Neboj{a B. Sokolovi} PRIJATEQSTVO …Jer ni jedna druga vrsta `iva U mukama ~lana ne u`iva I zverovi to izbegavaju.” Ni Latini mudri pravo ne}e, Kad reko{e kao mudrost neku, Da je

Neboj{a B. Sokolovi}PRIJATEQSTVO CEMENTIRANO PATWOM

Poema

Gre{ni MilojeÂ[A OBRADOVA

Pomenica

Neboj{a B. Sokolovi}

PRIJATEQSTVOCEMENTIRANO

PATWOMPoema

ÂÂK

Gre{ni Miloje

Â[AOBRADOVAPomenica

LETA GOSPODWEG MMVII

Po{tovani ~itao~e,

Pred Tobom je nesvakida{wa kwiìca. Ni weniautori ni izdava~ nisu imali ambiciju da ona u|e u uo-bi~ajene tokove srpske kwièvnosti.

îne je dve, samo na prvi pogled, nespojive celine:poema „Prijateqstvo cementirano patwom”, autoraJovana Lazarevi}a, i Pomenica „â{a Obradova”, au-tora Gre{nog Miloja (Stevanovi}a). Poema je iznedri-la Pomenicu, pomenica je overila Poemu. Stavqene ujedne korice, predstavqaju neobi~no svedo~anstvo jed-nog prohujalog vremena u kome je, kroz dve sublimisane iigrom slu~aja spojene qudske sudbine, Jova i Obrada,personifikovana tragi~na sudbina generacija Srbaro|enih izme|u 1920. i 1925 ...

Prvi deo kwige, poema „Prijateqstvo cementi-rano patwom”, na mawe ili vi{e umetni~ki na~in,uistinu je himna prijateqstvu, humanosti i visokimhri{}anskim, dakle moralnim vrednostima, kojimasu, besumwe, bila zadojena oba wena aktera, su`wa u

7

PREDGOVOR

sremsko-mitrova~koj kaznionici te nesre}ne „~etr’esosme dvadesetog veka”.

Neboj{a B. Sokolovi} je, zapravo, pseudonim za au-tora – su`wa Jovana Jova Lazarevi}a (1922 – 1994),prevodioca engleskog jezika, ro|enog u selu Popovi}i(Kraqevo), koji i po izlasku sa robije nije bio dovoq-no siguran da je na slobodi, i da neko i negde, iz „vi-{ih dràvnih ciqeva”, moè ponovo wegovu sudbinu dauzme u ruke i „dosudi” tamnovawe.

Drugi akter poeme duboke zahvalnosti koju autorispisuje je Obrad Cogoqevi} (1925-1997), zemqodelac izdraga~evskog sela Guberevci (Lu~ani).

Jovan Jovo Lazarevi} je na robiji proveo dvanaesti po, a Obrad Cogoqevi} ~etiri i po godine. Poema se,na nenametqiv ali dokraja veran, dokumentaran na-~in, bavi poznanstvom i neraskidivim prijateqstvomove dvojice suàwa koje je sudbina sastavila i iskova-la pod memqivim svodovima sremsko – mitrova~ke ka-znionice. Spojila ih je ùdwa za slobodom, za obi~nim,svakodnevnim stvarima, a svakako, najvi{e to {to su,po autorovom svedo~ewu, „Pravoslavqe u srcu nosi-li/Isti su im bili ideali”.

U najcrwim danima i no}ima fizi~ke i psihi~ketorture koju je Jovo trpeo, i kada je ve} mislio da muse bliì kraj, poput an|ela ~uvara, i u uslovima do sa-vr{enstva razra|ene tamni~ke strahovlade, Obrad,kome „u srcu milosr|e cveta”, pronalazi na~in da sa-patniku domi{qato doturi, umesto jednog, dva }ebe-ta, i hranu koja }e iznemoglog su`wa vratiti u kakav– takav ìvot. Ono {to poemi daje poseban moralnipe~at je da, iako `rtva ideolo{kog razra~unavawa i

8

fizi~ke torture od strane „boq{evika Staqinovogkova”, Jovo Lazarevi} suprotstavqa svoj, duboko hri-{}anski stav, apostolski poru~uju}i da stradalniktreba:

„O mukama da pri~a i pi{e,I dok je ìv da se se}a jada,Al’ da nikog ne mrzi nikada,Ve} za qubav da ìvi i di{e”.

Iako su neki stihovi (deseterac) neve{to sro~e-ni, poema jasno, uverqivo oslikava stawe tela i duhastradalnika, atmosferu kazamata, pa je zato iobjektivno umetni~ko svedo~ewe o jednom zlosre}nomvremenu u kome su pobednici, u ime svojih, „vi{ih” ide-ala ( da li samo wih?), surovo gazili telo i duh pora-ènih.

Dodajmo, poema „Prijateqstvo cementiranopatwom” ispevana je ~istim, poetskim jezikom u naj-boqem duhu srpske narodne poezije, i wen kvalitet je iodli~an autorov ose}aj za dramsku gradaciju i efekt-no razre{ewe.

Drugi deo kwige, pomenica „â{a Obradova”, naneverovatno dokumentaran i do detaqa verodostojanna~in, zahvaquju}i so~nom, izvornom draga~evskom jezi-ku Gre{nog Miloja (Stevanovi}a), portreti{e i prednama oìvqava svu qudsku i psiholo{ku sloènost Ob-radove li~nosti. Oni koji su imali priliku da Obradai neposredno upoznaju, a tu sre}u imao je i potpisnikovih redova, mogu samo da posvedo~e da je to onaj Obradwim samim: radan, bistar, pronicqiv, preduzimqiv,

9

visoko moralan, iskren, hri{}anskim vrednostimazadojen, pravdoqubiv i dokraja spreman da se na|e ne-voqniku u svakom pogledu.

Obrad Cogoqevi} je i klasi~an primer srpskog se-qaka koji se na{ao na istorijskoj vododelnici prve po-lovine 20. veka, kada se lomila ki~ma ~itavog srpskognaroda, a naro~ito wegovom, tradicionalnim na~i-nom ìvota zaogrnutom selu, i kada su se pojedinci,poput junaka anti~kih tragedija, suo~ili sa istorij-skim i dru{tvenim promenama koje su bile u iskonskojsuprotnosti sa onim {to su oni posisali maj~inimmlekom.

Kazivawa Obradova, kao s magnetofonske trakeskinuta, svedo~e i wegovu li~nu tragiku i nepresu{nioptimizam, i veru u boànsku pravdu, a da nijednog mo-menta izri~ito nikog ne osu|uje. Svedo~ewem samoopomiwe. Pronicqivo, duhovito, u najboqoj tradicijisrpske usmene kwièvnosti, on savremenog ~itaoca za-pawuje mudro{}u predaka sublimisanom u kratkim alijezgrovitim re~enicama.

Kwiga je oboga}ena prilozima iz porodi~ne doku-mentacije Lazarevi}a i Cogoqevi}a. Re~ je o fotogra-fijama, svojevrsnom vremeplovu koji je ovekove~io akterePoeme i Pomenice i wihovih najdraìh, a posebno Jovo-vo pismo majci datirano 1. novembra 1958. godine.

Iako nastalo iz sasvim razli~itih pobuda imotiva i u neuporedivo razli~itim prostorima iìvotnim uslovima, Jovovo pismo majci, po svojojemotivnoj, ali i lirskoj snazi, kod ~itaoca budiose}awe kao dok ~ita Jesewinove stihove posve}enemajci.

10

Sticajem okolnosti, ova kwiga ugledala je sve-tlo dana u desetoj godi{wici Obradovog preseqewaiz zemaqskog ìvota u ìvot ve~ni. Nastala je no-{ena qubavqu onih koji su Obrada i pobratima mu Jo-va voleli i koje su oni voleli. I kao znamen narednimgeneracijama roda Lazarevi}a i roda Cogoqevi}a koji}e ih pomiwati na plemenite pretke – stradalni-ke koji su svoj krst ~asno i do kraja izneli.

Verujem, zato, po{tovani ~itao~e, da }e{ iTi i poemu „Prijateqstvo cementirano patwom”autora Jovana Lazarevi}a, i pomenicu „â{a Obra-dova” autora Gre{nog Miloja (Stevanovi}a) ~ita-ti bez daha, kao {to ih je i{~itao i

11

U nastojawu da se ni~im ne ugrozi autenti~nost autorovog teksta,

prire|iva~ je izvr{io samo najneophodnije korekcije.

Neboj{a B. Sokolovi}PRIJATEQSTVO CEMENTIRANO PATWOM

Poema

„Biv{i suàw jo{ ìvcima vlada i u zvezde okivaObrada.”

Ovu kwigu posve}ujem spasiocu moga ìvota u Sremsko –mitrova~kom Kazamatu, Obradu Cogoqevi}u, uz doì-votnu i neizmernu zahvalnost, èle}i mu iz sveg srca,dug i sre}an ìvot u slobodnom i cve}em demokratijeoki}enom Draga~evu.

N. B. S.

„Prijateqstvo ìvot krasi.”

„Patwa je sunce pod kojim sazreva um ~ove~ji.”

îtao~e, skre}em tvoju pa`wu,Da pro~ita{ natenane ovo,Da bi znao {ta je suàw JovoPretrpeo na tamni~kom ra`wu.

Milicajci kad su ga doveli Ispred mra~nog Sremskog kazamata,Te{ka su se otvorila vrata,U krug su ga tamni~ki uveli.

ûvari ga jedva do~eka{e,K’o a`daje na wega zinu{e,Nekolk’o ga puta o{inu{e,I u Prvu zgradu otera{e.

U prizemqu ove trospratnice,Primi ga komandir Prve zgradeI po{to mu mati~ni broj dade,Pesnicama nagrdi mu lice.

17Prijateqstvo cementirano patwom

Krv mu po|e na nos i na usta,Zadrht’o je od bola i strave,I ni~ice pao na vrh glave,Oko wega svuda tama gusta.

Hladnu vodu oseti po licu,Kad je po~’o svesti da se vra}a,Lep mu do~ek priredi{e „bra}a”,Pri dolasku u groznu tamnicu.

Kad se suàw povratio svesti U karantin upu}en je bio,Va{aka se tu oslobodio,Htele su ga potpuno pojesti.

Nakon deset dana karantina,U Prvu su zgradu ga doveli,Su`wi su ga odmah zavoleli,Kao ~asnog i dobrog Srbina.

Neboj{a B. Sokolovi}18

Tu se javqa sre}a u nesre}iI smawuje obim gorkih jada,Upoznaje Cogoqa Obrada,[to je Srbin i od wega ve}i.

Prijateqstvo svoje utvrdi{e,Preko seni, bra}e im streqane,Zajedno su provodili dane.Dva Srbina jednom du{om di{e.

Delili su i radost i tugu I posledwu mrvu gorkog hleba,@udeli za suncem srpskog neba,I za kravqim sirom u zastrugu.

Stare srpske pesme su pevali,Jedan drugom za zdravqe molili,Pravoslavqe u srcu nosili,Isti su im bili ideali.


Plemeniti, odva`ni i smeli,U tamnici slavu su slavili,Pakete su sa gladnim delili,Mukama su mnogim odoleli.

Al’ kqu~ari prevr{i{e meru,Nisu mogli da gledaju, kaù:„Dva Srbina {to se dobro slaù,Mo`da oni sklapaju zaveru.”

Tuì{e ih te protuve plaveKomandiru winom Prve zgrade,Ovaj odmah naredbu izdade,Da se Jovo i Obrad rastave.

Nekrsti se svoje senke pla{e,Su`wu Jovu krivicu skroji{e,S’ prijateqem wega razdvoji{eI u Drugu zgradu otera{e.


U samicu za ìve grobnicu,U kojoj od celog inventaraBe{e samo jedna kibla stara,Zadah iz we hvata za resicu.

Cinkaro{ka klapa to je kriva,Tuìla ga da je provokator,Postoje}e vlasti uzurpatorI da su`we na bunu poziva.

êtr’est osma dvadesetog veka,Sudbonosni nastupaju dani,Srbe svuda vrebaju du{mani,Ibeovce Goli Otok ~eka.

U Upravu Sremskog KazamataZloglasni Toroman tada stiè,Svaka dlaka Jovu se podiè,Kad se seti ovoga xelata.


Srpska ga je postavila vladaUpravniku za zlog zamenika,Na nesre}u svih osu|enika.Teror Sremskom tamnicom zavlada.

Posebno za Jovovu nesre}u,Islednik mu on u â~ku bioI tada mu krvnik saop{tio,Da na vreme kupi sebi sve}u.

Kad je xelat u tamnicu stig’o,I na{ao Jova u samici,Pitao ga: „Gde su ti ~etnici?”I na wega odmah ruku dig’o.

Traìo je od wega priznaweZa sve {to je oklevetan bio,Kad je la`ne optu`be odbio,Rek’o mu je: „No}as na streqawe!


Ali ne, ne, ne}u te ubiti, Ubistvo bi dobro do{lo tebi,Mu~io se mrtav vi{e ne bi,Gla|u }u ti pamet pomeriti!

Ja }u na}i puta i na~ina,Da te mu~im, dokle ne poludi{,A kad zadwi gram mesa izgubi{,Poje{}e te crna pomr~ina!”

Re~e: „Ja znam, da krv nije voda,Brata smo ti ro|enog ubili,Nikada ti ne}emo bit’ mili,Izdajni~e srpskoga naroda!

Tebi ludu glavu ostavismo,K’o velimo, mlad si, pa kriv nisi,Varamo se, krvolo~an ti si.Pseto srpsko, {to te ne ubismo!


Ali za to nikad kasno nije,Smrtna kazna i tebi ne gine,Izgubi}e{ glavu, ku~kin sine,Ali po{to glad krv ti popije!”

Sad je Jovu jasno, majko siwa,Da je Balzak u pravu kad kaè:„Da se stidi, razum mu nalaè,[to pripada vrsti ìvotiwa.

[to se qudi vajni nazivaju, Jer ni jedna druga vrsta ìvaU mukama ~lana ne uìvaI zverovi to izbegavaju.”

Ni Latini mudri pravo ne}e,Kad reko{e kao mudrost neku,Da je ~ovek vuk drugom ~oveku;Jedan drugom, zlo je mnogo ve}e.


Mukotrpni i sve duì dani,Tamne no}i nikada da pro|u,A u gluvo doba no}i do|uU samicu kod Jova tirani.

Mu~iteqi grozni orgijaju,Isusove zadaju mu muke,Vezuju mu i noge i rukeI u wemu Boga ubijaju.

A kada se suàw onesvesti,Studenom ga vodom polivaju,Osve{}enog opet zlostavqaju,I pquju mu lice iz obesti.

Boè blagi! Da li vidi{ ovo,[to bezdu{ni bezbo`nici ~ineU zaklonu crne pomr~ine?Seme im se zatrlo wihovo!


U samici sa ~etiri zida,Do~eka ga avet grozne gladi,@ivot mu se ubrzo ogadi,Srce mu se od bolova kida.

Su`wu Jovu dozvoqeno nijePosteqinu svoju da ponese,Telo mu se od hladno}e trese,Krv mu zima u samici pije.

Kad je pro{lo ravno trides’t dana Otkad do|e u samicu lednu,ûo je vest povoqnu i vrednu,Zatitra mu sme{ak na usnama.

K’o ozeblog sunce kad ogrije,Tako je se obradov’o Jovo,Kad mu kqu~ar saop{tio ovo:Da }e jedno }ebe da dobije.


Stare{ini sobnom toga dana,One sobe, gde je Jovo bio,Komandir je zgrade naredioJedno }ebe da mu se pripremi.

Sobni nije bio u dilemiZato {to je pouzdano znao,Da je Obrad do Jova leàoI re~e mu }ebe da pripremi.

Obrad nije razmi{qao mnogo,Brzo mu je kliker proradio,Od dva jedno }ebe napravio,Za{io ih on jedno za drugo.

Samo pravi prijateq to ume,Da se seti da voqenog spasi,Da ga ne bi odneli talasiMuka, zimi od jake reume.


Kad mu }ebe to {aka dopalo,Na jednoj je le`’o polovini, A drugom se pokrivao zimi,Ono mu je ìvot sa~uvalo.

Od zime je Jovo spa{en bio,Al’ i daqe o glavi se radi,Ubrzo }e umreti od gladi,Ako paket ne bude dobio,

Jer tek kad je pro{lo sedam danaI toliko mukotrpnih no}i, U mukama i pustoj samo}i,Dodeli se Jovu prva hrana.

Od ~ega se sastojala ista?îtao~e, ako èli{ znati,Suàw }e ti istinu kazati,Nakon kletve u Isusa Hrista.


Dnevni obrok bio je slede}i:Dvesta grama proje ubu|aleI porcija bu}kuri{a, brale,Obrok pse}i, boqi je i ve}i!

Ima l’ toga delije srpskoga,Jovu hrane kroz prozor d’ ubaci?Orden bi mu podario majci[to ga tako rodi sposobnoga.

Ima. ûjte, ako niste znali!Cogoqevi} Obrad to je bio,Poreklom se srpskim ponosio.Cogoq su ga sapatnici zvali.

Uvek spreman k’o pu{ka zapeta,Da pomogne drugom u nevoqi,Nema ~ovek na daleko boqi,U srcu mu milosr|e cveta.


Kad se zbori o srpskoj nesre}i,Svaka mu se dlaka nakostre{i,Sve probleme hteo bi da re{i,Da bi srpskoj doprineo sre}i.

Razum mu je iznad emocija,Srpska krv mu u venama vrije,Hrabro srce u grudima bije,Odlu~nost mu iz o~iju sija.

Zahvalan sam majci {to ga rodi,Rodila je sebi zlatnog sina,A Srbiji velikog Srbina,Barjaktara pravdi i slobodi.

U prvom je krugu sagra|enaI kuhiwa za osu|enike,Kazane je imala velikeI ostala nu`na postrojewa.


Kuhari su u kuhiwi biliKa`wenici i vredni i mladi,Moralo je mnogo da se radi,Da bi se svi su`wi nahranili.

Suàw Jovo sre}u je imao,Da mu Obrad prijateq postane,Da mu rane gla|u izazvane,Zale~uje kako je on znao.

Nadao se da }e ga od gladi,On spasiti ili niko ìvi,Zato mu se s’ uìvawem divi,Znao je da u kuhiwi radi.

Trebalo je samo da se stvoriIdealna {ansa i prilika,Pa da kqu~ar Jova ka`wenikaU samicu prizemqa zatvori,


Na isto~noj strani Druge zgrade,Da bi mog’o Obrad da ga spazi,Kada kroz krug na pos’o odlazi,@iveo je Jovo od te nade.

Ko u srcu svome Boga nosi,Samo}a mu dosadu ne stvara,Molitvom se sa wim razgovara,Lak{e muke paklene podnosi.

Molitve se Jovu usli{i{e.Jedne no}i mu~iteqi mrski,Grozomorni, odvratni i drskiU prizemqe su`wa premesti{e.

U samici hladnijoj od ledaDrhti Jovo i Bogu se moli,Kad se sutra na prozor pomoli,Da ga Obrad, spasioc ugleda.


Cogoqevi} kao soko siviSvakodnevno u prozore zuri,Prkose}i tamni~koj torturiPomo}i }e Jovu da preìvi.

Sinu muwa iznad KazamataI osvetli prozor~e samiceI Jovovo ubledelo lice.Obrad kliknu: „Eno moga brata!

Kaì {ta ti treba prijatequ!”Re~e Obrad podiù}i glavu,„Slavi}emo opet krsnu slavu,Ispuni}u odmah tvoju èqu!”

Jovo zinu koliko god moèI uperi kaìprst u usta,„Pred o~i se spu{ta magla gusta,Od gladi se ìveti ne moè!”


Obrad shvati, da je glad po srediI k’o vihor nekuda odjuri,Znaju}i da mora da poùri,Da mu hranu brzo obezbedi.

Pre svega je dobro uo~ioProzor zgrade, {esti s’ leve strane, Da pakete raznovrsne hraneNe bi nekom drugom uru~io.

Koliko god moè Obrad ùri,Da sakupi kalori~nu hranu, Da bi ìvot spasio Jovanu,Da pakete kroz prozor doturi.

Trebalo je od pomisli po}i,Da paketi budu malo uìI da budu po mogu}stvu duì,Da bi mogli kroz re{etke pro}i.


Svaka ti ~ast, dobrotvore mili,Kad se i to u brzini seti,Kakvi treba da budu paketi.Za zdravqe ti praunuci pili!

Opet Jovo kroz prozor pogledaI primeti prijateqa svoga,Spasioca, poslatog od Boga,Rodoquba srpskog prvog reda.

Kao Sr|a, namr{tenog lica,Motrio je vatrenim o~ima,Da l’ ~uvara u blizini ima I pogled’o u pravcu samica.

Za viteza draga~evskog sela,Ka`wenici sa divqewem kaù:Da pogledom hipnoti{e straù,Kad humana izvr{ava dela.


I ovoga puta to je bilo,Kazamatska straà nema veze,Ne koristi svoje mitraqezeI pravo se ~udo dogodilo.

Ka samici Obrad se stu{tio,Usred ki{nog, novembarskog dana,Bez straha od odvratnih du{manaI pakete kroz prozor spustio.

Obradu je laknulo u du{i,Zadovoqstvo srce obuzelo,Humano je izvr{io delo,Spre~io glad da Jova ugu{i.

„Do neba ti hvala, dobrotvore!”Gladan Jovo jedva se oglasi,„[to mi ìvot u samici spasi!”„Bogu hvala, sine Ravne Gore!”


Rekao je Obrad i zbrisao,K’o oluja odatle je nest’oNa radno je odjurio mesto.„Ni luk jeo, ni luk mirisao.”

Pro~it’o sam negde retke ove:Da je sre}a napa}enog roda,Samo jedna mala epizoda,Drama bola {to se ìvot zove.

I suàw je Jovo svestan toga,Zato radost brzo zaboravqa,Dobijene pakete ostavqaI krije od du{manina svoga.

Odmah mu je sinulo u glavi,Da }e te{ko prispeli paketi,Onog ~asa biti oduzeti,Kad se kqu~ar na vrata pojavi.


Jo{ }e re}i: „Priznaj, ne~ove~e,Ko je tebi te pakete dao?”A on ne bi Obrada odao,Pa da ìvog na vatri ga pe~e.

U tome je qudska veli~ina,Svaki Srbin treba da je spreman,Ma kakva ga napadala neman,Da pogine za pravog Srbina.

Za Jova je sada najbitnije, Da prona|e puta i na~ina,Pre nego {to padne pomr~ina,Gde i kako hranu da sakrije?

Sasvim brzo suàw se doseti,Pakete je u ruke zgrabioI uz vrata obadva stavio,Da kqu~ar kroz bu{u ne primeti,


A potom je i brzo i ve{to,Dovitqiv i promu}uran JovoObadva paketa raspakov’oI ugled’o vrlo va`no ne{to:

Kalem konca i iglu u wemuI perorez za se~ewe mesa.O, Obrade, hvala do nebesaI prehvala na ovome svemu!

Pomog’o si sa ovim stvarima,Da sakrije Jovo hranu lako,Pokaza}u odmah gde i kako.Ta~no! Sre}e u nesre}i ima.

U jednome uglu s’ leve strane,Nalazi se pove}i ogrevniRadijator gvozdeni, trocevni,Pogodan za skrivawe hrane.


Se~iva se Jovo odmah latiI ise~e svu {unku, u trenu,Potom konac u iglu udenu,Pa komade po~e pro{ivati.

Sli~no niski od {umskih jagodaOd hrane je nizove spravqaoI odmah ih u cevi stavqao,Vezuju}i konac do oboda.

Na brzinu skrivena je tako,Celokupna iz paketa hranaNa sigurnom mestu od du{mana. Ne}e, vaqda, biti naopako,

Da satana kqu~ara uputi,Da u drugu samicu odvedeJova, dokle hranu ne pojede.Zlo ne treba nikad da se sluti!


Al’ opreznost uvek ima cenu,Od dva zla se uvek bira mawe,Ovde nije poèqno ~ekawe,Jovo jede hranu dobijenu.

Ali treba da pazi {ta radi,Da oprezan bude, da ne gre{iI da niske od hrane ne dre{i,Moè kqu~ar da ga iznenadi.

Jovo zna za jadac, ako pati Zato niske od hrane povla~i,Vezane ih iz cevi izvla~i,Brzo jede, pa ih natrag vrati.

Mada gladi sada odoleva,Nije bilo mnogo radovawa,Jer su Jovu, usled gladovawaMnogo bila otawena creva.


Zato nije ni hteo ni smeo,Da se odmah do voqe zasiti,Mogao bi ìvotom platiti,Kada bi se odvi{e najeo.

Ne vredi imati, a ne znatiKako da se pravilno postupi,Pamet niko ne moè da kupi,Ma koliko hteo da je plati.

Opreznost je majka bezbednosti,Umerenost nu`na je u svemu,K’o se we ne drì, te{ko wemu!Sa ìvotom brzo se oprosti.

Da ne tro{im dragoceno vreme,Pri~aju}i uop{tene stvari,Kog’ kopriva tamni~ka oàri,Treba strogo da se drì teme;


O mukama da pri~a i pi{eI dok je ìv da se se}a jada,Al’ da nikog ne mrzi nikada,Ve} za qubav da ìvi i di{e.

Mr`wa srce kao crv nagriza,Prepreka je svakoj pravoj sre}iOd we porok ne postoji ve}i,Krajwi joj je ciq du{evna kriza.

Zna to Jovo boqe nego iko,Al’ ga srce napa}eno boli,Mu~iteqe ne moè da voli,Al’ ne èli da se mu~i niko.

On veruje u sve dobre qude,U te bo`je zemaqske prilike,Nek’ |avoli nose razbojnike!Nek’ nebeske sudije im sude!


Lep{e snove suàw Jovo sniva,Jer ga Obrad, Draga~evac mladiSpasio od smrtonosne gladi,Zato wega u zvezde okiva.

Imao je u nesre}i sre}e,Da u istoj samici ostane,Dok je bilo dobijene hrane,Sad preme{taj smetati mu ne}e.

Kad se gladan dovoqno zasiti,Stabilnije na nogama stoji,Du{mana se svojih mawe boji,Lak{e mu je muke podnositi.

Suàw spava snom {umskoga zecaI od straha u snu mu se ~ini,Da ga gone psi po mese~ini,Zato se u sanu ~esto breca.


Tihi hod se u hodniku ~uje,Kqu~ u bravu ulazi jo{ ti{e,Ne~ujno se vrata otvori{e,Siluetu suàw prime}uje;

Na vrh prsta neosetno gazi,Ka patniku lagano geguca,Wemu srce u u{ima kuca,Ledena ga jeza podilazi;

Damari mu k’o za ìvot biju,Kad se avet do wega do{uwa,Baterijska lampa kao muwaSinu ispred Jovovih o~iju.

Napregnute u tamni~kom mrakuZaseni{e o~i od svetlosti,Srce lupa. Strah proìma kosti.I kad `muri, suàw vidi raku.


Kad se Jovu utvara primakla,Re~e: „Kazuj, bando, svoje ime!Znaj da su ti vile posestrimeNe mogu te spasiti iz pakla!”

Odmah, nakon stra{ne pretwe ove,Ka`wenik je skupio svu snaguI veoma glasno rek’o vragu,Da se Jovo Lazarevi} zove.

Dok je suàw ime govorio,Za~u se krik ptice zlosutniceI mu~iteq ode iz samice,Za sobom je vrata zatvorio.

Dokle slutwe najcrwe ga more,Osta’ suàw Jovo da tuma~i,[ta bi ovo trebalo da zna~i?I o~iju ne sklopi do zore.


Neizvesnost kao ogaw pali,Mo`da do{’o da proveri stawe,Da li je na spisku za streqawe?Smrtonosni ~uju se rafali.

Najgore su duhovne ubice,Oni gone su`we da polude,Onima {to istinu im gude,Krv sisaju grozne pijavice.

U samici hladnoj kao gujaLeì Jovo na }ebeta polaI pita se: „Gde je moja {kola,Sunce, cve}e i pesma slavuja?”

Dok se trudi sebi da do~araCve}e koje najboqe miri{e,Sami~ka se vrata otvori{eI na wima spazi jaguara,


Toromana, gnusnog tiranina,Boq{evika Staqinovog kova,Do{ao je da zlostavqa Jova,Pravoslavnog, ~estitog Srbina.

Pred o~i se su`wu magla spu{ta,Srbojed je zapitao drsko:„Ho}e{ li da prizna{, pseto srpsko?”I pi{toq mu uperio u usta.

„Nemam {ta da priznam,” re~e Jovo.U tom trenu Staqinov magaracZadade mu pi{toqem udarac,Zdrave mu je zube desetkov’o.

Svestan suàw na betonu leì,Izbijene zube ispquvava,A sa wima i krv izbquava,Dokle mu se bleda koà jeì.


K’o da ~ujem pticu peva~icu,Oglasi se na tamni~kom krovuI saop{ti mu~eniku Jovu,Da }e svoga nadìvet’ ubicu.

Mu~iteq je su`wa ostavio,Da se gu{i u sopstvenoj krvi,Ako umre, ne}e mu bit’ prvi,Ni posledwi kog’ je udavio.

Mnoge srpske majke, sestre, qube,Srbo`der je u crno zavio,Siro~i}e Srp~ad ostavio.Sad izbija po tamnici zube.

êmu li se taj zlo~inac nada?Da li moè mirnim snom da spava?Savest mu je svakako kr`qava,Kad je tol’ko po~inio jada.


Suàw Jovo na betonu sedi,Ne moè na noge da ustane,Bole qute u ustima rane.Patnik moè za no} da osedi.

Na lekarsku niko ga ne pi{e,Za ìvotom voqa wega le~i,Od uàsnih bolova ne je~iZa slobodu i ìvi i di{e;

Medicinska sestra mu je nada,Vera u spas, doktorka najboqa,Lek je du{i stalna bogomoqa,Um mu srcem napa}enim vlada.

Ne pada mu na pamet u muci,Sam na sebe da podigne ruku,Uplovi}e u slobode luku,Sa zastavom radosti u ruci.


Kada sunce slobode zablista,U najlep{em blagorodnom sjaju,Kad Srbija bude ravna rajuU odsustvu groznih komunista.

Vrati mu se snaga u toj nadiI ustade sa krvavog poda,Po samici sa naporom hoda,Klecaju mu kolena od gladi,

Poku{ava sebi da do~araU slobodi svoj ìvot budu}i,Vidi sebe u sopstvenoj ku}iI dva dobra roditeqa stara;

Vidi sunce iznad zavi~aja,[to mu srce zale|eno kravi,Vidi o~i wegove qubaviI se}a se wenih uzdisaja;


Vidi kola~ svoje krsne slave,Sve}om slavskom lica obasjanaI ikonu svetoga Stefana,I dimove iz kandila plave,

I oseti miris bosiokaI tamjana, ali u tom trenu,Kqu~ se brzo u bravi okrenu.Jovo spazi dva krvava oka.

Zamenika upravnika Doma,Zloglasnog i mrskog Toromana,Najgoreg od svih srpskih du{manaI najve}eg boq{evi~kog soma.

Kad Srbojed u samicu kro~i,Sa obe je stisnute pesniceKa`weniku nagrdio lice,Otok mu je zatvorio o~i;


Al’ duhovne o~i su mu zdrave,Wima svoga mu~iteqa vidi,[to se svojih zlodela ne stidi,O~i su mu i ruke krvave.

Vidi zvera u qudskom obliku,Sadistinog sadiste sadistu,Boq{evika, groznog komunistuI sramotu srpsku preveliku.

ûje jasno wegovo pitawe:„Za{to ni{ta da mi prizna{ ne}e{?Sa tim om~u sebi na vrat me}e{,Priznawem bi popravio stawe.”

Suàw Jovo, uz napore te{ke,Svoj odgovor jedva tiho {apqe,Dokle mu krv iz nozdrva kapqe:„Ne priznajem izmi{qene gre{ke,


Ne}u sebe i drugog da laèm,Boqe da me crna zemqa skrije,No da priznam {to istina nijeI da laòm satani pomaèm.”

Kad zlikovac odgovor saslu{a,Od qutine o~i razroga~i,Razum mu se donekle pomra~i,Gre{na mu se uznemiri du{a;

Ne znaju}i kako da postupi,Ni jednu re~ vi{e ne izusti,Kao besan samicu napusti,Na woj vrata za sobom zalupi.

Istina je kao zemqa jaka,Wu ne moè niko da ubije,Od we uvek strepe krvopijeI xelati, pristalice mraka.


Kad mu otok sa o~iju spade,One mu se same otvori{e,Suàw Jovo sada lak{e di{e,Vid mu vrati izgubqene nade.

U mislima slika mu se stvara,Devojaka garavih i plavih,Kupaju se vile na Moravi,S viticima do ispod bedara;

Kao da im uzdisaje ~uje,Za momcima uzdi{u i venu,Bujne dojke skrivaju u penu,Dok ih voda titra i miluje.

Nesvestica mladog su`wa hvata,Jer glad nema du{e ni o~ijuI za qubav ne mari ni~iju.„Glad kroz prozor, a qubav na vrata.”


Tamna no} se lagano prikrada,Nesno{qiva postaje samica,Pi{ti crna ptica zloslutnicaI posledwa dotrajava nada.

Grca suàw u golemoj patwi,Dok ga tama i memla ubija,Javqa se i halucinacija,Vidi sebe u sopstvenoj pratwi.

I u crno majku zavijenu,Oca, bra}u, sestre neveseleOd àlosti kose su raspleleI kukwavom rasplakuju stenu.

Spazi dragu, kako venac nosi,Sa natpisom: „Voqenom draganu!”Ugleda je tu`nu, rasplakanu,S crnim cvetom u jo{ crn{oj kosi.


Brat na ~elu, nosi mu krsta~u,Sinovac mu nosi panaiju,I jedan i drugi suze liju,Cela pratwa gu{i se u pla~u;

Primeti i ~etiri sestri}a,Kako kov~eg mrtva~ki mu nose,Od prizora ovog prepao seI zadrht’o do dna svoga bi}a.

Osvesti se. Budan je. Ne spava.U posetu rujna zora stiè,On tri prsta ka ~elu podièI krstom se od more spa{ava.

Nema ve}e od gladi nemani,Za wu zaklon nikakav ne vaì.Molitvama suàw hleba traì,Duhovnom se hranom du{a hrani.


Tako Jovo mu~i svoju muku,A i ona na svome tigawuPrì wega i no}u i dawu,Boq{evici idu joj na ruku.

Nema toga pesnika ni pera,Da sve muke Jovove opi{e,Ali on se nada, dokle di{e,Da ga spasi Bog i bo`ja vera.

U toj nadi, on }e sve podnetiI do}i }e ku}i jednog dana,Al’ oìqke od tamni~kih rana,Sa sobom }e i u grob odneti.

Pored gladi i tama ga gu{i,Neizvesnost kao ogaw pe~e,Zima kao britka sabqa se~e.Strepwa hara po srcu i du{i.


Nigde sunca da ga pomilujeI ukloni bledilo sa lica.Da l’ }e mesto ptica zloslutnica Ikad pesmu slavuja da ~uje?

Da l’ }e majka do~ekati kleta,Da zagrli na slobodi sina?Maj~ina je to èqa jedina,Pre nego {to ode s’ ovog sveta.

Odgovore na ova pitawaNiko Jovu ne moè da pruì.Dani su mu sva duì i duì,Ostaje mu da slobodu sawa.

Pre od sre}e na|e nas nesre}a.Iskustvo nas pou~ava tome,Da „zlo ja{e jedno na drugome,”Da bi muka bila duplo ve}a.


Jovo sudbu da prokliwe ne}e,Nosi {to mu na grba~u metne,Moè sre}a ipak da ga sretne,Iznenada, posle sve nesre}e.

Da mu nije doprinela sre}a,Da mu Obrad prijateq postane,Ne bi gladi preboleo rane,Ni video ni sunce, ni cve}a.

O, Obrade, vrli srpski sine,Suàw Jovo sve je u~inio,Suncem mi je pero pozlatio,Da bi tvoje opis’o vrline.

Kaè: Da u torbu glavu stavqa{I da za strah ne zna{ kada treba,Ogladnelim da doturi{ hleba,Zato za wih legendu predstavqa{;


Da se tu|oj kao svojoj sre}iRaduje{, jer svoje ima{ malo,Da ti nikad nije na um palo,Da se tu|oj raduje{ nesre}i,

Da ti srce cveta vrlinama,Da se moli{ Bogu i svecima,Da otvore o~i svim slepcima,I da skrate jezike ènama;

Da nekrste ~asnom krstu vrate,Da u srca prime pravoslavqe,Bolesnima da povrate zdravqeI da krunu po{tewa pozlate

I da mr`wu iskorene, brate,ûpaju}i najmawu joj klicu,Da se vi{e nikad na udicuBratske mr`we Srbi ne uhvate.


E, pa bravo, rodoqube mili,Ti si ro|en za kraqevu gardu,Treba zlatnu dati ti kokardu,Kad prkosi{ ne~astivoj sili.

Suàw Jovo patwom srce kaliI ìvi u neprekidnoj nadi,Da }e Obrad da ga spasi gladi,Nema re~i da mu se zahvali.

Mada sporo crni dani teku,Pro|e {est meseci gladovawaI muka, bez trunke radovawaNaàlost, u dvadesetom veku!

Suàw Jovo sa setom na licuPri~a {ta je pro{le no}i snio,Da je guju u sanu ubio,Uvukla se bila u samicu!


Nakon ovog’ uspeha u sanuI pored svih nevoqa i jada,Sa razlogom moè da se nadaZra~ku sre}e u sutra{wem danu.

Umukle su ptice zloslutniceI uskoro, po{to je svanulo,Radosti ga sunce ogranulo,Kad je pu{ten iz smrtne samice.

U Prvu je zgradu vra}en bio,A najve}a bila mu je èqa,Da ugleda svoga prijateqa,Koji ga je od gladi spasio.

Istog dana kad je iz samiceIza{ao osu|enik JovoI Obrad se mnogo obradov’oIzlaskom iz jezive tamnice.


Prijateqstvo magi~nu mo} ima,Privuklo je prijateqe prave,Da se vide i da se pozdrave.Sunce sre}e rodilo se wima.

Jedan drugom pogledom su rekli[ta im srca napa}ena èle.Wine nade nisu izgorele,Dok su se na vatri patwe pekli.

Ode Obrad kao na krilima.Leti soko pravac Draga~eva,Ali skre}e desno, kod Kraqeva,Pravo ku}i Jova pobratima.

Soko sivi, razborite svesti,Ispred ku}e Jovove je pao I kli~u}i majku dozivao,Da povoqne saop{ti joj vesti.


Na vrata se majka pomolila,Kad je vesti o svom sinu ~ula,Starica je malo odahnula,Pa sokolu poqubila krila.

Soko majku qubi mesto sina,Grli je i miluje krilimaIspuwava èqu pobratima,Divi mu se Kotlenik planina,

Dok ga toplo ùborom pozdravqa Planinina posestrima plava,Nabujala Zapadna Morava,@ele}i mu sre}an put i zdravqa.

Soko sivi razvi potom krila,I odlete u pravcu Jelice,U zagrqaj majke sokolice,[to je sina sokola rodila.


U pravu sam, dragi ~itaoci,Kad kaèm za Obrada Srbina,Da on ima srce k’o planina,Za to mnogi postoje svedoci;

Jedan od wih i suàw je Jovo,[to mu Obrad goli ìvot spasi,Kad ga gladi davi{e talasi,I u grobu pamti}e mu ovo.

Svim se srcem wemu zahvaquje,Zato {to je, kad je odrobi’o,Prvo ku}i wegovoj svratio,Da mu staru majku obraduje,

Da joj je sin pu{ten iz samice.Sad u Prvoj nalazi se zgradi,U kojoj je re{en problem gladi,@iv }e do}i majci iz tamnice.


Ko bi mog’o da mu zaboraviTrud i napor, prilikom usluga?Wegova je velika zasluga[to pobedu dobro nad zlom slavi.

Po dobru ga su`wi poznava{e,Po wegovom srcu plemenitom,Po hrabrosti i po stasu vitom,Sve od sebe za wega dava{e.

Prijateq se svaki s’ wim ponosi,Jer mu du{u rajsku telo skriva.On u sre}i sva~ijoj uìvaI u srcu svome crkvu nosi.

Duboki su wegovi koreni,Srbe voli budan i kad spava,Istinu i pravdu oboàva,A mi{qewe tu|e uvek ceni.


@iveo je, ìvi i ìve}eZa slobodu i demokratiju,Za ro|enu majku i Srbiju.Bog mu dao i na pretek sre}e!

Neka znaju svi srpski du{mani!Kad bi svaka srpska majka mila,Po ovakvog viteza rodila,Dani bi im bili izbrojani.

Dvan’est i po godina je JovoGorkog hleba robija{kog jeo,A kakve je sve muke podneo,To zna samo srce patnikovo.

Bez ~itawa umetni~kih delaI viteza Cogoqa Obrada,Ne bi ku}e video nikada.Kosti bi mu tamnica pojela!


Voleo je iznad svega kwige,I cenio duhovno im blago,Bilo mu je neobi~no drago,Da kwigama anulira brige,

Da sa winim duhovnim krilimaKazamatske zidine prele}eI da suncu slobode uzle}e,Dive}i se plavim prostorima;

Da putuje {irom zemnog {ara,S’ junacima qubavnih romanaI da plovi preko okeana,U jahtama japanskoga cara,

Da se vozi u {evroletima,Sa najlep{im glumicama sveta,Jelisejskim poqima da {eta,Da kraqice u posetu prima.


Kwige su k’o buktiwe u mraku,One ropsku razagone tamu,Pri~e{}uju u slobode hramu,I pomaù slabom i junaku,

A posebno svakom ka`weniku,Zato nek’ mu to bude na znawe!Kwiga }e mu dat’ pomilovawe,Kad je ~ita, uz pa`wu veliku.

Suàw Jovo ne gubi iz vida, Da kad ~ita, mnogo mawe strada.I slobodno ìvi k’o nekada,Kad je bio van tamni~kog zida.

Dan po danak, najsre}niji svanuI prohuja robija Jovova,Otrese se tamni~kih okovaI sunce ga slobode ogranu.


Ode ku}i ispod Kotlenika,S’ leve strane Zapadne Morave,Gde cvetaju qubi~ice plaveI miri{e behar sa {qivika.


Gre{ni MilojeÂ[A OBRADOVA

Pomenica

„â{u meda jo{ niko ne popi,dok je ~a{om ù~i ne zagr~i”

Wego{

E, tu`na ti je to pri~a. Poduè vreme traju temuke. Tantalove.

Mom |edu, Tanasiju, rano umrije ̀ ena Jelika. Mojveseli tata Dragutin, a Dragi{a ga svi zvali, i se-strica mu Razumenka, ostado{e siro~i}i.

[ta }e? Kud }e? Kako okrene{, moradne Tanasijeda se èni. Ne moè druk~ije da se opstane. Da se ob-drì ku}a.

Dok je moj jadni tata stas’o u vojnika, ’vamo ti we-gov otac i ma}eha nakotrqaju Novica, Dobrica, Jele-sija, Jerotija, Dobrinki, Stanojki, Saveta. Puna ku}a|ece. Ko’ u nekoj omawoj {koli.

Kad sam ti se ja rodio, moj ti otac i majka samnom u kozja~u. Zna{ ono - kad orla nagna zla godina.On nema kud, nego me|u koko{ke. Tako ti i moj veseliotac. Krene u pe~albu. U te{ku pe~albu.

Zaposli se on u àndarmeriju. A {te|o je, vesel-nik, svaki dinar. Od usta je odvaj’o. Iz Kola{ina pe-{ke dolazio u Draga~evo. Da ne potro{i dinar zaprevoz.

Tako ti on, {to ’no kaù, kamen po kamen, na-pravi ovu ku}u. Pa {talu. Za primer svoj okolini.

77â{a Obradova

Pogledaj ti kaki je kamen u cokli. Pogledaj ti{qeraj.Kvake. Name{taj. Svaka zgoda. I nakupova ti on povi-{e parcela. Te se zaima, da ne moè biti boqe. Al’ savelikom mukom. Sa golemim trpqewem.

âk je u{te|o u hipotekarnoj banci, bezmalo, zajo{ jednu imovinu. E, to mu srubi{e posle rata. Ovepo{tewa~ine. Kad je oti{’o da podigne u{te|evinu,}orak. Mogo’ je, siroma, za to da kupi jednog }urana. Ito osredweg. Baci on one pare tamo kroz {alter i ka-è: Ete vam to. Kupite }urku. Napravite, kaè, podva-rak. Na’edite se moga znoja i mo’e zamuke.

Pa ja, brate. Kad je oti{lo june, nek ide i uè.[estog aprila ~etr’es prve, obadvo’ica se obre-

mo u Beogradu. On u àndarmeriji, a ja u drugom raz-redu trgova~ke {kole. Posle onog nesretnog bom-bardovawa, izvede ti on mene, tamo, u onaj Gaj, izaVelikog Mokrog Luga. I kaè: ’Vuda, sine. I pokaèmi rukom pravac. Veli, vidi{, sunce je izgrijalo, tuti je istok. Ti udri na jug. Kad sunce zalazi, za|eribrdo ili kako veliko drvo na jugu, |e }e{ u svitaweda krene{. ûvaj se puteva. Guraj poprijeko. Ako nalijevu ruku nai|e{ na veliku rijeku, to ti je Morava.Ne prelazi je do â~ka ili Ov~ara. Samo starije qu-de u {ajka~ama i ̀ ene u maramama, upitaj |e je Rudnik.Ili Jelica. Ili â~ak. Posle zna{.

Ne quti, veli, tu|u pa{~ad. I ne pravi za|eviceni s kim ...

Nek’ te Bog Blagi, ~uva. Pomozi tamo majci. Ipazi sestre.

I tako ti ja napu{tih Beograd. I tako potonu{emoji i tatini snovi o otvarawu du}ana.

Gre{ni Miloje78

Ne pro|e mnogo, ete ti tate. Sve oti{lo bestra-ga. Propala vojska. Propala àndarmerija. Ode mas’ upropas’ ...

Kad nai|o{e Bugari u Draga~evo, jedva pretekoh.Razbi{e me na pravdi Boga. Za ni|e ni{ta. Od ondati nosim ovaj oìqak. Od onda sam ti potvrd na ovolevo uvo.

Kad bi ’vamo, pred kraj rata, potrebova{e Josiputopovska ’rana. Malo mu bilo srpske krvi. Re{io danas jo{ malo osekne. Da nas proredi. Da nas dostove-ri. Nije zvao one wegove, otud iz Kumrovca. Jok. Mimu vr{ili pos’o.

Tako ti mene mobili{u, u tu winu, narodnu... I,kako oni kaù, oslobodila~ku vojsku.

Tako ti se ja obrem u kasarni, u â~ku.A mog strica Novicu ti je rat zatek’o kao poru~-

nika Kraqeve vojske. Kad je do{lo do propasti, on ni-je {}eo da pogazi zakletvu.

Tako ti on postane ~etni~ki koma’dant. Jes’, No-vica Cogoq.

Dobijem ti ja od wega ceduq~e. Kaè, nalazimo sena potesu Qute Kru{ke. êkam te. Ne gini uludo. Zamangupe. Nego ’ajde, ’vamo, da vojujemo za krs’ ~asni islobodu zlatnu.

Kad se smrklo, zdimim ti ja u Jelicu. Sa sve pu-{komitraqezom. Na|em ~etnike i ostanem s wima.

Taman na vreme. Kol’ko da ne okasnim na robiju. Taki sam ti ja batlija bio. E, ne mogu ti o toj robiji pri~ati, ìvota mi

moga. Mogu samo da ti svedo~im, da sam tamo dobiodva brata. Dva moja velika pobratima. Jova i Mi}a.

79â{a Obradova

Kako muka moè da zbliì qude, to se ne moèopri~ati.

Jovo ti je bio iz Popovog Sela ispod Kotlenika.A Mi}o iz Milo~aja, od Sretenovi}a.

Ne moè majka da rodi brata k’o {to su mi bili Jovoi Mi}o.

Jes’, jes’! Moj brat Jovan Lazarevi} i brat Milorad Srete-

novi}.

***

Amnestira{e nas. Pu{ti{e me ku}i. To se kaè- na slobodu. Jadna ti je ta moja sloboda bila. Zna{,kako ono kaù - bela vrana. ûdom se svi ~ude toj be-loj vrani. Ne d’o Bog ni najve}em du{maninu da dobi-je to perje. Da bude bela vrana.

Da bi preìvio tu {ikanu, mor’o si da se snala-zi{. Da traì{ odu{ka. Da se na{ali{. Koji put tiomakne, pa popije{. Vi{e n’o {to treba.

’Vamo, opet, neki put lane{. Pa te onda strpaju u buvaru. A neki put, ode ti junica za kaznu.I jo{ malo pride.

***

Probudi me Mileva govore}i: Obrade! Obrade!Ne boj se!

Do|oh sebi, sav u goloj vodi. Zabolelo me ne{to ugrudima, k’o da su mi rebra popucala.

Gre{ni Miloje80

Ne mogu, reko’, Mileva, vi{e da ti izdrìm ovo.Ni kad sam budan, ni kad spavam. Do{lo mi, u zadwevreme, nekako teè, nego u Sremskoj Mitrovici. Tamoje bilo crno, bez i~ belog. Al’ ovo do{lo gore. K’o dasam im preme|io, bre. K’o da sam, ja wima, uz’o winuo~evinu. Prsaju se u po{tewe, bez stida. A ’vamo, nato-varili na ovu sirotiwu poreze, prireze, tro{arine,otkup, kuluke...

Ako im ne ode{ na te wine zborove, ispquju teiza le|a. Kao reakciju. Kao unutra{weg neprijateqa.Kao ko~ni~ara... Da nije nas nekoliko, ruè bi imcvetale. Med i mleko bi im to~ili.

Ako im odem, ne mogu da otrpim to licemerje. Telaì. Te wine „uspehe”. To wino bogohuqewe.

Ako lanem, k’o soli u o~i. K’o da si u osiwakxar’no. Ne}e nama, kaè, pamet da soli narodni ne-prijateq. Malo ti je {to ti je dru{tvo robiju smawi-lo i pustilo te na slobodu, kaè. [ta bi {}eo jo{? Ipravo glasa da ima{? ‘O}e{ kraqa da dovede{? Malovam je {to ste pqa~kali. Svo zlato ste odneli. Malovam je {to ste klali. Malo vam je {to ste narod zaglu-pqivali va{om religijom. Tim opijumom ste trovalina{u omladinu. Na{e pionire. [}eli biste, opet, darazvijete barjak sa krstom. E, ne}e mo}i! Imamo mi na-{u petokraku, srp i ~eki}. Jeli ste gibanice, pod timva{im kokardama, kad smo mi krvarili za slobodu iginuli hrabro, kaè. Ginuli i pevali. Pevali i diza-li uvis crveni barjak sa petokrakom.

Petokraka sa pet pera,to je zna~ka proletera. Petokraka sa pet lista,

81â{a Obradova

mi idemo protiv Hrista.Ne mogu, Mileva, da izdrìm ovo. Ne mogu da is-

trpim. Popuca{e trpila.Ako odem u crkvu - ene ga! Zar da ja u mojoj zemqi

moram kroz Paqe` da vodim, kriju}i, |ecu u crkvu?Zar moram da im nabavim pionirske marame? I

to crvene.I titovke?Zar moram da im kupim bukvar, na ~ijoj prvoj

strani stoji slika najve}eg krvoloka i decoubicesrpske omladine?

Zar moram da im kupim ~itanku, da moja |eca, omom tro{ku, u~e da je moj kraq izdajnik?

Da je moj |eneral koqa~?Da je moja vera opijum za narod?!Ne mogu, Mileva, vi{e da idem u aps ili da ne

izlazim iz avlije, kad onaj krvolok srpskih svetiwanaumi ’vamo, preko Rudnika. [ta }u? Ne mogu da se qu-tim na onog veselog milicajca, {to ga naj~e{}e {aquda me privede ili da mi saop{ti da ne izlazim izavlije slede}a tri dana. Kaè ~ovek, po{teno. ’Nako,s’ du{e: Obrade, imam ènu i dvo’e |ece. Ovo ti je mojqeb. Moja wiva. I livada. I krava. Drugo ni{ta ne-mam, sem ove slu`be. Ne daj Boè, kad bi’ slu`bu sagu-bio, mog’o bi’ da idem da prosim. Ost’o bi’ bez plate.Bez stana. Zato, veli, molim te, nemo’ d’ izlazi{ izavlije. Da mi glavu o’se~e{.

Ne mogu, Mileva, vi{e d’ izdrìm to peckawe.To omalovaàvawe. Ui|em u kafanu. Onaj otud se na-~uqio. Slu{a, `bir, {ta }u da prozborim. Da meocinkari. Ma, da }e da kaè po{teno {ta sam rek’o,

Gre{ni Miloje82

ni po’ jada. Nego nafiluje. Doda triput. Posle i onequde, {to sednu sa mnom, {to se pitaju sa mnom, {topopiju sa mnom kavu ili rakiju, kore. Kaè - sliz’o sesa izdajnikom. Sa narodnim neprijateqem. A mi ti{kolujemo |ecu. Mi ti pravimo ambulantu. Mi tipravimo put. Mi ti pravimo }upriju. Mi }emo da tidovedemo struju. Povedi de ra~una {ta radi{! \ecuima{, kaè. Mi smo znali u krvi da se izborimo zaslobodu. Zna}emo i da ’e odbranimo od tih izroda. Sveje to trebalo pobiti k’o pa{~ad. A jok pustiti, da la-ju, k’o kerovi po buxacima.

Ne mogu, Mileva, da izdrìm propast. Ispquva-{e i zabrani{e kraqu da do|e na svoju o~evinu. Stre-qa{e |enerala. Otera{e me na robiju. I kad su me pu-stili, uze{e mi pravo glasa. Rek’o bi sam brav, bre. Ajok ~ovek. Aj’, sve. Al’ da |ecu pu{tim u propast. Da sei oni odreknu Hrista. Da se i oni odreknu kraqa. Zar|ecu da spremam za ve~ne muke da bi opstala me|u bez-bo`nicima? Zar da pogazim slavu? I prekadu? Zar dasutra |ecu ne mogu da ven~am, pred oltarom? No da ihpratim u Sodom i Gomor? Zar da mi unu~ad, sutra, ne-kr{tena budu? Zar da pustim potomstvo da potone ubezbo`je?

Ne mogu, Mileva. @eno. I sestro. Ja moram dabeìm iz ove ludnice. Ja moram da probam da se spa-{avam. I vas da spa{avam. Mog’o bi’ kod ujka Mla-domira, u Ameriku. Al’ ne daju mi, pa{~ad, paso{.Ne moè, kaè, po zakonu, onaj koji je osu|ivan za tai ta dela, da dobije paso{. Ej, za june mogu da izvadimbilet. Al’ ja da dobijem paso{, ne mogu. Moram da budemu winom toru. Na winom solilu. Pod winim korba~om.

83â{a Obradova

Wima da lièm skute. Wima da puzim. Da bi’ opst’o. Dabi ̀ iveo. Ne treba mi taki ̀ ivot. Ne}u tako da ̀ ivim.Ne mogu tako da ìvim. Ne mogu!

Ma znam ja da je gore visoko, a dole duboko. Znamja da su pu{komitraqezi i vu~jaci na granici. Al’ jamoram, Mileva, da beìm. Sawam, po neki put, pra-vednog Noja. K’o da mi govori - napravi i ti ~amac.Potrpaj |ecu, pa se spa{avaj iz te pogani.

Moram, Mileva, da beìm. Ako uspem, prevodi}ui vas. Jedno po jedno. Ako ne uspem, ubi}e me. I ’vakosam ubijen. A vama }e biti gore nego sad. Ima}ete jo{jednu anatemu. Ali, niste vi jedini mu~enici. OdHrista, na ’vamo, bilo je mnogo mu~enika. I me|u è-nama. I me|u |ecom.

Moram, Mileva, da beìm. Ne znam kako. Al’ znam,da moram. Od sad, pa za tri. Za pet. Za deset godina. Al’moram. Ne quti se {to }u da zaboravim na{e planove idogovore. Moram da radim na ovoj stvari. Pa, ili pu-kovnik ili pokojnik. I, molim te. Samo Bog, ja i tiznamo za ovu odluku! Dug je put do Amerike, kad beì{bez paso{a. Bez vize. Muke Tantalove }e da budu. Ni-ko ne smije znati, sem Boga, mene i tebe. Moram, Mi-leva! Moram, èno! Moram, sestro! Molim te, razumi.I oprosti. I trpi. Moram! Moram! Moram!

Ne pla~i, Mileva, molim te. Kumim te Bogom.Stegni srce. Znam ja da sam |eci najpotrebniji sad.Znam ja da }e oni ostati, mo`da, siro~ad. Al’ ja mo-ram, Mileva, da poku{am. Znam ja da je nemogu}e. Al’Bogu je sve mogu}e. Ako Bog bude sa mnom. I sa tobom.I sa na{om |ecom. Presadi}e nas iz ove provalije.Zna{ da je kazano: Ako sa verom kaè{ gori - pre|i

Gre{ni Miloje84

tamo, pre}i }e. ’Ajde, Mileva, da verujemo. Moli seBogu. Milostiv je On. Spasi}e nas On. Pomo}i }e namOn. Sastavi}e nas opet, On. Svevi{wi. Svemo}ni.

***

Osam godina tumaram, k’o mi{ u mi{olovci.Traìm izlaz. \e god krenem, izlaza nema...

Jedino preko Italije. Tamo moè{, u logoru, zapola godine, do godinu, da ispodokazuje{ ko si. [tasi. I da dobije{ papire, za Ameriku. Ako odonudima{ garanciju. A im’o bi’. ’O}e ujko. Krv nije voda.

Al’, kako do Italije? Jedna varijanta. Druga.Deseta. Ne}e, pa ne}e. Bez paso{a, nit gudi, nit gu-dalo vadi.

Kako da rodim paso{? Kako da ga napravim? Svesam prob’o. Ne}e, pa ne}e.

Jedne prilike, nai|e putem Rado’e. Ole, veli, {taradi{? Ni{ta, reko’. Malo {urkam oko stoke. Ajde,Rado’e, da popijemo po jednu. Svrati on. Iznesem japokiwu. Pod jabuku. Nakrenusmo.

\e si bio, reko’, kad si se tako udesio? Ko starifijaker.

Kaè, i{’o do u Gu~u, te uz’o paso{. Stalno meMla|o zove, da odem do wega. Kaè, bar da vidi{ ka-ko qudi ’vamo ìve.

Dobio si paso{? Daj da vidim kako izgleda. Si-nu mi kroz glavu: evo paso{a.

Pruì mi on. Gledam ja. Ma jok. On na slici i ja,k’o nebo i {e{irxija. Ni prima}i. Opet gledam ja.Ni{ta mu ne govorim. Ma, da vi’{ ti, kad bi’ ja

85â{a Obradova

pustio br~i}e. Onako, kao na onoj wegovoj slici. Mo-`da bi primaklo, kol’ko bilo...

Kopkalo to mene, danima. Pustim ja brkove. Pa i’potkre{em, nako k’o {to Rado’e. Gledam se u ogledalo.Ma, ~ini mi se, da sam se meno primakao onoj Rado’e-voj slici.

Jedne zgode, opet ja i Rado’e pijemo {qivovicu.Uvek smo mi lepo stajali. A i |eca nam se druìla. Re-ko’, Rado’e, dadok ti kravu, da mi da{ tvoj paso{. A ti,ako bude stani - pani, prijavi da ti ga je neko ukr’o.

Braco, kaè, ti zna{ da ja tebe cenim. Ako trebada ti pomognem gaziti blato za ciglu, ete me, veli. Dati pomognem od srca, {ta o’{, kaè. Bez dinara jed-nog. K’o cigaru duvana. Al’ to nemo’ da me pita{.Imam |ecu. To ne smijem, ni za ìvu glavu.

Vidim ja, od ovog kamena se ne obija ni trun...Prolazi vreme. Porasto{e |eca. Sre}o i Miko

krenuli u sredwu {kolu. ’O}e da mi pro|u svi vozovii gotova stvar. Okre}i, obr}i, nema izlaza.

Idu}eg qeta, smotrim ja, ide putem Mla|o. Do{’oda obi|e Radoja. Mla|o, viknem ja odozgo, od podruma.Jesi ti, brate?

O, Braco, ìv li si? Pita on.Reko’, ìv klan nedoklan. Bani, reko’, da prozbo-

rimo koju i da nakrenemo k’o zemajle. ‘O}u, veli, Braco, do}i }u dove~e. Idem da se vi-

dim sa mojima. Dvije godine nisam bio.Ode Mla|o niz put. Znam ja da i on ne miri{e

ovu na{u propas’. Boravi on, ko’e kuda. Mislim i uItaliji. Uh, Bog ti pomog’o, sinu meni, u ovu moju}uparu, Mla|o bi mog’o da zavr{i pos’o. ’O}e on.

Gre{ni Miloje86

S jedne strane. Opet, kad poglednem s druge strane,ko zna. Ne}e ~ovek da se zamera sa bratom. [to muto treba.

Smrklo se. Laje îmbov ker. Izvirim se ja. Me-sec izgrij’o. Jes’ Mla|o. Ide iznad Perove ku}e. Sa~e-kam ga na kapiji. Izqubismo se.

Sednemo u slavsku sobu. Don’je Mileva slatko ivodu. Pa kavu i rakiju. Uz onu rakiju, malo kasnijedon’je ~iniju sa salatom od paradajiza, krastavca, pa-prike i luka. I sira u tawiru.

Udarismo mi po {qivovici. ’Nako, uz onu sala-tu. Ispri~a ti on meni svoje zgode i nezgode po belomsvetu.

Ostasmo do u gluvo doba no}i. Sami.Reko’, bre Mla|o, moram da ti ne{to poverim.

Al’ to zna~i da ti turam ovu moju }uparu u {ake. Danemam poverewa, ne bi’ ti to ni rek’o.

Zaboga, Braco. Nismo mi od ju~e, kaè.Reko’, taka i taka stvar... Ja sam odlu~io da beìm

iz ovog tora.Ti zna{, da sam ja i od kad sam izi{’o sa robije,

na robiji. Paso{ mi ne daju. A tvoj Rado’e ima paso{.Dav’o sam mu kravu. Nije hteo da ~u’e. Razumem ~oveka.Ne smije da se igra sa ìvotom.

Braco, ja osta’em vo|e sedam dana. Ja }u da muukradem paso{. Ne treba mu niza{ta. Ja sam ga i na-}er’o da ga izvadi, da do|e kod mene. Izvadio, al’ nijeni do{’o.

Kad bi tre}i dan, ili ~etvrti, uve~e, banu Mla-|o. Ostali smo do pred samu zoru. I dade on meniRado’ev paso{.

87â{a Obradova

Radoje V. Plazini}, ispod slike.Nabavim od |ece olovku i ’artije. Iscepam im,

kri{om iz svezaka, po ona dva sredwa lista. I raspa-lim da ve`bam one Rado’eve hijeroglife: Radoje V. Pla-zini}. Sto puta. ’Iqadu puta. ’Iqade puta. Danima. Doknisam doterao da bez gledawa bude k’o jaje jajetu. Ajd’sad, raspali, bez gledawa. Stotine. ’Iqade puta.Sumiram. Ta~no sto posto. ’Iqadu posto.

U~im generalije iz paso{a: datum, mesec, godinaro|ewa. Teram redom.

[truckam brkove. Kriju}i. Prema ogledal~etuod lampe. I gledam Rado’eve na slici. Idem u ̂ a~ak dase pod{i{am. Obja{wavam onome kako ’o}u. Omanuon. Pre}er’o. Potkres’o me vi{e. Moram da ~ekamda izraste kosa ponovo. I tako. Danima traju mojepripreme.

A ono k’o na inat. Sve mi nekako omiqelo. I Mi-leva. Na rane da ’e privije{. \eca, kad do|u subotomiz {kole, ne mogu da ih se nagledam. Tata i mama se,nekako, prodobrili. A ona nesretna stoka. Proteù sekad ih timarim. Liù me krave po kosi i obrazu. K’oda me qube. ’Vamo koko{ke oko mene. Ne mogu da pro-|em kroz ba{~u. Sve pred noge. ’O}e srce da pukne.

Idem, u kavanu, ~esto. â{}avam. Qudi se okura-ìli. Sede sa mnom. Pri~aju. [alimo se. Ne ujedajume ni oni ’nako, k’o {to su ujedali. Da li da batalimsve. Da prigrlim ovu |ecu. \e }e{ ti pod prazno ne-bo napiriti? \e }e{ ti mimo svet?

Ma jok. Izdrà}e Mileva. I |eca. Da}e Bog.Prek’sutra! I gotova stvar.Kaèm Milevi. Kako bi, kaè, bilo da pro|e

Gre{ni Miloje88

subota. Da se opet iskupe |eca. Pa po nedeqi...Ne vredi, Miqo, moja. Vakat do{’o, vaqa vojevati.Odem na autobus u Gora~i}e. Po ranije. Dosta

ranije. K’o da sam ih sviju èqan. Da ih jo{ jednomvidim. Da prozborimo koju... Sad, pa ko zna kad. A mo-`da i nikad.

Ulazim u autobus. Uzimam kartu od Mom~ila iprolazim naniè. Stalno sam sedeo dole, na dnu. Ula-zi Mile Ku~ka. Za wega je uvek bilo rezervisano onosedi{te do Mom~ila. Zarumeneo se. Visi mu lan~i}od xepnog sata, od rupice na prsluku, do xepi}a.Po{’o ne|e podaqe, ~im nosi amrel. A vedar dan. K’oi uvek, okrene se ka zadwem kraju i dizawem ruke, po-zdravi svoje bira~e. On ti je svake ture na listi.Dopravde, sam tr~i trku. Al’ stalno pobedi. Glasadevedeset osam il’ devedeset devet posto. To ti je odonih {to su zaokruèni na spisku. Tu su ti i mrtvi iìvi. I bolesni. I oni {to nisu iza{li. Al’ uvek tije, aman, sto posto.

Kad smotri mene, on }e, ’nako gromoglasno.\e si, Jaki!Evo me, reko’, Jaki.Jesmo mi bili klasni neprijateqi. Al’ vamo pri-

jateqi, jer moja sestra, najstarija, wemu do|e {urwaja.Kaè - Jaki, ja bih kod oni’ moji’, na Crvenom Trgu.Kad }e{ ti kod tvojih? Vi~e on, je~i autobus.

Uvek je narod upij’o moje i wegove ~arke. K’o upozori{tu.

Reko’ - ~u}e se Jaki! Nego, reko{e mi, da si pro-d’o Veliku Livadu da bi oti{’o do Moskve i do togtvog velikog druga Vladimira Ili~a Lewina.

89â{a Obradova

Jesam, Jaki, al’ ne àlim.Vaqa, vaqa! Kaèm ja i re{im da zamuknem.U Beogradu, uzmem novine. Raznorazne. Naro~i-

to one sa Titovim i Kardeqevim fotografijama.Pravac Trst.

Na granici, paso{ka kontrola. Pruìm paso{preko ra{irenih novina. Jako me „interesovalo” ono{to pi{e ispod Titove slike.

Kaè, jeste li Vi Radoje? Jok, nego moj otac, o{tro kaèm ja. Idem na sve

ili ni{ta. Opet on gleda u paso{, pa u mene. Po|ite, Radoje, sa mnom.Moè, kaèm ja odse~no.A, ’vamo, mislim: odoh opet u Sremsku Mitrovi-

cu. I to pravo. Uvedo{e me tamo, u neku kancelariju. Pitaju me

za generalije. Ja ko iz topa. Kaè, Radoje, potpi{itese. Udarim ja: Radoje V. Plazini}. U fasu. Ta~no, k’oRado’e. Ma, Bog me nau~io da sam to utrenir’o, samo ta-ko. Tu oni padnu. Kaè, malo ~udna ova fotografija.Ma, dobra je fotografija, kaèm ja. Nego vreme. Vre-me me malo na~elo. Malo vi{e sedih. Malo vi{e pro-blema sam naprtio na le|a, od onda, kad sam se slik’o.

I tako, ete ti mene, u toj demokratiji. U toj, to-liko èqenoj, slobodi. Kak’a crna demokratija. Kak’ibakra~i. U logoru, malo fali od sedam meseci. Prekodana sam radio u vinogradima. Radio sam to onako,qudski. Po{teno. K’o da je moje.

Isposlovasmo papire. Trebalo je sedam meseci dase sad’ dokaè, da ja nisam Radoje V. Plazini}, nego

Gre{ni Miloje90

Obrad D. Cogoqevi}. Biv{i suàw Titovog kazamata,u Sremskoj Mitrovici. I da onda, na ujakovu garanci-ju i avionsku kartu, poletim za Ohajo. Klevland. Neznam {to ga zovu Klivland. Vaqda nisu imali Vuka.Sve im je do{lo rong1. Oni ti \or|a Va{ingtona zo-vu Xorx. ’Vamo, opet, Raku Felera, zovu Rok. I uop{tekad izgovaraju „r” i ovo, i ono, govore k’o da si im tu-rio vru} krompir pod jezik.

Tamo, kod Amerikanca, mor’o sam da farbam ovemoje sede vlasi, da bi me primili na pos’o. Odmerava-ju te, k’o june kad izvede{ na va{ar. Gledaju da l’ sizdrav. Nije ih zanim’o moj antikomunizam. Jok. Samoda l’ imam le|a. ’Ajde, de.

Zaposlih se. ’O}u ja u pisvork . To ti je na normu.I potpi{em da prihvatam stalno rad u tre}oj smeni.Boqe pla}eno. Udri. Raspali.

Prvo pismo po{aqem Kozu kafexiji u Gora~i}e.I ~ek od moje prve plate. I zamolim ga. Kozo, evo te-bi vra}am onaj dug od toliko i toliko. Molim te, po-daj qudima kojima dugujem i to... Pa nabrojim - ovome’voliko. Onome ’noliko. Nemoj, molim te, nekog da za-boravi{ i iskobi{. A za ovo resto, kad ti bude punakafana, daj turu za sve i reci - pozdravqa vas Obrad.I pozdravi sve. I pozdravi mi Mila. I reci da samoti{’o, kod onih mojih. Pit’o me ~ovek, lani, kad sampo{’o. A ja mu rek’o: û}e se. Pa, da se ne sekira.

Kad sam dugove otarasio, ’o}u sad da se skinem uja-ku s vrata. I da mu se oduìm. Posle uzmem bilding2,

91â{a Obradova

1 Wrong - pogre{no (jedan od Obradovih amerikanizama)2 Building - zgrada (U Obradovom zna~ewu, stan u zgradi)

pod kiriju. Onda dovedem Malenicu. Kupim joj kola.Upi{em na kolex. Idemo nedeqom u Crkvu. Pa napiknik.

Al’ vidim ja, nije ovo moj Male. Ne|e joj se sakrioonaj smeh iz dubine du{e. Nekako brzo prolazi |e-tiwstvo. Nekako se uozbiqila. Po~esto primetim,uzdi{e.

Tamo se Miko ud’o. Za komunistu. E, moj Obrade,mislim se. \e si bio? Ni|e. [ta si radio? Ni{ta.Onamo se, pa, Sre}o oènio. Iz Bosne. Preko Ba~a.Bratstvo-jedinstvo, da se u~vrsti, vaqda. Olrajt!3

Do|e i Mileva. I ona se zaposli.Kupismo ku}u.êsto nam puna ku}a gostiju. Ama, puna nam ku}a svegai sva~ega. Fala Bogu. Al’, opet, nekako, srce prazno.

Umrije veseli tata. Dao bi’ i ku}u i ku}i{te, dasam mog’o da mu budem na sahrani.

Po~e{e se ra|ati unu~ad. Ka}a, Dragi. Ode Malenica. Kaè, tale, meni je lep{e tamo. Rodi se Milo{. Pa Maja. Mileva ide za godi{wi odmor. Pri~a kak’a su

unu~ad. Kak’o je ovo. I ono. Veli, umro Tito, Obrade.Nije tamo vi{e ba{ ’nako, k’o {to ’e bilo.

Kquca ona danima.Milo’e kaè: îka Obrade, Va{e bekstvo preko

granice je zastarelo. Ne moète vi{e da odgovarate.Ja Vam garantujem da moète slobodno da do|ete. On tomeni uvek na pertu. Batali to, kaèm mu ja. Jok. Teraon Vi pa Vi.

Olrajt.

Gre{ni Miloje92

3 All right - u redu

Milo’e, pravobranilac. Da l’ }e biti Kalabi}?Iako }e. Da ga poslu{am. Pa, ako mi je su|eno da mimoja |eca prirede klopku, nek im je blagosloveno.

Let za Beograd. Posle mnogo godina. êkaju meMiko i Milo’e na aerodromu. Ne mogu da verujem. Ovonije mogu}e. U Velikoj Livadi topola bila k’o ruka |eje najtawa. A sad nebu pod oblake. Dvojica ne mogu da’e opa{u.

Reko’, |eco, mi }emo do penzije da budemo tamo.Posle }emo da se vratimo. Ja ne}u da zatrnim put uonu zemqu veliku. I bogatu. Koja je mene mnogo spomo-gla i mnogo mi vaqala. Al’ koju ja ne volim. I gotovastvar. Ako neko od va{e tri porodice ’o}e da do|e,ostavqamo mu ku}u. I sve u ku}i. Od igle do kola. Al’razmislite. Nije zlato sve {to sija. ’Iqadu no}i samuzdis’o. I poèleo da mi unu~e bude u naru~ju. Makarsa iscjepanim pantalonicama. Dao bi’ za taj zagrqajsve {to imam. Celu Ameriku. Amerika - ~emerika. Tu-ga velika. Do’vatili soliteri do neba. Dobri putevi.Limuzine. Svaka zgoda. Al’ nema du{e. Nema qubavi.Nema sre}e. Ima leba i s’ leba. I vi{e nego {to tre-ba. Al’ do{’o grk nekako. [to re~e onaj: Grki su tamozalogaji qeba, |e tvoga nema i |e brata nije.

Ne {}adije{e niko da do|e. Hvala Bogu. Stvarno,nije zlato sve {to sija. I ta wina demokratija. To tije jedna velika {arena laà. Ne daj Boè, da zagusti,vi|’o bi ti winu pravnu dràvu. Ako ti Bog ne bi daozdravqa, lips’o bi k’o ker, u tom winom blagostawu.

Vratismo se ja i Miqa. Hvala Bogu. Kad se is-kupe |eca, puna ku}a. Vri k’o u ko{nici.

U autobusu, kad sam jednom krenuo do u â~ak –

93â{a Obradova

k’o onda kad sam po{’o u Ameriku. Isto, samo ma-lo drug’~ije.

Mile jo{ crveniji. Jo{ glavni. Pitasmo se, na-premase. On, k’o i uvek, napred. Ja pozadi.

Kaè - Jaki, stig’o si!Reko’ - stigoh, Jaki. Bih i ja kod oni’ moji!ûo sam, kaè.Samo, ja ne prodadoh Veliku Livadu!Sad on re{i da u}uti. Prvi put on u}uta prvi.Po~ela da se ra|a opozicija u zemqi Srbiji. Stvara se àgor. Ne mora ba{ da se }uti ko zemajle. K’o da ’e zarudela zora nad mojom rodnom grudom. K’o da se polako budi rod moj srpski.Mejbi4 ...

***

Bejah se vratio iz Amerike. Jo{ dok sam tamo ra-dio, ovde sam skrdio ove gra|evine. Pomogoh, otud,Sre}u napraviti ku}u u â~ku. I pozavr{avah neke ineke poslove.

[ta }u sad? Do|em na ideju da napravim farmuovaca.

Ma, {ta }e ti to, tata, vi~u mi |eca. Dosta si se, vele, naradio. Dva’es godina si u toj

Americi radio tre}u smenu. Sad malo odmori du{u.Ima{, kaù, dobru penziju.

Gre{ni Miloje94

4 Maybe - mo`da (Obradov amerikanizam)

Aman, |eco, ne}u vaqda, k’o neka budala, da obe-sim o ovu jabuku quqa{ku, pa da se quqam. ’Vako ma-tor. Moram ne{to raditi. Reko’, da im pri~am onupri~u, o bezumnom bogata{u iz ‘Evan|eqa, ne vredi. Nisu oni to u~ili.

Ne}u s’ovog sveta da se izvu~em k’o neka dandara.’O}u, bre, da ostavim neki trag. Onaj ~ovek, onamo,ostavio brvnaru, sa brvnima uspravno. Ej, nije {}eoda napravi ’nako kako se pravi. N’o rong. O’zgo naniè.Ima{ da se ~udi{ kad nai|e{. Da se pita{ o ~emu seradi. A znao je on da }e{ da se pita{ - ko to napravi.

Tako i ja. Ne}u da xabalebarim. Greh ti je to.Zna{ ono u Jevan|equ, kad je onaj zakop’o talanat, ne-|e tamo pod {qivu, vaqda.

Dopravde, jeste moj jadni tata, kad je treb’o da na-vr{i {e’set godina, uradio ’vako. Neverovatno, aliìva, ìvcita istina.

Kaè on: Obrade, da li bi ti mene u~inio qubav. ’O}u tata, reko’.Kaè, da mi spremi{ ro|endan. Al’ da mi se is-

kupe sva tvoja ~eqad. Jer, ja sam dowo jednu odluku, pa’o}u, veli, da vam je sve~ano s’op{tim. A drugo, kaè,vidim ja, ti bi {}eo da nabavi{ traktor. Ja, pa, nisamza toga. Ti ’o}e{ ovo i ono... Da se mi, ne daj Boè, nebi zamerili, ’o}u da mi spremi{ taj ro|endan. A ja }uonda da re~em ono {to imam da re~em.

Reko’ - dobro, tata.ûdim se ja. Mi ni |eci nismo spremali ro|en-

dane. Al’ ajd’. @eqa mu je to. I gotova stvar.Udarimo mi u spremawe. Mileva mesi tortu.

Vanilice. Gibanicu. I ko’ekak’e |akonije. Sve po

95â{a Obradova

propisu. Ja re{im, te zakoqem i prase i jagwe. I is-pe~em. Postavimo mi u slavsku sobu. K’o za slavu.On, Bog da mu du{u prosti, sedi u vr’ sobre. Naslu-ìm mu ja rakiju. Uze on. I ustade. I veli ’vako.

O, Obrade! Kaè.Oj, tata, reko’.Radnuk li ja {ta u ovoj ku}i, za ovijeg ~etr’es go-

dina? Oni’ dva’es, do vojske, ti ni ne ra~unam, kaè.Jesi, tata. I to previ{e. E, recider mi, dijete, vo|e pred tvojom |ecom i

ènom, da li sam ja zasluìo kak’u penzi’cu? Jesi, tata. I to dobru.Jok, veli. Ne treba dobra. N’o ’vako: Prvo, da li mogu ja da dobijem tri obroka dnev-

no? Al’ jok da mi }u{ne Zorka. N’o fino, kulturno, dami se postavi od strane tvojijeh ~eqadi.

Moè, tata.Drugo, mogu li ja da dobijem svakog dana po jedno

paklo duvana? Pazi, trista {eset i pet paklica godi-{we. A one prestupne trista {eset i {es’.

Moè, tata.Tre}e, mogu li ja da dobijem jedno kilo rakije,

dnevno? Sebice. Ali lepe. Bar desetka da bidne. Ida ’e odleàla koju godinu. Pazi! Jopet ti, one pre-stupne, treba trista {eset i {es’ kila.

Moè, tata. êtvrto, moè li da mi se doda vode za pi}e, u

neograni~enim koli~inama. I to onda kad sam è-dan. Jok posle. N’o sad.

Moè, reko’.Jeste li vi, |eco, ~uli ovaj ugovor izme|u mene

Gre{ni Miloje96

i Obrada?Jesmo, tata, veli Mileva.Jesmo, deda, vele |eca.E, Obrade, sve {to se zove mo’e, kretno i nepo-

kretno, od danas je tvoje i Sre}ovo. Izvedi mi Sud, dati to potvrdim. Neprikosnoveno. Crno na bjelo.

Dobro, tata. Hvala ti. Ali pazi, veli, od danas ti ne}u re}i: ni {i{,

ni pis! Razume{ li ti mene, {ta kaèm ja tebe? Da pojasnimo, veli. Ako ti vidim pijevca da ’o}e

da sko~i na astal i da ti no|e kqucne prekadu, ne}u damu kaèm-{i{! Ako vidim ma~ku da ’o}e da ti na~neboìtwa~e, ne}u da joj kaèm-pis! Jok.

Dobro, tata.I eto, tako ti je to bilo.Mislio ja, {ali se on. Jok. Nije stvarno hteo da

pipne ni{ta. K’o da se ne vaqa.Jedne prilike, brali mi jabuke, onamo u Brekiwi.

Pomagalo nam povi{e naroda. Ja s kowima dovla~io istovar’o u avliju. Sedi on, Bog da mu du{u prosti, ovdepod jabukom. Na onoj kavanskoj stolici. Sa naslonom.I pu{i. Stovario ja one jabuke i pitam: Treba li ti{ta, tata?

Jok, veli.Samo {to sam ja stig’o, onamo, u Brekiwu, zove on.O, Obrade! Oooj!Po{aqde dijete da mi doda vode! A voda, ene je onde. Nema tri metra. Idi, Sre}o, sine, al’ lepo dodaj dedi vode. I pi-

taj ga da li mu treba jo{ ne{to. I ode Sre}o. Kad ta-

97â{a Obradova

mo on iskamuflir’o. Napravio diverziju. Otvoriovrata na ba{~i i krma~a sa prasad’ma u{la u avliju.Na one jabuke. Al’ on je to uradio, od prilike kad jevi|o Sre}a da je stig’o do u Vugino. Da ne moè ba{ dabude mnogo velika {teta. Al’ ’vamo, opet, da nas isku-{a.

Oter’o Sre}o one sviwe. Doneo mu vode. Nije muni{ta prigovorio. Kak’i to. Saop{tio im ja. Naj-stroìje. Da ga po{tujete, k’o ikonu! Ej, bre!

Taki ti je on bio. Mog’o tako. On.Ja, opet, pa ne mogu. Ja bi’ da ne{to radim.I tako, ~ujem ja da ima neki ~ovek rasne ovce. Ra-

snog ovna sam, preko qudi, ve} bio bezecov’o, ~ak ta-mo, u Han Pjesku. Al’, da vidim te ovce. Tamo ne|e izaMr~’evaca. Ka Vujnu.

Dogovorim se sa Sre}om da tada i tada si|em uâ~ak. Da me, on, odveze tamo. Da vidimo te ovce. Velion, ja }u, tata, do tri biti u {koli. Ti do|i, kaè. Ob-jasni on meni, |e mu je ta wegova, Muzi~ka {kola, ukojoj on radi neki mnogo vaàn pos’o. Kao profesorklavira. Ima on svoju klasu. Pazi, bre! Nema {ale.Sprema se, kaè, na neku republi~ku smotru. Takmi~e-we, vaqda, u tom winom svirawu. Dobro, ajd’.

Do|em ti ja toj wegovoj {koli. Ona ti je ’nakomalo doqe poniè, niz Moravu, od onog mesta, |e suona pa{~ad poubijala one na{e mu~enike.

Pozna mene, kroz prozor, Sre}ova koleginica.Boga pitaj kako. Vaqda sa slika. Po ovoj mojoj sedoj}upari.

Jeste Vi, ~ika Obrade, kaè? Glavom i bradom, reko’.

Gre{ni Miloje98

Hajte Vi da Vas odvedem kod Sre}ka. On je na ~asu. Ma jok, d’jete. Kak’i. Ne}u da remetim. Sa~eka}u ja.Ma hajte, veli, slobodno. Ni{ta ne}ete Vi smeta-

ti. Mi svi, kaè, drìmo individualnu nastavu.Mislim se ja. Pazi, Boga ti. Vidi{ ti dokle do-

gura moj Sre}o. Ko bi rek’o. Neka specijalna nastava.Ej, bre. Nema tu {ale.

Ne}kah se ja, malo. Al’ opet, kopka mene ta spe-cijalna nastava. I hteo bi, i ne bi hteo, da vidim to~udo.

Pristanem ja.Idemo mi kroz hodnik.Sad ja o~ekujem neku dvoranu. Koncertnu. K’o ’no

{to sam jednom gled’o u îkagu. Pa mislim se ja, davi’{ ti sad mog Sre}a u crnom fraku. Sa leptir ma-{nom. Sa lakovanim cipelama.

Kad ona, |evojka li je, èna li je, kucnu na nekaobi~na vrata. K’o ona od Milevinog {paiza. Ni ve}a.Ni boqa.

U|osmo mi. Ono sobi~ak. [aka jada. Ve}i je bioonaj |e je, moj jadni tata, spav’o. I vi{qi. Duvar neo-kre~en. [tukator bridno na povi{e mesta.

Tamo, u }o{ku, neki klavir~i}. Pijanino ga zo-vu. I sedi jedno dete. A moj Sre}o, stoji pored onogklavira i ne{to cuca: prva, druga ...

Kad nas ugleda, on zaustavi ono dete. Sedi, veli, tata. Evo za deset minuta zavr{avamo. U onom drugom }o{ku, sednem ja, na neku stoli-

~icu. K’o kad ode{ kod doktora. Nema ni naslon.A moj ti se Sre}o sroz’o u nekom xemperu. I opet

po~e da cuca: prva, druga, tre}a, ~eta... Pa onda: Pazi,

99â{a Obradova

forte. Pa opet, cuca, cuca... A ja se mislim. To ti se zove ta individualna na-

stava. Vaqda. To ti je moj profesor klavira. I to ti je,vaqda, ta wegova klasa. Srozo se u nekim izlizanimcipelama...

Po~e da mi ide film pred o~ima. Boè, ’vakasnaga. Cuca vo|e, za ovim klavirom, na ’vako lepom da-nu. Mog’o bi da obradi pola Guberevaca. Da kosi. Davr{e. Da sadi vo}wake ...

Sve ti mene tako ide film - {ta bi bilo, kad bibilo, da ’e bilo, ’nako kako ’e trebalo da bude. A nijebilo. A mo`da i nije moglo da bude. Bog to zna.

Nagledah ti se ja tih mojih nesu|enih vo}waka. Ifarmi. I ko’e kakvije’ qepota. U trenu oka, k’o daugledah ~aire. A na wima bu~u debeli bikovi. Kopajuzemqu i bacaju na ple}ke. Gore, povi{e, ugledah krdokrava. Sve boqa od boqe. Simentalke. Vimena im dotrave do’vatila. Nabrekla. Onamo, malo podaqe, paseveliko stado ovaca. Pun ~air |ece. Igraju se oko onogblaga. Ugledah Dragi{u i Milo{a. K’o - porasli oni.Pa ja{u besne kowe. Dragi - dorata. A Mi{o - alata.A oni kowi im se propiwu. I wi{te. Oki}eni pra-porcima i ki}ankama. Onamo, u Brekiwi, dremaju ja-buke i kru{ke, pod teretom zlatnorumenih plodova.K’o da ugledah Sre}a u karucima. Sa upregnutim zeka-nima. Obilazi imawa. U’vatila me neka milina. [i-re mi se grudi od radosti. Pun sam sre}e bio.

Becnuh se. K’o iza sna. Sre}o jo{ cuca za onimklavirom.

Ne pro|e mnogo, zavr{i se taj wegov pos’o. Ta in-dividualna nastava. Te wegove klase. Pazi ti. Kaè,

Gre{ni Miloje100

taj i taj iz klase profesora Sre}ka Cogoqevi}a. Jesivi|o ti to.

Trt, Perso, mislim se.Sednemo mi u kola, i krenemo ka Mr~’evcima. Ma, do|e mi da mu kaèm. Opet, {ta vredi da mu kaèm. Boqe da }utim. Nije xabe kazano da je }utawe zlato.Opet bi’ mu rek’o. ’Vamo, opet, pa ne bi’.Ma, ’}u da kaèm, pa kud’ puklo da puklo.Reko’ - bre, Sre}ko, posmatr’o sam onaj tvoj pos’o.

Ono {to ti radi{. Ono bi, bre ~ove~e, mogla da radineka starija ènetina. I to geqava. Vi|’o sam ja, doqe,ispod onog klavira ima neka pedaqa. I vi|’o sam dapo neki i neki put ono dete pritisne onu pedaqu. Al’,jednom nogom. Zato i velim da bi ona èna mogla dabude geqava. Jer joj ona druga noga ne treba za taj pos’o.Da nije bre, dijete, {teta da ti dangubi{, onde, poredonog tvog pijanina?

Posle sam se pokaj’o {to mu to rekoh. Vidim,sme{i se on. ’Nako, kiselkasto. Sigurno ’e pomislio:Jadan moj tata. K’o veli, ni abera on {to ja ono detespremam na republi~ko takmi~ewe. Ne interesuje we-ga nagrada koju bi mi tamo mogli osvojiti. Jok. On bida ja osvojim zlatnu medenicu za najboqu priplodnujunicu. Ili diplomu za najve}i prinos krompira, pohektaru. Ni{ta ga to preletawe Atlantika, ni ta Ame-rika nisu promenili. Ni za dlaku.

Ne znam da l’ ga ucvijelih. Opet, boqe je bilo pri}utati. Progutaj i }uti.

101â{a Obradova

\e }e{ ti poispravqati wine krive Drine.Kasno Marko na Kosovo stiè! Kad sam treb’o da budem tu, ja oti{’o tamo. Sad kad sam ja do{’o ’vamo, on oti{’o onamo. Sve nekako ispalo rong. Budibogsnama.

***

Na Mali Spasovdan, obetina gubereva~ka. Odneoja, neki dan ranije, beli kukuruz kod Milutina Ere, dami sameqe. Treba Milevi za proju.

Veli mi Mileva, idi Obrade ~askom, te donesibra{no. Treba mi danas.

Po|em ja. Do kapije. Ama, ne{to me probada podrebrima. U stomaku. I nemam snage, k’o neko pile kadse podobro zapetqa u ku~ine. Vratim se ja i sednem naterasu.

Posluje Mileva. Veli, Obrade, ne donije tibra{no.

Jok, reko’! Ne mogu.E, ba{ si Obrade nevaq’o. Na~isto. Ni{ta, bre,

ne}e{ da mi pomogne{. Kaè ona meni.Ja ti rekoh, Mileva, da ne mogu, a ti kaè{ da ne-

}u. Dobro de. Vidim ja da se ona ne parixa mnogo. Mora da mi

je na licu pro~itala neku falinku.Iskupi{e se gosti. I |eca. Vri avlija. Stalno mi je ova vreva kad se iskupe bila sla|a

od meda. Da vi’{ ti jada sad, Boè me ’prosti, k’o dami malo smeta.

Vreme da se ide za sofru. Sve postavqeno, u ve-likoj ku}i. Zovu i mene. Ustanem ja. Jok. Ne mogu i

Gre{ni Miloje102

gotova stvar.Ajde, tata, veli Miko, da sedne{ sa gostima. Ne mogu, sine. Toliko me ìga ovde, da to nema

smisla. Uh! Neverovatno. Id’te vi. Ja moram malo daprilegnem.

Zavr{i se ru~ak.’O}e da me voze doktoru.Ma jok, velim ja. Ako ba{ moradne, do}i }e Sre}o. Ispozdravqasmo se.Odo{e svi.Ostadosmo ja i Mileva. Jedva sam iz no}i iza{’o.Sutra, ete ti Sre}a.Javila mu Mileva, kriju}i.Da ide{ doktoru, vele.Ma jok, bre.Ne mogu da i’ cveqam. ’Ajd’. Jedva do|emo do

â~ka.Odnekud se stvori Milo’e. Onaj {to sam posumw’o

da mi je sprem’o klopku. On me na kolicima oter’o do{ok sobe. Sre}o oti{’o za neku istoriju bolesti.

Muke me stisle. @iga me u stomaku. K’o da kqe-{tima ~upa{ meso.

Reko’ - Milo’e, dijete, umirem, daklem. A on me gleda i kaè: Neka bude Bo`ja voqa,

~ika Obrade.5

103â{a Obradova

5 U petak po Malom Spasovdanu, 1997. godine Gospodwe, sutradan pogubereva~koj obetini, neposredno po prijemu u ~a~ansku bolnicu, upoko-jio se u Gospodu rab Boìji Obrad D. Cogoqevi} iz draga~evskog selaGuberevci.Bog da mu du{u prosti.

IZBOR FOTOGRAFIJAiz albuma porodice Jovana Jova Lazarevi}a

Iz albuma porodice106

Jovan sa sinom Draganom, 1965.

107Jovana Jova Lazarevi}a

Jovan sa majkom Rahilom i }erkom Zlatom, 1964.


Jovanovo pismo majci sa robije


1-XI-1958 god.

Qubim ruke, majko moja draga,

Uskoro moè{ ~uti, a ne samo ~itati, ove prvemoje re~i, koje }u zanet rado{}u izgovoriti pri dola-sku u na{ slobodan dom. Ostalo je jo{ malo moje osude upore|ewu sa onom, {to je prohujala, pa }e zato pupoqakna{e nade koji ti odavno suzama zaliva{, uskoro pro-cvetati i opiti nas mirisom beskrajne sre}e. U imetoga svaki otkucaj moga srca je re~ molitve za tvojezdravqe. Sve moje misli i pomisli upu}ene su onometrenutku, u kome }u sti}i u tvoj topli roditeqskizagrqaj.

Majko premila, zahvalan sam i svima onim lepimsnovima koji mi omogu}avaju da te ~esto vi|am i da sesa tobom slatko porazgovaram. Pro{le no}i sam videomoju svadbu i na woj moju mladu kako ti qubi ruke, do-kle tvoje tople suze radosnice kapqu na bujne i miri-save kose wene.

Ushi}en ovim prizorom zahtevao sam tada od mojesu|enice, da ti se zavetuje na ve~nu odanost i poslu-{nost, {to je ona sa zadovoqstvom u~inila.

Ti si nas tada, majko predraga, oboje zagrlila iblagosiqala nas poqubcima, dok sam ja pijan od rado-sti ose}ao, kako u mojim, sre}om, pro{irenim grudimakucaju tri srca: moje, tvoje, majko ro|ena i moje dugoè-qene qube.

Zaista, i u lepom snu se moè osetiti da posto-ji raj i ovde na zemqi – u slobodi, u zagrqajima i poqub-cima svojih najdraìh. Zahvalan sam i mojoj izgubqenoj


sre}i, {to nalazi za shodno da mi se bar u snu ponekiput javi.

Roditeqko moja draga, tvoje savete da budem dobari poslu{an, uvek rado primam k srcu i sprovodim ih do-sledno u delo , jer znam, da mi moja dobra majka samo naj-boqe poèleti moè. Raduje{ se, ro|ena moja, {to jemoje zdravqe odli~no, kao {to se i ja svim srcem radu-jem, kad o tvome zdravqu povoqne vesti primim.

Brinem pomalo stara i uèqena majko moja kako}e{ mi provesti nastupaju}u zimu. Ah, kad bih mogaokao {to bih èleo ja bih te odmah preveo u cvetno,suncem obasjano prole}e, jer je tvoje srce svojom pleme-nito{}u, zaista zasluìlo da ìvi u ve~nom prole}u.Veruj mi najdraà moja, da bi ja onaj deo zimske stude-ni koji je tebi namewen rado primio na sebe, samo da bitebi uvek bilo toplo oko srca. Poznavaju}i te kao iz-vrsnu radnicu , smatram da nije na odmet ovaj moj sa-vet: da se zimus odrekne{ svakog rada van tople sobe,koju }e ti tvoji dobri sinovi, snahe i unuci obezbedi-ti, jer si ti to sa punim pravom od wih i zasluìla.

Ja zastupam gledi{te: da pametan, ~estit ~oveknikada ne moè, bez obzira kakva je sve dobra u~iniosvojoj majci, s pravom re}i, da joj je sve dugove oduìo,kad je svestan da joj duguje ìvot, koji joj nikad ne mo-è vratiti , zato svaku i najmawu ̀ rtvu, prinetu naoltar dobra svoje majke, smatram najve}im melemom zaqudsku du{u.

Ja èlim svim svojim srcem, predraga majko, da su-tra kada zauzmem svoje mesto pod slobodnim suncem,imam tebe pored sebe. U protivnom, crni oblak tuge bipomra~io vedro nebo moje radosti.


Premila majko, pazi se, ~uvaj se prehlade, i budimi, jo{ dugo ìva i zdrava za op{te dobro cele tvojeporodice, a posebno za moju li~nu sre}u, a na prole}e kadprocveta cve}e traì sebi snahu a meni vernu qubu, ko-ja }e meni sluìti na diku, tebi na ponos, a na{em do-mu na ~ast.

Na kraju tebe uèqena i predraga majko moja, mogabrata Isa, Mila, Mi{a, Quba, Dula, Milovan~e i To-micu kao i snahe: Olgu, Nadu, Radu i Micu, sve sestre,sestri}e i zetove i svu ostalu dragu i uèqenu rodbi-nu, svim srcem pozdravqa, po{tuje, voli i èli {topre da vidi na slobodi va{

Jovo


Jovan sa suprugom Slobodankom, sinom Draganom i }erkomZlatom, 1967.

Jovanova }erka Zlata Virijevi} sa muèm Mirkom i decomMilicom i Jovanom


Jovan, 1992.

Jovanov sin Dragan sa suprugom Vesnom i decomAleksom i Martom

IZBOR FOTOGRAFIJAiz albuma porodice Obrada Cogoqevi}a


Obrad posle robije

117Obrada Cogoqevi}a

Obradov otac Dragutin - Drag{a sa unu~adima (s leva nadesno) Sre}ko, Dra{ko (Plazini}), Milanka i Nada


Obradova majka Zorka sa praunukom Katarinom


Obrad sa suprugom Milevom


Obradov sin Sre}ko sa suprugom Milicom i sinovimaDragi{om i Milo{em


Obradova }erka Nada Stevanovi} sa muèm Milojem,unucima Jovanom, Jankom, Janom i Martom, }erkamaKatarinom i Marijom i zetovima @eqkom i Milomirom


Obradova }erka Milanka Troicki sa muèm Aleksandrom -Sa{om i sinom Viktorom


Obrad iz potowih dana

SADR@AJ

Predgovor 7

Prijateqstvo cementirano patwom 13

â{a Obradova 73

Izbor fotografija iz albumaporodice Jovana Jova Lazarevi}a 105

Izbor fotografija iz albumaporodice Obrada Cogoqevi}a 115

Neboj{a B. Sokolovi}PRIJATEQSTVO CEMENTIRANO PATWOMPoema

Gre{ni MilojeÂ[A OBRADOVAPomenica

Izdava~Miloje i Nada Stevanovi}â~ak

Za {tampu priredioPredrag Raovi}

Likovno-grafi~ko re{eweNeznani autor

[tampaGrafika - Jure{ - â~ak

[tampawe zavr{enoJuna 2007. godine

Tira`500

ISBN 978-86-907753-2-3

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821 . 163 . 41 - 1821 . 163 . 41 - 32

LAZAREVI], Jovan J.Prijateqstvo cementirano patwom :

poema / Neboj{a B. Sokolovi}. â{aObradova : pomenica / Gre{ni Miloje. -â~ak : M. Stevanovi} : N. Stevanovi},2007 (â~ak : Grafika Jure{). - 123 str.: ilustr. ; 21 cm

Neboj{a B. Sokolovi} je pseudonim Jovana J.Lazarevi}a. - Gre{ni Miloje je pseudonimMiloja Stevanovi}a. - Tira` 500. - Str.7-11: Predgovor / Predrag Raovi}.

ISBN 978-86-907753-2-3

COBISS.SR-ID 141055756

Documents

Neboj{a B. Sokolovi} PRIJATEQSTVO …Jer ni jedna druga vrsta `iva U mukama ~lana ne u`iva I zverovi to izbegavaju.” Ni Latini mudri pravo ne}e, Kad reko{e kao mudrost neku, Da je