim u izuzetnim situacijama kada mora (naknada štete...i kada svedoci moraju prijaviti sudu usmeni testament).3. SVEDOCI PROGLAŠENJA TESTAMENTA* Službeni AKT Suda (činjenica postojanja testamenta; sadržina testamenta)* Proglašenju svakog testamenta MORAJU prisustvovati DVA svedoka. * To mogu biti BILO KOJA lica (ne važi apsolutna ili relativna nepodobnost)

21* Moraju biti PUNOLETNA lica I lica sosobna za RASUĐIVANJE.

ČUVANJE TESTAMENTA* Testament se može čuvati:

1) Kod SEBE (testator)2) Kod bilo kog FIZIČKOG ili PRAVNOG lica (advokat; prijatelj; kod depozitne ustanove)3) U SUDU (Dužnost Suda da primi; O prijemu Sud sastavlja zapisnik; Zaveštalac mora da preda Sudu

lično; Dobija potvrdu o prijemu; Testament se položi u kovertu-omot; Čuva se u posebno obezbeđenoj prostoriji; Zaveštalac može da traži povlačenje testamenta sa čuvanja u Sudu-specijalno punomoćje).

OPOZIVANJE TESTAMENTA* Testament se može uvek opozvati:

1) FORMALNO: - u istoj formi u kojoj je sačinjen testament- u drugoj formi (olografski u formi sudskog testamenta)- izrično- prećutno

2) NEFORMALNO: - prećutno- kada zaveštalac za života raspolaže I potroši je ili uništi, otuđi stvar itd.

NIŠTAVOST TESTAMENTA Postoje dve vrste ništavosti testamenta: APSOLUTNA I RELATIVNA ništavost. Podnošenjem TUŽBE: APSOLUTNI rok je 10 god od dana proglašenja zaveštanja (nesavesno 20 god);

RELATIVNA ništavost 1 god od dana saznanja za razlog rušljivosti RAZLOG su MANE VOLJE: pretnja; prinuda; prevara; zabluda.

1. APSOLUTNA NIŠTAVOST- Smatra se kao da testament nikada nije ni sačinjen. Apsolutno je ništav ako je testament sačinjen PROTIVNO:

a) prinudnim propisimab) javnom poretkuc) dobrim običajimad) falsifikate) nepostojanje aktivne testamentalne sposobnosti

- PRIMER: (ostavljen legat terorističkoj organizaciji; sadržina testamenta je protivna moralu; ostvarenje nasleđivanja vezuje za neki uslov koji protivan krivičnom pravu).2. RELATIVNA NIŠTAVOST ili RUŠLJIVOST- Pogađa pojedinačne interese- Na rušljivost se može pozvati samo ZAINTERESOVANO lice- Sud ne vodi računa po službenoj dužnosti da li je neki testament “rušljiv”

22

UGOVOR U NASLEDNOM PRAVU* To su OBLIGACIONI ugovori sa naslednopravnim posledicama:

1) UGOVOR o USTUPANJU i RASPODELI IMOVINE za ŽIVOTA2) UGOVOR o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

* Izraz “nasledno-pravni ugovori” koji je ugrađen u Zakon o Nasleđivanju nije adekvatan pošto Zakon zabranjuje prave naslednopravne ugovore (ugovor o nasleđivanju; ugovor o legatu; ugovor o odricanju od nasleđa koje nije otvoreno; ugovor o sadržini testamenta).

1. UGOVOR O O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ŽIVOTA- PREDAK može pravnim poslom među živima ustupiti I razdeliti svoju imovinu svojoj deci I drugim potomcima- ugovor VAŽI: Ako se sa ti saglasila SVA DECA I drugi POTOMCI ustupiočevi, koji će po Zakonu biti pozvani da naslede njegovu zaostavštinu; Saglasnost se može dati naknadno; Smatra se da je ugovor PUNOVAŽAN ako potomak koji nije dao saglasnost: umre pre ustupioca ili odrekne se nasleđa ili je nedostojan za nasleđivanje, a nije ostavio POTOMSTVO.- ad solemnitalem (konstitutivan karakter); ništavost- FORMA UGOVORA: 1) Pismeni oblik

2) Overen od strane sudije3) Sudija čita strankama ugovor I upozorava ih da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu

zaostavštinu I da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici4) Sudija na samom ugovoru konstatuje radnje pod rednim brojem 3

- PREDMET ugovora je SADAŠNJA imovina ustupioca (celokupna ili deo imovine)- PRAVO USTUPIOČEVOG SUPRUŽNIKA na NUŽNI deo ostaje NEOKRNJENO. Prilikom određivanja vrednosti zaostavštine, radi određivanja nužnog dela nadživelog bračnog druga, delovi ostaviočeve imovine koji su ustupljeni njegovim potomcima smatraju se kao POKLON.- Prilikom odstupanja I raspodele, ustupilac može za sebe ili za svog supružnika ili za neko drugo lice ZADRŽATI PRAVO plodouživanja na ustupljenim dobrima.

2. UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU- Ovim ugovorom se jedna ugovorna strana (PRIMALAC IZDRŽAVANJA) obavezuje da se posle njegove smrti na drugu ugovornu stranu (DAVALAC IZDRŽAVANJA) prenese svojina na određenim STVARIMA ili drugim PRAVIMA, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, IZDRŽAVA I da se BRINE o njemu do kraja njegovog života I da ga posle smrti SAHRANI. - Pravna PRAKSA NASTANKA doživotnog izdržavanja je:

1) putem testamenta (LEGAT);2) ustupanjem I raspodelom imovine za života sa posebnim modalitetom;3) po pravilima propisa o obligacionim odnosima (ugovor: jedna strana se obavezuje da daje doživotno

izdržavanje, a za uzvrat dobija odmah neku svojinu na određenim stvarima ili pravima);4) na osnovu Zakona o nasleđivanju.

USLOVI za PUNOVAŽNOST UGOVORA o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU:a) MATERIJALNI (saglasnost o bitnim elementima ugovora)b) FORMALNI (ugovor sačinjen u određenoj formi)

A) MATERIJALNI uslovi su bitni elementi ugovora o doživotnom izdržavanju:

23* DAVALAC izdržavanja se obavezuje da saugovarača ili neko treće lice izdržava do kraja života (primaoca),* PRIMALAC se obavezuje da prenese svojinu na određenim stvarima, s tim da je prenos svojine na ovim

stvarima odložen do smrti primaoca izdržavanja (odložni rok).

B) FORMALNI elementi ugovora o doživotnom izdržavanju:* ugovor sačinjen u PISANOM obliku, POTPISAN od strane ugovorenih strana (rukoznak)* ugovor može sastaviti I ADVOKAT* Sud će sastaviti ZAPISNIK o postignutom dogovoru. Sud će OVERITI ugovor (potpis i pečat)* Sudija je dužan da: PROČITA ugovor, UPOZORI da predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu I da se iz njega ne

može namiriti nuižni deo, KONSTATUJE das u sprovedene sve zakonske radnje predviđene Zakonom o nasleđivanju.SUBJEKTI UGOVORA o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU:1) DAVALAC izdržavanja (poslovno sposobno lice; ne može punomoćnik; može više lica zajedno)2) PRIMALAC izdržavanja (svako fizičko lice; može specijalni punomoćnik; nesposobno lice-organ starateljstva) 3) KORISNIK izdržavanja (moguće ? supružnici)PREDMET UGOVORA o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU:- Uzajamno DAVANJE I ČINJENJE ugovornih strana- Predmet ugovora mora biti: moguć; dopušten; određen ili odrediv; da postoji u trenutku zaključenja ugovora.- Pre svega to su: a) NEPOKRETNOSTI,

b) POKRETNOSTI po nameni (zemlja + poljopr.mašine), c) IMOVINSKA PRAVA (nisu vezana za ličnost: obligaciona-prenos potraž., autorska imovinska, pronalazačko pravo)

- Obaveze davaoca izdržavanja u: NOVCU, NATURI (hrana, odeća, obuća..), USPOSTAVLJANJU ZAJEDNICE ŽIVOTA (čuva, pazi, vodi domaćinstvo, obrađuje zemlju, po smrti sahrani..)PRAVNA PRIRODA UGOVORA o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU:- DVOSTRANO obavezan ugovor; - Teretan; - INTUITI PERSONE; - ALEATORAN ugovorRASKID UGOVORA o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU:1) SPORAZUMNO istupiti iz ugovornog odnosa (pismena forma; overa kod Suda) radi se o prometu nepokretnosti.2) Raskid kada jedna strana NE ISPUNJAVA svoje obaveze (obaveštava drugu ugov.stranu o tome ili nemože neispunjenjem obaveza)3) Raskid zbog POREMEĆENIH odnosa (nepodnošljivost zajedn.života mogu prouzrokovati same stranke I dr.članovi domaćinstva)4) Raskid ugovora zbog PROMENJENIH okolnosti (regulisano ZOO I Zak.o nasleđ.”uticaj promenjenih prilika”; događaj se nije mogao predvideti u vreme zaključenja ugovora; ispunjenje obaveze preterano otežano za stranku; da bi ispunjenje obaveze izazvalo preterani gubitak za stranku; dr.činjenice koje nisu unapred definisane)UPIS PRAVA DAVAOCA IZDRŽAVANJA:- Zakon o nasleđivanju predviđa mogućnost upisa prava davaoca izdržavanja na nepokretnim stvarima u javnoj knjizi.- Razlog za to je da se zna ko je vlasnik posle smrti primaoca izdržavanja, a takođe I zbog pravne sigurnosti (nemogućnost otuđenja od strane primaoca izdržavanja).ODGOVORNOST DAVAOCA IZDRŽAVANJA ZA DUGOVE:- Davalac izdržavanja NE odgovara za DUGOVE primaoca izdržavanja posle njegove smrti. Može se ugovoriti DA odgovara za dugove koji postoje u trenutku zaključenja ugovora.- Odgovaraće za potraživanja koja su obezbeđena HIPOTEKOM.- Odgovara za dugove koji se odnose na imovinsku celinu koja prelazi u svojinu davaoca izdržavanja u trenutku SMRTI primaoca izdržavanja (dugovi učinjeni za stočnu hranu, za seme, za sadnice…).PRESTANAK UGOVORA o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU u slučaju SMRTI DAVAOCA IZDRŽAVANJA:- Ako pristanu naslednici PRVOG naslednog reda: tada oni mogu da preuzmu obaveze davanja izdržavanja.- Ako ne pristanu ugovor se RASKIDA I nemaju pravo da traže naknadu za ranije dato izdržavanje- Ako nisu u STANJU da pruzmu zbog loše MATERIJALNE situacije I sl., imaju pravo na naknadu za ranije dato izdržavanje.SIMULOVANI UGOVOR o DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU:- Radi izigravanja propisa o: - POREZU; - IZIGRAVANJU NASLEDNIKA.

24

NASLEDNIČKA ZAJEDNICA- Nastaje trenutkom smrti ostavioca I traje do trenutka deobe nasledničke zajednice.1. FAZA: od trenutka delacije do pravosnažnosti ostavinskog rešenja (zajednička svojina)2. FAZA: od trenutka pravosnažnog rešenja do trenutka deobe imovine - nasleđa (suvlasništvo)

* Pravo sanaslednika da raspolažu svojim delom putem ZAVEŠTANJA I putem ugovora.* Odnos između sanaslednika: sporazumno upravljaju nasledstvom; sud može postaviti UPRAVNIKA zaostavštine.* Deoba nasleđa se vrši u svako doba, osim u nevreme. Predmeti domaćinstva pripadaju nasledniku koji je živeo u domaćinstvu sa ostaviocem. * Obaveza zaštite među sanaslednicima posle deobe: 3 godine po ZAVRŠENOJ deobi.

OSTAVINSKI POSTUPAK To je sudski postupak za RASPRAVLJANJE zaostavštine koji za cilj ima utvrđivanje naslednopravnih POSLEDICA

ostaviočeve smrti. 1) VANPARNIČNI postupak (parnični, vanparnični, ostavinski)

2) SKUP procesnih radnji pred Sudom3) Utvrđivanje sve o nasleđu

- Postoji: a) PRETHODNI postupak; b) Postupak za raspravljanje zaostavštine.PREDMET OSTAVINSKOG POSTUPKA:- Sud utvrđuje:

1) KO su naslednici ostavioca2) SASTAV zaostavštine ostavioca3) KOJA prava pripadaju sukcesorima (ŠTA se nasleđuje?)

PRAVILA OSTAVINSKOG POSTUPKA:- Postoje određene specifičnosti (lex specialis):

1) Postupak se pokreće EX OFFICIO (po službenoj dužnosti, čim Sud sazna na bilo koji način da je neko umro)2) Postupak se vodi do kraja od strane Suda, do donošenja ostavinskog REŠENJA3) Sud pribavlja DOKAZE po službenoj dužnosti4) Važi načelo POSREDNOSTI (može sudijski saradnik da vodi prikupljanje dokaza)5) Postupak može da se vodi bez usmenog obraćanja stranaka (dovoljno da se Sudu obrate stranke pismeno)6) Sud odluku donosi u obliku REŠENJA7) Moguće je da ima VIŠE stranaka: a) zakonski naslednici, b) testamentarni naslednici i c) legatari (zato se stranke nazivaju UČESNICI u POSTUPKU)

NADLEŽNOST SUDA:- Nadležnost suda deli se na STVARNU, MESNU I FUNKCIONALNU . (Stvarno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine je opštinski sud)* Mesna: Sud: a) na čijem je području ostavilac imao PREBIVALIŠTE

b) na čijem je području ostavilac imao BORAVIŠTEc) na čijem je području ostavilac imao pretežni DEO ZAOSTAVŠTINEd) ako ne može pod a) b) c) – onda VRHOVNI SUD određuje ostavinski sud

* Funcionalna: -važi princip INOKOSNOSTI (nikad se ne sudi u VEĆU, već sve radnje sprovodi i donosi rešenje sudija POJEDINAC) -izjave I predloge mogu uzimati i STRUČNI SARADNICI, osim negativne nasledničke izjave (nju uzima sudija)

25

a. PREDHODNE RADNJE U OSTAVINSKOM POSTUPKU- Radnje koje omogućuju I pripremaju ostavinski postupak: a) Sastavljanje SMRTOVNICE (matičar; dostavlja sudu 30dana po upisu MK umrlih; sadržaj smrtovnice: generalije, srodnike, imovinu idr) b) POPIS I PROCENA imovine (na zahtev naslednika ili suda; procenjuje opštinski organ uprave+dva svedoka građanina; popis u stanju delacije; procena stvari po tržišnoj vrednosti u vreme procene; može prigovor) c) Određivanje privremenih MERA za obezbeđenje zaostavštine kada:

- Kad nijedan naslednik nije sposoban za upravljanje zaostavštinom,- naslednici nepoznati- naslednici odsutni- druge okolnosti koje nalažu mere opreznosti

- Sastav mera:1) Zaostavština se predaje POUZDANOM licu2) Predaju se na ČUVANJE Sudu (novac, dragocenosti, hartije od vrednosti I dr.)

b. POSTUPAK SA TESTAMENTOM1) PROGLAŠENJE testamenta;2) pred NAJMANJE 2 svedoka;3) sastavlja ZAPISNIK (br.zaveštanja, datum, lice koje je predalo testament, sadržina testamenta I dr.)AKO JE TESTAMENT IZGUBLJEN ili SLUČAJNO UNIŠTEN:

- Proglašava se: ako je među zainteresovanima nesporno da postoji testament I ako je nesporne sadržine- Ako postoji spor: upućuju se na parnicu, a prekida se ostavinski postupak- Sud upućuje na parnicu onog čije je pravo manje verovatno (tužilac; teret dokazivanja, troškovi taksi idr)

IZVRŠILAC TESTAMENTA:- Korisno je da je određen (1 izvršilac ili više)- Funkcija pomoćnog sudskog organa- ČUVA zaostavštinu; UPRAVLJA zaostavštinom; ISPLAĆUJE dugove I legate idr- Polaže sudu RAČUN o svom radu I ima pravo na NAKNADU troškova I nagradu

RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE:- NE raspravlja se kad NEMA imovine, kada NEMA nepokretnosti (a naslednici ne traže da se sprovede ostavinski postupak)

c. OSTAVINSKA RASPRAVA1) Zakazuje se ROČIŠTE2) Pozivaju se sva ZAINTERESOVANA lica3) Dužnost dostavljanja PISMENOG testamenta sudu4) Ukoliko nije poznato da li ostavilac ima naslednike ili im je boravište nepoznato, OGLASom se pozivaju lica koja polažu pravo na nasleđe: a) oslasna TABLA; b) službeni GLASNIK; c) oglas u INOSTRANSTVU ( ako se ne jave u roku od jedne godine sud će raspravljati na osnovu podataka sa kojima raspolaže)5) Sud raspravlja o:

*SASTAVU zaostavštine i *KRUGU lica koja imaju pravo na zaostavštinu.

26

NASLEDNA IZJAVA- Prijem ili odricanje od nasleđa (pozitivna – negativna nasledna IZJAVA). Nije opoziva.- Odricanje od nasleđa (do okončanja 1.stepenog postupka) može biti u SOPSTVENO ime I u ime svojih POTOMAKA- Postoji I odricanje u KORIST određenog naslednika (pozitivna nasledna izjava I USTUPANJE nasleđa)- Nasledna izjava može se dati: a) preko punomoćnika; b) pred ostavinskim sudom ili

c) konzularnom predstavniku

UPUĆIVANJE NA PARNICU ILI UPRAVNI POSTUPAK- Ako su među strankama SPORNE neke činjenice:

1) Punovažnosi ili sadržini testamenta2) Odnosu naslednika I ostavioca3) Odricanju od nasleđa

- Ostavinski sud PREKIDA parnicu I čeka REŠENJE (prejudiscijalno pitanje)

REŠENJE O NASLEĐUa) Generalije ostavioca I generalije naslednikab) Označene imovine (nepokretne I pokretne)c) Sporazum o deobi imovine (ukoliko su se stranke dogovorile)

- Rešenje se dostavlja: *SVIM naslednicima; *SVIM legatarima; *UPRAVI prihoda; *Zkn. SUDU- Ukoliko NEMA naslednika imovina se predaje OPŠTNI.

ŽALBA U OSTAVINSKOM POSTUPKU ZBOG: -bitne povrede određenih postupka; -pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje; -pogrešna

primena materijalnog prava ROK: -15 dana od donetog ostavinskog rešenja; -može 2.stepeni sud odlučiti I o neblagovremenoj žalbi; -I posle pravosnažnog 1.stepenog ostavinskog rešenja može se pokrenuti parnica (onemogućava izvršnost)

NASLEDNOPRAVNI ZAHTEVI POSLE PRAVOSNAŽNOSTI REŠENJA O NASLEĐIVANJU USLED: Naknadno pronađene imovine (rešiće DOPUNSKIM REŠENJEM) Naknadno pronađen testament :

-sud će ga proglasiti; -neće ponovo otvoriti raspravu;-svoja prava ostvaruju u parnici

Ako stranci nije data mogućnost da učestvuje u postupku (upućuje se na PARNICU)ZASTARELOST NASLEDNOPRAVNIH ZAHTEVA:- Pravo da se traži zaostavština zastareva:

1) SUBJEKTIVNI ROK (1 godina od dana saznanja za svoje pravo)2) OBJEKTIVNI ROK (10 godina ako je držalac imovine savestan, a 20 godina ako je držalac imovine nesavestan)

URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U NASLEDNI DEO Sastoji se u tome što se svakom ZAKONSKOM NASLEDNIKU uračunava u njegov nasledni deo sve ono što je

dobio od ostavioca putem njegovih dodatnih raspolaganja. Osim ako ostavilac nije odredio da se NE URAČUNAVA.